LE PASSIF

(PASIV)
• Dok u aktivnoj rečenici subjekat vrši radnju, u
pasivu ( trpnom stanju) subjekat rečenice trpi
radnju.
• Rečenica može da se prebaci u pasiv samo ako
glagol ima direktan objekat (ako je prelazan
glagol).
• Pri prebacivanju rečenice iz aktiva u pasiv
dešavaju se određene transformacije, ali
rečenica zadržava osnovno značenje.
• Objekat aktivne rečenice postaje subjekat pasivne
rečenice, a subjekat aktivne rečenice postaje vršilac
radnje pasivne rečenice i uvodi se najčešće predlogom
par.
• Glagol se takođe menja. Glagolska grupa u pasivu je
sastavljena od glagola être (koji prelazi u vreme glagola
aktivne rečenice) i participa prošlog koji se slaže sa
subjektom pasivne rečenice u rodu i broju.
• Vreme vršenja radnje u pasivnoj rečenici izražavamo
pomoću glagola être ( mi ćemo se ograničiti na
sadašnje i prošlo vreme – le présent et le passé
composé):
Primer:
1.Paul lit le journal → Le journal est lu par Paul.
2.Paul a lu le journal → Le journal a été lu par Paul.

• Kada ne znamo tačno ko je subjekat u aktivnoj

rečenici, pa koristimo neodređenu zamenicu on,
u pasivnoj rečenici nećemo imati vršioca radnje:
On a voté la loi → La loi a été votée.
• Vršilac radnje u pasivnoj rečenici najčešće se
uvodi predlogom par.
Predlog de koristimo uz glagole osećanja (être
aimé de, être respecté de, être estimé de...),
kao i uz izraze: être pris de, être accompagné
de, être entouré de, être couvert de...
L’acteur est entouré de journalistes.
Les enfants doivent être accompagnés de leurs
parents.