Biblioteka ODABRANADELA. KAREN HORNAT Urednik RATKO BOZOVIC KAREN HORNAJ NEUROTICNA LICNOST NASEG DOBA Preveli s engleskog: dr DuSan Kosovié i Radomir SaranoviéNASLOV ORIGINALA: Karen Homey THE NEUROTIC PERSONALITY OF OUR TIME W. W. Norton Company Inc. New York PREDGOVOR Pi8uéi ovu knjigu imala sam nameru da dam taénu sli- ku neurotitne litnosti koja Zivi medu nama, sa svim njenim protivreénostima, sa Zeljama, patnjama i brojnim tekoéa- ma koje ona ima, kako u odnosu sa drugima, tako i prema samoj sebi. Ja ovde nisam zaokupljena nekim odredenim tipom ili tipovima neuroza, veé me pre svega interesuje ka- raktema struktura koja se u skoro svim neurotignim ligno- stima naSeg vremena ponavlja u jednom ili drugom vidu. Akcenat je stavijen na one Konflikte koji kod takve lié- nosti postoje u datom trenutku i na pokuSaje neurotigara da ih se re8i, na njegove stvame Zelje i nagine kojima se on brani od njih. Ovo akcentiranje aktuelnog stanja ne znati da ja odbacujem ideju po kojoj glavne neuroze potiéu iz ranog detinjstva. Ali ja se razlikujem od ostalih psihoanalitigara po tome Sto smatram da doba detinjstva ne ireba posmatrati jednostrano i zaslepljeno i sve kasnije reakcije tumaviti uglav- nom kao ponavljanje onih ranijih. Zelim da pokazem da je veza izmedu ranog detinjeg iskustva i kasnijih konflikata mnogo slozenija nego sto su nam je predstavili neki psiho- analiti¢ari koji su proklamovali jednostavnu vezu izmedu uzroka i posledice. Mada iskustva detinjstva sadrze u sebi vaine uslove za neuroze, ona nisu jedini uzrok kasnijih po- teskoéa. Kad obraéamo paZnju na aktuelne neurotitne teSkoée, mi podrazumevamo da se neuroze ne radaju samo zbog slugajnih individualnih iskustava, veé i zbog specifiénih uslo- va vaspitanja. U stvari, uslovi vaspitanja ne daju samo smi- sao i boju individualnim iskustvima nego, u krajnjoj liniji, odreduju i njihov potpuni oblik. Stvar je sluéaja, na primer,da li Ge neko imati dominirajuéu ili ,samo2rtvujuéu” majkuy, a to Sto mi nalazimo takve majke postoji zbog specifié: uslova vaspitanja zbog kojih ée i jedno takvo iskustvo imati uticaja na kasniji Zivot. Kad shvatimo veliku va%nost vaspitnih uslova za na- stajanje neuroza, biolo8ki i psiholo8ki uslovi koje Frojd uzi- ma kao njihov Koren, povlate se u drugi plan. Uticaj pome- nutih faktora mogao bi se uvaziti jedino na osnovu odigled- nih i nepobitnih dokaza. Ovakva razmatranja odvela su meu nova interpretaciju izvesnog broja osnovnih problema koji se odnose na neuro- ze. Mada se ova tumagenja odnose na razliéita pitanja, kao 3to je problem mazohizma, sloZenost neurotitne potrebe za Ijubaviju, znagenje neurotitnog oseéanja krivice, sva ona imaju osnovu u naglaSavanju odludujuée uloge koju anksio- znost igra u ocrtavanju smernica neurotinog karaktera. Po8to mnoga moja tumatenja odstupaju od Frojdovih, neki Eitaoci se mogu zapitati da li je ovo joS uvek psihoana- liza. Odgovor zavisi od toga Sta se smatra bitnim u psihoa- nalizi. Ako neko veruje da se njena suitina utvrduje na osnova skupa svih teorija koje je Frojd izneo, onda ono Sto je izne- seno u ovoj knjizi nije psihoanaliza. Ali ako se poveruje da su8tina psihoanalize lezi u osnovi pojma koji se odnosi na ulogu nesvesnih procesa i nagin na koji oni dolaze do izra- 2aja, i u obliku terapeutskog legenja koje ove procese dovo- di do svesti, onda je ovo Sto ja iznosim psihoanaliza. Veru- jem da striktno poStovanje Frojdovih teoretskih tumaéenja nameée opasnu sklonost da u neurozama nademo ono na sto nas navode Frojdove teorije. Tu postoji opasnost od stagna- cije, Verujem da se razlika od Frojda moze ostvariti kroz dogradivanje na temeljima onoga Sto je on postavio, i da Jedino na taj natin moZemo doprineti da se ostvare mogué- nosti koje psihoanaliza ima za buduénost, kao teorija i kao terapija. Postoji roguénost da se ovde postavi jo jedno pitanje: da li je moje tumagenje u neku ruku adlerovsko. Postoje ne- 6 ke slitnosti sa izvesnim gledistima koja je Adler isticao, ali u osnovi moje tumatenje podiva na tlu frojdizma. Adler je u stvari dobar primer kako éak i stvaralaéko pronicanje u psiholoske tokove postaje.sterilno ako jedno- strano i slepo ide napred bez évrste veze sa Frojdovim osnov- nim otkriéima. Posto namera ove knjige nije bila da utvrduje u kojim se stavovima slazem ili ne slaem sa ostalim psihoanalitita- rima, raspravu sam ograniéila na polemitku stranu izvesnih Pitanja u Kojima se moj stav vidno razlikuje od Frojdovog. Ono 8to ovde iznosim jesu utisci koje sam stekla tokom dugog psihoanaliti¢kog prougavanja neuroza, Da bih &itao- ce upoznala sa materijalom na kome je moje tumavenje za- snovano bilo bi ih potrebno upoznati sa nizom pojedinatnih sluéajeva, Sto bi bilo preveliko optereéenje za knjigu kojoj je namera da da opStu predstavu o neurozama. Medutim i bez ovog materijala moguée je struénjacima, pa Zak i laici- ma, da provere vrednost mojih stavova. Ako je neko paZljiv posmatraé, u stanju je da moje pretpostavke poredi sa svo- Jim vlastitim zapaZanjima i iskustvom, i da na osnévu toga odbaci ili usvoji, modificira ili nadgradi ono Sto sam iznela. Knjiga je pisana jednostavnim jezikom a, zbog jasno- ée, izbegavala sam da raspravljam 0 suvie stvari. Strugni izrazi izbegavani su 3to je moguce vise, zato Sto uvek posto- Ji opasnost da se jasne misli zamagljuju takvim izrazima. Zato mnogim ditaocima, narovito laicima, moze izgledati da je probleme neurotiéne linosti lako razumeti. Ali to bi bio pogreSan, StaviSe opasan zakljuéak. Ne mozemo izbe¢i &i- njenicu da su svi psiholoski problemi duboko sloZeni i tana- ni. Ako postoji neko ko ne Zeli to da shvati, upozoravamo ga da ne Gita ovu knjigu, da ga ne bismo razoéarali u njegovom trazenju gotovih formula. Kajiga je namenjena i laicima i onima koji se profesio- nalno bave neurotiénim liénostima i koji poznaju njihove probleme. Kad to kaZemo onda ne mislimo samo na psihija- tre, nego i na socijalne radnike i nastavnike, a takode inaone grupe antropologa i sociologa koji su postali svesni znagaja psihitkih faktora za proutavanje razligitih kultura i vaspitanja. Na kraju, nadam se da ée ova knjiga imati znata- jaiza samog neurotiéara, Ako on u principune odbija svako psiholosko mi8ljenje kao nametanje i obmanu, on je éesto u stanju da na osnovu svojih viastitih nevolja oStroumnije i bolje razume psiholosku zamrienost nego Sto to mogu nje- gova daleko zdravija braéa. Na Zalost, Citanje o sopstvenom stanju ne moze ga izlediti; ono Sto je progitao on je spremni- jidda prepozna kod dragih nego kod sebe. Koristim priliku da izrazim svoju zahvalnost gospodici Elizabeti Tod (Elizabeth Todd) koja je knjigu priredila za Stampu. Pisci Kojima sam duzna da se zahvalim pomenuti suu tekstu, Narocitu zahvalnost dugujem Frojdu, zato 8to je za sve nas utvrdio temelje i pronaSao orude sa kojim se mo- %e raditi, a isto tako i mojim pacijentima zato Sto su sva mo- ja saznanja proistekla iz nageg zajednitkog rada. AUTOR GLAVA I KULTURNE I PSIHOLOSKE IMPLIKACIJE NEUROZA Ret, neurotiéar” danas upotrebljavamo potpuno slobod- no a da uvek i ne znamo njeno pravo znavenje. Dogada se Sesto da na olak natin izriéemo sud o nevemu: neko ko seu poéetku zadovoljavao da upotrebi redi lenj, osetljiv, nezado- voljan ili sumnjigav, sad radije upotrebljava reé , neuroti- ar”. Po3to mislimo na neSto odredeno kada upotrebljava- mo taj termin, a nismo svesni Sta je to, potraziéemo izvesne kriterije koji ga odreduju. Pre svega, neurotigne osobe se po svojim reakcijama raz- likuju od normalnih osoba. Mi bismo bili skloni, na primer, da neurotignom osobom nazovemo devojku koja se vide za- dovoljava da ostane obitan sluzbenik, odbija da primi pove- éanje plate i ne Zeli da se poistoveti sa svojima pretpostavlje- nima, ili umetnika koji zaraduje trideset dolara nedeljno ali bi mogao zaradivati viSe kad bi i radio vise, i ke uziva Zivot onoliko Koliko bi bilo moguée sa tom svotom, provodi dobar deo vremena u dru’tvu Zena ili u predavanju svom hobiju. Razlog zbog koga bismo takvu osobu nazvali neurotiénom le2i u tome 3to smo velikim delom naviknuti na natin Zivota koji rada Zelju da se bude prvi medu Ijudima, da se ide ispred drugih, da se zaraduje vie novaca nego 3to je onaj neophodai minimum dovoljan za egzistenciju. Ovi primeri pokazuju da je jedan kriterijum koji trazi- mo pre nego Sto jednu osobu defini8emo kao neurotiénu taj da Ii se njen navin Zivota podudara sa bilo kojim poznatim Sablonom ponaganja koji postoji u naSem vremenu. Ako de-vojka bez takmigarskih nagona ili bar bez otiglednih tak- migarskih nagona Zivi u nekoj pueblo-indijanskoj kulturi, aju bi smatrali potpuno normalnon, ili umetnika, Koji bi 4i- veo u selu Juzne Italije ili Meksika, takode bi smatrali nor- malnim zato Sto je u ovim sredinama nenormalno da neko Zeli vie novea ili Gini veci napor nego Sto je potrebno da zadovolji svoje najosnovnije potrebe. Ako idemo jo dalje, Grci su smatrali kao potpunu neskromnost netiju teZnju da radi vie nego Sto njegove stvame potrebe iziskuju. Tako termin neurotiéar, mada medicinskog porekla, ne moze da se uzme izolovano od kulturnih implikacija. Za slo- miljenu nogu lako je utvrditi dijagnozu a da se ni8ta ne zna 0 kulturnim preduslovimna pacijenta, ali bi bio veliki rizik na- zvati psihozom to Sto indijanski detak' vidi prividenja u ko- ja veruje. U nekim indijanskim kulturama sposobnost vizio- narstva i halucinacija smatra se kao narodita obdarenost, na- Klonost duhova koji svojim savetima utiéu na osobu koja ih ima. U nas bi osobu koja ditav as govori sa svojim mrivim dedom nazvali neurotiéarom ili psihotikom, dokje takva veza sa pokojnicima poznata i uobiajena u nekih Indijanaca. Oso- bu koja bi se smatrala smrtno uvredena pri pominjanju ne- kog preminulog rodaka, mi bismo smatrali svarno neuro- tiénom, ali to je sasvim normaino u kulturi Déikarila Apa- 5a.? Mi bismo smatrali neurotiéarom Zoveka koga bi smrtno uplasila blizina Zene koja ima menstruaciju, dok je kod mno- ath primitivnih plemena strah koji izaziva mensiruacija nor- malno stanje. Koncepeija onoga to je normalno varira ne samo u razliGitim kulturama veé i w jednoj kulturi tokom vremena. Danas, na primer, ako zrela i nezavisna Zena smatra se- be ,gre’nom” i , nedostojnom ljubavi po8tenog goveka”, za- to Sto je imala seksualne odnose u mnogim krugovima dru- "CH. Scudder Mckeel, ,Ctinie and Culture” in Journal of Abnormal and Social Psychology, vol. 30 (1935), pp. 292-300. 2M. E. Opler, An Interpretation of Ambivalence of two American Indian ‘Tribes" in Jounial of Social Psychology, vol. 7 (1936), pp. 82-116, 10 Stva, ona bi u najmanju ruku izgledala neurotitna. Cetrdese- tak godina pre, ovo oseéanje krivice smatralo se normalnim, Koncepeija normalnosti varira takode u raznim klasama dru- Stva. Clanovi feudaine klase smatrani su normalnim iako su bili celo vreme lenji i aktivni samo za vreme lova ili-rata, dok, medutim, osobe sitnoburzoaske klase koje bi pokazi- vale isti stav bile bi shvaéene kao abnormalne. Ovo se odno- si takode i na seksualne razlike, ukoliko one postoje u dru- Stvu, kao Sto postoje u zapadnoj kulturi, gde su Ijudi i Zene shva¢eni kao da imaju razlisite temperamente. Za Zenu koja postaje preokupirana strahom od starenja kada se priblizava Setrdesetim godinama to je potpuno ,,normalno”, dok &ovek koji postaje uzbuden zbog problema starosti u tom periodu Zivota trebalo bi da bude neurotiéan. U istoj meri svaka obrazovana osoba zna da postoje raz- like u tome Sta se shvata pod normalnim. Mi mnamo da Kinezi jedu hranu druktiju od nas; da Eskimi imaju razligite koncep- cije 0 Sistosi; da nadrilekar ima drugatije nadine legenja bole- snika od onih koje primenjuje moderan lekar; dok postoje, medutim, razlike ne samo u obiéajima, ve¢ takode iu nagoni- ma i oseanjima, Sto je obiéno manje razumljivo, mada su to implicitno ili eksplicitno konstatovali antropolozi.’ To je je- dan od postulata modeme antropologije, kao sto je to Sapir! postavio — da uvek ponovo otkrivamo normalno. Ima mnogo razloga zbog kojih svaka kultura Zivi u uve- renju da su jedino njena oseéanja i nagoni normalan izraz Ijud- ske prirode,’ i psihologija ne sme praviti izuzetke od ovog pravila. Frojd, na primer, na osnovu svojih posmatranja za- kljuéuje da je Zena Ijubomomija od mukarca, pa onda poku- > Tzvanredne prezentacije antropoloskog materijala u: Margaret Meed, Sex and Temperament in Three Primitive Societies; Ruth Benedict, Patterns of Cul- ture; A. S, Halowells" forthcoming book, Handbook of Psychological Leads for Ethnological Field Workers. +” Edward Sapir, ,Cultural Anthropology and Psychiatry” in Journal of Abnormal and Social Psychology, vol. 27 (1932), pp. 229-242. + Ruth Benedict, Patterns of Culzure, antSava da ovaj drsko uopiteni fenomen prebaci na bioloSku osno- vu. Frojd takode tvrdi da sva Ijudska biéa poseduju oseéanje greha u odnosu na ubistvo. Medutim, nepobitna je Zinjenica da postoji mnogo varijacija u odnosu prema ubistvu.” Kao Sto je Piter Frojéen (Peter Freuchen) pokazao,’ Eskimi ne ose¢aju da ubica zasluzuje kazmu. U mnogim primitivnim plemenima nepravda koja se udini porodici kojoj ubiju jednog élana mo- 2e se ispraviti kada se nade zamena za ubijenog. U nekim kulturama oseéanja majke kojoj je ubijen sin mogu se ublazit kada ubica zauzme mesto ubijenog sina? * Usvomélanku ,Neke psihololke konsekvence anatomske razlikeizmne- ‘du seksa”, Frojd je predlo2io teoriju po kojoj anatomske seksualine razlike nemi- rnovno vode svaku devojticu da zavidi detaku Sto poseduje penis. Kasnije se jena 2elje da poseduje penis transformise u Zelju da poseduje Coveka kao nosi- ‘Ona posle zavidi drugim Zenama na njihovim odnosima sa ljudima, taénije, na njibovom posedovanju Ijudi — kao Sto je prvabitno zavidela detalcs 1a posedovanju penisa. Postavljajuéi zakljutke slitne ovim Frojd je podlegao iskudenju svog doba dajuéi generalizacije o Ijudskoj prirodi Covegsnstva, mada ‘su njegove generalizacije izrasle iz opservacije jedne kultune zone. Antropolog ne bi pravio pitanje 0 vrednosti Frojdovih opservacije; on bi ih akceptirao kao postojete za izvesni deo stanovnistva izvesne kulture u od- redeno vreme. Medutim, on bi postavio pitanje o veednosti Frojdovih generali- zacija, dime pokazuje da postoje bezgranitne razlike izmedu naroda, koje se ‘odnose na njihove stavove prema Ijubomori, da postoje narodi kod kojih sit Judi ijubomorniji od Zena, drugi kod kojih kod oba pola ne postoji individualna ubomora, i narod kod kojih su oba pola neobigno Ijubomoma. Sa gledista ovih postojesih razlika, on bi pobio Frojdov ili, u stvari bilo ji trud da objasni svoje opservacije na bazi anatomskih seksualnib razlika, Umesto toga, on bi naglasio potrebu ispitivanja razlika 2ivotnih uslova i nfihov uticgj na razvoj Kju- bomore kod fjudi i Zena. Za naSu kultura, na primer, moglo bi se postaviti pita- nje da li je Frojdova opservacija, koju on smatra taénom za neurotigne Zene nae kulture, primenjiva na normaine Zene ove kulture, Ovo pitanje treba da se posta- vi zato Sto testo psihoanalititari, koji se svakodnevno bave neuratitnim osoba- ‘ma, i2gube iz vida da u naSoj kulturi postoje i normalne osobe, Treba takode da ‘se upitamo koji psiholoaki uslovi pojaéavaju ljubomoru ili posedovanje drugog pola i koje su razlike u 2ivotnim uslovima Ijudi i Zena w naSoj kulturi. 7” Sigmund Freud, Totem and Taboo. © Peter Freuchen, Artic Adventure and Eskimo. ° Robert Briffault, The Mothers. 12 Sledeéi dalje ova antropolodka otkriéa postaée nam j sno da su nage Koncepeije o Ijudskoj prirodi u veéini sluéa- jeva naivne, na primer ideja da su takmi8arsivo, suparni8tvo braée i sestara veza izmedu ljubavi i seksa, osobine koje pri- padaju Ijudskoj prirodi. NaSa koncepcija normalnog dolazi kao posledica prihvaéenih normi ponaSanja i osecanja koje izvesna grupa nameée svojim élanovima. Ali ove norme va- riraju u skladu sa kulturom, razdobljem, klasnom pripadno- Béui seksom. Sve ovo ima daleko veéi uticaj na psihologiju nego to to na prvi pogled izgleda. Neposredni zakljuéak moze biti sumnja u psiholosku nepogresivost. Zbog sliénosti izmedu otkriéa koja se odnose na nagu kulturn i onih koja se odnose na druge kulture, ne moZemo zakljuditi da sve one podlezu istim tumagenjima i motivaciji. Dalje, ne sme se pretpostavljati da nova psihologka ot- kri¢a iznose na videlo univerzalne tokove koji pripadaju Ijud- skoj ptirodi. Posledica svega ovoga je da se prizna ono to su mnogi sociolozi vige puta dokazivali: da ne postoji ne&to Sto bi se nazvalo normalnom psihologijom, sto bi vazilo za sav Ijudski rod. ‘Medutim, ovi nedostaci nadoknadeni su otvaranjem no- vih moguénosti shvatanja. Osnovni znaéaj ovih antropolo- Skih razmatranja je u tome da su oseéanja i odnosi uzaéudu- juée visokom stepenu zavisni od uslova u kojima Zivimo, kulturnih i individualnih, nerazdeljivo povezanih. Ovo opet znati da ako mi poznajemo uslove kulture u kojoj Zivimo, onda imamo dobre moguénosti da dublje razumemo speci- jalni karakter normalnih oseéanja i odnosa. A ukoliko su ne- uuroze odstupanje od normalnih oblika pona’anja, postoji i za njih, takode, moguénost boljeg razumevanja. ‘Ovakav stav delimiéno znaéi da, siedeéi Frojda putem koji je njega potpuno odvukao, damo tumaéenje neuroza na jedan nov i dosad nepoznat natin. Dok je u teoriji Frojd pripisivao nage nenormalnosti bioloskim nagonima, on je oduSevljeno zastupao mi8ljenje — u teoriji kao iu praksi — 13da mi ne mozemo razumeti neuroze bez detaljnog pozna- vanja okolnosti individualnog Zivota, narovito znatajnog, uticaja Ijubavi u ranom detinjstvu, Ako uzmemo da isti prin cip vazi za problem normalnih i neurotiénih struktura w datoj kulturi, proizilazi da ove strukture ne moZemo razu- meti bez detalinog poznavanja uticaja koje ove kulture vr- Se nad individuama.” Iz toga proistiée da mi treba da utinimo onaj definitivni korak dalje od Frojda, korak koji je mogué, mada jedino na bazi pomenutih Frojdovih otkri¢a. jer, mada je on, unekuruku, io daleko ispred svoga vremena, s druge strane —u svom pre- teranom oduSevijenju za biolo’ko poreklo mentalnih karakteri- stika— Frojd je ostao sputan u svojoj naugnoj orijentaciji. On je tvrdio da su instinktivni nagoni i stvarni odnosi koji su Eesto u naSoj kulturi bioloSki determinisana ,, [judska priroda”, ili da proistitu iz nepromenljivih okolnosti (biolo&ki datog ,.pregeni- talnog” stanja, Edipovog kompleksa). Frojdovo previdanje kulturnih faktora nije samo put do pogreSnog uopStavanja, veé u Sirem obimu i koSnica za razu- mevanje istinskih snaga koje motivigu nage stavove i akcije. Ja verujem da je ovo previdanje glavni razlog 8to je psihoa- naliza, posto je verno sledila teoretske smemice koje je dao ** Mnogi pisci prepoznali su vaznost kultumih faktora kao determini8uéih psiholoskim uslovima. Erih From (Erich Fromm) u élanku ,Zur Entschang des Christusdogmas” in Imago, vol. 16 (1930), st. 307-373, prvi je uNematkoj psiboanalitiékoj literaturi prezentirao i razradio ovaj metod i prilaz. Kasnije, ‘ovo su prihvatili i drugi; kao Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) i Oto Fenikel (Otto Fenichel). U Sjedinjenim Ameriskim Dr2avama Hari Stak Saliven (Hlary Stack ‘Sullivan) bio je prvi koji je uvideo potrebu da psihijatrija urme u obzir kulturne ‘implikacije. Drugi ameri¢ki psihijatr koji su videli problem na ovaj nagin jesu Adolf Majer (Adolf Meyer), Wiliam A. Vait (Wiliam A. White) (Twentieth Cen- tury Psyehiatriy), Viliam A. Hili (William A. Healy), Augusta Broner (Augusta. Broner) (New Light on delinquency). U poslednje vreme neki psihoanalitiéari, kao F. Aleksander (F. Alexander), A. Kardiner (A. Kardiner), zainteresovali su se za kulture implikacije psiholotkih problema. Medu sociolozima sa ovim gledistem narogito su H. D. Lasswell (World Politics and Personal Insecurity) i Dion Dolard (John Dolard) (Criteria for Life History). 14 Frojd, uprkos prividno beskonaénim moguénostima, izgle- da, do8la u éorsokak, pokazujuci se jedino kroz porast mut- nih teorija i upotrebu nejasne terminologij Videli smo da neuroza sadr2i odstupanje od onog Sto je normalno. Ovaj kriterijum je veoma vazan, mada nije dovo- jan. Osoba moze odstupati od uobiéajenog nagina ponasa- nja ada nije neurotiéna. Umetnik o kome smo govorili, koji odbija da radi vie nego Sto mu je neophodno da zaradi neo- phodni novac, moze imati neurozu ili moZe jednostavno biti mudar pa ne dozvoljava sebi da se upusti u struju konku- rentske borbe. S druge strane, mnoge osobe mogu imati ozbiljne neuroze koje su, spolja posmatrano, prilagodene po- stojeGem naginu Zivota. U takvim sluéajevima neophodno je gledati sa psiholo’kog ili medicinskog stanovista. U veéini slutajeva nije sasvim lako re¢i sta sadr2i neu- roza, bag sa tog stanovista. U izvesnoj meri, ma koliko prougavali njihovu osnovnu sliku, te8ko je naéi zajednitke karakteristike za sve neuroze. Mi svakako ne moZemo kori- stiti simptome — kao Sto su fobije, depresije, funkcionalni fizitki poremeéaji—ne mozemo ih koristiti kao osnovni kri- terijum, jer takvi simptomi ne moraju biti prisutni. Razne vrste inhibicija uvek su prisutne, a 0 njihovim uzrocima ka- snije éu govoriti, ali one mogu biti toliko neznatne ili tako dobro prikrivene da su neprimeine prilikom posmatranja. Iste te8ko¢e bi se pojavile kad bismo na osnovu jedinstvene glav- ne slike sudili o poremeéajima u odnosima sa drugim ljudi- ma, ukljudujuéi i poremeéaje u seksualnim odnosima. lako su ovi poremeéaji uvek prisutni, moze se desiti da su te3ko uovjivi. Medutim, postoje dve karakteristike, koje su uoé- Ijive kod svih neuroza i bez dubljeg poznavanja strakture litnosti: izvesna krutost u reakcijama i nesklad izmedu moguénosti i ostvarivanja. Ove karakteristike zahtevaju daljc objaSnjenje. Pod kru- to8éu u reakcijama mislim na nedostatak elasti¢nosti koji nas onemoguéava da razligito reagujemo u razligitim situa- cijama. Normaina osoba, na primer, podozriva je kada oseéa 15ili vidi razloge da bude takva; neurotiéna litnost moze biti podozriva i osmatrati situaciju sve vreme, pa bilo da je sve- sna svoga poloZaja ili ne. Normalna osoba u stanju je da napravi razliku izmedu neiskrenih i pravih komplimenata; neurotitna osoba ne moZe da napravi razliku izmedu jednih i drugih ili ih moZe odbacivati pod bilo kojim okolnostima. Normalna osoba ¢e se Ijutiti ako oseéa da je neodgovorno obmanuta; neurotiéna osoba moze reagovati Ijutnjom na bi- lo kakvu aluziju, Zak i ako shvata da je ona u njenu korist. Normalna osoba moze s vremena na vreme biti neodluéna u stvarima u kojima je te8ko odlutiti se; neurotivar moze biti neodluéan za sva vremena. Knutost je, medutim, simptomatitna za neuroze jedino kada ona nije svojstvena oblicima date kulture. Krato podo- zrenje svega novog i stranog normalna je pojava kod velikog broja scoskog stanovnistva zapadne civilizacije; stoga Sted- nja svojstvena sitnoj burzoaziji takode je normalna pojava. Naisti nagin, nesklad izmedu moguénosti jedne indivi- due i njene stvarne Zivotne produktivnosti zavisi od spolja- Snjih faktora. Ali simptomatiéno je za neuroze da uprkos obdarenosti i povoljnih spoljaSnjih uslova za razvoj, osoba ostaje neproduktivna; ili uprkos moguénosti da se oseéa sreé- na, ona to ne moze da bude; ili uprkos tome Sto je Zena lepa, ona oseéa da nije privlatna za muSkarce. Drugim regima, neurotiéar ima utisak kao da stoji sam sebi na putu. Ako ostavimo po strani osnovnu sliku i pogledamo sna- ge koje deluju na stvaranje neuroza, javlja se jedan osnovni faktor zajednivki za sve neuroze, a to su anksioznosti i odbra- ne koje se stvaraju protiv njih. SloZena kao Sto moze da bude i struktura neuroza, ova anksioznost je motor koji pokrece neurotiéni proces i dréi ga u pokretu, Znagenje ove tvrdnje biée jasnije u sledecem poglaviju, pa zbog toga odustajem da sada navodim primere. Ali da bi se ovo pokazalo i shvatilo makar i kao osnovni princip, potrebno je objainjenje. Oéigtedno je da su ove tvrdnje suvise opite. Anksio- znosti ili strahovi — zaménimo ove termine jedan drugim za 16 neko vreme — prisutni su svuda, a takode i odbrane protiv njih, Ove reakcije nisu svojstvene samo ljudskim bicima. Ako neka Zivotinja, uplasena zbog neke opasnosti, prelazi u protivnapad ili bei, mi imamo potpuno isti sluéaj straha i ‘odbrane. Ako se bojimo groma i stavljamo gromobran na svoj krov, ako se bojimo posledica nekog moguéeg dogada- jai uzmemo polisu osiguranja, faktori straha i odbrane su takode prisutni. Oni se ispoljavaju u razlititim specifi¢nim formama u svakoj kulturi, i mogu biti ozakonjeni, kao noSe- nje amuleta kao znak odbrane od straha od zlih ofiju, po- smatranje izvesnih rituala protiv straha od smrti, tabu Koji sadr2i izbegavanje Zene koja ima menstruaciju kao odbrana od zla koje istite iz nje. Ove slitnosti sadr%e opasnost da se napravi logiéka gre- Ska. Ako su faktori straha i odbrane u osnovi neuroza, za8to opsteprihvagene odbrane protiv straha ne shvatiti kao ,.kul- turalne” neuroze? GreSka ovakvog rezonovanja lei u éinje- nici da dve pojave nisu neophodno identiéne ako imaju je- dan zajednitki elemenat. Jednu kuéu ne mozemo nazvati ste- nom zato Sto je stvorena od istog materijala kao i stena. Sta je onda karakteristika neurotitnih strahova i odbrana koji ih ine specifiéno neuroti¢nim? Modda to Sto je neurotigni strah proizvod uobrazilje? Ne, jer mi moZemo biti skloni da i strah od smrti pripi8emo uobrazilji; a u oba sluéaja mi bismo pod- logli utisku koji se zasniva na nedostatku razumevanja. Da li je po sredi mozda to 8to neurotiéari obiéno ne znaju éega s¢ boje? Ne, jer ni primitivac ne zna za8to se boji smrti. Od- like neuroza ne zavise od stepena svesnosti ili racionalnog shvatanja, veé sadrze u sebi sledeéa dva faktora. Prvo, zivotni uslovi u svakoj kulturi stvaraju porast iz- vesnih strahova. Oni mogu biti prouzrokovani spoljaSnjim opasnostima (priroda, neprijatelji), oblicima socijalnih od- nosa (budenje neprijateljstva zbog pritiska, nepravde, pri- nudne zavisnosti, poraza), tradicijama jedne kulture (tradi- cionalni strah od demona, od kréenja tabua) bez obzira ka- kyo je njihovo poreklo. Jedna osoba moze sadrZati manje ili 17vike ove strahove, ali u celini mo%emo sa sigumno8éu potvr- Giti da oni napadaju svaku osobu koja Zivi u odredenoj kul- turi i niko ne moze da im izbegne. Neurotiéaru, medutim, nisu svojstveni samo strahovi zajcdnitki za sve individue u jednoj kulturi, veé 2bog uslova individualnog Zivota koji su naravno isprepletani sa op8tim uslovima. On takode ima stra- hove koji se po kvantitetu ili kvalitetu razlikuju od onih uobiéajenih za datu kulturu. Drugo, strahovi koji egzistiraju u jednoj kulturi dobili suneku vrstu zaititnih oblika (kao tabu, rituali, obiéaji). Kao po pravilu ove odbrane sadrZe mnogo ekonomiéniji nagin postupanja sa strahovima nego Sto je to sluéaj sa neurotit- nim odbranama koje se stvaraju na sasvim razligit nacin. Tako normaina osoba, mada mora da podnese strahove i od brane koje su svojstvene za njenu kulturu, biée u osnovi pot- puno sposobna da Zivi u skladu sa svojim moguénostima i da uziva u onome sto joj Zivot ponudi. Normalna osoba u stanju je da na najbolji naéin iskoristi moguénosti koje joj se pruzaju u toj kulturi. Ako hoéemo da se izrazimo na drugi navin, ona ne pati i ne trpi vi8e nego Sto je neizbeZno u nje- noj kulturi. Neurotitina osoba, s druge strane, pati nesrazmemo vi- Se nego normalna osoba. Ona stalno mora da plaéa ogromnu cenu za svoje odbrane, koje slabe vitalnost i ekspanzivnost, ili odredenije — stabe njegovu sposobnost za uspeh i radost, Sto proizilazi iz nesklada o kome sam govorila. U stvari, neurotigar je osoba koja stalno pati. Jedini razlog zbog koga nisam pomenula ovu dinjenicu kada sam govorila o karakte- ristikama svih neuroza koje se mogu videti pri spoljanjem posmatranju jeste taj Sto se to uvek ne vidi kad se spolja posmatra. Cak ni sam neurotitar ne mora biti svestan Ginje- nice da pati. Govoreéi o strahovima i odbranama, bojim se da su za ovo vreme mnogi Gitaoci postali nestrpljivi 8to tako siroko raspravljam o tako jednostavnom pitanju koje sadr2i neuro- za. Da bih odbranila sebe mogu ukazati na to da su psihi&ki 18 fenomeni uvek zamrSeni, da dok postoji naizgled prosto pi- tanje ne postoji uvek prost odgovor, da teskoéa sa kojom smo se sreli na samom poéetku nije jedina veé é nas one pratiti kroz. Gitavu knjigu, bilo kojeg problema se dotakli. Glavna teSkoéa u opisivanju neuroza lezi u tome Sto se za- dovoljavajuéi odgovor ne moze dati niti pomoéu psiholo- 8kih niti pomoéu sociolo8kih sredstava uzetih ponaosob, veé se ona moraju uzimati naizmeniéno, prvo jedna pa onda dru- ga, kao Sto smo u stvari mi uginili. Ako bismo posmatrali neurozu samo kroz prizmu dinamiéke i psihike strukture, mi bismo zanemarili normalno Ijudsko biée: ono ne bi po- stojalo. Upadamo u mnoge teSKoée tek Sto smo prekoraéili granicu nage zemlje ili zemlje éija je kultura sliéna naSoj. A ako posmatramo neuroze samo sa socioloskog stanovista, dino kao devijaciju od normi ponaSanja zajedni¢kih za izve- sno drustvo, mi zanemarujemo velikim delom sve Sto zna- mo 0 psiholoskim osobinama neuroze, i nijedan psihijatar bilo koje 8kole ili zemlje neée prepoznati rezultat onoga sto je on navikao da oznaéava neurozom. Uskladivanje ova dva gledanja le2i u metodi koja ceni odstupanja i u osnovnoj slici neuroza i u dinamici psihigkih procesa, ali ni jedno ni drugo odstupanje ne shvata kao pri- marno i presudno. I jedno i drugo se moraju kombinovati. Ovo je u osnovi put kojim smo isli da bismo pokazali da je strah i odbrana jedan od dinamitkih centara neuroze, ali sa- dr3i neurozu jedino kada po kvantitetu ili kvalitetu odstupa od strahova i odbrana uobigajenih u odredenoj kulturi. Predstoji nam korak daije-u istom pravcu. Postoji jo3 jedna osnovna karakteristika neuroze a to je prisustvo kon- fliktnih tendencija dijeg postojanja, ili bar postojanja njiho- ve prave sadraine, neurotitar nije svestan, ali zbog njih auto- matski pokuSava da nade neki kompromisni izlaz. Ovu po- slednju karakteristiku Frojd je u razlisitim oblicima isticao kao nuzni sadréaj neuroza. Ono Sto razlikuje neurotiéne kon- flikte od onih koji su zajedni¢ki za jednu kulturu nije njihov sadr2aj ili Zinjenica Sto su oni u Osnovi nesvesni — u oba 19pogleda kulturni konflikti mogu biti identiéni sa njima—veé u Ginjenici da su neurotiéni konflikti o8triji i jae naglaseni. Neurotiéna osoba pokuSava i dolazi do kompromisnih rese- nja ~ koja nisu sluzajno klasificirana kao neurotiéna — po- stignuta sa velikim naporima cele litnosti ova reSenja su ma- nje zadovoljavajuéa nego ona u prosetne osobe. Revidirajuci sva ova shvatanja, nismo jo¥ u stanju da damo konaénu definiciju neuroze, ali smo dosli do deskrip- cije: neuroza je psihitki poremeéaj izazvan strahovima, od- branama protiv njih i pokudajem da se nadu kompromisna reSenja za konfliktne te2nje. Iz praktiénih razloga preporué- Vjivo je zvati ove poremeéaje neurozom samo ako odstupaju od obrasca zajedniékog za odredenu kulturu. 20 GLAVA II ZASTO GOVORIMO O »NEUROTICNOJ LICNOSTI NASEG DOBA” PoSto nas preteZno interesuju navini na koje neuroza osvaja jednu litnost, krug naSeg interesovanja kreée se u dva Na prvom mestu, postoje neuroze koje mogu napa- nost koja je inage nedirnuta i nerazorena, a koje se javljaju kao reakcija na spoljaSnju situaciju ispunjenu kon- fliktima. PoSto ukazemo na prirodu nekih osnovnih psihit- kih procena, mi emo se vratiti i ukratko razmotriti struk- turu ovih prostih situacionih neuroza.' Na ovom mestu mi se ne interesujemo za njih pre svega zbog toga Sto one ne otkrivaju neurotiénu lignost veé samo trenutni nedostatak adaptacije u odredenoj te8koj situaciji. Kada govorim o neu- rozama, ja ukazujem na karakterne neuroze, a to je stanje U kome —mada simptomatska slika mo2e biti potpuno ista kao i ona kod situacionih neuroza — glavni poremeéaj leZi u de- formaciji karaktera.? One su rezultat jednog pritajenog hro- nignog procesa, koji po pravilu podinje u detinjstvu i sa ve- im ili manjim intenzitetom osvaja veée ili manje delove litnosti: Gledano spolja, i karakterna neuroza, takode, moze rezultirati iz aktuelne konfliktne situacije, ali bi Ivo pri- kupljanje predistorije lignosti moZe pokazati da su neurotié- ne karakterne osobine bile prisutne davno pre nego Sto se "Situacione neuroze koincidiraju grubo sa onim 3to J, H. Schultz nazi- va Exogene Fremdneurosen. + rane Aleksandar je sugerirao izraz karakterna neuroza za one neuto- ze kojima nedostaju klini¢ki simptomi, Ja mislim da je ovaj izraz neodrziv zato to je odsustvo ili prisustvo simptoma éesto irelevantno za priroda neuroze. 21bilo kakva te¥ka situacija pojavila, da trenutni Skripac u ve- likoj meri duguje ranije prisutnim litnim teskoéama, i dalje, da lignost reaguje neurotigno na Zivotnu situaciju koja za normalnu zdravu osobu ne nosi u sebi uop3te nikakav kon- flikt. Situacija jedino pokazuje prisustvo neuroze koja egzi- stira od nekog vremena. Na drugom mestu, mi se mnogo ne interesujemo za simp- tomatsku sliku neuroze. Predmet naSeg interesovanja je pre svega karakter koji se deformie, posto su deformacije litno- sti uvek prisutna slika kod neuroza, dok simptomi u klinié- kom znaéenju mogu varirati ili biti potpuno odsutni. Takode i sa gledi8ta kulture, karakterna struktura je daleko interesant- nija nego simptomi, zato Sto karakter a ne simptomi utive na Ijudsko ponaSanje, Sa vecim poznavanjem strukture neuroza isa shvatanjem da letenje simptoma ne znati obavezno i le- éenje neuroze, psihoanalititari menjaju predmet svoga intere- sovanja i poklanjaju vise paznje deformacijama karaktera ne- go simptomima. Ako hogemo figurativno da se izrazimo, m %emo reéi da neurotifni simptomi nisu vulkan nego pre nj gova erupcija, dok su patogeni konflikti, kao i vulkan, skrive- ni duboko u lignosti, nepoznati i njoj samo}. PoSto smo utvrdili ove razlike, moZemo pokrenuti pita. nje da li neurotitne osobe danas poseduju zajedniéke osobi- ne koje su toliko esencijalne dana osnovunjih moZemo govo- riti o neurotiénoj lifnosti na’eg doba. Sto se tite karakternih deformacija koje prate razlivite tipove neuroza, nas zanimaju vise njihove razlike nego sli¢- nosti. Histeriéni karakter, na primer, potpuno je razligit od kompulzivnog. Razlike koje privlaée naSu paznju razlike su mehanizma, ili, u jednom opitijem znatenju, razlike u nagi- nu na koji se dva poremeéaja manifestuju i otkrivaju, kao Sto je, na primer, velika uloga projekcije kod histeriénog ti- pa poredena sa intelektualizacijom konflikata kod kompul- zivnog tipa. S druge strane, slitnosti na koje mislim ne od- nose se na manifestacije ili naSin na koji su one nastale, veé na sadr2aj samog konflikta. Da budemo jo8 precizniji, sli¢- 22 nosti nisu toliko u iskustvu koje genetiéki prouzrokuje po- remeéaje koliko u konfliktima koji u stvari pokreéu liénost. Da bi se objasnile pokretaéke snage i njihova razgrana- tost, neophodna je jedna pretpostavka: Frojd, i veéina ana- liti¢ara, narotito naglaSava princip da se smisao analize sa- stoji u otkrivanju bilo seksualnih korena (na primer, speci- finih erogenih zona) jednog nagona ili infantilnih oblika za koje se smatra da se ponavijaju. Mada mislim da potpuno razumevanje neuroze nije moguée ako se ne sledi trag nje- nih infantilnih stanja, verujem da genetitko prilazenje, spro- vedeno na jednostran nagin, vise zamagljuje nego sto rasve- tljava ivanju sada postojecih nesvesnih teZnj i medusob- nom delovanju na druge prisutne teZnje, kao Sto su nagoni, strahovi i odbrambene mere. Genetitko shvatanje je korisno jedino ukoliko pomaze funkcionalnom shvatanju, Polaze¢i od ovog uverenja ja sam naSla, analizirajuéi najrazlititije vrste lignosti, koje su pripadale razligitim tipo- vima neuroti’ara, razlikovale su se po godinama, tempera- mentu i interesovanju, dolazile iz razli¢itih drustvenih sloje- va, da su sadr2aji po snazi glavnih konflikata i onoga Sto se odnosi na njih u osnovi sliéni kod svih tih osoba.* Moje is- kustvo u psihoanalitiékoj praksi potvrdeno je posmatranjem liGnosti izvan prakse i Karaktera u tekuéoj literaturi. ‘Ako ponavljane probleme neurotiénih osoba oslobodi- mo fantastiénog i nerazgovetnog karaktera koji oni esto ima- ju, paée nam u oti da se oni razlikuju samo po kvantitetu od problema koji muée normainu osobu u na¥oj kulturi. Ve- lika veéina nas mora da se bori sa problemima takmitarstva, straha od neuspeha, emotivne usamljenosti, sumnje u druge i same sebe, pomenimo samo neke od problema koji mogu biti prisutni u neurozi. Ovo je samo parafraza jednog aspekta Frojdovog osnovnog otkriéa 0 -mataju nesvesnih faktora, 3hznosti reéi ée vam da bi radije umro nego da ponovo prode kroz isto takvo stanje. Osim toga, izvesni elementi koje sa- drzi oseéanje anksioznosti mogu biti narotito nepodnoéljivi za individu. Jedan od tih elemenata je bespomocnost. Ne- ko moze biti aktivan i hrabar kad sé nade licem u lice sa velikom opasnoSéu. Ali u stanju anksioznosti, ono Sto oseéa u stvari je bespomosnost. Bespomoénost je narogito nepod- noSljiva za osobe za koje je snaga, uticaj, ideja da se bude gospodar u svakoj situaciji, jedan od glavnih ideala. Posto osecaju otiglednu disproporciju izmedu toga i svojih reak- cija, oni mrze ovo stanje, kao da ono otkriva njihovu slabost i kukavitluk. Drugi elemenat kod anksioznosti jenjena ofigledna ira- cionalnost. Za neke osobe je vie a za neke manje nepodno- Sljivo da dopuste da bilo kakvi iracionalni faktori upravijaju njima. To naroéito te’ko podnose osobe koje oseéaju potaj- nu opasnost da ée ih progutati suprotne iracionalne sile u njima samima, te se automatski vezbaju da nad sobom vrie jaku intelektualnu kontrolu. Zato one neée svesno dopustati bilo kakve iracionalne elemente. Pored toga Sto sadrzi liéne motive, ova poslednja reakcija sadrZi i kultumi faktor, tim pre Sto naa kultura daje posebnu vrednost racionalnom mi- Sljenju i pona8anju, a iracionalno, i sve ito bi ligilo na to, smatra inferiornim, U izvesnom stepenu, sa ovim je povezan i poslednji elemenat kod anksioznosti: pored stvarne iracionalnosti ank- sioznost sadr2i i bezuslovno upozorenje da je neSto iséaSe- no u nara samima, a to se javlja kao izazov da prevazidemo i ispravimo neto u scbi. Mi to svesno ne prihvatamo kao izazov, ali u suStini on to jeste, bilo da ga mi prihvatamo kao takvog ili ne. Niko od nas ne voli takav izazov; moze se reci da se mi niéemu ne suprotstavljamo tako snazno kao shvata- nju da moramo izmeniti neki svoj stav. Medutim, Sto se jed- na osoba oseca bespomoénije zapletena u zamrseni rad svo- ga mehanizma straha i odbrane, i Sto se vie drai obmane da Je savreno u pravu u svemu sto radi, sve instinktivnije od- 32 bija svaki, makar samo indirektni ili implicitni nagovestaj da neSto u njoj nije u redu i da ne’to treba menjati. U naSoj kulturi postoje éetiri glavna nagina da se izbeg- ne anksioznost: ractonalizacija, odricanje, narkotiziranje i izbegavanje misli, oseéanja, nagona i situacija koje mogu podstaéi anksioznost. Prvi metod — racionalizacija — najbolje je opravdanje da se izbegne litna odgovornost. Metod se sastoji u preo- kretanju anksioznosti u racionalan strah. Ako se ovim tri- kom zanemaruju psihitke vrednosti, moze nam biti jasno da se na taj nagin mnogo ne menja. Prezabrinuta majka'sa istom brigom odnosi se prema detetu, bez obzira da li ona priznaje svoju anksioznost ili je tumati kao opravdan strah. Neko moze bezbroj puta praviti eksperimente govoreéi takvoj majci da njena reakeija nije racionalan strah veé anksioznost, sta- vijajuéi joj do znanja da ta reakcija nije u skladu sa postoje- om opasnoséu veé da sadrai litne faktore. Ona ée odbiti ove insinuacije i ulo%iée svu energiju da dokaze kako potpu- no gretite. Zar Meri nije dobila zaraznu bolest u odgajali- 8tu? Zar Dion nije slomio nogu kad se peo na drvo? Zar nedayno jedan ovek nije pokuSavao da namami decu obe- éavajuci im slatki8e? Zar njeno ponaSanje nije potpuno u skladu sa Ijubavlju i duzno8éu?? Kad sreéemo ovako energiénu odbranu iracionalnog sta- va mozemo biti sigurni da branjeni stav ima znaéajne funk- cije za individu. Umesto da se oseéa bespomoénom 2rtvom svojih emocija, ovakva majka oseéa da moze nesto da pre- duzme u datoj situaciji. Umesto da oseéa slabost ona se ose- €a ponosna i smatra sebe uzorom. Umesto da prizna da ira- cionalni clementi proZimaju njen stav, ona ih oseéa kao pot- puno racionalne i ispravne. Umesto da vidi i prihvati izazov da promeni nesto u sebi, ona nastavija da baca odgovornost na spoljaSnji svet i tako izbegava da se suoti sa svojim lit- nim motivacijama. Naravno, ona mora skupo da plati ova trenutna preimuéstva, i to tako to se nikad neée otresti svo- * Cf. Sandor Rado, An over-solicitous Mother. 33jih briga. Za ovo narotito skupo plaéaju deca. Ali ona ne shvata to, iu krajnjoj liniji i ne Zeli da shvati, zato Sto se esto drZi obmane da niSta ne treba da menja u sebi i da éak odbija sve koristi koje bi usledile takvom promenom. Isti princip vazi i za tendenciju da se poveruje kako je anksioznost racionalni strah, ma kakav da je sadréaj te ank- sioznosti: strah od porodaja, bolesti, od greSaka u ishrani, od katastrofa, siromastva. Drugi natin izbegavanja anksioznosti je negiranje nje- nog prisustva. U stvari, to i nije niSta drugo nego negiranje anksioznosti, njeno iskijudivanje iz svesti. Iste fizitke poja- ve mogu vatiti i za anksioznost i za strah, kao Sto je na pri- mer drhtanje, znojenje, lupanje stca, uzbudenje koje gusi, uéestana potreba za mokrenjem, proliv, povracanje, au men- talnoj oblasti oseéanje nemira, utisak gonjenja ili oduzeto- sti. Svi moZemo imati takva oseéanja kada se bojimo i kad smo svesni straha; ona takode mogu biti iskljutivo izraz po- stojeée anksioznosti koja je priguSena. U poslednjem shuéa- Sto liGnost zna o svom stanju jesu spolja8nje stvari, \jenica da mora esto da mokri u izvesnim uslovima, da oseéa gadenje u vozu, da se povremeno znoji noéu, i to uvek bez nekog fizitkog uzroka. ‘Medutim, isto je tako moguée stvoriti svesnu negaciju anksioznosti, svesni poku8aj da se ona pobedi. Ovo je sliéno onom Sto se deXava u normalnom stanju, kada se lakomisle- nim nipodastavanjem pokuSavamo otresti straha. Najpozna- tiji primer takvog normalnog stanja jeste vojnik koji, gonjen potrebom da pobedi strah, Cini herojska dela. Neurotiéar, takode, moze doneti svesnu odluku da po- bedi anksioznost. Jedna devojka, na primer, koju je mucila anksioznost sve do kraja puberteta, i to naroéito u odnosu na lopove, svesno je odluéila da zanemari anksioznost, da spa- va sama na mansardi, da Seta sama po mratroj kuéi. Veé prvi san koji je tokom analize otkrila pokazao je razlidite varijacije ovog stanja. On je sadréao nekoliko situacija koje su u stvari bile vrlo zastraSujuéc, ali sa kojima se ona hrabro 34 suodila. U jednom takvom snu ona je noéu dula korake u vrtu, isko8ila na balkon i viknula: ,,Ko je tamo?” Uspela je da umanji strah od lopova, ali posto se ni8ta nije promenilo u faktorima koji su prouzrokovali njenu anksioznost, ostale posledice produzene anksioznosti ostale su. Ona je nastavi- la da bude povugena i pla8ljiva, oseéala se bezvoljno i nije mogla da se upusti u bilo kakav konstruktivan posao. ‘Veoma Sesto ovakve svesne odluke kod neurotigara ne postoje. Proces ée8ée tee automatski. Razlika od normal- nog stanja ipak nije u stepenu svesnosti odluke, veé u rezul- tatu koji se postize. Sve Sto neuroti¢ar moze da postigne ,,odr- Yavajuci sebe kao celinu” jeste da izgubi osobene manife- stacije anksioznosti, kao Sto je slutaj kod devojke koja je izgubila svoj strah u odnosu na lopove. Ne znadi da ja pot- cenjujem taj rezultat. On moze imati praktiéni znataj a mo- %e imati takode i psihiku vrednost u smislu jaganja samo- poStovanja, Ali posto se ovakvi rezultati obigno precenjuju, potrebno je ukazati i na njihovw negativnu stranu.‘ Ne samo dau ovom slutaju su8tinske dinamiéke snage lignosti ostaju nepromenjene, nego, posto neuroti¢ar gubi ogigledne mani- festacije svojih postojecih poremeéaja, gubi u isto vreme ne podsticaje koji mu poma%u da vodi raéuna o njima. Proces bezobzimog prevazila%enja anksioznosti igra ve- liku ulogu kod mnogih neuroza, ali se ne shvata uvek onako kako treba. Agresivnost, na primer, koju mnogi neurotiéari pokazuju u-odredenim situacijama, Gesto se uzima kao di- rektan izraz aktuelnog neprijateljstva, dok u stvari ona moze prvenstveno da bude lakoverno prevazilazenje postojeée pla- Sljivosti koja nastaje iz ose¢anja da nas neko napada. Mada je izvesno neprijateljstvo obigno prisutno, neurotitar moze jako preuveligati agresivnost koju stvarno oseéa, zbog svoje anksioznosti koja ga tera da pobedi sramezljivost. Ako se ovo zanemari, postoji opasnost da se lakovernost pogre’no zameni istinskom agresivnoséu. “ Frojd je uvek naglaSavao da gubitak simptoma ne 2na&i da je bolesnik inleden, 35Treéi natin oslobadanja od anksioznosti jeste metod nar- kotiziranja. Ovo se moze raditi svesno bukvalnim uzima- njem alkohola i droga. Postoji, medutim, mnogo nagina da se to uradi, a svi ti na¢ini ne moraju medu sobom biti srodni. Jedan od njih je utapanje u druStvene aktivnosti iz straha da se ne bude sam; situacija se ne menja ni onda kad se strah javija u svom distom obliku ili kad se javlja samo kao neod- redeni nemir. Drugi nadin narkotiziranja anksioznosti jeste njihovo utapanje u neki posao, sto ée se odraziti u kompul- zivnom karakteru rada i u nemiru koji se javlja nedeljom i praznikom. U istu svrhu moze da sluzi i prekomerna potre- ba za spavanjem, mada se u ovom slutaju ne dolazi do naro- Sitog osvezenja. Na kraju, seksualne aktivnosti mogu sluziti kao spasonosna slavina kroz. koju se oslobada anksioznost. Odayno je poznato da anksioznost moze prouzrokovati kom- pulzivnu masturbaciju, a to isto vazi i za sve vrste seksual- nih odnosa. Osobe kojima seksualne aktivnosti sluze prven- stveno u svrhu popustanja anksioznosti, postaju krajnje ne- mime i razdrazljive ako makar i za kratko vreme nemaju prilike da se seksualno zadovolje. Cetvrti nagin da se izbegne anksioznost je najradikalni- ji: sastoji se u izbegavanju svih situacija, misli ili oseéanja koji mogu dovesti.do porasta anksioznosti. To moze da bu- de svestan proces, kao kad osoba koja se pla8i gnjuranja ili penjanja na planine izbegava da to radi. Taénije reeno, oso- ba moze biti svesna postojanja anksioznosti i svesna toga da je izbegava. Ali, takode, ona moze biti samo neodredeno ili nedovoljno svesna postojanja anksioznosti, pa na isti neod- reden i nedovoljno svestan natin izbegava izvesne aktivno- sti. Na primer, ona moze oklevati u stvarima koje su, bez njenog znanja, povezane sa anksiozno8¢u, kao Sto je dono- Senje odluka, odlazak lekaru ili pisanje pisama. Tli se moze »pretvarati”, tj. subjektivno verovati da su izvesne aktivno- sti o kojima razmi8lja — kao uée8ée u nekoj diskusiji, izda- vanje naredbi slu2benicima, rastanak od neke drage osobe — da su nevafne. Ili se moze ,,pretvarati” da ne voli da radi 36 izvesne stvari i na toj osnovi ih i odbacuje. Tako devojka, koja se boji da ée u drustvu biti zanemarena, sasvim izbega va da ide u drustvo, stvarajuéi kod sebe uverenje da ona ne voli takve sastanke. Ako podemo korak dalje, do stupnja na kome se ova- kya izbegavanja vrSe automatski, dolazimo do pojave inhi- bicije. Inhibicija se sastoji u nesposobnosti da se rade, ose- éaju ili misle neke stvari, a njena funkcija je da se izbegne anksioznost koja bi se mogla pojaviti ako bi osoba pokuSala da radi, oseéa ili misli o odredenim stvarima. Anksioznost nije prisutna u svesti i zato ne postoji moguénost da se sve- snim naporom pobedi inhibicija. U svom najizrazenijem ob- liku inhibicije su prisutne u histeriénom gubljenju izvesnih funkeija: histeritno slepilo, nemoguénost govora ili oduze- tostudova. U seksualnoj oblasti frigidnost i impotencija pred- stavljaju takve inhibicije, mada struktura oyih seksualnih i hibicija moze da bude veoma kompleksna. U mentainoj sfe- i dobro poznate pojave su inhibicije u koncentraciji, u for- miranju ili izraZavanju mi8ljenja, u stvaranju kontakta sa lju- dima. Bilo bi korisno da nekoliko strana posvetimo samo na- brajanju inhibicija i na taj naéin stvorimo pun utisak o ra- znolikosti njihovih oblika i uestanosti sa kojom se javljaju. Ipak, mislim da mogu ostaviti Gitaocu da se sam udubljuje u tu stvar, Zato Sto su inhibicije danas poznata i lako uoéljiva Pojava, samo ako su dovoljno izrazene. Bez obzira na to pozeljno je da se ukratko razmotre uslovi koji su neophodni da bismo postali svesni toga da inhibicije postoje. Inaée, pot- cenili bismo njihovu uwestalost, zato Sto najée8ée nismo sve- sni koliko mnogo inhibicija imamo. Na prvom mestu, mi moramo biti svesni Zelje da nesto udinimo da bismo postali svesni nemoguénosti da to uéini- mo. Pre svega, moramo biti svesni ambicije posedovanja pre nego to shvatimo da imamo inhibicije u tom pogledu. Pita- nje je da li mi uvek bar donekle znamo &ta Zelimo. Svakako da ne znamo. Pogledajmo, na primer, osobu koja slua jed- 37