Ne dirajte moj ruksak!

Učiteljica je trebala da provjeri svaki ruksak u razredu,

kako bi se otkrio učenik koji je bez pitanja uzima tuđe
stvari. Ušla je u razred i bez najave i objašnjenja počela
da „rovari“ po dječijim ruksacima. Učenici nisu znali o
čemu se radi. Bili su zbunjeni, a jedan učenica nije bila
samo zbunjena, nego je bila prepadnuta, boja njenog
lica postala je bijela kao duvar.
U očima joj se vidio strah, kolutala je njima, sad desno
sad lijevo. Strah je postajao sve jači, jer se učiteljica
približavala njenom stolu. Kako se učiteljica
približavala, pomislila je u sebi:“Ne, neću joj to
dozvoliti.“ Zgrabila je ruksak i privila ga na prsa,
stežući ga svojim rukama.
Učiteljica ju je mrko i sumljičavo pogledala. Odmah je
prišla i počela otimati ruksak. Učenica je plakala i
molila da joj se ruksak ne uzima, ali učiteljica je sad bila
još više sigurna da je ona krivac. Pošti ruksak nije
mogla da uzme iz njenih ruku, učiteljica ju je ljutito
gurnula i zaprijetila da će pozvati policiju.
Čim je spomenula policiju, učenica se ustala, plačući
počela je ljubiti joj ruku i ponudila je svoj ruksak da ga
provjeri. Molila je učiteljicu da ne zove policiju. Dok ju
je preklinjala, na vrata učionice ušla je direktorica škole.
Zamolila je učiteljicu da se smiri i pozvala je učenicu da
se kontrola ruksaka izvrši u njenom uredu.
Dok je stajala u čošku ureda, učiteljica je pred
direktoricom počela da kopa po ruksaku. Izvadila je
jednu crnu kesu a u njoj su bili ostaci sendvića,
nagrižene jabuke, tvrde kifle, vrečica u kojem je bilo
malo čipsa. Učiteljica upita:“Šta je ovo“? Učenica
odgovori:“To je hrana, to je hrana koju svaki dan
skupljam za svoju braću i sestre i nosim je kući. Nisam
dala da mi se ruksak prekopa u razredu, jer bi se otkrilo
šta se u njemu nalazi.“
Učiteljica i direktorica su šutjele, ostale su bez riječi,
samo bi se ponekad pogledaj. Direkotrica joj je prišla,
pomilovala po glavi i u upitala:“Zašto, zar ti je takvo
stanje kod kuće“?
Ona uplakana odgovori:“Ja vas molim da za ovo ne
saznaju djeca u razredu, molim vas, ovo je zadnji put,
neće se više ponoviti, obečajem. Majka nam je bolesna i
nepokretna, a otac u zatvoru zbog prodaje droge. Svaki
dan ostanem poslije nastave, kako bi iz kanta za otpad
pokupila ostatke hrane, uglavnom sendviće svojh
prijatelja i kako bi tu hranu donijela svojoj mlađoj braći
i sestrama.“
(istinit događaj iz jedne egipatske škole)
Saudin Cokoja