Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Sindrom Psihologije I Creva

    Uploaded by

    pticica89
    40 views151 pages

    Original Title

    Sindrom Psihologije i Creva

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    40 views151 pages

    Sindrom Psihologije I Creva

    Uploaded by

    pticica89

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 151
    Sindrom psihologije i creva Kako se prirodnim putem lete AUTIZAM DISPRAKSIJA DISLEKSIJA ADD ADHD ' DEPRESIJA SHIZOFRENIA Dr NataSa Kembel-MekBrajd, MD, MmedSci (neurologija), MMedSci (nutricionizam) De Salas Compbel Med MD | Pshologia i Mojin sinovina Nikolas tae mom muse Piteru, ber die pode { ohrabreanja we Riga ikea ne Bi bla nopisane, Lektor | Gordana Nuke | Iedavat eMMiljana Selakovié raficko uredesie Klasa,Beogred Prevodi! onde Selakoié Setana Ciomt Biljana Jovanov Stamps asa, Beograd Tupax 500 ISBN 978-86-935257-0 PRIKAZIKNJIGE De Natali Kembol-Mekbrajd tba Secitati fo je sastavls tako ‘nformatins { provokativoa kajigu. Od prekemerme upottabe sntibiotika do promovisanje dojenja i adraile isane, dr Kembel-MekBrai pide sulorttom lekaralntara i toplinom i ossésinoitn majke deta sa sutizmor. Svaki roditel} deteta sx actizmom, poremetajem palajs, hiperaltivno, dsekijom i dispraksjon imate velka korist 0 ove len, koja istovrsmeno oduleliomn i fokira tteoee, Toplo je preporutvjer, Dr Basont K Puri, MA, Phd, MB, BChir, BSC MathSe, MRCPsych, Dipstat, Mmath, Voda Lipid Neurasctence Grupe na MRI odeberju Hramersmit Soli! na Inperialnom koladiu u Londons autor kyjiga ‘The Natural Way to Beat Depression (Pobedite depres przodaim ‘putem); Chron Fatigue Syndrome (Sindrom bronignog umora; {Natura Energy (risodna enor), De Nataéa Kembel-Mekdrajd jo ma odlien natin prikazala sti vere fnmeds ishrane i bichemile,¢ psiljtrisih | neurlofkth problems { tistvinestialne fenkaje. Na dian natin je povesla epeiiéne Aigesivme probleme st stnjims kao ito ma shlofrenijo, autizam, poremetajpsnje i drugim problemima u sv dete. Kaj fe repuna vainih 1 interesantaih dinjenica hoje Udi mogu keris kako. bi ‘optimizovalt svoj ndcave dre svje dave ‘Dr Viljem $0, PAD, Laboratori Great Pains, Kanaas, SAD align dr Kembel-Mekerajd pevés vine informacje f velit avid w rammevanje 1 lobanje gactoestinsdnih poremotija kod saba st {efhotams w razvoju §drugin porerelsjms. Ova knign sade onovne. informacje 2a pofetnike, kao i detaljaije informacje 24 one Kol na ‘aprednijem nivou. Hvala Var, dr Kembel-MekB aid to se nail ov yigu Dr Stun Mt, Edelson, Ph.D, Centar 2a prowtevenjeeutizma, Oregon, sap 3 ‘Ova knsigaj anteting i posta provi lasik vel lekar bi reo da ima. Ne, sviko domséingtvo treba da je ima! ‘Ona je lavor od noproceniivog zataja za pacijente sa ,siodromskim cboljenjima"{ tex, problemima mentalnog zdravja". Ona je duduénost medicine oj se vet praise “Martina Vas, 24(Bons), DiplON MBANT, nutricionista i nowtnar ‘ova kgs pruta angumente 22 itrativanje nuteeionalaih aspekat, sada crea toga kako lle fankeionsunjeerevaexilno ue ne samo na fiiko zeae, veé ja motdgne fankeie, kod sve dec aa tefkogamn tenjui ponasans Becbrajrodtela lot te ra pomoé obraaju Grupl podetke za decu sa ‘iperativno8 primetuje da nova deca imaju vl kort od detach (Unatiamnin intervnsps, Suvise Gato se oukivaj waded lamina, mineral esenciaaih magni kselia COvaknigapruda usd uto bake digestiva’ sistem tive na mozak. ‘Sei Bande, direktor i osnioaé Grape podrike 2a decu sa hiperaktimos, Velika Britaniia MOCVARA VIKEN ‘Stara drvens kaplaotvara se irom Tostauja mesto 2a tame od drvea St se pred tobom pr, ‘olansk mis stog sveteg az, ‘Tava | drvee kao da wide Dolce nj evo desno na povetaren [Notu si epénjen predivnim prizorom. ‘Sta te voi kro viaina maka ava, [Na mosta boda reko rele 2to neo tee. rio tako visoko dese, skoro da nebo done. ‘Vetrenjaa mimo stoj do ve pie stepenicamma Kojeru veé godinama soe. Uotnicl pele mje, Sviteti amc oj Taj dopso oss} dabrooiic vt bro ste Sune ako sve sna tay Zelenoj kao ojo ik uleto Put oj vod napred se tani ostavlaoseanje Lae rae Avante jezaveéena ‘nute tetplo ‘oogor do sledeteg pate ikolos KemberMek Braid, 1 godina \ Kembridt, Velika Briana OTVORENO PISMO RODITELJIMA DECE SA. AUTIZMOM Nema mnogo lui Kol bi laabrall da postanu roditeli deta sa autizmom Ipc, ¥ovom moderom set to nats 88 dssava sve vile i vide ‘Nema sumo ds Scom sveta posta epidemija sums. Ako nekom roditju to mobs it atkvawteha rola bis vam da nfkako nite wseben ‘tome! ‘Autizam je nekade bila rethaBolet, oto} medida je lekar ugavnom isn susetal usvojojprakijvedna [ud nikada aj dla za x, Pre 15 odina stopa weestalasiautizma u zapednio remljams bila je w prose Jodo det na deer had, Sada, prema podasinabritanskog Ministrstva ‘ral, jedno dete nani 66 dobjeiagneasautima, Prema podacima ametidhog Centra a otra bolesti (CDC), u vom tenth jedno od 50 smerihe dece dobiiadiagnons poreriatsia austin spelt tj bro) rastesvahog dana. Size Drojeve ich je i Kanaska fonda za sutiam (utism Canada Foundation) Jedna fasks stuja objajn uw easopis European Journal of Child and Adolescent Psychiatry (200, 9) anos de Je stopa wesalostiauizma w Finsko} dno dete na 483, Svedshi po govorea stopiod ana gt, Stase to defava? Zaft dlaa do tahvog rastiénog povessnjebroja deve oj oleraju od ove vfasn bolest 22 kaj oxtodokana medina tir da jeneinetiva? Da Ii je genetika uerok ove epidemij? Ista je — da ne anamo! ‘Medutim, on9 to anamo je da genetska obolena nemaju ovakra nagla Poveéanja stope utestlest. Genetika jodnosiavne ne funkcionie tako, Ovakvo povetanjeutestaostnovihdjagnozaautizma ne mode se objesit senetiom. Naprty time se pri Brrst argument u prilog tex dy gentika smobda pak ne gra tak vee ulogu vrazvoj atisma, a li ova epidenija nasa bog boliog dijgnostfikovant? Uprava to pokufevju da nam saopite nai ugledni medeinkiekspet Brita Da 1 to oni nama zaprvo govore dau brtensk doktor pre 20 godina bil tolko liu prepomavanj | djgnestifiovanjy autiema da ni uspevali da vide jedno dete aa 165 nh2Ako je to Shas, ge su danas sa ts deca? ‘Ope bisa bil tineer sa atizmorn jer anarno da ova bees wemsenorn 8 re neste. Jasn0 je da namame stuciuw koje jedan najer na 166 ‘kw Brita ima autiea. Ov) argument ne mode, dake kaya ubedt NNeitodrugo se detava, Neto do so ne mode tok tak obs jsiaut sa dnevnog red nett Sto se ne moe ile nokakvom pom, ‘Vetina radials deve ex aotiomom jasno #0 ae tog teaumatigaog tremtka kaa im je dokior s1optio dijagnoms autizma urine dase ta ‘ne mote ninit, Pa, udu da sam sma doktor, moram vam rei da va Aoltor nije u prvi da se mnogo toga me ufo! Osa Si dal rebla da, u zavisnost od toga haliko ste porvdeni i kakve au invesne cokotnosti imate dobre Eanse da pribiitesvoe dete normal sto je vile ‘moguio! Ne sttine dace saautimom Sirom svetatoikonapredujn dase skoro ne mops razikorati od svojih eink Koj se tpiéno varia, 8 rnormalne dece tad im se prudi odgovarajuéeleéenje i educa. Sto se pre potne sa tretmanom, to u boli renutt, Jer Bo je dete mlads, to Je ‘manja Sets koja treba poprviti, Tada dec jo week manjesaostaja a "azwju u odnosa ‘a vdejae kaise normalaorazviju. Na ste, doktor danas mnogo bole prepoznaju i postin dingnom automa, iko testo ‘isu od prevlke pomtilada je pian lene Vetini dee se aagnona poste pre trade godine Hive, Sto pre 10-45 godin nije bi sis Postawjanje djagnoveu taka ranom wrast dae rditeljoa anes da Sto rane supe w akc, a dete vee nse ra cporavak. ‘UV zapadnom svetu posto opts tendanelf dase cdgovornost male saravje prepuita medicinso} profes, Kada ste bes, ite kod doktor, Xa je u pitanja autium, zranigua modiins gotovo da nema niéta da ‘pomudi deta nakon postalian)adijagnone. Za rial je vlk Ske da Dudu prepastent tom éadovis rvanom ,sutizam, Vena rditela Kole ‘sum upoznala su intlgental | Zstovsoko obrazovani ud. Ono Sto prvo ural jo da nzuée So je vide moguée. Danas postji Sav jalan svet informsacija 0 autem, koji oljuyje i neka wredna nautaa istraivana, Ako pogledamo sya isralivanjau drug oblastima medicine u pslednih 20 godins,vidimo da a restates manji nego u podrus atime, Yerujom da se to deve ato io istredivanja 0 cntiamu polrete poplacja sanujife motva na seta ~ rdiej eee sn autimom, Med ns ma Takara, iohemifar, biologa Ul maprosto tntligentah ud, koi cuba ‘edesje za problem svg detts. Pstoi mea rath organiza roditelia ‘Zaam mnoge roitle koji su proved sate na telefon pra tea i omoé rodtelina wisto suse, Lageneautina aie jednostaveh pos. Potree su gone nepresanog rada i posvedenasti,Jpak, budu a sam sama rditalj, moga vam rod da jet edo od sata koje vom prada ajvetu megan nagrada! Hels bik dau ovo) Raji podem so rata ono aa Esto verujem dae odgovarajode legen za dee sa atiomom. Informacje 0 ishraninisu deo studijsog programa na meliinsiim fekalterima na Zapadu i stoga doktor’ maju veoma malo ovaénostishrane 1 Haenha olesti, A odgovarsjuésishrana je kamen temic svakog spefnog loonja nake hronitne bolt. Ni autzam | drug poremetsi tfenjsnisaimzetak Postojo maoge uzezene za w ov alas koje se smoraju razon. ‘Nelda je autizam bio dijagnozs koja se xmatrals beznadefnom, Danas je to daleko od istine pored sveg znana koje mama. Deca koja danas obi diagnos eutizma imaju mnogo we srete od dace koja je ona postavbena pro 0 goin (ho mozemo voplte isi o se), bau daje jihovim roditaljina danas dotupoo dalek vite iformecia pomoda koh oni mogu odmah pots ds pomata amjoj dec. Pre deset godine nismo malin poi od onoga So dans snamo, Rodel se deci anda postin a ajagnoza nemaju vremena da ofsjavju ~ imaju prove toga da none! Misti dae to veoma posto. Ov) vlog nen hoe koji vas ve ete provest amen vor fect zaurek. Ko en, moda Ge vam otvorit nove vik &pruatl nove moguénest, ka &to se wee dogoilo mnogite dina Hae ato da mastavin ta weno! uvoD ‘Ova Sajgaje nstalaw priodu od ti godine koje sam provela dati sa decom se utizmom 1 svoj nich. poeta sam planrala da ryiga bude ‘0 atin bsidud da J vein deve Koja fe doula kod mane zaista imal ‘uta. {pak Sto sam vidula vige dee postsjalo mi je sve jsnje dae pojninin i epiemij drags holes, Poremats) pada s hipershtimtea ber nje (ADHD/ADD),dispralj, disks, razoi problemi u ufenju i onan ales astm, elacamt~ vee to dostiglorazmere epider. te samo t9~ ov poremetai koji nized dluju nepovezano zaprave se poklapan. Pose vite godina radaw Mc gtovo da nsam srla dete sa ‘utizmon: koe j malo samo jene od mavedenih stanja. Sako dete ima ‘vs, tl we omh adraestanth problemas seto wreme. Ma primer, pollo bi ae dete en leriioms; intovemno bi ode pom neiko Stralicih epioda koe, a atim bi prigali © detetova} innzeino} Despretnosti (@spraks) i problemima uw ufenju. Veliki procenat astmatineislegitas dees ima u nee) mer i cispraksju i hiperkatimnast ‘Mnoga dera-‘maje probleme se Koncentraciom | odtfavanjem painle to ‘tie na lho spesbnast uSexja. Posto oko go% preklapanje izmed Ase | dipralsiei 30-50% proklspana izmoda ADHD-a i dsl Deca koja s ranom detinutvs pate od ehcema kasnije testo dobiaju ‘simpome autna. Antizam i ADHD se preKapsju sa svakim od gore rnavedenih stanja. Osim 3to su hiperaktima, mnoga deca imaju ocbijne sles arta, chee, dspraks dill, Alege ‘ao Ro vidimo, szviemena medicina Je napraila sve te posebne

    You might also like