Овај рат је запамћен у историји по првом великом поразу
турских поморских снага у боју код Лепанта 1571. Ушао је у памћење Срба и Хрвата због учешћа њихових бродова у оној армади која је поразила турску флоту. После склапања мира у Једрену 1568. Селим је као и остали султани имао обавезу да ратовањем прошири царство. Међутим, јавио се лош предзнак, у 1569. је изгорео Цариград, а затим Бруса, Солун и Тана (Азов). Спољна политика Мехмед-паше је била окренута ка Аустрији, Пољкој, Ердељу, Влашкој и Молдавији. 1569. је везир у Француску упутио тумача Мехмед-бега са предлогом да се принцеза Маргерита (сестра краља Шарла IX) уда за ердељског кнеза Јована Сигисмунда Запољу и да он наследи Пољску, и тако би Турска и Француска повезале своје интересе. Тиме је ово питање после разговора на земунском пољу 1566. поново отворено. Средином 1569. је Мехмед Соколовић почео са прокопавањем канала Дон-Волга и освајању Астрахана. Тиме би пут ка земљама средње Азије постао сигуран. Међутим, опсаду Астрахана и прокопавање канала је онемогућио кнез Серебрјани бежећи пред Русима. Руско посланство је 1570. стигло у Порту да утврди мир. Пораз код Лепанта 1571. (који вођа??) Владарски циљ Селима II било је запоседање Кипра. Млечани су склопили мир 1573. Млеци су највише губитака имали у Боки Которској и зетском приморију. У Котору је 1571. избила куга која је трајала до 1572. Највећи успех османске флоте било је заузимање Бара, Улциња и Спича. Пре него што је склопљен мир, Млеци су безуспешно покушавали да заузму Нови. Турци су да би спречили приступ Котору подигли утврђење на рту Врбања код Савине, средином 1573. је млетачка флота заузела Врбању и ослободила Котор од турске опсаде. Ови догађаји су били веома значаји. Кипарски рат је завршен за султана Селима оног тренутка кад је освојен Кипар. Мировним уговором је свако задржао оно што му се у том тренутку затекло.