UNIVERZITET U BEOGRADU

STOMATOLOŠKI FAKULTET

Mila Šupić

POSEBNI OBLICI PARCIJALNIH PROTEZA

DIPLOMSKI RAD

Beograd, decembar 2020. godine

 UNIVERZITET U BEOGRADU
STOMATOLOŠKI FAKULTET

Mila Šupić

POSEBNI OBLICI PARCIJALNIH PROTEZA

DIPLOMSKI RAD

Beograd, decembar 2020. godine

Diplomski rad je ostvaren na Klinici za stomatološku protetiku

Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Mentor diplomskog rada:

Prof. dr Vojkan Lazić

Diplomski rad sadrži :

33 strane

24 slika

2CD
SADRŽAJ :

1. UVOD ....................................................................................................................................... 1
1.1. IZRADA SKELETIRANE PARCIJALNE PROTEZE ...................................................... 2
2. SUPRADENTALNE PARCIJALNE PROTEZE ................................................................. 3
2.1. INDIKACIJE ZA IZRADU SUPRADENTALNE PROTEZE ........................................... 4
2.2. KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU SUPRADENTALNE PROTEZE .......................... 5
2.3. PREDNOSTI SUPRADENTALNIH PROTEZA ............................................................... 5
2.4. NEDOSTACI SUPRADENTALNIH PROTEZA .............................................................. 6
2.5. SMERNICE I PRIPREMA ZA IZRADU SUPRADENTALNIH PROTEZA ................... 7
2.5.1. KRITERIJUMI ZA IZBOR RETENCIONIH ZUBA .................................................. 7
2.5.2. PRIPREMA PREOSTALIH ZUBA ............................................................................ 8
3. DVODELNE PARCIJALNE PROTEZE ............................................................................ 10
3.1. INDIKACIJE ZA IZRADU DVODELNE PARCIJALNE PROTEZE ............................ 10
3.2. PREDNOSTI DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA ............................................... 11
3.3. NEDOSTACI DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA .............................................. 11
3.4. PRINCIPI PLANIRANJA DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA .......................... 12
3.5. SMERNICE U IZRADI DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA .............................. 13
4. SWING-LOCK PARCIJALNE PROTEZE ........................................................................ 13
4.1. KARAKTERISTIKE SWING-LOCK ATEČMENA ....................................................... 15
4.2. PREDNOSTI I NEDOSTACI SWING-LOCK PROTEZA .............................................. 15
4.3. INDIKACIJE ZA IZRADU SWING-LOCK PROTEZE ................................................. 16
4.4. KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU SWING-LOCK PROTEZE ................................. 16
5. REDUKOVANE PARCIJALNE PROTEZE ...................................................................... 17
5.1. PREDNOSTI I NEDOSTACI REDUKOVANIH PARCIJALNIH PRTEZA .................. 19
5.2. INDIKACIJE ZA IZRADU REDUKOVANE PARCIJALNE PROTEZE ...................... 19
6. RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE ........................................................................ 20
6.1. RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE U GORNJOJ VILICI ................................... 20
6.2. RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE U DONJOJ VILICI ...................................... 21
6.3. INDIKACIJE ZA IZRADU RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE ......................... 22
6.4. PREDNOSTI I NEDOSTACI RAZDVOJIVIH PARCIJALNIH PROTEZA .................. 22
6.5. SMERNICE U IZRADI RAZDVOJIVIH PARCIJALNIH PROTEZA ........................... 23
7. JEDNOSTRANA PARCIJALNA PROTEZA..................................................................... 23
 7.1. PREDNOSTI I NEDOSTACI JEDNOSTRANE PARCIJALNE ..................................... 24
7.2. INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU JEDNOSTRANE PARCIJALNE
PROTEZE ................................................................................................................................ 24
7.3. SMERNICE ZA IZRADU JEDNOSTRANE PARCIJALNE PROTEZE ........................ 25
8. PARCIJALNE FLEKSIBILNE PROTEZE ........................................................................ 25
8.1. INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU FLEKSIBILNIH PROTEZA ..... 26
8.2. SMERNICE ZA IZRADU FLEKSIBILNIH PROTEZA ................................................. 27
9. PARCIJALNE PROTEZE NA IMPLANTATIMA............................................................ 27
9.1. INDIKACIJE ZA IZRADU PARCIJALNE PROTEZE NA IMPLANTATIMA ............ 28
10. OPTURATOR I POSTRESEKCIONE PARCIJALNE PROTEZE ............................... 29
10.1. PRINCIPI PLANIRANJA I SMERNICE U IZRADI OPTURATOR I
POSTRESEKCIONIH PARCIJALNIH PROTEZA ................................................................ 30
11. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 31
12. LITERATURA ..................................................................................................................... 32
13. BIOGRAFIJA....................................................................................................................... 33
 POPIS SKRAĆENICA I AKRONIMA:

NPR. – na primer

TZV. – takozvani

SL. – swing-lock

TJ. – to jest
 1. UVOD

Skeletirana parcijalna proteza je maksimalno redukovana proteza, čiju osnovu čini metalni

skelet. Izrađuje se kao trajna proteza za skoro sve tipove bezubosti. Sastoji se od

gingivalnog dela koji čine velika spojnica i retencije za sedlo, dentalnog dela što su kukice

i same veze tj. male spojnice koja povezuje gingivalni i dentalni deo. Zahvaljujući

mehaničkim svojstvima legura od kojih se izrađuje proteza, omogućeno je delimično,

pretežno ili potpuno dentalno oslanjanje.

Gingivalni deo skeletirane proteze predstavlja onaj deo proteze koji prekriva nepokretnu

sluzokožu (pripojnu i mastikatornu) i sastoji se od velike spojnice i sedla sa veštačkim

zubima.

Delovi skeletirane proteze koji su lokalizovani na preostalim zubima čine dentalni deo

skeletirane parcijalne proteze. Njihova uloga je da obezbede retenciju i stabilizaciju

parcijalne proteze, omoguće dentalni prenos pritiska žvakanja sa veštačkih zuba na

sluzokožu i da vode protezu iz osnovnog položaja u ustima prema sluzokoži kada je to

potrebno. U dentalne delove spadaju livene kukice, kandže, nalivi, beskrajna kukica i

produžena lingvalna kukica., individualno i industrijski izrađeni atečmeni, dvostruke

krune.

Najčešći elementi veze su mala spojnica ili telo livene kukice. Uloga veze je da se stvori

jedinstvena celina, da se prenese okluzalno opterećenje sa sedla na dentalne elemente i da

se onemogući delovanje štetnih horizontalnih sila. U zavisnosti od lokalizacije male

1
spojnice u odnosu na sedlo razlikuju se dva oblika veze; prvi je direktna ili neposredna

veza, a drugi je indirektna ili posredna veza. Dok u zavisnosti od toga da li se baza ili

sedlo proteze mogu pokretati pod okluzalnim opterećenjem, postoje krute ili stabilne veze

i pokretne ili labilne veze.

1.1. IZRADA SKELETIRANE PARCIJALNE PROTEZE

Postupak izrade skeletirane parcijalne proteze prolazi kroz nekoliko faza, a to su:

 uzimanje otiska standardnom kašikom i alginatom,

 izlivanje otiska tvrdim gipsom za radne površine, a potom alabaster gipsom za

postolje; time se dobija radni model,

 izrada zagrižajnih šablona i određivanje međuviličnih odnosa na pacijentu,

 pripremom i dubliranjem osnovnog modela dobijamo dubler model, na kojem uz

pomoć voštanih profila modelujemo skelet proteze,

 topljenje voštanih profila i njegova zamena legurom, a potom i mehanička obrada

skeleta,

 proba skeleta, izrada zagrižajnih bedema i određivanje međuviličnog odnosa,

 proba postave zuba

 zamena voštanih delova proteze akrilatom tehnikom jednostranog kivetiranja ili

polimerizacijom u toploj vodi,

 završna obrada skeletirane proteze i predaja proteze pacijentu.

2
 2. SUPRADENTALNE PARCIJALNE PROTEZE

Supradentalna proteza je parcijalna ili totalna proteza koja pokriva jedan ili više preostalih

zuba, korenova ili implantata; koristeći ih za retenciju i prenos sila žvakanja. Dizajn je

sličan parcijalnoj protezi, osim delova koji pokrivaju zube ili korenove zuba koji su

pripremljeni za ovu vrstu zubne nadoknade.

Overlej preteze se karakterišu time da

proteza prelazi preko većeg broja

okluzalnih i incizalnih površina

prirodnih zuba i često je ojačana

skeletom. Ovaj tip proteza je uglavnom

indikovan kod primarnih ili sekundarnih

rascepa nepca sa nepravilnim položajem

zuba. (slika 2.1.)

Hibridna proteza je tip supradentalne proteze koja izgleda kao totalna proteza, ali se

retinira i stabilizuje preko prirodnih zuba ili korenova.

Suprastruktura na implantima se izrađuje kao totalna, veoma ređe kao parcijalna

proteza.

3
Rešenje je za suptotalnu

krezubost, gde je glavni cilj

sačuvati preostale zube što je

duže moguće. Zubi se

pripremaju posebno da prihvate

mobilnu nadoknadu i na taj

način mogu se upotrebiti za

stabilizaciju proteze.

Osnovni koncept supradentalnih proteza zasniva se na činjenici da se preostali zubi ili

njihovi korenovi na biološki način održavaju alveolarni nastavak vilice preko

proprioceptivnog periodontno-muskularnog refleksnog mehanizma.

2.1. INDIKACIJE ZA IZRADU SUPRADENTALNE PROTEZE

Indikacije za ovu vrstu proteze u praktičkoj primeni su ograničene i primenjuju se u

sledećim slučajevima:

 kada je preostalo nekoliko jako inkliniranih zuba ili zuba koji svojom

morfologijom ne obezbeđuju dobru retenciju;

 kod malog broja i nepovoljnog raspored preostalih zuba;

 kao prelazna proteza usled nepovoljne prognoze preostalih zuba;

 kod otežane adaptacije pacijenta na totalnu protezu;

 kod velike isplivanosti retencionih zuba parcijalno skeletirane proteze ili pločaste

proteze;

4
  kod abradiranog zubnog niza;

 kada se klasičnom totalnom protezom ne može obezbediti dobra stabilizacija i

retencija (ekstenzivna redukcija rezidualnih grebenova, nerezilijentna pokretna

sluzokoža, nepovoljniji oblici rezidualnih grebenova, podminirani, oštri, pokretni

grebenovi, izrazita nepodudarnost alveolarnih grebenova, veliki interokluzioni

prostor);

 kod nekih anomalija vilica (mikromaksila).

2.2. KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU SUPRADENTALNE PROTEZE

Primena supradentalne proteze u praksi je kontraindikovana u sledećim slučajevima:

 kod očuvanog parodoncijuma zuba kada je omogućeno prihvatanje elemenata

parcijalnih pločastih proteza;

 neadekvatne higijene usta i zuba.

2.3. PREDNOSTI SUPRADENTALNIH PROTEZA

Supradentalne proteze su prihvatljivije rešenje od konvencionalnih totalnih proteza.

Prednost ove proteze ogleda se u očuvanju alveolarne kosti, to je omogućeno

zadržavanjem izlečenih korenova zuba i izradom proteze preko njih. Očuvana alveolarna

kost obezbeđuje stabilniju podlogu i veću potporu budućoj protezi.

Zadržavanjem zuba i pripremom njihovih okluzalnih površina da prihvate deo okluzalnog

opterećenja, a potom i da preko parodoncijuma zuba prenesu te sile na viličnu kost;

5
omogućava se gingivo-dentalni prenos okluzalnih sila koji je mnogo povoljniji od

gingivalnog prenosa.

Proprioceptori parodoncijuma preostalih zuba omogućuju precizniju kontrolu

mastikatornih pokreta i opterećenja potpornog tkiva, bolje razlikovanje konzistencije i

sastava hrane, a time i efikasniju zaštitu okolnog alveolarnog grebena od prekomernog

opterećenja. Pacijenti efikasnije žvaću, mogu da razviju veću mastikatornu silu i bolje je

kontrolišu.

Posledica starenja je produženje kliničke krune zuba, i skraćenje kliničkog korena; što

dovodi do toga da zub postaje neotporan na dejstvo bočnih sila. Njegovim skraćivanjem

do nivoa gingive ili nešto iznad gingive poboljšava se odnos krunice i korena, a time se

smanjuje štetno dejstvo sila i produžuje vek trajanja zuba.

Ugradnjom dvostrukih kruna ili ugradnjom atečmena na korenovima zuba, poboljšava se

i ostvaraju se uslovi za dobru retenciju i stabilizaciju supradentalne proteze. Ovim je

povećaana sigurnost i komfor pacijenata koji su zbrinuti ovim tipom proteze.

Prekrivanjem preostalih zuba kao i dobrim izborom i položajem veštačih zuba, kod

suptotalne krezubosti, ostvaruju se visoki estetski zahtevi.

2.4. NEDOSTACI SUPRADENTALNIH PROTEZA

Nedostaci ove proteze u praksi su najčešće posledica neadekvatnog održavanja higijene

proteze a samim time i higijene usne duplje. U ovim slučajevima može doći do pojave

proteznog stomatitisa i kandidijaze. Prekriveni zubi su podložniji karijesu i

6
parodontopatiji nego što je slučaj kod retencionih zuba konvencionalnih parcijalnih

proteza.

2.5. SMERNICE I PRIPREMA ZA IZRADU SUPRADENTALNIH PROTEZA

Gubitak prirodnih zuba praćen je značajnim morfološkim i funkcionalnim disfunkcijama

u okviru orofacijalnog sistema. Zadržavanjem preostalih zuba u cilju sačuvanja alveolarne

kosti, time se obezbeđuje trajnija i stabilnija potpora totalnoj protezi.

Izrada supradentalnih proteza obuhvata sledeće faze: selekciju zuba koji služe kao oslonac

supradentalnoj protezi, izbor retencionih zuba i pripremu preostalih zuba.

2.5.1. KRITERIJUMI ZA IZBOR RETENCIONIH ZUBA

Specifičnost u pripremi je selekcija i priprema zuba koji će služiti kao potpora

supradentalnoj protezi. Kriterijumi pri odabiru zuba, tačnije korenova zuba koje će prekriti

supradentalna proteza su:

Stanje potpornih tkiva (alveolarna kost, periodoncijum, cement i gingiva)

obezbeđuje potporu supradentalnoj protezi i to zahvaljujući širokoj

pripojnoj gingivi, odsustvom inflamacije gingive, sanirani infrakoštani

parodontalni džepovi, ako i odsustvo karijesa cementa korena i očuvana

alveolarna kost.

7
 Odnos kliničke krune i kliničkog korena zuba je najoptimalniji ukoliko

iznosi 1:2. Kao posledica uznapredovale parodontopatije i starenja ovaj

optimalni odnos se menja tako da klinika kruna postaje jednaka ili duža od

kliničkog korena zuba. Skraćenjem kliničke krune zuba neutrališu se štetne

horizontalne sile i uspostavljaju se optimalni odnos kruna-koren.

Stanje zubnih tkiva je takođe veoma bitan faktor. Zubi koji će se nalaziti

ispod supradentalne proteze moraju biti zdravi ili sanirani (bez karijesa).

Kao potpora ovoj vrsti zubne nadoknade mogu poslužiti izlečeni zubi ili

korenovi zuba. Zub sa očuvanim vitalitetom je najpovoljniji jer ima veću

biološku vrednost.

Vrsta zuba i njihov položaj u zubnom luku predstavlja značajan faktor, jer svi zubi su

značajni za potporu supradentalne proteze. Posebnu vrednost imaju zubi u donjoj vilici u

interkaninom sektoru zbog velike redukcije alveolarne kosti u ovom delu. Najbolji statički

uslovi se postižu kada se preostali zubi nalaze sa obe strane medijalne linije.

2.5.2. PRIPREMA PREOSTALIH ZUBA

Priprema zuba predviđenih za pokrivanje supradentalnom protezom zavisi od stanja

potpornih tkiva zuba, odnosa krune i korena i broja i rasporeda preostalih zuba. Postoji

više načina pripreme zuba za pokrivanje supradentalnim protezama (slika 2.3.). Isplivali

zubi mogu da se skrate i blago zaoble (A i B). Preostale vitalne zube je moguće pripremiti

izradom jednostavnih metalnih kapica (C) ili unutrašnjih teleskom krunica (D). Često je

neophodno devitalizovati zub, kada se povećavaju mogućnosti za pripremu zuba.

8
Devitalizovani zubi ili korenovi zuba su vrlo pogodni za prihvatanje ričmond kape (F),

intraradikularnih atečmena (G) i pulpalnih kočića (H) ili se mogu zatvoriti kompozitnim

ili amalgamskim ispunom (E). Kod izuzetno nepovoljnog odnosa krunice i korena,

indikovana je hirurška intervencija radi prekrivanja izlečenog korena zuba

mukoperiostom (I), a potom ugradnjom transdentalnog implantata (J).

Mali broj preostali zuba sa lošim potpornim tkivima moguće je pripremiti specijalnim

magnetima ugradnja dentalnih magneta. Ugradnja dentalnih magneta prolazi kroz fazu

parodontološke pripreme potpornih tkiva, odsecanje kliničke krunice zuba do 1mm iznad

gingive i devitalizacija zuba, potom se ugrađuju fabrički gotovo postolje u koren zuba.

Deo korena koji nije pokriven postoljem magneta štiti se glas-jonomer cementima ili

kompozitima; dok su ostali postupci identični izradi parcijalne proteze.

9
 3. DVODELNE PARCIJALNE PROTEZE

Dvodelna parcijalna proteza je proteza koja je izrađena od dva odvojena dela koja se

mehanički spajaju u ustima pacijenta. Primena ove vrste proteze je u slučajevima kada

postoje različite podminiranosti koje su naspramne (npr. Mezio-distalno ili lingvalno-

bukalno). Nazivaju se još i sectional dentures i two-part dentures.

Postoje dva tipa ovog oblika parcijalne proteze:

 meziodistalni tip, koristi se za mezijalne i distalne podminirane površine

graničnih zuba kod umetnutog sedla u transkraninoj regiji;

 lingvobukalni tip, koristi se za lingvalne i bukalne podminirane površine zuba i

alveolarnog grebena kod umetnutog sedla najčešće u interkaninoj regiji.

3.1. INDIKACIJE ZA IZRADU DVODELNE PARCIJALNE PROTEZE

Indikacije za izradu ove vrste proteza su vrlo usko ograničene i svode se na sledeće

slučajeve:

 malog umetnutog sedla u bočnoj regiji kada pacijent ne želi da brusi zube za izradu

fiksne nadoknade;

 kada pored zuba treba nadoknaditi izgubljene delove tvrdog i mekog tkiva;

 anteriornog umetnutog sedla kada se želi izbeći vidljivi retencioni elementi

(bukolingvalne proteze);

 malog umetnutog sedla kod pacijenata obolelih od epilepsije gde je neophodno

izraditi dobro retiniranu zubnu nadoknadu;

10
  kod mladih pacijenata sa umetnutim sedlom kod kojih je izrada fiksnih nadoknada

kontraindikovana zbog nezavršenog rasta vilica, a konvencionalne parcijalne

proteze zbog kratkih kliničkih krunica ne obezbeđuju dobru retenciju.

3.2. PREDNOSTI DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA

Prednosti dvodelnih parcijalnih proteza u odnosu na konvencionalne oblike proteza su:

 dobra retencija i stabilizacija;

 nadoknađuje izgubljena tvrda i meka tkiva;

 dvodelna parcijalna proteza nema velike spojnice pa je cela proteza smeštena u

tzv. proteznom prostoru;

 nije potrebno obimnije brušenje zuba u cilju pripreme, jer nisu neophodne

namenske fiksne nadoknade i vodeće ravni;

 nema slobodnih aproksimalnih podminiranih površina jer su u ove delove smešteni

delovi proteze i oni sprečavaju akumulaciju hrane.

3.3. NEDOSTACI DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA

 nešto složenija tehnička izrada;

 usko indikaciono polje koje zavisi od lokacije i veličine podminiranosti graničnih

zuba umetnutog sedla:

 neznatna lateralna pomeranja proteze koja nastaju usled habanja mehanizma

zabravljivanja;

11
  dobra obuka i spremnost pacijenta da prihvati pravilno i pažljivo unošenje

segmenata proteze i njihovo međusobno spajanje.

3.4. PRINCIPI PLANIRANJA DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA

Bezubi prostor u koji se postavlja dvodelna proteza je najčešće u obliku trapeza. Prostor

je bočno oivičen aproksimalnim površinama graničnih zuba koje su podminirane u odnosu

na vertikalni pravac.

Planiranje zahteva vrlo precizno premeravanje i crtanje pojedinih segmenata proteze na

modelima u paralelometru (slika 3.1.) . Prvi segment proteze (slika 3.2.) koristi mezijalne

podminirane zone posteriornog stubnog zuba i on se ceo izrađuje od metala; njegov pravac

unošenja je kaudalno i distalno i približno je paralelan sa mezijalnom površinom

posteriornog stubnog zuba. Drugi segment (slika 3.3.) ima metalni skelet koji nosi

veštačke zube i akrilat. Unosi se na potporna tkiva u pravcu kaudalno i mezijalno,

približno paralelan sa distalnom površinom anteriornog stubnog zuba zalazeći u njegove

podminirane zone.

12
3.5. SMERNICE U IZRADI DVODELNIH PARCIJALNIH PROTEZA

Izrada zahteva konzervativnu i parodontološku pripremu preostalih zuba, dok protetska

priprema nije potrebna. Otisak krezube vilice i otisak antagonista uzimaju se standardnom

kašikom i alginatom. Proba metalnih konstrukcija i njihovo međusobno povezivanje u

ustima zahtevaju nešto više vremena i strpljenja. Laboratorijska procedura izrade

karakteriše se tima da je neophodno prvo završiti prvi deo dvodelne proteze, pa tek onda

izraditi drugi deo. Izrađuju se dva različita vatrostalna modela za svaki deo pojedinačno,

a potom obavlja i dva livenja. Najosetljiviji deo ove procedure je ugradnja malog

mehanizma koji povezuje ova dva dela proteze u jednu jedinstvenu celinu, pritom se

koristi fabrički gotova bravica (slika 3.4.).

4. SWING-LOCK PARCIJALNE PROTEZE

Swing-lock (SL) proteze su parcijalne prozete sa SL atečmenom i SL tehnikom izrade.

Ova vrsta proteze ostvaruje retenciju preko posebnog atečmena – swing lock; po kojem je

i dobila ime. Proteza se sastoji od proteznog sedla sa veštačkim zubima i velike spojnice,
13
sastoji se i od labijalnog luka koji je povezan sa protezom preko šarnira (hinge) na jednoj

i bravice (lock) na drugoj strani. Sa labijalnog luka polaze produžeci, nalik na „I“ kukicu

po Roču, koji su kruti i zalaze u podminirane zone vestibularnih površina.

Veliku spojnicu čini podjezična ploča, koja ima ulogu da kruto povezuje dva dela proteze,

neutrališe sve horizontalne sile koje deluju na frontalne zube u lingvalnom pravcu. Proteza

se unosi u usta tako što se atečmen „otkopča“ (slika 4.2.), labijalni luk povuče malo upolje

(rotira oko šarnira), proteza postavlja na potporna tkiva i atečmen „zakopča“ (slika 4.3.).

14
Otiska je poželjno uzeti alginatima, jer upotrebom elastomera može doći do „čupanja“

prednjih parodontopatičnih zuba. Veoma je bitno i zaštititi slobodnu gingivu.

Laboratorijska procedura zahteva strpljenje i preciznost, kao i upotrebu paralelometra za

tačno postavljanje i ugradnju plastičnih delova SL atečmena u voštani model budućeg

skeleta.

4.1. KARAKTERISTIKE SWING-LOCK ATEČMENA

Swing-lock atečmen je plastičan delić koji se ugrađuje u voštani model skeleta proteze i

standardnim postupkom se jednokomadno lije sa metalnim skeletom proteze. Plastični

profil atečmena ima dva dela:

 plastični profil šarnira (Hinge attachment plastic pattern)

 plastični profil bravice (Lock attachment plastic pattern).

Po stavljanju proteze u osnovni položaj labijalni luk se primiče zubima i drugi deo SL

atečmena koju čini bravica se „zakopčava“ držeći labijalni luk čvrsto uz preostale prednje

zube.

4.2. PREDNOSTI I NEDOSTACI SWING-LOCK PROTEZA

Glavna prednost SL proteza u odnosu na konvencionalne parcijalne proteze je njena

primena u donjoj vilici. Kao prednost treba istaći:

 dobru retenciju i stabilizaciju u slučajevima kada preostali zubi nemaju

odovarajuće prirodne podminiranosti;

 mogućnost lake reparature, kao što je dodatak zuba u interkaninom sektoru;

15
  preventivnu i estetsku ulogu u slučajevima ogoljenih vratova zuba u interkaninom

sektoru.

Nedostatak ove proteze je vrlo usko indikaciono polje, brojne kontraindikacije i znatna

složenija tehnička izrada u odnosu na osnovne oblike parcijalnih proteza.

4.3. INDIKACIJE ZA IZRADU SWING-LOCK PROTEZE

Upotreba SL proteze je pokazala najbolje rezultate u slučajevima:

 Kenedi klase I u donjoj vilici, kada je ostalo nekoliko prednjih zuba sa lošim

parodomcijumom, te je standardna forma parcijalne proteze kontraindikovana;

 Kenedi klase I, posle parodontološke hirurške intervencije (režanj operacije) u

cilju zaštite ogoljenih vratova zuba;

 Uznapredovala parodontopatija na prednjim zubima, kada ova proteza ima

terapijsko sredstvo za imobilizaciju preostalih zuba.

4.4. KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU SWING-LOCK PROTEZE

Najvažnije kontaindikacije su:

 loša higijena usta i zuba;

 mogućnost ostvarenja istog terapijskog efekta osnovnim oblicima parcijalnih

proteza;

 veliki vertikalni i mali horizontalni preklop;

 kratka i vrlo pokretljiva donja usna i plitak donji vestibulum;

 visok pripoj frenuluma;

16
  prominentan alveolarni greben kod kojeg ne postoji nikakva labijalna

podminiranost preostalih zuba, pa je nemoguća retencija produžecima u vidu „I“

kukica.

5. REDUKOVANE PARCIJALNE PROTEZE

Redukovane parcijalne proteze, pod određenim uslovima i u cilju estetske rehabilitacije,

se izrađuju u gornjoj vilici. Ideja ovog oblika parcijalne proteze je zaštita slobodne gingive

i gingivalni prenos sila žvakanja. Protezna ploča je prilično redukovana, a redukcija ide

od periferije, široko zaobilazeći slobodnu gingivu. Kod ovog tipa proteze preostali zubi

uopšte nisu angažovani u prenošenju okluzalnih sila.

Pod ovim imenom opisano je nekoliko sličnih oblika parcijalnih proteza.

„Spoon“ proteze su dobile ime po svom

izgledu koji podseća na kašiku. (slika 5.1.)

Indikovane su kao provremena zubna

nadoknada za jedan od dva prednja

izgubljena zuba. Proteza nema klasične

elemente retencije, pridržava se pomoću

sila adhezije i krutih delova akrilata koji se

nalaze u podminiranim aproksimalnim zonama prednjih zuba; dok široko zaobilazi

17
slobodnu gingivu. Pravac unošenja proteze ovde mora bitno da se razlikuje od pravca

pomeranja proteze, kako bi se izbeglo traumatsko pomeranje proteze.

Modifikovana „spoon“ proteza je

prihvatljivija varijanta prethodnog oblika

parcijalne proteze. (slika 5.2.) Protezna baza je

nešto manje redukovana i oslanja se na oralne

površine tri do četiri zuba, što protezu donekle

stabilizuje.

Every parcijalna proteza, nazvana po njenom tvorcu Every R.G., je najprihvatljivije

dizajnirana redukovana proteza. Ona se izrađuje kao pločasta (slika 5.3.) ili kao

skeletirana proteza (slika 5.4.). Pripada grupi redukovanih proteza jer je redukovana, a

ploča proteze je udaljena od slobodne gingive i prenos okluzalnih sila je gingivalan.

Redukcija je pouzdanije u poređenju sa prve dve proteze i to se ostvaruje zahvaljujući SIB

kukici- posebnom retencionom elementu. SIB kukica (SUPRA-INFRA-BULGE) je

konstruisana kukica za premolare i molare i ima za cilj da minimalno traumatizuje zub.

Kukica se indikuje u paru (vestibularno i oralno), dok kontakt sa zubima ostvaruje na

maloj ovalnoj površini 1,5 - 2,0 mm2 iznad ekvatora i na istoj toliko površini ispod

ekvatora. Deo kukice iznad ekvatora ima zadatak da stabilizuje, a deo ispod ekvatora da

retinira protezu.

18
5.1. PREDNOSTI I NEDOSTACI REDUKOVANIH PARCIJALNIH PRTEZA

Prednosti redukovane parcijalne proteze u odnosu na druge proteze je u tome što:

 ne zahteva protetsku pripremu;

 ima dobre estetske karakteristike;

 jednostavna je i lako se izrađuje

 ne deluje jatrogeno na parodoncijum preostalih zuba.

Nedostaci ove vrste proteza su nedodovoljna retencija, zbog toga je neophodno isključiti

pacijente koji bi usled bolesti ili nepažnje mogli da progutaju ili aspiriraju protezu, i još

jedan nedostatak ove proteze je stabilizacija.

5.2. INDIKACIJE ZA IZRADU REDUKOVANE PARCIJALNE PROTEZE

Specifično polje indikacije polje, koje se može svesti na sledeće slučajeve:

 nedostatak jednog ili dva prednja zuba u gornjoj ili donjoj vilici – kao imedijatna

ili privremena proteza;

19
  kada preostali zubi imaju kratke kliničke krune, a hirurška intervencija je

kontraindikovana

 kada su preostali zubi parodontopatični, te se kao trajna proteza koristi Every

parcijalna proteza.

6. RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE

Razdvojive proteze (disjunct dentures) nazivaju se još i razdeljive i dvosegmentne

parcijalne proteze. Koriste se u slučajevima kada je prenos pritiska problematičan zbog

lošeg stanja potpornih tkiva preostalih zuba. Karakteristično za ove proteze je da se u

potpunosti mogu razdvojiti dentalni i gingivalni deo. Dentalni deo pridržava gingivalni

deo proteze za vilični tegment, omogućujući punu slobodu kretanja slobodnim sedlim.

Uloga dentalnog dela je da poveže sve retencione zube sa obe strane vilice, nosi retencione

elemente proteze; izrađen je od metala i krut je. Gingivalni deo proteze čine protezna sedla

sa veštačkim zubima i palatinalnom pločom ili podjezičnim lukom. Najčešće se u gornjoj

vilici izrađuje od akrilata, dok se u donjoj izrađuje u kombinaciji akrilata i metala. Prenos

pritiska je gingivalni.

6.1. RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE U GORNJOJ VILICI

Najbolji rezultati su postignuti kod krezubosti Kenedi I klase, kada zbog lošeg stanja

potpornih tkiva preostalih zuba nisu indikovane konvencionalne parcijalne proteze.

20
Dentalni deo u obliku ploče obuhvata oralne površine svih preostalih zuba, noseći na

svojim krajevima odgovarajuće retencione elemente. Distalni produžeci dentalnog dela se

uglavljuju u posebno pripremljene žlebove gingivalnog dela. Metalna ploča prekriva

slobodnu gingivu gornjih zuba sa palatinalne strane. U funkciji se pomera samo gingivalni

deo, dok dentalni ostaje nepokretan i ne traumatizuje gingivu.

Gingivalni deo se sastoji od protezne baze, koja ima žlebove i u koju se uglavljuju

produžeci dentalnog dela, koja obuhvata nepce i proteznih sedala sa veštačkim zubima.

Veza proteznog i dentalnog dela ima za cilj pridržavanja gingivalnog dela proteze za

vilični tegment.

6.2. RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE U DONJOJ VILICI

Indikovane su kod obostrano skraćenog zubnog niza (Kenedi I klasa). Dentalni deo

retinira protezu i povezuje preostale prednje zube. Gingivalni deo ima dva protezna sedla

sa zubima koji su međusobno povezani rigidnom velikom spojnicom – podjezičnim

21
lukom. Veza ova dva dela proteze se ostvaruje posebno konstruisanim klinom na kraju

poluge.

6.3. INDIKACIJE ZA IZRADU RAZDVOJIVE PARCIJALNE PROTEZE

Razdvojive parcijalne proteze, kao specifičan oblika parcijalnih proteza, najbolje rezultate

postiže u sledećim slučajevima:

 malog broja preostalih zuba sa lošim stanjem potpornih tkiva;

 rascepima palatuma i mekih tkiva;

 velike rezilijence sluzokože i podsluzokožnog tkiva bezubih polja;

6.4. PREDNOSTI I NEDOSTACI RAZDVOJIVIH PARCIJALNIH PROTEZA

Osnovna prednost je povezivanje svih preostalih zuba sa obe strane vilice u splint.

Dentalni deo, na ovaj način imobiliše preostale zube i redstavlja terapijsko sredstvo u

lečenju parodontopatije. Gingivalni deo se u funkciji pomera prema sluzokoži, primajući

sve okluzalne sile.

22
6.5. SMERNICE U IZRADI RAZDVOJIVIH PARCIJALNIH PROTEZA

Specifičnost izrade proteze ogleda se u preciznoj laboratorijskoj izradi veze dentalnog i

gingivalnog dela proteze. Pri izradi gingivalnog dela razdvojive proteze u gornjoj viici

medole se izrađuje od roze voska koji pokriva celu površinu protezne ploče i zelenog

voska koji treba da stvori prostor za metalni deo (dentalni deo) i naleže na roze vosak. U

donjoj vilici se dva puta izliva metalni skelet prvo se lije metalni skelet gingivalnog dela

sa podjezičnim lukom i retencijom za akrilat proteznih sedala. Potom se uzima otisak i

izrađuje se dentalni deo proteze od metala s klinom na kraju poluge.

7. JEDNOSTRANA PARCIJALNA PROTEZA

Jednostrane ili unilateralne parcijalne proteze

su proteze koje su locijane samo na jednoj

strani vilice. Uloga im je da nadoknade zube

kod jedostrano skraćenog zubnog niza, vrate

izgubljenu funkciju i estetski rehabilituju

pacijente. Karakteriše se time da nema

proteznu ploču ili lukove već samo protezno

sedlo i elemente za retenciju i stabilizaciju.

Brušenje zuba, izrada namenskih krunica i

23
ugradnja posebnih atečmena koji vezuju fiksne krunice i mobilnu jednostranu parcijalnu

protezu, prethode izradi ove proteze.

7.1. PREDNOSTI I NEDOSTACI JEDNOSTRANE PARCIJALNE

Glavna prednost je komfor koji obezbeđuje ova proteza, koji se obezbeđuje odsustvom

lukova i ploča koje povezuju levu i desnu stranu proteze. Pored toga, proteza ostvaruje

odlične estetsku i dobru funkcionalnu rehabilitaciju krezubog pacijenta.

Nedostaci jednostrane parcijalne proteze su brušenje najmanje dva zuba koji će biti

povezani u blok i nositi atečmen, kao i prilično složena ugradnja atečmena. Slobodno

sedlo može razviti veliku kinetiku, koju nije uvek moguće stabilizovati. Po pacijenta

otežano skidanje i unošenje proteze u usta predstavlja glavni nedostatak.

7.2. INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU JEDNOSTRANE

PARCIJALNE PROTEZE

Indikacije za jednostrane parcijalne proteze su:

 jednostrano skraćen zubni niz u kome nedostaju molari;

 jednostrano skraćen zubni niz u kome nedostaju molari i drugi premolar, pri tom

prvi premolar i očnjak ispunjavaju sve uslove za izradu namenskih krunica i

ugradnju atečmena.

Kontraindikacije za izradu jednostrane parcijalne proteze su svi slučajevi kada je moguće

izraditi standardne fiksne i mobilne nadoknade. Pored ovoga, u kontraindikacije spada i:

 obostrano skraćen zubni niz;

24
  nedovoljno izražen alveolarni greben koje jednostrano skraćenog zubnog niza;

 kratke retencione zube;

 pacijent sa izrazito jakom mastikatornom muskulaturom, parafunkcijama i lošom

oralnom higijenom usta i zuba.

7.3. SMERNICE ZA IZRADU JEDNOSTRANE PARCIJALNE PROTEZE

Uspešna terapija ovom vrstom proteze podrazumeva opravdanu indikaciju i precizan plan

ugradnje atečmena i izrade metalnog skeleta parcijalne proteze.

Kliničke procedure obuhvataju sledeće postupke:

 preparacija zuba

 uzimanje otiska za namenske fiksne nadoknade, za protezu i antagoniste

 proba metalnog skeleta skeleta

 proba modela proteze

 predaja jednostrane parcijalne proteze

Glavna stavka laboratorijskih procedura je pažljiva izrada namenske nadoknade sa

metalnim skeletom parcijalne proteze.

8. PARCIJALNE FLEKSIBILNE PROTEZE

Parcijalne fleksibilne proteze zasnivaju se na konceptu da su svi delovi pločaste proteze

fleksibilni tj. elastični. Gradivni materijal koji se koristi je termoplastičan, što znači da je

25
na sobnoj temperaturi krut, a na temperaturi tela je elastičan. Dentoalveolarne kukice su

isto izrađene od ovog materijala i zbog velike elastičnosti lako prelaze preko ekvatora

zuba i preko prominencija alveolarnih grebena i zalaze u podminirane prostore. U funkciji

ostaju priljubljeni uz tkiva, pridržavajući protezu. Predstavlja terapijsko sredstvo kojim se

nadoknađuju izgubljeni zubi i resorbovani deo alveolarnog grebena i ponovno se

uspostavljaju okluzalni odlnosi i normalne funkcije stomatognatog sistema.

8.1. INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE ZA IZRADU FLEKSIBILNIH

PROTEZA

Fleksibilna parcijalno skeletirana proteza izrađena od termoplastičnih materijala se

preporučuje u gotovo svim slučajevima kada je neophodno pacijenta zbrinuti mobilnom

nadoknadom; pogotovo kod pacijenata sa posebnim zahtevima. Ove proteze su pre svega

indikovane kod:

26
  pacijenata sa jako podminiranim alveolarnim grebenima i izraženim tuberima

procesusa alveolarisa maksile;

 pacijenata alergičnih na akrilate;

 dece sa nezavršenim rastom zuba i vilica;

 pacijenata posle oralnohirurških intervencija kao postresekcione proteze.

8.2. SMERNICE ZA IZRADU FLEKSIBILNIH PROTEZA

Gradivni materijal se termički obrađuje, prevodi u gumasto stanje i pod pritiskom

ubrizgava u kalup. Zahvaljujući vrsti materijala, fleksibilna parcijalna proteza se retko

lomi; u slučaju loma moguće je reparirati protezu iako je to složen proces. Protetska

priprema nije potrebna za ovu vrstu proteze nije potrebna. Na modelima za studije

neophodno je pronaći podminiranosti alveolarnih grebenova u koje će zalaziti delovi

termoplastičnih kukica i delovi protezne ploče. Otisak za izradu proteze je akompresioni,

uzima se standardnom kašikom i alginat materijalom. Neposredno pre predaje, parcijalnu

fleksibilnu protezu je neophodno držati nekoliko minuta u toploj vodi da bi postala

plastična, pa tek onda predati pacijentu. Manje korekcije ploče i dentoalveolarnih kukica

su moguće, ali posebnim frezama i gumicama.

9. PARCIJALNE PROTEZE NA IMPLANTATIMA

Parcijalna proteza na implantima je proteza koja u osnovi ima akrilatnu ploču ili metalni

skelet, a kao elemente potpore pored preostalih zuba kojiste se i transdentalne ili

27
endoosealne implante. Terapija krezubosti ovom vrstom proteze je složen i

multidiscipliniran postupak.

Tokom planiranja proteze, a pre ugradnje implantata, neophodno je izraditi dijagnostičke

proteze. Dijagnostičke proteze su izrađene od transparentnog akrilata u cilju određivanja

mesta ugradnje endoosealnih implantat i planiranja elemenata za fiksne ili mobilne

suprastrukture na implantima. Implanti se suprastrukturom povezuju u blok, dok se na

metalnu suprastrukturu postavljaju delovi atečmena koji imaju ulogu u retenciji proteze.

Parcijalna proteza na implantima je mešovito mošena dentalna konstrukcija, jer se sva

opterećenja kojima je izložena proteza u funkciji delom prenosi na implante a delom na

ostale zube i tkiva rezidualnog grebena. Neophodno je istovremeno opteretiti ankilotično

vezane implantate, preostale retencione zube i rezilijentna tkiva rezidualnog grebena i

time obezbediti ravnomerno sleganje svih delova nadoknade. Ovo je glavni problema u

planiranju ove proteze, a pravim izborom atečmena i pažljivim oblikovanjem

suprastrukture moguće je to obezbediti.

9.1. INDIKACIJE ZA IZRADU PARCIJALNE PROTEZE NA

IMPLANTATIMA

Parcijalna proteza na implantima se izrađuje samo u slučajevima kada se konvencionalnim

protezama pacijent ne može rehabilitovati, a to se desava u narednim slučajevima:

 nakon hirurškog uklanjanja većeg dela alveolarne kosti (tumor, cista, saobraćajna

nezgoda), a preostalih nekoliko zuba nije dovoljno za fiksnu nadoknadu ili

pouzdanu retenciju i stabilizaciju mobilne nadoknade;

28
  kod suptotalne krezubosti sa uznapredovalom resorpcijom alveolarnog grebena,

kada preostali zubi ne mogu obezbediti pouzdanu retenciju i stabilizaiju proteze.

10. OPTURATOR I POSTRESEKCIONE PARCIJALNE PROTEZE

Opturatori i postresekcione proteze su mobilne nadoknade koje istovremeno nadoknađuju

i po neki izgubljen zub, a pritom koriste elemente retencije i stabilizacije parcijalnih

proteza. U ove proteze učestvuje maksilofacijalna protetika koja je deo stomatološke

protetike. Maksilofacijalna protetika se bavi izučavanjemi rekonstrukcijom struktura

stomatognatog sistema nadoknada, koje mogu biti mobilne, uslovno mobilne i fiksne.

Njihovo znanje zahteva dobro poznavanje osnovnih principa makslofacijalne i plastične

hirurgije, potom nauke o materijalima i logopedije. Nadoknade koje izrađuje su različite

zubne i facijalne nadoknade, kao

sto su opturatori i manje

postresekcione proteze koje

predstavljaju jednostavnije

nadoknade do najsloženih

nadoknada kao što su proteze i

epiteze većeg dela lica, oka, nosa

i uva.

Opturatori su proteze namenjene

zatvaranju kongenitalnih ili

29
stečenih otvora, pre svega tvrdog nemca ili okolnih tvrdih i mekih struktura. Kada pored

osnovne funkcije zatvaranja otvora, nadoknađuje jedan ili više izgubljenih zuba; onda je

reč o opturator parcijalnim protezama. Opturator proteze se mogu izrađivati kao

imedijatne, prelazne i definitivne.

Postresekcione proteze su parcijalne proteze koje se izrađuju nakon hirurške intervencije

sa ciljem da nadoknade tkiva odstranjena hirurškom intervencijom, kao i izgubljene zube

i deo resorbovanih alveolarnih grebena. Postresekcione proteze se mogu izrađivati kao

imedijatne, prelazne i definitivne.

10.1. PRINCIPI PLANIRANJA I SMERNICE U IZRADI OPTURATOR I

POSTRESEKCIONIH PARCIJALNIH PROTEZA

Planiranje ovog oblika parcijalnih proteza zasniva se na detaljnoj anamnezi, kliničkom

pregledu, analizi radiograda, 3D obrada CT snimka, kao i na izradi trodimenzionalnog

virtuelnog i dijagnostičkih modela facijalnog masiva. Virtuelni model maksilofacijalne

proteze se materijalizuje u materijal sličnom vosku, proba na pacijentu i završava na

konvencionalan način.

Najbolji rezultati se postižu kada se na metalni skelet parcijalne proteze ugrađuju delovi

tvrdih i mekih tkiva koji nedostaju, a proteza se retinira atečmenima, dvostrukim krunama,

magnetima, livenim kukicama ili ugradnja endoosealnih implantata. Retencioni elementi

zavise od zdravlja pacijenta i raspored preostalih zuba.

Postupak izrade zahteva dvofazni otisak, prvo se otisne defekt gumastim silikonom, a

preko njega se uzima standardni otisak zuba, alveolarnog grebena i okolnih tkiva. Otisak

30
se izliva u gipsu ili kombinaciji gipsa i veštačkih smola. Nadoknada se modeluje u vosku,

isproba se na pacijentu i dorađuje, a potom se u postupku livenja ili polimerizacije prevodi

u konačnu protezu. Materijali koji se koriste za ove nadoknade su meki akrilati

kombinovani sa silikonima, postoje i posebne boje za akrilate da bi se što bolje prilagodila

proteza pacijentu kao i posebni lepkovi koji se koriste za pridržavanje nekih složenijih

proteza. Zbog svoje veličine i težine, često se opturatori izrađuju „šuplji“, a i pored toga

neophodni su dobri retencioni elementi. Pacijenta je potrebno detaljno obučiti kako da

unosi i iznosi protezu iz usta, jer neke znaju biti po svojoj konstrukciji dosta složene.

Higijena opturatora i postresekcionih parcijalnih proteza moja biti besprekorna i zbog toga

se pored paste i četkice često preporučuju i blaga dezifekciona sredstva.

11. ZAKLJUČAK

Krezubost je stanje stomatognatnog sistema koje nastaje gubitkom jednog ili više zuba, a

njena rehabilitacija je omogućena primenom različitih oblika mobilnih i fiksnih zubnih

nadoknada. Glavni preduslov za uspešnu terapiju posebnim oblicima parcijalnih proteza,

zbog njihove uske indikacije i komplikovanije izrade, je pravilno postavljanje indikacije

a potom i pažljivo planiranje terapije. Ove vrste proteza su prihvatljivije rešenje od

konvencionalnih proteza. Zahvaljujući svom obliku, obezbeđuju bolju retenciju i

stabilizaciju, a pacijentu omogućavaju veći komfor u toku žvakanja i govora.

31
 12. LITERATURA

D.Stamenković, Stomatološka protetika, Parcijalna proteza, Beograd 2006.

Dobrivoje M. Trifunović i saradnici, Stomatološka protetika – pretklinika, Beograd 1992.

Power Point prezentacija prof.dr Vojkana Lazića

https://www.google.com/images

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/

32
 13. BIOGRAFIJA

Mila Šupić, rođena 23.09.1995. godine u Subotici. Osnovnu školu „Kizur Ištvan“ u

Subotici završava 2010. godine kao dobitnik Vukove diplome. Srednjoškolsko

obrazovanje završava u Gimnaziji „Svetozar Marković“ kao odličan učenik. Jula 2014.

godine upisuje se na Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na studijski program

Integrisane studije stomatologije. Autor je studentskog rada „Stavovi i znanja pedijatara

o primeni fluorida“ na Klinici za dečju i preventivnu stomatologiju. Poslednji ispit

položila je 17.07.2020. godine.

33