НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ ЕВРОПЕ

Први национални парк у Европи, настао је почетком 20. века, а данас их има 510. Иако
мала по површини и кроз историју изложена утицају човека, Европа у својим националним
парковима чува само део богате природе, какву је некад имала.
Што се тиче Шведске, свих 10 њених НП одговарају европском типу парка и ниједан не
поседује никакве туристичке објекте.

Ако волите штење, обрадоваћете се ОУЛАНКИ, НП у Финској, чија је стаза једна од

најпопуларнијих за пешачење, а дугачка је 80 км, тако да би вам било потребно 7 дана да
бисте је прешли.

Саксонска Швајцарска јесте НП у источном делу Немачке.

Драматичан и необичан пејзаж обележје је овог региона у коме се налази више од
планинских 700 врхова погодних за планинарење и стотине километара обележених
пешачких стаза.

Национални парк Доломити Белунеси налази се на североистоку Италије, а сами

Доломити представљају планински ланац који се мозе похвалити са чак 21 импресивним
врхом, већим од 3 000 метара надморске висине. Овде живи више од 1500 вегетацијских
врста, од којих су многе ретке.

Именован по највишем врху Словеније, надморске висине 2864 м, у нашој близини налази
се Триглавски национални парк, који је основан 1924. године, што га чини једним од
најстаријих европских националних паркова. Крајолик парка карактеришу долине у облику
ледењака, планинске висоравни и стрми планински гребени изнад линије дрвећа. У парку
се налази више од 250 великих и малих извора.

А ако волите дивљину, у националном парку Сарек у Шведској, који се простире на 2000
квадратних км нетакнуте природе, имате могућност обиласка са искусним водичем.
Осим што представљају оазе дивљине и малтене изумрлих биљиних и животињских
врста, управо национални паркови спадају у више категорија нај, као на пример НП
Калкапен у Аустрији, који представља највећи шумски регион у централној Европи.

Ако још увек нисте пронашли нешто што бисте ставили на свој списак дестинација која се
морају обићи, онда дефинитивно нисте размислили о пор-кросу, најмањем од три Златна
острва на Азурној обали у Француској, са чијих се пешачкох стаза пружа поглед на
светлуцаво море.
 ГЛУВИ ТЕЛЕФОВИ: ПТИЦЕ (СЛАВУЈ)

Славуј је заједнички назив за две врсте европских птица певачица: мали славуј и велики
славуј. Оне се разликују по томе што велики славуј има нешто дужа крила. Ове две врсте
се зато могу по изгледу разликовати само ако се држе у руци и загледа им се перје, а за
то имају прилике само званични прстеновачи птица.

Славуј се храни ситним инсектима и пауцима, а понекад и другим бескичмењацима.

Обично се мисли да славуј пева само ноћу, али уколико га не узнемиравају, често пева и
дању. Најчешће притом седи у неком жбуну где је скоро невидљив због неугледног смеђег
перја. Песма малог славуја је инспирисала многе песме, бајке, опере и поезију.
Славуј пева само у пролеће, а негде у јуну лагано престаје са песмом, па у августу може
да изгледа као да су већ отишли на југ. Међутим, они су тада ту, само тихи и неприметни.

Славуј је пример птице селице. Сви славуји проводе зиму у Африци, а код нас долазе у
априлу месецу. У Србији се гнезди само мали славуј, а велики славуј се може наћи за
време сеобе. Он се гнезди у севернијим деловима Европе, а зиму проводи у различитим
деловима Африке него мали славуј.