TREND KORIŠĆENJA CO2 U

INDUSTRIJSKOM HLAĐENJU
TREND IN INDUSTRIAL REFRIGERATION USING CO2
A. C. PACHAI,
“Johnson Controls“, Hoejbjerg, Danska

Od 2001. godine instalisano je više od
200 postrojenja koja koriste kompresore
CO2 firme „Sabroe“. Ovom broju treba
dodati ono što su drugi proizvođači
instalirali u okviru različitih postrojenja
i u širokom opsegu primena širom
sveta. CO2 je postao popularan posebno
u niskotemperaturskoj primeni u
industrijskim sistemima. On ima neke
interesantne osobine koje omogućavaju
potencijalno smanjenje potrošnje
energije i skraćivanje vremena
smrzavanja, ali ne u isto vreme. U
nekim industrijama skraćivanje vremena
smrzavanja je veoma važno – na primer
u industriji ribarstva. Interesantna
je i činjenica da se, takođe, velike
količine hleba zamrzavaju na niskim
temperaturama. U ovom radu iznesene
su informacije o opštem pogledu na
korišćenje CO2 kao rashladnog fluida i
nešto detaljnije o specifičnoj primeni u
zamrzavanju hleba primenom
ove tehnologije.
Since year 2001 more than 200
installations has been installed using
Sabroe CO2 compressors. To this has
to be added what competitors have
installed in various installations and
for a large variety of applications
around the world. CO2 has gained
quite some popularity especially
for low temperature application in
industrial system. CO2 has some
interesting properties that give
potential for energy reductions and
shorter freezing times, but not at the
same time. For some industries the
shorter freezing time is very important
e.g. on board fishing factories.
More interesting is the fact that a
lot of bread is also frozen at low
temperatures. In the following will be
given information about general view
on the use of CO2 as a refrigerant
and more specifically on a specific
application where bread is frozen
using CO2 technology.

Ključ­ne reči: kaskadni sistem CO2/NH3; efikasnost CO2; korišćenje CO2

Key words: CO2/NH3 cascade systems; CO2 efficiency; use of CO2

1. Uvod
Sve veća zabrinutost za tekuće globalno zagrevanje utiče i na izbor rashladnog
fluida. Novi sintetički rashladni fluidi HFC pod jakim su pritiskom EU, budući da
mnogi od njih imaju potencijal globalnog zagrevanja (GWP) značajno veći od R22
koji oni zamenjuju. I amonijak je pod pritiskom u cilju smanjenja punjenja rashladnih
instalacija. Dobar potencijal za redukovanje punjenja je korišćenje CO2.
Za većinu ljudi čudno zvuči ideja o korišćenju gasa koji je u velikoj meri uzrok
globalnog zagrevanja. Tačno je da je CO2 dominantan u raspravi o globalnom zagre-
vanju. Međutim, CO2 dolazi iz različitih izvora i veoma je teško postići politički kon-
senzus o borbi sa ovim problemom. Tome treba dodati da gasovi kao R404a imaju
potencijal globalnog zagrevanja oko 4000 puta veći od CO2. Neki drugi gasovi imaju
169
i veće vrednosti. Da bi se upotpunila slika, treba reći da R22, koji je izbačen iz upo-
trebe zbog uticaja na ozonski omotač, ima GWP 1840 puta veći od CO2.
Ukupno instaliranih
industrijskih niskoenergetskih sistema
Brodovi 5.900 kW 4 projekata AT 1.420 kW 4 projekta
Supermarketi 7.866 kW 94 projekata Brazil 1.332 kW 1 projekat
Ostalo 5.800 kW 5 projekata CZ 2.450 kW 4 projekta
Skladište svežeg povrća 2000 kW 1 project DE 3.852 kW 9 projekata
Ukupno 21.566 kW 104 projekata DK 681 kW 2 projekta
FI
FI Dubai 1.500 kW 1 projekat
SE ES 12.499 kW 14 projekata
NO FI 250 kW 1 projekat
FR 10.503 kW 18 projekata
IT 1.263 kW 1 projekat
Jordan 650 kW 1 projekat
DK Kazakhstan 802 kW 1 projekat
Lebanon 2.000 kW 1 projekat
Liechtenstein 400 kW 1 projekat
UK NL PL LT 853 kW 1 projekat
BE DE NL 4.450 kW 4 projekta
CZ NO 3.087 kW 9 projekata
SK PL 400 kW 1 projekat
AT
FR HU RUS 6.471 kW 5 projekata
SLO RO Saudi Arabia 1.200 kW 2 projekta
IT SE 4.375 kW 20 projekata
YU SLO 420 kW 1 projekat
BU Thailand 960 kW 3 projekta
UK 1.120 kW 2 projekta
PO ES GR Ukraine 532 kW 1 projekat
USA 15.565 kW 12 projekata
Vietnam 150 kW 1 projekat
Ukupno 79.185 kW 121 projekat

Svi sistemi i tipovi 225 projekata

Svi sistemi i tipovi 100.751 kW

Slika 1. Postrojenja sa CO2 koja je instalisao Johnson Controls na globalnom trži-

štu
Na slici 2 je prikazana količina energije potrebna za proizvodnju jednog kilogra-
ma supstance. Izvor ovih informacija je dostupna literatura sa sastanka ASERCOM-a
u oktobru 1998. i lična komunikacija sa proizvođačima opreme za prečišćavanje CO2.
Za velika postrojenja sa CO2, energija potrebna za prečišćavanje CO2 dobijenog iz ra-
zličitih industrijskih izvora iznosi oko 1/3 kWh/kg. U osnovi, sav CO2 koji se prodaje
je prehrambenog kvaliteta. Ono za šta plaćate kada kupujete CO2 boljeg kvaliteta je
dokumentacija, postupak rukovanja i logistika. CO2 se prikuplja iz različitih izvora.
On je jedan od glavnih nuspro-
MJ/kg
izvoda pri proizvodnji amonija-
Ukupno potrebna primarna energija
200 ka. U nekim zemljama, kao što
180 su Island i Novi Zeland, postoje
160
140
otvoreni izvori CO2. Pivare su
120 veliki proizvođači CO2, što je u
100 vezi sa procesom fermentacije.
80
60
Različiti proizvodni procesi do-
40 vode do različitih zagađenja pri-
20 rodnog CO2.
0
R600a R717 R134a R744 R729 Velike količine CO2 kori-
MJ/kg 60 54 187 1 1 ste se u industriji hrane, na pri-
mer za gaziranje vode i bezalko-
Slika 2. Potrebna energija za proizvodnju ras- holnih napitaka, a takođe se ko-
hladnih fluida riste i kao suvi led za hlađenje
170
mesa, sladoleda ili betona. Prednost korišćenja suvog leda je brzo hlađenje sa veoma
malo curenja. Može se dobiti mala količina vlage kada vlaga iz vazduha pređe u led
na površini CO2. To će inače prilično brzo ispariti.
CO2 se u industrijskom hlađenju koristi u tečnoj i gasovitoj fazi, na isti način na
koji se koristi i bilo koji drugi rashladni fluid. Međutim, pritisci su veći i to zahteva
posebnu pažnju pri projektovanju sistema. CO2 je specifičan, budući da je kritična
temperatura 31°C, a trojna tačka je na 5,2 bar.
Ograničenja vezana za rad sa CO2 veoma često zahtevaju kaskadno rešenje kada
se radi o industrijskim rashladnim sistemima. To pruža mogućnost korišćenja siste-
ma visokog pritiska sa malim punjenjem rashladnim fluidom baziranim, na primer,
na NH3. Može se reći da se na obe strane koriste rashladni fluidi koji u tim uslovi-
ma daju najveću efikasnost. CO2 i NH3 predstavljaju energetski najefikasniji par koji
može da se koristi u kaskadnoj sprezi.
Cena rashladnog fluida je takođe faktor koji treba da se razmotri pri njegovom
izboru. Usled porasta cena energije i repromaterijala, mnogi sintetički rashladni fluidi
postaju sve skuplji. U nekim zemljama je uvedena politika poreza i čak zabrane kori-
šćenja HFC rashladnih fluida. Političke ambicije unutar EU mogu da limitiraju veli-
činu punjenja ili čak da dovedu do uvođenja sistema poreza, kao što je slučaj u Dan-
skoj i Norveškoj, gde se oporezivanje CO2 vezuje za rashladne fluide i oni se opore-
zuju u zavisnosti od njihovog GWP-a. Servisni troškovi po kilogramu R404a u Dan-
skoj iznose više od 120 evra/kg. Danska je takođe ograničila količinu rashladnog flu-
ida na 10 kg po sistemu kada se koristi HFC. Te mere znatno podižu obim prodaje si-
stema koji koriste prirodne rashladne fluide.

2. Proces
Na slici 3 je prikazana principijelna šema sistema. Ciklus NH3 je vrlo ograni-
čen i kondenzator je povezan sa eksternim rashladnim kulama. Korišćenje rashlad-
nih kula je način da se pritisak kondenzacije smanji što je moguće više i da sistem
radi maksimalno efikasno sve vreme. U nekim zemljama rashladne kule imaju lošu
reputaciju zbog problema sa legionelom. To nije problem sa sistemima koji se do-
bro održavaju i čiste.
Kaskadni razmenjivač toplote se konstruiše tako da je punjenje amonijakom naj-
manje moguće. Može da se koristi klasičan dobošasti razmenjivač ili dobošasti raz-
menjivač toplote sa pločama. Oba rešenja nude malo punjenje amonijakom pomoću
koga se kondenzuje CO2. Da bi se obezbedila neophodna efikasnost, veoma je važno
efikasno dreniranje CO2, što se obezbeđuje pomoću malog suda – bafera. To se može
postići i povećanjem prečnika odgovarajućeg cevovoda.
Tečni CO2 se može koristiti za hlađenje u hladnjači, u spiralnim tunelima ili na
sličan način. Uobičajene radne temperature su od –30°C do –54°C za specijalne pri-
mene kao što je sušenje zamrzavanjem. Što smo bliže trojnoj tački, moramo biti pa-
žljiviji pri smanjivanju ili povećavanju kapaciteta kompresora.
Kompresori komprimuju povratnu paru koja se onda kondenzuje na temperatu-
ri između –20°C i –0°C u zavisnosti od temperature isparavanja. Postoji stroga zavi-
snost između optimalne „kaskadne“ temperature i temperature isparavanja i tempera-
ture okoline. Međutim, postoje takođe druga ograničenja koja moraju da se uzmu u
obzir kao što je maksimalno dozvoljeni stepen sabijanja kompresora.
171
 Kondenzator

NH3
kompresori

Kaskadni
CO2/NH3

Kompresor
CO2
Vlažni povratni vazduh
iz hladnjače
LS
Niskotemperaturni Bafer
separator M

Ka hladnjači

Dve pumpe
Jedna na stendbaju

Slika 3. Principijelna šema sistema

Ako je potreban u druge svrhe, tečni CO2 može da se pomoću pumpe transpor-
tuje do potrošača. To će onda zadržati međutemperaturu na datom temperaturskom
nivou. Krug NH3 mora biti projektovan tako da može da postigne potreban kapaci-
tet pri svim uslovima okoline. Preporučuje se da se posebna pažnja obrati na scena-
rio puštanja u rad budući da je to period kada je sistem maksimalno opterećen. To je
opšte poznato i za uobičajena jedostepena postrojenja.

3. Postrojenje
Na ovom nivou razvoja veoma su popularna fabrički testirana postrojenja. To
rešava potrebu za početkom radova na postrojenju koja moraju da budu maksimalno
bezbedna i pouzdana. Kupovinom čitavog agregata izbegava se problem koji može
da nastupi ukoliko se postrojenje gradi na licu mesta, pogotovo ako lokalni izvođa-
či nemaju odgovarajućeg iskustva. Drugi razlog za korišćenje agregatiranih uređa-
ja je kratko vreme njihove instalacije na objektu. U osnovi, sistem se može brzo ski-
nuti sa kamiona, postaviti i povezati. Dok se postrojenje pravi u fabrici, radnici na
objektu mogu da instaliraju ostalu neophodnu opremu – cevovode, isparivače, tune-
le i slično.
Izazov za razvoj kaskadnog sistema i cilj je bio da se smanji punjenje amonija-
kom. Amonijak je pod pojačanim pritiskom u mnogim zemljama i korišćenjem CO2
taj pritisak se dramatično smanjuje. Naravno da postoje drugi izazovi pri korišćenju
CO2 kao rashladnog fluida, ali oni nisu tako dramatični. Amonijak je prilično bezbe-
172
 Slika 4. Postrojenje isporučeno kao agregatirano i fabrički testirano

dan budući da ima jak miris i lako se

otkriva njegovo prisustvo. CO2 nema
miris, ali ima druge karakteristike ko-
jih serviseri i drugi koji rade u toj obla-
sti (posebno u malim prostorijama)
moraju biti svesni.
Kada nivo CO2 u vazduhu pora-
ste, ljudsko telo reaguje povećanjem
ritma disanja. Većina ljudi koji rade ili
su na drugi način aktivni neće prepo-
znati porast nivoa CO2 samo po pro-
meni ritma disanja. Najjasniji znak
ove pojave je vrtoglavica, peckanje
u očima i gušenje, usled formiranja
ugljene kiseline u kontaktu sa vlažnim
delovima tela. Ugljena kiselina je teo-
rijski jaka kiselina, ali u stvarnosti ona
to nije. Gazirana voda sadrži nekoliko
grama CO2 i samo deo ove količine re-
aguje sa vodom i formira kiselinu. Ki-
selina se može osetiti na jeziku, ali ona
ne može dovesti do bilo kakvih ošteće- Slika 5. Tržište CO2 raspolaže isprariva-
nja vezanih za ljudsko telo. čima
173
 Ono što većina ljudi koji rade sa sistemima CO2 smatra interesantnim jeste ve-
oma brzo snižavanje temperature. Veliki kapacitet i različite karakteristike dva flui-
da u kaskadnoj sprezi veoma su zahtevni u pogledu upravljanja procesom i treba vre-
mena da bi se to razumelo.
Kada počnete da radite sa kaskadnim sistemom primetićete da u delu sa CO2 pri-
tisak raste veoma brzo. Mnogi sigurnosni ventili su se zbog ovoga otvorili. Veoma
je važno da se čitavo postrojenje pokrene prema utvrđenoj proceduri da bi se to izbe-
glo. Uticaj troškova nije veliki, budući da je CO2 jeftiniji od mnogih drugih rashlad-
nih fluida. Na slici 6 je prikazana zavisnost između pritiska i temperature za neke ras-
hladne fluide. Tu se može videti da jedan bar odgovara približno jednom stepenu Cel-
zijusa kod CO2, dok kod amonijaka to može da bude do 8 stepeni Celzijusa, i da nije
dobra ideja da se strana visokog pritiska kontroliše na osnovu pritiska u isparivaču.

Temperatura i pritisak pojedinih prirodnih rashladnih fluida

70.000

60.000
CO2 R290 R1270 R717
50.000

40.000
Bar

30.000

20.000

10.000

0.000
–50
–48
–46
–44
–42
–40
–38
–36
–34
–32
–30
–28
–26
–24
–22
–20
–18
–16
–14
–12
–10
–8
–6
–4
–2

10
12
14
16
18
20
0
2
4
6
8

Temperatura

Slika 6. Odnos pritisaka i temperatura kod nekih prirodnih rashladnih fluida

Za zamrzavanje hrane dokazano je da je kvalitet smrznutih proizvoda bolji ako
je temperatura na kojoj se zamrzavanje vrši niža. U nekim slučajevima bi bilo do-
bro proučiti i možda proveriti na uzorku ovu tvrdnju pre nego što se investira u opre-
mu. Neke vrste mesa mogu promeniti boju u neželjenu, što može da utiče na proda-
ju. Hleb je jedan od proizvoda koji može da koristi nižu temperaturu zamrzavanja
bez bilo kakve promene boje. Za 10 K niža temperatura zamrzavanja skraćuje vre-
me zamrzavanja za oko 25% samo zbog niže temperature i veće temperaturske razli-
ke na početku procesa.
Može se postaviti pitanje: „Kakva je efikasnost sistema u poređenju sa mojim
starim sistemom?“. Mogu se razmatrati efikasnost i porediti sistemi. Zasigurno to
nije fer poređenje, ali je ono urađeno. Mnogo puta su NH3 sistemi poređeni sa CO2
sistemom na –50 °C i pored toga što se NH3 retko koristi na –50°C. Kao što slika 7
pokazuje, dvostepeni NH3 sistem pri punom opterećenju u principu je efikasan ko-
liko i CO2 sistem sve do oko –37°C. Ispod ove temperature CO2 će biti bolja opcija
nego NH3. Sledeće istraživanje se može odnositi na uslove pri delimičnom optereće-
174
 CAFP sa klipnim kompresorima/ Tm = –10°C / Td = 4K
Veličina kompresora podešena da odgovara Pm, opt.
Pm = (SQRT (Pe * Pc))
2,5 SAB193L/233E sa plovećim Tm acc. Promene Te
Konstantno Tm na –10°C, prilagođen tip kompresora
CAFP, R744 Comp & Tm temp. optimizovana
COP, puno opterećenje

1,5

0,5

0
–35 –36 –37 –38 –39 –40 –41 –42 –43 –44 –45 –46 –47 –48 –49 –50 –51 –52 –53
Temperatura isparavanja

Slika 7. Poređenje koeficijenata hlađenja

–40/NH3/NH3 stvarno postrojenje ako je DT 0,20 bar

–40/NH3/NH3 opciono, uz promenu ako je DT 0,05 bar
–45/CO2/NH3 stvarno postrojenje ako je DT 0,22 bar
–40/CO2/NH3 stvarno postrojenje ako je DT 0,10 bar
–45/CO2/NH3 stvarno postrojenje ako je DT 0,10 bar
1,6

1,2
COP

0,8

0,4
0 20 40 60 80 100 120
Kap.

Slika 8. Koeficijent hlađenja za NH3/NH3 u odnosu na NH3/CO2

175
nju, što je vrlo komplikovano, budući da je potreban profil opterećenja za postrojenje
koje se razmatra. Poznato je da većina postrojenja radi sa delimičnim opterećenjem
veći deo vremena, ali da li je to danju ili noću. Koliki je proizvodni kapacitet siste-
ma, pri kojim temperaturama je on opterećen i za koje vreme treba da postigne pro-
jektne uslove? Mnogo pitanja. Međutim, što su proračuni kompleksniji, oni su bliži
realnim uslovima, ali uvek će ostati neke nepredviđene promenljive.
Sledeće pitanje može biti šta će se desiti ako se uzmu u obzir padovi pritisaka
koji postoje u realnom sistemu. Sa proizvođačke tačke gledišta to je promenljiva koju
je gotovo nemoguće proračunati. Zbog toga treba proučiti slična postrojenja i napra-
viti proračune koji se mogu videti na slici (slika 8). Na njoj se može videti da u ide-
lanom procesu razlika u koeficijentu hlađenja između dvostepenog amonijačnog si-
stema i sistema sa ugljen-dioksidom nije tako velika, ali u slučaju pojave pada pri-
tiska, CO2 je manje osetljiv od NH3. Zbog toga je još uvek važno insistirati na do-
brom projektu i izradi.

Zaključak
CO2 postaje deo palete rashladnih fluida iz koje možete da birate odgovarajući.
CO2 se sada koristi u mnogim primenama širom sveta. On preuzima popularnost od
starog rashladnog fluida NH3 za jedan deo postrojenja. Sistemi sa CO2 su dokazano
pouzdani i efikasni. Kao i za sve druge rashladne fluide, postoje izvesne mere pre-
dostrožnosti kojih se moramo pridržavati, ali jedanput kada se sa njima upoznate, to
više ne predstavlja problem.
kgh

176