Механички таласи

Таласно кретање и једначина таласа

Једну честицу можемо посматрати као материјалну тачку која осцилује у еластичној средини чији
делови међусобно интерагују. Како је ова честица повезана са осталим честицама средине, њен импулс
ће се пренети на прве суседне, па на све удаљеније и тако проширити кроз целу еластичну средину.
Враћање честице у првобитни положај најпре се дешава на месту одакле је импулс кренуо, а затим у
целој средини. Појава преношења осцилаторног кретања на остале честице названо је таласно кретање,
а честице средина од које талас полази таласни извор. Талас представља простирање поремећаја кроз
еластичну средину брзином u, која је много већа од брзине кретања самих честица. (u> v ) На овај начин
се преноси импулс и енергија кроз неки простор. Енергија осцилујуће честице прелази на честице око
ње и изазива принудно осциловање. У односу на почетну честицу, остале честице касније почињу своје
осциловање, тако да постоји фазна разлика у њиховим осциловањима. На ову фазну разлику утичу
растојање материјалне тачке из које почињу таласи и од извора осциловања.
Правац у коме се шири овај талас назива се правац простирања таласа. При овом таласастом кретању,
честице се не крећу заједно са таласом, него се крећу око својег равнотежног положаја. Ако честице
осцилују уз дуж простирања таласа, тај талас има назив лонгитудални талас. Ако је осциловање
нормално на талас, тај талас има назив трансверзални талас.
Растојање између две најближе честице које се налазе у истој фази осциловања назива се таласна
дужина ( λ ). Може се дефинисати и као растојање до кога се осциловање пренесе за време од једног
периода тј. колики пут пређе импулс док осцилатор изврши једну пуну осцилацију.
λ=uT
где је u брзина простирања таласа
λ
u=ν λ u=
T

Једначина таласа
За разлику од осцилаторног кретања где је x представљало елонгацију, код таласног кретања
представља положај честице у односу на извор, тј. растојање од извора. Елонгација – удаљење
посматране честице од равнтежног положаја, код таласног кретања je y и зависи од положаја честице
(x) и од времена (t). Једначина простирања таласа:

[ ( )]
y ( x , t )= Acos ω t−
x
u

y ( x , t )= Acos [ ωt−kx ]

y - елонгација честице 2π
ω- кружна учестаност (фреквенција) ω=
Т
x - положај честице
u- брзина простирања таласа
t - време
2π
A - амплитуда осциловања k - угаони таласни број k =
λ
Брзина простирања таласа

Брзина таласа зависи од својства средине и од врсте таласа.

Брзина трансверзалних таласа (на пример затегнута жица силом F) зависи од величине нормалног
напона (σ) затезања жице и њене гистине (ρ):

u=
√ σ
ρ
или u=
√ F
µ
где µ представља масу по јединиц дужине (m/l).
Брзина лонгитудуналних таласа у чврстој средини зависи од њеног модула еластичности (Јунгов модул
еластичности Ey) и густине (ρ):

u=
√ Ey
ρ

Енергија и интензитет таласа

Честице које осцилују имају кинетичку и потенцијалну енергију. Укупна енергија честице која
m ω2 A 2
хармонијски осцилује је E=
2
Преношењем осцилација са једне на другу честицу преноси се енергија. У преношењу енергије таласа
2 2
mω A
учествује n честица, па је енергија таласа E=n ,
2
nm=∆ m=ρ ∆ V je укупна маса честица у некој запремини ∆ V ,

2 2
ρω A ∆V
E=
2

Интензитет (јачина) таласа представља енергију коју талас пренесе у јединици времена кроз једницу
површине нормалне на правац простирања таласа. Сразмеран је густини средине, брзини простирања
таласа у њој, квадрату кружне фреквенције, квадрату амплитуде и дат је формулом:

ρ ω2 A 2 u
I=
2
Одбијање и преламање таласа
Сагласно Хајгeнсовом принципу, свака тачка срeдинe до којe јe стигао талас постајe извор сeкундарних
таласа. То значи да сe од свакe тачкe до којe стигнe талас ширe нови сфeрни таласи. На основу
Хајгeнсовог принципа могу сe објаснити појавe одбијања, прeламања.
Када талас наиђе на граничну површину између две средине у којима су брзине простирања таласа
различите, део таласа се одбија (рефлектује) од граничне површине, а други део прелази у другу
средину са промењеном брзином при чему се прелама (рефрактује).
Закон одбијања таласа: При одбијању талса, одбојни угао једнак је упадном углу и правци простирања
упадног и одбојног зрака и нромала на граничну површину леже у истој равни.
α =β

Закон преламања таласа: Синус упадног и синус преломног угла односе се као брзине простирања
таласа у датим срединама. Правци простирања упадног и одбојног зрака и нромала на граничну
површину леже у истој равни.
sinα u 1
=
sin γ u 2
Интерференција таласа
Сусрет 2 таласа који потичу од 2 различита таласна извора. Пре и након сусрета се таласи шире
независно као да се нису ни срели, а у областима преклапања, честица средине трпи дејство оба таласа
тј. врши се слагање (суперпонирање) и као резултат мења се амплитуда осциловања погођене честице.
Обично се посматрају кохерентни таласи – таласи који имају исте фреквенције, исти правац осциловања
и сталну фазну разлику.
У зависности од путне резлике, може доћи до конструктивне интерференције, односно максималног
појвећања амплитуде осциловања погођене честице, или до деструктивне интерфернције, тј. настанка
минималне амплитуде.

Дифракција таласа
Појава скретања праволинијских таласа при наиласку на отвор ширине реда таласне дужине. То не
значи да се талас више не креће по првобитном правцу, већ ће поред тога један део почети да скреће
под неким углом.

Прогресивни и стојећи талас

Прогресивни талас – талас се простире у истом правцу и смеру до краја еластичне средине и ствара
утисак померања делова те средине у правцу простирања.
Стојећи талас – посебан случај интерференције два кохерентна таласа. Сусрет таласа истих амплитуда и
фреквенција, а супротних смерова кретања.
За разлику од прогресивних таласа, код којих све честице осцилују истом амплитудом, али са фазом која
касни (фаза осциловања зависи од растојања посматране тачке од извора), све тачке стојећег таласа
између 2 чвора осцилују различитим амплитудама, али са једнаким фазама. Прогресивни талас преноси
енергију из једне тачке средине у другу, док стојећи талас не преноси енергију, већ она периодично
прелази из кинетичке у потенцијалну и обрнутно.
 АКУСТИКА

Звучни таласи и карактеристике звука

Акустика је област физике која се бави изучавањем настајања звука, његових основних својстава и
закона као и практичне примене. Механичке осцилације које се простиру у еластичној средини, а
запажају се чулом слуха, називају се звучни таласи. Људско ухо региструје звучне таласе чије су
фреквенције приближно од 20Hz до 20kHz . Таласи са фреквенцијом мањом од 20Hz носе назив
инфразвук. Инфразвук се јавља при разним дрхтајима, земљотресима, потресима који су последица
саобраћајаитд. Звук са фреквенцијама изнад 20 kHz назива се ултразвук.

Основне карактеристе звука су висина, боја и јачина.

Звук који дају музички инструменти представља сложен тон. Сложени тон се може разложити на низ
простих тонова. Најмања фреквенција ν у том низу карактерише основни тон, а остале више хармонике.
Основна фреквенција одређује висину тона. Тонови чије су фреквенције 2ν, 3ν, 4ν... представљају више
хармонике. Боја тона зависи од тога који су виши хармоници присутни у фреквентном спектру тона и са
каквим интензитетом.
Јачина звука (објективна јачина) I – представља средњу вредност енергије коју пренесе звучни талас у
јединици времена кроз јединицу површине нормалне на правац простирања таласа.
Људско ухо је ограничено у пријему звука не само по фреквенцијама, него и по његовом интензитету.
Ухо може да региструје звук чији интензитет прелази неку минималну вредност, која се назива праг
чујности. Праг чујности зависи од фреквенције и код различитих особа има различиту вредност. Јачина
звука коју чује наше ухо назива се субјективна јачина звука L. Јединица је децибел (dB). Зависност
субјективне јачине звука (L) од објективне (I) дата је формулом:
I
L=10 log
I0
Где је I 0 интензитет звука на граници чујности.

Брзина простирања звучних таласа

Звучни таласи су лонгитудинални механички таласи који се простиру само кроз неку материјалну
средину (тј. не простиру се у вакууму). Брзина простирања звука дата је изразом за брзину простирања
лонгитудиналних таласа у еластичној средини – квадратни корен количика модула еластичности Е и
густине те средине ρ. u=
√
E
ρ

Брзина простирања звука у ваздуху: u=

√ yp
ρ
где је Е, модул еластичности, једнак производу Поасоновог коефицијента и притиска (Е=yp), y -
Поасонов коефицијент (адијабатска константа) Cp/Cv.

Брзина звука у идеалном гасу: u=

√ y RT
M

Звучни извори
Под звучним извором се подразумева сваки механички осцилатор који може правилно да осцилује у
опсегу фреквенција звука. У техници се као звучни извори најчешће користе затегнуте жице, штапови,
ваздушни стубови, мембране и плоче.
Ако се на средини жице врши трансверзална деформација, услед интерференције ће се образовати
трансверзални стојећи талас. Стојећи талас ће се образовати ако је дужина жице
λ
l=n
2
где је n = 1, 2, 3,... а λ таласна дужина трансверзалног таласа .

Код дувачких музичких инструмената (фрула, кларинет, свирала, труба итд.) тон настаје услед
осциловања ваздуха у самом инструменту. Ваздух у инструменту назива се ваздушни стуб. Код цеви
затворене на једном крају се образује стојећи талас са чвором на затвореном, а трбухом на отвореном
крају. (а)
 λ
l=n
2
Код ваздушног стуба отвореног на оба краја осцилације су такве да се трбуси стојећег таласа увек
налазе на отвореним крајевима. (б)
λ
l=(2 n+1)
4

Доплеров ефекат
Доплеров ефекат је појава регистровања различитих звучних фреквенција од оне која се емитује.
Фреквенција звучних таласа коју регитрује пријемник може бити различита (повећана односно
смањења) од фреквенције коју емитује извор таласа, при њиховом међусобном кретању
(приближавању или удаљавању извора звука и посматрача). На пример, познато је да је висина тона
сирене возила већа када се оно прилижава слушаоцу, а мања када се од њега удаљава, у односу на
висину тона који се јавља када и звучни извор и слишалац мирују.
Извор звука и пријемник (посматрач) мирују
У овом случају се региструје оно што се и емитује - Број таласа које емитује извор у јединици времена
једнак је броју таласа који у јединици времена стигну до пријемника. Растојање између два суседна
брега исто је и за пријемник А и за пријемник В, што значи да су исте и таласне дужине које региструју
ови пријемници. Пошто се звук шири кроз исту средину и према једном и према другом пријемнику,
исте су и фреквенције звука који они региструју.
ν '=ν
Пријемник мирује а извор звука се креће
Таласна дужина звука који стиже у пријемнике другачија је него кад извор мирује. Извор звука се
приближава пријемнику А, а удаљава од пријемника В.

Брегови звучног таласа који долази до пријемника А су ближе. Таласна дужина коју региструје овај
u
пријемник је мања од оне коју емитује извор звука. Пошто је ν= (фреквенција и таласна дужина су
λ
обрнуто сразмерне величине) пријемник региструје већу фреквенцију звука него што је фреквенција
извора.
 u
ν '= ν
u−vi

ν ' – фреквенција звука коју региструје пријемник

ν – фреквенција звука коју емитује извор
u – брзина звук
vi – брзина извора

Пошто се извор звука удаљава од пријемника В, овај пријемник ће регистровати већу таласну дужину
(брегови таласа даље) од оне коју емитује извор. Пријемник региструје мању фреквенцију звука него
што је фреквенција извора.
u
ν '= ν
u +vi
У зависности од вредности и смерова кретања извора и пријемника, могуће је добити различите
вредности резултујуће фреквенције звучног таласа. Општи израз за кретање константном брзином:
u ± vp
ν '= ν
u ∓ vi
где се први знак узима када је реч о приближавању, а други при удаљавању.
ν ' – фреквенција звука коју региструје пријемник
ν – фреквенција звука коју емитује извор
u – брзина звука
vi – брзина извора
vp – брзина пријемника