Potrebe i zahtevi za
osvetljenje m i praksa u Evropi
Pr of. dr S. Begemann, dipl. inf.,
»Philips Lighting Holding BV«,
Holandija
Tri osnovna faktora izazivaju promene
u tehnici osvetljenja: promene zahteva
korisnika, promene odnosa investicionih
i eksploatacionih troskova i tehnoloski
razvoj . Analiza ovih faktora pokazuje
da postoji potreba za stvaranjem
vestackog osvetljenja u objektima koje
je ugodno, fleksibilno u radu i
p rilagodeno individualnim potrebama,
za razliku od danas uobieajenog
nefleksibilnog standardnog osvetljenja.
Elektronska kola svetiljki omogucavaju
regulisanje karakteristika i parametara
o davanja svetiljki, dok uvodenje
elektr onskog regulisanja nivoa
osvetljenja u svetlosnim instalacijama
daje dodatnu fleksibilnost, lieno
podesavanje i in teligentnost sistemu.
Uvod
Mlnogi od p ostojecih standarda i preporuka
u vezi sa osvetljenj em potieu od preporuka CIE
(Medunarodne komisije za osvetljenje), a.lQ u mno­
g:im slucajevima nacionaltnl standardi i preporuke
za osvetljenje pokazuju velike razUke u odnosu
na prep ornke ClEo Ovo je poseibno is tina u Ev­
,r opi. S ob ziro m !lla predstojece u jedinjenje Ev­
rope 1992. go dine, neaphodno je da se definiSe
evr opski standaiTd osvetljenja kojii ce zameniti
postojece nacionalne standarde.
Evropski k!om~tet za normiranje (CEN) pre­
uzeo je obavezu da propise evropsIci standard za
osvet ljenje. Njegov tehnicki komHet TC 169 up­
r avo radi na p ripremi tog standarda. U radu je
dat pregled organizacije, a'k ti'Vllosti i dostignutih
rrezwtata TC 169. Zbog r elativno krratkog vreme­
na koj e mu je oSltavljeno na raspolaganju, TC 169
nije p'Oku s ao da razvij e potpuno nov standard,
vee je svoj predlog uglawrom bai irao na posto­
j e6im preporu!kama ClEo Zbog toga su bile og­
ranicene mOgJUonosti za radiika1niun promenama
standarda, kako bi se ~to bolje obuhvati1a sprega
izmedu covekoviih potreba za kvaMetnmn osvet­
ljenoscu i tehni6kih mogu6nostL ZJbog toga ce
biti potrebno da se otvori raspr ava 0 tome sta
uraditi sa evropsk:1m Sltanda'l'dom za osvetljenje
posle 1992. godine, tako da viSe predstavlja iza­
zov za poboljsanje vest-aokog svetla nego izgovor
81:0 se previse oslanjaJo na praksu osvetljavanja
u p roslosti.
46
Svet svetIo~ti se menj a, jer se p otr eb e me­
n jajlll i nuide se nove tehnologije. Potrebe i m o­
gucnosti daju nova resenja u praksi osveUjenja
i ona se odraiavaju na standarde i p reporuk
P romene osvetljenja
Tri fak tora izazJivaju osnovne p romen u teh­
IlIici osvetljenja:
1. Piromene zahteva korisnika i promene na­
mene koriscenja zatvorenih prostor - ovo j e u
tesno.j vezi sa 'k arakteristik ama sistem a Cula V1ida.
2. P.romene troskovnih odnosa; to je poveza­
n o sa postignutiun ekonomskim ef ktima od os­
vetljenja.
3. Tehnolos.lci razvoj koji omogucava nove i
1P0bolj sava postojeee primene - zaViisi ad ves­
time i dovitUivos!U nauCn'i!ka i irnZenjera .
\
P romene zahteva korisnika
Da bi se razumeo uticaj promen e n amene ko­
riScenja zatvorenog pros-tora, prvo j e pot rebn o
shvatiti sistem covekovog 6u.la vida. Covekove a k­
rtivnostrl. se veoma oslanj aj u n a informaoije do­
bijene preko cula vida. l n t erakcija coveka sa oko­
linom je u vehlkoj meDi zavisna od kvalite ta vizu­
elne informacije lroju prim a m ozak. Talkva infor­
macija nam omogueava da obavlj amo, poslove
(citanje, pisanje , vofuju, igralllje tenisa itd .) ijili
da steknemo yizuelrna iskustva 0 a tmosferi, doga­
dajim a, ugod!nosH Ii.t d . u okolim.i. Ova dva aspekta
se obicno odnose na vizuelne radr je i vizuelno
zadovoljstvo. Decenije ekstenzivnog istr a7Jivanja
,su nam pruZile bolje razurrnevanj e uticaja vainih
paraJIDetara na vizuelne k aiTakteristike za r azliCite
poslove, kao sto su pisanje, 6irtanje, uocavanj e
elemenata itd.
l iZuzetna slozenost vizuelne o'koline, COy ko­
vag sistema aula vida i covekovti.h osobina, s tvara
potrebu za velllim p oj ednostavIjenjem e ksperi­
menata i teorijs'kih modela u ovoj oblas ti. Veliki
broj istraZiivamja je sproveden u vezi sa p otreb­
[lorn osvetljernoscu zatvorenih prostor a za obav­
ljalllje p ojedinih posl'Ova. Sta nam pokazuj u rezul­
tati tih iSitrazivanja?
Prvo, i intenzitet i kvalitet svetla su vami.
Govoreci re6nikom inzenjera za o'S vetljenje, n aj ­
vaZniij e ka,r akteri,s1lirk e su: os vetljen ost j osvetlj aj ,
uniformnost sve1ll.a, pravac, bljestavost, b oja itd.
Drugo, za obavljanje ra,zliCitih p oslova c $It o
se zahtevaju razli6ite vrednosti i komb in acije
svetlosnih parametara u cilju pos tizanj a opt im al­
nih radnih uslova.
Trece, postoj~ veliJka razLik a U ostrini (oset­
Ijivosti) vida ljudi. Oci starijih l judi zahtevaju
mnogo vise svetla nego mladih Ijudi. Na primer,
jednom sezdesetogodis nja'k u potre.bno je priblii:-
Klimalizacija grejanje hlatlenje • B roj 3/1991.
 UMEREIIO SlciEHI POSAO; POSNl roll ZAHTEV~ VlSOKI HIVO U,"UENO SLOiEHI POSAO; I'OSIID IIDJI tAIIJ!. VlSOXI HI VO
MLADI RADHI CI OSVETWEHOSTl ; MLAC! ~ADHICI STAIIIJI Ri.oHICI 05VETU!JOSTI; SlARIJI AADIIICI
~:: ~O~=:::\",:::_:=---:::J ',0 1,0

~EONJE
0,' 0"
0,6 :/ 0,& o.e
0,4 /T~!KO a,. 0,4
0.1 0.2 0,1
0,0 'T-.---.-.---r-.--r-,-,........--M 0,0 -':;:::"""""..--.-...--.,...,.-r-..-.-.--I
I
L
10' 2 ~ 10' ~
MVElLJOMO$T
10' [Ix]
! to'! Il' 2 ~ ·10'
0
! Il'
..OTLJEIOOST [
~ 10'
IX]
~ "~ I
10 2Il
l~ '
OSV"UE.~.T
~
[lx1
10' ~ 10'1 ! Il' ~ 111'
o""... BIOCS, [I I]
&.,. ,
------------------------------------- ----------------~
SJ. 1. Odnos izmedu relativne vizueine karakteristike i osvetljenost! radnog mesta za razIi(!ite stepene vizuel­
nih te~koCa, razlicite nivoe slozenosti posla i starosne grupe

IIlO deset puta viSe svetlosti nego mladiicu od 16 Medutri.m , kao sto je vee objasnjeoo, cove­
godina, kovo culo v,i da u sus:tini zahteva vestacko sve tlo
Cetvrto, postoje veliirke raz1iike u lie-nim zelja­ u p ros-tor ijama prilagodljivo individrualnim potre­
rna i potrebama za osvetljenosou zatvorenih pro­ bama i fileksibilrno u pogonu. Potreba za fleks"i­
stora i parametara osvetljenja, bilnosCu osvetljenja se veoma poveeava sa raz­
Eksper imenti sa obav:J.jam.jem pojedinacnih vijanjem poslova i operacija koji zahtevaju veCu
poslova pokazali su ne samo velilke razlike iz­ predi~ost pri radu i sa sve ve6im r azvojem spe­
mea u lj udi (tacke 3. i 4), nego su i vrlb ilustra­ cijalizovanih pros·1:'Ora posebne name e. S toga je
tIvmi u p ogledu prirode i vellicine varijacija koje potrebno analizirati u oeene promene u nekim os­
se m ogu ocekiva ti pri promeni uslova, avo se novn'im dornenima p riJmene.
m oze ilu strovati jednostavnim primerom citanja
za stolOID. U pubHkaaiji br. 19/2. eIE »Analiticki
model opti,sivanja urticaja parametara osvetljeno­
Poslovne prostorlje (kancelarije, biroi
sti n a vizuelne karakJieristike« ustanovljena je i dr.)
r elacija izmedu vizue1n:ih karr3Jkteristi:ka i osvet­
ljenosti za obavijanje nekog posla u fUlIlkciji tes­ U poslovnim prostorijama e zapaza veoma
k oea pm radu ZJbog osvetljenosti, potrebnog ni­ brz prelazak. sa rada sa papirom i olovkorn na
voa osvetljenosti i starosne grupe. Jedan prfi.mer upotrebu elek>tronskih uredaj a. To izaziva velike
je na slici 1. [lit. 1] . Vidi se da je mladim radni­ promene u vrsti poslova ikoja. se obavljaj u u tim
elm a p ri obavljanju jednostavmih poslova dovolj­ prostorima, pa time i promene odgovarajucih
no 100 Ix za postizanje maksimalnih vizuelnih vizuelnih zahteva.
karakt eristika, dok je stariijW1 radnicima potreb­ U klasicnim kancelatijama osn ovna delatnost
no i preko 3 000 Ix. Uk01ilk o posao postaje sloze­ je citanje i pisanje tamnih znakova na svetloj
ruji i precizniji, cak i mladi radnici ne dostizu (beloj) osnovi u hmizontalnoj ravni (povrsina
maksimalne vizuelne karaikteristike pr;i 10 000 lx. stoIa), pri cernu je pogled odozgo, pod izvesnim
U eksperimentu u kome je od ljudi trazeno uglom u odnosu na vertilk alu . U s avremenim kan­
~ela rij ama sa elehronskom opremom, izrazena
cia podese iIIltenzitet osvetljoobsti na povrsini
stoIa za Citanje na zadovoIjavajuci rrivo (ni pre­ Je komunikacij a sa uredajlima, p oseb no sa ekra­
viSe tamno, ni previk blj estavo), u stanovljena je nom term inala i tastaturom, kao i direktna ko­
!l1orrnalna rasp odela sa marksimumom za 1 000 lx munikacija izmedu ljudi. OCi vise gledaju ka ver­
(stika 2) [2]. Iz ovih eksper~menata mogu se iz­ tikalnoj povdliin.i , a manj a je k omu nikacija sa
Vllei slede6i zaklj ucoi: kada je marksimum vizuel­ p apirom. Postoji mnogo vise varij acija u zahte­
nih karakteristika osnovmi k:r1i.terijum i posao virna za vizueLnim karaJkteristikama (citanj e, pi­
koji se obaV'lja jednOSItavan, zahteva se nivo os­ sanje, krucanje po dataka , rad sa ekran om, grafo­
~kop s ke projekcije, vi deo it d.) i viz elna ugod­
vetlj enosti izmedu 100 Ix za mlade i 3000 Ix za
s tarije osobe. K ada j e vizuelna ugodnost osnovni n ?st postaje mnogo znacajnija, jer je p ogled rad­
kriterijum, uticaj godilIla nije toliko dominantan, nfuka up rt sve vise u elekitronsku opremu . Sa as­
vee su wse u pitanju razlike u individualnim p ekta tehnik e osvetljenj a to znaci da su sve veci
zelj am a. Utvrdeno je da se osvetljemost kreee u zahtevi za fileksibilnosou pogona u cilju ostvari­
granicama od 300 do 1 500 lx. van ja irndividualnih zahteva i optim alnih vizuel­
S obzirom da je vrlo te§ko kvam.tifikovati za­ nih usiova za obavljanje odrede.ne delatnos ti.
visnost inmedu vizuelnih karakteristika vizuelne
Tabela 1. Produktivnost & ovnika merena pri 500 be
ugodnosti i ukupne radne sposobnosti, 'standarrdi (50 FC), 1 000 Ix (100 FC) i 1500 Ix (150 Fe)
za osvet ljenje su propisani za neki srednjrr, »kom­
promisni« nivo. a vo osrednjavanje je takode os­
tavilo traga i u praksi tehnlike osvetljavanja. Ve­
eina dana ~nFh instalacija za osveuljemje je na
bazi kompromisnog principa f;i ksirane horizon­
talne osvetljenosti. Taj prin'Cip se koristio pos­
~e~j'ih 40 godina i doveo je do bitnog pobolj­
sanJa uslova vestacke osvetlj enosti za coveka, od 50 1,0000 .$ 91,00 .$ 0,40 $ 91,40 .$ 0,00
previse tamnog 40-tih, do up r oseceno adekv3Jtno 100 0,9500 .$ 86,45 .$ 0,80 .$ 87,25 .$ 415,00
obasjanog 80-tih godin a, 150 0,8987 .$ 9il,80 .$ 1,20 .$ 83,00 $ 840,00

X limatizacija grejallje hlailenje • Broj 3/1991 . 47


ZEUEMA (ZAOOVOWAYAJUCA I OSVETWEHOST STOlA
(24 OSOBE I
;! 40
"
~ ze se smaJtrati da troskovi pogo a osvetljenja
:i
~ 30
~
...~
.u
20
::>
~... 10
u
o smanji nivo osvetljaja i da se svetiljke gase kada
f je prostor van upotrebe, kao i u vodenjem .i ~o­
300 ~OO 700 900 1100
L_ _ __
51. 2. 5tatisticka raspodeIa zeIjene osvetIjenosti stoIa
za citanje bazirane na kriterijumu »ne suviSe tam­
no«, »ne suvi~e svetlo«, nego »zadovoljavajuce«
Prodavnice. Prodaja pro1zvooa je takode
predmet pro:mene. Sve do pred kraj 70-tih pred­
nost je davana »masovnoj prodaji«, a to je pod­
razu.meva1o 'i zlaganje musterijama sto je moguee
veeeg broja proizvoda, prevashodno da bi se stvo­
ri'O utisak kako Sil zbog abilja ponude cene nize.
To je bilo vreme supermarketa, hipermanketa i s1.
Pocetkom 80-tih postale Sil vidljive promene
u naoinu prodaje. Kupac sve vise razVlija krite­
rijume, vise obraea paz.nju na kva1itet i do iz­
razaja do1azi »vizuelna prodaja«. Svaki proizvod
mora da se predstavi u svim svojim elementima,
a to je zahteva,l o stvaranje posebnih ambijenta1­
nih uslova u kojima su precl:me4i iz1agani isticuCi
uticaj vizuelnog efekta (»vizuelna prodaja«).
»Masovna prodaja« zahteva sredinu koja is­
tice obilje i stvara utisak veee vrecLnosti novca.
Ove uslove ispunjava uniforID11o fluorescentno
svetlo visokog nivoa osvetljenosti. »Vizuelna pro­
daja« zahteva stvaranje specijal1.1lih efekata, da
bi se skrenula paznja na poseban izgled. Drugi:m
rec'i ma, potrebn'O je naglaseno svet10 koje pone­
kad sadrii i pozoriSne dekte. Ovo se postize ni­
Zhln nivoom opste osvetljenosti i jakim lokalnim
osvetljajem pojedinih predmeta Hi zona.
Proizvodnja. Rad koj i zahteva sve manje
ljudske snage, koj i je sve vise orijentisan na au­
tomatizovanu proizvocLnju ima i razIicite zahte­
ve za osvetljenoseu. U vreme manuelne proizvod­
n je najveea osvetljEmost je bila potrebna radni­
oima koji proizvode delove, sklapaju slozenije
proizvode i kontrolisu finaln'll proizvodnju . U au­
tomatimvanim fabrikama vizue1ni poslovi su Zlnat­
no drugaOiji i nalaze se u opse§U od posmatra­
nja i kontrole do odriavanja i opravki. Ti pos­
10vi zahtevaju vrlo razliCite uslove osvetljenosti.
Ova kra1Jka analiza pokazuje da se menjaju
aktivnosti radnika u proizvodnim pogonima, a to
prouzrokuje i promene u zahtevima za vestac­
kim osvetljenjem radnih mesta. Novo. zahtevi za
osvetljenoseu mogu se ukratko formulisati na
s ledeei nacin:
a) vee a fleksibilnost u prostoru i vrem enu;
b) vee a fleksibi1nost u in tenzitetu osve tljaja,
uz m amju potrebu za uniformnim osvetljajem i
akcentom na lokalnom svetlu prema trenutnim
indi idualnim potrebama;
48
c) vrlo sirok dijapazon specijalnih svetlosn ih
efekata.
Promena troskovnih odnosa. Generalno, mo­
(energija + odrzavanje i zamena 1ampi) iznose
oko 70 do 80 procenata od ukupnih troskova za
tipione, nekonvencionalne, nefleksibi1ne instala­
cije osvetljenja. A<kcija stednje en ergije koja je
usledi1a posle energetske krize se amdesetih re­
zuItirala je opsteprihvaeenim stavovima da 5e
1300 1500 pularizacijom efi,kasnijih sistema za osvetlJenJe.
LUKS Sve su to bile mere koje su uslovi1e smanjenje
troskova za osvetljenje.
Mada je akcija stednje energlJe vee Sltvar
proslosti, mnogi ljudi su po celi d a shvataju da
smamjenje potrosnje energije za 05vetljenje moze
da se posmatra i sa aspekta ekon omske dobiti,
kako cLi-rektne, tako i indirektne. Ovo je posebno
interesantmo u situacijama kada j korisnik svet­
la u isto vreme i v1asnik, odnosno kada on pod­
miruje racu.ne za osvet1j enje. sto je vee a »uda­
ljenost« izmedu korisnika i vlasnik a, sve je teze
postiei saglasn05lt oko ekonomicno ti troskova za
osvetljenje. Zbog cega je to tesko? Dok je rela­
tivno jednostavno saciniti tacan obraoun tros­
kova, vrlo je tesko proceniti, a samim tim i kva­
ntifikovati beneficije. Kako utvrditi vezu izmedu
kva1iteta osv5tljenos4i racLnog m esta i produk­
tivnosti radnika? Izvrseni su poj e dinacni ekspe­
rimenti, ali se izraiava sumnj a u ekstrapolaciju
rezultata na nivou cele kancelarije, odnosno proiz­
vodnog pogona. Dobra je poznat eksperiment sa
kancelarijskim sluibenicama u SAD (taJbela 1)
[3]. Taj eksperiment je pokazao da je odnos do­
bi4i i troskova reda velicine 1 000. Da Ii je to to­
ta1no nerealno? [Pogledati takode lit. 4].
Pretpostavhlno da je osvetljenj e jedne kance­
larije poveeano sa proseonih 500 Ix osvetljenosti
horizonta~ne pov'rsine na 1 000 Ix. Time se pogon­
ski troskovi priblizno udvostruouj u. Svedeno na
zaposlene, godiSnji tro§kovi za osvetljenje se po­
veeavaju za oko 50 holandskih guldena. Ukupni
gocLi,snji troskovi po radniku (plata, porezi, rad­
no mesto, potrosni inventar i dr.) dostizu u pro­
seku 100000 guldena. Ako bi se produktivnost,
kao posledica poboljsanja osve tlje nosti, poveeala
za sarno 1 procenat, ek0110mski efek at bi iznosio
1 000 guldena, sto znaci da bi odnos dobirti i tros­
kova iznosio 20. IIi, drugim reci ma, p oveeanj e os­
vetIjenosti r adnog prostora sa 500 na 1 000 Ix nije
ekonomsk i opravdano ukoliko se odgovara juca
produktivnost poveea za manje od 0,05 p roce­
nata.
Koristi su obicno veee nego !ito se prcdvi­
daju. 2!bog toga postoje stalni zah tevi za razvo­
jem n ovih telmologija osvetljavanja koje ee omo­
guCiti bolje radne uslove, a prijat n am bi jentalI1!i
osecaj stimulisace radnike da bolj e i kvalitetnij e
rade. Takode, vlasnik prodavnice otkriva da fl k­
sib'Hno i dinamicno svetlo privla Vi vise mU5teri ja
i poveeava prodaju.
Klimalizacija grejarzje hlau cl1 je Q Broj 3/1991.
Tehnoloski razvoj elektricnog
osvetljenja
Elektri6no osvetljenje je uvcdeno pre jedan
vek. Pocelo se sa sijalicama sa uzarenom niti i to
je bila prava revolucija i one su brzo zamenile
sveee i petrolejke . I pak, zbog svoje relativno
male svetlosn e mo oi, njihova primena je bila pri­
liono ogranicena. Ka snij e, uvodenjem cevastih
svetilj ki dvadesetih i tridesetih godina , otvorcno
je novo p olj e za primenu vestackog svetla.
Fluor escentne svetiljke su mnogo in tenziv­
nije odavale svetlost, ali su zahtevale specijalne
dodatne uredaje. To je bilo pocetark j edne pot­
puno nove tehnolOgJije i grane tehnike, danas p oz­
nate k ao tehn ika osvetljenja, u lcojoj lampa, b a­
last i svetiljka cine osnovne elemente u jeduoj
funkcionalnoj celini. Ovakvim uredajima moze se
postiei r avnomerna, staticka osvetljenost n ekog
prostora koja zadovoljava k ompromisni standard
osvetljenosti. Osnovne tehnicke karakteristilce
ovih konvenaionaLnih, n c[Jeksi:biln'ih instalacija za
osvetljenje su sledeee:
- fiksni intenzitet odavanja svetlosti;
- ogranicene moguenosti regulacije (uglav­
nom iskljucivanjem);
- uglavnom centralizovano, neindividualno
regul'i sanj e.
Drugim recima, nedostatak fleksibilnosti u
radu obiono rezullluje losim osvetljenjem u vre­
menu i prostoru. S druge strane, covekove vizu­
elne potrebe zahtevaju ispravno osvetljenje u sva­
kom trenutku i na svakom mestu. A to zahtcva
visok stepen fleksibilnosti j moguenost kvalitet·
nog regulisanja osvetljenosti amhijenta.
Da bismo pos1Jigli tu £leksibilnost, potrcbne
su nam svetiljke koje mogu da menjaju i,ntenzitet
odavanja svetlosti, kao i mogucnost jednostavnog
komuniciranja i podesavanja svetlosne instalaci­
je. Elektronilca ce uciniti da sve to postane mo­
guee.
Elektronske intalacije za osvetljavanje pocele
su da se pojavljuju pre otprilike 5 gocIcina, uvo­
denjem visokofrekventnih elektronskih balast za
fluorescentne sveti.ljke i racunarskog upravljanja
sistemom za osvetlj enj e sa dalj inskim r egulisa­
njem. D anas vee postoji dovoljno iskustava sa
ovakvim instalacijama sirom sveta . Znamo da
elektronske inSitalacije za osvetljenj e mogu b iti
rpouzdane i da ekonomska dobit za korisnika
predstavlja zais ta revolucionarni korak .
K oje vr ste elektrons kog osvetljavanja su d a­
n as na ras polaganju? Sta ee biti na t rliS tu u
bliskoj bu ducnosti ? I !ita mozemo da ocekujemo
do kraja ov (Y veka ?
Elektronsko osvetljenje danas
E lektronske komponente se mogu nati u [Juo·
rescen tnim , kompaktnim fluorescentnim, HID
m al nage i nis konapons kim halo genim svetilj­
kama. U svim ovim svetilj kama cilj je da se paz­
Iji 10 konlrolisu parametri lampe i smanje (elim i­
nisu ako je m oguce) nezelj ene k arakteristike koje
se javljaju tokom rada. Danas se na trZiS tu mo-
K li matizacija J;reja12je hial1enj e • B roj -'/ 1991.
ie naCi sirok opseg vis okofrekventnih balasta za
fluorescentne larrnpe, i to kalko za s tandardne ti­
pove ovih svetilj,k i. t ako i za velike, kompaktne
fiuorescen1lne svetiljke.
Nezatamnjooe, lalke, integri-sane elektrollske
kompaJktne fluorescentne lampe mogu da budu
direktna zamena za sijalice sa u zarenom niti. Ta­
kode, vee se pfimenjuju HID lam pe m ale snage
koje sadrie elektronsko regJulacion o kolo koji m
se odr.zavaju unapred zadate karatk teristike lam­
pi ,i time obezbeduje njihov ekonomski vek tra­
janja. Danas postoje sijalice sa uzar nom niti, ha­
logenske i fluorescentne sve tiljl koj mogu da
se prigusuju (smanj'l1je intenzitet svetlosti) i time
ostvaruju fleksibilan pogon.
Postoje i razlicilta r esenja u tehnici reguli­
sanja. Jedini je problem sto moraj u da sc vrse od­
redema prilogodavanja specificnim zahtevima za
osvetljenjem. Razlikuju se tri osnOV l1e kategorij c
regulisanj a:
a) rucno ukljucivanje, iskljuCiva nje i reguli­
sanje;
Ib ) individualno daljinsko ukljuClv nje, isklj u­
civanje i regulisanje;
c) sistem upravljanja osvetlj cnj em ima mo­
guenost i rucnog i racunarski program iranog re­
:ZJima ukljuCivanja, isldjucivanj a i r guli sanja os­
vetljenja, spregnutog sa sistemom za pracenje
i registrovanje stanja na instalacijama i postro­
jenjima.
Ocekuje se da ee se sve tri kategorije i dalje
usavrsavati, postiCi veljlk u fleksi bila:l st u pogonu
i bj,ti pogodne za kOI1isnika.
Elektronsko osvetIjenje sutrasnjice
Nastavice se primena elektronskih kola u sve­
tiljkama u cilju daljeg poboIjsanj a n jihovih ka­
rakteris·tiika. Ova poboljsanja uklju cuju i pro du­
zemje veka trajanja lampi, povecan je intenziteta
odavanja svetlosti i karakterismka emitovanog
spektra. Sto se tice HID lampi, ocek u je se da ee
se postiCi znacajna poboljsanja pri n jihovom pa­
Ij enju, kao i ponovnom staTtovanju. To p obolj­
sanje ee ukloniti barijere koje Sil do sada spre­
cavaIe siru primenu ovih sveti lj ki u zatvorenim
prostorima. Elektrons'ka kola lampi bice poveza­
na sa regulacionim kolima, a s e tiljke ee biti op­
remljene uredaj ima za dalj ilnsko up ravlj anj e sa
razliCi:tim mogucnostima od centr alnog do indi­
vidualnog uprav.ljanja kar ak teristi kama svetla. Na
ovaj razvoj uticace i napredak teh no logJije na po­
lju stvaranja inteligentnih zgracla.
Elektronsko osvetIjenje 2000. godine
Elektronska kola u lamp ama omogueavace
svetiljkama d a rade sa univ ~rzalni m balast om n a
b ilo kome pogO'11.U i frekvenciji l11reze, U'klj u "u­
j uci i jednosl11ernu struj u. Ovi b alas ti biee plila­
godeni za rad lampe hilo k oje snage. Vecina ovih
elekt ronskih balasta omoguca ace promenu inten­
ziteta svetla. Mnoge vetiljk ce bHi snabdeve­
ne standardnim p riklj uckol11 za vezu a instal a­
c ijom sistema inteligentne zgra de. Individualno
49
daljinsko p odeSavanje in tenziteta asvetlje nja biee
veoma popularno kaka k od kuee, ta'ko i na rad­
nom mestu.
Posledice. Postoj i izr aZena zelj a za ins1alisa­
njem osvetljenj a koje je fleksibilno, ugodno i
p rilagodljivo in dividuailnim potrebama i zahtevi­
rna. Elektronsok o osvetljenj e moze zadovoljitQ naj­
veCi br oj tih zahteva. Uvodenjem elektronik,? u
instalacije za osvetlj enje, pocinjerno da onknva­
rno neslucene koristi koje mogu znacajno da po­
il110gnu bu du .j razvoj. Dve takve koristi su vee ot­
krivene . Prvo, postoj i p otencijalna »zdravstvena«
konst koj a s ja Ija kada fluorescentne svetiljke
rade na veeoj frekvencijd (25-30 kHz) , pri cemu
se eliminiSu problem'i u radu usled »treperenja
svetla« [5] . Visokofrekventno liluorescentno os­
veUj enje m oze postati hi·fi osvetljenje. Drugo ,
vaina ekonomska dob it je .proistekla iz kombina­
cij e cent ralnog i daljinskog regulisanja osvetlje­
n osti, pri cemu se jednostavno posm~u prilagoda­
vanja instalacije trenutnim potrelbama, ukljucu­
juCi i promene namene prostora.
Posledice u potrebe elektronike u instalacija­
ma za osvetljenj e mogu se SaZeto prikazati:
- standardi za osvetljenje m ora ju se p onovo
definisati i to fleksihiilni standrurdi, u mesto dosa­
dasnjih k ompr omisnih na bazi osrednjavanja;
- projek.t anti instalacija za osvetljenje mo­
raju da produ kroz dodatnu obuku , da bi se os­
posobilj za projekt ovanje fleksibilnih umesto ne­
fleks ibdlnih sistema;
- instalacije za osvetljenje moraee biti po­
vezane sa centralnim sisrternom upravljanja zgra­
dom j instalacijama u nj oj;
- ugovaranj e posla i izvodenje radava mo­
ra se p repustiti inzenj erima elektronike;
- investit oni, vlasnici i korisnici in stalacij a,
morae bi ti dovoljna obrazovani, kaka bi mogli
da razumeju sve rnogucn ost i koj e im ovi si terni
NOVA IZDANJA SMEITS-a
U izdanju Saveza m asirrskih i elektrotehni kih mzenjera i tehnicara
Srb ije (SMEITS, 11001 Beograd, Km.eza MiloSa 7a/II, tel. QLl/33().()41) izaSle su knjige:
1. PRINCIPI PROffiKTOVANJA SISTEMA GRIJANJA
prof. dr Emina Kulica, dipl. inf.
(340 str., fonn . 16 X 24 em), po ceni od 380,00 dinara primerak.
2. PROPISI ZA lNVESTICIONU IZGRADNJU
(priru~nik za polaganje stru~n1h ispita i rad u oblasti investicione izgradnje)
prof. dr Martina Bognera, dipl. inf., i Miodraga I sailovica, dip!. inf.
(200 str., form. 16 X 24 em); po eenl od 230,00 dJnara primerak.
50
pruiaju . kao i da bi rnogli da izvrse pravilan iz­
bor u skladu sa svoj im p otrebama;
- osvetI.ienj e ee pos tati. jedan slozen sistem,
u kom e ce kombinacij a elektronskag hardvera i
softver a predst a Ij a ti dominantan [akt or.
ZakIjucci
Potrebe za vestackim svetlorn , razvoj navih
tehnologija i prim ene osvetljenja m enj aju se veo­
rna brzo, tako da osnovne p o ta~ke na koj ima
se zasnivaju danasnji tandardi za osvetljenje
treba da se p reispitaju.
EVir opski Komitet za n orm iranje, CEN, koji
sada definise evropski standard za osvetljenje,
radi taj p osao na bazi p r poruka Medunarodne
komisije za osvetljenje (CIE), jer je ogranicen
vremenom , S obzirom da je 1992. godina krajnji
r ok za don osen je evropskog standard a za os vet­
ljenj e. Zbog toga je neophodno da e sto p r e z~­
p owe diskusij a sta da se r adi posle 1992. gOdl­
ne, kako b i evropSlk[ standard za osvetljenje pred­
stavlj ao vise izazov za pob oljsanje tehnike osvet­
Ijen ja, nego izgovor za ozakonjavanje doj uceras­
n je p r aikse u ovoj oblast i.
Literatura
[1] ***: An analytical model for describing the in­
fluence of lighting parameters upon visual per­
fo rmance, CIE publ., No 19/2 (TC-3.1), 1981.
[2] "'**: Experiments performed by the author and
others (reported jn Guide on Interior Lightin g,
eIE pub'L, No 29/2). . . . .
[3J DORSEY, R T.: Lightzng Destgn and ApplLcatwn,
July 1982. p. 43.
[4] JACOB, E.: Lighting and Productivity, ILR, 1966,
vol. 4-5, p. 103.
[5J WILKINS, A. J .• 1. NIMM().......SMITH, A. 1. SLA­
TER, L. BEDOCS: CIBSE National Lighting Con­
!ference, 1988, p. 188.
Klimatizacija grejanje hlailen je • Bro j 3/1991.