Група 1.

Небеско краљевство покреће праведност, а земаљска нафта

Из дневника једног радника

...Далек је пут до нафтне платформе Приразломнаја у Северном Леденом океану. У

Архангелски стигао сам у сумрак. Још се довољно видело да на путу од аеродрома до
хотела опазим једноличан предео, покоју младу брезу и снег који се отапа. Сутрадан, нас
неколико нових радника, чартер летом стигли смо до Варандаја. Објашњавају нам да
„варандај“ на руском значи крај земље (копна). Одатле је све до Северног пола само море.
Људска жеђ за „црним златом“ и сеоба нафташа на север, довели су до тога да је Варандеј
постао база за експедиције истраживача нафте и гаса. Нафта и земни гас представљају
важне изворе енергије. Сматра се да су настали распадањем биљних и животињских
организама који су живели на нашој планети пре неколико милиона година. Померањима
Земљине коре, ови организми су доспели у дубину Земље и ту се, под дејством високог
притиска и температуре, и у одуству кисеоника, разложили на угљоводонике и органска
једињења с кисеоником, сумпором и азотом. Међутим, нафта није само једна важна
сировина. Она је данас у свету једна од најзначајнијих стратешких производа. Контрола над
извориштима нафте један је од најзначајнијих узрока кризе у свету. Одабрао сам да радим у
Русији, управо због тога што је Русија на првом месту по производњи нафте. Одмах иза ње
су Саудијска Арабија, САД, Мексико и Иран. Размишљање ми прекида слетање на највећу
платформу Гаспромњефт Шелфа. Дочекује нас посада. Пресвлачимо се у одела какви и они
носе. Шлем, који толико не трпим на глави је
обавезан, а добијамо и рукавице са специјаним
ојачањем на длановима, који треба да спречи
клизање руку ако је рукохват напољу смрзнут. Овде
температура некад достиже и до
-48ºЦ. Одмах по доласку осетио сам непријатан
мирис нафте, пошто садржи једињења S и N. До

 подземних нафтних налазишта долази се бушењем испод мора посебним машинама. Онда се
нафта извлачи пумпама. Један старији колега ми је објаснио да се претовар нафте у танкере
ради под специјалним условима да би се спречило изливање нафте. Тада ми је рекао да се
не нарушава екосистем око платформе и да нема утицај на животну средину и да постоје
званична документа која то потврђују. Цео дан посвећан сам раду. Ради се у сменама од по
12h. Максимално може да се буде на платформи месец дана, па онда месец дана код куће.
Најтежи део посла је адаптација, првих неколико дана на платформи колико ми је требало
да се привикнем. Мобилна комуникација нам је забрањена. Са Бобом и Аном се чујем преко
сателитског телефона. Једва чекам да их видим...

Група 2.

Еколошка свест од малих ногу

Урош: Анице, да ли си прочитала вест да у Паризу до 2030. године неће бити аутомобила
на бензин?

Аница: Нисам, али надам се да ће тако бити свуда у свету и код нас.

Вукашин: Мама, шта је то бензин? Радознало упита син.

Аница: Бензин је течна смеша лако испарљивих и запаљивих угљоводоника. Ти молекули

садрже од 4 угљеникова атома до 12 угљеникових атома. Користи се као гориво за
аутомобиле али је врло штетно за животну средину.

Урош: Мама је у праву. Сагоревањем ових горива долази до емисије издувних гасова у
атмосферу. Ти гасови садрже одређену количину CО2, SО2 , азотових оксида. Сумпор -
диоксид и оксиди азота имају изузетно негативан утицај на здравље човека. Удисање ових

 једињења доводи до сметњи па и до оштећења респираторних органа као и до развијања

бронхитиса или астме. Да ли се сећаш какав утицај на животну средину има угљен –
диоскид ?

Вукашин: Хмм.. Сетио сам се, ефекат стаклене баште!

Урош: Тако је, браво. Доприноси глобалном загревању земље.

Вукашин: Шта је онда боље користити као гориво?

Аница: Боље гориво од бензина је на пример земни гас.

Вукашин: Земни гас?

Аница: Да, то је природно фосилно гориво које се у природи налази у гасовитом

агрегатном стању. Главни и преовлађујући састојак му је метан (CH4) чији запремински
удео може да се креће и до 98%. Остали гориви гасови који уз метан чине природни гас су
тзв. виши угљоводоници: етан (C2H6), пропан (C3H8), бутан (C4H10), пентан (C5H12).
Концентрација угљен – диоксида која се емитује у атмосферу је знатно мања зато се
сматра еколошким горивом.

Урош: С друге стране, угаљ и нафта се састоје од знатно комплекснијих молекула, са

вишим саставом угљеника, азота и сумпора. Резултат тога је да се приликом сагоревања
угља и нафте ослобађа много више штетних материја, него приликом употребе земног
гаса.

Вукашин: Ми користимо угаљ за грејање?

Урош: Користимо угаљ јер има способност горења, па се користи као фосилно гориво које
се вади из земље рударским методама. Састоји се примарно од угљеника и угљоводоника,
али и других супстанци. Веома је важно гориво и извор електричне енергије, али са
еколошке стране није најбоље.. Највећи потрошачи угља у Србији су термоелектране. Оне
емитују неколико хиљада тона опасних загађајућих честица сваке године. А то доприноси
ефекту стаклене баште, милионе тона пепела се произведе, загађују се површинске и
подземне воде, загађује се ваздух.

Вукашин: Значи боље је да користимо природни гас?

Аница: Наравно. Природни гас сагорева без дима, без имало чађи и не ствара пепео.
Такође, у продуктима сагоревања нема сумпор - диоксида нити угљен - моноксида, те
сагоревањем не проузрокује загађење ваздуха. Природни гас је чист извор енергије који не

 загађује околину, лако се користи и практичан је за разлику од других фосилних

енергената.

Вукашин: Занимљиво. Огладнео сам, можемо ли да ручамо сада?

Урош: Наравно.

******************************************************************************

Свака генерација је одговорна за преношење лекција о

будућности света и очувању планете наредној генерацији. Као
родитељи имамо потребу да учинимо околину, а тиме и свет,
здравијим и лепшим местом за себе и своју децу. Зато не
постоји бољи поклон за дете од стварања свести о томе
колико је природа значајна за све нас и знања да и оно само
може да се утиче на очување здраве околине.

Група 3.

Изливање нафте у Мексичком заливу: Какве последице трпи

живи свет?

У току једног месеца преко океана се

транспортује више од стотину милиона
тона сирове нафте у великим танкерима
који могу да понесу око 500.000 тона.
Уколико неки од њих доживи хаварију, део
те нафте ће се излити у море и ветром и
таласима може доспети до обале. Управо

 се то догодило 2010. године у Мексичком заливу и то је пример једне од

највећих еколошких катастрофа. Питали смо наше стручњаке из области
биологије и хемије да нам одговоре какве последице овакве катастрофе имају
по живи свет.

На који начин изливена нафта утиче на живи свет у океану?

Хемичар: Нафтне мрље на површини мора и океана нарушавају размену

топлоте, влаге и гасова између океана и атмосфере. Таква једна мрља не
пропушта Сунчево зрачење и успорава обнављање кисеоника у води.

Биолог: Нафта и деривати испољавају штетно дејство на живе организме

и погубно утичу на све карике ланца исхране. Због недостатка кисеоника
престаје размножавање планктона, основне хране морских организама.
Долази до изумирања риба и другог морског света. Нафта натапа перје
морских птица и тако их лишава летења (због повећане тежине), а
истовремено им паралише и пливање.Осим последица по живи свет, ова
загађења уништавају и улове риба и плаже.

Шта се дешава са живим светом у непосредној околини Мексичког

залива?
Биолог: Пет година након најтежег изливања нафте у историји Сједињених
Америчких Држава, први извештаји ових и других истраживања указују да
се еколошка штета развила на неочекиване начине. Међу рогозином и травом
у заливским сланим мочварама, на пример, научници су направили
изненађујуће откриће - две године након изливања, ливаде које је уништила
сапуњава нафта сада су мање богате мувама, цврчцима, пауцима и морским
врапцима који једу све те животиње, за разлику од делова које није дотакла
нафта. Многа мочварна створења никада нису дошла у додир са изливеном
нафтом, тако да је веза између изливања и њихове судбине још увек нејасна.
На који начин се врши санација оваквог изливања нафте у море/океане?
Хемичар: У оваквим ситуацијама, користе се специјални бродови који
покушавају што пре да исисају нафту и у томе успевају само уколико је море
мирно. Примењује се и спаљивање нафте, али се тим начином загађује море.
Екосистеми контаминирани нафтом могу се годинама опорављати.

 На који начин се може спречити да се у будућности овакве хаварије не

понављају?
Биолог: Нежељени инциденти који доносе огромне штете околини догађају
се приликом вађења и транспорта нафте. Да би се спречиле нежељене
последице, неопходно је постављање стриктних правила за нафтна
предузећа.

Група 4.

“Црног злата” све мање на

планети !
Према подацима које је представила једна од
највећих и водећих енергетских

фирми у свету, сматра се да је залиха "црног злата",

остало довољно још за 40 година ако се потрошња
настави овим темпом. Сагоревање фосилних горива,
представља највећи узрок глобалног загревања услед
емисије угљен-диоксида, сумпорних и азотних
једињења. Проблеми са необновљивим изворима
енергије су у њиховој количини и распрострањености.
Залихе фосилних горива су ограничене и брзо нестају.
Управо из ових наведених разлога неопходно је
проналажење нових извора енергије. Предлаже се
употрена обновљивих извора енергије као што су
сунце, ветар, воде и енергија биомасе. Биомаса се
дефинише као биљни материјал, који се користи директно као
гориво, или претвара у друге облике пре сагоревања. Биомаса
је биоразградљива фракција производа: отпаци и остаци из
пољопривреде, шумарства и пратеће индустрије, као и
биоразградљиве фракције индустријског и градског отпада.
Сам назив обновљиви потиче од чињенице да се
енергија троши у износу који не премашује брзину којом
се ствара у природи. Ово је у супротности са
необновљивим изворима којима су резерве процењене
на десетине или стотине година, док је њихово
стварање трајало милионима година. Мада за сада
практично није могуће искључити необновљиве изворе
енергије, примена обновљивих извора, у многоме може
 смањити емисију гасова стаклене баште и степен
загађења уопште. Обновљиви извори енергије
представљају неисцрпан природан вид енергије која се
налази свуда око нас, претпоставља се да ће у
будућности све већи проценат укупне потрошње
енергије управо долазити из обновљивих извора.

Група 5.

Нуклеарна енергија је корисна, ако је у

правим рукама !
У будућности, светом ће владати онај ко буде имао сталне
изворе енергије. Услед све мањих залиха извора енергије и
високог степена загађења животне средине, до које
доводи трошење фосилних горива и других енергената,
поједине земаље у свету окрећу се такозваним
обновљивим изворима енергије, као што су снага воде,
ветра или сунца.Поред ових наведених извора енергије, у
свету нуклеарно гориво поново добија све већи значај и

Slika 2: Nuklearna Slika 1: Nuklearna

постаје атрактивније као извор енергије. Нуклеарна

енергија је енергија нуклеуса односно језгра атома. Постоје
два типа атомских реакција које стварају нуклеарну
енергију: нуклеарна фузија и нуклеарна фисија. При
нуклеарној фисији настају два нова, лакша језгра и
ослобађа се фисиона енергија. Процеси нуклеарне
фузије су процеси супротни фисији. У овом процесу лака
језгра формирају ново језгро и ослобађа се огромна
фузиона енергија. Од велике катастрофе која се догодила
у Чернобиљу па све до данас са великим страхом и
опрезношцу размишља се о употреби нуклеарне енергије.
У ноћи 25. на 26. април 1986. године, у 1.23 часова, у
атомској електрани на северу Украјине тест безбедности
пошао је наопако и довео до најтеже нуклеарне
катастрофе у историји човечанства. ПОСЛЕДИЦЕ
експлозије реактора нуклеарне електране у Чернобиљу, и
данас, три деценије касније, мерљиве су у животној
средини. Ова нуклеарна катастрофа показала је како
скупе могу бити грешке приликом рада са нуклеарним
реакторима. Као што наслов овог текста каже:
“Нуклеарна енергија је корисна само ако је у правим
рукама.” Емисија гасова стаклене баште приликом рада
нуклеарних електрана је готово занемарљива, али са друге
стране високи трошкови, инциденти са неприхватљивим
ризиком по здравље, као и проблем одлагања
радиоактивног отпада иду у прилог тврдњи да савремени
свет не треба да користи нуклеарну енергију.

 Група 6.

Хоћемо ли ограничене количине нафте, као

драгоцени извор, искористити за производњу лекова
или спалити у аутомибилима?

Већина индустријских производа које користимо у свакодневном животу, у

целини или делимично, производи се од нафте и њених деривата. Делује
невероватно, али се од деривата нафте праве и неке сасвим обичне ствари:
балони, фломастери, украсне свеће, мастило, боје, најлонска ужад, клавирске
дирке, лепак, дигитални сатови, контактна сочива, папуче, лоптице за голф,
витаминске капсуле, одећа, разна електроника (од аудио касета, до телефона,
камера и рачунарске опреме), козметички производи (кармини, парфеми,
шампони, купке, зубне пасте), бројни лекови (нпр. Аспирин), хируршка
помагала (пејсмекери). То се не пимећује, али би један дан (иоле) модерног
човека био незамислив без нафте, почев од буђења дигиталним сатом до
успављивања пилулама за спавање. Данас на свету не постоји ни једна земља
која је равнодушна кад је реч о нафти, њеном поседовању,

 експлоатацији и транспорту. Количина, квалитет и цена нафте на светском

тржишту параметри су који свакодневно обликују светску економију и животе
сваког од нас!