1.
Delovi dijafragme / inervacija dijafragme – PARS
COSTALIS – REBARNI DIO, PARS LUMBALIS – SLABINSKI
DIO I PARS STERNALIS – GRUDNI DIO, INERVIŠU JE
NERVUS FRENIKUS, PRAČAŽNI ŽIVAC KOJI NASTAJE IZ
PLEXUSA CERVIKALIS I DELI SE NA TRI GRANE –
PREDNJU, SPOLJNU, ZADNJU , NERVI INTERKOSTALES 9-
11 OŽIVČAVAJU SAMO PREDNJI PRIPOJNI DIO
DIJAFRAGME.
2. Trigonum vesicae
3. Delovi kolona – SLEPO CREVO – CEKUM, USHODNI,
POPREČNI, NISHODNI I SIGMOIDNI KOLON – KOLON
ASCEDENS, TRANSVERSUM, DESCEDENS I SIGMOIDEUM.
4. Gl.submandibularis i sublingualis sa izvodnim kanalima –
IZVODNI KANALI SUBLINGVALIS SU JEDAN VELIKI ILI
PODJEZIČNI KANAL I VIŠE MALIH PODJEZIČNIH KANALA.
PODVILIČNI ILI WARTONOV KANAL – DUKTUS
SUBMANDIBULARIS JE IZVODNI KANAL PODVILIČNE
ŽLEZDE, ZAVRŠAVA SE NA VRHU KARUNKULE
SUBLINGVALIS SA DUKTUS SUBLINGVALIS MAJOR.
5. Mastikatorni misici – M. TEMPORALIS, M. PTERIGOIDEUS
LATERALIS ET MEDIALIS, M. MASETER
6. Tunica conjunctiva – VEŽNJAČA, GLATKA PROVIDNA
SLUZOKOŽNA OPNA kOJA POKRIVA ZADNJU STRANU OBA
OČNA KAPKA KAO I PREDNJI DIO OČNE JABUČICE,
VEZUJUĆI MEĐUSOBNO OVA DVA ORGANA. NA VEŽNJAČI
MOŽEMO RAZLIKOVATI – VEŽNJAČA OČNIH KAPAKA –
TUNIKA KONJUKTIVA PALPEBRARUM, POKRIVA ZADNJU
STRANU GORNJEG I DONJEG OČNOG KAPKA,
OBRAZUJUĆI NJIHOV NAJDUBLJI SLUZOKOŽNI SLOJ,
POŠTO JE PROVIDNA, KROZ NJU SE PROVIDE
MEIBOMOVE TARZALNE ŽLEZDE U VIDU PARALELNIH
SMEĐIH PRUGA. ZATIM GORNJI SVOD VEŽNJAČE –
FORNIX KONJUKTIVE SUPERIOR I DONJI SVOD – FORNIH
KONJUKTIVE INFERIOR PREDSTAVLJAJU JEDAN KRUŽAN,
DUBAK A UZAN SLUZOKOŽNI ŠPAG KOJI OBRAZUJE
VEŽNJAČA PREBACUJUĆI SE SA ZADNJE STRANE
KAPAKA NA PREDNJI DIO OČNE JABUČICE. VEŽNJAČA
OČNE JABUČICE – TUNIKA KONJUKTIVA BULBI POKRIVA
PREDNJI DIO BEONJAČE OD KOJE JE U STVARI
ODVOJENA PREDNJIM VEOMA ISTANJENIM DIJELOM
TENONOVE ČAHURE. U PREDELU LIMBUSA CORNEA
TUNIKA KONJUKTIVA BULBI NASTAVLJA SE PREDNJIM
EPITELOM ROŽNJAČE – EPITELIUM ANTERIUS KORNEE.
POLUMESEČASTI NABOR VEŽNJAČE – PLICA
SEMILUNARIS KONJUKTIVE JESTE NABOR U OBLIKU
IZDUŽENOG USPRAVNOG POLUMESECA, SA
KONKAVITETOM OKRENUTIM UPOLJE, PREMA IVICI
ROŽNJAČE. SUZNA KARUNKULA – KARUNKULA
LAKRIMALIS JE ISPUPČENJE U VIDU ZARUBLJENJE
KUPE. SVI OPISANI DIJELOVI VEŽNJAČE ZAJEDNO SA
PREDNJOM STRANOM ROŽNJAČE OBRAZUJU PRI
ZATVORENIM OČIMA JEDNU UZANU ŠUPLJINU – SAKUS
KONJUKTIVE.
7. Tunica vasculosa oka – SREDNJA ILI SUDOVNA OPNA
LEŽI IZMEĐU BEONJAČE I MREŽNJAČE, IMA VAŽNU
ULOGU U ISHRANI OČNE JABUČICE A POSEBNO
MREŽNJAČE POŠTO SREDIŠNA ARTERIJA MREŽNJAČE – A
CENTRALIS RETINE NIJE DOVOLJNA DA ISHRANI SVE
NJENE SLOJEVE. SREDNJA OPNA OČNE JABUČICE
SASTOJI SE IZ TRI RAZLIČITA DIJELA – DUŽICA IRIS,
CILIJARNO TIJELO – CORPUS CILIARIS I SUDOVNJAČE -
HOROIDEA
8. Cirkulacija humora aquosusa – OČNA VODICA JE BISTRA,
BEZBOJNA TEČNOST KOJA ISPUNJAVA OBE KOMORE
OČNE JABUČICE PREDNJU I ZADNJU A ZAJEDNO SA
STAKLASTIM TIJELOM ODRŽAVA STALAN PRITISAK U
UNUTRAŠNJOSTI OČNE JABUČICE –INTRAOKULARNI
PRITISAK, NEPRESTANO SE LUČI U CILIJARNIM
 NASTAVCIMA – PROCESUS CILIARES KOJI IMA BOGATU
KAPILARNU MREŽU, TAKOĐE NEPRESTANO OTIČE I
ODLAZI U OPŠTI VENSKI KROVOTOK. IZ CILIJARNIH
NASTAVAKA DOSPEVA U ZADNJU KOMORU OČNE
JABUČICE A ZATIM STRUJI PUKOTINOM IZMEĐU
PREDNJE STRANE SOČIVA I ZADNJE STRANE DUŽICE PA
PREKO ZENICE ULAZI U PREDNJU KOMORU, IZ PREDNJE
KOMORE OTIČE U DVA PRAVCA. NJEN VEĆI DIO ODLAZI
U ŠLEMOV KANAL PREKO PROSTORA SPATIA ANGULI
IRIDOKORENALIS U KOJIM SE PRETHODNO FILTRUJE, IZ
ŠLEMOVOG KANALA VODICA ZATIM PRELAZI U VENSKE
SUDOVE BEOČANJE I NAJZAD U OFTALMIČNE VENE.
MANJI DIO OČNE VODICE OTIČE PREKO VEĆ OPISANIH
KRIPTA NA PREDNJOJ STRANI IRISA I DOSPEVA U
VENSKE SPLETOVE DUŽIČNE STROME.
9. Limbicki sistem
10. Bazalne ganglije[veze]
11. Pontocerebelum -
12. Relejna jedra ponsa..putevi koji tu prolaze, sta povezuju?
13. Tractus Trigeminothalamicus [obara vas ako ne znate]
14. Leminiskus Medialis
15. Ductus defferens
16. Canalis pudendalis
17. Vv.bronchiales..gde se ulivaju.. – ODVODE KRV IZ
POSLEDNJE GENERACIJE SEGMENTALNIH I SVIH VEĆIH
BRONHA, DESNE STRANE ZAVRŠAVAJU U LUKU VENE
AZIGOS A NA LEVOJ STRANI U POMOĆNOJ ISTOIMENOJ
VENI – V. HEMIAZIGOS AKCESORIA.
18. V. Retromandibularis – NASTAJE U GORNJEM DIJELU
PAROTIDNE ŽLEZDE, ISPRED I ISPOD UŠNE ŠKOLJKE,
MEĐUSOBNIM SPAJANJEM VV. TEMPORALES
SUPERFICIALES I VV. MAXILARES. POČETNI DIO V.
RETROMANDIUBULARIS ANASOMOZUJE SE SA POČETNIM
DELOM V. JUGULARIS EXTERNE POMOĆU KANALA. U
VISINI VELIKOG ROGA HIOIDNE KOSTI SPAJA SE SA V.
FACIALIS U KRATKO VENSKO STABLO.
19. Glandula parotidea – GORNJA I DONJA PARATIROIDNA
ŽLEZDA, ENDOKRINE ŽLEZDE KOJE SU PRILJUBLJENE
UZ ZADNJU SRANU REŽNJEVA TIROIDNE ŽLEZDE, LUČE
PARATHORMON KOJI IMA GLAVNU ULOGU U
METABOLIZMU KALCIJUMA I FOSFORA A UČESTVUJE U
STVARANJU VITAMNA D. OVIH ŽLEZDA OBIČNO IMA 4,
PONEKAD 3, RAZLIKUJU SE DVE GORNJE I DVE DONJE –
GLANGULA PARATIROIDEA SUPERIOR ET INFERIOR.
OBAVIJENE SU FASCIJALNIM OMOTAČEM ŠTITNE
ŽČEUDE I DOSTA SE TEŠKO RASPOZNAJU, IMAJU BLISKE
ODNOSE SA TIROIDNIM ŽLEZDAMAM ARTERIJE SU
ZAVRŠNI OGRANCI A. TIROIDEE INFERIOR, VENE I LIMFNI
SUDOVI ODGOVARAJU SUDOVIMA ŠTITNE ŽLEZDE KAO I
NERVI, ISTI IZVORI.
20. Arterije mozga -
21. Da se heslove vijuge nalaze u silvijusovoj jami
22. Sta se desava sa r. Communicans grisei kada se vrate nazad
u medullu spinalis u a) M. Arecctores pilli, b) vrse
konstrikciju arterija i c) inervaciju znojnih zlezda.
23. Gde lezi simpatički centar - ЦЕНТАР СИМПАТИЧКОГ
СИСТЕМА НАЛАЗИ СЕ У ЛАТЕРАЛНИМ (БОЧНИМ)
ДЕЛОВИМА СИВЕ МАСЕ КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ У
СЕГМЕНТИМА Т1-Л2. ТУ СУ СМЕШТЕНА ТЕЛА СИМПАТИЧКИХ
НЕРВНИХ ЋЕЛИЈА. ОДАТЛЕ ПОЛАЗЕ НЕРВНА ВЛАКНА
(АКСОНИ) КОЈА ДОЛАЗЕ ДО ГАНГЛИЈА ПАРАВЕРТЕБРАЛНОГ
СИМПАТИЧКОГ ЛАНЦА. ТА ВЛАКНА СЕ ЗОВУ И
ПРЕГАНГЛИЈСКА ВЛАКНА. СИМПАТИЧКИ ЛАНАЦ ОБУХВАТА
НИЗ СИМПАТИЧКИХ ГАНГЛИЈА КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ УЗ
КИЧМЕНИ СТУБ-ПАРАВЕРТЕБРАЛНО. ПОМЕНУТИ
СИМПАТИЧКИ АКСОНИ НАПУШТАЈУ КИЧМЕНУ МОЖДИНУ
ПУТЕМ ПРЕДЊЕГ КОРЕНА СПИНАЛНИХ (КИЧМЕНИХ)
ЖИВАЦА. ЧИМ СПИНАЛНИ НЕРВ НАПУСТИ КИЧМЕНИ СТУБ,
ПРЕГАНГЛИЈСКА СИМПАТИЧКА ВЛАКНА НАПУШТАЈУ ОВАЈ
 ЖИВАЦ И ПУТЕМ БЕЛИХ КОМУНИКАНТНИХ ГРАНА
(ЛАТ. RAMUS COMUNICANS ALBUS) СТИЖУ У ПОМЕНУТЕ
ПАРАВЕРТЕБРАЛНЕ СИМПАТИЧКЕ ГАНГЛИЈЕ.  SRČANOG VRHA I PONJE SE KROZ ŽLEB KAO V.
24. Comisuru anterior, sta povezuje oflaktivni dio sa !?
25. Kranijalne grane n. Facialisa – N. PETROSUS MAJOR,
RAMUS KOMUNIKANS KUM PLEXU TIMPONIKO, N.
SPADEIUS I BUBNA VRPCA – HORDA TIMPANI KOJA
SADRŽI DVE GRUPE VLAKANA – NISHODNA I USHODNA,
ASCEDENS ET DESCEDENS. ZAVRŠNE GRANE SU RAMI
TEMPORALES, RAMI ZIGOMATICI, RAMI BUKALES, RAMUS
MARGINALIS MANDIBULE I RAMUS KOLI.
26. Kroz koji otvor prolazi chorda timpani – PUKOTINU
FISURA PETROTIMPANIKA I TADA ULAZI U FOSU
INFRATEMPORALIS.
27. Hioidni misici,mene je pitao inervaciju nadhioidnih –
NADHIOIDNI – M. DIGASTRICI / NERVUS MILOHIOIDEUS,
RAMUS DIGASTRIKUM, M. STIOLIDEUS / RAMUS
STILOIDEUS, M. MILOHIOIDEUS / NERVUS
MILOHIOIDEUS, M. GENIOGLOSUS / NERVUS
HIPOGLOSUS, POTHIOIDNI – M. STERNOHIOIDEUS, M.
OMOHIOIDEUS, M. STERNOTIREOIUUDEUS, M.
TIROHIOIDEUS / ANSA CERVIKALIS, PLEXUS CERVIKALIS
28. Angulus iridocornealis – JE PERIFERNI SUŽENI DIO
PREDNJE KOMORE OČNE JABUČICE – DUŽIČNO-
RONJAČNI UGAO. OGRANIČEN JE SPREDA SA LIMBUS
KORNEE I NJENIM SPOJEM SA BEONJAČOM A POZADI
PREDNJOM STRANOM IRISA. ISPULJAVAJU GA VLAKNA
LIG. PECTINEUM ANGULI IRIDO-KORNEALIS ILI
TRABEKULUM IZMEĐU KOJIH JE ŠUPLJIKAVI PROSTOR –
SPATIA ANGULI IRIDOKORNEALIS. PREKO OVIH
PROSTORA OČNA VODICA DOSPEVA U ŠLEMOV KANAL
29. Shlemov canal
30. Vene srca – DIJELE SE NA POVRŠINE I DUBOKE.
POVRŠNE SE NALAZE POD EPIKARDOM, NAJVEĆI DIO
NJIH SE ULIVA U SINUS KORONARIUS. V. KARDIAKA
MAGNA JE NAJVEĆI VENSKI SUD SUD, POČINJE KOD
INTERVENTRIKULARIS ANTERIOR, ZATIM ULAZI U SINUS
KORONARIUS, IDE KAO V. KORONARIA SINISTRA, UPSUT
PRIMA PRITOKE – VV. VENTRIKULARES, I KASNIJE
PRELAZI U SRČANI VENSKI SINUS. SINUS KORONARIUS
JE DIREKTNI NASATAVAK DOTILČNE VENE I ZAVRŠNI
VENSKI SUD SKORO SVIH VENA SRCA. ZAVRŠAVA SE
UŠĆEM – OSTIUM SINUS KORONARI. DIRETKNE PRITOKE
KORONARNOG SINUSA ULIVAJU SE U NJEGOV POČETNI
DIO, TO JE V. VENTRIKULI SINISTRI I V. OBLIQUA ATRI
SINISTRI. U ZAVRŠNI DIO ULIVAJU SE PONEKAD V.
INTERVENTRIKULARIS POSTERIOR I V KARDIAKA PARVA
KOJA IDE KROZ DESNU IVICU SRCA KAO V. MARGINALIS
DEXTRA A ZATIM KAO V. KORONARIA DEXTRA. ZNATNO
MANJI DIO POVRŠNIH VENA ČINE VV. VENTRIKULI
DEXTRI ANTERIORES KOJIH IMA DVE DO ČETIRI.
DUBOKE VENE SRCA SU VV. KARDIAKE MINIME, IZLIVAJU
SE U SRČANE ŠUPLJINE. VENE KOJE SE NE ULIVAJU U
SRČANI SINUS SU VV. MINIMARE KAVARUM
31. Mesenterii pripoj
32. Bocna grana n pudendalisa i zavrsna
33. Collumnae anales
34. Senzitivna inervacija anusa (n. Rectali inferior)
35. Scrotum do detalja, znaci slojevi koze(dermis,epidermis),pa
tela subcutanea,tunica dartos scroti,pa da nema masti,glatki
misici u zidu,inervacija...
36. Uretra muska delovi
37. Na colliculus-u semilunaris-u sta se otvara - DUCTUS
EJACULARTORIUS,DUCTUS PROSTATICUS, I
UTRICULUS(EMBRIONALNI OSTATAK RUDIMENTNE
VAGINE).
 38. Akusticki put, Vestibularni put, Opticki put,
Kortikonuklearni put, Parasimpatikus, Simpatikus,
Slezina, Jetra, Otisci, Želudac, Srca, Pluća, Pankreas,
Duodenum, Delovi slezine, Jedra trigeminusa,
glasofaringeusa, vagusa, Arterie koronarie (srčane
arterije),
39. Zidovi trece i cetvrte mozdane komore
40. Corpus callosum
41. Corpus striatum
42. Comissura hippocampi
43. Mišići irisa i njihova inervacija – M. SFINKTER PUPILE –
SUŽENJE ZENICE MIOSIS, NPR PRI JAKOM SVETLU I M.
DILATATOR PUPILE, ŠIRI ZENICU – MIDRIJAZIS. M.
SFINKTER PUPILE INERVISAN JE PARASIMPATIČKIM
VLAKNIMA N. OKULOMOTORIUS KOJE DOSPEVAJU
PREKO GANGLION CILIARE I NERVI CILIARES BREVES. M.
DILATATOR PUPILE INERVISAN SIMPATIČKIM VLAKNIMA
KOJA DOSPREVAJU PREKO GANGLION CILIARE.
44. Misici larinksa i farinksa, njihovo dejstvo i inervacija –
MIŠIĆNI SLOJ ŽDRELA – TUNIKA MUSKULARIS FARINGIS –
MIŠIĆI KONSTRIKTORI ŽDRELA – M. KONSTRIKTOR
FARINGIS SUPERIOR, M. KONSTRIKTOR FARINGIS
MEDIUS I M. KONSTRIKTOR FARINGIS INFERIOR –
SUŽAVAJU SVE PREČNIKE ŽDRELNE ŠUPLJINE,
SUPERIOR SVOJOJ KONTRAKCIJOM PROUZROKUJE NA
ZADNJEM ZIDU ŽRELA PASAVANTOVO SLUZOKOŽNO
ISPUPČENJE KOJE PRI GUTARNJU DODIRUJE ZADNJU
IVICU MEKOG NEPCA I ZAJEDNO SA NJIM OBRAZUJE
PREGRADU IZMEĐZU USNOG I NOSNOG DIJELA ŽDRELA.
SREDJI I DONJI KONSTRUTOR DEJSTVOM POTISKUJU
ZALOGAJ NANIŽE, PREMA JEDNJAKA A OSIM TOGA
DELUJU I KAO PODIZAČI GRKLJANA PRI GUTARNJU I
GOVORU. MIŠIĆI PODIZAČI ŽDRELA – M.
PALATOFARINGEUS I M. STILOFARINGEUS.
PALATOFARINGEUS INERVISAN OD PLEXUS FARINGEUS
JE PODIZAČ ŽDRELA, U SASTAV NJEGA ULAZI M.
SALPINGOFARINGEUS. M. STILOFARINGEUS PODIŽE
ŽDRELO I GRKLJAN TOKOM GUTANJA, INERVIŠE GA
BOČNA GRANA N. GLASOFARINGEUSA – RAMUS M.
STILOFARINGEI. MIŠIĆI GRKLJANA – M. VOKALIS (ZATEŽE
I SKRAĆUJE GLASNU ŽICU, POVEĆAVA DEBLJINU
GLASNE ŽICE) M. KRIKOTIROIDUS (DELUJA KAO
INDIREKTNI ZATEZAČ GLASNE ŽICE) M.
KRIKOARITENOIDEUS (OBRĆE ARITENOIDNU HRSKAVICU
KA UNUTRA, NA TAJ NAČIN SUŽAVA SE PROSTOR IZMEĐU
GLASNIH ŽICA – RIMA GLOTIDIS) M. ARITENOIDEUS
OBLIQUS ( PRIBLIŽUJE ARITENOIDNE HRSKAVICE JEDNU
DRUGOJ SUŽAVAJUĆI RIMU GLOTIDIS PRI GOVORU ILI
PEVANJU) M. ARITENOIDEUS TRANSVERSUS (ZAJEDNO
SA PRETHODNIM DELUJE KAO PRIMICAČ GLASNE ŽICE)
M. TIROARITENOIDEUS (OBRĆU ARITENOIDNU
HRSKAVICU I NJEN VOKALNI NASTAVAK KA UNUTRA) M.
KRIKOARITENOIDEUS POSTERIOR (RESPIRATORNI MIŠIĆ
GRKJANA, POVČAĆI PROCESUS MUSKULARIS KA UNUTRA
A OBRĆE ARITENOIDNU HRSKAVICU I NJEN VOKALNI
NASTAVAK KA UPOLJE) M. TIROEPIGLOTIKUS (PROŠIUJE
ULAZNI OTVOR GRKLJANA I DELUJE KAO OTVARAČ
GRKLJANA) M. ARIEPIGLOTIKUS (POVLAČI GRKLJANSKI
KAPAK NANIŽE I UNAZAD I TIME ZATVARA ULAZNI OTVOR
GRKLJANA. SVE IH INERVIŠE N. VAGUS SVOJIM
MOTORNIM VLAKNIMA KOJE DOBIJA OD N.
AKCESORIUSA PREKO UNUTRAŠNJE GRANE – RAMUS
INTERNUS, TA VLAKNA DOSPEVAJU DO MIŠIĆA
GRKLJANA PREKO N. LARINGEUS REKURENSA I
NJEGOVE ZAVRŠNE GRANE – N LARINGEUS INFERIOR.
JEDINO M. KRIKOTIROIDEUS DOBIJA VLAKNA PREKO N.
LARINGEUS SUPERIOR I NJEGOVE GRANE – RAMUS
EXTERNUS.
45. Ganglion pterygopalatinum – PARASIMPATIČKI GANGLION
KOJI JE PRIDODAT MAKSILARNOM ŽIVCU I SMEŠTEN JE
NA ZADNJEM ZIDU PTERIGOPALATINSKE JAME U
GLAVLJEN U KANAL – KANALIS PTERIGOIDEUS.
DOVODNA VLAKNA SU – NERVI PTERIGOPALATINI,
NERVUS PETROSUS MAJOR, NERVUS PETROSUS
PROFUNDUS. MAJOR I PROFUNDUS PO IZLASKU IZ
LOBANJSKE DUPLJE KROZ FORAMEN LACERUM SE
SPAJAJU I GRADE NERVUS KANALIS PTERIGOIDEI KOJI
PROLAZI KROZ KANAL – KANALIS PTERIGOIDEUS.
ODVODNA VLAKNA SU NERVUS ZIGOMATIKUS, RAMI
NASALES POSTERIORES SUPERIORES LATERALES ET
MEDIALES I RAMI NASALES POSTERIORES INFERIORES
LATERALES I NERVUS PALATINUS MAJOR I NERVI
PALATINI MINORES.
46. Senzitivna inervacija jezika – SU ZA POVRŠINSKI
SENZIBILITET – TEMPERATURU, DODIR, BOL, TO SU TRI
ŽIVCA – N. LINGVALIS KOJI SVOJIM GRANAMA – RAMI
LINGVALES OŽIVČAVA SLUZOKOŽU TELA JEZIKA, N.
GLASOFARINGEUS KOJI SVOJIM ZAVRŠNIM GRANAMA –
RAMI LINGVALES OŽIVČAVA SLUZOKOŽU KORENA JEZIKA
I N. VAGUS KOJI PREKO BOČNOG ŽIVCA – NERVUS
LARINGEUS SUPERIOR I NJEGOVE GRANE – RAMUS
INTERNUS OŽIVČAVA SLUZOKOŽU ZADNJEG DONJEG
DIJELA TIJELA JEZIKA I VALEKULA EPIGLOTIKA.
47. Slusne koscice – OSIKULA AUDITIS LEŽE U BUBNOJ
DUPLJI I PRENOSE ZVUČNE TALASE OD BUBNE OPNE U
UNUTRAŠNJE UHO, IMA IH TRI I TO SU MALEUS, INCUS I
STAPES, ZLOBLJENE SU MEĐUSOBNO I TO ČEĆIĆ SA
NAKOVANJEM POMOĆU NEPOKRETNOG ZLOBA A
NAKOVANJ SA UZENGIJOM POKRETNIM ZGLOBOM.
PRUŽAJU SE OD SPOLJAŠNJEG MEMBRANOZNOG DO
UNUTRAŠNJEG LABIRINTNOG ZIDA BUBNE DUPLJE.
SPOJENE SU SA ZIDOVIMA BUBNE DUPLJE POMOĆU
KRATKIH VEZA. ČEKIĆ JE NAJVEĆI OD NJIH, NJEGOVI
SASTAVNI DIJELOVI SU KAPUT MALEI, KOLUM MALEI,
MANUBRIUM MALEI, PROCESUS LATERALIS, PROCESUS
ANTERIOR. NAKOVANJ – INKUS JE UNUTRA IZA ČEKIĆA A
SASTOJE SE IZ KORPUS INCUDIS, CRUS LONGUM, CRUS
BREVE. NA KRAJU UZENGIJA JE NAJMANJA, NJENI
SASTAVNI DIJELOVI SU KAPUT STAPEDIS, CRUS
ANTERIUS, CRUS POSTERIUS, BASIS STAPEDIS KOJA JE
UGLAVLJENA U FENESTRA VESTIBULI. MIŠIĆI SU DVA
MIŠIĆA POPREČNO PRUGASTA – M. TENSOR TIMPANI –
DELUJE NA ČEKIĆ, KOGA POVLAČI KA UNUTRA TE TAKO
ZATEŽE BUBNU OPNU, INERVISAN N. TENSORIS TIMPANI.
DRUGI MIŠIĆ – M. STAPEDIUS JE NAJMANJI
POPREČNOPRUGASTI MIŠIĆ KOD ČOVJEKA, SMJEŠTEN U
EMINENCIA PIRAMIDALIS, INERVISAN SA N. STEPEDIUS,
BOČNA GRANA FACIALISA, POVLAČI GLAVU UZENGIJE
NAPOLJE I NAZAD I TIME IZVLAČI BAZU UZENGIJE IZ
FENESTRA VESTIBULI, NA TAJ NAČIN SMANJUJE
PRITISAK U UNUTRAŠNJEM UHU.
48. Sta ulazi u sastav glasnih zica, GLASNE ŽICE,
ZATEGNUTE SU IZMEĐU ZADNJE STRANE TIROIDNOG
UGLA, SVOJIM TEPERENJEM STVARAJU GLAS,
ORGANIČAVAJU MEĐUSOBNO RIMA GLOTIDIS A ONI SVI
ZAJEDNO ČINE ORGAN ZA STVARANJE GLASA – GOLTIS.
IMA VEOMA SLOŽEN SADRŽAJ, ISPOD NJENE
SLOZOKOŽE KOJA IMA EPITEL PLOČASTOSLOJEVIT
NALAZE SE – GLASNA VEZA – LIG. VOKALE, GLASNI
NASTAVAK – PROCESUS VOKALIS I GLASNI MIŠIĆ – M.
VOKALIS. RIMA GLOTIDIS IMA DVA DELA – PARS
INTERMEMBRANACEA I PARS INTERKARTILAGINEA.
49. A. Lingualis – VASKULARIZUJE JEZIK I PODJEZIČNI
PREDEO, NASTAJE NAJČEŠĆE KAO DRUGA BOČNA
GRANA A. CAROTIS EXTERNE IZNAD ZADNJEG KRAJA
VELIKOG ROGA HIOIDNE KOSTI. PRUŽA SE DO
 HIOGLOSNOG MIŠIĆA ZATIM SE PODVLAČI POD DUBOKU
STRANU TOG MIŠIĆA A ZATIM IDE IZNAD VELIKOG ROGA
HIOIDNE KOSTI POKRIVENA TANKIM HIOGLOSNIM
MIŠIĆEM. U TOM DIJELU PRISTUPA KRVNOM SUDU U
PREDELU TRIGONUM LINGUALE ANTERIUS ILI
POSTERIUS. BOČNE GRANE – RAMI DORSALES LINGUE.
ZAVRŠNE GRANE – A. SUBLINGUALIS I A. PROFUNDA
LINGUE.
50. A. Facialis – NASTAJE IZ A. KAROTIS EXTERNE A KATKAD
ZAJEDNO SA OVOM ARTERIJOM IZ STABLA – TRUNCUS
LINGUOFACIALIS. PRUŽA SE NAJPRIJE KROZ VRAT A
ZATIM PREKO LICA SVE DO GORNJE UNUTRAŠNJEG
UGLA ORBITE. PRATI JE ISTOIMENA VENA – VENA
FACIALIS. PODELJENA JE NA DIO KOJI PRIPADA VRATU I
GORNJI DIO KOJI SE NALAZI NA LICU. U POČETNOM
DIJELU OBRAZUJE KRIVINE LUČNE, OBLIKA POLOŽENOG
SLOVA S. PRELAZI PREKO DONJE IVICE MANDIBULE,
UKRSTI DONJU IVICU MANDIBULE I TAD SE NALAZI NA
LICU GDE LEŽI POVRŠINSKI. PENJE SE DO GORNJEG
UGLA ORBITE, TAJ ZAVRŠNI DIO JE POTKOŽAN I NAZVAN
ARTERIJA OČNOG UGLA – A. ANGULARIS. BOČNE GRANE
SU A. PALATINA ASCEDENS, A. SUBMENTALIS, RAMI
GLANDULARES, A. LABIALIS INFERIOR, A. LABIALIS
SUPERIOR A ZAVRŠNA GRANA JE A. ANGULARIS.
51. A. Maxillaris – ZAVRŠNA GRANA A. CAROTIS INTERNE,
NASTAJE U VISINI COLLUMA MANDIBULE I PROLAZI KROZ
INFRATEMPORALNU PA KROZ PTERIGOPALATINSKU
JAMU, ZAVRŠAVA SE U UNUTRAŠNJEM DIJELU OVE
JAME SVOJOM ZAVRŠNOM GRANOM – A.
SFENOPALATINA. STABLO MAXILARNE ARTERIJE MOŽE
SE PODELITI NA TRI DIJELA – VILIČNI, PTERIGOIDNI I
PTERIGOPALATINSKI. IMA 12 BOČNIH GRANA, SVAKI DIO
IMA PO ČETIRI GRANE. BPČNE GRANE PRVOG DIJELA SU
A. AURIKULARIS POSTERIOR, A. TIMAPNIKA ANTERIOR, A.
ALVEOLARIS INFERIOR I A. MENINGEA MEDIA. DRUGI DIO
- MASETERICA, AA. TEMPORALIS PROFUNDE, RAMI
PTERIGOIDEI I A. BUKALIS. TREĆI DIO – A. BUKALIS, A.
ALVEOLARIS SUPERIOR POSTERIOR, A. KANALIS
PTERIGOIDEI I A. PALATINA DESCEDENS. ZAVRŠNA
GRANA JE A. SFENOPALATINA KOJA DAJE ZAVRŠNE
GRANE – AA. NASALES POSTERIORES LATERALES I RAMI
SEPTALES POSTERIORES.
52. Grane vagusa u glavi i vratu – RAMUS MENINGEUS,
RAMUS AURIKULARIS, RAMI FRAINGEI, NERVUS
LARINGEALIS SUPERIOR, NERVUS LARINGEUS REKURENS
– NERVUS LARINGEUS INFERIOR (DONJI DIO GRKLJANA)
A RAMI KARDIAKI CERVIKALES SUPERIORES ULAZE U
GRUDNU DUPLJU.
53. N. Lingualis – SENZITIVNA GRANA N. MANDIBULARISA
KOJA INERVIŠE SLUZOKOŽU PODJEZIČNOG PREDELA,
PREDNJE DVE TREĆINE JEZIKA I UNUTRAŠNJU STRANU
DESNI DONJE VILICE. ANASTOMOZIRA SE SA HORDA
TIMPANI, GRANOM FACIJALNOG ŽIVCA. PREKO TE
ANASTOMOZE PRIMA NISHODNA PARASIMPATIČKA
VLAKNA FACIJALNOG ŽIVCA ZA INERVACIJU PODVILIČNE
I PODJEZIČNE ŽLEZDE A OSIM TOGA U SUPRTONOM
PRAVCU ODLAZE USHODNA GUSTORECEPTORNA VLAKNA
IZ PAPILE FUNGIFORMES JEZIKA. MANJEG JE KALIBRA
OD N. ALVEOLARISA INFERIORA SA KOJIM SILAZI NIZ
INFRATEMPORALNU JAMU. DAJE BOČNE GRANE – RAMI
ISTMI FAUCIUM, NERVUS SUBLINGUALIS I GRANČICE ZA
UNUTRAŠNJU STRANU DESNI DONJE VILICE. ZAVRŠNE
GRANE – RAMI LINGUALES INERVIŠU SLUZOKOŽU
JEZIKA.
54. Cupula pleure – MARAMIČNI SVOD JE DIO NJENOG
ZIDNOG LISTA – PLEURA PARIETALIS KOJI U CJELINI
POKRIVA PLUĆNI VRH – APEX PULMONIS I DOPIRE DO
VRATA 1 REBRA. ZAJEDNO SA PLUĆNIM VRHOM PRELAZI
 U BAZU VRATA KROZ GORNJI OTVOR GRUDNOG KOŠA – KRVNI I LIMFNI SUDOVI SU ISTI KAO I ZA ZAVRŠNU RAČVU
APERTURA TORACIS SUPERIOR. PREDNJA STRANA KUBE DUŠNIKA. PLUĆNI KORIJEN I GLAVNA DUŠNICA PROJKETUJU
JE U ODNOSU SA PREDNJIM SKALENSKIM MIŠIĆEM. SE U DRUGOM MEĐUREBARNOM PROSTORU A POZADI DO
PREDNJOM STRANOM KUBE PENJE SE A. VERTEBRALIS, NIVOA REBARNOG LUKA U ŠESTOM ILI SEDMOM LEVOM
MEĐUREBARNOM PROSTORU.
A SILAZI NADOLE A. TORACIKA INTERNA. IZMEĐU NJE I
56. Angustije jednjaka – SUŽENJA JEDNJAKA SE NALAZE NA
KLAVIKULE PROLAZI DIO V. SUBKLAVIE. PREDNJOM
MESTIMA GDE JE JEDNJAK U BLISKOM ODNOSU SA
STRANOM KUBE PRELAZI U N. FRENIKUS. UNUTRAŠNJA
SUSEDNIM ORGANIMA A NAROČITO SE DOBRO VIDE NA
STRANA DODIRUJE DUŠNIK, JEDNJAK,
RENTGENSKOM PREGLEDU. GORNJE SUŽENJE –
VAGUS,BRAHIOCEFALIČNU VENU I GRUDNI DIO
ANGUSTIA KRIKOIDEA SE NALAZI NA SAMOM POČETKU
POTKLJUČNE ARTERIJE. SPOLJNA STRANA JE U ODNOSU
JEDNJAKA,KOD DONJE IVICE KRIKOIDNE HRSKAVICE.
SA M. SKALENUS MEDIUS I PLEXUS BRAHIALIS A ZADNJA
SREDNJE – ANGUSTIO AORTIKOBRONHIALIS SE NALAZI
NALIJEŽE NA M. LONGUS KOLI I GANGLION
IZA LUKA AORTE I BRONHUS PRINCIPALIS SINISTER.
CERVIKOTORACIKUM. POKRENA JE VEZIVNOM OPNOM –
DONJE – ANGUSTIO DIJAFRAGMATIKA PROUZROKUJU
MEMBRANA SUPRAPLEURALIS KOJU GRADE SNOPOVI
MIŠIĆNI SNOPOVI KOJI GRADE JEDNJAČNI OTVOR
FASCIE ENDOTORACIKE I MALI SKALENSKI MIŠIĆ. TA
DIJAFRAGME – HIATUS EZOFAGEUS.
OPNA OBRAZUJE TRI VEZE – LIG. KOSTOPLEURALE, LIG
57. Auskultaciona polja srcanih otvora - PROJEKTUJU SE NA
VERTEBROPLEURALE I LIG. KOSTOPLEUROVERTEBRALE.
LEVOJ POLOVINI SRČANOG DIJAGRAMA, OSIM DESNOG
55. Radix pulmonis – RADIX PULMONIS SAČINJAVAJU ORGANI I
PRETKOMORNO-KOMORNOG OTVORA. PROJEKCIJA OTVORA
SUDOVI KOJI ULAZE ILI IZLAZE KROZ PLUĆNI HILUS – HILUM
PLUĆNE ARTERIJE – OSTIUM TRUNCI PULMONALIS SE NALAZI
S. HILUS PULMONIS. RASPORED ELEMENATA JE: U SREDINI
U NIVOU GORNJE IVICE 3 LEVE REBARNE HRSKAVICE.
BRONHUS PRINCIPALIS, ISPRED FUNKCIONALNI KRVNI
PROJEKCIJA OTVORA AORTE – OSTIUM AORTE LEŽI NA KOSOJ
SUDOVI, GORE A. PULMONALIS, DOLE VV. PULMONALES. IZA
LINIJE, POČEV OD DONJE IVICE UNUTRAŠNJEG KRAJA 3 LEVE
GLAVNE DUŠNICE SU ŽIVCI – PLEXUS PULMONALIS, LIMFNI
REBARNE HRSKAVICE PA DO SREDINE GRUDNE KOSTI U
SUDOVI I ČVOROVI. NUTRITIVNI SUDOVI – RAMI BRONHIALES
NIVOU 4 REBARNE HRSKAVICE. PRETKOMORNOKOMORNI
ET VV. BRONHIALES NALAZE SE KAKO IZA TAKO I ISPRED
OTVORI, LEVI I DESNI – OSTIUM ATRIOVENTRIKULARE
GLAVNE DUŠNICE. RADIX PULMONIS JE NAJVEĆIM DIJELOM U
DEXTRUM ET SINISTRUM PROJEKTUJU SE NA KOSOJ LINIJI
MEDIASTINUM MEDIUM A MALIM DIJELOM U UDUBLJENU
KOJA SPAJA DONJU IVICU 3 LEVE I GORNJU IVICU 5 DESNE
PLUĆNOG HILUSA. DESNI PLUĆNI KOREK JE U ODNOSU SA V.
REBARNE HRSKAVICE. LEVI PRETKOMORNOKOMORNI OTVOR I
CAVA SUPERIOR I DESNOM PRETKOMOROM, A POZADI GA
NJEGOV ZALISTAK – VALVA ARTIOVENTRIKULARIS SINISTRA –
UKRŠTA N. VAGUS DEXTER. ZAVRŠNI DIO DESNOG KOREKA
VALVA BICUSPIDALIS SLUŠAJU SE U PREDELU SRČANOG
PLUĆA OBUHVATA LUK VENA AZIGOS – ARCUS VENE AZIGOS.
VRHA – 5 LEVI MEĐUREBARNI PROSTOR. DESNI
LEVI PLUĆNI KOREK SE PODVLAČI SE POD ARCUS AORTE.
PROKOMORNOKOMORNI OTVOR I NJEGOV ZALISTAK – VALVA
SVOJOM ZADNJOM STRANOM OD UKRŠTA EZOFAGUS I N.
ATRIOVENTRIKULARIS DEXTRA – VALVULA TRIKUSPIDALIS
VAGUS SINISTER. DIO PLUĆNOG KORIJENA JE TAKOĐE U
SLUŠAJU SE U 5 ILI 6 MEĐUREBARNOM PROSTORU.
ODNOSU SA PLEURA PARIETALIS KOJA GA POKRIVA SA SVIH
STRANA GDJE SE FORMIRA VEZA LIGAMENTUM PULMONALE.
58. Delovi perikarda i pleure - PERIKARDIUM JE DVOSTRUKA
OPNA KOJA OBAVIJA SRCE I POČETNE DELOVE VELIKIH
ARTERIJA I ZAVRŠNE DELOVE VENA NA BAZI SRCA.
UNUTRAŠNJA MEMBRANA JE SEROZNA – PERIKARDIUM
SEROSUM A SPOLJAŠNJA JE FIBROZNA – PERIKARDIUM
FIBROZUM.
SEROZNA SRČANA MARAMICA – PERIKARDIUM SEROZUM JE
DVOLISNA I SASTOJI SE OD LAMINA VISCERALIS I LAMINA
PARIETALIS. IZMEĐU NJENA DVA LISTA NALAZI SE DUPLJA –
CAVITAS PERIKARDIALIS U KOJOJ SE NALAZI NEKOLIKO KAPI
TEČNOSTI – LIQUOR PERIKARDI. SEROZNA SRČANA MARAMICA
SE PENJE UZ KRVNE SUDOVE TAKO DA IMAMO DVA OMOTAČA
– NAPRED I GORE ARTERIJSKI A POZADI I DOLE VENSKI-
ARTERIJSKI OMOTAČ OBAVIJA POČETNI DIO AORTE
ASCEDENS, BOČNO SE PROTEŽE DO LIG. ARTERIOSUM A
POZADI OBUHVATA SKORO CIJELO PLUĆNO STABLO –
TRUNCUS PULMONALIS. VENSKI OMOTAČ SE UGLAVNOM
NALAZI POZADI, USPRAVNI DIO ČINE OMOTAČI GORNJE
ŠUPLJE, DESNIH PLUĆNIH I DONJE ŠUPLJE VENE. A
HORIZONTALNI DIO SE PDRUŽA OD DESNIH KA LEVIM
PLUĆNIM VENAMA. OVI ARTERIJSKI I VENSKI SEROZNI
OMOTAČI ORGANIČAVAJU DVA KAPILARNA PROSTORA KOJI SU
DEO DUPLJE – CAVITAS PERIKARDIALIS. – POPREČNI I KOSI
SINUS – SINUS TRANSVERSUS PERIKARDI I SINUS OBLIQUS
PERIKARDI.
FIBROZNA SRČANA KESA – PERIKARD FIBROSUM IMA OBLIK
KUPE, NJENA UNUTRAŠNJA STRANA JE ČVRSTO SPOJENA SA
LAMINA PARIETALIS SEROZNE MARAMICE. U CJELINI JE
SMJEŠTENA U MEDIASTINUM MEDIUM I SAMO JEDNA NJENA
TREĆINA JE LEVO OD GRUDNE KOSTI. IMA PREDNJU STRANU,
DVE BOČNE, ZADNJU, PREČAŽNU STRANU I VRH. PREDNJA –
STERNOKOSTALNA STRANA ODVOJENA JE OD ZIDA GRUDNOG
KOŠA SINUSOM – RECESUS KOSTOMEDIASTINALIS. BOČNU
STRANU POKRIVA MEDIJASTINALNA PLUĆNA MARAMICA,
IZMEĐU NJIH PROLAZI N. FRENIKUS KAO I A. ET VV.
PERIKARDIAKOFRENIKE. PREČAŽNA STRANA ILI BAZA LEŽI
NAJVEĆIM DIJELOM NA CENTRUM TENDINEUM. VRH SRČANE
KESE SE NALAZI U NIVOU ANGULUS STERNI. VEZE SRČANE
KESE SU NJENI VLAKNASTI SPOJEVI SA OKOLINOM – PREDNJE
– LIGG STERNOPERIKARDIACA I GORNJE LIGG
TORAKOPERIKARDIAKA, DONJI DIO JE SLABO RAZVIJEN. VEZA
SA PREČAGOM – LIG. FRENOPERIKARDIAKUM.
59. Inervacija dijafragme - PREČAŽNI ŽIVAC – NERVUS FRENIKUS
JEGLAVNI MOTORNI ŽIVAC PREČAGE. ON JE POBOČNA GRANA
– PLEXUS CERVIKALIS SPLETA. NERVUS FRENIKUS DIJELI SE
NA TRI ZAVRŠNE GRANE – PREDNJU, SPOLJNU I ZADNJU.
PREDNJA I SPOLJNA INERVIŠU SLABINSKI DIO I ZADNJI DIO
REBARNOG DIJELA. ZADNJE GRANE PROLAZE KROZ PREČAGU
(RAMI FRENIKOABDOMINALES) I TO DESNE KROZ OTVOR
ŠUPLJE VENE DONJE A LEVE KROZ HIATUS EZOFAGEUS.
OVIM GRANAMA SE PRIDRUŽUJU I SIMPATIČKI OGRANCI KOJI
POTIČU OD CILIJAČNOG ŽIVČANOG SPLETA.
MEĐUREBARNI ŽIVCI – NERVI INTERKOSTALES 9-11 SVOJIM
GRANČICAMA UČESTVUJU U INERVISANJU SAMO PREDNJI
PRIPOJNOG DIJELA DIJAFRAGME.
60. Arterijski presten male krivine zeluca
61. Delovi pankreasa i ductus pancreaticus
62. Vaskularizacija jejunuma (na ovome je oborio dosta ljudi jer
nisu znale cije su grane aa. Jejunales et ilei)
63. Truncus coeliacus
64. A. Mesenterica sup et inf
65. V. Portae i sta je gradi i gde ulazi i funkcija njena
66. Delovi tube uterine
67. Veze jajnika i materice
68. Delovi uterusa
69. Erektilna tkiva zene
70. Ductus defferens
71. Vezivno tkivo testisa
72. Ductus ejaculatorius, sta ga gradi i gde ide
73. Tunica dartos testicularis
74. Ductus THORACICUS I TRUNCUS LYMPHATICUS DEXTER -
DUKTUS TORACIKUS JE NAJVEĆE SABIRNO LIMFNO STABLO,
ODVODI UVENSKI KRVOTOK VIŠE OD ¾ KOLIČINE UKUPNE
 KOLIČINE LIMFE. SPROVODI SVU LIMFU IZ DONJIH UDOVA I
DELA TRUPA ISPOD PREČAGE I LIMFU IZ VEĆEG DIJELA
GRUDOG KOŠA A ČESTO I LIMFU IZ LEVE RUKE I LEVE
POLOVINE VRAGA I GLAVE. NASTAJE ISPOD PREČAGE,
PROLAZI KROZ ZADNJI DIO SREDOGRUĐA I POŠTO PROĐE
KROZ GORNJI OTVOR GRUDNOG KOŠA ULIVA SE U LEVI
VENSKI UGAO. S' OBZIROM NA PUT, GRUDNI LIMFNI KANAL
IMA TRI OSNOVNA DIJELA – PARS ABDOMINALIS, PARS
TORACIKA I PARS CERVIKALIS. PARS ABDOMINALIS JE
NJEGOV POČETNI I NAJKRAĆI DIO, TU KANAL NASTAJE
SPAJANJEM TRUNCUS LUMBALIS DEXTER ET SINISTER. PARS
TORACIKA JE NAJDUŽI DIO, DONJI NJEGOV DIO, DO 5
GRUDNOG PRŠLJENA NALAZI SE IZMEĐU GRUDNE AORTE SA
LEVE STRANE I VENE AZIGOS NA DESNOJ STRANI. GORNJI DIO
SE PROVLAČI IZMEĐU JEDNJAKA KOJI JE UNUTRA I LUKA
AORTE SPOLJA. PRITOKE GRUDNOG DIJELA SU DOVODNI
LIMFNI SUDOVI IZ MEĐUREBARNIH I MEDIJASTINALNIH
LIMFNIH ČVOROVA. PARS CERVIKALIS JE KRATAK, PROLAZI
KROZ LIJEVI DIO GORNJE OTVORA GRUDNOG KOŠA –
APERTURA TORACIS SUPERIOR. NEPOSREDNO PRE NJEGOVOG
UŠĆA, U GRUDNI LIMFNI KANAL SE ULIVA TRUNCUS
JUGULARIS SINISTER, TRUNCUS SUBKALVIUS SINSITER I
TRUNCUS BRONHOMEDIASTINALIS SINSITER.
DESNI LIMFNI KANAL – DUKTUS LIMFATIKUS DEXTER – JE
KRATKO SABIRNO LIMFNO STABLO SKROO CELE DESNE
POLOVINE NADPREČAŽNOG DIJELA TRUPA, NASTAJE
SPAJANJEM TRI STABLA – TRUNCUS BRONHOMEDIASTINALIS
DEXTER, TRUNCUS SUBKLAVIUS DEXTER I TRUNCUS
JUGULARIS DEXTER, ZAVRŠAVA SE U DESNOM VENSKOM
UGLU NA SLIČAN NAČIN KAO GRUDNI LIMFNI KANAL.
75. Samo nucleus ruber
76. Inervacija gl.parotis – ŽIVCI PAROTIDNE ŽLEZDE SU N.
AURIKULARIS MAGNUS I NERVUS AURIKULOTEMPORALIS.
SNABDEVAJU JE SENZITIVNIM VLAKNIMA, MEĐUTIM
NERVUS AUROKULOTEMPORALIS DONOSI I SEKRETORNA
VLAKNA POREDKLOM IZ NERVUSA GLOSOFARINGEUSA I
GANGLIONA OPTIKUMA.
77. Zlezde koje se nalaze u kapku – FIBROZNI SLOJ KAPKA
IMA ORBITALNU PREGRADU – SEPTUM ORBITALE I
GORNJI I DONJI TARZS – TARSUS SUPERIOR ET
INFERIOR. U DEBLJINI TARZUSA SMEŠTENE SU POSEBNE
KRUPNE I DRUGE LOJNE ŽLEZDE, NAZVANE MEIBOMOVE
ILI TARZALNE ŽLEZDE – GLANGULE TARSALES, U
GORNJEM KAPKU IH IMA 30-40 A U DONJEM 20-30. ONE
LUČE LOJNU MATERIJU KOJA PREMAZUJE SLOBODNE
IVICE KAPAKA I TIME DONEKLE SPREČAVA IZLIVANJE
SUZA KROZ MEĐUKAPAČNI OTVOR.
78. Kako se zavrsava a .tiroidea inf. – ZAVRŠNE GRANE OVE
ARTERIJE SUU BLISKIM ODNOSIMA SA POVRATNIM
GRKLJANSKIM ŽIVCEM. TO SU NAJČEŠĆE TRI GRANE
KOJE SE ANASTOMOZUJU SA ZAVRŠNIM GRANAMA
ISTOIMENE SUPROTNE ARTERIJE KAO I SA GRANAM A.
TIROIDEE SUPERIOR. ONE VASKULARIZUJU I
PARATIROIDNE ŽLEZDE.
79. Sta inervise infrahioidne misice – PLEXUS CERVIKALIS
80. Sinus obliques – KOSI SINUS SRČANE MARAMICE – SINUS
OBLIQUES PERICARDI – HALER LEŽI IZMEĐU LEVIH I
DESNIH PLUĆNIH VENA, ULEVO OD DONJE ŠUPLJE
VENE. ON ODGOVARA ZADNJEM ZIDU LEVE
PRETKOMORE.
81. Veze slezine
82. Vena porte
83. Bocne grane a. Splenice i kroz koji ligament prolazi
84. Delovi uterusa
85. Delovi cervixa uterusa
86. Besica i mm.detrusor urine(kako su inervisani)
87. Misicna vlakna sfinktera uretre internusa kako su
inervisana i misicna vlakna sfinktera uretre externusa kako
su inervisana...
88. Odakle dolaze nn.erigentes – NERVI ERIGENTES ILI NERVI
SPLANHNICI PELVICI SU SPLANHNIČNI NERVI KOJI
 DOLAZE IZ NERVUS SPINALES S2,S3,S4 DA OBEZBJEDE
PARASIMPATIČKU INERVACIJU EPIGASTERA.
89. Daglasov spag,kako mu se pristupa kroz vaginu..
90. A.choroidea anterior – JE ZAVRŠNA GRANA A. KAROTIS
INTERNE KOJA ULAZI U BOČNU KOMORU – VENTRIKULUS
LATERALIS VELIKOG MOZGA. GRADI WILSOV ARTERIJSKI
PRSTEN MOZGA – CIRKULUS ARTERIOSUS CEREBRI.
91. A.cerebri media – SREDNJA MOŽDANA ARTERIJA KOJA JE
ZAVRŠNA GRANA A. KAROTIS INTERNE, PRUŽA SE
UPOLJE I NAVIŠE I ULAZI U FOSU LATERALIS CEREBRI NA
DONJOJ STRANI MOZGA.
92. A.hypophisialis superior i kako se luche hormoni
93. Spinocerebelarne puteve
94. Spinocerebellum
95. Nc.mesencephalicus
96. Gang.opticum
97. Arnoldov trougao – GRADE GA M. RECTUS CAPITIS
POSTERIOR MAJOR ET MINOR, M.OBLIQUS CAPITIS
SUPERIOR ET INFERIOR, TU PROLAZI NERVUS
SUBOKCIPITALIS KOJI IH INERVIŠE, DNO JE A.
VERTEBRALIS A VRH JE POPREČNI NASTAVAK ATLASA.
98. A.laryngea superior – BOČNA GRANA OD A. TIROIDEA
SUPERIOR.PROBIJA TIROHIOIDNU OPNU – MEMBRANA
TIROHIOIDEA I ULAZI U GRKLJAN.SVOJIM GRANČICAMA
VASKULARIZUJE MIŠIĆE I SLUZOKOŽU GORNJEG DELA
GRKLJANA.
99. Linea pectinea u karlici
100. Canalis analis i njegovu limfnu drenazhu
101. Delovi mezencefalona
102. Arhicerebelum
103. Nc.pontis
104. Tr. corticospinalis
105. Colliculus superior i inferior
106. Metatalamus
107. Morfologija medule oblongate
108. Nc.ruber
109. Lem medialis
110. Romboidna jama
111. Васкуларизација мозга
112. Инервација очне јабучице – OČNA JABUČICA SE
DELI NA SPOLJAŠNJU OPNU, SREDNJU OPNU I
UNUTRAŠNJU OPNU. SPOLJAŠNJA IMA KORNEU I
SKLERU. ŽIVCI KORNEE POTIČU IZPERIKORNEALNOG
ŽIVČANOG SPLETA KOJI SE NALAZI OKO LIMBUSA
KORNEE A GRADE GA NERVI CILIARESLONGI,BOČNE
GRANE N. NASOCILIARISA. ŽIVCI SKLERE SU OGRANCI
NERVI CILIARES BREVES KOJI PROBIJAJU ZADNJI DIO
BEONJAČE OKO NERVUSA OPTIKUSA. SREDNJA
SUDOVNA OPNA IMA IRIS, CORPUS CILIARIS I HOROIDEA.
ŽIVCI SREDNJE OČNE JABUČICE SU NERVI CILIARES
BREVES, NERVI CILIARES LONGI. UNUTRAŠNJA SE
SASTOJI IZ STRATUM PIGMENTI I RETINE.
113. Ко даје влакна pl pharyngeus-u
114. Завршне гране а lingualis - A SUBLINUGALIS I A.
PROFUNDA LINGUE.
115. Панкреас у односу на перитонеум
116. Везе слезине и артерија и вена слезине
117. V portae
118. Сензитивна грана n axilaris-a
119. SISTEM VENA AZYGOS - ČINE GA SVE TRI VENE AZIGOS,
NJIHOVE POČETNE GRANE I SVE NJIHOVE PRITOKE. SISTEM VENA AZIGOS
POČINJE ISPOD PREČAGE GDE SE NJIHOVI POČETNI SUDOVI
ANASTOMIZIRAJU SA DONJOM ŠUPLJOM VENOM. SISTEM VENA AZIGOS SE
ZAVRŠAVA U VENI CAVI SUPERIOR. TAKO JE AZGIOS SISTEM STALNA
ANASTOMOZA IZMEĐU DONJE I GORNJE ŠUPLJE VENE. VAŽNA
ANASTOMOZA IZMEĐU VENA SISTEMA AZIGOS, SISTEMA GORNJE I DONJE
ŠUPLJE VENE I PORTALNOG VENSKOG SISTEMA NALAZI SE U DONJEM DELU
JEDNJAKA. OSTVARENA JE PREKO VENA DONJEG DELA JEDNJAKA – VV.
EZOFAGEALES, KOJE SE DIJELOM ULIVAJU U VENU AZIGOS I VENU
HEMIAZIGOS A DELOM U V. GASTRIKA SINISTRA.
OVE VENSKE ANASTOMOZE U SLUČAJU SMETNJI SE PROŠIRUJU – VARICES
EZOFAGI A MOŽE DOĆI I DO NJIHOVOG PRSKANJA I KRVARENJA.
VENA AZIGOS – JE NEPARNI I USHODNI KRVNI SUD KOJI SE NALAZI NA
PREDNJOJ ILI DESNOJ STRANI TELA POSLEDNJIH 8-9 GRUDNIH KIČMENIH
PRŠLJENOVA. U NJU SE NEPOSREDNO ULIVAJU SVE MEĐUREBARNE VENE I
DIO VENA IZ SUSJEDNIH ORGANA I SREDOGRUĐA. VENA AZIGOS JE I
NAJVAŽNIJI ANASTOMIČNI SUD IZMEĐU GORNJE I DONJE ŠUPLJE VENE.
POČETAK VENE NALAZI SE U NIVOU PREČAGE. NAJČEŠĆE OVU VENU
OBRAZUUJU V. LUMBALIS ASCEDENS DEXTRA I V. SUBKOSTALIS DEXTRA.
VRLO ČESTO OVIM VENAMA SE PRIDRUŽUJU I VENSKI SUDOVI IZ
121.
ANASTOMOZA PRETKIČMENIH VENA KOJE SU POVEZANE SA VV. LUMBALES
LATERALES.
STABLO VENE AZIGOS SE NALAZI U ZADNJEM MEDIJASTINUMU –
MEDIASTINUM POSTERIUS. OVE JE VENA POKRIVENA MARAMICOM –
PLEURA PARIETALIS. ZADNJU STRANU VENE AZIGOS UKRŠTAJU
MEĐUREBARNE ARTERIJE. LEVO OD VENE JE DUKTUS TORACIKUS A ISPOD
JE I UNUTRA JE EZOFAGUS. ZAVRŠNI LUK VENE AZIGOS – ARKUS VENE
AZIGOS SE NALAZI U NIVOU 4 GRUDNOG PRŠLJENA. LUK OBUHVATA DESNI
PLUĆNI KOREN. UNUTRAŠNJA STRANA LUKA UKRŠTA N. VAGUS DEXTER I
ZAJEDNO SA DUŠNIKOM I GORNJOM ŠUPLJOM VENOM ČINI LOŽU U KOJOJ
SE NALAZI LIMFNI ČVOR – NODUS ARKUS VENE AZIGOS. IZNAD DESNOG
PLUĆNOG HILUSA NALAZI SE SULCUS V. AZIGOS. PRITOKE VENE AZIGOS SU
VENE IZ ORGANA U SREDOGRUĐU I VENE ZIDOVA GRUDNOG KOŠA.
VISCERALNE PRITOKE SU MALE VENE – VV. EZOFAGEALES, VV.BRONHIALES
DEXTRE, VV.PERIKARDIALES I MASNOG TKIVA U SREDOGRUĐU – VV.
MEDIASTINALES.
PARIJETALNE ILI ZIDNE PRITOKE VENE AZIGOS SU VV.INTERKOSTALES
POSTERIORES DEXTRE U KOJE SE ULIVAJU VV. INTERVERTEBRALES. ONE
NAJČEŠĆE OBRAZUJU STABLO NAZVANO V. INTERKOSTALIS SUPERIOR
DEXTRA. ONA SE DIREKTNO ULIVA U SAM LUK VENE AZIGOS. ZIDNE
PRITOKE SU I VV. FRENIKE SUPERIORES KAO I VENA HEMIAZIGOS I
POMOĆNA VENA AZIGOS. V, HEMIAZIGOS AKCESORIA.
MALA VENA AZIGOS – V. HEMIAZIGOS JE NAPARNI SUD I PENJE SE UZ LEVU
STRANU KIČMENOG STUBA, NAJČEŠĆE DO 8 GRUDNOG PRŠLJENA.
OBIČNO NASTAJE NA ISTI NAČIN KAO I VENA AZGIOS NA DESNOJS STRANI
ALI PONEKAD NJUGRADI SAMO V. SUBKOSTALIS SINISTRA. VENA
HEMIAZIGOS ULAZI U GRUDNU DUPLJU KROZ SLABINSKI DIO PREČAGE,
ZATIM SE PENJE UZ LEVU STRANU KIČEMNOG STUBA. POKRIVA JE ZIDNA
PLUĆNA MARAMICA, PROLAZI IZA AORTE, JEDNJAKA I DUKTUS TORACIKUS I
ULIVA SE U VENU AZIGOS. IZMEĐU VENE HEMIAZIGOS I STABLA VENE
AZIGOS ČESTO POSTOJE ANASTOMOZE A NAJSTALNIJE JE VENA
INTERAZIGOS. PRITOKE VENE HEMIAZIGOS SU 4-5 POSLEDNJIH VENE
INTERKOSTALES SINISTRE 7-11. U ZAVRŠNI DIO VENE HEMIAZIGOS
PONEKAD SE ULIVA VENA HEMIAZIGOS AKCESORIA.
POMOĆNA VENA AZIGOS – VENA HEMIAZIGOS AKCESORIA NASTAJE
SPAJANJEM 3-4 SREDNJE MEĐUREBARNE VENE NA LEVOJ STRANI – VV.
INTERKOSTALES SINISTRE 4-6. ONA MOŽE BITI NISHODNA I ZAVRŠAVA SE U
VENI HEMIAZIGOS ILI DIREKTNO U VENI AZIGOS POŠTO PRETHODNO UKRSTI
KIČMENI STUB. AKO VENA IMA USHODNI PRAVAC, ONDA SE PRIKLJUČUJE
SA V. INTERKOSTALIS SUPERIOR SINISTRA U PREKO NJE SE ZAVRŠAVA U
BRAHIOCEFALIČNOJVENI. U VENU HEMIAZIGOS AKCESORIU ULIVAJU SE
VENE JEDNJAKA, NEKOLIKO BRONHIJALNIH I DUŠNIČNIH VENA I VENE IZ
ZADNJEG DIJELA GORNJEM MEDIJASTINUMA.
120. A. Splenica -
Otvori na desnoj pretkomori - DESNI PRETKOMORNI
OTVOR – OSTIUM ATRIOVENTRIKULARE DEXTRUM SLUŽI ZA
PROLAZ KRVI IZ DESNE PRETKOMORE U DESNU KOMORU.
122. Strane i otisci slezine
123. Ligamenti ovarijuma i materice
124. Krivine želuca i njegovu vaskularizaciju
125. Puteve koji prolaze kroz mesencephalon
126. Area striata
127. A.thoracica interna – UNUTRAŠNJA GRUDNA
ARTERIJA JE GRANA PRVOG DIJELA A. SUBKLAVIE I
JEDINA POLAZI SA DONJE STRANE NJENOG LUKA.
SPUŠTA SE IZA V.JUGULARIS INTERNE I V. SUBKLAVIE.
ZATIM UKRŠTA ZADNJU STRANU UNUTRAŠNJEG
OKRAJKA KLJUČNUICE I HRSKAVICE PRVOG REBRA.
POBOČNE GRANE PODELJENE SU PREMA PRAVCU NA
SPOLJNE, UNUTRAŠNJE, PREDNJE I ZADNJE. SPOLJNE
SU RAMI INTERKOSTALES ANTERIORES, UNUTRAŠNJE
RAMI STERNALES, PREDNJE RAMI PERFORANTES KOJE
DAJU RAMI MAMARI MEDIALES ZA VASKULARIZACIJU
DOJKE. ZADNJE SU NAJBROJNIJE – RAMI
MEDIASTINALES, RAMI TIMICI, RAMI BRONHIALES I A.
PERIKARDIOAKOFRENIKA. ZAVRŠNE RAČVE SU A.
MUSKULOFRENIKA I A. EPIGASTRIKA SUPERIOR.
MUSKULOFRENIKA DAJE RAMI INTERKOSTALES
ANTERIORES I ZAVRŠAVA U 10 MEĐUREBARNOM
PROSTORU. A. EPIGASTRIKA SUPERIOR PROLAZI KROZ
SPATIUM STERNOKOSTALE I ULAZI U VAGINA M. RECTI
ABDOMINIS. DAJE MANJE GRANE BOČNE.
 128. Anastomoze a. Epigastrica sup. I inf –
ANASTOMOZIRAJU SE U PREDELU PUPKA, OBRAZUJU
VERTIKLANI ANASTOMOTIČNI PUT KOJI SE PRUŽA BOČNO
OD PREDNJE SREDIŠNJE LINIJE TRBUHA. GORNJA KAO
POČETNA GRANA V. TORACIKA INTERNA PRIPADA
SISTEMU GORNJE ŠUPLJE VENE A DONJA JE PRITOKA V.
ILIACA EXTERNE I PRIPADA SISTEMU DONJE ŠUPLJE
VENE. TO SU ANASTOMOZE IZMEĐU SISTEMA GORNJE I
DONJE ŠUPLJE VENE KAO I GRUDNOEPIGASTRIČNA
VENA – V. TORAKOEPIGASTRIKA, PREDNJI TRBUŠNI ZID
SVE.
129. Venski sinusi – POČETNE GRANE V. JUGULARIS
INTERNE. DVIJE GRUPE SINUSA – PREDNJEDONJA I
ZADNJEGORNJA. SVAKA IMA CENTRALNI SINUS,
SREDIŠNJI. U PRVOM SLUČAJU TO JE SINUS
CAVERNOSUS KOJI IMA SVOJE DODOVDNE I ODVODNE
VENE. DOVODNE SU VENA. CENTRALIS RETINE, V.
135.
OFTALMIKA SUPERIOR, V. OFTALMIKA INFERIOR I VENA
MEDIA SUPERFICIALIS CEREBRI A ODVDONE SU PLEXUS
VENOSUS FORAMINIS OVALIS I PLEXUS VENOSUS
KAROTIKUS INTERNUS. U DOVODNE SINUSE PRVE
GRUPE SPADAJU SINUS INTERKAVERNOSI I SINUS
SFENOPARIJETALIS A U ODVODNE SPADAJU SINUS
PETROSUS MAJOR, SINUS PETROSUS MINOR I PLEXUS
BASILARIS. ZADNJEGRONJA GRUPA, SREDIŠNJU SINUS
JE UŠĆE SINUSA – KONFLUENS SINUUM U KOJE SPADA
SINUS SIGMOIDEUS. DOVODNI SU SINUS SAGITALIS
SUPERIOR, SINUS SAGITALIS INFERIOR, SINUS RECTUS A
ODVODNI SU SINUS TRANSVERSUS I SINUS OKCIPITALIS.
130. Slezinu i sve oko nje najvise veze slezine , arterije
131. Pripoji mezenterijuma
132. Koji su retroperitonealni org sekundarni - SEKUNDARNI
RETROPERITONEALNI ORGANI SU ONI KOJI U POČETKU
SVOGA RAZVODA SE NALAZILI U PERITONEALNOJ DUPLJI I
BILI OBAVIJENI VISCERALNIM PERITONEUMOM. TJ U PRVIM
FAZAMA EMBRIONALNOG RAZVIĆA POTPREČAŽNI DIO KANALA
ZA VAENJE U CELINI JE BIO OBAVIJEN VISCERALNIM
PERITONEUMOM A SA ZADNJIM TRBUŠNIM ZIDOM JE SPOJEN
MESOGASTRUM DORSALE-OM. KASNIJE POJEDINI DIJELOVI
KANALA ZA VARENJE – DIO DVANAESTOPALAČNOG CREVA,
USHODNI I NISHODNI KOLON KAO I GUŠTERAČA
PRILJUBLJUJU SE SVOJOJ ZADNJOM STRANOM UZ ZADNJI
TRBUŠNI ZID. VISCERALNI PERITONEUM TADA SRASTA SA
PARIJATALNIM I TAKO NASTALA PERITONEALNA SRASLINA JE
TOLDTOVA FASCIJA. NA KRAJU RAZVOJA DAKLE, PREDNJU
STRANU NAVEDENIH ORGANA OBLAŽE SEKUNDRNO NASTALI
PARIJETALNI PERITONEUM ŠTO ZNAČI DA SU I SAMI ORGANI
SEKUNDARNO POSTALI RETROPERITONEALNI. PORED TOGA
ONI SU IZGUBILI SVOJU POKRETLJIVOST I FIKSIRANI SU UZ
ZADNJI TRBUŠNI ZID TOLDTOVIM FASCIJAMA.
133. Vaskularizacija klitorisa ili inervacija skrotuma
134. Wernickeova zona
Truncus thyrocervicalis – SITNO VRATNO STABLO
POLAZI SA GORNJE STRANE POTKLJUČNE ARTERIJE A
ZATIM SE PRUŽA NAVIŠE I RAČVA NA ČETIRI ARTERIJE –
A. TIROIDEA INFERIOR, A. CERVIKALIS ASCEDENS, A.
CERVIKALIS SUPERFICIALIS I A. SUPRASKAPULARIS. A.
TIROIDEA INFERIOR SE GRANA BOČNO NA A. LARINGEA
INFERIOR A ZAVRŠNE GRANE SU OPISANE! OSTALE
GRANE NEMAJU BOČNE I ZAVRŠNE SEM ACERVIKALIS
ASCEDENS KOJA IMA RAMI SPINALES KOJE ULAZE U
KIČMENI KANAL.
136. Falx inuginalis
137. Incisura panceratis
138. Lobulus paracentralis
139. Gyrus parahipocampalis
140. Septum pellucidum
141. Gyrus dentatus
142. Sulcus corporis callosi
143. Sulcus cingyli
144. Oko lobulusa paracent pita i koja je funkcija nekoga
dela
145. A. Vertebralis – PRVA, NAJJAČA I NAJZNAČAJNIJA
BOČNA GRANA A. SUBKLAVIE KOJA U RETKIM
SLUČAJEVIMA MOŽE DA POTIČE DIREKTNO IZ LUKA
AORTE. POLAZI SA GORNJE STRANE A. SUBKLAVIE PA SE
PRUŽA ISPRED POPČRENOG NASTAVKA 7. VRATNOG
PRŠLJENA. U PREDELU KAROTIDNE KVRGE 6. VRATNOG
PRŠLJENA ONA UKRŠTA ZADNJU STRANU A. TIROIDEE
INFERIOR A ZATIM ULAZI U OTVOR FORAMEN PROCESUS
TRANSVERSI. U LOBANJI ONA SE PENJE UZ KLIVUS
PRUŽAJUĆI SE U SUSRET ISTOIMENOJ ARTERIJI
SUPROTNE STRANE SA KOJOM SE SPAJA U STABLO – A.
BASILARIS. BOČNE GRANE KOJE DAJE U VRATU – RAMI
SPINALES. U LOBANJSKOJ DUPLJI – A. SPINALIS
POSTERIOR,A. SPINALIS ANTERIOR, A. INFERIOR
POSTERIOR CEREBELI. ZAVRŠNA GRANA JE ARTERIJA
BASILARIS KOJA NASTAJE OKO SREDINE KLIVUSA U
PREDELU ZADNJE IVICE PONSA. BAZILARNA ARTERIJA
DAJE SLEDEĆE BOČNE GRANE – A. INFERIOR ANTERIOR
CEREBELI, A. LABIRINTI, AA. PONTIS I A. SUPERIOR
CEREBELI. ZAVRŠNE GRANE SU DVIJE – A. CEREBRI
POSTERIOR DEXTER ET SINSITER.
146. Arcus palatoglossus – NEPČANO-JEZIČNI LUK KOJI
UČESTVUJE U IZGRADNJI BOČNE IVICE ŽDRELNOG
SUŽENJA – ISTMUS FAUCIUM. UZDIŽE GA SREDNJI DIO
M. PALATOGLOSUSA.
147. Arcus palatopharyngeus – NEPČANO-ŽDRELNI LUK
KOJI ČINI BOČNU IVICU ŽDRELNOG SUŽENJA – ISTMUS
FAUCIUM. UZDIŽE GA SREDNJI DIO M.
PALATOFARINGEUS.
148. Sta inervise misice mekog nepca – PET PARNIH
MIŠIĆA OD KOJIH ONI POKRIVENI SLUZOKOŽOM USNE
DUPLJE UČESTVUJU I U OBRAZOVANJU ŽDRELNOG
SUŽENJA – ISTMUS FAUCIUM. STOGA SU NAZVANI –
MUSCULI PALATI ET FAUCIUM. TU PRIPADAJU – M.
TENSOR VELI PALATINI, M. LEVATOR VELI PALATINI, M.
UVULE, M. PALATOGLOSUS I M. PALATOFARINGEUS.
INERVIŠU IH OGRANCI ŽDRELNOG SPLETA – PLEXUS
FARINGEUS U ČIJOJ IZGRADNJI UČESTVUJU N.
GLOSOFARINGEUS, N. VAGUS I VRATNI SIMPATIKUS.
JEDINI IZUZETAK JE M. TENSOR VELI PALATINI KOGA
INERVIŠE ISTOIMENA GRANA – N. TENSORIS VELI
PALATINI OD NERVUSA MANDIBULARISA.
149. Sta inervise sluzokozu u nosnoj supljini – ČULNI
ŽIVCI KOJI POLAZE OD OLFAKTIVNOG PREDELA JESU –
NERVI OLFAKTORI A GRANE NOSNE DUPLJE SU
SENZITIVNE – RAMI NASALES, RAMI NASALES
POSTERIORES SUPERIORES LATERALES,RAMI NASALES
POSTERIORES SUPERIORES MEDIALES I RAMI NASALES
POSTERIORES INFERIROES LATERALES.
150. Papile na jeziku inervacija gustatorna – INERVIŠU
IH ČULNI TJ GUSTATIVNI ŽIVCI – N. GLOSOFARINGEUS
KOJI OŽIVČAVA PAPILE VALATE I PAPILE FOLIATE, N.
FACIALIS ODNOSNO – NERVUS INTERMEDIUS INVERVIŠE
PAPILE FUNGIFORMES.
151. Inervacija sluzokoze larynxa – ŽIVCI GRKLJANA SU
GRANE N.VAGUSA – N. LARINGEUS SUPERIOR, N.
LARINGEUS INFERIOR KOJI INERVIŠE SVU
MUSKULATURU IZUZEV M. KRIKOTIROIUDES.
152. Fissurae pluca - MEĐUREŽANJSKE PUKOTINE PLUĆA –
PLUĆA SU DUBOKIM PUKOTINAMA – FISURE INTERLOBARES
PULMONUM PODELJENA NA REŽNJEVE – LOBI PULMONUM.
TIH PUKOTINA IMA TRI, FISURA OBLIQUA, OBOSTRANA I
FISURA HORIZONTALIS – SAMO NA DESNOJ STRANI.
SVAKA PUKOTINA IMA DVE STRANE ILI PADINE, TO SU STRANE
– FACIES INTERLOBARES.
KOSA PUKOTINA – FISURA OBLIQUA POSTOJI OBOSTRANO,
POČINJE OD ZADNJE IVICE PLUĆA I SILAZI KOSO NAPRED I
 DOLE. VODORAVNA PUKOTINA – FISURA HORIZONTALIS 163. Zadnji zid canalisa inguinalisa,njegova ojacanja i
POSTOJI SAMO NA DESNOJ STRANE, KRAĆA JE OD FISURE obliznje plice na peritoneumu i koje arterije prolza kroz
OBLIQUE, ALI JE ISTO TOLIKO DUBOKA. TA PUKOTINA zadnjom stranom
RAZDVAJA SREDNJI I GORNJI REŽANJ. 164. Bocna grana a pudende interne
153. Onda pita o veni splenici i njenim kretanjima 165. Sta inervise n rectalis inf.
pritokama uscima 166. Koji to nervi ulaze u sastav funiculusa spermaticusa i
154. Sta se nalazi u intermediolateralnoj kolumni a sta u sta oni inervisu?
medijalnom delu zone intermedie?(iz toga krene po tr 167. Gde se nalaze Kovperove glandule i gde se izlivaju?
spinocerebelaris posterior)
155. Canalis facialis put krivine grane
156. Cije su grane aa. Pontis – ARTERIJE BASILARIS,
ZAVRŠNE GRANE A. VERTEBRALIS
157. Koliko ima cerebelarnih arterija i cije su one grane?
158. Sta senzitivno inervise bradu i donju usnu , pa tu
ispita pola mandibularisa – DONJU USNU OGRANCI
N.MENTALISA
159. Koji se misici pripajaju na processusu muscularisu
aritenoidne hrskavice, i njihova funkcija kao i inervacija.
160. Punctum nervosum colli, pa iz toga krene po
plexusu cervicalisu takodje – PLEXUS CERVIKALIS
OBRAZUJU PREDNJE GRANE PRVA ČETIRIV VRATNA
ŽIVCA, C1-C4 KOJI SE SPAJAJU POMOĆU TRI
ANASTOMOTIČNE ZAMKE.SVE ČETIRI ŽIVCA LEŽE U
POČETKU DUBOKO, PORKIVENI
M.STERNOKLEIDOMASTOIDEUSOM A POSTAJU
POVRŠINSKI NEŠTO IZNAD SREDINE ZADNJE IVICE OVOG
MIŠIĆA GDE PROBIJAJU LAMINA SUPERFICIALIS VRATNE
FASCIJE. TO MJESTO NAZVANO JE NERVNA TAČKA
VRATA – PUNCTUM NERVOSUM KOLI.
161. Sta se nalazi u lig gastrosplenicumu
162. Foramen epiploicum seu omentale (winslowi), sta ga
gradi -