Mobing Viktimizacija I Prevencija

NEW POLICY SCHOOL KOLA NOVE POLITIKE
IV GENERACIJA

policy paper
Viktimizacija mobingom i prevencija
mobinga

Student:
Vladimir Naki br. indeksa 77/10

12.06.2011.
Ni

vlktlmlzocljo moblooom l pteveocljo moblooo vloJlmlt Noklc

1

SADRAJ

1. Odreenje mobinga
1.1. Neka zakonodavna reenja mobinga
1.1.1 Ostala zakonodavna reenja RS koja pruaju zatitu od mobinga

2. Mobing u kontekstu viktimizacije
2.1. Primarna viktimizacija
2.2. Sekundarna viktimizacija
2.3. Tercijalna viktimizacija
Rezime i tabelarni prikaz posledica mobinga
3. Prevencija mobinga
3.1. Akteri generalne i specijalne prevencije
3.2. Primarna, sekundarna i tercijalna prevencija
Rezime
4. Koncipiranje strategije
5. Realizacija
6. Evaluacija

2

obing je produkt aktivnog drutvenog ivota i konflikata koji u njemu nastaju pod
okolnostima koje su neodvojivo povezane sa radnim kolektivom. Njegovo
nastajanje povezano je sa loom interakcijom meu pojedincima i nemogunosti
pojedinca da na adekvatan nain odgovori na traumu koji prouzrokuje mobing.
Viktimizacija mobingom kao specifian vid viktimizacije koji integrie vie klasinih
oblika viktimizacije poseduje bitno svojstvo da moe da postoji dui vremenski period pre
identifikovanja a da posledice koje ostavlja mogu varirati od psihikih, socijalnih, psiho-
socijalnih, fizikih i sl.. Da bi se preventivno delovalo na mobing bitno je angaovati sve
aktere sistema u kome se mobing manifestovao, sistematski prouiti svaki vid mobinga i
naroito izuiti tamno polje koje je karakteristino za drutva u tranziciji. Istovremeno
mobing proizvodi devastirajue posledice koje se transponuju na sve sfere ivota. Da bi se
moglo preventivno reagovati moraju se identifikovati uslovi, uzroci i kljuni faktori
mobinga i pri tome je naroito je bitno napraviti razliku izmeu mobinga i ostalih slinih
oblika viktimizacije.

Kljune rei: mobing, zlostavljanje na radu, viktimizacija, prevencija,

M

3

1. Odreenje mobinga
Etimoloki termin mobing (engl. mobbing) potie od engleski rei mob (rulja) i
mobbish (neotesan, prostaki). Svoju prvu upotrebu termin mobing je imao za opisivanje
ivotinjske agresije i ponaanje ivotinja u grupi. Zbog slinosti tih ponaanja sa
odreenim ljudskim ponaanjima u kolektivu termin mobing je tu i dobio svoje opisno
mesto. Primena termina mobinga kao sveobuhvatni termin za ponaanja ljudi u radnom
kolektivu koja stvaraju indirektne i direktne konflikte prvi put je primenjena osamdesetih
godina prolog veka i prvi koji je definisao mobing je profesor Lejman 1984. godine
(Heinz Leymann). Profesor Lejman mobing definie kao Psiholoki teror ili mobing u
radnom ivotu podrazumeva neprijateljsku ili neetiku komunikaciju od strane jednog ili
vie pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji se gura u bespomone pozicije i
odrava putem nastavka aktivnosti mobinga
1
. Prema Lejmanu aktivnosti mobinga su:
napadi na mogunost komuniciranja, napadi na linost i socijalne kontakte, napadi na
linu reputaciju, napadi na kvalitet rada i napadi na psihiko zdravlje. Sam termin mobing
je prihvaen kao genusni pojam za opisivanje najrazliitijih situacija koje vode
viktimizaciji pojedinca ili grupe a obuhvataju sistemsko krenje ljudskih prava i irok
dijapazon situacija i aktivnosti poput zlostavljanja na radnom mestu, psihikog
uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja, diskriminacije i sl. Iako su sve ove radnje
inkriminisane posebnim zakonskim reenjima mobing je upravo i specifian po tome to
moe da zadri elemente ovih oblika viktimizacije.
U zavisnosti od pozicije rtve i mobera razlikuju se horizontalni, u kome se
mobing javlja meu zaposlenima sa istom ili slinom funkcijom tj. meu kolegama, i
vertikalni mobing, nadreeni prema podreenom. Prema motivu vrenja razlikuju se
strateki i emotivni. Strateki je rezultat dogovora upravljakog tima, rukovodstva, o
sprovoenju organizovanog mobinga nad nepoeljnim radnicima. Emocionalni ili
afektivni mobing se javlja kao posledica moberove psihike neuravnoteenosti, duboko
ukorenjenih problema line identifikacije i oseaja bezvrednosti zbog ega se javlja
mobing kao vid kompenzacije za samovrednovanjem.

1
reuzeLo sa: bttp.//www.levmooo.se/oollsb/12100.n1M (14.06.2011.)

4

1.1. Neka zakonodavna reenja mobinga
U Republici Srbiji mobing je definisan kao Svako aktivno ili pasivno ponaanje
prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja
povredu dostojanstva, ugleda, linog ili profesionalnog integriteta, zdravlja, poloaja
zaposlenog, i koje izaziva strah ili stvara poniavajue ili neprijateljsko okruenje,
pogorava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na
sopstvenu inicijativu raskine ugovor o radu ili raskine radni odnos.
2
Mobing se u zakonu
ne navodi eksplicitno ve se kao terminoloka kompenzacija koristi zlostavljanje na
radnom mestu iako je u laikim ali i strunim krugovima termin mobing prihvaen.
U Republici Makedoniji mobing nije inkriminisan posebnim zakonom kao u RS i
on se samo provlai kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima
kroz dva nova lana: l. 9a i dopuna st. 2, l. 11. Za razliku od Republike Srbije
makedonski pravni sistem prepoznaje termin mobing i uvodi ga pomenutim lanom 6 kao
psiholoko uzmeniravanje (mobing) na radnom mestu odreuje se kao diskriminacija, i
svako negativno ponaanje pojedinca ili grupe (najmanje jednom nedeljno u periodu u est
meseci) koje predstavlja povredu integriteta, ugleda i asti, izaziva strah i stvara
neprijateljsko, poniavajue i uvredljivo okruenje.
3

1.1.1. Ostala zakonodavna reenja RS koja pruaju zatitu od mobinga
Kao to e biti prikazano elemente mobinga je mogue pronai u mnogim
zakonodavnim reenjima pa je time i mogunost zatite poveana. 1. Ustav RS
4
garantuje
pravo na potovanje linosti na radu (l.60), 2. Zakon o radu
5
zabranjuje neposrednu i
posrednu diskriminaciju zaposlenih s obzirom na pol, roenje, rasa, boja koe, starost,
trudnoa, invalidnost, nacionalna pripadnost, politiko opredeljenje, socijalno poreklo itd.
(l.18), 3. Zakon o zabrani diskriminacije
6
naroito navodi povredu naela jednakih prava

2
.2okoo o sptecovoojo zlostovljoojo oo toJo, Sl. alasnlk, 8epubllka Srbl[a, 36/10
3
2okoo o toJolm oJooslmo", Sl. alasnlk 8epubllke Makedonl[e 62/03, 106/08 l 161/08
4
ustov kepobllke 5tblje, Sl. alasnlk 8epubllke Srbl[e 98/06
3
,2okoo o toJo, Sl. alasnlk 8epubllke Srbl[e 24/03, 61/03 l 34/09
6
,Zakon o zabranl dlskrlmlnacl[e, Sl. alasnlk 8epubllke Srbl[e 22/09

3

i obaveza koja postoji ako se licu ili grupi lica zbog njegovog odnosno njihovog linog
svojstva, neopravdano uskrauju prava i slobode ili nameu obaveze koje se u istoj ili
slinoj situaciji ne uskrauju ili ne nameu drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili
posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izmeu preduzetih
mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje (l. 8), a zabranjuje se uznemiravajue ili
poniavajue postupanje koje za cilje ima povredu dostojanstva lica na osnovu njihovog
linog svojstva a naroito ako se njime stvara neprijateljsko, poniavajue i uvredljivo
okruenje (l.12).
2. Mobing u kontekstu viktimizacije
Jedan od bitnih elemenata mobinga i ono to ga odvaja od ostalih slinih oblika
viktimizacije (kratkorona diskriminacija i sl.) jeste njegovo trajanje. Za postojanje
mobinga se podrazumeva kontinuitet tj. ponavljanje viktimizacije koja traje najmanje est
meseci a koja je uestala tj. deava se najmanje jednom nedeljno. Ovaj oblik viktimizacije
u viktimolokoj literaturi je poznat kao reviktimizacija. Do reviktimizacije dolazi zato to
se jedna ista meta percipira kao savladljiva i ranjiva ili ostaje jednako privlana zbog
svojih viktimogenih predispozicija.
Viktimogene predispozicije poveavaju rizik viktimizacije i deluju amplifikativno
na posledice viktimizacije. Viktimogene predispozicije koje predstavljaju obeleja nekog
subjekta i koja ine da on bude trajno ili privremeno podloniji viktimizaciji ili
odreenom tipu viktimizacije u kontekstu mobinga mogu naroito se istiu pol i uzrast
(biofiziooke), profesija, status (socijalne) i nii nivo inteligencije, preterana poverljivost i
sl. (psihike).
7

2.1. Primarna viktimizacija
Primarna viktimizacija proistie iz samog akta tj. neke od radnji izvrenja
mobinga. Najuestalije radnje i aktivnosti kojima se mobira su vreanje i ogovaranje
zaposlenog i njegove familije, namerno zadravanje poslovnih informacija ili zadravanje
informacija ovog tipa, namerno sabotiranje ili smetanje izvravanja radnih zadataka,

7
laLLah, LzzeL, A., ,Crlmlnoloav, pasL, presenL and fuLure a crlLlcal overvlew, London, 1997.

6

oigledan bojkot ili prezir prema zaposlenom, pretnje, dranje u strahu i degradacija,
namerno vreanje, hiperkritiki i negativni odgovori i stavovi, nadgledanje zaposlenog sa
tetnom namerom bez njegovog znanja, agresivne administrativne kaznene sankcije koje
su iznenada usmerene protiv pojedinanog zaposlenog bez objektivnog razloga
(neosnovana promena poloaja, prekovremeni rad, radne opstrukcije itd.).
8

2.2. Sekundarna viktimizacija
Pootravanje posledica primarne viktimizacije predstavlja sekundarnu
viktimizaciju. Do nje dolazi zbog neadekvatne reakcije (u sluaju mobinga) sredine koja
okruuje rtvu mobinga i kojoj se ona poverava traei pomo. U izostanku pomoi kod
rtava mobinga nastaje samostalno obezvreivanje, samookrivljavanje i tzv. opsesivna
ideacija kao neki od modusa sekundarne viktimizacije i pootravanja posledica.
2.3. Tercijalna viktimizacija
S obzirom na to da se postupak za mobing moe reavati na dva naina:
postupkom za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca i postupkom pred sudom, tercijalna
viktimizacija nije tako uestala kao kod drugih oblika viktimizacije. Ovo naroito (o emu
e biti rei u drugom delu) zbog toga to je kod mobinga ,za razliku od drugih oblika
viktimizacije, teret dokazivanja na tuenom, odnosno na poslodavcu.

8
vlada 8epubllke Srpske, Cender cenLar- CenLar za [ednakosL l ravnopravnosL polova www.ac.vladars.neL

7

Rezime:
Viktimizacija mobingom deluje dvostruko:
1. Direktne- prouzrokuje negativne efekte na radnike pojedince (iritiranost, indiferentnost,
smanjena radna sposobnost,visko nivo stresa, fizika bolest, upotreba alkohola i
psihotropnih supstanci, smetnje sa spavanjem, gubitak samopouzdanja, misli o suicidu ili
nasilju nad samim sobom), tabela 1;
2. Indirektno- prouzrokuje negativne efekte na radnu grupu (smanjena efikasnost i
produktivnost, erozija postojeih pravila na radnom mestu, kritike od strane poslodavca,
povean sukob, povlaenje iz grupe ili od obaveza, poveano odsustvovanje zbog bolesti,
promene u linosti radnika, preuveliavanje problema i stalna potraga za novim rtvama).
9

tabela.1 (prema Dr. Drenka Vukovi)
Oseanja Stresne reakcije Oboljenja
Nepoverenje Problemi sa krvnim
pritiskom
Srani infarkt
Nemo Osetljiv eludac Tinitus
Strah Problemi sa varenjem Obljenja organaza varenje
Krivica Problemi sa koncentracijom Depresije
Nesigurnost Glavobolje Oboljenja disajnih puteva
Uvrede Migrene Oboljenja zavisnosti
Oseanje nie vrednosti Iscrpljenost, nervoza,
nesanica, preznojavanje,
bezvoljnost
Oboljenja imunolokog
sistema, posttraumatski
stresni sindrom

9
Cp. clL, napomena 8

8

3. Prevencija mobinga
U kontekstu mobinga kao oblika ponaanja protivnog drutvenim i pravnim
normama najadekvatnija podela prevencije bi se zasnivala na generalnu i specijalnu s
jedne strane i s druge strane na primarnu, sekundarnu i tercijalnu. Svaki oblik prevencije
primenjuje se u zavisnosti od stadijuma u kome se nalazi aktivnost mobing kao i od aktera
koji preduzimaju radnje prevencije (formalni i neformalni organi).
Generalna prevencija se odnosi na opte drutveni uticaj na spreavanje i
suzbijanje uzroka i uslova mobinga. Usmerena je ka socijalno kulturnom ambijentu i
sredini, delovanjem pravnog sistema i promenama u drutvenim odnosima i otklanjanju
objektivnih uslova koji pogoduju nastanku mobinga.
Specijalna prevencija je pristup u drutvenoj orijentaciji spreavanja drutveno
negativnih ponaanja iji je smisao u ranom otkrivanju i otklanjanju emocionalnih
konfilikata i socijalnih problema pojedinaca i grupa, promena navika i modela rada kao i
drugim vidovima reintegrisanja u sredinu . Specijalnu prevenciju sprovode organi
formalne kontrole (pravosue, socijalne ustanove itd.).
Podela na primarnu, sekundarnu i tercijalnu prevenciju odnosi se na vreme
primene u odnosu na protivpravno ponaanje, u ovom sluaju odreeno kao mobing.
10

Primarna obuhvata aktivnosti koje se sprovode pre ispoljavanja protivpravnog ponaanja
a usmerene su ka otklanjanju ili ograniavanju faktora koji podstiu takvo ponaanje.
Usmrena je ka optoj populaciji a ne ka pojedincu. Sekundarna prevencija obuhvata
sistem mera koje se primenjuju prema odreenoj individui (rtva ili uinilac) radi
spreavanja kriminogeneze ili viktimogeneze tj. radi otklanjanja faktora koji podstiu
protivpravno ponaanje kod odreenog lica ili faktore koji doprinose viktimizaciji kod
odreenog lica. Tercijalna je usmerena ka konkretnim uiniocima protivpravnih
ponaanja tj. mobinga i pomoi rtvama.

10
vukovlc, S., revencl[a krlmlnala, 8eoarad, 2010.

9

3.1. Akteri generalne i specijalne prevencije
Generalna prevencija- Zakonom je predviena zatita zaposlenih u prvom stepenu
kod samog poslodavca. Naime poslodavac je obavezan da zaposlenog pre (ili one koji su
bili u radnom odnosu pre stupanja zakona) stupanja na rad obavesti pismenim putem o
zabrani vrenja zlostavljanja i pravima,obavezama i odgovornostima zaposlenog i
poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja. Poslodavac je obavezan da sprovodi mere
obavetavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika uzroke, oblike i
posledice zlostavljanja kako i lake dolo do prevencije i spreavanja zlostavljanja.
Akteri:
1. Poslodavac ili odgovorno lice: usmerava aktivnosti na blagovremenom identifikovanju
problema, upoznavanju radnika sa pravima i obavezama, vri monitoring stanja u radnom
kolektivu;
2. Zaposleni: upoznaje se sa svojim obavezama i pravima i pridrava se etikog kodeksa
radnog kolektiva.
U fazi generalne prevencije i poslodavac ili odgovorno lice i zaposleni aktivno uestvuju u
prevenciji tako da je sem aktivnosti koje se odnose na blagovremeno dijagnostifikovanje
moguih arinih taaka nita drugo ne figurira bitnije.
Specijalna prevencija- Nastupa ukoliko doe do zlostavljanja na radnom mestu i
zakonom su predviena dva mogua reenja: 1. Postupkom za zatitu od zlostavljanja kod
poslodavca, ukoliko se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, zaposleni
njemu podnosi obrazloen zahtev za pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja.
Ukoliko se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu zaposleni moe njemu
podneti zahtev za pokretanje postupka posredovanja. Rok za odgovor i postavljanje
posrednika (medijatora) je u oba sluaja tri dana. Rok zaposlenog za podnoenje zateva za
zatitu od zlostavljanja je est meseci od zadnjeg akta zlostavljanja. Posrednika
sporazumno biraju suprotstavljene strane. Zaposlenom zbog iniciranja postupka ne mogu
biti oduzeta prava niti sme biti stavljen u gori poloaj. 2. Postupak pred sudom, inicira

10

zaposleni koji nije zadovoljan ishodom u prvom sluaju, rokovi za podnoenje su isti kao
u prvom sluaju i ono to je najbitnije jeste to da se postupak smatra hitnim i da je teret
dokazivanja na poslodavcu, tuenom.
11

Akteri: 1. Poslodavac, koji je obavezan da preduzme sve mere da zatiti
zaposlenog koji je njemu uputio zahtev za zatitom od zlostavljanja, u drugom sluaju je
obavezan da sarauje sa zaposlenim u postupku medijacije. 2. Zaposleni ne sme da
zloupotrebljava prava na podnoenje zahteva i poslodavac ima prava da na odgovarajui
nain sankcionie takve postupke, zaposleni ima pravo da prijavi zlostavljanje nad sobom
ili drugim licem i da zahteva nadoknadu za nematerijalnu tetu. 3. Posrednik je statusno
neutralan i njegova glavna funkcija je da pomogne, bez sugerisanja, stranama u
posredovanju da dou do kompromisnog reenja. 4. Sud e tubu sa prilozima dostaviti
tuenom na odgovor u roku od petnaest dana od dana prijema tube. Sud moe na predlog
stranke doneti odluku o odredjivanju privremene mere u roku od 8 dana od dana predaje
predloga stranke ili po slubenoj dunosti moe odrediti privremene mere. Privremene
mere su zabrana pribliavanja, zabrana pristupa u prostor oko mesta zaposlenog koji uini
verovatnim da je izloen zlostavljanju. Ove mere se odreuju kako bi se spreilo nasilno
postupanje i otklonila nenadoknadiva teta. 5. Inspekcija rada vri obaveznu kontrolu iz
oblasti rada.
12

U fazi specijalne prevencije dolazi do protivpravnog ponaanja i alarmiranja svih
nadlenih organa na brzom, pravovremenom i objektivnom reavanju nastale situacije. Od
ishoda i vremena reakcije zavisi i reintegracija zaposlenog u radni odnos ali i dalje
funkcionisanje radnog kolektiva.

11
reuzeLo sa: hLLp://www.besplaLnaprvnapomoc.rs/radno-pravo/moblna-2/ (14.06.2011.)
12
vlse na:
hLLp://www.mlnrzs.aov.rs/clr/lndex.php?opLlon=com_conLenL&vlew=arLlcle&ld=189&lLemld=93

11

3.2. Primarna, sekunradna i tercijalna prevencija
1. Primarna prevencija
13
- Cilj je spreavanje novih patolokih sluajeva uzrokovanih
stresom i mobingom, a da bi se to sprovelo potrebno je: a. Optimizovati radni ambijent i
radno vreme, b. Promovisati zajedniko uee radnika i poslodavaca u stvaranju radnih
ciljeva, c. Radne zadatke prilagoditi oveku, d. Edukovati, informisati i obuiti sve
radnike o pravima, e. U radnim ugovorima uneti klauzulu koja se odnosi na mobing i
odgovornost za isti.
Evropska fondacija za poboljanje uslova ivota i rada
14
takoe je saglasna da je za
poboljanje uslova rada neophodno precizirati zahteva, zahteve postavljati u skladu sa
realnim mogunostima radnika, rokove ne pomerati na stupanj nie.
2. Sekundarna prevencija- u sluaju da je do mobinga dolo bitno je u kolektivu imati lice
kome radnici veruju savetnik ili osoba dostupna da reava konflikte meu zaposlenima u
svojstvu medijatora koja je iz kruga ljudi koji uivaju veliko poverenje i potovanje.
3. Tercijalna prevencija- uspostavljanje mere uz pomo kojih e rtva brzo prei krizni
period, savetovalita, grupe za samopomo, specijalizovane ustanove itd.

13
1emlJo, br.4, 8eoarad, 2006.
14
vlse na: hLLp://www.eurofound.europa.eu/ewco/reporLs/1n03021801/1n03021801.pdf (14.06.2011.)

12

Rezime:
Prevencija, u kontekstu mobinga, podrazumeva svaku preduzetu aktivnosti
poslodavca, zaposlenog, formalnih i neformalnih organa na spreavanju nastupanja
mobinga ili na otklanjanju posledice. U zavisnosti od faze odreuje se i pojedinana uloga
svih aktera a zavisno od posledica ispoljene radnje mobinga (psihika, psihosomatska i/ili
socijalna) mere reintegracije. Shodno navedenom kao radnje preventivnog karaktera,
generalno, se istiu: a. Obaveze poslodavaca b. Obaveze zaposlenih, c. Obaveze organa
formalne i neformalne kontrole. Odnos poslodavca i zaposlenog je obrnuto srazmeran
pa je obaveza jednog zapravo pravo drugog, tako da ako je poslodavac obavezan da
informie, pravo je zaposlenog da bude informisan ili ako su zaposleni duni da se
pridravaju propisa onda imaju i pravo koje iz njih proistie. Uloga zajednice u prevenciji
takoe je nezamenljiva, drutvena kohezija i dobri meuljudski odnosi su najire granice a
to su granice dobrih odnosa ire mogunost za mobing je manja.


13

4. Koncipiranje strategije
Prilikom koncipiranja strategije bitno je nakon sveobuhvatne analize mobinga,
viktimizacije i prevencije odrediti esencijalne elemente svih obuhvaenih delova i
sagledati kao logiku celinu. Meu elementima koji mobing sigurno odvajaju od drugih
slinih protivpravnih dela su: a. kontinuitet, b. dugoronost, c. konflikt, d. loa
komunikacija izmeu rtve i treih lica. Bitno je i da viktimizacija mobingom ima uvek
dimenziju reviktimizacije. Specijalna prevencija je dobro ureena zakonom tako da je
nepotrebno koncipirati strategiju na tom polju. Problematine zone su radno mesto,
kolektiv i individua/e nad kojom/ima se vri mobing. Stoga je potrebno preventivnim
delovanjem, zavisno od faze u kome se mobing nalazi, rad usmeriti na polja primane,
sekundarne i tercijalne prevencija.
Preduslov koncipiranja strategije: Prvi zadatak u bilo kakvoj reakciji na problem
mobinga je odreivanje realnog obima uestalosti viktimizacije mobingom. S obzirom na
to da veina sluajeva mobinga ostaje neprijavljena potrebno je odrediti stvaran broj
sluajeva mobinga i razloge zbog kojih mobing ostaje neprijavljen. Odreivanje realnog
broja mobinga ini presek prijavljenih dela i onih koji su nepoznati organima zaduenim
za ovaj segment. Odreivanje tamnog broja vri se putem longitudinalnih istraivanja i u
okviru njih studijama o rtvama. Upotreba anonimnih anketa i precizno definisanih pitanja
,koja su razumljiva i laikoj javnosti, treba da prui prave podatke o rasprostranjenosti
mobinga. Izradu anketnog istraivanja potrebno je poveriti nekoj od nauno istraivakih
institucija koje poseduju dovoljno kompetencija (sociologija, kriminologija, viktimologija,
prevencija itd.) i jedna od takvih u Srbiji je Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja-IKSI. Opte smernice za izradu ankete treba da budu razlozi zbog kojih se
delo nije prijavilo, na koji nain se mobing doivljava, kakva je reakcija okoline, radno
mesto na kome se nalazi, osnovni podaci o obrazovanju (ne lini poput imena, prezimena i
godine roenja) i sl. Anketa je jedinstvenog, univerzalnog, karaktera to znai da je
prilagoena svim oblastima rada i svim sektorima rada (privatnom i dravnom).

14

Drugi korak je izbor reprezentativnih uzorka. Da bi anketa bila objektivna potrebno je
da bude sprovedena uz podjednaku uestalost u privatnom i dravnom sektoru, potrebno
je da tu budu zastupljene sve osnovne delatnosti
15
. Zbog velikog broja zaposlenih
nemogue je anketirati sve zaposlene i zbog anonimnosti ankete nemogue je izvriti
retest istih uesnika ankete pa se samim tim kao jedino logiko reenje namee anketiranje
reprezentativne populacije u izabranim sektorima principom randomizacije. Takav vid
ankete oslobodio bi anketu subjektivnog izbora uesnika i pruio dobar osnov za
odreivanje pravog obima prisutnosti mobinga. Osobina mobinga je dugoronost i shodno
tome anketu je potrebno prilagoditi toj karakteristici tako to e eventualne promene nad
anketiranom radnom populacijom biti ponovljeni jo dva puta na tri meseca. Ponovnim
anketiranjem obezbeuju se relevantni podaci.
Trei korak je distribucija ankete na svim nivoima lokalne samouprave koje bi trebalo
da u saradnji sa organizacijama civilnog drutva realizuje anketiranje.
etvrti korak je nain anketiranja. Anketiranje je mogue sprovesti telefonskim putem
ili primenom ankete sa linim intervjuom. Prva varijanta je bra i jeftinija ali druga, s
obzirom da se vri u radno vreme, prua vie mogunosti. Naime izvesti anketu
telefonskim putem u radno vreme nad pripadnicima kolektiva koji upravljaju kolektivom i
onih koji vre jednostavne fizike poslove je nemogue. Upravo iz tog razloga anketa sa
linim intervjuisanjem je bolje reenje.
Zbog obima ankete, objedinjavanje rezultata i odreivanje indikatora potrebno je
poveriti npr. Republikom zavodu za statistiku a na konanu analizu vratiti nekoj od
nauno istraivakih institucija.
Nakon obezbeenih i protumaenih rezultata ankete mogue je pouzdanije utvrditi,
mogua, arita i na osnovu toga usmeriti mere prevencije.
Dakle strategija prevencije mobinga se sprovodi na osnovu, prethodno utvrenih,
relavantnih podataka, nad populacijom koja se najee pojavljuje u ulozi rtve, nad

13
hLLp://webrzs.sLaL.aov.rs/WebSlLe/userllles/flle/klaslflkacl[a20delaLnosLl/klaslflkacl[a.pdf

13

treim licima koja se pojavljuju u ulozi svedoka, posmatraa i zajednice iz okruenja rtve
i nad uiniocima. Organe i mere koje je potrebno sprovesti odreuje ciljna populacija nad
kojom se sprovodi. Elementi konflikta i loe komunikacije su takoe kljuni za
konkretizaciju mera koje e biti sprovedene.
5. Realizacija
Pored prethodno obrazloenih oblika prevencije i osnove daljeg preventivnog
delovanja postavljenog na osnovama relevantnih podataka o uestalosti i obelejima
mobinga do kojih se dolo putem ankete pratei dve bitne odlike mobinga kontinuitet i
dugoronost ostaje realizacija programa prevencije i obrada druge dve odlike, konflikt i
loa komunikacija.
Prva grupa mera usmerena je na ulogu komunikacije u prevenciji mobinga
16
. Moberi
su po pravilu loi komunikatori koji ne slede osnovne principe kominikacije i
menaderstva fleksibilnost, vetinu komunikacije, potovanje sebe, sagovornika i situacije
i timski rad. Ovi principi su ujedno i postulati kreativnog, konstruktivnog i otvorenog
dijaloga koji prua solidnu osnovu za preventivno delovanje na mobing ali i savrenu
osnovu za visoku produktivnost na radnom mestu. Dakle konflikt koji nastaje meu
moberom i rtvom moe se uspeno reiti nekom vrstom etikih kodeksa. Etiki kodeksi
mogu da doprinesu da se postave okviri za pozitivno organizaciono ponaanje. Njima se
naglaava potreba potovanja ljudskog prava na dostojanstvo i generalno prava oveka.
Izrada etikog kodeksa koja se odnosi na organizaciono ponaanje i moralno obavezuje
sve zaposlene i poslodavce takoe moe doprineti poboljanju oseaja pripadnosti a
samim tim i pospeiti timski duh koji je preduslov stabilnosti u kolektivu. Etikim
kodeksima se prepoznaje i priznaje strateki znaaj radnika npr. Zaposleni su strateki
resursi Preduzea. ''Telekom Srbija'' a.d. prepoznaje njihovu vanu ulogu, verujui da je
doprinos koji oni ine, kljuni faktor uspeha svake organizacije.
17
Ovakvim
pozicioniranjem uloge radnika mogunost nastanka mobinga je znaajno smanjena a

16
8alLazarevlc, v., Otooolzoclooo komoolkocljo l mobloo, 1emlJo .Mobloo 02/2009, 8eoarad 2009.
17
vlse na: hLLp://www.Lelekom.rs/CodeCfLLhlcs/CodeCfLLhlcs.aspx?Lemp=0&sld=3&ld=17

16

samopouzdanje radnika i rezultati kolektiva poveani. Donoenje i usvajanje kodeksa
ponaanja ili etikog kodeksa znai da se ponaanje ne preputa sluaju, niti slobodnom
izboru pojedinca, nego predstavlja opteprihvaenu obavezu svih zaposlenih.
18
Opte
odrednice kodeksa moraju biti promovisane od strane Ministarstva rada i socijalne politike
a njihova realizacija ostavljena samim pravnim licima ije e ispunjenje kontrolisati
inspekcija rada. Optim odrednicama kodeksa moraju biti obuhvaeni zaposleni,
poslodavci i krajnji konzument proizvoda ili primalac usluga, radni ambijent, lokalna
zajednica i ivotna sredina, proizvod i sl. Odrednicama je potrebno promovisati
zajedniku aktivnost na donoenju kodeksa od strane poslodavca i zaposlenih. Ovakvo
reenje ne zahteva velike finansijske trokove s obzirom na to da inspekcija rada u sklopu
svojih redovnih aktivnosti moe da vri i proveru etikih kodeksa i njihovu usaglaenost
sa optim principima koje je postavilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Rok za
donoenje etikih kodeksa ne sme biti kratak u cilju izbegavanja eventualnih propusta.
Druga grupa mera odnosi se na zaposlene i poslodavce i njihovu edukaciju iz oblasti
prava i obaveza, kako prepoznati mobing, kome se obratiti za zatitu, kako ostvariti svoja
prava i sl. Obaveza poslodavaca je da zaposlenog upozna sa pravima i obavezama (l.7-10
Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu), meutim esto je problem to to poslodavci
ili za to odreena lica nisu dovoljno kompetentna tako da radniku i dalje sve moe ostati
prilino nejasno. Izvoenje ovog seta mera mogue poveriti odreenim organizacijama
civilnog drutva koja raspolau strunim kapacitetom za sprovoenje edukacije. Edukacija
je potrebno sprovoditi u vidu predavanja na kraju koga e biti omogueno postavljanje
pitanja u cilju reavanja nedoumica. Predavanjima je potrebno da prisustvuju predstavnici
radnika i poslodavac ili lice koje je za to odreeno. Ovim vidom prisustvovanja
edukacijama izbegava se podeljenost radnika i poslodavaca i svi uestvuju u sticanju
novih potrebnih znanja nunih za prevenciju ili adekvatno reagovanje na mobing. Trajanje
edukacije ne sme dodatno opteretiti poslodavce i zaposlene, odnosno oduzeti slobodno
vreme. Stoga je edukaciju potrebno sprovesti u kratkim intervalima ne due od mesec
dana. Finansiranje ove vrste prevencije mobinga putem edukacije poslodavaca i

18
vlse na: hLLp://kulLura.neL46.neL/Moblna.pdf

17

zaposlenih moe se obezbediti putem finansiranja projekata na lokalnom nivou. Za
ovakav vid edukacije potrebno je obezbediti sertifikat kod nadlenih institucija.
Trea grupa mera odnosi se na izbegavanje tercijalne viktimizacije i tercijalnu
prevenciju. Da ne bi dolo do trajne zarobljenosti u kontekstu rtve tj. do trajne
nesposobnosti za rad usled posledica koje su nastupile mobingom a na koje se nije
pravovremeno i adekvatno reagovalo mere tercijalne prevencije je potrebno usmeriti u
pravcu spreavanja pootravanja posledica, spreavanje reviktimizacije i onemoguavanje
faktora koji deluju u pravcu trajne onesposobljenosti rtve mobinga da nastavi sa ivotom
i radom. U fazi tercijalne prevencije u ii interesovanja je saniranje posledica do kojih je
dolo vrenjem mobinga. Najcelishodnije reenje obuhvata specijalizovane klinike koje e
se baviti sveobuhvatnom pomoi rtvama mobinga. Pomo rtvama mobinga mora da
ukljui, zavisno od stadijuma i ozbiljnosti posledice, razgovor tj. savetovanje kako izai iz
konteksta rtve, farmakoloku pomo, psihoterapijsku pomo, pomo u grupi za
samopomo.
19
Specijalizovani centri moraju da raspolau strunim kadrom posebno
obuenim za rad sa rtvama mobinga. Specijalizovani kadar koji prua pomo u tim
centrima trebalo bi da bude razliitih obrazovnih profila (sociolozi, psiholozi, psihijatri,
doktori opte medicine, farmakolozi itd. ). Obavljanje razgovora sa rtvama mobinga je
poetni nivo reakcije koji prua potrebne informacije za dalji rad sa rtvom mobinga ali i
prikuplja potrebne podatke o samoj sredini u kojoj je dolo do mobinga i o neuralginim
takama u kolektivu. Ova etapa je vid informativnog razgovora na osnovu koje se gradi
dalji plan reakcije pomoi. Psihoterapijska pomo pomae rtvi da rei probleme
eventualne depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresnog poremeaja i sl.
Psihoterapijska pomo pomae rtvama koje su ozbiljnije psihiki ugroene da povrate
samopouzdanje i kontrolu nad ivotom. Grupe za samopomo povezuju rtve istih
iskustava u cilju zajednikog traenja reenja problema.
20
Osnivanje klinike z apomo
rtvama mobinga potrebno je da bude povereno nadlenim dravnim organima.
Adekvatna lokacija klinika je pri kliniko bolnikim centrima gde oni postoje ili pri

19
vlse na: hLLp://www.dolserbla.nb.rs/lma/dol/1430-6637/2006/1430-66370604011k.pdf
20
vlse na: hLLp://www.womennao.ora.rs/zensko-zdravl[e/rlrucnlk_arupe_samopomocl.pdf

18

domovima zdravlja gde kliniko bolniki centri ne postoje. Smetanje klinike uz ove
objekte omoguava dostupnost svim korisnicima. Osnivanje klinike i finansiranje iste
takoe je potrebno da bude povereno dravi.
U skladu sa ponuenim objanjenjima prevencije i viktimizacije ali i reenjima
problema mobinga prva grupa mere se namee kao najadekvatnija i kao najdugoronije
reenje u prevenciji i podizanju ukupne svesti kao to je i objanjeno u samom primeru.
Meutim i ostali predlozi reenja nalaze svoje mesto i primenu s obzirom na to da se radi
o razliitim etapama viktimizacije.
6. Evaluacija
Evaluacija je kljuna za celokupan proces primene mere prevencije mobinga. Da bi ceo
proces primene mera bio merljiv potrebno je pratiti i evaluirati tok tj. da li su mere
sprovedene kako je planirano i evaluirati uticaj tj. da li je primena mera rezultirala
smanjenjem mobinga. Proces implementacije preduzetih mera se prati od poetka
primene.


19

Bibliografija
Baltazarevi, V., Organizaciona komunikacija i mobing; Temida Mobing 02/2009,
Beograd 2009.
Fattah, Ezzet, A.; Criminology, past, present and future a critical overview; London,
1997.
Temida, br.4, Beograd, 2006.
Ustav Republike Srbije; Sl. glasnik Republike Srbije 98/06
Vukovi, S.; Prevencija kriminala, Beograd, 2010.
Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu; Sl. glasnik, Republika Srbija, 36/10
Zakon o radnim odnosima; Sl. glasnik Republike Makedonije 62/05, 106/08 i 161/08
Zakon o radu; Sl. glasnik Republike Srbije 24/05, 61/05 i 54/09
Zakon o zabrani diskriminacije; Sl. glasnik Republike Srbije 22/09

Internet izvori (14.06.2011.):

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-6637/2006/1450-66370604011K.pdf
http://www.womenngo.org.rs/zensko-zdravlje/Prirucnik_grupe_samopomoci.pdf
http://kultura.net46.net/Mobing.pdf
http://www.telekom.rs/CodeOfEthics/CodeOfEthics.aspx?temp=0&sid=3&id=17
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Klasifikacija%20delatnosti/Klasifikacija.p
df
http://www.eurofound.europa.eu/ewco/reports/TN0502TR01/TN0502TR01.pdf
http://www.besplatnaprvnapomoc.rs/radno-pravo/mobing-2/
http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=article&id=189&Ite
mid=95
Vlada Republike Srpske, Gender centar- Centar za jednakost i ravnopravnost polova
www.gc.vladars.net
http://www.leymann.se/English/12100E.HTM

Mobing Viktimizacija I Prevencija

Uploaded by

Copyright:

You might also like

Mobing Viktimizacija I Prevencija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Mobing Viktimizacija I Prevencija

Uploaded by

Copyright:

NEW POLICY SCHOOL KOLA NOVE POLITIKE

You might also like