ARS Filiberto Mena figura ANALITICKA LINIJA MODERNE UMETNOSTI Figure i ikone Prevela sa italijanskog Niilena Marjanovie clo 20011, Analiticki pristup (Oni vide poe u ome Sto Cini. No i prime ia et oe AU saspinjavanj | uéyrSivanin Bga Sve jew come." Bodler ‘nam ovin die valane kjugeve za tumatenje Ginjnica fivotai ovog, ela Fivota koji Gini umetnost. Poslednih godina estetsko ishustvo je protivjeno u analy dve konstane. 5a jedne strane, umetnik se ustedsteduje na see samog razmiljjusi o sopstvenim postupcima i'mentalnim funkeijama koje se nalaze u temelj th postupaa. Sa druge strane, okrece se ka syeta, prodie u prostor i na svoj naéin fa preinatuje, Koncepruaina umetmost i umetnost ponasana delu- Junucar ove bipolaeae serukture ustedsredenost i rasprSenost 'Urrenstla ekspansivnosi, umetnost nudi alternativne mode- le ponaianja, a ona sama pretvara seu steak aki i vital do- ‘gala, Pelatenje granice Je omiljena Vestina umetnika, privilego- 7; Bawden, Din it il prevad, Mane 1982s 49. * Kon nts er bi ad ano eh oan, ada bi mogas bi yreveden ype one) asia ema posh 9 hain olds greneaihaosanws dela mene aj, ao ak {specs aa ne ern on i aes ‘Sen Sinai! us mdvoctons ume, amet ste, aroratan ume Tes pris ss) Kony Wet, Bae, B pune Kang e pr pat epatbi Sol Les, 1967 odie Bp ee)wana sedstva ss gest ili elo u soja totalnasti U erent sabe not umemost e ola kao ~uduljen ose” (Msi, ao isk Stvo pramune | odsastva (odsustva uke svet), ge mogucom, posta eka vetba una kof razmia samom seb Polarnost Imentalnog vitsingg doses so, «vremena na veme, vlog pro: taponista setae scene ako su, do pre nek god, ekspa sivnos,okzetane ka sveta i prodtane u ste, yeoma suaino de ioval s eblicima rato definizanim kao siromatna ametnost, memos semi, ekolotka dmetnost’ aio, sada se tei, tle ds, pomera prema polnsabranoss, Ne samo Koncepsualna umet- nowy, vee! najnoviepromene uslikarsra | foograii, ornacava ji ova kolebanj, samenjjue vitalicka otvorenost i vobiejene 2okuplenostpikazivanjem, hladnjim pristupom, koji se zaaie, ispesnek, 2a analy | samotflesj. Koncepealiza, novo sk arswo i nova forografia usmeravauistativanje usamom suttin- skom pravet,iako postipeima obeletenim sopstvenim karakter- Seana, nalsie sojednicis imeniteljwietovetn) pani 28 prob tne jeaka i osobenost dscplina douéaih operativah pola, Umet- nik zauzina anal pristp, premeSta proces rada sa neposted- to iaratainog i prikataticg plana ma relieksivn plan meeain- sristickog poretka,ulazediu taspravu 0 umetnost 8 samom tre- futku Kala ouktemno pravi umetost. Prhvata da srogo dla ti plana discipline | posta problem prenotena sopsteenih je “Beh sedstava na sisematitnéosnove. Dake, rasta sa eto Aoloskin raudvajanjem sem umetosti i wouar ovoga, = drsjajem ~ najinjim navodesjem osabina radlciih podsistema predstalenih relgtin wretnickimpraksan U ovo) aalitickoj radi, umetik nail na ne mal broj te Skoga svojstvenih samo) pritod jeika, utoliko So proces cada podazumeva edna wt tagranitaranja amedu pravjenja une host provlicnjaresprave o umetnost. Narano, nije rt 0 dea ‘aalitia tenutka,u smisiow kome se jedan detava na plan spe Rape i mc ele dl tg a Bs ti jepomaio ro ket ral pated gona te do neve ue Sewn Be ocelot mcf aes 1976 ins ‘Tema noo ltayto,aporcien aalogy lathe HtESION® DELLA tiruta heal, serembaroitoka 1973), ojo pre alo Ms, Toe ‘on avo age ermine arate, pot kare (a 50 bibs taloy tobe rns fra, Bano del Geng pags 1973) 0 romedann nove ftesae dew ve na pose ‘roa ola eva koi kos Elo bavi = posebg o msn 2 tee eoeliainnie pie ess opal obvi Boa prs Soe a day, Usasiom, wma fa, ene hoi peared ee alt gas pane uth erage ee aa ee hepa movin semis eat Roa th Pr we icaeh Ehanh upton de Ces, “Opens conus ante eter eprops, br fnne-ape 1972, re ee ak ned mar, nla mata ao anak Tee Rept ree elon des lms fname le too dele Fe ek ep iy past pre ee scr mara Sa Ease anc ave nose srenat da sar ove akon 2 aoe ee ree. Alls sm son teopancetn bors, db bo de TSS ik ected bet ik apo gan dase ai kes po Cee er et bra ens ovo ade pos ako se 3 enema’ Er logan, fa ele vem opin. Ov "Wheaten i lo aon de et eee Ao Som sina mona dao ah vO” EE SSS ge skltnan stviemenc ances np. C, Dal Casto, bie Rosh Societe comroporanes0 OP Cia 734, 1909. o- Fee ee Siemon vidolanje erent jens, aww He eae Ciscoe armiotke, bio Ne Bere Cora vonelna emo (ai SRRSSD Tan smevann me clewrarna ome (onene) demesne Sere ona pesipone rl elie, pete 18 je ne fl ine mote da dospe na teorisk’nivo semitike drugeie xm kroz temelanistantva kao So 8 aati iseativage ge Be Art Language, nego 1 aro} semion pret opanos, Low video Cams de nace wpe da prevaide materi neformal ni ,pseudosemiosc pratup. Prema ovom pritupa, ono So be Polivine kao sano i bee dovolino prenosive adie Sn seta Elanjivm na delove, vide nego podonim aati, jedina ako se taeda sa neadekeatnim keterfrima cepa ono Soja ‘no w svoj ednostarnost. Duis retima, ono so je Konica maniestac,realna pojaa i predmet", ‘Nema surmne dat Sera fi meni koi suse pose nigga upustlu analickoitadivanje umetniko jaa savin ne ‘iu sing] opasnost, po Kojoj bi osnovn element, postignt Postedstom procera aaliz, reall a kaj kao Sint mater fain segment! vite nego kao btne ing jedinice- Alt ono See bios oi rocei i oo Koa emo zaltat (ova, uosalom, problematizna ist stanovisa nattno do. adeiihaalilsh proces), kolikoravojaaitthog pstupa toblicavanje meualingisieke svest uniter modernog amet bog isatvana. Art je 0 veoma natsinom Gogataj jet pr sip evar ea eon mary als Stet peyhamanth aca, OR za, ono Mo je matajno wi israivajy Sera, bar iz nae ‘oe, ete pravo sta meealingisihanapetone pad Fea dpa tren ve dona ie a umeiostt praia rasraveo wmetmon. Seta tre dele tra hnhog Kola ek psi, a mepvisagovina fF é umetneswaedaedi sof sstvaje bli ta gue Pak na omnowne make vinucinog jeri), alk njegovo prevashodao eeresovanje ne cla mask nn privy nego na exnovne Fig ene sci rp oir Tey Minn itn ban Dae Barc Fal Hach he ae tei, este een pe robots ct Gap seria pe pods Inemnr tn ino mapa dence kota ances sae) Retr sa eo phe al iw cho cg Se tema wor ev Cio Dosw Ue tds halle oe. (Nap. pres) a Eon re tin, Bah 1972 77 »|snake oie upravo ag om jean da ma ovr io oguce dospei do eviste deinisje nepromeniivih vrednost Ret je 0 ovllutajucem tenuclesanaliikog.istrativanja koje tei ajay anak od ego pode ein | povzva ap ‘Stakinim planom, Mote bit korisno, da bi se bole razameo dopr- thos ove cade, pozvati se na ono to se delara u tom issom petiody fe poi ingvsee, i shustanj koje je precizicao Pret, da mgvistic- ke Jediice» regeice rt, foneme ~ nis koukretne, priced Eine nice, et ase konketnl nena, Se Gere apstraktne jedince ‘nstramentalna Fonetiks doprinosilae pokazivanu da ling tithe jedinice avane 2vuei nia pravizvuct, ve€ Klase zvukovs™. “Tako se vortavala mealingvisitka svest koja se sastojala u prelafe jv sa spontane poviije govoreéeg, na anaiticki pristup Kadar da poveat individasln izadajni ein tntersubjektivag|realnost siste- gna ida dospe do razlikovanja matetjalne konktetosti evukova i Konveacionalne apstrakinost, fonema. Sera ostvarueanslogav radaju uz pomot nauke o bojama. Na Radovo} skal boje se rasporeduju kao diferencijalnejedinice, ne vile Lonkretne Einjenice, Yee upravo klase konkretnh Znjenica. th Dab apstrakine lingvistiéke jedinice koje prenose u (clatvne) ter~ Inne diskontinuiteta | nepromeniivosh Kontinseet i nepromenl}- ‘vost pritodnih einjeniea, matenjalaih | Konleretnih, Tako se a prakslslkagstva u odeedenim granicama deSava skok sa kriitke ‘Resi na teorishi nivo zabeleden u istazivanjs govornog jezka sa falitikim rasadivanjem da evuct predstavjaju wkontekstuale, {abultatyne, stuacione varjante™ prepomathive edino w odnosa prema nia nepromenljivih koji je predstavjen_ fonemima". U'stematskorn Seraovom istaZivanju postoji, ipa, naknadna analttka reednors, 0 kojoj sledeéa umetnicka iskustva neée vod fi manje radana, igradiv sistem boj, Sera namece isptivane i- nije cbjavyjue, na osnove predioga Sarla Ansia sistem pslof- 22elsh asoeijacja na omovama Eoyubhenga®. Osnownim znacima TI Fra, Pini i Nolo, tl prevod, Ram, 1967 ‘eh fan, Se engi gna ea peed Man, 196618, = Bofnglompat, cnbolces nampa oe et omar ds se w mets peepee oscar rennos psedsvesinboltiok ee rumeks some fino fo pe, vertlewceana a tansedens, ‘ude; boone anyone en: dale memes pone Jenolan, dls sme owed ome, poraba Na. prem Gullo Calo Rigen are moderne 177011970, ds Cc Sunont pas Buene, 1970.3, HE Raa jes fotos mopudr fe peveeslao athovane Nap. ren) li tako biva ursnyta referencijlnostpsiickog poeta ini se da fe vedios dito formainindeonie (vednon igus) take da Eoherenca sien tagledaosaljena, star, Seraova aatica greats kek ona at nepourae oe fe, peclaze sa imgvsidhog Fodclea ta potpahololé Rodel, tog éega edie Hoe gretodno nva podwrgnte sna nat Ineo prvog, bivaju aalzrane na temeli dejo Tako dolar do ‘skanaca sa konvenconanyje | apsnalnifeg Rodskoa na drug oj nto dase skal nkoren'e phe soksurase chem Sen ene itn: ree no pou. ovata, naj, zaevu a se ak pipe lover semantic fey si Fp canal ae modcne wacint a- Soja da adovoe doprinosima eksperimentalne pstologe (pa hologije oblika, pre svega) i psihoanalize. paolo a Se -3. Poursina i prikazivanje Culni element slikarstua neanowjenje umetnitkog sistema, Sto je stedie intereso- vanje analide fine moderne umetnost, doves! rsenje tor TEOp problema Kose te odnoss inmedy jeska | metjeiks, wee pDeravijnog tod Karnapa 1934. godine: aI je mogude Verdi rail koja sladayesntakzom jek, ostaush pod Tagjujedica, U odgovaranja va ovo plate Karnap fe postvio Tare emeda jerika-peedaneta(predmet uevedivana) 1 je iGrsinkalse oredatvo uevrdvanjs, | 2akjuio uslovnom ted nom Mogude jeu er koja zavis od hogauva aajnogsedsva cu sano lk, eraat seal jek ne izes ea Karnapova oprada je posebno zatsjna za naka caspravy oleems eetaion eum, bud ae piv seco wSkoca ash w process uoblavanj skrstvaverane Ure salar porto inno i werste bout lotta sklopom, na Sa se festo all w gov fom jak Ol toy tog motva mogla bi dlom zit olka ‘Gncebealizma do pesep opis} rsprai o wmemost Korstdt TR, Ca, Sinai dl ing (00 id 1954) ita proved, Mi lane, 1986 2 2 a © ranligite edie i, prema come, skrecuéi sa iskljudivog, prava Vizuelnog jezik Ostajudi na poljusikarstva, pitane se pose, w stim grani- ‘ama, Hao mogusnost da sikassevo potvrdi pravila sopstvenog, fankcionisanja prihvacajud uw isto yreme uloga jezika-predmeta 1 jezika-sineake. U tom slacaju bilo bi moguce ralikevanje iameds Pravljenja umetnosti pravijenja asprave o umetnosti, 0 kjoj smo ¥e€ govoril, razlikovanje koje se, St se tte samog sikarstva, w sevati deSava unutaranikonicke analitike lnije (koa iste fi ge) i ikonitke lnije (koja analiza predstave), svodhive na kom- plomentarne kesjnostipetture(licarsva) | tableau (like) i dr jim retima povrdine i prikazivanja. Ove posledne u granicama vee postaijenim kod Hegela kao specifgnim elemencimaslkarstva u fodnosu na skulprura tathitekeor Culni clement home se kre jet elstensia po povttn i wjedno Ahvanje obits posedstvom radanjvania bo, Slikastv prem tome sv yprostona otalnos ri dimen: lei edn paved tak od pow eet sos Pre jo naznaciveoma btn} 2a cljeve analithog istativa- nia slikarsv Uroliko St jasno raalkaje dvostruku poternostpo- wline-podloge fslikaske fabule. I nije vatno da i pita kaze ljudske i perodne dogadse ij eansleipae untrafnes san, dnosto exdenske simbolescie sina je da Hegel oda potont ptanjeprebacuje na trodimensionalnstzionam sikarske tad Ee peenestog veks, porns da je yprva bina stvar po ovors ‘odnos lineata perapelsiv%, ai dodaje da ,ovo svodene td menaije na ravna povsina postaje mopucejedino opranisr shu spolisijs totalnos, ne ostvjajuct da ona ostanevaleva Kalra je Ser Pol povrdine vee shvaéen kao odlugajl nla alkarskog jena, rako da bieno tlovjava pol prikazivanja i da ga ponove trace u okvite sudinskiantnarualstckog sistema, ne providaost 0 pian adn jek marsjo evan vetlnog ek apravlloepre seg wir aehare:Podedamo topes danas Zein paver enaje ike artetare powrene tao aihiteKonscon eee, dale Spotl Lao meer asen. Vide oted tps A ar Tore© ona de ochiatns, Ba, 1968, pope I ing dl octet. Uipoe d mdalistine wordings, 23slikaestva: .Zbog toga se slikarstvo mora osloboditi predrasude prikazivanja prostome totalnost". Jedino takvo ono uspeva da potvd sebe sano, svoju samostalnost, zbog toga Sto Bi gtotalnost prostora éaksinetala baduet da bi nasiuéeni predmet tom sli Eaju postojali po sebi samima..." Nametarje teanosd unigtlo bi unuteagnu kohereni slikar- skog sistema, privida, a polediea je da se realnost slikarsvo smatra- jus dve samostalne jedinice,sustinsk nesvodjvejedna na drugn Przoda ne moe svest oe woretine na rane porn budul dt lem peedmeds treba da ina istowremeno reno biee po se BU Sitarsas medutin, eadovaljrv nije tome fof relao, vee 1 jednoweavnonn teoresicom zanimanja za spol odrar units: “nfs sboe Cogn ono svi ska pote! iedauzalnos «pot no) organi prostors hog ove ossbenostskarsv0 avo prasvane na rasn po ves Rn stem oir mae ar ae Powsloe podiogs Omovny Sinise shane pate, jen shen Ament one, sta oa ko ecba alton od seta koe fe ‘Sino splahfenacl.Svedo fe yono Ko Cnt vidi svt pred Siar copie" prema tome, pripada (ka todimensionanos) p= Tela reenog! ne onom soserenon tera, gle red caavvanjepreameta s cifhoworsowvedenj, vod umetost, a tijeedng cont Ovo pont movi proekao samo ma feral po kore slikarets je potebna ita ei cite, Fgh {td bed sen, a bao elma pes ona po eh ovina ‘hi ni seto tame nie kauso ds gradorobenon sass lt Be one ito ponds apeavo senna nije sts se9- Ha) vee boar sveton. = stinjavanaelo Boje kao sojstvenog na- ents sikartvas toda va stan fger etree besko- adn andes ara poston adnan eke t pofalvane prowtrn,usarst proizvedi boa "Paatao e nz ovom tests oie da Flgelodbacujesvelo-t- cpg aca, vp ede Greta hasinost-perods bof. Al js mata Cnjeniea eda fois gradi prema ednosima | ratkama, -poedvom dali sa Pvt beskraia rch mdr Onde rs be Press devpn pot ake js svskom soa, sno pie He el iadu jot Jedmom da gove svodenje ne reba da bude sma Sola sano manjeavus, re nape skarsvo ie eno 4 Se < dimenzie, vet je odbaenie s namerom da jednostavn prostorna realnostzameni visi i bogadjim naéelom boje" Hegel, premna tome, govor svodenju pipisujut termine Zsta lingvisteko imaene, Kran asno on shvata osoben ssmostalnose boje u odnosu na 2injnice tealnost, dskontinuitessikaskog sted svau odnoss na prirodni Kontinutet,najad svodenje realnosti na privid, i pak na jadnu vet sistema koje dede sopstvena pravila, ha wedinieu zatvorenu a sebi*. Bee skokova, Hegel moze da dos do defini sarseva koju motemo da razmatramo samo 4 seule turalnim teminima u posebnom lingvstickom sist: [Ai umetnito dlokao tao treba da bude sbi edaako atvore: no idtom marae ne mes pono dea prado Savoostana ograndens, veé dase otra Kao totalnast Pole. Sinostima koje ameienn ednose prema samo) sas Serukruralna samostalnost jezika, shvaéenog u svojim sastav ‘im elementima i s¥0j9}celini, dozvoliava Hepels da odnos ie medu slikarstva i realnost! postavi na seoriske osnove koje tz 5, baru sredist posebne analize, dodatnim zamkama promatta ai petervan. Veednovanje unesnos ska, node 2 si od ,prirodnost i savtsenog podrazavanja prirode* (ovo J, Aodaje Hegel, xlunja koja ne shvata pravi | istnski cl), vee ad suda koji se ne zasniva na wvezi prikazivana s@ vee pestojecom Soran nego, naproti na wer! Koja prikazana sar ima sama st sobom. Zadatak umetnos,zapravo njen prvi zadacak,sastoi se S osmeravaia pats na honlcenos jek iu oi dasa, nna konkretnost hromatskog éinioca, shvaéenog u svojim element ma ju svoj celini, kao ,igra boje®, 2 ne samo Kao ,boja kao t3- Jevat. Ovo je element svojstven umetnost i sudu 0 umemnosti, Ko me ipak spridajerno uglavnom manje paloje nego fo bi ova srs na zasltila, a fto nam samo umetnost dovodi w svest”> Powrtina i prikazivanje satinjavalu prema tome, dva osnovna tecmina urnta Koj se uspostavlja posebnacespeava 0 slkaestv. [Al pol povedineigra odlncujuca ulogu,tako da (kao So sto vi ‘el uslovjava drug kraj binoma, ko: biva ponovo veacen w okie Sistema shvacenog granicama lingvstickog konvencionalizma. Re je o eaunanj (Gta je naslutio Hegel) koje st teorija praksa smodeme umemost, pocev od druge polovine proslog veka, dost FEW Hegel Esti, sta. pevod, Torna, 1967, 897.1 de 2stle kao osnovu sopstvenih proces, privatajuéi~ mada na razlgi- fim nivoima ketitkog objinjenia ~ konvencionaln i apstrakenu priradu jezike umetnost dovodeei u krizu postavku o neposred: ho) asaglasnost jeri i realnosti, umetnostt prirode. Za razume- YVanjesustinsketaeke ovog pitanja, naivecezasluge pripadaju Serau iSezanu, sistematski (pevor), dramatsk (deagom), obojii 220k plienim odezanjem osesve ramotede koja je moghca tzmedu po- frsine i prikaivanja, emedu peimtue (hikarstva) ableaw (slike) Platno i motiv Unto ek slkastvau debi odnosa med pos nei pritawana, me pete liars) tabla (hke) Kae Fino a pentre te polarros sistema, std esi nabs 2 stave stakova,rlasvno peomenliby dak se tablet Fouava polarost procesa,Konigeto), jensen) {promen- Bit dient rea. Zaye, reds polarnost sexo Pep ko ed oe upon ene gps ao {Se fojwtivane pevg leas pocsdaca ws porwrdivaniem po- enya seagrass, pe tine pose protagonist sak pt kad sks paisa uporara- {Srna nusuont ponornog stele searskng fei, Kaa, me- thnum, odes preuret od trade nije posavgen sim stn- Sissi cemendim vt epodinespodelaanins pica th dokasivanjas ona pecowasars polarnost talons, hoje ‘Mi saborails na sitematske oonove jerks tamed ea {oda ates ltrs fault tremscime pops main Sl ln poeta aa nc cnn pela mai breccia, sanju se skoro Go nesajana mogbenos rasan ined unemnice prksetanaiaéke reeks © umermon i ovop ula Setanovo deo (2) mots bt prota E20 sme- loin sian, odoa eds pve pr edvanjaiumeau plata mote, med peste | abla, Dra ‘us besoin bttaziane tlk so Sezan pos od re 5 pomtleoy rari medy dvadimenionalnosd sere povrsine f Rosienctonalnosteanog, stem sma, med erica St has ealnosl: Urlto vie ho on fell da poted stern Scmosalnos searskog je, al ne namerava da state od pi {Evanesco jes ne fd oprost problem tka jedan ove ian Upravole opens te dao ars ob vo, tog 26 psi posse eda wesc ake pripremlene de stuvaral Ease owen pe coyosoranoa tidy pve budnont a blac Spreilo sta tae prelanst) kat prko rope neoprene ‘Eiovene ovvorenom skompakmoy svat hkarave-tamie Ka gee lana sam weet pte Gases _Moj moti vite, ovako(Sezanowvara rule a aver prsting Diiava th svi sporen, seine ede greet pple), Evo Sa treba dnc Ako previzepopustim gor i dole, we fe egblena. Ne Sine bit mene previeolibaiiene fai, njednog dingy meta pe io hogs ina mode promad. a ez ee moje pln, azure, ‘ceo odjednom, clo zaedno.. Moje platno sete re, ne Wa se, ri je zifeno puns PovsSina slike biva poisoveéena sa fiickom konkretnoicu plat- na, a ono je shvaceno ko metonimicka zamena samo jeika shar Sova, Plata jerks Seaan poverava, dakle, zadatak posredovanja i2- ‘eda unutratnjp ispolasseg,izmedu sabjelta i predmeta, umet~ tka i pritode, rzmatrajci ga (nh) u odnosu na sustiasku shema, ‘dio kantovekom smish. oS jedanpur mera jtaj koji asvetae va geanicew rasprav i dalje raggovaraju sa Gaskeom: Spolsinia pita unusaiia (on govor ce) reba cd se spe. re Paki dan govonl te mio Karta, Moda Gu efi posta te 1 da stm subjektvnaStestovog peaaa, a moje plas abjelivna Siest Moe plato s pops 1 jedno + drago, jr tran mene, al dr {Bo hicteno,povno,Zrcano, ber lgickog live, ber aleve racio- Tnlnsts pve ese, kategorzovano, adesuje u postjana idea Modbaltet idee tebs ovdle shvatiti kao modaliet jezik, kao sopstvemstrukturs, eslogjent na svoj logis, autonomnu kako fodnosa prema prirol,tako iu odnos na svai subjeltivn Gialac Koj jof ne udestvae » predmetost platna. A ovoj logic ,slkarwe- ba da se povinu, ane logic: mozga". Tako slika popeima zatenje postedne stuktore, snabdevene unuteainjom koherencijom, koja ne Teprodukse stati, vot ih prikazuje yjednakim figurasivny kotor Sickim vredaostims” i pripsuj im drogadija itn, yslikarsu st to Ret je o odlutyjagem momenau Sezanovog iststivana,cina TEER Bod we Hes problon! dele pts modes, Mano, 198, 23. 2radar, kako pile Rejnl itog kaso, ve, radan iat let ° ‘Ni sligeswo kao sllastvo ims sic pov §. ove povest meine tebe ds bu pospuno sven Seman posed as rest postenost sare dsepine namerava edb ane, Pot ‘aja se ios nuseiom tradicjon, Zato oof impreno- ms Hoge da apr seta rv tuo kao munch umeos, iho to aie da’ posto ponovo pov asent™ poses prt zu toto pranaje ca bove Ga obnovi Pena nx nora po ta prog, racog rata upravo plod sii st Eire Lab es bao sistem na koe treba pore vakor Pojeinacnom iki (rom Ens) peal arta. Naa reson ae sarin odredeno hrece unuardiipline sea, pei Boge feed tea shan astom ingest sma soko Sto do nih dol dt verte serematke, paradigmatic se iE Sez u star inparadigine boy nasprot cri, Wncrance ‘Baakton nasupror Leonards Eng, slate ne voreno 2 une ke ky govore sarsteom, kao of Veroere ma i Sead ow. Chto, on prfnatadsipliny ne sm da tuna siene {cl es poe sega iad vege da be podvgo kore ro- SE). pga pane koje dle sunk mx xs moderns teins aa se ke a ovog arog abksrvs? To tea ort dna Ne base eadovlit Cava ep ormola ai stvh prehodn” ‘Vovam ptm i ovom odgovors nalaimo najtigldaie ie Ingune orisckom,aslckon,seorelksivomn prep Ko je%Sclon enurina naspram sopewenog delat anpeem sire Srvacenog lao dsp Koa rs dopa ds bse ne tered, {2 Sponoro tain sikarwo kao deo ae Real ‘Gngotranom Sesanovom ststvana nlimo na oba ova momenta ona) 9 krickom nevicens kodesa pro proueay fin skasckt” | momenatrusenjs sumog kodeksn posedssort proce svodenja m omnovne element eka, Odlagoues fa po™ {dor so deinen skonsraivnin periodom prema L ‘Venn trae era pono edn decea, o hej sear {esindo kr onsmdeseth goin, Seen sada pista kam Rapa, Cann, Gendve, 1954s 36. TM Hes, poland dle ptr der, te 28 "Len me Son art Sr ene, as 1986. Repl goes po oxo nef aniom pide aya Cle ct 3h * unistavana sikatskog hodeksa unata koje je do tad radi, ja- Sim prelzom se Kontinatetashkarskog tkva na diskonintet ‘snovnih ingistitih edinic, predstavfenih jednosayaim geo- tmetriskim oblcima (Fupom, talikom : loptom) & porajanjem prostome mete saeto srmovane na hoizontlain verkalat. ‘nalza se profirae na boju: oko i kompleene stave pret bodiaih dela podvrgauro je proces rastavjaja, ne w mista deo- te tons, zapotetogs impresioniima preuzetog masses csnovatra od Sera, vee usm sprelidanogcasprstirana Doe, postedstvom guste serie poteza ftkicom uemerenth prema ste: Zaukim praveima prema tome upraveusuprotnom od ssunove- Soest islobode impresionisitog poten. “raltko rasan koe fe Sena sprovodiousikarskom ko- del nasledenom od trade, vsarmom rad koi tome nepo- ‘redo prethod, nastoj w sstin da id osowne jenke jedi Se, seratshe Konstante na osrov Kos pose ati mogue¥o- ‘88 now easpravs U pict je te oblikovano prem ti osnowna modalitet: lp is vai. Perebno je nave ska ove vom jednostavne gure, onda se maze pratt se ex se hoce? (dove tavene Sezanove sentence nad se nese dovon it tat nat prvog dela, posed seltogtlovenogtruda, Al ovde tora pee sega isisianadeugo dat vanost Kop ih Hn oo oon pont jis px Sern Pride stom isrativanu 1 ojo kara pes. Sveralcer bod, koja emeri donvljra da cn esto hoee ano je Postma djalesthom odnons sa osnovai sitonomy nad Sonim od nepromenjnh figura li je ro slobods 1a ota sno- Ho ey aod nga temihima aj ckovoe pri Seanove gue ns, ips, apsraline geomet jedinie vet sist Sstn i po elnee ee ssc oa tar Boje Samo pod evim ulovom one moge postat tres- TW Hew 1 problon! dle ptrs meer ce 25. Ret je 0 process lingesihog pica, kulture nl, oe ee poke drop ‘tert pakzana Sr ste artless lca e e ‘ih ngs mode atten in 1973, Vid pe ‘pope Llc come metodolagprogeinat, 1-1 »learsva: ne tba odvajti ere od boje bilo bi to kao kad bist mill be rth, jednostavno u brojkama tzacima"® Kao sel, Sezan obj simulta radnja na da nvoa, nani ‘vou apstshovanja oblika {nivou fatnost(pritod)boje una ‘oka, munca pizode, ne odusaj kad io jedaog od drake jabinoms, we serpliva rad ima} u vida niboweorgansea paver "anos, logics orgaizovanh Kolcsdekh impresay kao 80s tee ss Snatsjnim insssranjem na terminus impress, a sa ata snanjesnaajnim priblizavanjem termina ,imprexja” anor seman- tek suprocnon, kao Sto su slogba" 1 yorganizovane™, Oko tara nis, ipa, kod Serana shyadzn kao apseakine tateporie, vt kao fake untae biopshitkesrukure Optik’ uta proizvode sew naSem organ vida koi nam pomosa ‘veda, polutona i Eetwrtine tona tasporedue planove predrsijene posnedsevom kali tisk. Sean tako assign jek alkantvs na vieulnom.opaanj, shvagenom ao sposdnos: graven, sinscjom op edo” Bitatau enpina powrdapribologit abi: Rovodom ove jesiheutemelenos skate diplie, Sezan vagina dues Fontia of Stag, tose tackapleoog irate parca Sema, 2a Sera, sear uemelenst se ost po flo se oni neon na lr ‘ina; po drgoy ns, viteeukutena palo edgovor ledaota na bat teore wtiiuanja cs probl delle pers modems it 2, 30 4. Kubisticka analitika Od ikona do figura Napeto ind powsine i prikaivai, med sista (pine ture) Vie (lens) Sabra sw bse} analic, Ninoy ato Xo aalisds pritp, uopiteno, nat da se pane pojednonat ¢ svede na osnome eenente na koje umctnik srecsrediye soje i trdirane bij jedan od dra kre ovog problema, Dok Seran(. 8) sv rape vod ako dena ne odtups od pomisena polar fon povrine | prikiivana uporno feted meta) defini = ‘Karstva, kubisti ar po wen) odbc pol Prkazivan is nila tmanje"upornom ikiivolen uredsedsjr na pol. pordine, Skat (Peinar). Oni Seana priznaj da je otvoro po ka mo demo) anal alga wis wreme amatraja 2 posed vlog vodnita katate Koja umemos jo uvek pif sak toedoog pridtavaia realest. Pode Seana, amaliotto iseativaje privat Jena vrs podele cada sa asnom sea sopstvenim gest mia Ovo, nine, ub primecie Kendist (9 ko u moderna} Uime.ost uotava komplementrne pueve velit apart vei reali. Zao je ranumljio. da liza jednogatelekalno veo TE Kandy guoone dla forma, dank ase pojvio 1912. go- lng Alama Pl acs Rannkog | rcs Mik hod pte w Mee ‘ns ito je mma de moves psa modecnog omega eo) “pale velo reins pots jew ninn ene dats jos natn ‘Silat tnom a, Randel eva da clemena soit posto 3lucidnog amerika kao fo je Bodoni ne poi i jegoe eae a pojednostajvanjem amemickog problema’, nego, naproty sje ove potree da sam ponovo proge mukotrpim putem moderiog, Seta ves eo lebietcke anlize «arog dinsickog raitlanjvanja ateag do opse seranovske sintentke mattice. Ova tmaric,ivesn,o2ijava uw poslednjm Boconjevam sara, al ko oil sean ji protlema svopsvremena ime nize bv lena auentienog odnosa pret reainost stra ew een pre bh 9 vi kubiama, Pema Alara, predog kbs este pre sega pra karst"; Revrdlpoistovedj bam wma clara, kao Jno je siemens pocria sama poesia". Tako se rada posm &tog slkarva, sbvacen kao wncpesrana sj oka sara vest © alka lao samostaln] Ciipin anovano| na specinom jk, koji seb sari pevilasopsivenog funkcionsana. Brak 3,4, 6) se ‘copa supeoavia ie sporwetsija Zee" i prlaivanja sprite Tepore, Eakin da 2 o nije sposoban dodajd daw ko nie ada (jedan amen), nacevno i promtogcaloga ho ues a gina nog ok aor amg od pte, lepote Koja se (ojerma) java w genicama povetng, Ine, mais, tebne..” Ali ako umemos vile he pkaivane, a prkaivanje {prema 2dravom razumu) istina umetnosti u odnost na realno, onda je ‘tetnost its Koren Gk edna To slots parses posed ko je usvorio Biko ($17) hog woe skonos a oni 5 inelekealno| provoke Svi namo da umetos nije isin. Umetnost ela preko hoje ekino do iste i bar istine koja name ponudena dae prieatimo.* in aon» hoi ara, je So ane cen» eg 8 “reese apse Sep U doe SoS ae Se aE Ban ‘Ero dene prac ch sg men oe cn ego idee ol abot in mee can nc op es pre (82-13) 2 Problemom Toostiewg dat izom Kojo} je ono illo w susret bavio se sey M Cae a Uber sono dee ren 9 lege pre iy hs Pe veri SA Raa tod noe del Seton rp Sen fin oles 1 a "A Sales Sen te tanto! Rcd Now Yin 1910, 40s. ican ps The rt Now i 90, 5488, 32 Logitki paradoks se ovde zavefava, anenada, u potvedivanj jasne teoriske sklonosti po pitanja umetnost, sikarawa 1 sath Sposobnest an, Sta, dale, mote bis istinasikarstva?Invesno, ne vge da se ono ‘leds t realnost,imajuéiu vida da je veé Sezan pokazao da umes. nose i priroda jeso paralelne oblast sya podvrgnata sopstvenim zakonima. ftina slikarstvanikako nije ni nepostedna, usmerena ve. 2.51 snutrainjom® situaciiom. Slikarsivo, prema toine, edbscoe reienj bzioniama, sjecne cate, i metalere, 2 deuge, « korst st ‘moorta€avajudh siultura, koje se zasnivajy a konkrexaon | pred. ‘metnom planu sikarske povrsine. Sa Jakobsonom kaiemo, prema tome, da kubizam uspastavla metonimicki pravac nasuprt meta fordkom pravca, bita lin opranigenja umesto lini shignost ‘Alterations preva ednog i devgog od ova da proce nie kako iskludva pojavs'u knjzeenos. Ino Kolebane poarie su sie. prima mmakovs jeri edan matajan pre ivasen i rie se Satta ingraden je otigiedno metotmikog usmecenja kebzma oj pzervarapredmetw sen sinegioha, ma tase nada at reagoval ovoreno metaforiskom koncepejom.> LUkidanjem slignosti i metafore, plaino ne upucuje na drugu stcanu, poste neprelazan predmet, Koji ne prikasnje wee polars je stmog sebe. Ovde susreéemo dragi sustinskii2bor kubistickog, slikarstv3, onaj 0 pokazivanju umesto 0 prikazivanju. Jos jedan put Reverd postavla problem w najekstremanijim praniceme Umeenitho delo ne sate dase aadovol da bute prikarvaj: cba de poksvanje. Unetiho dlo hoje pase sek tn, crane laa Smo pz oni nie dap Kane Spor oie datas ueBelo a poke qu S% pte ako ofigledna wrlko ito seu sakom ssi tan pl pa es inc ea hose tome, sporanima i ai", prema Pkssvorn parscolsy, Re je pe © ‘shore ee od de polaron koe ontatana Jobson i pak 6 metonimithojpolamosi koja dopa une a dose TTR ton Sa pitino 2 tc (ran ae ea SIG Pri kbar 918. »|ssepen Konkactiog, nivo predimeton fo se suprossas tho sre torticeestkoy | peaftkoy dominant hoje ethane ee Pena sobom. Reef oad, ozalera za eo, 0 ‘et fn lisa, ec Ho, pia pe Jan ‘rt olen ec weno onom nom stepenu sari Tee Gace unmane koa: pr teeta bea A Een je tanmel smieo iohors kop daje predaost ineeeint noupebt tar tebe pan da eds oa sc Pee Kop che sau vy sia kK kon eecreser uremeno, otriva proce soe eradnena plant pts. ova med al sh, fako na vou ao, a cute tomtiog mel kona hou aves ven Sa omnowne edie Srna dale Sn ean rele, potas ne sexu hs epost rata tamed ek montenat, ‘potas ve pi ap ae ae See ee grog upucanj nats van se sie. Fae eee ed se nena irs onrazavatayrdost, aoe ene oem anck name kao figure U ovom Kut Salmon S83 Kasctko matene Cospdica eAvinona, isu maske goroo sai iene sos Ns Botan sani Fea Paced |i gue Tos prot, bel Teh ete piso Je ko fouls miso tarts kao iedoacine? oe pobem wbiovania ea utp na maa oat re atic gona ae reno 48) SEs iklop, eeonovo saan eee se Career Rog san, aber seeps ssn cet ca or esti podaosna su snail oes a aupen pode wan, te Pe Se een tic U stom stereo poke kab Ti Sim, La ome Inte Panga, Bary 192 Real ade op eno pis ag tee macemetae re ves, i) reo ree in st mena acces deter le emt bape prea ds peeved forme. Dake ada te emene prea a a aia skonina oon pede pede i ny as enh goad Na sa bb reheat bese Moen atl oes 1912 9-1 Fa polaze od presdnihnaznla Sera (2) Sean ( 1), a usmer {ah itraivaje prema dln ijn, ko ~ kao 8 Se elo nto ograntenjm a odaosd na kompekanostdvojie ein ah Serotonin edad lm ps "ast jnja onikog Kodelsa,ubalavajua poston denon sj zaakova sve dak ih ne svedu na osnovne pore ene denote i Gr ena aac omens ran kom kos Blo ‘azn Searovim sratianios lps valka opts Jive prelive | Cop eelekuy stg please? Ones ote smo ep LeSflshias (D-H Rabnwle Jen Gris et aoe sane, vr ots, Ps agra 14) 42 ES —C—CSCSC(‘(‘CNCOCiéCN 5. Kritika prikazivanja Gést imenuje stvari Drikazvati, pokavat,imenovati predinetjesu termini na koje se poaiva ready-made. Dikanoy gest, Kot wzima predme: epi gotoy i pripisje mu stats memos, postalia ponovo problem odnosa iameda realnostsi prikazvanja Sto su ved isteadvali Pikaso (5 17), i Brak (3, 416), Boton 1-9) Kandinski (11). Ab gest Digana Sastoj se u Ginjenici dase on pokazuje kao pokutaj da zgrabi real ‘ost gotovo uw trenut w kome ova uralo dase definitivno izmakne ava jezik, Pokazivanjepredmeta umesto da se on prikansje mode da zna imenovanje samog predmet, ii, bole rei, uspnjanje do jedne vrse primarnog imenovanj, koje prethodi jezik, i, kako kaze Fuko, koje pripadajeila fro prethod) Vavilonu, jedno -primitivao prirodnom ‘kopisy, 0 Gem su mozda prva exocerigna saznania, Dre sega kabal, saguvala asuto seéanje 1 emu nastoje da poveate davno taboravljenu moc. erietiéno | ezoteriéno tumaZenje Dianovog dela, koje je nedamno predlotio deo keitike, mogio bi utinit pribvativim Ts Fonane Le proce ot a pevod, Mian, 1967, 283 2 Ntoma bude sta ka eoratn:dokerase arate Die saga hemdan | epeatntn natn sep eM Calves dt Dacha ‘bl La ontucone dl smbol, Rena 1375, Up. pola Basin eens 8eee ees SSD, poco le boars matt Klan gee i, Gaara sob pobonedvae lanet Sout it ede spoglie ‘ete motda am Dit lao da eda mas nove anh st ea relma, geowe da sit aduraconl a So oom posta dete lenen? De reamed hea ean ac amo preva da sarge ov pttocéhanes Oagunorta ovo panjesiate nie a ierBaonots ton soa, Le outs nee bre dopa clans Hestcito tans oro ool Sabena to wie se ataeng lecnsiana eee site, innoraiog vu inom stoped alee soe Brot iogs ba nara, a aon cites ope divs se atlo ks posh otc st ede Pays

You might also like

• KULTURNA .BAŠTINA - CRNE GORE Za Vodiče-Crnog - Jezik

  

  Document32 pages

  KULTURNA .BAŠTINA - CRNE GORE Za Vodiče-Crnog - Jezik

  iosergioct

  100% (1)
• Skripta Audiovizuelni Jezik

  

  Document14 pages

  Skripta Audiovizuelni Jezik

  iosergioct

  No ratings yet
• Istorija Filma - Charlie Chaplin

  

  Document15 pages

  Istorija Filma - Charlie Chaplin

  iosergioct

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Filozofija Umjetnosti Vii

  

  Document32 pages

  Filozofija Umjetnosti Vii

  iosergioct

  No ratings yet
• Istorija Umjetnosti Iv Gavric

  

  Document53 pages

  Istorija Umjetnosti Iv Gavric

  iosergioct

  No ratings yet
• Kulturna Potrošnja

  

  Document7 pages

  Kulturna Potrošnja

  iosergioct

  No ratings yet
• Menadzment Sportskih Dogadjaja

  

  Document38 pages

  Menadzment Sportskih Dogadjaja

  iosergioct

  No ratings yet
• Menadžment Sportkih Objekata I Bezbjednost U Sportu

  

  Document34 pages

  Menadžment Sportkih Objekata I Bezbjednost U Sportu

  iosergioct

  No ratings yet
• Brodski Motori Sa Unutrasnjim Sagorevanjem 1

  

  Document118 pages

  Brodski Motori Sa Unutrasnjim Sagorevanjem 1

  iosergioct

  No ratings yet
• Ekonomija Crne Gore Pitanja I Odgovori

  

  Document3 pages

  Ekonomija Crne Gore Pitanja I Odgovori

  iosergioct

  No ratings yet
• Aleksandar Puskin - Mecava

  

  Document3 pages

  Aleksandar Puskin - Mecava

  iosergioct

  No ratings yet
• Istraživanje Lučkog Sistema U Logističkom Lancu

  

  Document18 pages

  Istraživanje Lučkog Sistema U Logističkom Lancu

  iosergioct

  No ratings yet
• Pozorisni Sistem U Crnoj Gori

  

  Document3 pages

  Pozorisni Sistem U Crnoj Gori

  iosergioct

  No ratings yet
• ST Enberg

  

  Document14 pages

  ST Enberg

  iosergioct

  No ratings yet
• Knjiga Inspekcije

  

  Document30 pages

  Knjiga Inspekcije

  Olivera Šojić Ex Pavlović

  100% (1)
• Bella Bartok

  

  Document10 pages

  Bella Bartok

  iosergioct

  No ratings yet
• Čarli Čaplin

  

  Document1 page

  Čarli Čaplin

  iosergioct

  No ratings yet
• Fotografija Skripta II Godina

  

  Document20 pages

  Fotografija Skripta II Godina

  iosergioct

  No ratings yet
• FILM: Masmediji I Medijski Sadrzaj

  

  Document23 pages

  FILM: Masmediji I Medijski Sadrzaj

  iosergioct

  No ratings yet
• Istorija Filma - FRANCUSKA ŠKOLA

  

  Document3 pages

  Istorija Filma - FRANCUSKA ŠKOLA

  iosergioct

  No ratings yet
• Manifestacije

  

  Document5 pages

  Manifestacije

  iosergioct

  No ratings yet