1

, J\uPrн ,г,_ 'Pcvteite' \О

Mirjana Zivkovic ~

HARMONIJA
za III i IV razred srednje muzicke skole
IV izdanje

Zavod za udzbenike i nastavna sredstva - Beograd

2001
 Recenzenti
VLASТIМIR PERICIC, profesor Fakulteta muzicke нmetnosti u Beogradu
МILANКA DEZE, profesor Mнzicke skole "Isidor Bajic" u Novom Sadu
MIRJANA SISTEK-DORDEVIC, profesor Muzicke skole "Mokranjac" u Beogradu

~
1

Urednici
Dragana MIТROVIC
Slobodan JOVANOVIC 1

Odgovorni urednik
dr Petar PIJANOVIC

Za izdavaca
- Radoslav PETKOVIC, direktor
i glavni urednik

Prosvetni savet RepuЫike SrЬijeodobrio је upotrebu ovog udzbenika и III i IV razredu srednje nшzicke skole
resenjem broj 650-471/89. od 25 VI 1989. godine.

ISBN 86-17-08926-1
 PREDGOVOR
za IV izdanje udzbenika

Udzbeпik НАRМОNПА ZA III i IV RAZRED SREDNJE MUZICКE SKOLEje пa­

stavak pretl10dпo g udi.Ьeпika za 1 razred; оЬа udi.Ьeпika predstavljaju jednu celinu, stampaпu kao
1 i 11 deo jediпstvene materije, ра se brojevi notпih pгimera i fusnota пastavljaju. Ovaj deo
obuhvata zavrsetak dijatonike, modulacije, hromatiku i enliarmoniju, kao i kratak pregled stilskog
razvoja harmonije-poglavlje vise informativпog karaktera.
И odnosu па ranija izdaпja, vantonalпi akordi (istupaпja) su postavljeni, иz vise p1·imera,
pre obrade modulacija, а dijatonskoj modulaciji и najЬlize tonalitete (1 grupa) posvecena је
posebna paznja. И okviru veCine zadataka za dijatonsku modulaciju ukljucene su i vantonalne
dominante; time se pri sviranju modulacija izbegm1a mehanicko (saЫonsko) vei.Ьanje, а teziste
stavlja па slu.fnu i estetsku komponentu, сети treba da doprinese i оЬгасапје раzпје па melodiju
gornjeg glasa, ritam i oЫik (recenica). Dijatonska modulacija и udaljene tonalitete prosirenaje
podpoglavljem Modulacija ротоси mutacije, dok је modulacija ротоси napolitanskog
sekstakorda obradena и okviru poglavlja Hromatska modulacija па principu dijatoпske
modulacije (kraj 111 ili pocetak IV razreda ).
Notпi primeri koji ilustruju gradivo па vise mesta se preporucuju i kao vei.Ьe za sviraпje,
sto ы trebalo da postane navika i tamo gde to пiје роsеЬпо пaglaseno; па taj nacin se teorijsko
izlaganje usvaja kroz zvuk, а пе verbalno. Na mnogim mestima tekst је koncipiran vise kao
uputstvo koje treba da vodi sluli ucenika pri pisaпju i sviranju zadataka, nego kao teorijsko
pravilo. Podrazumeva se da се Ыti odsvirani i primeri iz literature - kako oni koji su citirani, tako i
oni koji se zadaju za liarmonsku analizu.
Razvijanje harmonskog sluha, иz razjasnjavanje zakonitosti tonalne harmonije i utemelji-
vanje muzicke pismenosti ucenika, nije ni malo lak zadatak. Rukovoden ovim osnovnim ciljevima
predmeta, nastavnik treba teziste rada da usmeri ka prakticnom ovladavanju materijom. Ukoliko
taj rad bude zasпovaп па pojavama koje su и muzici (klasike, ranog romantizma) najucestalije,
tитасепја slozeпijih pojava, izlozena cak i и najkraCim crtama, песе predstavljati optereceпje.
Zainteresovan ucenik се и knjizi moCi о tome da nade vise podataka, bez obaveze da sve nauci za
ispit. О muzikalnosti ucenika i savladanoj harmoniji najvise govoгe !еро uraden pismeni zadatak i
dobro odsvirana modulacija.

Aprila, 2001. Autor

3
 DOMINANТNI NONAKORD
jedna terca. Ovaj
Dominan tni nonakord је petozvuk koji se doЬija kada se dominan tnom septakor du dodajos
(u duru-ve liki nonakord) ili
tonje od osnovnog tona udaljen za devet stupnjev a- nonu, koja moze da bude velika
objedinju je septakor de V i VII
mala (u harmons kom molu i molduru - mali nonakord). Dominan tni nonakord
nonakord a unosi
stupnja, а moze da se posmatra i kao objedinje nje trozvuka V i 11 stupnja, sto и zvucnost
velikog
9
poseban kolorit1 •
za devet stupnjeva.
Nonakor d se postavlja tako da nona zvuCi iznad osnovnog tona, i to najmanje
menja smisao ovog akorda,
Reduciranje intervala none na sekundu, ili pretvaran je и septimu (sto је obrtaj none)
zbog cega se cetvrti obrtaj, s nonom и basu, и klasicnoj harmonij i ne upotreЬljava.

Primer 204 NE NE
сЬ2
lj Еьlз сЬ2е ~, (~)IJJ &~,
~ll)1i
~1 1~ ~ ~

'
11 11 11
1
11 11 11
u -1
10
(~)&
9 14 12
(7) 6 4 2
5 з
v

Najcesce se pojavljuje osnovni oЫik nonakorda; obelezav a se sa 9 ili ~ . Sifri za kvintseks

takord dodaje se
odnos basovog tona i none
broj 14, za terckvar takord-1 2, za sekunda kord-10. Ovi brojevi oznacava ju intervalski
и odgovara jucim obrtajima (pr. 204).
ca- и okviru mnogih
Sifru 9 smo susreli kod raznih vrsta vanakord skih tonova- zadrzica, skretnica, prolazni
је jasno ukazivalo da se radi о figurativn oj pojavi, а ne о samostal nom
akorada, ра i dominante, ali kretanje none
Ь- skretnica ), moze
akordu. U takvoj ulozi nona se razresava naniZe и okviru same dominan te (pr. 205а- zadrzica,
sekundno m odnosu prema
da se kreee navise (pr. 205с - zadrzica, d - prolaznic a, е - skretnica), da se nade и
osnovnom tonu (pr. 205d,e), kao i ispod osnovnog tona (pr. 205f - prolaznica). Osnovni ton dominan te postaje
1
zadrzica kad ispod njega nastupi ,,lazna попа"- septima VII (pr. 205 g).

Primer 205

с) d) е) f) g)
а) Ь)
*........,
ј~ 1
- 1 ~
-* 1
--- - -
1 *
-, - - ,,
- -· --- - - -- -
~ ~

-
~

""_,
-
r·
, r.J•
-
_Ј ~ r·
~.
-~
~

1 1
t) 1 1 1

; .Ј _Ј .Ј
-.... ...-
.Ј
- ,Ј
-- - .Ј
r r r
1
о
-- LJ-
1

-
r•
~

- ~
- ~·
1
~
1 1
' 1
12 9 10 6 6 7-
9-8 8 - 9 - 8 9 - 10 8 - 9 - 10
8---7 5 V Vll5 - 5
7- 7---- 7--

и toniku. Ipak,
Samostal nost dominan tnog nonakord a ispoljava se pri direktnom razresava nju cele strukture
se pretezno i primenji vao и doba
i kao zadrzicna ili skretnicn a harmonij a moze da bude veoma istaknut, kako
baroka i klasike- sa razresenj em none и osnovni ton dominante.

veliki nonakord na V stupnju, а i

29
U muzici impresionizma (DeЬisi, Ravel), gde је и prvom planu akordska Ьоја, veoma је cest
nonakordi na ostalim stupnjevima.

5
Primer 206

Betoven, Uvertira ,Leonora br. 3"

~ ј . ј iJ ј . ј
.-
~
.~
--
~

-
-D-
-- ---
-е- .я'1о

-
>СО

--
-
-е-
1 1

--
~
. --
~

~
-
.- у

(ф) fJj
f-f'-.
-...
~

.. ~ -- ...- - " !'- - ~

- -
... _,
- -
1

.
...
- - .... -
1

.-
~
- .
~

- - 1
~э~~~~~~~~~~~~~-в~~~­
1
~

- -
~

8 -9 --8
- ~

с: V7~~~~~~~~~~~~~~~~~~ v?~~~~~~~-

Napome11a
Osnovni ton G se podrazumeva kao basov ton za sve vreme trajanja dominantne harmonije.

U cetvoroglasnom stavu jedan ton nonakorda mora da se izostavi; to је ро pravilu kvinta - izuzev u
terckvartakordu (kvinta је u basu!), rede septima ili terca. Nona је najcesce pripremljena tercom subdominante,
odnosno kvintom 11 stupnja, ali to i пе mora da bude - pod uslovom da se osnovni ton dominante i nona uvode
suprotnim kretanjem. U primeru 207а-с nona је pripremljena; u primeru 207d-g nona је uvedena iz akorada
subdominantne funkcije uzlaznim skokovima, dok је osnovni ton dominante uveden silaznim sekundnim
pokretom.
Razresenje D9 је potpun tonicni kvintakord, retko sekstakord. Nonaje kritican ton i razresava se postupno
nanize, kao i septima; terca se krece navise, а kvinta, ukoliko nije izostavljena, takode navise (pr. 207Ь), а samo
kada је iznad none - nanize (pr. 207с). Nonakord uglavnom пе traje kratko, ili se попа istice tako sto postajc
zadrzica pred kvintom tonike (pr. 207 g).

Primer207

а) Ь) с) d) е) t) g)

·~
1 1 1 1 1 1 1 1
-"
.. .-
-
~

••
·- -
~
.1
",_

r \Yjr· r r rr
," ,_,_ " -
·'
~ ~

- ""
-
~ ~

r r r ·r
,_,~
~

'- 1 1
,. т

г f' '"T
; ,Ј ; ; ,Ј ; .n (~)е
-..... --
- !
- -
1 1 1 1 1 1
., - - , 1 1 1 1

- - - -- - -- -
-
~ r ~ ~ ~ ~ ~ ~

~ ~ .",
•• " ,"r - - -
' 1
г [ г Г'
1 1
1 1 1 1
9 6 9 6 9 6 9 9 4 9 9 5-6
IV V~ 115 v~ 11 v~ IV V VI V VI 113 V VI V 1

Napome11a
U primeru 207а-с upotpunjena sifra ukazuje na sve tonove zastupljene и D', sto inace nije neophodno (osim kada treba
istaCi daje izostavljena septimaili terca).

Kada D nastupa posle tonicnog kvintakorda ili sekstakorda, nona se uvodi postupno iz tonicne kvinte, а
9

osnovni ton dominante skokom u suprotnom ili u istom smeru (pr. 208а-с). Dobro zvuci i nona uvedena uzlaznim
skokom iz tonicne terce (pr. 208d); istosmerni skok basaje u tom slucaju moguc samo iz nepotpunog kvintakorda
(pr. 208e,f). Mali nonakord је disonantniji od velikog, ра se nona, ukoliko nije pripremljena, cesce razresava kao
zadrzica, naroCito kada u akordu nedostaje septima (pr. 208g).

6
 Primer 208

а) Ь) с) d) е) t) g)

9-8
VS-
3-

Mali nonakord и molduru moze da nastupi i posle durske subdominante, kao i snizenjem velike none (pr.
209а,Ь).
Nona na fonu dominante uvodi se postupno (iz osnovnog tona), ili uzlaznim skokovima iz septime, kvinte i
terce dominante; izostavljen kritican ton (septima, terca) se nadoknaduje (pr. 209c-f). Dominantni nonakord moze
da bude uveden i posle kadencirajuceg kvartsekstakorda i da ucestvuje и kadenci (pr. 209g-i). Takode moze da se
razresi u prolazni ili skretnicni : na dominanti, za kojim sledi dominantni septakord (pr. 209ј, k).
U polukadenci se srece zadгZicna nona na dominanti, koja duzim trajanjem istice zvucnost nonakorda; njeno
razreseпje је пepotpun D' (pr. 2091). Zadrzicna nопа ne sme da obrazuje naknadne oktave (pr. 209m).

Primer 209

а) Ь) с) d) е) g)
(Ь)
Ј
-Ј
(
-- --
fi
-- -.
1 1 1 1 1 1 1 1 1

-·
1

""
_"_ -
,_
,

- ~ 111r-J

-
~

r.;
'r'
-
~

~
'"'

rr
~ ~.
·"' ~

t) 1 1 1
r· r 1
1 1 1 1

<Ь)Ј -Ј
1

<ЬЈ·
~
_о_ _о_

,.Ј
... -- .. ..
1 1 1 n - -
- ••
-
_. .1
f'.J f'.J
"
,

1
-
~
r

1 -
г:
1
-
-
г
f'.J•

8 -9 - - з -9 9
IV VS-7
5 9
V7 - v7 - к9 v
8 - 3
h) i) k) 1) m)NE

9 -8 -7 9 - 8
к~ v 9 V5 -6 -5 IV V7-
3 -4 -3

Kada se kvinta dominante nalazi ispod попе, prilikom razresenja ne moze da se vodi пanize zbog paralelnih
kvinti; ukoliko su u nonakordu zastupljene kvinta i septima, tonicni kvintakord koji sledi и tom slucaju ima
udvojenu tercu (pr. 210а,Ь ; up. sa pr. 207Ь ,с). U petoglasnom stavu, gde је nonakord potpun, tonika najcesce ima
udvojenu tercu, kao u vezi Vlf-1(pr.210c,d).
Nonakord bez septime moze da se razresi и 1 sa udvojenim basovin tonom (pr. 210е). Kada је kvinta
6

6
izostavljena, nonakord moze da se razresi и tonicni sekstakord uz licenciju septime, kao и vezi V'-1 (pr. 210f).
Licencija vodice se ne primenjuje prilikom razresavanja 0 zbog skrivene oktave и koju Ьi se uslo iz intervala
9

septime (pr. 21 Og).

:Ђ-._ __
Primer 210

а) NE Ь) DA с) d) е)

v75
Nona, kao najizrazitiji ton и akordu, pretezno је и gornjem glasu, sto posebno vazi za obrtaje nonakorda. S
obzirom па to da и svakom obrtaju postoji dvojaka mogucпost izostavljaпja tonova, sitra se prilagodava prema
zastupljeпim toпovima. Kvintsekstakor d пonakorda razresava se и tonicni kvintakord (pr. 211а,Ь) , terckvartakord
nonakorda и tonicni sekstakord (pr. 211 с-е ), sekuпdakord пonakorda и tonicni sekstakord (pr. 21 lf,g), а izuzetno и
tonicni kviпtakord (pr. 21 lh, i).

Primer 211

а) Ь) с) d) е)

-
1

--
1
1"i 1 1 1 1 1

-
1 1

-
~
t.J
" ,_,
, .Т
п

1 f
~

-
ј
,""

1 'f
.., ~
,_

r r r r
_.
~ ~
,,,
7"Т

1
~
,..., ~

\~Јг
1
1
1
'~'

'f
Т>Т"'

1
-
-'

r
Ј Ј
... - 1
,
1 ,L, 1
- , т.
-
_,1 ,
1
. .. 1

-... ....
1

-
1
- -- -
1 1
14
1
-
~

1
14
-
1
-
1
-

12
,"_
1

6
,"
1
-
1
-

12
".
1

6
-

1 1
12 6
1

v 6 V6 v 6 1 V4 1 v4 1
5 3 4 3 3
f) g) h) i)
,.,
-
1 1

--
1 1 1

,.,r
,_,
-
~
,_, _ ~
"" ,_, _
,.
~

- СО ~.

r
r r -'i:T
~

'Г
'-.)
1 , .Г
1
1
1
1 u -------
Ј .
. -
,..
1
. 1
-
1
1

··- - --
- 1
~

10
1
6 10
1
6
'

10
~

1
~

10
-~

1
,"
1
6
6 4
у2
4 6
у2 v2 v__ .;;;.2_ _

Napomena
u primeru 21 la,e nona moze da nastupi silaznim skokom zato sto је pripremljena donjim tonom-kviпtom tonike, koja
postaje osnovni tоп dominante. U primeru 211е zapaziti licenciju septime - skokom nanize, kao i u primeru 21lh,i; u оvош
poslednjem nalazi se i licencija vodice - skokom navise !
Kadaje kviпta ispod none, pravilпa razresenja drugog i treceg obrtaja nonakorda bez terce zahtevaju udvajanje basovog
tona u 16 (pr. 211 d,g). Primetiti i skladno udvajanja kvinte u tonicnom kvintakordu u primeru 21 IЬ,h,i.

Septima dominantnog septakorda krece se uzlazno jedino kad dolazi do попе, dok kvinta istovremeno dolazi
do septime; to se cesto odvija preko prolazпih tonova и оЬа glasa (pr. 212а; up. sa pr. 209d). Pri razmeпi toпova l1
okviru nonakorda, nona i septima uzajamno razmenjuju tonove- direktno ili preko dvostruke prolazпice (pr. 212Ь ).
Dosta је uoЬicajeno da se nonakord pretvara и septakord tako sto попа i septima, и paralelnim tercama ili
sekstama, silaze do septime i kvinte (pr. 212с-е). Ponekad nona direktno prelazi и septimu, а septima и kvintu (pr.
212 t).

8
 ,.

Primer 212

а) Ь) с) d) е) f)

7-8-9 9-8-7 9 - 8-7 9-8-7 10 9-7

VS-6-7 V7-8-9 V7-6-5 V7-6-5 VI v2 V7-5
3-- 3-- 3-- 3--

U petoglasu moze da se obrazuje sekstseptakord s nonom, sto se srece u muzici romantizma (pr. 213а,Ь) . U
cetvoroglasu to nije pogodno, ali zato moze da se primeni septakord VII stupnja sa kvartom umesto terce; ovaj ton
је uvek u najvisem glasu (pr. 213c,d).

Kompozitori romantizma ponekad primenjuju u duru nonakord na 11 stupnju. Nona i septima su pripremljene, ili samo
septima, dok u okviru iste harmonije ovi tonovi mogu da budu nepripremljeni. U cetvoroglasu se izostavlja kvinta. Razresenje
11• је V7 ili V1 • (pr. 213e-g).

Primer 213

а) Ь) с) d) е) f) g)

9- 13 7 7 6 9 7 6 9 7- 8-9 7
С,с: v7-
5-6
v 97 v11s
4
Vll4 1 С: VI 11 v т 11 vб -5 115-7 v 6

ZADACI (ХХХЈЈ)
1. Odrediti strukturu navedenih akorada i tonalitet kome pripadaju, zatim razresiti - па klaYiru :

а) Ь) с) d) е) f) g) h) i) ј) k)

Ј
-- ....
1 1
·~ . -
~- 1 1 1 1 1

-· ·- . - .- .. ...,
~
~-
~ ~ ~ ~ ., " ·~ -,,
~ ~

-- - -= --:;;;,

·- " ........... ""

~ ~
;
~ ...... 77

t..
"
~е- 1
г r ~r 1
т
~е- 1,Ј Ј JttJ
i,.,.
-..... -
.о. - е- ~-
.. ..
'" -
~
е-
.. -- ..-
~
-
~

-~
- ~
-=
~
.";;;;
••
1
7'7
-=
- 1 r
2. KadencirajuCi kvartsekstakord fis-mola, iz svih polozaja uskog sloga, dovesti do n•- svaki na vise naCina (najmanje tri) i
razresiti- na klaviru i pismeno.

9
 3. U vezbama od а do g svirati navedene akorde, uvodeci za njima D' (oznaka х2, хЗ - na 2, odn. 3 nacina) i razresiti.
Izaakorada od h do k svirati obrtaje dominantnog nonakorda (oznaka x3-sva tri obrtaja) i svaki obrtaj razresiti.

а) Ь) с) d) е) f) g) h) i) ј) k)
хЗ х2 х2 х2 х2 хз хз хз

а: 11 6 cis: V F: IV
6
g: 11 ј Н: VI As: V
7
as: V
7 2
D: 1 1 - Е: 1
6
Fis: 1 В: IV

4. Harmonizovati soprane:

*~ r г г гг ј г r г r гг г г г г г г г ;Ј.
а) 1 1 1 1 (t 1 1 1 1 11

'® *{ј г г r Ј r г· Ј г г г г г Ј Ј г Ј Ј
# L 1r- 1 1 1r- 1 1 1" 11

с) *~ь ПГ р Г ~ )Ј Ј JJIJDHI [tf ГD! pl [(t plr plm (ffetfl[(Fr·ll

@* в ~ г r г г Ј г г r rг r rrtr Ј r Ј а Ј а
1
1#1## · 1 1 1 1 1 1" 11

•) *l1й Г р r Ј Ј Ј Г Г Г Ј Г. р Г Ј Ј Ј Г Ј Ј Ј.
9 1F 1 1 1 1
f.
1 1 1 11
l ~ ·

5. Izraditi harmonizaciju obelezenih basova:

3, u.

10
 5, s.

1 () 1г l Ј 1Ј Ј Ј 1 •с 1з• 1о 11
2-3 9-8 4 8- 9 6 12 6 6 8- 7 8 6 5 6
7- 3 6-7- 6 5 6579 6897
4-3- 4 4- 3- 4-3-
8, s.

@ 9= ~ е Г 1Ј 1Г FTF Г Г 1r Г
14 . 6 10(#5) ~ 1о 6
1 r r 1Г Г г 1Ј 1Г 9~ Ј Ј 1Ј
116 #7 - 8 6 5 2 14
Ј 1° 1 ° 11
6 6 5 -6 9 -8 5 2 3 2 8
6 "4 3 4 #4 4 6 4 #-
3, u. 5 2 3 2 3 3

~ 9: 11 е Г Ј 1 Ј Г Г 1 r Г г, 1r Г Г 1Г Ј Г Ј 1() 1 г Ј ~Ј 1 Ј Ј 1° 11
3 Ь3 Ь9 6 10 6 8 12Ь12 6_ .... 4 9Ь9-8-7 4-3 7-6 6-8 8-7-
2 4- Ь7 3 7--8Ь9 4- 4-6 5-4
з- 2- 4- з-

11
 VISESTRUКI VANAKORDSKI TONOVI

Vanakordski tonovi koji istovremeno zvuce u vise glasova mogu da pripadaju istoj vrsti ili razlicitim
vrstarna.

Visestruke zadrZice

Visestruke zadrzice mogu da budu dvostruke i trostruke, а и petoglasnom stavu i cetvorostruke. One se
pretezno javljaju и gornjim glasovima. Bas rede ucestvuje u zadrzicnim sazvucjima obrazovanim pomocu
visestrukih zadrzica.
Zadrzicni kvartsekstakordi, о kojima је vec Ьilo reci, posledica su pojave dvostrukih zadrzica. Osim ovih
disonanci ро shvatanju, visestruke zadrzice obrazuju efektivne disonance bar sa jednim od akordskih tonova, а ne
retko i medusobno. One su и veCini slucajeva pripremljene - to su dva ili tri tona koja zaostaju iz prethodnog
akorda.

Primer214

Ь) Betoven, Sonata ор. ЈЗ

Dvostruke zadrzice najcesce stoje и uzajamnom odnosu terce ili sekste i razresavaju se paralelnim
kretanjem оЬа tona, kao gornje Ш donje zadrzice (pr. 214а, 215а-е) . Razresavaju se i suprotnim kretanjem
(komblnovane zadrzice, kao gornjai donja), narocito kadajenjihovuzajamni odnos nije tercaili seksta(pr. 215f-i).
U sifri se dvostruke i trostruke zadrzice obelezavaju brojevima koji ukazuju na njihov intervalski odnos
prema basu. Zadrzice и gornjim glasovima koje nastupaju istovremeno sa zadrzicom и basu obelezavacemo
brojevima и zagradi koji oznacavaju intervalski odnos svih tonova и sazvucju prema zadrzici и basu; ona se
obelezava kosom crtom, tako da funkciju akorda treba sagledati prema sifri ispod sledeceg basovog tona (pr. 215е,
216f, 217f, 220f). Primenjuje seijednostavnijeobelezavanje-stavljanje svih zadrzica и zagrade(kao и pr. 214Ь).

Primer 215

а) Ь) с) d) е) t) g) h) i)

Ff

7-
vв-s
4-3

12
 Ponekad se visestruka zadrzica moze primeniti tamo gde bi jednostruka Ьila nepravilпa, sto se роsеЬпо
odnosi па uzlazпe celostepene zadrzice. U primeru 215f uzlazna zadrzica и sopranu пе Ьi Ьila moguca bez zadrzice
и teпoru. U primeru 215g jednostruka zadrzica и sopranu ili altu nasla Ьi se и sektшdnom rastojanju od
razresavajuceg tona (resenje sa udvajanjem alta i tenora Ьilo bi "praznije"); istovremeno se uocava da и okviru
dvostruke zadrzice i donja zadrzica pred kvintom tonike dobro zvuci (alt).
I и visestrukim zadrzicama пailaze nepripremljene zadrzice - apodature. Kod dvostrukih apodatura оЬе
zadrzice mogu da budu nepripremljene (pr. 21 ба,Ь ), ilije samo jedna od dve zadrzice пepripremljeпa (pr. 21 бс-g).
Visestruke zadrzice ne moraju da se razrese istovremeno (pr. 21бg,218f).

Primer 216

а) Ь) с) d) е) f) g)

Ј 1
-- ,.,._ --
1Ј
-Ј ....1
1 1

--- --- - -- --••

1 1

-
1

- ----
ј' 1 1 1 1 1

-,-_
1 1 1 1 1

- --
, Ј

~
" ;,"_
~

"''" - -
~
"_ - 1 1r~
-
rr
~ ~
·' ~
~

~ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 г

.Ј Ј(ь)Ј .ЈЈ(ьЈ ј ,Ј ; ; ,Ј Ј ;.
.. hJ Ј ;
-.... - .. - . -- . -
1 & 1 1

,
- ..
~
.. ,_ - -
,_
,
"_ ..
1 1 ... -~
'1
9-8 7-8 7-8 9-8 6- ~10-9 -
9- 8
14- 3 14- з 14-3 v 6-7 1 5-6 v 7 - 14-3-
4 - q3
4-3

Napomena
U nюlu, zadrzica pred nonom D odgovara zadrZici pred septimom VII (up. pr. 21 бf i g).
9 7

Тrostruke zadrzice se pri razreseпju krecu nanize ili navise и paralelnim sekstakordima ili paralelnim
kvartsekstakord ima (pr. 217a-d), ili su komЬiпovaпe - dve se krecu paralelno, treca suprotno (pr. 217e-g). Na
tonici, gde su trostruke zadrzice najcesce, moze se sresti i njihovo produzeno trajanje (pr. 217 g).

Primer 217

а) Ь) с) d) е) f) g)
" - '
. ,_- 1 1 1
..
...- ;-: -:.. - - --
11
--
1 1 1 1 1 1

. - - - -
1 1 1 1

..- 1-
~

- -
rJ rJO r

t..!
"
1- 1 -·
'f · i -
1
"
r· "Т
"
1 1 1
r J t i...'\ -

,.Т

о ~ФЈЈ
;. .Ј
1

Ј- ~(ьЈ -- n- -Ј ; (ЬЈе
.о. .о.
- -
- .... "П"
- ,!
.. .. -
-- ..
1 1 1 1

..
-- ..
,_ .- и

-
"ЈО ~

-- ,
~

,
- 1 1 1
~.

/1
1 1
9- 8 7- 8 9-8 7-8 9 - 8 7--8
1 6- 5 14- 5 Vll 7-6 115-6 17 - 8 16--5
4- 3 2- 3 4-3 2-3 4 - з 4--3

Nepripremljene trostruke zadrzice (apodature) karakteristicпe su za toпiku. Nepripremljene mogu da budu

sve tri, dve, ili samo јеdпа. Ovi tonovi pripadaju domiпantnom septakordu ili nonakordu i javljaju se istovremeno s
osпovпim toпom tonike и basu; dominantna harmonija koja prethodi moze, ali i ne mora da ima zastupljeпu
septimu ili nonu (pr. 218а-е; f- trostruka zadrzica na dominanti, zatim na tonici).

13
 Primer 218

а) Ь) с) d) е) f)

9 - 8 9 - 8 9 - 8 9 - 8 9 - 8 9-8-7 9-8-
17 - 8 17 - 8 16 - 5 17 - 8 16 - 5 V 6-5-- 17-8
4 - 3 4 - 3 4 - 3 4 - 3 4 - 3 4 -3- 4-3

U figurativnom razresavanju dvostrukih zadrzica samo jedna od njih se razresava opisno, ili оЬе (pr.
219а-с), а trostrukih-j edna, dve ili sve tri imaju figurativno razresenje (pr. 219d-f). Kako zadrzicenem oraju da se
razrese istovremeno, stvaraju se bogate mogucnosti zvucnih i ritmickih komЬinacija. Kada је sproveden
naizmenican pokret glasova (komplement arni ritam), jedna od pripremljenih zadrzica moze da bude i duza od tona
kojijoj prethodi (pr. 219a-alt; 219e-tenor; 219f-sopran , tenor).
Primer 219

а) Ь) с)

9-8 7-5-6- 6 7-8 6 7-- 2 7 - 6-5-6-

17- 3- 6
11
3-- v~--3 11 15--
4-2-3- VI v4-3-5
4-- v 1~ -_6_-_7::::_-::_-_6
d) е) f)

9--8 7 5 - 8 9
v7 1 7 (8) - 8 vэ 16--5-- 16
8-7-8
(5) - 5 - - - -
4--3 4-2 - 3 - - 4 -5-4 - 3 - - - - - - -

Ponekad se visestruka zadrzica razresava tek uz pojavu novog akordskog oЫika; kod dvostrukih zadrzica
moze da bude efektno i pomeranје basa pre razresenja zadrzica (pr. 220а-с).
U primeru 220а, zbog nastupa sekstakorda, razresenje zadrzice и altu је preusmereno (naknadna licencija septime
dominantnog septakorda). U primeru 220Ь -ista dvostruka zadйica kao и primeru 220с, umesto и IV• razresava se и П~ .
Prilikom razresavanja visestrukih zadrzica, kao i jednostrukih, ne smejн da se pojave naknadne i skrivene
oktave i naknadne kvinte (naravno, ni paralelne oktave i kvinte). Akcentne kvinte, izmedu dva gornja glasa, koje se
obrazuju pri raznovremenom razresavanju zadrzica, ne smetaju kada se ona u visem razresi pre nego zadrzice u
nizem glasu (up. pr. 220d i е).
Treba primetiti kako visestruke zadrzice, zajedno s akordskim tonovima, obrazuju raznovrsna slнcajna
sazvucja netercne, ali i tercne strukture. Као i zadйicni kvartsekstakordi, septakordi i nonakordi nastali pojavom
zadrzica takode su nesamostalne harmonije. То је jasno kada su zadйice u gornjim glasovima (v. pr. 219а,с), ali
moze da se stvori iluzija samostalnog akorda ako је jedna od zadйica bas. U primeru 220f, trostruka zadrzica
obrazuje sazvucje koje odgovara 11~; ovaj akord se, medutim, ne ocekuje posle VII~ i zato deluje kao zadrzicna
harmonija pred 16 !

14
Primer 220

а) d) NE е) DA f)

....
~ i ј (~) 6
6 6 4
1- IV IV 113 1 (S) Vll
4 - з

ZADACI (XXXlll)
1. Dopuniti harmonizaciju, uz primenu jednostrukih i visestrukih zadrzica:

.~ ~ н
.- ' - -.. "
1

-
~
1 1

- - - -
1
_.
1

-
1

-
1

r,;
1 1 1

~ ~ -
~
1

-
1

а)
~Ј
- и

- - "

- ..
oL..w.• -
l

!.., Тl ,. ,_
- "
,_
-
~
" - !'.Ј'
- , - -
~
,
1
1 1
1 1 1
1
1 1
1
"""

.~ ~!о+ Ј. ~
.... - " -
1
-Г1- -ri-- - - - - 1 l 1 1 ~ i"""I !°"'о1
- 1 ~ ~ 1 1

- -·
~ ~ ~·
~

··- ~ ~

--· - - -· -"
~ ~

-
~Ј
~
- - -- _,
.-1
~
- -~

!'.Ј

Ь)

.. - '" ....
~·
~
-- - • -- " - -
~

- .... ~· - .... "'

-·
,...
1 1 1 1
1 1 1 1

2. Harmonizovati zadate soprane uz primenu visestrukih i jednostrukih zadrzica:

·> * sN ! Ј. r 1г· DЈ 1Ј Г" Di Г Г F 1г· ~ 1г· DЈ 1Ј s:дr 1r Ј 11

Ь) *п# г· DГ г Ј г г r г г-
1
2 1 cr1 cr1 1 DEF1 Ertrr;;1 EFL.ftf I г 11 r
с) *~ ' сг· DOlr·pHi@JEFiEFEFГ.Dlr·pOI
1
[t[fr· Dlr ЈЈЈЈЭ lrгШ
d) * r r r JztJ
~ ф Ј ј 1Ј. щ Ј Ј 1 Јј 1Ј ЈЈ г 1 #гг 1 Ј јЈ ш п Ј џ 1

15
3. Izraditi haпnonizaciju obelezenih basova:

3, u.

а) ?=. r Ј 1r r l'·г г Ј_щ 1)

11-10 9-10
1
Ј r
4- 3 6 7-6
г 1
1)

13-12-11-10
1
г
6
Ј
г
7-6 8 - 7
о

9-8
11
5-6Р1 ~~
3 7-8
7-8 8-7 6-5
2-3 6-5 4-3 4 4 6 7--6 4 5-6 9-8- 5 5- 7-8
4-3 2-3 4- 5-4- 3- 3 - 6-5 3 3- 4-3
6,m.

Ь) 9: ~!'&~ ' gг IГ Ј Ј. ј Ј 1Ј Ј
6 9 - 8
г6 1

9 - 8
г 1

9 - 8 6
1

8 6 6 7 - 8
5- 6 - 5 5- 5 6-5 5 7 - 6
4 - 3 4 q3 Ь4 - 3 2- 3 4-

IJ Ј lg Ј l~JJ !;JJiJ IJ 11
7 6- 7 - 6 q6 q7 - 8 6 9 - 8 7 6 9 q7 8
5-q4 q5 - 6 4 5- s-- 5 •5 6 "5
4----~ 3
2-- 3- 4-3 2-3 ~3

3, s.
с)

8 - 9 - 8 9 - 1о 7 - 8 9 - 8 7-6_ 8-7 9 - 8
7 #6 7 6 4 - 5 2 - 3 7 - 6 5 - 3 -4 6-5 #7 - 8
4 - 3 #5-6 4- 3-- 4 #3 4 - 3

Prakticno uputstvo
Uslov za uspesnu primenu zadrzica u harmonizaciji melodije, podsecamo, su: ravnomeran, ponekad siri harmonski
ritam i logican redosled harmonskih funkcija.
U zadacima pod 2Ь i с mestimicno treba upotreblti i druge vrste vanakordskih tonova. Prekomerna sekunda и 6. taktu
zadatka pod 2d -uvodenje slobodne zadrzice!
U sifri obelezenih basova veCi brojevi su iznad manjih, dok polozaj akorda, ukljucujuCi i zaddice, odreduje vodenje
glasova. Тато gde treba postaviti odredeni polozaj primenjeno је visoko obelezavanje: 11-10, 13-12 - zadrzice u najvisem
glasu (isto sto i 4-3, 6-5). Tako broj 10 iznad : oznacava terckvartakord и tercnom polozaju (zadatak За, kraj t. 4 ).

Visestruke prolaznice, skretnice i prethodnice

Dvostruke prolaznice obrazuju se istovremenom pojavom prolaznica u dva glasa. One se krecu u
paralelnim tercama, paralelnim sekstama, ili jedna navise а druga nanize. U suprotnom kretanju susrecu se u
raznim kosonantnim i disonatnim intervalima (pr. 221 e,t).
Prilikom razmene tonova iste harmonije ceste su prolaznice suprotnog smera u medusobnom odnosu oktave
(pr. 22lg-i).

Primer 221

а) Ь) с) d) е) f)

1LL 11~----- v 6
- --IV 11~ v~ 7 v2

16
 g) h) i)

Napomena
Kada se prolaznica u basu vraca na prvobitni ton istog akorda, nije potrebno obelezavati svaki obrtaj (pr. 221с, g-i).
Posto se prolaznice u basu, kada је u pitanju Sifra, obelezavaju vodoravnom crticom, istovremene prolaznice u gornjim
glasovima se podrazumevaju, ili se prepustaju slobodnom izboru prilikom izrade zadataka. Prolazno sazvucje koje ukljucuje i
prolaznicu u basu moze da se obelezi brojevima u zagradi koji ukazuju па strukturu ovog sazvucja (kao kod analognih zadrzica).
U analizamaje pogodnije stavljanje svih prolaznica u zagrade.
Prisustvo visestrukih prolaznica uЬlaZava dejstvo antiparalelnih oktava i antiparalelnih kvinti (pr. 22ld; 223а, d).
U kratkotrajnom akordskom razlaganju пе treba пadoknadivati izostavljeпe tonove (pr. 22 le ).

Pojavom visestrukih prolaznica omogucuju se duze trajanje iste harmonske funkcije. U primeru 222
pojedini akordski tonovi takode imaju prolazni karakter; prolaznicu и Ьаsн ritmizuje anticipacija.

Primer 222

Betoven, Sonata ор. 110, Moderato cantabile, molto espressivo

- --
вvа-;..:..:. вvа- - - - - - - - -.

а.
6 6 6 6 6
Es:

Тrostruke prolaznice se krecu и paralelnim sekstakordima, paralelnim kvartsekstakordima, ili dve

paralelno а treca sнprotno od njih.

Primer 223

а) Ь) с) d) е) f)

v6 7-
6 - 11--
F: IV v Vi--

Trostruke prolaznice vecinom vode do novog akorda (pr. 223а-е). One, kao i sve ostale prolaznice, mogu da
sadrze i toпove akorda od kojeg polaze, ali se i ovi tonovi, zbog kratkog trajanja, dozivljavaju kao prolazпice.
Sazvнcja koja obrazuju prolaznice zajedno s akordskim toпovima mogu da budu netercnog ili tercnog sklopa.

17
 Visestruke prolaznice ponekad dovode do manje uobicajenog нdvajanja akordskih tonova (pr. 221а, 223f,
224d,g).
Dvostruke prolaznice mogн da Ьнdн razliCitog trajanja: ne nastнpaju istovremeno, ili se razresavajujedna za
drugom (pr. 224а - е ). Kod trostrukih prolaznica и takvim slucajevima najcesce dve nastupaju paralelno, а treca ide
ispred njih ili kasni (pr. 224f, g).

1 Primer 224

а) Ь) с) d) е) f) g)

U cetvorostrukim prolaznicama tri se krecu paralelno (u paralelnim 6 ili ~ ) а jedna suprotno, ili dve i dve
paralelno (paralelne 3 ili 6), и suprotnim pravcima. Mogu da se pojave i и cetvoroglasnom stavu - tada se
harmonska osnova prepoznaje prema polaznoj i ciljnoj tacki prolaznog kretanja.

Primer 225

а) Cajkovski, Serenada za gt,J_dacki orkestar ор. 48

1-

2 7
D: 11 v 11 VI v
Ь) Betoven, V simfonija, Andante con moto

As:

Dvostruke skretnice nastupaju н paralelnim tercama ili sekstama (sto smo ranije videli kod skretnicnih
kvartsekstakorada), ili suprotnim smerom и medusobnom odnosu razliCitih intervala, konsonantnih i disonantnih.
Razresavaju se kao i jednostruke skretnice.
Princip obelezavanja visestrukih skretnica је isti kao i visestrukih zadгZica i prolaznica. Vodoravna crtica kојош se
obelezava skretnica u basu podrazuшeva mogucnost primene visestrukih skretnica. Brojevi u zagradi, koji ukazuju na strukturu
skretnicnog sazvucja, primenjeni su tamo gde u sklopu visestruke skretnice ucestvuje i slobodna ili napustena skretnica u basu
(v. pr. 227), amestiшicno i u zadacima (obelezen bas).

18
Primer 226

8-9-8 8-7-8 6---- 6---- 8-7 • 8 101110910 8-7 - 8

3-4-3 3-2-3 3-4 - 3 5 4 5 6 5 5- 6 - 5

Donja celostepena skretnica iz kvinte durskog trozvuka ne smeta u unutrasnjem glasu kad istovremeno, u
sklopu visestruke skretnice, i akordska terca ima skretnicн (рг. 226g, 229Ь,с ).
Jedna od dve skretnice moze da bude uvedena kao slobodna, а takode i оЬе (pr. 227а-е). Isto tako dvostruka
skretnica moze da bude napustena - u jednom ili и оЬа glasa (pr. 227f-i). Srece se i opisno razresenje dvostnikih
skretnica u okviru skretnicnog oknizenja istih akordskih tonova; odvija se 11 paralelnim tercama ili sekstama, ili
sнprotnim kretanjem skretnica (pr. 227j-l).

Primer 227

а) Ь) с) d) е) f) g)

.Ј
- -- -Ј -r1 ~

--- -- - -
.~

--
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

- -
- - -- --
ГЈ ГЈ

r.J

- -- - _,
~ ~

' , ~ ~ Ј ~
- ~
~

tJ г i г г ~
[.Ј г
1 1 1 1

n.i
1 1

.... .. ; .Ј ; _Ј
~ ; .. ,-..
- -
-е- 1 1
,-...
~
~

-
-
r.J
ГЈ ..
ГЈ

- r.J
ГЈ

1 1 1 1 1 1

(~)
5 • 9 • 8 10. 7 8 8 9 7 8-11-10 8-9-5 6. 7 6
13 - 2 - 3 1 6- 5 3 116-
3 7
v 13 - 6 - 5 6 13-4-3 16.5 4

h) i) ј) k) 1)

Г1- r--,
-
.~

--- --
1 1 1 1 1 1 1

- - 1 1

- -г - - ---
1

--
-
~

-
~ ~
_,
··- - - - - _,
-
-
- -

t_I 1

п
1

;
1
г r г г 1 г г
1

Ј
ј _Ј
Ј Ј
-, .. - ~

~
Ј
- -
~
; ,

-
1
"
ГЈ
1
п

~
г
1 1 1

8 - 9 7-6- 8 -7 8 - 9 7 8 6 - 7 5 - 6
IЗ - 4 V5-4- 6 -5 13-4 2 3 16 - 5 7 - 6

Dvostnike skretnice mogн da dodн и Ыazi ili ostriji disonantni sнkob sa glasom koji istovremeno prelazi iz
jednog u dnigi akordski ton (pr. 228а,Ь). Tн lose zvнci jedino gornja skretnica iz terce durskog trozvuka koja
nastнpa istovremeno sa prelaskom iz kvintakorda u sekstakord (pr. 228с). N е zvнci dobro ni istovremeno skretanје
septime dominantnog septakorda navise i osnovnog tona nanize; bolje је ako donja skretnica kasni, а moze da јој se
doda i treca skretnica, н paralelnim tercama, odnosno decimama (pr. 228 d,e).

19

Ј
Primer 228

а) Ь) с) е) f)
NE d) NE DA

8 - 7 - 8 6 9 - 8 7 - 8 - 7 7 - 8 - 7
3 - 2 - 3 7 - 8 5 - 6 - 5
Тrostruke skretnice nastupaju и paralelnim sekstakordima ili kvartsekstakordima, ili se dva glasa krecu
paralelno, а treCi suprotno; na isti nacin se i razresavaju.

Primer229

а) Ь) с) d) е) f)

- 9 -8 8-9 -8 -7 -8 - 7 8 - 7 - 8
- 6 -5 5-6 -5 -4 -5 - ~6 5 - ~6 - 5
- 4 -3 3-4 -3 -2 -3 - 4 3 - 2 - 3

Dvostruke skretnice mogu da nastupe jedna za drugom, а da se razrese istovremeno, ili da nastupe
istovremeno, а da se razrese jedna za drugom (pr. 230а-с). Kod trostrukih skretnica н tom slucajн jedna ili dve
kasne и nastupн ili pri razresenju (pr. 230d-g).

Primer 230

а) Ь) с) d) е) f) g)

Cetvorostruke skretnice obrazнju skretnicne akorde (pr. 231а--<:). Oni Sl1 kratkog trajanja, zbog cega је
njihova funkcija podredena akordн koji ih okruzнje. Funkcionalnu nesamostalnost ispoljavajн i ostali akordi tercne
strukture koji nastajн pojavomjednostrukih (sto smo videli ranije) i visestrukih skretnica (pr. 22li, 3. i 4. t.; 230e,f;
231d).

20
Primer231

а) Ь) с) d)
~
-- -- -- - -
1~

- ...-"-
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

-· -·- -- -· - - --
~
rн

"" --
... - -· ~

-·- - - -
;;
-
г· г г г
~~
г· ~
1
@..
1
1 1 г·

Ј. Ј.
.... - -
- -
-Ј. '" ~ -Ј -Ј.-- --Ј.
-r,J•
-,
~

-·
~. ~

-· -- - -- - - - --
v-
- ,_
~

1 1 1

а:
1 1

" 1

IV~-----~---
(16) (16)

Kombinovanje prolaznica i skretnica је veoma cesto i pruza brojne mogucnosti (jednu takvu komЬinaciju
smo sreli kod prolaznih kvartsekstakorada). Ovi vanakordski tonovi pretezno nastupaju и tercama i sekstama,
ponekad pokretom iz Ciste и umanjenu kvintн, а u gornjim glasovima mogu da nastupe i u paralelnim kvartama (pr.
232a-g). U sнprotnom smeru nastupaju н svim konsonantnim i disonantnim intervalima (pr. 232h-j). Prolaznice,
kao i skretnice, mogu da dodu и disonantni sukob sa glasom koji, suprotnim ili istosmernim pokretom, prelazi iz
jednog u drugi akordski ton (pr. 232k-m).

Primer 232

а) Ь) с) d) е) f) g)
.....,
-- - - -
1\

"
,_
-' ...
~ -- - -
-
'
r
1
- 1- ,
- -
~
1 1

-- - --
1 ~1......-1
- r

-· --.....1--- -
1 -1-1,
-l--....1- --,
~
-'

-
1

r,;

f.)
r-г--....r Г .... 1' Г 1 1 l
r,....r-г r· Г 'Г 1-1--....г

.. Ј 1 Ј Ј 1 1 1......-Ј '1 .l-;.J --:;)

- --
-&
-, r:
.. r r

--- -
r • rн

..- - ..
-
ГЈ

8 - 9
1

6 5 - 6 - 7- 8 6
1
~

1
-
-1
r

8 8 - 9 6
1 1/1
4 -
-
6
rн

1
8 - 9 -10 10 - 9 - 8
3 - 4 3 -4-3 5 - 6 4 3 5 5 - 6 - 5 8 - 7 -8
3 - 4 - 3 5 -4 -3
h) i) ј) k) 1) m)

8 6 8 7- 6 - 10 - 9 - 8- 6 8
5 - 6-5 4 -3 8 7 -6-5
3 2- 5 - 6-5 - 4 - 3
Napomena
Paralelne kvinte u primeru 232ј su dozvoljene - obrazuju ih akordski tonovi sa prolaznicama razliCitog trajanja, ali se
akordski i vanakordski tonovi ne nalaze u istim glasovima: prolaznica и sopranu (akordski ton и altu), zatim prolaznica и altu
(akordski ton u sopranu); skretnicadoprinosi dakvinte budu manje upadlji•·~.

Visestruke prethodnice (anticipacije) nastupajн и vise glasova istovremeno (pr. 233а-с, dvostruke i
trostruke anticipacije). Kada вastupe и sva cetiri glasa, od11os110 и svim glasovima, dobijaju se anticipirani akordi
(pr. 233d). Ima i slobodnih visestrukih prethodnica (pr. 233е).

21
Primer 233

а) Ь) с) d) е) Betoven, Sonata ор. 2 br. 2

*

v97 -- а6 а : 1v 6 v
3 - 4

ZADACI (XXXIV)
1. Dopuniti harmonizaciju, uz primenu visestrukih prolaznica i skretnica:

а)

,.....,
"
'
.~
...
1

"
••,.
~
1 Ј
-·-- - - - -
1

~
1 1
~
1

-
1

-
1 1

-
-
. ~-
г-
-- -· - -
1
-
~ 1
.·-
~
1 1

-
1
-Г1- -~
1 1

-
1

"
t)
Ь)

..
- .. " ..
••
-r:r·
- -- ~
.
-· - -- - - -
-·
~
-- ,...
,

-
,"
- "
~

1 1 1
~~
1 1

2. Harmonizovati soprane:

•> '~ е JJJг·plћJf"DliJE[Шfl гiЈЈ;щiЭЈ.дЈ I Efr1ЭJIJ@ЛJJ1J ћ Ј 11

Ь) ~ ~ь (ј пrг1 г Er&•Вi dJJEFJ*t.ttfCГdl Г\dfГГ-IEF[fr\dfl о 11
~ '1, ~ Ј Ј. J')I Ј Ј. Јэl Ј3 Dr 1r @t:f 1Е С µ1 Г r· pl fflJ ћ1 Ј Ј 11
1
с) '

3. Izraditi harmonizaciju obelezenih basova:

5, s.
а) ;>= •1#1 е rГЈ 1о 1Ј Ј 1о 1Ј ~ Ј ~ IJ Ј ~ЛI Ј Ј 1" 11
- 7-6 7-6-8-7 5-6-7-8 - 10-7-8-9 6 4 6 6-6 56 8 7 6 8-7 5-6-5
5-6 8-6-5 3-4-5 8 -9-10- 5 3 5 4-3 5-6-5 3-4-2-3
3-4-3 з- 3 2 3 4-3

22
 з. u.
Ь) 9: •п#1
# 2 r· 8 • 9 • 8
1
Ј
8 • 9 - 8
Г'
5 - 6
Ј
6
1 Ј Ј Ј
10 - 10
1
ј
8-7
г 1 Ј
8 - 7
г
3 - 4 - 3 3 - 4 - 3 хз - 4 х4 6 3-2 3 - 2
2 3 3

ј
1 Ј. г 4г lr 6-
IJ 11
6 хЗ - 4 - 5 10 - 9 - 8 6
5 - 4 хз 8 - 9 - 10 5 3 5-
5 - 4 - 5 2 - 3

'):
с) те 11
6 8- 5-6-5 6 9-10 8 6 6 6 6 2 (6) 2 6/~6 4(1~ 5-6-5 6 6 4 8-7-6 8 -7 - 6-7·8
4 6 5-4-3 5 7- 6 4 5 16 3 9 3 6-5-4 3 - 4 - 3
4 -5 \ \6 3 - 8 --9-8

Prakticno uputstvo
U ritmizaciji vanakordskih tonova obelezenih brojevima treba slediti logican ritmicki tok svake melodije. Prolaznice i
skretnice u sifrovanom basu, obelezene vodoravnim crticama, u vecini slucajeva zahtevaju primenu vanakordskih tonova i u
gornjem glasu (gornjim glasovima). Sifre u zagradi oznacavaju strukture slucajnih sazvucja (v. napomenu ispred primera 226 i
primere 227e,i).

Zadrzice sa ostalim vanakordskim tonovima

Dok traje zadrzica- jednostruka ili visestruka-pruzaju se razne mogucnosti za pojavu drugih vanakordskih
tonova: prolaznica, skretnica, anticipacija.
Prolaznice se krecu suprotno od smera razresenja zadrzice, izuzev kada ј е njeno kretanje usmereno ka
novom akordu (pr. 234а).

Primer 234

а) Ь) с) d) е)

9 3 5 - 6-7 9 -10·11-12 6
1 VI у4-З
vI :.-:.:.-:._-з

f) g) h) i) ј)

9 6 11-10-9-(8) 8 4 9-
1~
7 8 1-6- 1 ~~ 6
1 6 - 5 -4-(3) 3

23
 Prolaznica moze da nastupi istovremeno s razresenjem zadгZice, tako da nastaje disonantni sukob glasova
koji se krecu u suprotnim pravcima (pr. 234h). U istosmernom kretanju takav sukob lose zvuci, ali se moze izbeci
anticipiranim razresenjem zadrzice (pr. 234i,j).
U primeru 235a-f date su komЬinacije jednostrukih zadrzica s jednostrukim i dvostrukim skretnicama, а u
primeru 235 g,h dvostrukih zadrzica sa jednostrukim skretnicama.

Primer 235

а) Ь) с) d) е) f) g) h)

8-7 - 8 7-- 9- 8 7--6 7 - 8 5t6\ 5 -7 7-6 8-7- 8

14-3 V5-6-5 1 3-4-3 16 15-6-5 V4\5J 4- 3 v 7-6 16-5
4-3- 3 -4-3 4-5 4 4-3

Skretnica moze trenutno da udvoji ton zadrzice u gornjoj ili donjoj oktavi (pr. 235c,d), kao i prolaznica (pr.
234c,d,f).
Figurativna razresenja zadrzica uz skretnice najcesca su pri kadenciranju.

Primer 236

а) Ь) с) d)

8-7 9-8--7 9-6-7-8 7-9 -8 - 7

V5-4- 5 V5-6 - 5 - 16-- V5-4-5-
4-2- 3 4- 3-2-3 - 4-3- 2-4-3-

Za pojavu anticipacija dok traju zadrzice vidi primere 234g,j; 236d.

Bogata upotreba vanakordskih tonova naizmenicno и raznim glasovima vodi ka osamostaljivanjп svake
deonice, odnosno ka polifoniji. Navodimo nekoliko kratkih odlomaka iz Bahovih harmonizacija koralnih melodija
u kojima se mogu prepoznati razne vrste vanakordskih tonova.

Primer 237

а) Ј. S. Bah Ь)

G: V VI IV v G: 111 V---

24
 с) d) е)

-&
7 11..:.1 7 \:/
А: V----1 Es: IV V-- 1

U prvom i poslednjem primeru moze da se uoci smeliji tretman disonance: kretanje dva glasa u paralelnim
nonama: 237а- razresenje zadrzice i prolaznica; 237е- skretnica i (figurativno) razresenje zadrzice. U оЬа slucaja
rec је о vanakordskom i akordskom tonu; vanakordski tonovi medusobno disoniraju и istovremenom pokretu samo
kada se krecu suprotnim pravcima.

ZADACI (XXXV)
1. Prepoznati vrste vanakordskih tonova и navedenim kompozicijama:
а) Mocart, Sonata К. V 310, П stav;
Ь) Betoven, Sonata ор. 1Оbr.3, 1 stav-45 zavrsnih taktova; П stav - t. 1-29; Menuet; IV stav- t. 1-24;
с) Subert, Sonata a-mol ор.42, 11stav-t.1-52;
d) Suman, Decje scene ор.15 br. 2 i br. 5 (и celini);
е) Suman, ор. 68 br. 30-t. 1-16; br. 38 (u celini);
f) S. Mokranjac, Vlll rukovet-t. 1-16; Xrukovet-t. 1-16.

2. Sledece primere analizirati, zatim svaki svirati s transpozicijom и nekoliko tonaliteta:

а) D, Е, Fis, As .... Ь) F, Es, Des ...

с) d, е, fis .. . d) es, d, cis, с ...

25
 е) Fis, G, As, А ... f) а, h...

,11\ f'i 1 1 1 1 1 1

, "' ," .... ~

. -,
- , - . - -,
--
- -- -,
- -
_, r ~

t)
"
1 г
-

е- t)
r 1
г r r ~f
Ј Ј- ~Ј ..
-..
е-

.. -
1
-Ј 1
п
1 -
1 ~ .
,"
- -
~ '"
••

'
r• • •
~
-,

1
_,
1
- ~

--
1
1 1 1 1

g) А, G, F. .. h) С, В , As ...

i) Ь, h, с, cis, d ... ј) A, As, G ...

k) с, h, Ь, а ... 1) As, G ...

26
 SPOREDNI CETVOROZVUCI
Zbog rede upotrebe, и sporedne cetvorozvuke ubrajaju se septakordi na 1, IV, 111 i VI stupnju30 • Oni sa
velikom septimom su veoma disonantni: veliki durski, veliki molski i veliki prekomerni septakord. Manje su
disonantni septakordi sa malom septimom: mali molski, mali durski i poluumanjeni. U primeru 238 datje pregled
sporednih septakorada, а njihova struktura oznacena је odgovarajucim skracenicama. Sporedni septakordi и
harmonskom molu i molduru najmanje ucestvuju и harmonskim vezama.

Primer 238

dur moldur
v. d. v.d. m.m. m . m. v.m. pr.

а) C-dur
~i 1 11 1 1 1 п 11 '111 1 1 zП 11

17 7 7 7 7 7
IV 111 v1 1v Vl

harmonski mol prirodni mol melodijski mol

v.m. m.m. pr. v. d. m. m. v. d. m.d. р. и.

Ь) c-mol ~ ~ь1, щi 1 11 1 щg 1 п 11 i 1 1 11 ~11 1 qп 11

17 7 7 7 17 7 7 7
IV 111 Vl 111 IV Vl

U klasicnoj harmoniji ovi septakordi najcesce nisн samostalne harmonije. Velika, kao i mala septima, ce.sto
se uvodi kao silazna prolaznica preko koje se povezuju dva akorda и tercnom srodstvu (pr. 239а), kvintnom
srodstvu (239Ь), ili dva susedna akorda (239с) . Velika septima moze da se ponasa kao uzlazna zadrzica, sa
polustepenim razresenjem navise (pr. 239d); mala i velika septima mogн da budн i silazne zadrzice (pr. 239e,f -
sazvucja IV 1 , odn. VI1 su zadrzicna i н sifri se ne prikazuju). Ovakve pojave_ upoznali smo kadaje bilo govora о
vanakordskim tonovima (pr. 162d, 163n, 173d,f,g, 220а, Ь i dr.). Samostalniji је seprakord cija se septima (mala,
retko velika) uvodi kao uskocna skretnica, sto znaci skokom na podlozi iste harmonije (pr. 239g) . К vinta moze da
se izostavi, uz udvojen osnovni ton (isti primer).

Primer 239

а) Ь) с) d) е) f) g)
,...
- 1

-- 1 1 1 1
-Ј 1 1 .1 1
. 1 1
..
--
1 1 11

-·- - - - -
1 1
~

' "
t.J
,,,_-
·~, -
·~

1
~'-
," - 1,1"

1
-
1
п

1
~

""'
~

1
"""
,r"

--
1
r

1
- ~

1
- -
~

1
"r

1
~
1
~

1
~-
-
(Ь}Ј ; ЈЈ -Ј Ј (ЬЈ-е- {IV7) (V17)
Ј
~

..
- ..
~lh\" ,L, _
·- r
-
~

r ....- - ••
е-

,.." -
~l-
' ....
-
- ~
,.."
е-

..
- 1 1
1 1

(2) VI 1 1§-~

Sporedni septakord је samostalna harmonija onda kad njegov osnovni ton nastupa uz septimu (pripremljenu
prethodnim akordom), а i dalje se krece kao samostalan akord. Najcesce se razresava kao prividna dominanta, sto
znaci u akordkoji se nalazi za kvintunize (kvartu vise), analogno vezi V'-1: septima-mala, kao i velika -postupno
silazi (takode i kvinta), terca se krece postupno naviSe. Iza potpunog septakorda sledi nepotpнn kvintakord, а iza

Ро nekim podelama, и grupu sporednih cetvorozvuka ubrajaju se i septakordi na П i VП stupnju, а samo se domi11ant11i
30

septakord smatraglavnim.

27
nepotpunog septakorda (bez kvinte) - potpun kvintakord (pr. 240а,Ь). ОЬа akorda се Ьiti potpuna ako terca
sporednog septakorda nacini skok и kvintu razresavajuceg trozvuka (pr. 240с).
Ро istoj analogiji razresavaju se i obrtaji sporednih septakorada: ~ u 5, ~ u 5 ili 6, 2 п 6 (pr. 240d-j). Pri tome
moze da bude skladпo udvajaпje terce и sporedпom trozvukп, sto је и vezi IV -VII obavezпo (izvaп sekvenci). U
1

ovoj vezi tolerise se skok uпutrasпjeg glasa и umanjenu kvintu drugog akorda (pr. 240i-k).
Septima se uvodi postпpno iz drugog akorda ako је priprernljena osnovпim toпom septakorda (pr. 2401). Као
prolaznica, опа nastupa i uz promeпu akordskog oЫika (pr. 241 с).
Zvucпost sporednih septakorada па nov nacin obogacuje tonalitet- prividne domiпante пisu fuпkcioпalпo
precizne kao dominantпi septakord, ра se ovi septakordi pretezno javljaju u sekveпcama (koje cemo роsеЬпо
razmotriti), а izvan sekvenci cesce и muzici romaпticara, а jos vise i slobodпiје и muzici impresioпizma.

Primer 240

1Ь IV
3
1
7
IV~

g) h) i) ј) k) 1)

IV~ Vll
6 7
IV Vl 11 VI 1~ IV

Analogпo vezama V'-VI i VII'-1, svaki sporedni septakord moze da se razresi u kvintakord koji se nalazi za
sekundu vise. U susednom trozvuku пdvaja se osпovпi tоп ili terca - ovo drugo је obavezпo kada је septima iznad
terce, kako пе bi пastale paralelпe kviпte (pr. 241 а, 239с ).
Medu sporedпim septakordima srazmerпo је najcesCi IV'. Kadaje septima iznad terce, paralelne kvinte 11
vezi ovog akorda sa domiпantom mogu da se izbegnu па vise naciпa, ali пе udvajaпjem terce dominante:
udvajanjem kvinte dominantпog trozvпka (gornji glasovi krecu se suprotno od basa - pr.241c); primeпom
вepotpпnog IV', gde пdvojen osnovni ton ovog akorda postaje septima domiпaпtпog septakorda (terca
subdomiпante krece se navise - pr. 241d); razreseпjem и V' (skok u septimu, и uш1trasпjem glasu - pr. 241е);
aпticipiraпjem kviпte dominante, cime se IV' pretvara и П ~ (pr. 241 f); pomocu К: ili zadrzicnog 6 na dominanti, za
kojim sledi dominaпtпi septakord (pr. 24 lg, 239g).
Primer241
а) Ь) с) d) е) f) g)

28
 Veze navedene и primeru 241Ь-g odgovaraju i primeni IV' и kadencama. Kada iza IV' i njegovih obrtaja
slede obrtaji dominante, ili и vezi IVj-V', septima dominante је pripremljena (pr. 242).

Primer 242

а) Ь) с) d) е)

,..
-- -- -- - - -
1 1 1

-
1

..
1 1 1 1 1 1 1 1

-- -
1 1

" - -- ...Ј

--
"

- , - - _,
-
...Ј
-
...Ј ...Ј

r'·T ~' -
r• ~-
~· - ~· - ,.' ~'
t) \У/г.

г
1 1 г 1 г r г
е- 1
т 1

Ј ; Ј
-, .. r
-
,_ - 1

",.~

- - - - "
1
-- 1
-
~

-
-
1

"
1
-- - "
.
..
•r

-- -
1

1
1 1
г
1 1
' 1 1
1 1 1 1 1
1

IV~ v% IV~ v% IV~ v 7

1v v~ 2

Ро ugledu na plagalnu vezu П'-1 , odnosno 11~ -1, septima sporednih septakorada moze da se zadrzi kao
6

zajednicki ton, dok se osnovni ton septakorda krece postupno navise, и tercu sledeceg akorda. Ти је najizrazitija
veza VI ~ -V, gde VI ~ deluje kao tonika sa do{fatom sekstom (pr. 24За). Sporedni septakordi sa zadгZanom septi-
mom pri razresenju и nizi susedni akord pretezno su prolazne ili skretnicne harmonije (pr. 243Ь,с ).
Retke su plagalne vezekao IV'-1(ili11'-VI, Vl'-111) gde se zadrzavajukvintai septima (pr. 243d-f). Ponekad
је IV~ skretnicna harmonijana tonici, Cije razresenje vodi и tonicni kvintakord sa udvojenom kvintom (pr. 243е).

Primer 243

а) Ь) с) d) е) f)

14 7
v __6 з_
Vl 111

Veze sporednih septakorada sa nizim tercnim srodnicima mogu da se uporede sa vezom VIl -V': septima silazi, а kvinta
7

se krece postupno navise. Ovakvi septakordi imaju karakter zadrzicnih harmonija (pr. 244 а, Ь) .
Ako se iz septakorda bas vodi tercnim skokom nanize, septima i kvinta sporednog septakorda krece se navise (pr. 244с,
t. l.; t. 2.-zbog metrickog polozaja bas deluje kao slobodna anticipacija).

Primer 244

а) Ь) с)

--- --
ј~ 1 1 1

.
1 ~ 1
- 1

--
1

_,
- - .
~

-
-_.
_,
~
,_
@.. 1 1
-
г
~

-
...... -1- "
1
~

...... ,.
' ~' -
г. - 1
r
'~'-

--1
,L,J.
_ _Ј_
,.Ј __ Ј
Ј ....,. .L,J .-. -
-·· - -- - ,. - .-.. ·- - ...- .-..
1 1
L.. " . r-.J•
" Г",Ј
1 Г",Ј

1 1 1 1
' 1 1 1 1
7 - 6 7 7
Vl5 - 6 11--- VI IV 11 v 111 1
( 17 v1 6 ) (1v2 11)

29
 Sekvence sa septakordima

Sporedni septakordi se najcesce pojavljuju u sekvencama, te se nazivaju i seki•enc akordi. Preovladavaju

sekundno-silazne sekvence prividno-dominantnih odnosa. Najjednostavniji model sadrzi cetvorozvuk sa
1
razresenjem и odgovarajuci kvintno srodni trozvuk (pr. 245а,Ь,с). Kada и modelu dominantu zameni VI1 ,
prividno-dominantni odnos zamenjuje se vezom susednih akorada, а izmedu karika - vezom tercno srodnih
akorada (pr. 245d).

Primer 245

а) Ь)
г--, г--,
Ј Ј
.~
..
.." - . -- - - - - 1 1 1 1

-
1 1 1

--- -
1 1 1 1
.. -- -- - - - -- - -- -
.. 1 1 1 1 1 1 1 1

r1-
~ ~
_,
-
~ ~
п
,....
- -- - - -
~ ~ ~ ~

"
' - 1 1 1 1
г г г 1 г
t) 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1
; , Ј ; Ј ;-
; ; ј~ r--~ Ј ,-Ј , 1 ...-
-- - - - - - -
--.."
-
-...... -- - - -- - - -- -- --
1- ...... 1 -
..-
1 1
~

и
~ ~
,....
- "
1 1 1
г
1 1 1 1
1
7 7
1 IV Vll 111
7
Vl ll V
7 IV~ Vll 111 %VI

с) d)

7 1 7 Vll 7 7
Vll Vl V VI IV V

Napomena
Podsecarno namehanizarn sekvence, kome se podreduje kretanje akordskih tonova i njihovo udvajanje. Takode i na to da
sekvence u molu teku kroz prirodni mol, sve do kadence !

Susedni akordi и modelu mogu da sadrze i vezu trozvuka sa cetvorozvukom (pr. 246 а).
Naknadno uvodenje septime doprinosi pokretljivosti sekvence (pr. 246Ь ,с) . Pokret и modelu moze da se
ostvari i pomocu opisnog razresenja septime и nizн septakorada (pr. 24бd).

Primer 246

а)

r--,
......, .. ,_-- -1 1 1
.~ г-.... 1

- .-.-- -- -
1 1 1 1 1 1 1
1

-- ..-
-- -г -
~

~
"
-" ..... _,
- - ' п r~ - , --~
--г
r r rr "
~ ~ ~
~
1 1
г
-61-
г
~) 1 1 1 1 1

r
1

; ј ,Ј. _Ј
~
е-
Ј
...
-·· --.. -- и
Ј
- --
,_ - -- --
1 1
~
1
п
r~
1
..
''
11-

-- -1
.о_

-- - ,...- -&
r,; ,.... -- - ,
-&

..
1
1 1
г
1
- - 1
!.. 1 1

6-
С: IV v2 11 1 1v2 11 х
6-
V 5.5 l~=5 °Vll 0
1116- VI
6-5 115.5 v
~"

30
 с) d)

.., ...,
--- - ---- -- - --- - -- - - - . 'Ј 1 1

- --· - - - 1 ..,
1
1\ '1

-
1 1 1 1 1 1 1 1

- -- -- -
1 1 1 1 1 1 1 1
,
-
' "
,_
_, ,
- , -- - - .-1 ". - "~ ... -- --
"ЈО

и
-
г г 1- г
1
1 1
г г
1 1 е 1 1 1 1 1 1
t) 1 1 1 1 1 1

~ ...,.
-,.. .. -Ј --Ј -- - --
1 1 1 е
..
1 1

-- -
, -
- ".
-- - --
;
-
-- .. --
-;
, ;

-
"Ј

-
"Ј

r;
- ""
г
1 1 1
' 1
Г '
1
г
1 1 1 1 1
1 1 1 1
7-8
1 С: v

Napomena
Primeri pod 246b-d sadrze tzv. dvojni model - pokret iz prve polovine nюdela imitira se u njegovom drugom delu. Ovde
izostavljamo sekvence sa primenom vanakordskih tonova, svojstvene polifoniji barokne muzike.

Niz kvintno srodnih septakorada и sekvenci vezuје se ро uzoru na vezu 11 -V': и osnovnom oЫiku smenjuји
7

se potpun i nepotpun septakord (pr. 247а) , dok se obrtaji vezuju ро ranije izlozenom pravilн: ~ sa 7 i 2 sa ~ (pr.
247b,c,d). Septime su uvek pripremljene.

Primer 247

а) Ь)
,..._ ~
-·- ..--•. - -- -""- -""- -- -- - - - -
~
... .---Ј
г-----,
1\ i
-- ..--
1 1 1 1 , 1 1 1 1

- -:. ,
_, _, _,
- - ,
- ,
'
'-
1

_Ј
г г г 1 1

d-
1 1

-Ј
1 1

d Ј
rЈ 1

_Ј
Ј
1

.Ј ~
1 1

~ --..!, Ј
......
,.. -
-.. -
-
-
...- - -- -- - -- -
-
,
1
... 'Ј

-
1
-- -
1

..
г
1 1 1 1 1 1
1

С:

с) d)

Tercno srodni septakordi u sekvenci smenjujн se ро uzoru na vezн VI1 -V (pr. 248а). Navodimo i primere
2 1

sekvenci sa tri akorda u modelu, od kojih su dva septakordi (248Ь,с). Uvodenја i razresenja septakorada odgovaraju
ranije iznetim pravilima.

31

___ __d
 Primer 248

а) Ь)

'~
,----, ,----, ,----, 1 1 1 г-

.. .. ..
1 1

..·~"
1
-
" 11•
"
--
-
.. --
--
-
- ~

- -- - - -- - - ~ ~
_, _,
i r r r r r r
' ~

u u -е-
f' " 6'

ј .Ј Ј Ј
r·
.. .... .. ...." - - --- - -- -- -...- - --
--
....
1 1 1 1 1

- •• •1• ,
-
~
,, ~

i- r.;.
- - - " ,
" i- ,....
1
"
1---1
" - ~

1
i-

г 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1

2
11 Vll 7 12 VI 7 v11 2 v7 111
7
IV VI~ 117 111 V~ 17 11 IV~ Vll 7
с)

..
1

--- --- ---

1 1

, '~ ••
1

-- -- --
1 1 1 1 1 1 1 1 '1 1

--- ---
1 1

' ·-"
t..
~

1
_,

1 1 1 1 1 1 1
- --- --
г 1 г
-
i
~

--·
r·
Ј _Ј Ј
.... - -.
- Ј. 1
- - --·
1 1

-.
l... " •••

~
" -- ,..
~

--
,
,..-
- - i-
,,",.
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

6 6 v116 v43 v116 vв

5 5

Мnogo su rede sekundno-uzlazne sekvence sa jednim septakordom u modelu. U njiшa moze da se postavi prividno
subdominantni odnos trozvuka i cetvorozvuka: septima se uvodi postupno, da bi u transpoziciji ostala kao zajednicki ton (pr.
249а). Kadaje u modelu dominantni odnos (V -I), septime ostalih septakorada u sekundno-uzlaznoj sekvenci uvode se skokom
1

(pr.249b). -
Model sa dva kvintno srodna septakorda najrede se transponuju ро sekundama navise: karike se nadovezuju пе samo
uvodenjem septime skokom, vec i uz kretanje svih glasova navise (pr. 249с ).

Primer 249

а) Ь)

v7 1 vi7 11 Vll7 111

7 IV
1

с)

,, 1 1 1 1 1
.. '
-- '
..
"
' "
-- "" -
••
-·- -
-
~

r~ ·

-- ,.... .
- ". -
i-
••
г
1 1 1
t.. 1
1 1
1 1 1

1
.... .,-..... r,;
--
, -
,....
n
-
i-
"
-е-
r~
-
,.... -
.о.
i- ,
-е-

••
..._
1 1 1 1 1

v43 17-
4-3 VI~ 117-
4-3 v11 43 111 7 -
4-3 1v 7 -
4-3
114
3
v7-
4-3

32
•.
ZADACI (XXXVI)
1. Svirati primere iz br. 240, dodajuCi svakom autenticnu kadencu; ро potreЬi, u pojedinim primerima skratiti trajanje poslednjeg
akorda. Isto transponovati u jos jedan tonalitet.
2. Izraditi obelezene basove:
5, u. 3, s. 3

f
•) 2' е Г !Г 1ЕЈ г Ј :Ј 1Ј F 1ЕГ Г= 1Г Г Г= 1F Ј
-5 6 8-7 8-7 7 6 6-5 6 7 8-7 5-6 8-7
1гг
-
г 1"
67 8-7-8
11
4 4-3
3, u.

ь) 2: •п е Г 1Г Г Ј Г 1Г Ј Г Ј 1ГЈ Ј Ј 1Ј Ј 1Г · Ј 1Г Ј Ј Г 1Г Г Г 1° 11
7 5 7 5 7 6 6 4 8 -7 5 -7 8 - 9 1о ~7 7 6 4 6 4 6
5 3 5678 3 2
8, s. 34-5

t) ?: & ~' Г 1°
1
' 11Г F 1Ј r 1Г · Г 1Ј Ј Ј Ji r Ј 1r Г Ј 1Ј Ј Ј 1Г Ј Ј 8 -7 #7- 8 6- и -
11
и 4 6 7 5-7 6-5 - 6 6 7 6 6 q4 #6 7 7
~ 3 5 #- 4-3 5 #- 5-4 ~ 2
з- з-
3, u.

~ 2: ~ ~ г 1ј ГI Ј rl Ј rl ј ЈЈ 1ЈЈЈ1 Ј Ј 1ЈаЈ 1г. 1Ј ЈЈЈ Ј 1ј Ј 1Ј 1Ј 1r·11

7 7 7 7 7 7 7 76 667 4 6 6 7 562 626 26 2 79 4 7-
54 3 4 5 5 5 5 5 7 3 5-4
3, s. 3 3- 4

•) ?' ~ ~ r Г ГI° Г 1" Г# 1" Г= 1" rft1"1 r r Г lf31J1J 1° · 1r1dr1 Ј " Н 1

7-6 # 6 6 6- 6- 62 6 2 76 - 6 67 7 6 14 6-5- 4 7 4 7-
&- 4 6-5 6-5 5 5 5 4# 6 5- 7-8 3 3 5-6
3 #-
3, u.
-е-

r Ј 1Г Г 1F Г r· Г
о

9: ~\\ о

t)
~' г 5 4
1

7 4
1

7 4
1
~7-8 4 7
1
9-8
1
3 3 3 2- 3 3 4 ~3

2: ~ьь
rr 1 ()
1
о

1о 1
()
1
() 1() 1Ј щЈ l 0 11
6 q6
4
8 -7 8 -7 8 -7 8 -7 8 -7
5
6 - 10
6-
6

5, u.

1Ј Ј Ј 1Г Ј 1Ј 1ггг1Ј1Ј Ј 1
6 6 7 6 - 6 8-7 8-7
4

9: •1# r Ј Ј 1r. 1Ј ј Ј 1г г г 1r ЈдiЈ Ј 1Ј ј Ј 1Ј г Ј 1Ј. 11

7 6 8 -7 2 6 6 6 6 6 9-8 65 2 6 2 6 6 7 7
4 4 5 5 5

3. Svirati sekvence prema sledeCim primerima:

- 245 а, Ь, с, d - u B-dum i G-duru, c-molu i a-molu. Paznja: prilikom sviranja primera 245а u molu, posle П stupnja
prilagoditi kadenciranje !,
- 246a-uAs-duruiEduru; 246b,c,d - unavedenimiistoimenimtonalitetima,
- 247 а, b-u F-duru i Es-duru; 247 с, d-u d-molu i D-duru,
- 248 а- u c-molu, e-molu i f-molu.

33
 4. Dopuniti konturne dvoglase primenjujuci sporedne septakorde :

"
1~ 1

- ... -
-
1
,
1

--
1
- -.... 1 1
,
1

--
1

-
1

-- - - - - -- - - -
1

-
1 1

-
1 1

~ -
1 1

--
t.
а)

1
... :;- ... "
п

-- • ,..- , - -
....
- -- - - .... .... '
-
....
....- и ....-
-
~

1 1 1 1 1

Ь)

ј'\ ЈО

с)
t.
•ЈО
" .... - -
1
....
' 1
-
1
1

- и ......

1
' ' r '
'Ј О

--
' 1 1
1 1

~
-Ј -
ј~

-'• "" . ..'

1 1 1

-
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

t.
~
"
- ' r
- - -· - -- и -- --
- и - -- -· ~
-
~

d)

1
.. ." ,, ..
'"
'
"
1
-
.... -- .... '
1
' ~
и

1
-
....
1
'
-
....
1
'Ј

1
-
~
и

1
-
г
-
г
'Ј

-
~
,.,

1 1
1

~
1~ 1
-Ј - -- 1 1 1 1 1
. -·l 1
..
- -- - - - - - -
1 1 1 1 1 1 1 1
_,
' "
t.
:;- " " -- - - -
'
- -

... -- -- - ..
....-
- г- - -
,
1 ~
~ ,, "
1 1 1
, ....
1
r

1
-
....
1 1
-
....
1 1
г

1
'~

1
'~

1
-
~

1 1

Prakticno uputstvo
Nauciti sviranje sekvenci doslovno transponujuCi primere navedene и zadatku 3, а zatima svirati sekvence iz primera
245а,Ь,с i 247а,Ь,с i iz drugih polozaja. Tada se moze izostaviti ono sto prethodi pocetnom akordu sekvence. Sekvenca se
zaustavlja na akordu dominantne ili subdominantne funkcije, pogodnom za kadenciranje.
U zadatke za pismenu izradu (pod 2 i 4) ukljucene su sekvence navedene u primerima 245-248.

34
 Metodska napomena
Sporedni (~etvorozvuci i Sekvence sa septakordima mogu da se obrade saZetije, kao јеdпа metodskajedinica, koja Ьi па
sledecem casu Ьila dорuпјепа primerima rede primene sporedпih septakorada i novim primerima za sekveпce. U skladu s tim
odaЬira se i redosled Z4DATAKA XXXVI.
Sviranje primera iz br. 240, ali i drugih, а zatim sviranje sekveпci sa sporednim septakordima znacajпo је radi
usvajanja пovih zvucпih Ьоја. Dodavanje kadeпcirajuceg obrta (zadaci pod 1 i 3) preporuceпo је radi ропоvпоg uspostavljaпja
funkcioпalne staЬilпosti koju sporedпi septakordi mogu treпutпo da пaruse. Pri tome treba voditi racuпa i о melodijskoj i о
ritmickoj kompoпeпti, kako Ьi svaka muzicka celiпa doЬila smisao, prilagodavajuCi tip kadeпce prethodпom muzickom toku.
Na primer, auteпticпa kadeпca iza primera 240d пе zahteva uvodeпje kadeпcirajuceg kvartsekstakorda, dok је isti pozeljan iza
primera 240f; za primerom 240е direktпo sledi zavrsпa toпika (u oktavпo polozaju), dokje iza primera 240i, da Ьi se doslo do
kadeпce, potrebпo odsvirati vezu 1'-1 , sa skokom soprana iz g и с2, itd. lпsistiranje па uvek istom modelu kadeпcirajuceg obrta
6 1

ometa рrасепје melodijskog pokreta и datoj situaciji. Kada sluh vodi ucenika и zaokruzavanju muzickih misli, pravila postaju
pomoc, а пе optereceпје.
Za sviranje sekveпci паvеdепо је пekoliko toпaliteta, sto пе iskljucuje i druge. Sviranje sekveпci и molu za koje пisu
dati doslovпi uzori (odgovarajuCi primeri napisani su и duru) podrazumeva pomoc nastavпika, alije dobro prepustiti ucenike i
traganju za adekvatnim reseпjem.
lzvestan broj vezЬi predvideпih za sviranje moze se, ро potreЬi, pripremiti i pismeno (npr. transpozicije dopunjenih
primera br. 240).

\
! 35
 ALТEROVANI TONOVI

Alterovani tonovi su hromatski promenjeni tonovi 31 osnovnih dijatonskih lestvica, sto znaci poviseni ili
snizeni. Postoje alteracije koje su se vremenom ustalile и lestvicnim nizovima, tako da su stvorene varijante dura i
mola: moldur (snizen VI stupanj), harmonski i melodijski mol (povisen VII, odnosno povisen VI i VII stupanj).
Ostali alterovani tonovi se javljaju povremeno- и sklopu pojedinih akorada ili kao figurativni tonovi; u lestvicnom
nizu daju hromatsku lestvicu.
Нromatska lestvica se и klasicnoj tradiciji notira ро odredenom sistemu: na durskoj osnovi, и kretanju navise
svi dijatonski stupnjevi se povisavaju, izuzev VI, umesto kojeg stoji snizen VII; и kretanju nanize svi dijatonski
stupnjevi se snizavaju, izuzev V, gde stoji povisen IV (pr. 250а). U okviru mola, i uzlazno i silazno hromatsko
kretanje belezi se povisavanjem dijatonskih stupnjeva, osim 1, umesto kojeg stoji snizen 11 stupanj (pr. 250Ь). Na
ovakav nacin notacije uticala је cesca primena nekih akorada s alterovanim tonovima. Prilikom primene
hromatskih figuracija moze da se odstupi od navedenog sistema belezenја hromatske lestvice.

Primer 250

а) Нromatska lestvica na osnovi C-dura

* # # о " #• о •· "
*
о• -е

Ь) Нromatska lestvica na osnovi a-mola

11 ~. ~О 11 #• О•
11

11
* *

Нromatski ton moze da bude uveden na tri nacina: alterovanjem istog stupnja, tj. putem hromatskog
polustepena (otvorenom hromatikom); iz susednog stupnja, putem dijatonskog polustepena (skrivenom
hromatikom) ili celog stepena; intervalskim skokom.
Alterovani tonovi su kriticni tonovi- to su donje ili gornje vodice za osnovne lestvicne stupnjeve. Postoje tri
mogucnosti njihovog razresavanja: postupno, u pravcu alteracije-poviseni tonovi navise (donje vodice), snizeni
nanize (gornje vodice); realteracijom32 - povratkom и istoimeni lestvicni stupanj; opisno - posle intervalskog
skoka.

Primer 251

*"
а) Uvodenje alterovanog tona
1 2 з

С-dщ #п 1 ° ~о 11 о #о 1 ()
~о
о #о
«)
~о 11
С)

#п о
~о 11

Ь) Razresenje alterovanog tona

2 з

11 ~о Що ~о о
11 .,
о
11 1 #н о 11

Lat. alter =drugi; grc. chroma =Ьоја

31

32
Realteracija =povratna alteracija

36
 Kako su tonovi tonicnog trozvuka najstaЬilniji и tonalitetu, hromatski tonovi koji se, kao gornje i donje
vodice, и njih razresavaju nazivaju se tonalno stabllne alteracije. U duru to su: snizen i povisen 11 stupanj, povisen
IV stupanj i snizen VI stupanj (kada је uveden otvorenom hromatikom), а и molu: snizen 11 stupanj, snizen i
povisen IV stupanj (pr. 252). Ostali alterovani tonovi - hromatske promene tonova tonicnog trozvuka, snizenje
vodice (u duru) i dr. - ubrajaju se и tonalno labllne alteracije.

Primer252
Tonalno staЬilne alteracije
а) и C-duru Ь) и c-molu

#•..,_;,о 11

11 n1v bVI n1v

37
 HROMATSКE FIGUR ACIJE
Alterovani tonovi koji se javljaju kao figurativni t.mose novu izrazajnost u muzicki
tok. Нromatske skretnice
i hromatske zadrzice pretezno se notiraju prema pravcu njihovog razresavanja,
а hromats ke prolazn ice ро pra-
vilima hromatske lestvice.

Hroma tske skretn ice i prolaznice

Postupne hromat ske skretnic e uvode se dijatonskim polustepenom. Donje
skretnic e su veoma cesto
hromatske - poviseni tonovi, kao donje vodice za sve akordske tonove. Gornje
hromats ke skretnic e (snizeni
tonovi, kao gornје vodice) nesto su rede.

Primer 253

6-- 6 #5 - 6 - 6 з Ь4 - з
*33
Т 6 - 5 - 6 11 5 - - К4 D
7
VI
5#6 - 5
s
5 #4 - 5 в -Ь9 - в
т К6 --- D
4--

Slobodne (uskocne) hromatske skretnice cesto se uvode skokom umanjenih interval

a (pr. 254а,Ь). Postupna,
kao i uskocna hromatska skretnica moze da zazvuci istovrem eno s istoime
nim dijatonskim tonom l1 akordн
(pr. 253, t. l ; pr. 254а, t. l).
Razresenje napustene (iskocne) hromatske skretnice preнzima drugi glas (pr.
254c-f) ; ukoliko se pri tome
menja harmonija, moze da se javi unakrsnica, sto deluje kao razresenje hromats
kog tona realtera cijom, u istom ili l1
drugom registru (pr.254d,t). Napustene hromatske skretnice cesto se razresav
aju preko apodatнre - nove skretnice
ili zadrzice (pr. 254e,f).

Primer 254

а) Ь) с) d) е)

12#7-в 1ор-в
07-- VI 3 - 7-6
04-
з-

Slobodne i napustene hromatske skretnice, и komЬinaciji sa dijatonskim skretnic

ama, ne retko okruzuju
akordske tonove (pr. 255; v. i pr. 186Ь). Prilikom opisnog razresenja hromatskih
skretnic ajavlja se i skok umanjene
terce (pr. 255Ь; c-kraj t. 3).

33
Odavde prelazim o na funkcionalno obelezavanje akorada glavnih stupnjeva:
Т, S, D, odnosno t, s, D (d).

38
Primer255

а) Ь)
* *
-
1~

--
1 1 1 1 i
.-- 1
.-- 1 1
-
-
1 1 1 1

- - .... - -
- -г
~ ~

" " -
.-1

11
~

- - ~

'""
t..
f г 1 1

; ~ ,.Ј
-,"...
1 1
""~
-
~

~ " ~

' 1 1 1 1

6----- 7 - 6
С: Т 3 - 4 #2 - 3 8 џ Dв - - с:
- 6 06 #4 - 6 - 5

с) Veber, Briljantni rondo

Napomena
U primeru 255с skretnicno okruzenje ak:ordskih tonova ј е jasno, а to sto se neke skretnice, uvedene uzlaznim skokom,
razresavaju tak:ode preko uzlaznih skokova, posledica је registarskog preloma melodijske linije.

Dvostruke hromatske skretnice obicno se krecu u paralelnim tercama ili sekstama, gde su оЬе hromatske, ili
samo jedna (pr. 256а). U suprotnom kretanjujednovremeno mogu da nastupe donja i gornja hromatska skretnica, а
takode i istoimeni dijatonski i alterovan ton - dijatonski kao gornja, alteroyan kao donja skretnica (pr. 25бЬ) .
Unakrsnica izmedu dva vanakordska tona ne sшeta - u opisnoш razresenju dvostrukih skretnica ili napustene
dvostruke skretnice (pr. 256c,d).
U sklopu trostrukih skretnica, koje se krecu u paralelnim sekstakordima ili kvartsekstakordima, dve ili samo
jedna mogu da budu hromatske (pr. 256е). U okviru dominantnog septakorda, trostruke donje skretnice obrazuju
umanjeni trozvuk, а zajedno sa osnovnim tonom dorninante - umanjeni cetvorozvuk (pr. 256±). Primer 256g
ilustruje suprotno kretanje visestrukih hromatskih skretnica, od kojih је jedna uskocna, а primer 256h -
disalteraciju - povisenје i snizenje istoimenog tona u jednovremenom nastupu donје i gornје hromatske skretnice.
Sve visestruke skretnice, ра tako i cetvorostruke hromatske skretnice (pr. 256i), obrazuju slucajna sazvucja
tercnog ili netercnog sklopa.

Primer 256

а) Ь) с)
*

5 .d4 - 5 5- 4 - 5 5-6-/14-5 5 - ~6 6 -
тзr·2 -з s 3 #2 - 3 ТЗ-4-# 2-3 тз - #2 4 - 3
3-

39
 е) f) g) h) i)

7 - 6 - 7 8 - #4 - 5
D ~ =1~ = ~ т ~ - ~#~ =~

Napomena
Brojcano sifriranje hromatskih vanakordskih tonova podrazumeva dodavanje odgovarajuceg predznaka ispred broja
kojim se oznacava intervalski odnos izmedu basovog i vanakordskog tona. Radi manjeg opterecenja, и nekim primerima
obelezeni su samo akordi.
Sifra и zagradi и primeru 256h,i - struktura skretnicnog sazvucja, oznacena prema skretnici и basu (moze da se obelezi i
vodoravnom crticom).

Hromatske prolaznice podjednako se krecu navise i nanize. One popunjavaju prostor izmedu tonova koji su
udaljeni za сео stepen. Tako se hromatska prolaznica moze naCi izmedu dva akordska tona, akordskog tona i
dijatonske prolaznice, izmedu dve dijatonske prolaznice, izmedu zadrzice i njenog razresenja ili skretnice i njenog
razresenja (pr. 257a-d).
Napustena hromatska prolaznica razresava se preko zadrzice, dok se slobodna hromatska prolaznica
najcesce uvodi skokom prekomernog intervala (pr. 257 е).

Primer 257

а) Ь) с) d) е) * *

т5#5 s Тз
6 s 1о - 9 bg з Ьз D Т 2#2- З т s -в ьв -s
#З - 4 - Ь5 - q5 6 D

Visestruke hromatske prolaznice krecu se najcesce paralelno - u tercama, sekstama, sekstakordima ili
kvartsekstakordima. U suprotnom kretanju susrecu se i и disonantnim intervalima, obrazujuCi razna prolazna
sazvucja. Radi lakseg citanja prolaznih intervala i akorada, u praksi se cesto odstupa od pravila za notiranje
hromatske lestvice.

Primer 258

а) Ь) с) d)

4
D т Т.------
~-----~--~

40
 е) f) g) h)

T------S К~------- D О s6 а: 0~ t-- S------

Napomena
Prilikom promene harmonije (pr. 258d, е) prolaznice se pretvaraju и prolazne zaddice.

ZADACI (XXXVII)
1. Dopuniti konturne dvoglase primenjujuCi razne vrste skretnica i prolaznica:

а)

Ь)

Ј:] ~ј Ј
"
' "
1~

·-
~

' . -
~
1

--
1 1 1
..-1-..-1 -
1
- - -!Ј- -
1 1 1 1
- ·- -
1
.-Ј -
1
~
1

-- - - -
1

--.-.1
1 1
~
1

- -- --
1 1
..-1- 1
-1 ГЈ
1

t..
с)

-. .. .. ,_- - -- п
- ....
,_ -
-
~
~ r
~

' 1 1
1 1 1

41
2. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana, odredujuci najpogodniji oЫik obelezenih akorada:

Ь) * ~ ~ г drro1w~;Q18Jcr1 г ЈЈЈ 1Ј ЈЈЈШI Ј. pidrl шr· 11

о s 11 о s о т

с)
pl
т 11 о т s 11 т 11 о т о

11
т о т s т s 11 t о т
3. Harmonizovati na klaviru - samo akordima glavnih stupnjeva; menjati obrtaj, gde је to neophodno, ali zadrzati u jednom
taktu samo jednu funkciju:

а) Ь)

* 1 1~ р. јЈ 13. ~н 1\1#1н с: 1Ј 11*~ ! Ј ДЈ F1[НЈ !Ј 1

с)

Prakticno uputstvo
Prilikom harmonizacije soprana (ZADACI XXXVII pod 1, 2 i 3, XXXVIII pod 1) dodati dvostruke, eventualno i trostruke
figurativne tonove samo ako to lepo zvuci. Тато gde su obelezene funkcije podrazumeva se primena odgovarajucih trozvuka ili
cetvorozvuka i njihovih obrtaja, premaformiranju basove deonice u kojoj, ро potreЬi, mogu da se jave i vanakordski tonovi.
Duzi zastoj na zavrsnoj tonici oziveti pokretom и jednom ili и оЬа unutrasnja glasa.

Hromatske zadrzice

Њomatske zadrzice su pretezno donje (uzlazne), rede gornje (silazne). One se uvode otvorenom hroma-
tikom-kao prolazne zadrzice (pr. 259а-с), ili skrivenom hromatikom - kao skretnicne zadrzice (pr. 259d,e). Hro-
matski povisen ili snizen ton prolazne zadrzice moze da bude uveden dijatonski i putem celog stepena (pr. 259f).
Slobodne hromatske zadrzice uvode se skokovima raznih intervala, neretko umanjenih ili prekomernih (pr.
259g-j). Њomatska zadrzica se ponekad priprema hromatskom anticipacijom (pr. 259k) . Hromatske zadrzice -
izuzev onih koje su pripremljene akordskim tonom alterovanog akorda, sto za sada ostavljamo ро strani - imaju
karakter apodatura (v. fusnotu br. 22).
Њomatske zadrzice i hromatske anticipacije (kao i hromatske prolaznice i skretnice) mogu da zvнce
jednovremeno s istoimenim dijatonskom tonom и akordu, kojije u tom momentu pripremljen (pr. 259c,k). Takode,
hromatska zadrzica i istoimeni dijatonski ton и akordu koji јој prethodi mogu da obrazujн unakrsnicн (pr.
259b,g,h).
Akcentne kvinte (pr. 259f; 260е, t. 3) i skrivene kvinte (pr. 259ј) koje obrazuju nepripremljena hromatska
zadйica i akordski ton mogu da se primene. Slobodna hromatska zadйica odstranjuje paznju sa antiparalelnih
kvinti (pr. 259h).

42
 Primer 259

а) Ь) с) d) е) f)

ss - s

g) h) i) ј) k)

sbs - s

Нromatske zadrzice se razresavaju postupno, и pravcu alteracije, а realteracijom samo kada takvo razresenje
vodi u novu disonancu, kao povisen IV stupanj u septimu dominantnog septakorda (pr. 260а). Mogu da se razrese i
opisno - preko skretnice dostignute tercnim skokom и pravcu alteracije, sto је narocito efektno kod slobodnih
hromatskih zadrzica (pr. 260b,c,d). Ukoliko је ovaj skok veCi od terce, razresenje se dostize kao i kod slicnih
opisnih razresenja dijatonskih zadrzica (pr. 260е ).

Primer 260

а) Ь) с) d) е)

6- #2 - 4-3 Ь? - 5- в 6- #2-4- 3
о#5~5 т т О4- s
#3-5-4

Zapaziti
U primeru 260Ь,с - skok umanjene terce; u primeru 260е, t. 1 i 3 - skok iz zadгZice u akordski ton koji predstavlja deo
figurativnog razresenja zadгZice, ра njegovo trenutno udvajanje nije nepravilno; t. 2 - promenu harmonije u momentu
razresenja zadrzice.

U sklopu visestrukih zadrzica cetvoroglasnog stava mogu da se nadu jedna, dve ili tri hromatske zadrzice.
Razresavaju se и istom smeru ili и razlicitim smerovima, zavisno od pravca alterovanja pojedinih tonova.
Zadrzicna sazvucja su tercne ili netercne strukture (tamo gde u njima ucestvuje i bas obelezene su brojevima и
zagradi); и okviru ovih sazvucja srece se i disalteracija (рг. 261с), kao i jednovremeno zvucanje istoimenog
dijatonskog i alterovanog tona (рг. 26 ld).
Prolazne zadr:Zice uvedene otvorenom hromatikom mogu da izazovu nemelodicno kretanje ukoliko se
melodijska linija, posle razresenja zadrzice, neposredno vrati па ton koji је bio alterovan. Bolje је da melodija -

43
narocito kadaje vodeca- produzi kretanje skokom (sto podrazumeva opisno razresenje zadrzice), ili postupno u
istom pravcu, cak i kada ovo postupno kretanje izaziva nepravilno udvajanje tonova u akordu koji sledi (up. liniju
soprana u pr. 26 le sa linijom tenora u pr. 261 d). Sve zadrzice ne moraju da se razrese istovremeno (pr. 261e,g).
Pred septimom, kvintom i tercom dominantnog septakorda trostruka polustepena donja zadrzica obrazuje
umanjeni septakord; ova zadrzicna harmonija moze da bude notirana na vise nacina (pr. 261h,i).1 Pojavom
visestrukih hromatskih zadrzica na tonici postupno kretanje septime navise ili vodice nanize u vezi D -T postaje
prihvatljivo (pr. 26lj,k).
Primer 261

а) Ь) с) d) е) t)

7 -8
~
7-8 [,g - 8
ljj2- з t ~4 - з D 5-6
3-4

g) h) i) ј) k)

..в -7 т g-з 7- 6-5

0 1!4 -5 7-8 D 4-3 Т~2 - 3
"2-3 4-3

Veca primena hromatskih figuracija srece se u muzici romanticara-Sopen a, Sumana, Vagnera i dnigih.

ZADACI (XXXVlll)
1. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana, odredujuCi najpogodniji oЫik obelezenih akorada:

11
а) 11
Т S D Т S Т D Т VI S К~ D т

Ь)
~ •1 е о
11
VI D 11 D VI 5
0
111 s ~ D

11
D Т S D Т S Т Vll Т 11 т S D т

d)

т D т s Т D т 11 К~ D т

44
 s D Vll D s 11

Vll D s Vll s D т

2. Svirati sledeca sazvucja i postupnim kretanjem razresiti zadйice u konsonantne trozvuke, zatim u cetvorozvuke glavnih
stupnjeva (х2, хЗ, x4)-umanjeni, poluumanjeni, mali durski; pod е)- samo u trozvuke; pod g) i h)- samo u cetvorozvuke;
pod i)- dovesti do tonike B-dura.

а) Ь) с) d) е) f) g) хз h) i)
х2 хз х4 х2 хз

LL
1

•• " ..
n

3.Analizirati:
а) Mocart, Sonata К. V. 331, 1 stav-varijacija 1;
Ь) Suman, Karneval, Valse поЫе (br.4)-prvih i poslednjih 8 taktova;
с) Sopen, Etida ор. 1О br. 2 - od 1. do pocetka 9. takta;
d) Sopen,Etidaop. 25 br. 2- od 1. dopocetka9. takta;
е) Sopen, Etida ор. 25 br. 5 - t. 1-14 (u navedenom odlomku smenjuju se e-mol, G-dur, e-mol i a-mol);
f) Sopen, Etida ор. 25 br. 6 - od 1. do poeetka 9. takta.

45
--··-·•··-·----- - - - -- - -- - -- ----------------------- ------

DOMINANTINA DOMINANTA

Alterovani akordi sadrze jedan ili vise alterovanih tonova. Oni obogacuju sadrzaj tonaliteta, а sa tonikom
mogu da budu neposredno povezani, ili, jos cesce, posredno. Medu najrasprostranjenije alterovane akorde ubraja
se dominantina dominanta - septakord na 11 stupnju kome је povisena terca - IV stupanj lestvice; takode i
septakord na povisenom IV stupnju-zamenik dominantine dominante.
Povisen IV stнpanj, kao terca trozvuka i cetvorozvuka na 11 stupnju, menja struktнru ovih akorada: u duru
nastaje durski trozvuk, odnosno mali durski septakord na 11 stнpnjн, koji prividno-dominantni odnos 11-V pretYara
u pravi dominantni odnos, ро сеmн је akord i doЬio ime. On postaje V za V i obelezava se sa ОО (uz dodavanje
oznake za oblik akorda). Dominantina dominanta naziva se jos i dvojna dominanta ili druga dominanta.
Dorninantina dominanta najvise se primenjuje kao septakord (u osnovnom oЫiku i и svim obrtajima), rede
kao trozvuk ili kao nonakord. Is tп strukturu kao u durп ima u melodijskom molu; jedino nonakord u duru moze da
bude mali i veliki, а и molu samo mali (pr. 262а).
Povisen IV stupanj kao osnovni ton akorda preobrazava durski trozvuk na subdominanti - pretvaгa ga н
нmanjeni trozvнk, koji se najcesce koristi sa septimom (u osnovnom obliku i н svim obrtajima): u duru kao
poluumanjeni ili umanjeni septakord, u molu (melodijskom) - kao нmanjeni septakord. On postaje Vll za V
(dorninantu), ра se takoiobelezava: Vll0 34 (рг. 262Ь).
Opisani akordi su alterovani akordi dijatonskog tipa - u drugom tonalitetн, u ovom slucaju dorninantnom -
postoje kao lestvicni akordi. Рогеd njih postoje alterovani akordi hromatskog tipa - takvi su dominantina
dominanta i njen zamenik u harmonskom molu i molduru: izmedu povisenog IV i VI stнpnја obrazuje se umanjena
terca - interval koji ne postoji u dijatonskim lestvicama. Dominantina dorninanta postaje tvrdo umanjeni
septakord (u njegovoj osnovi nalazi se tvrdo umanjeni kvintakord), sa нmanjenom tercom izmedu terce i kvinte
(рг. 262с). Posmatrano od osnovnog tona, tvrdo umanjeni seprakord ima veliku tercu, umanjenu kvintu i malп
septimп - to је mali dпrski septakord sa snizenom kvintom. Retko se javlja sa nonom (u molu samo malom).
Obelezava se kao -оо .
Zamenik dominantine domin-ante u harmonskom molu i molduru postaje dvostruko umanjeni septakord (u
njegovoj osnovije dvostruko umanjeni kvintakord), sa umanjenom tercom izmedu osnovnog tona i terce (VI10 -
pr. 262d). Dvostruko umanjeni septakord i u duru i и molu ima umanjenu septimu i moze da se posmatra kao
umanjeni septakord sa snizenom tercom. Ponekad se, u muzici romantizma i kasnije, srece i dvostruko umanjeni
septakord sa malom septimom (samo и duru).

Primer 262
Alterovani akoгdi dijatonskog tipa Alterovani akordi hromatskog tipa
а) Ь) с) d)

~ш 1 #О 1
iu 11 #11 1 ;11 11

-оо ·оо 7 -009 ·v11 0 -v116

7 9 7
С,с: DD DD 00 Vllo Vllo
Tvгdo umanjeni Dvostruko umanjeni
5,7 i 9 5i7

Dominantina dominanta kao mali durski septakord

Posle akorada subdominantne funkcije terca dominantine dominante (povisen IV stupanj) нvodi se
otvorenom hro-matikom; tada se udvojen osnovni ton subdominante vodi tercnim skokom nanize, и osnovni ton
ОО (pr. 263а; Ь ,с - opisani skok је u unutrasnjem glasu). Septima OD је pripremljena iza subdorninante (рг.
263a,b,d), dok se iza trozvuka 11 stupnja uvodi naknadno ili istovremeno s alteracijom (рг. 263с,е ).

3
' Zamenik dominantine dominante - VП0 - moze da bude obelezen i sa ВВ, sto simbolizuje dominantinu dominantu bez
osnovnog tona (up. fusnostu br. 17).

46
 Septakord DD i njegovi obrtaji razresavaju se u dominantni trozvuk na isti naCin kao dominanta u toniku.
Кriticni tonovi su terca (krece se navise) i septima (krece se nanize), tako da se DD7, DD ~ i DD ~ razresavaju u
kvintakord, а DD u sekstakord V stupnja. Kako је povisen IV stupanj vodica za V, ove veze stvaraju utisak
2

trenutnog istupanja u tonalitet dominante i zbog toga se dominantina dominanta ubraja u vantonalne dominante. Da
Ьi se vratio osecaj osnovnog tonaliteta, potrebno је da se naknadno pojavi septima dominante, odnosno IV stupanj
lestvice (kao akordski ili vanakordski ton).

Primer 263

а) Ь) с) d) е)

s 00 7 о s оо~ о о s 6 оо~ о 1
Posle akorada tonicne funkcije (1, 1•, VI) septima DD је pripremljena, а terca se uvodi postupno ili skokom
(pr. 264a,c-g). Kako је to akordski ton, moguc је skok umanjene kvinte, ali пе i prekomerne kvarte (pr. 264d, g)!
!пасе, veza T-DD odgovara vezi IV-V, ра septima moze da bude i naknadno uvedena (pr. 264Ь).
Kada је DD1 potpun, dominantaje nepotpuna (pr. 263а, 264Ь ), а kada је nepotpun (sa izostavljenom kvintom
i udvojenim osnovnim tonom), dominanta је potpuna (pr. 264а, t.3). Као и vezi V-1, оЬа akorda mogu da budu
potpuna uz licenciju terce DD (pr. 264с ).
Kvintsekstakor d i terckvartakord DD su veoma cesti u kadencama, ра se iza njih javlja i kadencirajuCi
kvartsekstakord , u kome је septima trenutno zadrzana kao zajednicki ton (pr. 264e,f). U slucaju vikarnog razresenja
к:, razresenje ovog tona preuzima drugi glas (pr. 264g). Osnovni oЫik DD redije u kadencama; radije sejavlja u
direktnoj vezi sadominantom (pr. 264а,Ь).

Primer264

а) Ь) с)

т т 00 7 о т 00 8 -7 о тб оо 7 о

d) е) t) g)
~

-
1~
r,;

-
1
-_.
1
-- -1

,,,"-
1
.,
1
~
1
,..,
1
~
1
, 1

-
~
1 1 1
..
-
~
<Ј <Ј

- - " ~

'
~
~
r

1
- r

1
-
-
~
-
·~ ~
~

/
,<Ј

г
1 1 1 1

; ;
1

;..
~
f 1 -&

- ..
~ .. Ј -- ..""" -&
-- .. ,Ј
-
-&
- -
ј
--,,
1 1
--,,
1
~
1
....
..
п ~~
-:;;] ~
1
~

' 1 -

т D v1 оо% к~ о VI DD~

47
 U polukadenci-caki posleDD (~, 1)-dominanta ne dobija septimu (pr. 265а, t. 4), dokautenticna kadenca
nije ubedljiva ukoliko iza dominantine dominante (i kadencirajuceg ~) ne nastupi dominantni septakord (drugi deo
pr. 265а; 265b-primetiti izostavljenu tercu u D 1).

Primer 265

а) Betoven, Sonata ор. 2 br. 2, Scherzo

ОО~ g ~О т 9-8
7-8
4-3
Ь) Mocart, Sonata К. V. 570, Allegro

В: 116 DD ~ К~ D? Т
Izmedu D i D prolazni akord cesto је DD :. а u obrnutom smeru i DD; (pr. 266а,Ь). Као skretnicni akordi
6

okruzeni dorninantom mogu da se nadu DD ~ i DD ~. ponekad i DD 2 (pr. 266с-е). Takode, DD ~ ili DD ~ moze da
odlozi razresenје kadencirajuceg ~ (pr. 266f-h; u ovom poslednjem primetiti realteraciju).
Rede se DD razresava u trozvuk 111 stupnja (pr. 266i-primetiti analogiju sa vezom V • VI). Ponekad se DD ~
razresava u D 0 , sa licencijom septime pod istim okolnostima kao u vezi V~ -1° (pr. 266ј).

Primer 266

а) Ь) с) d) е)

/~

-- -
1 1 1
-·- .....-- - - - ..
1

-
1 1

-- -
1 1 1 1

' " - -
..... - - - -
...Ј
- -
-
, ,
- --
-&

ј r r· г
u

-- Ј ~ - ~ ----Ј
~ 1 1 -&

.. ..
.. --1 - --- - . --- ..
- ..
1 1 n 1 1 1 1 1

- ---
1 1 1
..... -- -1 ,.. - --~ " , ~

г
-- -
1 1
••
- - г
1 1
"
1
г г 1
",
1 1 1
-
1
~-

О ОО~ об о оо% о О О~О

f) g) ћ) i) ј)

- --ГЈ -' --- ---- ---

1
-·-·~ -- -- --- - -
- -- -- 1--
1
-- - 1 1 1
1 1 1 1 1
1 1 1 1 1
,r-i 1
~

••
~

•• •• "", -,_
".
--
...Ј ...Ј
...Ј

-
-
- -
-- - -
~

' " --
1 1 1 1 '1 lJ
~

~) 1 1 / 1 1 1 '1 1 1 '1 г· т~ 1 1 г
Ј _Ј Ј
/

.... Ј. Ј,' Ј Ј Ј .lr--,1

~
-, --- r,;
~ -&

.. - -- , -е-
-
-
-- -&

..
Ј
- - --
-
1
"

1
1

1 1
, 1,
"
1-
,_
1
-
1 - -
1
""
,_
1 1

6 6 8. 7
К4 005 О 4. 3 ог1111

48
 Kada se domiпaпtiпa domiпaпta direktno vezuje s domiпantпim septakordom, javlja se otvoreпa hromatika:
terca se realteracijom vodi и septimu. Istovremeпo septima silazi и tercu, tako da se оЬа kriticпa tопа krecu папizе,
и paralelnim tritoпusima (pozeljпo је da to пisu dva spoljпa glasa). Prema vec pozпatoj zakoпitosti о vezivaпju
kviпtпo srodпih cetvorozvuka, smeпjuju se potpuп i пероtрuп septakord (pr. 267а,Ь), ili ~ sa2, ј sa 7, i obratno (pr.
267c-g). Umesto domiпante, iza DD moze da sledi cetvorozvuk VII stupпja- poluumaпjeп ili umanjeп. Svi toпovi
koji пisu zajedпicki krecu se postupпo папizе: realteracija poviseпog IV stupпja vodi u kviпtu VII, а septima
vodicпog septakorda, ukoliko је umanjeпa, uvodi se otvoreпom hromatikom (pr. 267 h,i).
U kadeпcama su veze DD ~-D i DD -D veoma ubedljive (pr. 266h, 267а), а takode i veze kviпtakorda ili
7 7 7

пoпakorda DD sa domiпantпim septakordom (pr. 267j,k).

Obrnuto vezivaпje, и kome iza domiпaпtnog septakorda ili пjegovog zameпika sledi septakord domiпantiпe
domiпante rede је- toпovi domiпantnog tritoпusa krecu se postupпo пavise, и tercu i septimu DD (pr. 267 l,m).
Uvodeпje DD odgovara uvodeпju D , kao i kretanje попе pri razreseпju (pr. 267k,m). Takode se i razmeпa
9 9

1 9
toпova и okviru DD i DD sprovodi kao kod D i D (pr. 267 l,m).
7 9

Primer 267

а) Ь) с) d) е) f) g) h)
~Ј i.J
~. fJ
.-
1

-"-
1
.. --
1

_.
1

, --- ГЈ
1

....
-
1

,
-
~

- --
r.; ~

,
--
.r
" " " " " "
u 1
'f 'r '1
~ 1 LL 1 1

r~
1
l
'1 l 1 '1 1 1

Ј Ј ~ Ј ~ Ј ~
.... -- 1
.... -- --
.о.

-- --
--
1
--
,
- -- -~ , -
- - , - - ~
- - -
г
1 1
'
г
1 1 1 1 1

DD~ D
7

i) ј) k) 1) m)

DD~ Vll~~ Vll 6 DD7 -9 К6

8-7 4 D

Kako kviпta septakorda DD prilikom razresavaпja и D silazi, treba obratiti pazпju па melodijski mol: ukoliko
је ovaj tоп и uпutrasпjem glasu, пjegovo postupпo kretanje пanize и osпovпi tоп domiпaпte је pravilпo (pr. 268а), а
u koliko је u spoljпjem glasu, mora da se vodi пavise (povisen VI stupaпj lestvice!). Da Ьi se izbeglo udvajaпje
vodice, primeпjuje se licencija septime DD, prema pozпatim pravilima о liceпciji septime domiпaпte (pr. 268Ь-f).
Isto se moze primeпiti i и duru.
U sekstakordu DD, и molu kao i duru, kvinta (terca sekstakorda) moze da bude udvojeпa (pr. 268g,h- glasovi
se postupno razilaze iz udvojenog tona). Тато gde kvinta dominante moze da se krece skokom, i kvinta DD moze
da ima takav pokret (pr. 268i). Kada iza DD sledi cetvorozvuk VII stupпja, otvoreпa hromatika kojom ovaj tоп
silazi и septimu umaпјепоg septakorda moze da se паdе i и spoljпjem glasu (pr. 268ј).
Domiпantina domiпanta, kao i ostali akordi, moze da bude figuriraпa (pr. 268k).

49
 Primer268

а) Ь) с) d) е) f)

а: ОО 7 О 7 ОО 7 О 7 ОО~ Vll

g) h) i) ј) k)

ОО v11%
6- 5
004 _3
7
О

Dominantina dominanta kao prekomerni terckvartakord

Нromatski tip dominantine dominante - tvrdo umanjeni septakord - upotreЫjava se (skoro iskljuCivo)
u
svom drugom obrtaju. Seksta ovog terckvartakorda је prekomerna (obrtaj umanjene terce), ро cemu је akord i
doЬio ime prekomerni terckvartakord. U basu је VI stupanj mola ili snizeni VI stupanj dura,
koji se razresava
postupno nanize, а ujednom od gornjih glasovaje povisen IV stupanj, koji se razresava postupno navise. Tako se
prekomerna seksta razresava u oktavu, а сео akord u dominantni kvintakord ili kadencirajuCi kvartsekstakord.
Prekomerni terckvartakord dobro deluje i kao skretnicni akord izmedu D i К:. Direktno vezivanje prekomerno g ~
sa dominantnim septakordom је nesto rede.

Primer 269

а)

:: 11

с,с: -00 7 -ooi

Ь) с) d) е) f)
1~ Ј ~Ј
-· ..- '"'
-- -- - -
~
1 1 1 1 1
-- -
1
_.
1

-г -
f'J ~
1'.Ј

"
~
.Ј

Т11
Ј
- l1
-- -
..... .и
~
Ј
~

· ~·-
..
1 1
'1 г ТLI 1 ''Т Тll
IV

Ј ~ ~ i.J Ј _d
..
L. " .
~
r--
L
- ..
.о.
Lit-
, - ..'"' ~
- !._
,,_ ". r,; .. е- !._
- ..n
Ј

О v1 -оо~ к~ о о -оо~ к~ о7 T(t) -оо~

50
 Prekomerni terckvartakord se cesto nalazi u polukadencama i kadencama. Basov ton ovog akorda и duru se
najcesce uvodi otvorenom hromatikom - snizenjem VI stupnja lestvice.

Pr imer 270

а) Betoven, Sonata ор.13, III stav Ь) Betoven, Sonata ор . 7, II stav

Es: s6 -00 43 О

ZADACI (ХХХЈХ)
1. Prema zadatim basovima svirati kadencirajuce obrte, sa oktavnim polozajem tonike na kraju, vezujuCi odgovarajuCi oЫik DD
sa D, К 4 ili D' - и A-duru i a-molu i jos nekoliko durskih i molskih tonaliteta (u okviru mola, bas и vezbi pod е nece imati
6

cetvrtine).
/./~\ е) f)
~(\)\'

./Т '
'/ '

3. Izraditi harmonizaciju obelezenih basova:

3, s.

а) 9: •1 ~ Г Е[ Г 1r Г 1Г Г 1#r Г 1F' 1Г Г Г 1Г Г Ј 1г· 11

6 7- 6- 6 5 6 #6 - 6 7 97
4 #З 6 -5 5 4 #
~Q з

/ь;);~=
L/
~ 6 е Ј Г 9 Г 1'Г 1г ЈГ Ј1 ГГ Г 9 rlr. 1'Г 1r Ј 13 Ј Г Г 1Г ~г Г Ј 1°11
6 2 6 7 ~ 6 - 5-6-5 2 6-7-8 7- 6 4 6 6 6 6 8 7
9 5 - 3-4-з 6- 39 3 4 5 5-
3, s. 4 - 3
с)

6 8 97 #6 2 6 6 # 6 8 97 6 2 6 6 ,4 6 7 7
5 ~ 4 5 5 ~3 # s
5, s.

d) ;1: ~il ~~ ~ ~ 1
е
1~ ~ 11~ ~ 1~ ~ 1~ ~
е
е 11
#2 8 - 7 g 6
5
1

# 6 #6 6 6 #6
4-
8- 7
6 - 5
3 93 3- 4 #3

51
 3, u.

2= ~ Г Ј 1Г ГlГ Г Г 1 r Г 1[ щЈ ~Ј 1Ј Ј 1Ј Ј Ј 1Ј 11
6 .1 4 q4 1 -6 з 6 6 6 Ј ь 1-
~з
1
РЗ 2 1
Р5 s 4 ~з 5
3, u.

f) 2=###1 ~ Г Ј ~ Ј 1Ј в Ј 1Ј ~ Ј Ј 1Ј Ј 1Ј Ј 1Ј Ј Ј 1Ј с 1Ј Ј 1
6 #6 6-5 6 2 6 6-5 7 8-7 6 4 5-6-7 6 #6 q7
4 4 -3 5 4-3 # 4 3 4
3 3

?=1 в#1 Г Ј ~Ј 1Ј Ј 1 Ј Ј Ј 1~ Г 1Ј Ј Ј 1~Ј . 1Ј. 1Ј 11

6 #6 8-9 6 7 97 ~6 6 6 4 #6 q7--
8, u. ~ # 5 5 4 з ~ - 5 - 4 з - 2 - з

g) 2= ~ ~ Ј Ј Ј 1Г Ј Ј 1qJ 1Ј Г 1~о
# #~ # 6 ? #~ 6 #~
Ј
#
1° · 11Ј
8 97 ~ 6
Г Г
6
1 r
q~
Г Ј
7-
1° · 11
3 ~ з з ~ #-

4. Dopuniti konturne dvoglase:

.~
-·- .,. -
1 1

- - -- --
1 1

-·
1
~
1
-
-
1

- ." -- - - -
1 1 1 1 1

..
-
~
~-
..... ,.." .
u
- -
а)

.. ... -- --
- "
"
"
::'
-
~
,_ ~

- - ~ .. -
z.. IG .~ 1 1 1 ) 1

- -- -
.~ Ј.1

•
-· +-!·-- .. -- ·~
"
1 1 1

- -- -- -
1

-
1 1 1

r
1 1

-- --
1 1

_. .
-
Ь) u - и

.. - ·-- .."
-,"
1.1

"
~
- -· r

1
- r

1
- ,,1 11 - г- --
1 1
-
~ .
r

1
о

1 ''1 1 1 1

5. Harmonizovati zadate soprane:

52
 * Dlr.PJ DCE!lr· pltr:f EEf
d) ~ ·ь НЈЈ Ј
1
pi1J г ~Јэ1ЈпЈЈг lrтl г ШI
---~ i ег Nгвгг~пЈ гrlгЈЈ.Ј)IЈЈрЈ1г гг1 г·ргЈ1гЈ JI~ ~1
lr· JI
@ *~ьь~ ~ г ~г ~ г ~г r г Ј r 1" r 1r r r 1r г г ~г ~г Ј Ј
1
1 1
1
1" 1 1".11

Zamenik dominantine dominante

Dijatonski tip zamenika dominantine dominante najcesce је umanjeni septakord, u duru kao i molu;
umanjena septima је izrazajnija od male septime poluumanjenog septakorda. Kada ovaj akord nastupa posle
akorada subdominantne funkcije, udvojen osnovni ton subdominante и jednom glasu se povisava, а и drugom vodi
postupno nanize, и septimu VI10 • Ovako vodena unakrsnica dobro zvuci i medu spoljnim glasovima (pr.
271а,Ь,с,е). ·.
Svi oЫici VI10 razresavaju se и dominantu kao VII u toniku: osnovni ton se krece navise, а septima nanize
(pr. 271е). Septakord, kvintsekstakord i sekstakord VI10 primenjuju se i и kadencama (basov ton ovih akorada
nalazi se za sekundu ispod, odnosno iznad osnovnog tona dominante ). Ako је septima iznad terce, paralelne kvinte
se izbegavaju pomocu kadencirajuceg kvartsekstakorda (pr. 271а), ili anticipiranjem kvinte dominante, cime se
VII0 pretvara и DD (pr. 271 Ь - septima Vlln deluje kao zadrzica pred osnovnim tonom DD; dovoljno је da se и sifri
oznaCi samo jedan od ova dva akorda); takode i vodenjem terce VIIn' navise, ili udvajanjem kvinte D (pr. 27 lc,d) .
Iza akorada tonicne funkcije septima VIID је pripremljena, sto podrazumeva i njeno uvodenje otvorenom
hromatikom, и duru (pr. 271f,g). Osnovni ton VII0 - povisen IV stupanj - uvodi se isto kao terca DD (оЬа akorda
imaju istu funkciju!).
U sekstakordu Vlln udvaja se basov ton ili terca (3 ili 5 umanjenog trozvuka-pr. 27 lh).

Primer271

а) Ь) с) d) е)

Ј1 1 Ј ~ 1
-'~ -· -- --
1

- - - --
1
~ 1
- 1 1 1 1 1 1
.. .1 1

- ..-
-
-
r- ,"
"~

- - "
,...- , - ,
--
t.. 1
"
1
~ f'.J

1 1
r
1
,...
1
- 1 г
"_
тј
~

1
-- 1 1 ~
~

Ј ~Ј
1

.... Ј Ј Ј ~ ~ Ј Ј Ј ~
1
-
~
"_
-~
".
~
- ",Ј

""
-
~
,.,,._
-~
r.J
-&

••
-&19
-- .. -
n
~ --
-~
..
.о.

s Vll 0
7
к~ D S Vll~ D T(t) Vll~ D

f) g) h)

6
V11 0 D

53
 U duru је umanjena septima zamenika dominantine dominante snizen 111 stupanj lestvice. Kada se akord
razresava u kadencirajuCi : , septima se realteruje. Zbog toga sto se krece navise moze da bude notirana kao povisen
11 stupanj. То se pre svega primenjuje kada uvodenje i razresavanje ovog tona predstavlja skretnici pokret (pr.
272а,с). Pri tom akord menja izgled, ali zvuCi isto !

Primer 272

а) Ь) Mocart, Sonata K.V. 284, I stav

с) Betoven, Sonata ор. ЈО br. 1, I stav

Es: ~ к~

U vezi Vll0 7-D (podrazumevajuCi sve obrtaje) moze da se udvoji terca D (dominatna је u tom trenнtku
privremena tonika!), ali u daljem vodenjн glasova na svaki naCin se morajн izbeCi paralelne oktave, akcentne kvinte
ioktave, i sl. (pr. 273, 274а-с).

Primer 273

а)

1, Ј
-·- - - .--· - - 1 1 1 1
"_
".
,
~ "
1 1
~
-
~ , 1 1 1 г·

-
.. d- --Ј L..J.".
,• • r-
Ј.
~.

'
Vll D7 D v1ь7 D

Kada је VII 0 (7, ~' ~) skretnicna ili prolazna harmonija okruzena dominantom, dozvoljeno је, kao i uvek,
kretanje iz ciste u umanjenu kvintu (ali ne i obratno!). U odlaganju razresenja К~ mogн da ucestvuju 7 i ~ zame-
nikadominantinedom inante (pr. 272с, 274е).

54
Primer 274
а) Ь) с) d) е)

6 6 6 6 4 6 6 6 6 7 6
D Vlld5 D D Vll 03 D К4 VllJ5 К4 Vll К4

Realteracija osnovnog tona VIID najcesce vodi u kvintu vodicnog septakorda, tako da se nadovezuju 7 i ј, ~i
2 (ili obratno) umanjenih septakorada. U ovakvom lancu umanjenih septakorada - elipsi35 - svi glasovi imaju
silazno polustepeno kretanje, sa paralelnim tritonusima и dva para glasova (to oЬicno nisu dva spoljna glasa- pr.
275 а-с). Istosmerno kretanje svih glasova nece se javiti ako se VIl7 zameni sekstakordom (VIl6) ili odgovarajuCim
obrtajem D 1 (pr. 275 d-f).
Ponekad se pojacanje napetosti dostize uzlaznim celostepenim kretanjem umanjenih septakorada. Tada se
izmedu povisenog IV i snizenog VI stupanja lestvice (septime sledeceg akorda) javlja pokret umanjene terce, koja
zvuci kao velika sekunda (pr. 275 g). Obrnuti redosled akorada, gde iza VII sledi Vlln, redije (pr. 275 h).
U primeru 275g postoji unakrsnica izmedu akordskih toыova и istosmernom kretanju: ona se ne zapaza zato
sto umanjeni septakordi zvuce isto и svim obrtajima. U kadenci primera 275h unakrsnica izmedu basa i unutrasnjeg
glasa bolja је od paralelnih kvinti !

Primer 275

а) Ь)._ с) d) е) f) g) h)

v11~v11% Vll~ D~ 4
Vll 3 Vll D о
7 7

Нromatski tip zamenika dominantine dominante - dvostruko umanjeni kvintakord i septakord - skoro
iskljucivo se upotreЫjava и svom prvom obrtaju: prvi kao prekomerni sekstakord, а drugi kao prekomerni
kvintsekstakord. U ovim akordima (kao i kod prekomernog terckvartakorda ) и basu је VI stupanj mola ili
moldura, а povisen IV и jednom od gornjih glasova. Prekomerna seksta је kritican interval (razresava se и oktavu -
osnovni ton dominante) i zbog toga и prekomernom sekstakordu moze da se udvoji jedino terca (kvinta trozvuka-
pr. 276Ь).
Kada se prekomerni kvintsekstakord razresava direktno и dominantni kvintakord, javljaju se tzv.
Mocartove kvinte: to su paralelne Ciste kvinte u polustepenom silaznom kretanju, а obrazuju ih basov ton i septima
prekomernog ~. koji silaze и osnovni ton i kvintu D. One mogu da se tolerisu izmedu basa i jednog od unutrasnjih
glasova, dok se izmedu dva spoljna glasa izbegavaju anticipiranjem kvinte dominante ili pomocu kadencirajuceg :
(pr. 276c-f).
U okviru dura, snizen 111 stupanj kao septima zamenika dominantine dominante i и ovom slucaju moze da
bude notirana kao povisen 11 stupanj - ukoliko se krece navise, и sekstu kadencirajuceg :. Prekomerni ~и kome је
ovaj ton enharmonski zamenjen pretvara se u dvostruko prekomerni terckvartakord (sadrzi prekomernu 6 i
dvostruko prekomernu 4), а osnovni ton postaje povisen 11 stupanj (pr. 276 g).

35
Elipsom se smatra svaka harmonska veza koja posle nestaЬilnog akorda ne donosi ocekivano razresenje. Terminje preuzet iz
knjizevnosti, gde se tako naziva stilska figura u kojoj је recenica sazeta na najЬitnije reci, а izostavjene se mogu podrazumevati.
Moglo Ьi se reCi da se u muzici podrazumeva "preskoceno" razresenje: VП 0' - (D)- vп:; DD ~ -(D) - D2 i sl.

55
Primer 276 а)

-v116
о

Ь) с) d) NE е) f) g)
DA

6-
-v115.4 D
3-

Prekomerni ~ ne moze da bude skretnicni akord okruzen dominantnim kvintakordom (opisane paralelne
kvinte ne tolerisu se u uzlaznom kretanju!); tu ulogп preuzima prekomerni sekstakord ili prekomerni
terckvartakord (pr. 277Ь). Prekomerni ~ moze da bude okruzen kadencirajuCim:, ili kadencirajuCim : i domi-
nantnim sekstseptakordom (pr. 277с; d- jos jedan naCin izbegavanja paralelnih kvinti!). Realteracija se uglavnom
primenjuje u vezi prekomernog : sa D~i prekomernog 6 sa D' (pr. 277d,e), dokje vezivanje prekomernog: sa D'
specifiCno - stvara zvucnu sliku paralelnih malih 'cturskih septakorada (srece se u muzici romanticara). Treba
primetiti dai prekomerni : i dvostruko prekomerni ј imaju zvucnostmalog durskog 7 !
Dvostruko umanjeni septakord u osnovnom oЫiku moze da se pojavi kao skretnicna harmonija u odlaganjп
razresenja к:, ili kao prolazna harmonija (pr. 277f, g).

Primer277

а) NE Ь) DA с) d) е) f) g)

s-v11ьo 7

Smenjivanje -vп0 : i -оој veomaje cesto (pr. 278а- mogla Ьi da stoji oznaka samo zajedan od ova dva
akorda - njihova funkcija је u osnovi ista). Srece se i smenjivanje dijatonskog i hromatskog tipa ovih akorada (pr.
278Ь,с), ponekad smenjivanje dijatonskog i hromatskog tipa VI10 sa pokretom umanjene terce u basu i
unakrsnicom izmedu basa i unutrasnjeg glasa (pr. 278 d, е ).

Primer 278

а) Ь) с) d) е)

56
 Prekomerni ~ i prekomerni ~ ucestvuju i u polukadencama i kadencama.

Primer279

а) Ь)

-v11 6 О т
о5

Realterovanje i plagalna razresenja dominantine dominante

Ne tako retko, dijatonski tip dominantine dominante i njenog zamenika realterovanjem se vode н
poluumanjeni septakord 11 stupnja: istovremeno s realteracijom povisenog IV stupnja snizava se kvinta, odnosno
terca prethodnog akorda. Tako dominanta nastupa posredno (pr. 280а-е), ili za subdominantnim septakordom
sledi tonika (pr. 280d,e). Takode, svi oЫici DD i Vlln mogu da se razrese direktno и toniku. Septima dominantine
dominante, odnosno septima i kvinta zamenika dominantine dominante u tom slucaju su zajednicki tonovi, а ostali
se krecu postupno (pr. 280f-i). Osnovni ton DD razresice se u tercu tonike, kao u vezi 11' -16 ! Ove veze su plagalnog
karaktera i vise se srecu u muzici romantizma. Tonicni kvartsekstakord koji sledi iza alterovanih akorada
subdominantne funkcije 36 moze da bude i obrtajan, а ne samo zadrzicni kvartsekstakord na dominanti!
Nepotpun DD' moze da bude prolazna harmonija izmedu tonicnog 5 i 6, i obratno (pr. 280ј ).

Primer280

а) Ь) с) d) е)

~Ј 1.Ј ..
·-- -- --
ti 1 1 1 ,1 1 1
.. ..
1
r,1 1 1

--_.
1
-
-- .. -- - --
~ ~

и и
,,,-., Гј

u
r

1 1
- 1
~

1
,
1
r.;

1 1
- r,;
1
,,r,;
1
- r

1 1
-

Ј Ј- Ј ~Ј _Ј ~-е-
-,
~м

.. -е-

-- .. Ј .о.
и
-
~ .~~ ~ r
---е-
.-
-~
~ ти --
-е-

-~
·-
-~
-е-

-- .- -~
•• ••
' 1

оо§ 11§

f) g) h) i) ј)

007 Т6 -004 t6 6 v117 тв 5

D _4_ _
-v11 в t в в 5 007
3 _4_ о5 ~4~-- 3

,. DD i VII0 u vezi sa tonikom gube svoju pravu funkciju i postaju akordi alterovane subdorninante (11, odn. IV).

57
 Tonicni kvartsekstakord moze da bude prolazni akord izmed u
razlicitih oЫika DD (pr. 28la-d ). Razmena
tonova и okviruVIID i и duru moze da obrazuje prolaznu molsku
toniku (pr. 281 Ь ).
Dominantina dominanta i njen zamenik mogu da se pojave kao
skretnicne harmo nije okruzene tonikom (pr.
281e-h ). Kada је zajednicki ton и basu, alterovani akordi
hromatskog tipa javljaju se u manje uoЬicajenim
oЫicima: na osnovnom tonu tonike sekund akord
tvrdo umanjenog septakorda ili terckvartakord dvostruko
umanjenog septakorda (pr. 281j,k); prekom erna seksta nalazi
se izmed u dva gornja glasa i sledi tonika sa
udvojenom kvintom.

Primer 281

а) Ь) с) d)

oog т~ оо~ кб о? т
4

е) f) g) h) i) ј) k)

6 6 2
v11 0 - v11 0 DD

58
2. Dopuniti konturne dvoglase:

.~ 1 1 1 ~r--.

-
1 1 1 1 1 1

"
-

'
t.I
.....
оп
••

,"
"~

--
• .-Ј ... __.

- - _. - - f'_.I .-1 -'

- -- ~ v- --· --- -
...... .
а)

- ..
L.. " .
.. -
•• -

1 1
r_,. ,_..

1
.--
1
11111
~ ....
-

1
r.J1•

1
.-
1
-
1 1 1

Ь)

f
с)

d)

3. Harmonizovati soprane:

G* е r гг 1r r 1r Ј1Ј 1r·
# ј 1Ј Ј Ј 1d Ј 1ј Ј Ј 1о 11
*
~ я гг rг 1DI гг Ј\1 г pffl1 Ј.1Ј 1Ј13г 1 DI г #pf 1DI г DГ pl г· Ј.11
~ ~ь1.~ 1 r 1 1 1 1 r 1r 1 Ј г г г г Ј ;Ј Ј Ј
1 11 Ј ~г г г \г г
d) * 2г ГГI r ј 1ЈЈ ј Ј IЈГЙг г ГI гг г1рЈ 1Щ rlJ.Jlђ Ј 11
•w#• IJ JI
•> *~ь1,~~ gг· Г р Г р 1г· Г D1г· r· р11Ј pl1J lr· f p8JIJJ;JJpl1Effrll
f) * g ЈЕг•рlРц·1гЈ\ЭЈ1 Ј. #Ј 12-н Ј 1т г •рlг [tЏ.11
1
1#1
1
Dr#DI
g) '~Ьь 1! Ett!r г 1r;rn plJЩJJi ЈЈ г r11Ј г fEfl гг [ ~1 г ГЕ ГI Hll

59
4. Izraditi harmonizaciju obelezenih i neobelezenih basova:

8, u.

•) 2= •1 2 Г Ј 1Г Г Г 1Г Г Г 1f #Г Г 1Г Г #Г 1Г Г ~Г 1r· r·
1 11
#4 6 6 6 6 6 q? 5 q? ~6 8 - 9 - 10
3, и. ~з 4 4 ~ ~: ~: ~

3, s.

4
з

5. U kompozicijamakoje sviraS pronadi akorde iz grupe dominantine dominante; analiziraj njihovu strukturu i nacin primene.

Metodska napomena
Izuzev pod 4а, ostale sifrovane basove ne treba raditi pre ostalih zadataka, jer sadrze elemente koji se svakako ne mogu
obraditi и sklopu iste metodske jedinice (realterovanje, plagalna razresenja DD). Neobelezeni basovi se mogu zadati posto se
prorade vezbe na klaviru (pod 1) i veci broj ostalih zadataka (konturni dvoglasi, soprani ).

60
 NAPOLITANSKI SEKSTAKORD

Napolitanski sekstakord (N ) jeste durski sekstakord па suЬdominanti. PrvoЬitno se upotreЫjavao и molu,

6

а od Betovenovog vremena i и molduru. Njegov osnovni ton је snizeni П stupanј ("napolitanska seksta"). Istaknutu
primenu imao је u delima operskih kompozitora "napuljske skole" ХVШ veka, ро cemu је i doЬio ime. Osnovni
oЫik ovog akorda је durski kvintakord na snizenom П stupnju mola (i moldura) i koristi se mnogo manje od
sekstakorda; zove se frigijski kvintakord (F) - prema frigijskoj lestvici, u kojoj se polustepen nalazi izmedu 1i11
stupnја, а na 11 stupnju - durski trozvuk.
Napolitanski sekstakord је alterovan akord dijatonskog tipa sa izrazitom subdominantnom funkcijom. Као
6
i u 116, udvaja se basov ton, retko osnovni (pogodnije и molu-pr. 282е). U molu se N uvodi posle VI, s (5 i 6), t (5, 6,
6
: ) , 111, rede posle 11 . U duru N nastupa posle tonike ili molske subdominante; ukoliko mu prethodi
0 6
durska
subdominanta, tercu subdominante treba sniziti u istom glasu, istovremeno s nastupom napolitanske sekste u
drugom glasu (pr. 282k).
Primer282
а)

,,~8
ь 1'u
'
11

С,с: F (~11) Nб

Ь) с) d) е) f) g) h) i) ј) k)
Ј
r
.~

"
1
" и

-
1

-
---
r
1 1

--- 1

~
1

r
1

r
1

---
r
1
,
1
--- .
1 1

"
-
--1

".Ј"-
1
-
r
--
, _
,",~
1
--- ..---
"'
1

г~
1
r
1 1

r
' ~
" r ~ r ~ ~
- r
~
" 1 1 1
r~r
1 1 1
t) 1 1 1 1 1

d dd
1 1 1 1 1 1

Ј_Ј ; ;ьЈ ЈьЈ .Ј~ Ј Ј~Ј LJ Ј~Ј

- --
Ј l~J
-.... - - - -
- - - -
,_ ... - - -- - -
~

,_ ~

,_ ,_
.
"~
~
~ ,
- ,_ ~
~
Г.Ј
" ~
r " Г.Ј

'
" 1 1 1 1 1 1
r 1

с:
0
111 r-13

6
Iza napolitanskog sekstakorda sledi dominanta, ро principu vezivanja IV ili 11 (sa udvojenim basovim
tonom) i dominante- bas se krece navise, а gornji glasovi nanize. N ajizrazitija karakteristika veze N -D pri tome је
6

skok umanjene terce (iz snizenog 11 stupnja u vodicu) . Osim toga,javlja se unakrsnica izmedu snizenog 11 stupnja i
kvinte dominante, u istosmernom kretanju akordskih tonova. Onaje ovde manje upadljiva zbog navedenog skoka
hromatskog intervala (umanjena terca!) i dozvoljena је (pr. 283а). Ukoliko је и N udvojena seksta, ona se u jednom
6

glasu - oЬicno u sopranu- vodi и tercu dominante, а u drugom se realteruje (pr. 283Ь).
U vezama N ·D' i N -D nece Ьiti unakrsnice jer se kvinta dorninante и cetvoroglasnom stavu izostavlja:
6 6 9

septima, odnosno septima i nona su pripremljene (pr. 283c,d).

Opisane hromatske pojave izostaju ukoliko iza N sledi К: tada snizen 11 stupanj silazi za pola stepena и
6
:
zadrzicnu kvartu, zatim и vodicu; ukoliko је udvojen, и unutrasnjem glasu vodi se и zadrzicnu sekstu - ali samo и
molu - и duru Ьi nastala nepozeljna prekomerna sekunda (pr. 283e,f). Na dorninanti moze da se pojavi i samo
zadrzicna seksta (pr. 283g- zadrzicna kvarta Ьi prouzrokovala pojavu paralelnih kvinti !).
Napolitanska seksta koja se preko prolaznice razresava u tercu dorninante moze da se posmatra kao
hromatska zadrzica na subdorninanti (pr. 283h). Veoma retko se napolitanski sekstakord- sa udvojenim basovim
tonom -razresava plagalno, u kvintakord ili sekstakord tonike (pr. 283i,j).

61
Primer 283

а) Ь) с) d) е)
,,,
-·
/~ 1
~ - .---
1/'\ 1
..- 1...--11

--
"-' 11111 .-./
1 1~

--..
1 1 1 1 1 1 1 1

"
~
_,
" ~
-
!о""-
,
· ~
r.J

--
~-
-
,
-~

-
r .J r .J
п
r.J
, ,. - ", ~-
-
r .J _"-
-•

~ --
......i r .J

d
1
\ 1

'Ј (q)-e
1

~d ~d
1 1

;
1' ~ - ~ 1
;
1-~ 1 'l'I
~Ј- ~ј ;
; 1

d- Ј_Ј;
1 1 г

Ј
... - . -
-

1 ~
-
r-
п

.. -
,_ " ~
- --
~
,
r .J r.J
-
~
,
r.J
' 11
1 1 1 1

tJ3 D

f) g) h) i) ј)

~
ј~ 1

,
п

,
1
-Ј., "_,-1
,
1

.---
1 1
-Ј " --
1 1
,
1
~-
-
1
- --
"_
1
" _.
-
1 1 1 1

'
,-_ -
- - -
~

' "
~

" r.J r.J r.J !"' - "r .J ,_

1 1 u
г
1
~ 1
г '1' 1 1
; d
1 1 1 1

Ј ~d- Ј ~Ј-
- ~ Ј ~d ;
....
~

..
-.. 1
, - - ..
-
- - ' ..
- -"'Ј Ј
-- ,
п
1

--
"'
1 1
8-7 ~6 - 5
Dб-5 s D

Napolitanski sekstakord moze da dode do dominante ili do kadencirajuceg kvartsekstakorda preko

zamenika dominantine dominante: ovaj "umetnuti" akordje najcesce umanjeni septakord. Bas se krece hromatski
navise, а sopran, и kome se nalazi napolitanska seksta, ima suprotno polustepeno kretanje (pr. 284а,Ь ). Uvodenje i
dalje kretanje terce VI10 u unutrasnjem glasu ima nemelodican pokret; ukoliko se ovaj ton nade и sopranu,
nemelodicno kretanje se izbegava_pomocu dvostruko umanjenog septakorda (ovde је to prolazni akord- pr. 284с;
podrazumeva se da Ьi umanjeni 7 na ovom mestu zahtevao kretanje soprana navise !) .
Umetnuti akord je ponekad prekomerni kvintsekstakord CVIIn ~). U tom slucajujavlja se unakrsnica izmedu
basovog tonaN6 - udvojenog IV stupnja lestvice i povisenog IV stupnja, ali ona je ovde neosetna, jer prekomerni ~
zvuci kao mali durski septakord (pr. 284d).

Primer 284

а) Ь) с) d)

Vll 7 D N6 7 "Vll D7 D кв
D 6 Vll D 4

Veze napolitanskog sekstakorda sa osnovnim oЫikom dominante, direktne ili preko kadencirajuceg
kvartsekstakorda, odnosno preko zamenika dominantine dominante, mogu da se pojave u kadencama. Izvan
kadenci, iza N6 slede i obrtaji D' ili cetvorozvuk VII stupnja. Septima dominante је uvek pripremljena, takode
septima i kvinta Vlf. Kada bas preuzima vodicu (skokom umanjene kvinte!), snizen 11 stupanj se realteruje (pr.
285а,Ь). U ostalim slucajevima prisutne su opisane karakteristicne pojave - skok umanjene terce i unakrsnica (pr.
285c- g).

62
Primer 285

а) Ь) с) d) е) f) g)
Ј
·-.. .--- - -- .
1~ 1 1 1 1 1 1 1 1 1

..-
1 1 ~

- -..-.1 · -
.. --
~-
~-
- .....
" .. ., " ,,
~-
, - •r • v- --- -
~
" ,. - · ~' - ,. -
' ~' -

vl ~~ 1 ~1
1
~

~Ј ,Ј ~Ј ,Ј
1
~Ј ,Ј
~

.. -
-,.. .-
LJ r

-
1
.... L_
. .--
-
~
.... .-- -- - --
LJ
.- - "
1 L_
-- --
~

.....
1 1 1 1

8-6 4-
N
6
Vll~ Nв- Dз-2

Povremeno udvajanje osnovnog tona napolitanskog sekstakorda је izuzetak od opsteg pravila о udvajanju
alterovanih tonova, а opravdano је cinjenicom da је to osnovni ton durskog trozvuka. Tako i u frigijskom
kvintakordu mogu da se udvoje terca ili osnovni ton. Zanjim slede akordi dominantne funkcije: VП', D~, Dj, vп:,
9
sa istim karakteristicnim hromatskim pojavama (pr. 286a-d). Frigijski kvintakord vezuje se sa D' i D preko skoka
umanjene kvinte, а u instrumentalnoj muzici i prekomerne kvarte (pr. 286е, g).
Prolaznica 8-7 u okviru frigijskog kvintakorda, odn. 6-5 u okviru napolitanskog sekstakorda sa udvojenim
osnovnim tonom, nagovestava pojavu frigijskog septakorda (pr. 286е, f).

Primer 286

а) Ь) с) d) е)

F Vll
7
F D~ F D~ F

f) Sopen, Valcer ор. 34 br. 2 g) Sopen, Preludijum ор. 28 br. 20

а: VI
с: tб s об VI F о9

Prekomerni trozvuk па snizenom П stupnju dura пе upotreЫjava se и klasicnoj harmoniji.

6
Veoma retko se javlja molska varijanta frigijskog kvintakorda (f) i napolitanskog sekstakorda (n ) - samo и molu, gde
pored snizenog 11 ucestvuje i snizeni IV stupanj- и c-molu: des-fes-as, odnosno fes-as-des.

63
ZADACI (XL!)
1. Od tonova G, А, е, В, cis postaviti na k:laviru durske sekstakorde sa udvojenim basovim tonom, zatim sa udvojenom
sekstom; svaki razresiti kao napolitanski sekstakord, na vise naCina.
2. Prema ritmicko-harmonskoj semi pod а) svirati recenicu (u duru); pod Ь) i с)- periode (u molu). Pronaci najbolje pocetne
polozaje i transponovati u 2-3 odabrana tonaliteta:

а) t ј ј 1 ј ј 1 ј ј2 ј 1 ј ј ј 1 ј ј ј ј 1 ј 1 ј ј ј Ј 1 11
т тб s Nб D D тб 11~ DD% D тб D~ т s Nб v11 7 к~ D 7 т

ј Ј Ј Ј iJ Ј]Ј iJ Ј Ј ј ЈЈ1ј Ј]Ј 11

t rP t VI

(?
3. Harmonizovati soprane:
;х -~ -
$11#1 9 L Ј 1Г lr f 1f Ј 31Ј 1Ј 1f Ј Ј 1Ј Ј \3 1Ј Ј 1Ј
'\QJ 11
@ $~ь1.~ е Г \r 1r· 'Г 1r· ~ 1r f ~г 1r Ј f 1Ј ~Ј 1Ј щЈ 1"
1
11
@ $~ в r Е ·г 1г #гг ~г 1r Ј 1Ј 1Ј ~г #г 1г ЈГ г 1rьг 1Pr 1"
1
11

@$ ~ь 9 r г 16r г 1г г г 1r Ј 1r г 16Г гьЕ 1r Ј 1г· 11

•1 '~ь П arJ DI Ј рГ 1.Ј11ЈпЈ1Ж 1а;г· 1arJ~1 Г DJJQ IJ ;;Ј? ldhJ.11

f) $ф Ј 1~г r l 1J г 1ј јЈ 1ј Ј 1Ј Ј ffl г ~г Ј 1Ј 1Ј г 1" 11
g) $- в г Јј 1\3 Ј Ј п3 1Ј Ј н 1Ј #Ј 1r Јј 113 ј 3Ј 1Ј 13 Ј 1Ј 1
ь1 * е г· Dйclt ГIЕ.1 u г·
'1# D1 г рО рfЏЈЩЈ3D1
$11# 3. р 1Ј1 tJ 1Г О Ј JI щЈ !р 3 ?7Ј 1" 11

64
4. Izraditi harmonizaciju obelezenih basova:
3, u.

а)
;>:# ~ r ГЈ 1ЈЈЈ1ЈЈЈ1 о 6 6 q6 6--7
о
«•· 11
- q5 #5 - 6 6 q6 7
# # 4--5
8, u. #

Ь)

Ь6 Ь7 5 2 6 6 #2-3 6 6 2 6 5Ь6 2 6 Ь6 Ь7 q6 5 7
r
1 Ј 11
9 - 8
ь q 4 4 5 ь ь q 43 4 - 3
3, u.
с)
11
1k> 6 Ь6 -
в 7 - 6 6 Ь6 7 # - 6 #6 6 6 - Ь6 9-в
4 6 -5 4 # 4 7-
3, u. 4-# 3 #-
d) ;>= •в е
г г 11г
ь
1 Ј г 1~Ј Ј Ј Ј 1" 1Ј Ј 1Ј г~Ј 1Ј Ј 1° 11
Ь5 7 6 6 Ь Ь6 6 6-5 Ь9 - в 6 Ь6 6 ,7
4 ь 4-3 ь 4 ~3
5, s.
е) ?= ~ 2г 1 Ј ј ј ј1 Ј 1г~г ј 1ј ј Ј 1Ј JIJJ
Ь6 6 2 6 6 - ь~ 6 2 6 3~ ~ 6 6 6 Ь6 ~6 ,в Ь7
ь ~3 Р5 ~6 - 5
4- 3

5. Analizirati navedene odlomke:

а) Hajdn, Sonata br. 25 c-mol, I stav-t. 1-8;
Ь) Betoven, Sonata ор. 27 br. 2, 1stav-t.1-5, t. 12-15;
с) " Sonataop.31br.1, Пstav-t.17-27, t.49-54;
d) Sonataop.31 br.2,lstav-t.52-63 ;Шstav t.1-23.

Metodska napomena
u ovom trenutku је znacajno da se obnovi sviranje recenica i perioda (prema ritmicko-harmonskim semama, sa novim
sadrzajem), kako Ьi se osnazio osecaj za ove formalne celine, sto treba da pripremi ucenike za bolje razumevanje gradiva koje
sledi. Opste upoznavanje sa vrstama tonalnih promena dodiruje i elemente muzickog oЫika, posebno kada је rec о razlikovanju
istupanjaodmodulacije.

65
 PROMENE TONALIТETA

Kontrasti koji postoje medu akordima razliCitog sklopa i razliCitih funkcija, ukljucujuCi i alterovane akorde,
nisu dovoljni za izgradnји veCih muzickih oЫika, tako da svaka veca muzicka celina sadrzi vise tonaliteta. Promene
tonskog roda i tonalnog centra unose nove neophodne kontraste и muzicki tok, koji Ьi, krecuCi se и okvirima samo
jednog tonaliteta, mogao da zapadne и harmonsku monotoniju. Jednotonalne kompozicije duzeg trajanja su veoma
retki izuzeci; harmonska staticnost se и takvim slucajevima nadoknaduje drugim muzickim sredstvima (npr.
mastovitom orkestracijom, dinamickim efektima, ritrnickim impulsom, polifonim postupcima).
U tradicionalnoj praksi jedna kompozicija pocinje i zavrsava istim, osnovnim tonalitetom (na krajн
eventualno moze da bude promenjen tonski rod, ali na istoj tonici). U njenom tokн javlja se manje ili vise drнgih
tonaliteta. Poredak tonaliteta obrazuje tonalni planjedne kompozicije, а njihovi medusobni odnosi stvaraju razne
vrste tonalnih odnosa.
Tonalni plan visetonalne kompozicije (naziva se i modнlacioni ili harmonski plan) н svojim glavnim
linijama oblcno se podudara sa formalnim planom kompozicije: nov odsek ili nova tema pocinjн u novom
tonalitetu, obrada motiva tece uz pojavu drugih tonaliteta, zavrsni odsek (repriza) predstavlja povratak и osnovni
tonalitet.
Promena tonskog roda naziva se mutacija. Uzastopna pojava.istog motiva (ili malo vece.celine) н duru i
istoimenom molu (i obratno) daje razlicito osvetljenje istoj muzickoj ideji. Mutacija se najcesce odvija preko
zajednicke dominante (pr. 287а); ponekad posreduje molska subdominanta (pr. 287Ь ) ili neki od alterovanih
ak:orada (npr. VIl 0 ), а mogucaje i direktna mutacija tonicne terce (npr. na pocetku novog odseka ili novog stava,
kao Minore - Maggiore37).

Primer 287

а) Mocart, Fantazija c-mol, К.V. 475

Н: D т D т h: D
Ped.~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~-

Ь) Brams, Rapsodija g-mol

3 3 3 з 3

-·--- -
1~ 1
.. ---
1
.
- - '!" -'!'- -
~ 1

. - v
11

' ' -- ~ ~ ·--

- ~ - _,
~
~
.....
_,
·-- - ....
~

_, - _,
t, '1 ':"
>-· " '!' " '!" '!" ". .
T1 8f
q111_ 1
'!" "
' ___,
r-;;;. ~3 --i
.
" -. - -- .
> ,.---: 3 ___, ~~

- -- - -
-·.. -
-- -"- - -
"_
1
~
11 • ••

" ---- 1..L

= ·- -~
,_

. ft 'i:
--
q~ ~~ ~ = -; -=
q~
lll

~VI 1 1~ lll ~__, " -

~
G: т D т

Ital. Minore = mol, Maggiore (madore) =dur

37

66
 -·~ -" ,_"
1
-,... _,. -
.1.1~---
3
3

-
3
3

-
3 3

.• - -•- -
,...
- - -•. •-·. •-
r~
" " ..... "
~
Ll
~

.....
~

,.,""'
~ ~

'-1 т
~

• ••. ~
~

,.,
~

. . ,.,.
~

1
~
г-;;;;::;..з __, ~з--.,
.... >.
.
- "
.----- 3 _____,
-.
~

- "
- - "_
- " - -
-- - - ~

=
,_
~
-
~
. - - -
...
.
--
' ~

"~
~
"; ~

~~
~ ?;; - ll -
8Vb- - - - - - - - - - - .Ј ~__,
ll ll
.
ш '--з­
g: D D D

Promene tonalnog centra se и osnovi odYijaju na dva naCina: putem tonalnog skoka i putem modulacije.
Tonalni skok podrazumeva nastup novog tonaliteta neposredno posle kadence, tako da su dva akorda koja
pripadaju raznim tonalitetima direktno suprotstavljena. То se najcesce dogada na granici dva odseka kompozicije,
posle cezure, ili и sekventnom ponavljanju istog tematskog materijala (pr. 288а,Ь ).

Primer 288

а) Sopen, Mazurka ор. 68 br. 1

Ј.

F: т С: Т

Ь) Mocart, Sonata К. V. 311, Ш stav

G: VI 11 ~ D т е: VI ,,в
15 D D: VI 11~ D т

Modulacija је promena tonalnog centra izvedena и kontinuiranom muzickom toku, а nov tonalitet је и
okviru iste muzicko-formalne celine ucvrscen kadencom (pr. 289а).
Postoje i kratkotrajne promene tonalnog centra и okviru iste muzicko-formalne celine (recenice, perioda)
preko kojih se dolazi do kadence treceg tonaliteta, а takode i osnovni ili dostignuti tonalitet moze da bude osvezen
zahvatanjem nekog пovog tonaliteta, koji se ne potvrduje kadencom. Ove pojave nose naziv i§tupanja. Za
modulaciju i istupanje zajednicko је kontinuirano kretanje od jednog do drugog tonaliteta, ali је u modulaciji nov
tonalitet potvrden zavrsnom kadencom, dok u istupanju nije. Istupanje moze da bude prolazno (preko zahvacenog
dolazi se do ciljnog tonaliteta - pr. 289Ь, t. 1-3), skretnicno (s povratkom u isti tonalitet - pr. 289Ь, t. 3-6), ili
kadencijalno. Kadencijalno istupanje predstavlja zastoj na polukadenci ili kadenci novog tonaliteta (najcesce
dominantnog) и sredini recenice ili na kraju prve recenice perioda, s tim sto se muzicki tok nastavlja и osnovnom
tonalitetu, kojim se ova celina zavrsava (pr. 289с).
Modulacije i istupanja prepoznaju se ро tonovima koji su strani jednom tonalitetu, а karakteristicni su za
dt11gi. То је pre svega vodica, koja ulazi и sastav nekog od akorada dominantne funkcije ciljnog, odnosno
zahvacenog tonaliteta, а zatim IV stupanj lestvice - и akordima subdominantne fпnkcije ili kao septima D 1 (odn.

\ 67
i
L
kvinta Vlf). Ova dva tona medusobno obrazuju dominantni tritonus, koji nedvosmisleno vodi и osnovni ton i tercu
nove tonike. Ostali karakteristicni tonovi su terca tonike i terca subdominante (razliCiti и duru i molu)'".
Promena tonaliteta preko jednog tona (unisona) na granici је izmedu tonalnog skoka i modulacije -
poslednji akord polaznog i prvi akord novog tonaliteta nisu direktno suprotstavljeni, ali ih ne povezuje kontinuirani
harmonski tok (pr. 289d).

Primer289

а) Betoven, Sonata ор. 2 br. 2, Trio - modulacija a-mol- e-mol

а:

ј'\

- -
1 1

-.... -
1

.-- ...
~ ..
·~

"-
~

-
~ ~

1
~
' -.Ј
" #
~
~ ~
~--
... ·- -- - - -- - - - - ..
1
11... " . ,.,. ~ "
-
~ ~

-
•
~ ~
~
1
1 1 1
е:

Ь) Betoven, Sonata ор. 26, I stav- prolazno istupanje, modulacija i skretnicno istupanje

As: (f : Es: ~ (с: Es: к~ т

с) Betoven, Sonata ор. 26, Scherzo- kadencijalno istupanje

As: Т VI Vll~ О Т VI ШУ 7
0 - - -- 11 Vll
6
Т s 11 о7 т
(Es: Vll Т S 11 О Т)

"' Ukoliko se пе uzme и obzir muzicki oЫik, istupanje se и tehnickom pogledu пе razlikuje od modulacije, ра se moze govoriti о
prolaznoj ili skreticnoj modulaciji. Razlikovanje pojmova modulacije i istupanja namece cinjeпica da su harmonija i forma
пerazdvojпe kompoпeпte muzickog toka.

68
 d) Betoven, Sonata ор. 81 а, I stav- modulacija preko jednog tona

с: t~ DD~ Ь:

U jednoj kompoziciji osnovni tonalitet ima istu centralnu ulogu kao i tonika u okviru jednog tonaliteta. U
visestavacnim kompozicijama (sviti, sonati i dr.) svi stavovi nisu uvek u istom tonalitetu, ali su prvi i poslednji
obavezno и osnovnom. Kada је prvi stav и molu, poslednji је ponekad и istoimenom duru, ali је obrnut slucaj
retkost39 •
Unutar svakog stava, zavisno od njegovog trajanja i stila, dogadaju se raznovrsne tonalne promene.
Zadrzavanје и jednom tonalitetu moze da bude duze ili krace, tj. da је modulaciona frekvencija sporiја ili brza. Brze
promene tonaliteta stvaraju lanac modulacija; ako se posle niza brzih modulacija vraca osnovni tonalitet, rec је о
kruzпom moduliranju. Modulaciona frekvencijaje oЬicno sporija и brzim tempima (kao i harmonski ritam), dok u
kompozicijama umereno brzog ili sporijeg tempa ona moze da bude znatno ubrzana, narocito tamo gde se tezi
dramaticnijem izrazu same muzike.
Proces moduliranja sadrzi tri etape: kretanje u polaznom tonalitetu, modulacioni momenat i potvrdivanje
ciljnog tonaliteta.
Prema akordskim vezama upotreЫjenim и momentu moduliranja razlikuju se tri vrste modulacija:
dijatonska, hromatska i enharmonska modulaciја.
Dijatonska modulacija se odvija preko lestvicnih akorada zajednickih za dva tonaliteta. U modulacionom
momentu zajednicki akord menja funkciju- preznacuje se. (U primeru 289а, na pocetku t. 5 tonika a-mola postala
је subdominanta e-mola.)
Hromatska modulacija se odvija preko preznacenja alterovanih akorada, ili promenom sklopa akorda, ili
pomocu harmonskih veza и kojimaje prisutna hromatika. (U primeru 289Ь, istupanja и f-mol i c-mol izvedena su
ро principima hromatske modulacije.)
U enharmonskoj modulaciji se enharmonski zamenjuju pojedini tonovi и akordu koji se preznacuje. (U
primeru 289d, kada unisono ne Ьi razdvajao akorde polaznog i ciljnog tonaliteta, moglo Ьi se govoriti о
enharmonskoj modulaciji:Дi:-a-c-es, VПD и c-molu, postaje а-с-еs-щ, VII и b-molu.)

ZADACI (XLII)
Analizirati smisao tonalnih promena и navedenim kompozicijama (podrazumeva se individualno zadavanje):

1. Betoven:
а) Sonata ор. 2 br. 1, Menuet (u celini) ; Trio (u celini) ;
Ь) Sonataop.2br.2,Пstav-t .1 -19 ;
с) Sonataop.2br.3,Пstav-t.1-11;
d) Sonataop 7,Istav-t. 1-49 ;Шstav-t.1-29;
е) Sonataop.JObr.2,lstav-t.1-55; Пstav-t. 1-70;
f) Sonataop. JObr. 3, Ilstav-t.1-17,Ш stav-Menuet(ucelini); IV stav-t.1-16 (17);
g) Sonataop.13,Пstav-t.1-23;
h) Sonata ор. 14br.1, 11 stav- Allegretto (u celini); Maggiore (u celini);
i) Sonata ор. 14 br. 2, 11 stav - t. 1-20;
ј) Sonataop.27 br. 2, Istav-t. 1-15;
k) Sonataop. 31 br.2,Istav-t.1-63 ;Ilstav-t.1-17;
l) Sonataop.49br.J,Istav-t. l-54;
m) Sonata ор. 49 br. 2, 1stav-Ekspozicija (u celini);
n) Sonataop.53,lstav-t.1-35.

39
Moglo Ьi se reCi da ovome prethodi "pikardijska" (durska) terca koja se, kao staЬilnija, ustalila na zavsecima molskih
kompozicijajos od renesansne muzike XVI veka, sve do Bahovog vremena. То је mutacija tonicnog trozvuka posle zajednicke
dominante, ili posle plagalnog prosirenja autenticne kadence.

69
2. Mendelson, "Pesme bez reci":
а) br.б(op.19)-ucelini;
Ь) br.9(op.30)-ucelini;
с) br.16 (ор. 38)-t. 1-15.

3. Subert, Solo-pesme ор. 25:

а) ,,Das Wandern" (, ,Putovanje") - u celini;
Ь) ,,Ат Feierabamf' ("Praznic~no vec~e")- t. 1-24;
с) ,,Der Jager" (,,Lovac")- u celini.

4. Sopen, Mazurke:
а) ор. 7 br.2-t. l-16;
Ь) op.30br.2-t. I-24;
с) ор. 33 br.4-t. 1-28;
d) op.50br.3-t. l-24;
е) op.59br.2-t. l-20.

Metodska napomena
U pocetnoj fazi proucavanja tonalnih promena veoma је vazno da ucenici kroz notni tekst zive muzike steknu odredenije
predstave о njima. Neld od пavedeпih primera mogu da posluze za proveru razumevanja izlozeпe materije, па istom casu (прr.
pod li), dok se zadate analize pregledaju па sledecem casu (casovima)- uz sviranje пastavnika (ili ucenika), kako Ьi svi ucenici
upozпali sto veCi broj primera. Podrazumeva se da ovde пе treba zahtevati detaljno teoretsko objasnjeпje za svaku vrstu
modulacije па koju se пailazi, ali је пeophodno prepozпati tonalitet i razlikovati modulaciju od tonalпog skoka, а роsеЬпо od
istupanja!

70
 ISТUPANJA - VANTONALNI AKORDI

Vantonalni akordi su akordi dominantne i subdominantne funkcije pozajmljeni iz drugog tonaliteta, koji и
toku jedne formalne celiпe пiје potvrdeп kadencom. То su vantonalne dominante (DD, DS, Dm Dv1••• ) i
vantonalne suЬdominante (SS, sD, sll ... ) • Ovi akordi prosiruju toпalitet stvarajuCi nove odnose u njemu: svaki
40

koпsoпantan trozvuk u lestvici (durski i molski) postaje trenutna toпika ukoliko se ispred njega паdе odgovarajuca
domiпanta ili subdominanta. Na primer, trozvuk d-f-a, kao 11 stupanj C-dura, doЬija znacaj tonike ukoliko је ispred
njega dominanta ili subdominanta d-mola, ali se taj utisak guЬi u daljem toku koji se odvija u C-duru. Tako se, u
navedenom primeru, stvara istupanje u tonalitet 11 stupnја.
Vantonalne dominante i njihovi zamenici (Vllш Vll5, Vllv1•••) sadrZe vodicu privremene поvе tonike i
istupanja pomocu njih su znatno ubedljivija nego pomocu vantonalnih subdominanti, ра se zbog toga i vise
primenjuju.
Primer 290

Betoven, Sorшta ор. 7, II stav

С: Т т 11 sg6) os%

Konsoпantni lestvicni trozvuci, osim tonike, и duru su oni na IV, V, 11, VI i 111 stupnju, а u harmonskom molu
па IV, V i VI. Njihove vantoпalne dominante su stalna pojava u muzici klasike i romantizma. Mnogo manje su
prisutne vantonalne dominante za VII i 111 prirodnog mola; опа za 11 stupanj melodijskog mola је izuzetak, ali
dominanta za N6, odnosno za frigijski kvintakord (u okviru mola), pocev od Betovena, postaje sve ucestalija.
Osim DD i VllD, akorada koji se javljaju u dijatonskom i hromatskom vidu, ostale vantonalne dominante i
njihovi zamenici u klasicizmu su alterovani akordi dijatonskog tipa - ро strukturi i ро odnosu prema privremenoj
tonici podudaraju se sa dominantom (D) odgovarajuceg tonaliteta i njenim zamenikom (Vll). То zпaci da su
vantonalne dominaпte mali durski septakordi, а zamenici vantonalnih dominanti- umanjeni septakordi (rede su
ovi akordi predstavljeni kao trozvuci- durski, odnosno umanjeni). U njihovom sklopu pretezno se nalaze tonalno
laЬilne alteracije, izuzev и dominantinoj dominanti, koja је cvrsce vezana za tonalitet i ucestvuje u kadencirajuCim
vezama (sadrzi toпalno staЬilnu alteraciju!). S druge strane, vantonalna domiпanta za 111 u duru, iako sadrzi tonalno
stabilne alteracije, zbog nestaЬilne pozicije ovog akorda u tonalitetu redaje izvan sekvenci. Vantonalna dominanta
za 111 prirodпog mola vise predstavlja dominantu paralelnog dura, dok se опа za prirodni VII podudara sa
41
septakordom na subdominanti melodijskog mola •

40
Nazivaju se jos i sekundarne ili Ьоспе dominante i subdominante.
41
Mali durski septakord na IV stupnju melodijskog mola koji se vezuje sa dominantom (а ne sa trozvukom na prirodnom Vll
stupnju) nije vantonalna dominanta (v. pr. 242)! Umanjeni septakord koji Ьi se nalazio na povisenom VI stupnju dura (kao i onaj
za pola stepena ispod vodicnog akorda harmonskog mola) nema funkciju zamenika vantonalne dominante zato sto је na VП
stupnju umanjeni trozvuk; navedeni septakord se, kao trostruka hromatska zadrzica, razresava и D (v. pr. 26 lh) !
1

71
 Poluumanjeni septakord, analogno vodicnom septakordu и duru, moze da se nade и ulozi vantonalnog VII,
ali samo ispred privremene durske tonike (izuzimajuCi VI10 и molu Cija septimaje uvek umanjena!).
Vantonalne dominante se rede javljaju kao nonakordi. Zamenici vantonalnih dominanti za molske trozvuke
ponekad su prekomerni trozvuci- ро analogiji sa 111 stupnjem harmonskog mola, koji moze da zameni dominantu
(npr. trozvuk f-a-cis u okviru C-dura predstavlja Пlп - Ш za II ). Neke promene и strukturi dominante (povisenje i
snizenje kvinte) vremenom uticu i na promene u strukturi vantonalnih dominanti, о cemu се informacije Ьiti
naknadno iznete.
U sledecem primeru dat је sematski prikaz malih durskih septakorada i njihovih uoЬicajenih zamenika и ulozi
vantonalnih dominanti u duru i molu, uz pregled naCina njihovog obelezavanja. Obratiti paznju u obelezavanju dominante za
subdominantu: и duru DS (subdominanta је durska), u molu Ds (subdominanta је molska; isto се Ьiti i и molduru). 42

Primer 291

а) retko

*!
С:Т

Ь)
11
#I
D11 11
о
Vll 11 D111 lll Vll111 DS S Vlls DD D

rede
Vll 0 Dv 1 VI

rede
Vllv 1

#I о
* а:
11
t
11

Ds s Vlls DD D Vll 0 Dv 1VI Vllv1 Di11 olll

Primena vantonalnih akorada ne samo sto daje vecu izrazajnost muzici vec utice i na trajanje recenica. U
primeru 290, posle afirmacije C-dura и prva dva takta, и kojima se izlaze osnovna ideja, zahvacenje d-mol, zatim,
kroz sekvencu, F-dur i G-dur, da Ьi polukadenca C-dura Ьila odlozena zahvatanjem a-mola (posle D - VIIVI ). Tako
prvi deo ove recenice ima pet taktova (umesto "pravilnih" cetiri). Kadencaje prekinuta ponovnim istupanjem и
d-mol (t. 6-7), а da Ъi osnovni C-dur Ьiо potvrden, slede jos tri takta. Cela recenica traje deset taktova; bez ovih
istupanja razvoj pocetne ideje Ъiо Ъi mnogo siromasniji, mozda i nemoguc, ра Ьi recenica trajala samo 4 takta (t.1-2
i t. 9-10!).
Posebnu primenu nasla је dominanta za subdorninantu, jos od vremena baroka, pri zavrsecima kompozicija.
U momentu kada se ocekuje zavrsna kadenca, posle D, umesto tonike nastupa DS (Ds); tako је, istupanjem и
subdorninantni tonalitet, kadenca odlozena, а isticanje snizenog VII stupnja lestvice (septima dominante za
subdorninantu) cini da је naknadna pojava vodice и akordu dominantne funkcije atraktivnija i kadenca ubedljvija
(pr. 292). Ovo istupanje se ponekad srece i na pocetku kompozicije, а cesto se odvija na pedalu tonike; naziva
miksolidijsko istupanje- prema miksolidijskoj lestvici (durska lestvica sa snizenim VII stupnjem).

Primer 292

Ј. S. Bah, Dobro temperovani klavir !, Preludijum es-mol

> ~~~~~~~

es: ol s
Ped. t

42
Postoje i drugaCiji nacini obelezavanja- za vantonalne dominante: D ~ S, V ~ IV, VЛV i sl.; za njihove zamenike: D ~ S,
VП ~ IV, VIИV i sl. Kada se ne primeni strelica, oznaku razresavajuceg akorda treba ponoviti.

72
 •1\ 1
-- -- - -- - - =---- .
1':'1
,
"
" - 11
~

- - --
~

.. • --·
r
t) ~'U' -
1
~ -; ь;r· рр

-
L
.. - -
•О

11" --
.-~
dim.
-
--.::.__
- 1
-'
_""
'
, ...-·- .
...
1 .......

' - "
1 1 1 1

11 Vll

Uvodenje i razresavanje vantonalnih dominanti

Prilikom uvodenja vantonalnih dominanti i njihovih zamenika kretanje glasova treba daje sto postupnije.
Alterovani tonovi se uvode otvorenom hromatikom, ili postupno iz susednog tona, mnogo rede skokom. Ukoliko је
ton koji se hromatski menja udvojen, zvuk unakrsnice se regulise suprotnim kretanjem udvojenog tona, i to sto
postupnijim; to vec poznajemo iz uvodenja DD i VI10 : tercni skok se izbegava и sopranu, veCi od tercnog ne dolazi и
obzir, dok је postupno suprotno kretanje uvek dobro. Zajednicki tonovi se zadrzavaju. Septima malog durskog
septakorda moze da bude uvedena i naknadno, а moze da se izostavi onda kada је terca vantonalne dominante
(privremena vodica) uvedena otvorenom hromatikom, odnosno kadaje funkcija novog akordajasna i bez uvodenja
septime (npr. Ds molu-v. pr. 294а/1).
Svaka vantonalna dominanta se razresava и svoju privremenu toniku - molski ili durski trozvuk ciji se
osnovni ton nalazi za kvintu nize, odnosno kvartu vise - isto kao i D7 и toniku: septima se krece nanize, privremena
vodica navise. Udvajanje tonova u privremenoj tonici podudara se sa udvajanjem tonova u tonicnom trozvuku koji
sledi posle dominantnog septakorda ili njegovih obrtaja. Licencije kriticnih tonova se, ро potreЬi, sprovode prema
istim pravilima о licenciji vodice i licenciji septime dominantnog septakorda (pr. 293c/3,d/3).
Vantonalni VII - zamenik vantonalne dominante - razresava se и konsonantni trozvuk ciji se osnovni ton
nalazi za pola stepena vise, isto kao VII u toniku. UpotreЫjava se kao 7, ~' :, ponekad kao 6, s razresenjem u
kvintakord, odnosno sekstakord privremene tonike. Sekundakord, koji Ьi se razresio u :, silaskom septime pretvara
se и vantonalnu D - analogno smeni cetvorozvuka VII i V stupnja, sto se primenjuje i kod ostalih oЬlika
vantonalnog VII (pr. 290, t. 6). -
U toku muzicke fraze vantonalne dominante i njihovi zamenici cesce se nalaze na nenaglasenim, dok
razresenja dolaze na naglasene delove takta. Same vantonalne D pretezno se javljaju и obrtajima, kako Ьi se
prilikom njihovog razresavanja izbegao kvintni ili kvartni skok basa: takav kadencirajuci pokret vise istice
pri vremenu toniku. Ovo se ne odnosi na sekvence, и kojima vantonalne dominante ucestvuju и svim oЫicima.
U primerima 293 i 294 prikazano је uvodenje vantonalnih dominanti i njihovih zamenika iz tonike ili iz
dominante, kao i njihovo pravilno razresavanje, uz potvrdu osnovnog tonaliteta. Prema istim principima, ovi
akordi se uvode i iz drugih lestvicnih akorada. Ako konsonantni trozvuk prethodi sopstvenoj vantonalnoj
dominanti, njeno uvodenje se podudara sa nastupom D (odn. VII) posle tonike (v. pr. 290, t. 6; 289Ь, t. 2).
U odlaganju razresenja к: cesto ucestvuje Vllv, (pr. 293с/4 ).

Primer 293
V antonalne dominante u duru
а) D 11 , Vll 11

1~ 1 2 3 ,Ј 4
-· ••
--
-
..
.. ,
--
1
,
1 1

..-
-'

- - ..
-
-
п

,
1

-,
-'
1

-
1
..- ,
1 1
_,1
--, ~
1 1

'
t.,
- -
1 1 1
,_
1
- -- т

1
- г

.. ;
.. -Ј -Ј- , 1
..
..
;
.. -Ј --Ј Ј
,
-0-

..
_Ј ~;
, ,
.о.

-- ,
-0-
-
..
--
,_
1
и
1

1
~

1
~
-
,_ •• ""
1
""
1
1 1 1 1

т т D lf D т т 11 VlfT

73
 7ј
-"'"". -Ј -Ј
6 ,
5
..
..
1'\ 1

--
1 1 1
..- .- 1

--
1
..
1 1
'
-- -.....-
..Ј

"
·~
~

.....- -
""'
:.;;.
-
"""' ГЈ

- - -

-
-
1
ГЈ

г г
@_) 1 1 1
1 1 1

-&
.о.
; 1-.,Ј Ј Ј ttJ Ј ј
..
&

- .
- -
.. - .. 1

.... .. ... _, &

~
- - .. -
..
1 1
1 1

о~ тв
7
т v11 11 11 т т о т

Ь) DS,Vll 5

,Ј зј
/

.- -
1'\ 1

.. -
1 1

."-
2 1

-."Ј 1
. 1
~
1
..,.
.....- .....
-==
1
-1 -- - 1 1

".
-- -- . -
ГЈ ..Ј ГЈ 1.. -
..... ""'
-
ГЈ

@_)- ~

- 1 1 1
.

1 1 1 1
--
1 1

; Ј ;.. ...Ј .. ;
Ј ;. Ј
- ..
~

-
.. &

, .--
&

..
&
••
&
.....- -
~ .....-
&

~ - - "
&

..
~ r• -
г
1 1 1

т т т6 DS~ S v11 7
о
т о os 43 s к 64 о 7 т

Ј 5 6,
-"' 4 -
'1 1
,_,_1
- 1 1 1
....
1 1
' 1 ' 1
'
- ..--
1

-- -г -- - .r
.. - - ~
-,-,, -..;;, ... ""'--'
-- .
_Ј
ГЈ ГЈ _Ј ~

-
-
~-
.о "- ..Ј
""'
-
-
-
"
~ г· 1 :Ј
1 1 1
1 1 1 1

.... ; 1-...Ј Ј: Ј- -;.. - ~ _Ј_ (~)_Ј_ Ј ;. _Ј_ ;. Ј

..(~)Ј ;:_ &

1
".
~

-
&

..... -- - -,.-,,
- - .. -

1 1

т6 vнs7 s о v11[ s

1 2 3

- ..--
1 1
/ 1"1
- --- --
1 1
.. .- 1 1 1 1
.. ' '
.
- --
..Ј

r•
- - ~

.....
~

- -
r•

-
"
' "
@.
·~

г
и

-
- 1
г г
п -

1 1

Ј
1 1

; ; Jr- - -Ј
.. ;
.. . Ј Ј &

.. .. 1 ,, 1 Ј.
- .LJ- .,
..
- 3
-
-
~ п
-
-.-..
~
-
- r•
.....-
1
г
~
1 1 1
1 1 1
1

т т6 Dv1 2 v1
6
v11
7 т v1 6 о9 т

~ VI~ VI DD~ к~ оВ-7 т Т Vll~ VI о7 т

74
 6 6 sв
т--0 111 5 111 т D т6 D- Т

4 5 6
--- - -,..-
ј\ 1 1 1 1
..-
1

..
1 1

-- ..-
1

-· -~
-~,.. -
"
,_ ",
- -
-
~

-
_.
- trr -
_.
--
, f'.J ~

,
-
ГЈ
"

.... Ј ~-. --
Ј
1
t.. 1 1 1 1 1 1 г trТ. г г 1

.Ј -
.Ј
-
. .Ј Ј Ј Ј ,Ј .Ј .Ј _Ј
,
ГЈ

- r.J• п ",....-
-
.. ,....- ..
--~ t<W
~
-- ..
,
е-

".
1 1 1
1 1

Napomena
Tonicni kviпtakord ispred Dш mora da ima udvojeпu tercu, kako Ьi se izbegle paralelпe kviпte - odпos ova dva akorda
podudara se sa vezom VI · Vu molu (pr. 293 d/4). Isto se odпosi i па druge analogпe situacije (прr. S ·Dv1).
Umanjeni septakord па poviseпom 11 stupпju koji se razresava u К : nije Vllш -videti оЬјаsпјепје ispred primera 272 i
primer 272а i с. U primeru 293 d/6 ovaj akord obelezeп је malim znakom za crescendo, koji ozпacava poviseпje tonova: < 11:.

Primer 294
Vantonalne dominante и molu (harmonskom)
а) D5 , Vll 5

а:
6 6
t Dss s D D Vllss

b)Dv1. Vllv1

-_, --- - - --
1 21 3
---
ј~

.-
1 1 1 1 1 1 1

-- - " -
1 1 1 1
,_
-- --
~

", ",
~
r

-
~
-
~

ГЈ , -
~
"
"
-~
- -~
"
-
t..J г· г· г·
1

~
г
1 u 1 1 '1 1

.Ј Ј. Ј _Ј .Ј . _Ј Ј.
~ i..J
- ..
Ј

~
~

..,
е-

" -- ~ , -
" .. ~

- -- - ",
r •
-- - ~·

1 1 1 1 1 1
1 1 1

Vll ~ 1
8 7
D s D - VI

75
 VI О О~ N~ К~ О

Napomena
Iza vantonalne dominante ne udvaja se terca privremene tonike, osim kada se time doЬija bolja melodijska linija (pr.
294c/l), ili izbegava unisono (pr. 293d/l). Udvojena terca tonike- osnovne, kao i privremene -ne smatra se izuzetkom posle
VII i posle D ~ ( analizirati i svirati primere pod 293 i 294 ).

ZADACI (XL/11)
1. Od Ьilo kog polozaja tonicnog kvintakorda odabranog durskog tonaliteta svirati istupanja u tonalitete lestvicnih trozvuka i
potvrditi osnovni tonalitet; svirati isto pocinjuCi od tonicnog sekstakorda ili dominantnog kvintakorda.
2. Od Ьilo kog polozaja tonike (5 i 6) ili dominante odabranog molskog tonaliteta svirati istupanja u tonalitete IV i VI stupnja,
zatim u tonalitet napolitanskog sekstakorda.
3. Navedene akorde tretirati kao vantonalne dominante ili njihove zamenike; svirati s razresenjem i dovesti do tonike svih
mogucih tonaliteta. Na primer: ~ pod а) u G-duru је DD, uA-duru DS, u F-duru Dv 1, u B-duru Dш, itd. Pre sviranja sprovesti
analizu - razresenje svakog disonantnog akorda је neki lestvicni trozvuk dura ili mola:
а) Ь) с) d) е)

1\
"
'"~

u> '!'!'-'
-,-
т
..
~

L_ ~...,.
" "
= •11

4. Svirati periode i recenice prema ritrnicko-harmonskim semama:

а) е Ј Ј8-7 Ј Ј Ј 2 i Ј Ј 7 Ј Ј
1 1 Ј Ј 8-7 1Ј Ј Ј2 i Ј6 Ј Ј Ј о 11 D, F
т О V l - - 0 11 116 Vll D ~ О т О Vl--011 11 ,Yll~ .f 07 т

Ь)
! Ј Ј iЈ Ј iJ Ј 7i Ј ј 1 Ј Ј iJ Ј iЈ Ј Ј Ј 11 Es, А
т 0.,, 1 ~ VI OS
2 s6 Vllv 1 VI
2
011 116 OOg к~ VI~ VI к~ 07 т

с) е Ј Ј ЈiЈ ј 1 Ј 6 Ј 6Ј i Ј Ј1Ј ј ј7 ј Ј 2 1 ј
6
Ј 1 Ј Ј7 о llG, Oes
6
т S О VI Vll 111 5 111 00 % 0-- т О Ov1 VI Di1 11 оо% к~ О т

d) е Ј Ј ЈiЈ Ј Ј Ј 1Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј iЈ Ј о 11 C,As
т
6 v11[ s Vll D
7 6
. -
К4--
' 6 тв 4 11 __6 _00~ к~ 07 т
Ov15 VI 0113

е)
В Ј Ј Ј i о Ј i о Ј iЈ Ј ј iј ј Ј о Ј iј Ј Ј 1 0·11 В,Е

т o~osg s 00
7
О~Т 6
11 7
V\1 111 111 т О~ osg s oog кL_ 07 т

76
 f) ! ј ј ј Ј 1 ј Ј 1 ј Ј 1 ј Ј 1 ј 1ј ј ј 1. ј Ј 1 Ј · 11 а. f
t
2 6
05 5 О ОО~ о " Vll~ 1 8 7
VI 113 О - 2
t
6 0
v11,ii 111 11
6
~ о " 8 7
t

g) с Ј ј ј 6 Ј Ј 2 Ј6 Ј 6 Ј6 Ј 7 Ј ј ј 7 Ј
1 1 1 1 1 ј ј 7 Ј6 Ј7 1 1 о 11 d. h
5 055 5 О- t VllF N VllD о t Vll t 5 -v11D k4 о t

ь) с Ј Ј 1 Ј ј ј 1 ј ј ј ј 1 ј ј ј ј 1 о 11 g,c
Vll5~ 5
6
VI ~ 6
N - k~ О t 05 5 11% Т

i) ! ј ј ј Ј 1 ј Ј 1 ј Ј 1 ј 1ј ј ј 1ј ј ј 1 ј Ј 1 Ј. 11 е, fis
6 6
t-055 5 q1165 °111 5
6
k4 Ov1 VI
6
05 VI 5 -
6 - 6
Vll 0 5
6
k4 О
7-8
t

5. Dopuniti konturne dvoglase i harmonizovati zadate soprane ( и zadatku pod а oznaceni su zahvaceni tonaliteti):

(d) (g) (С) (d) (g) (С) (В)

,...
-- "
1
.,1 1 1

. 1 1 1 1 1 1 1
-=
1
. 1 1 1

- _, _,
-
ГЈ
~·

~ "
"-'
~- "" ,..."
-
~.

t)

-··.
L ао

~
" . - ... ,..." ,,..." .....
"_
" ....
ГЈе
L_
џ,.. ГЈ
. -
~

-- ..

1 1
"' 1 1 1 1

с) * ~ь1, е Ј rJI НГI FqJ 1г·1.Ј ШЈ 1 1 iГ ГI r1J rl r· ~ГI ~ГГ Г 1F1 Г 1"11
d) *i# #. g г•џг DI г' J. IJg12J µ1 г1' г ·lг•џг~рl Ј DГ ,
1 , 1
DI Г~Рг PI г•џг-11
@ * ~ ~ Г ГПг 1Г Г Г 1Ј Ј Ј 1Г Н 1Ј Ј lf Ј пЈ 1ЈЈ Г 1Г Г Ј 1Ј Ј 1Ј 11
1» * •п 9 пЈ 1г јЈ 1Ј Ј,Ј 1ј Ј г 1пЈ г 1г г г 1г· Dffl ЈГ 1г· 11

77
 g) 4ьЬ,ь f \Ј U'r Р/}фq)/~ Т , 1r· 1/4),r PIVrt4Pr Ф/Ј/1
h) ~ -п# g т Ј #.ь1 г н Р 1с 1 анп1 ан ь1 mЈ Ji1
* f1J Ј
11
1 /
1Jil ffi 1 EГM 1С гЈ Г р 1Ј Ј 1Ј 11
~ ~ g Ji 1Jpr'Dl@1Jл1JpгiDI ап· 1 Lf!ШI tY(Qj trrffi1 @ЈЈ.11
6. Izraditi harmonizaciju obelezenih i neobelezenih basova:
5, u.

Prakticno uputs~vo
Prilikom SYiranja ritmicko-harmonskih sema (4) treba tшapred sagledavati akord и koji се se razresiti vanюnalna
dominanta!
Pre harmonizacije soprana (5) ana.lizirati melodiju: svaki poviseni ton, kao vodica za susedni stupanj, moze da se
harmonizuje vantonalnom dominantom ili njenim zamenikom, а s niZeпi tоп - kao septima odgovarajuce vantonalne dorninante,
kvinta ili septima zamenika vantonalne dorninante (u ovim zadacima se ne podrazumevaju hromatske figuracije). Osim toga,
vantonalne dominante mogu se postaviti i gde melodijski pokret zadatog glasa, i bez vidijive alteracije, vodi роstџрпо u o snovпi

78
ton, tercu ili kvintu konsonantnog lestvicnog trozvuka na naCin koji odgovara kretanju tonova pri razresavanju dominantnih
akorada (D', VII' i njihovih obrtaja, eventualno D9 ) u dursku ili molsku toniku. Na primer, kvinta (vantonalne) dominante silazi
celostepenim pokretom u osnovni ton (privremene) tonike; silazni polustepeni ili celostepeni pokret pripada septimi malog
durskog, odnosno umanjenog ili poluumanjenog septakorda (razresenje је terca, odnosno kvinta trozvuka); polustepeni pokret
navise karakteristican је za kretanje (privremene) vodice, ali i terce uman]enog septakorda u tercu molskog trozvuka, i
sl.Takode i kvartni skok navise (kvintni nanize) moze da se harmonizuje vezom D -T (t) zahvacenog tonaliteta (skok 1-1 ili 5-5),
а ponavljanje ili duze trajanje jednog tona moze da postane harmonski interesantno uvodenjem vantonalne dominante
(zajednicki ton), pod uslovom da se ovaj ton dalje krece na odgovarajuCi naCin. Pazljivom analizom kretanja glasova u
primeriшa 293 i 294 sagledati tehniku primene vantonalnih dominanti !
Istim principima treba se rukovoditi prilikom ukljuCivanja vantonalnih dominanti u izradu neobelezenih basova, а uz
logiku opsteg harmonskog kretanja (sled funkcija, akordski oЫici, harmonski ritam). Radi sigurnije orjentacije, iznad zadate
melodije mogu se u zagradama navesti zahvaceni tonaliteti (kao u konturnom dvoglasu pod 5а), ali је sifra za vantonalnte
dominante i njihove zamenike obavezna.

.Varljiva razresenja vantonalnih dominanti, elipticne veze, sekvence

Analogno vezi D · VI, svaka vantonalna dominanta moze da se razresi u molski trozvuk za stepen navise (kao
н duru- pr. 295а,Ь), ili u durski trozvuk za polustepen navise (kao u molu-pr. 295с). Ukoliko se takav trozvнk ne
nalazi u lestvici osnovnog tonaliteta, ovo varljivo razresenje dovodi do izrazitijeg istupanja u novu tonalnu oЫast
(pr. 295d). Ponekad se, umesto "varljive kadence",javlja "varljivi zastanak" u zahvacenom tonalitetu. Na primer, u
okviru dura, veza DVI-11 6 odgovara vezi D-s6 paraleL•юg mola (pr. 295е).
Izmedн vantonalne dominante i njenog varljivog razresenja moze da se нmetne nova vantonalna D ili
vantonalni VII: ovi akordi pretvaraju varljivo razresenje u aнtenticno tako sto se hromatskim pokretom uvodi
vodica za naredni trozvuk (pr. 295f,g).

Primer 295

Ь)
с) (а: D d)
(d: о

С: DS
7
11 7 С:
7 С:
'7 ss
а: Dv1 s Dv1 S Dн

е) (а: о s6) f) (F: О Dy1 VI) g) (F: D Vll vд

С: а: С:

Vantonalne dominante veoma cesto se nalaze u sekvencama u kojima se na razne nacine smenjuju trozvнci i
cetvorozvuci. u
primeru 296а vidimo pretvaranje lestvicnog trozvuka u \ 1antonalnu dominantu, sa ocekivanim
razresenjem; u primeru 296Ь vantonalnoj dominanti se naknadno dodaje septima, а razreseг..je је trozvuk nove
vantonaliJ.e dominante; оЬе sekvence su silazne. U primeru 296с је uzlazna sekvenca, koja је napregnutija od
prethodnih. То su hromatske sekvence (zastupljenaje otvorena ili slr..rivena hromatika), ili modulirajuce .~ekvence
(zahvatanjenovih tonaliteta).

79
Primer296

а)

7
D~
7
С: 111 D~ VI 11 DD D -

с) Betoven , Sonata ор. 14 br. 2, П stav

(d : D t) (е: D t)

т
7
D 11 11 111 D~ т 11~ s к~ D т

tonike, pojavi nova vantona lna

Nije redak slucaj da se posle vantona lne dominan te, umesto privrem ene
rda u kvintno j srodnos ti vezuju se ро uzoru na vezu
dominan ta direktno kao septako rd. Dva mala durska septako
и u se potpun i nepotpu n 7 uz
DD -D : hromats kim pokreto m terca silazi u septimu , а septima silazi tercu-s menjuj
1 1

anjem Nadove zivanje takvih

kvartni ili kvintni skok basa, ili ~ i 2, odnosno ~ i 7, sa zadгZav zajednic kog tona.
lnih dominan ti, koje ostaju bez razresen ja sve
elipticn ih veza stvara hromats ku sekvenc u - silazni lanac vantona
akordsk ih oЫika.
dok traje sekvenc a (pr. 297 а-с) . Moguce obeleza vanje: D ~ D ~ D ... , uz oznake
Ро uzoru na vezu VIID -VII~ doЬija se sekvent ni lanac umanjen ih septako
1 rada, и kome svi glasovi silaze za
njihova razlicitu notaciju и ovakvom
pola stepena (pr. 297d). Jednaka zvucnos t svih oЫika umanjen og 7 dozvolj ava
ukoliko se ne radi о sifrovan om basu).
nizu. Moguce obeleza vanje: VII ~ VII ~ VII ... (cak i bez akordsk ih oblika
ton se zadrzav a, а ostala tri glasa
U duru moze da se obrazuj e i lanac poluum anjenih septako rada: zajednic ki
lne dominan te, и ovakvom nizu
postupn o silaze. Kako poluum anjeni septako rd na VI stupnju nije zamenik vantona
tumaCi se kao prolazn a ili zadrzicn a harmon ija (pr. 297 е ).

Primer297

80
 Ь) с)

С:

d) е)

/~

·- -
1 1

---
- ·-
1 1 1
·~
1

, -
~
1
- - 1 1
,
1 1
....
-
,
1
.
--г r l.J'r r-
-
-< ,
11
,. -
vr-
~
"" ' ~ ~.

' " "

г·
~
1 1

ј
1
г
1
t.. 1

Ј - d ~i =,.. .l.J.,_
1
~; Ј.
; _d ж±Ј
-....
1 - .. -ьЈ- ",_ ~~
~
~-
f'.J
-Ј -
-
~

-
r.J
1
, ~

- r

1
•

г
1 1 1 1 1

v1 1 11 ~ v1iJ v11 ~ v117

S
v112
D
v1165

Napomena
U duru se posle DS lanac malih durskih septakorada prekida, ili se prelazi и oЫast novog tonaliteta - mali durski
moze
septakord na IV stupnju ne moze da bude dominanta lestvicnog trozvuka! Pri povratku и polazni tonalitet ovaj septakord
п stupnja, ili na neki drugi naCin, da se dovede do dominantne harmonije (v. kraj pr. 297 с).
preko poluumanjeno g cetvorozvuka
N а pocetku primera 297 а - nepotpuni akordi.

Uzlazno kretanje u navedenim elipticnim vezamaje rede. Mali durski septakordi slede kao и vezi D -DD , а
1 1

umanjeni senadovezuj u popolustepe nimaili celim stepenimana vise (pr. 298).

Ranije navedeni primeri za uvodenje DS, Vlls, Vllш DVI i sl. iz dominante takode pripadaju elipticnim
vezama - izbegnuto је ocekivano razresenje dominante (v. i pocetak pr. 297d, gde posle malog durskog sledi
umanjeni septakord).

Primer 298

а) Ь) с)

Napomena
U primeru 298с unakrsnice se vide, ali se ne cuju (mogucaje i drugaCija notacija umanjenih 7 !).
Treba zapaziti da se u elipticnom vezivanju septakorada tritonusi nadovezuju и istim glasovima; pozeljno ј е izbegavati
paralelne tritonuse izmedu dva spoljna glasa.

Spomenimo na kraju sekvence u kojima se smenjuju septakord i nonakord, ili dva nonakorda u kvintnom
srodstvu (pr. 299). Као i u elipticnim vezama malih durskih septakorada , i ovde su zahvaceni tonaliteti
predstavljen i samo svojim dominantam a.

81
 Primer299

а) Ь)

1, ..
. -
' "
t..
..
1
i"J

1
.--- .--1

.._. "v '-#.

~
1

,
1

"
1

·- ..-
-
~
-Ј -Ј-
- - ---
1 1
,"
1

Ј
- ---
i"J

-
1 1

- --- -::.
1 1 1

'Ј #_'Ј
1 1 1
q_'Ј ~
1 1 1 1
1 1 1 1

qd ;- d ;
... ? ...- ...- - -
- - -- -
- ....
-
,
- ..
i"J
1 - Ј
, r~

; Г"Ј

1 1
1 1 1
1 1

С:
D ~~ DD\,g D ~ DS~

ZADACI (XLN) 1
С Sledece konturne dvoglase realizovati direktno na klaviru:

1 1 1 1
/ 1 1

---- ·- '"

с '.
- - ·- .---
j"i .1"

., ,
1

,
1

--
1

"
1

-- -- 1 1 1 1

r;
1
r;
1

--
1
"
1

--
1 1

-
с)
u

..
L.. " . -
...
"
Р- 19-
" --
,1"_
" --_
\.
" .. -- ...- " , ...-
i"J
--
' 1
1

2. Sledece seme predstavljaju recenice sa sekvencom; svirati u dva durska tonaliteta:

4
тs 7 7 7 D1s DS 7
а) 4 VI Dv1 Dпs 1 DD s 1 Кб4 к4
б
D1 т 11

4
тз 4 4 7
Ь) 4 VI Dшз D VI' 1 Dпз DD D4
3 DS
7
1
sз 116 кб
4
D1 т 11

4 тs 2 6
VI Dп2 тб DDб кб
4 о'
с) Dm DD6s D2 83
т sб
4 Dv1 s 1 s 4 т 11

3. Izraditi harmoniaciju obelezenih basova:

3, s.
а) !): ~ е Ј 1F r 1г r 1г r 1г ~ Ј 1г г #г 1г г •г 1r Ј Ј 1° 11
8-7
q-
14
РЗ
8 ~7 5 q5
4
6 t ~7 ~7 q 7
q 5
6 8-7
3 qЗ
9 - 8
7 - 8
8, и. 3 4 - з

1r r 1гггЈ1Ј 8-7
r 1Ј #Ј 1Ј ,Ј 1° 11
4 #6 8 - 7 q7 7 6 #6 6-8 7-5
#- 3 5- 8-6 5-7 ~

82
i•

:::ј
~
9~ F 1'Г ~Г Г Г 1~
---1
ј Ј #Ј
.t~1 9: е Г
)\
#F
7 #4 #6 ~ - 6 #6 з #3
1
г #4 Ь7
•r
97
ьз 5- 4 ~ 4 з 95
3- #

#Ј qJ lг#4 #Ј ј 11
г Ь7 •v 1
F- 7
~7
и
8 7 1 6 96 8
6 5 ~5 з 5- #-
4 р 93 #-

4. Harmonizovati zadate soprane:

в ф 11#• в г1Ј1Ј Ј 1r•г1г1Ј 1г1ЈЈг1 r· г1 rг 1 гг 1r· г 1r r 1•• 11

Ь) ф ~ ь i ЕУ г 1г г 1r г 11r 1r &1 ~г· ЈЈ1 Ј Ј 1Ј. .PI ЕЈ r 1г 9 Г 1
6

ф ~"ь Рг 1Рг 1г ~г 1г г 1г г 1Ј а 1г г 1г Фг 1r 1r 11
с) ф t р 1гicJI r 1 dЗ Г 1 Г 1Г- Р1 Г tJI r Ef 1г ЯQ1 Ј О' 1CH;I r 11
1

d) *& ь~ Ыtcrl гplcEfl f DГ~PI Г D~Цfl грЈ~lщЈ.Ргi11ЊЈ.11

6
g Е 9 ~Г D1
6
1

•) *~ ь е ЈЭ :Ј ;Ј гir !Ј1 &Г 1Ј Јј1131 Hlf

6
1 [fl JJ"3;!JI E.FQ'I
г Ј E!lr г tr1\г l/ЕЈ 'ЕЈl~гп'31г·1,ЈЈЈ.Wдз11
1
*& '1,1

83
 Vantonalne subdominante

Vantonalne subdominante i njihovi zamenici su alterovani akordi dijatonskog tipa koji izazivaju istupanja
kao suЬdominante konsonantnih lestvicnih trozvuka. Za privremenu molsku toniku vantonalna suЬdominanta је
molski trozvuk, а za privremenu dursku toniku - durski ili molski trozvuk koji se od nje nalazi za kvintu nize
(kvartu vise). Na primer, trozvuk f-a-c, kao IV stupanj C-dura, doЬija znacenje tonike ako је pred njim
subdominanta F-dura ili F-moldura, tj. trozvuk b-d-f ili b-des-f (podrazшneva se da је rec о istupanju ako se dalji
tok odvija и C-duru). Svakoj vantonalnoj subdominanti moze da bude dodata seksta, ра tako nastaje vantonalni 1165 ,
odnosno zamenik vantonalne subdominante, koji moze da se primeni i и ostalim akordskim oblicima; taj akord је
izrazitiji kao poluumanjeni septakord i u navedenom primeru Ьi glasio g-b-des-f (b-des-f-g) - odgovara 117 mola i
moldura. U znacenju zamenika vantonalne subdominante moze da se primeni i vantonalni п• - sekstakord
umanjenog trozvuka (eventualno molskog), pozajmljen iz odgovarajuceg tonaliteta.
U sledecem primeru dat је sematski prikaz vantonalnih subdominanti i njihovih zamenika, uz pregled
obelezavanja ovih akorada43 • Treba zapaziti da suЬdominante za pojedine lestvicne trozvuke ne sadrze alterovane
tonove (u sematskom prikazu akordi stavljeni и zagrade), а da tek dodata seksta moze ovakvoj prividnoj
;?.""~.LLLL·~~·.... л znacaj vantonalnog akorda.

,./

~ С:
!
Т

Ь)

41 а: t ss s 11~ о
6
S,, 1 VI
6
llv 1 5 111 °111
6
11 111 5 sVll 0
Vll
6
llv11 5 F
1105
sVI

Medu vantonalnim suЬdominantama najznacajnija је subdominantina subdominanta (druga

subdomi1шnta, dvoj1ш subdominanta). U ovom akordu udvaja se osnovni ton (iako је u duru alterovan), а takode i u
ostalim vantonalnim suЬdominantama. Vantonalne suЬdominante se razresavaju plagalno u svoje privremene
tonike, analogno vezi IV-1, odnosno 11~-I. i sl. (pr. 301а-с). Iza vantonalne suЬdominante moze da sledi i
odgovarajuca vantonalna dominanta, tako da se javlja сео kadencirajuCi obrt zahvacenog tonaliteta (pr. ЗOld; v. i t.
3-4 u pr. 290). Izuzetno slede dve vantonalne subdominante - druga, а zatim treca sиЬdominanta (pr. 301 е).
Navedenim primerima iz literature dodajemo jedan kao вzor za eventualnu harmonizaciju, u kome se vidi da
se iza SS moze da sledi i dominanta osnovnog tonaliteta- uz primenu otvorene hromatike (pr. ЗOlf; v. i pr. 295d).
Primer 301

а) Subert, Sonata c-mol, ор. posth., II stav

о 7_ _ _ _ _ _ _ т
As: Т т

43
Osim prikazanog, vantonalne subdominante se obelezavaju sa S-+ S, IV-+ IV, IVЛV, odnosno 11-+ S (s), IИV i sl.

84
 Ь) Sopen, Etida E-dur, ор. 1О br. 3

с) Glinka, Ruslan i Ljudmila

А: Т 511
+6
11 К~ Vll~ 1 VI

d) Mendelson, San letnje n.g_ci - Svadbeni mars

С: Т
7
Dш--
6
111--11-- - к~

е) Brams, Simfonija c-mol, Adagio (Piu Andante)

С: Т Dн 11 ss SSS SS DS s о

85
 f) Primer harmonizacije

С: ssБ s

6
llo5 о s ss

86
 SRODNOST TONALIТETA

Da bi se modulirajuCi tokovi u jednoj kompoziciji bolje razumeli, treba sagledati odnose tonaliteta. Tonaliteti
mogu da budu Ыizi ili udaljeniji, tj. da imaju veCi ili manji broj zajednickih tonova i zajednickih akorada, ili da ih
uopste nemaju. То zavisi od razlike u broju predznaka, ро cemu se odreduje stepen njihove srodnosti.
U navedenoj semi kvintnog kruga strelica nadesno pokazuje nizanje tonaliteta sa povisilicama (unutrasnji krug), а
strelica nalevo - nizanje tonaliteta sa snizilicama (spoljasnji krug). Ujedno se vidi i enharmonska podudarnost pojedinih
tonaliteta (npr. Fis-Ges, odn. dis-es ).

Dva paralelna tonaliteta imaju iste stalne predznake. Njima su najЬlizi tonaliteti koji se od njih razlikuju za
jedan predznak. Tonike ovih tonaliteta - kada su istorodni - udaljene su za cistu kvintu navise i nanize; to su
tonaliteti prvog stepena kvintnog srodstva. Njihove tonike nalaze se u lestvici dura ili prirodnog mola osnovnog
tonaliteta, ра se i modulacije u ove tonalitete najcesce odvijaju dijatonski. Tonaliteti koji se razlikuju za dva
predznaka su u drugom stepenu kvintnog srodstva, za tri- u trecem, itd. (v. prethodnu semu).
Razlika u predznacima moze da se izracuna tako sto se predznaci iste vrste oduzimaju, а razlicitih vrsta
sabiraju. Na primer: С-А=З, fis-D=l, B-As=2, g-h=4, E-d=5 (broj pokazuje razliku u predznacima, odn. stepen
kvintnog srodstva).
Modulacije se mogu kretati и smeru kvintnog kruga navise i nanize. Tonalitet sa veCim brojem povisilicaje
i isi od tonaliteta sa manjim brojem povisilica, а onaj sa veCim brojem snizilica је niZi od tonaliteta
1 sa manjim
brojem snizilica. Na primer, modulacija C-G krece se iz "nizeg" и "visi", а modulac~a C-g iz "viseg" и "nizi"
tonalitet.

87
 DIJATONSКA MODULACIJA

U dijatonskoj modulaciji koristi se mnogostranost lestvicnih akorada dura, moldura i sva tri tipa molske
lestvice. U obzir pre svega dolaze kvintakordi i sekstakordi, ponekad kvartsekstakordi, retko septakordi. U
momentu preznacenја zajednicki akord se jos ne cuje kao pripadnik novog tonaliteta- promena tonaliteta se cuје u
nastupu sledeceg, modulirajuceg akorda, koji ро tonovima koje sadrzi ili ро obliku u kome se javlja vise ne
odgovara polaznom, vec reprezentuje nov tonalitet tako sto sadrzi bar jedan od njegovih karakteristicnih tonova (v.
u poglavlju Promene tonaliteta), ili nedvosmisleno vodi ka njegovoj dominanti.
Zajednicki akord omogucava postepen, neosetan prelazak iz jednog u drugi tonalitet. ModulirajuCi akord је
najcesce nestaЬilan-K~, D1, VI, S (s), 11~, DD, Vllm T(t)6 i sl. -on treba da omoguCi kadenciranje i dozivljaj nove
tonike kao staЬilnog tonalnog centra.
U primeru 289а nalazi se recenica koja na pocetku takta 5 neosetno prelazi iz a-mola и e-mol zajednicki
akord је tonika a-mola (=е: s), dok је modulirajuCi akord t 6 e-mola; nov tonalitet је na kraju potvrden savrsenom
autenticnom kadencom. U primeru 302 vrhunac је podvucen pojavom vantonalne dominante, ali istupanje nije
potvrdeno, vec је trenutna tonika postala zajednicki akord (F: VI = С: 11); modulirajuCi akord је molska
subdominanta C-dura, za kojom nastupa kadenca. (Primer obuhvata kraj prve i drugu recenicu perioda.)

Primer 302

Suman, Sanjaranje (,,DeCje scene" ор. 15)

6 7--
F: D т VI= 6 5 5 - 6-
C:ll s К4 Vllo ОЗ 2 - ЗТ

U tonalitetima postoje visi i nizi akordi. Dominanta је za kvintu visa od tonike, ра ona i njeni zamenici
pripadaju grupi visih akorada (V, 111, Vll); subdominanta је za kvintu niza od tonike i zajedno sa svojim
zamenicima pripada grupi nizih akorada (IV, 11, VI). Konsonantni trozvuci mogu da se posmatraju kao potencijalne
tonike koje imaju i svoje paralele, ра su и duru sa "vise" strane dominantni tonalitet i tonalitet 111 stupnja, а и molu
- tonalitet molske dominante i prirodnog Vll stupnja; и duru i molu sa "nize" strane nalazi se subdominantni
tonalitet, s tim sto је и duru njegova paralela tonalitet 11 stupnja, а и molu tonalitet VI stupnja. Visi su i akordi
kojima se dodaju povisilice (npr. D и harmonskom molu, DD и duru i molu), а niZi oni kojima se dodaju snizilice
(npr. s u molduru, F u molu i duru); isti odnos prema osnovnoj tonici imaju i potencijalne paralele navedenih
konsonantnih trozvuka.
, Pomocu dijatonske modulacije najprirodnije se ulazi u visi tonalitet preko akorda koji и njemu ima
subdominantnu funkciju - on је, kao nizi, Ыizak polazni nizi tonaliteti. Osim toga, preznacenje Ьilo kog akorda
odgovarajuceg sklopa и akord subdominantne funkcije omogucava i neposredno kadenciranje и ciljnom tonalitetu:
S (11)-D-T, s (0 11)-D-t.
Kadaje ciljni tonalitet nizi, njegova dominantaje najЫiza polazni visi tonaliteti. Medutim, iza preznacenja
Ьilo kog durskog trozvuka и dominantu, direktna kadenca ne ostavlja vremena da se nova tonika ubedljivo dozivi
kao nov tonalni centar. Tada је potrebno prosiriti kadencu, kako Ьi se omoguCila pojava akorda subdominantne
funkcije: vezom D- VI, ili D- Т , iza cega sledi potpuna autenticna ili plagalna kadenca.
6

Iz istih razloga tonicni kvintakord ciljnog tonaliteta se izbegava kao zajednicki akord i radije se ulazi и
tonicni sekstakord- za razliku od tonalnog skoka, gde se tonika cesto nalazi kao prvi akord novog tonaliteta (v. pr.
288а).
Iznetim principima se treba rukovoditi prilikom izbora zajednickog akorda, а zavisno od njega i
modulirajuceg, sto је ilustrovano primerima- vezbama u poglavljima koja slede. Radi sistematskog proнcavanja
dijatonske modulacije, tonaliteti su, prema kod nas ustaljenoj praksi, podeljeni u cetiri grupe, а na osnovu broja
zajednickih akorada.

88
 Modulacija u tonalitete 1 grupe

U odnosu na polazni tonalitet, и prvoj grupi se nalaze: paralelni tonalitet i tonaliteti и prvom stepenн
kvintnog srodstva - dominantni, subdominantni, paralela dominante i paralela subdominante. То su lestvicni
tonaliteti, posmatrani na osnovi dura i prirodnog mola. U sledecoj semi i primeru 303 ovi tonaliteti su prikazani
prema polaznom C-duru i a-molu:

F-~ -G F - с - G

/ 1 \ / 1 ~
d а е d 0 е

Primer 303

C-dur d-mol e-mol F-dur G-dur a-mol

§ § 11

* 11
а)
! 11 § 11 11 11 11 11

т paralela S paralela D s D paralela Т

a-mol C-dur d-mol e-mol F-dur G-dur

* § § 11
11 11 11
Ь)
!
11
! 11 11

paralela t s d paralela s paralela d

Teorijski posmatrano, dur i paralelni mol imajн sve akorde zajednicke (7), ali ako se нzme н obzir harmonski
mol, njihov broj se svodi na 4 - IV, 11, VI i Vll dura su VI, IV, 1i11 paralelnog mola. Tonaliteti u 1. kvintnom
srodstvu u osnovi imaju ро 4 zajednicka akorda: tonike polaznog i ciljnog tonaliteta i njihove paralele. OЫik
zajednickog akorda podesava se prema ulozi koju dobija и ciljnom tonalitetu, cernu se prilagodava i udvajanje
tonova.

1. Modulacija u dominantni tonalitet najcesce pripada modнlirajuCim recenicama i periodima, manjirn

muzickim oblicima, kao i pocetnorn delu vecih oЫika, posebno kad је dur osnovni tonalitet. То se objasnjava пе
samo Ыiskoscu tonaliteta vec i funkcionalnom povezanoscu dominante sa tonikom, а i lakocom moduliranja: T=S,
Vl=II, lll=VI, D=T. U prva dva slucaja ulazi se preko нbedljivih akorada subdominantne funkcije i dominanta
ciljnog tonaliteta moze odmah da nastupi; u trecem је, posle VI а pre D, potrebno dodati S, 11 ili DD, dok se
poslednji izbegava ili se prirnenjuje sekstakord.
Zajednicki akord moze da Ьнdе uveden dvojako: dijatonski, ili preko vantonalne dominante. Vantonalna
dominanta obogacuje rnodulacioni tok i Cini ga izrazajnijim, а neretko i skladnijim. U modulaciji iz dura u
dominantni tonalitet mogu da se primene Dv 1 i Dш polaznog tonaliteta (podrazumevajuci i njihove zamenike).
Primeri saieto prikazuju kretanje u polaznom tonalitetu, modulacioni momenat i potvrdu ciljnog tonaliteta - prvo bez
ucesca alterovanih akorada, zatim sa DD и potvrdi novog tonaliteta i vantonalnom dominantom ispred trozvuka koji se
preznacuje. U Sifri је zajednicki akord uokviren, а obelezen је modulirajuCi akord i, g d~ postoji; vantonalna D, odnosno
vantonalni VII.

89
Primer 304
Modulacija iz dura u dominantni dur (tonalitet V stupnja)
а) Ь) с) d)

е) f) g)

D111~ Гiiil
С:
G: [I] DD~ С: С:
G:~ll3
4

Napomena
U daljim primerima bice izostavljena modulacija preko tonike ciljnog tonaliteta.

U modulaciji iz mola u molski tonalitet na dominanti mogu da se preznace sledeCi akordi: t=s, 0 111=VI,
0
Vll= 111. Prvi nacin је najjednostavniji. Nastup prirodnog 111 i Vll stupnja nije uvek najskladniji direktno posle
0

autenticne potvrde polaznog tonaliteta, ра se ovi akordi uvode preko svojih vantonalnih dominanti (koje se inace,
izvan modulirajuCih tokova, retko primenjuju). Pojavom D za 0 111 zahvata se paralela polaznog mola (pr. 305Ь ), а
pojavom D za 0 VII - paralela ciljnog mola (pr. 305с). Zahvatanje durske paralele polaznog ili ciljnog mola
uoЬicajeno је ujos nekim modulacijama u tonalitete I grupe (v. pr. ЗОбf; 307с; 311 Ь,е; 312с; 31 Зd,е ).

Primer 305
Modulacija iz mola u dominantni mol (tonalitet V stupnja)
а) Ь) с)

e:~ll~ о,,,%~111
а: а: а:

е: VI 11 65

2. Modulacija u paralelu dominante uglavnom se odvija preko istih akorada kao i modulaciја u dominantni
tonalitet, ali sa drugaCijim preznacenjem. Iz dura је to modulacija u molski tonalitet 111 stupnja: T=VI, Vl=s
(dvojako uvodenje), D= 0 III (dvojako uvodenje), retko Ill6 =t6 •

90
Primer306
Modulacija iz dura u paralelu dominante (tonalitet ПI stupnja)
а) Ь) с)

Гv11
е:~ 11~
С: С: 7 С:
е:~ 11

d) е) t)

Napomena
Posle ulaska и ПI sledi akord subdorninantne funkcije i D, sto је deo frigijskog obrta -u kretanju tenora и primeru
0
ЗОбd i
alta и primeru ЗОбе,f nedostaje samo prvi ton и postupnom silasku ka dorninanti (v. i alt и pr. 305с ).

Paralela dominante za polazni mol је durski tonalitet prirodnog VII stupnја, а moguca preznacenја su: t=II,
6
llI=S (dvojako uvodenје). d=VI, eventualno 0 VII =T •
0 6

Primer307 -
Modulacija iz mola u paralelu dominante (tonalitet VП sfupnja)

а) Ь) с) d)

G:l31 DD~
а: а: FiЩ а: v11,Т~м а:

G:W Vllb G: lliJ DD~

3. Modulacija u paralelni tonalitet је ostvariva preko svih lestvicnih trozvuka, ali је najbolje odabrati one
koji u ciljnom tonalitetu imaju subdominantnu funkciju. U recenicama i periodima, kao i na pocetku vecih celina,
mnogo cesce se modulira iz mola и paralelni dur, nego obratno: t=VI, Vl=S (dvojako uvodenje), s=II (pretezno
preko vantonalne D). ModulirajuCi akord је veCinom DD (Vlln).

91
Primer308
Modulacija iz mola u paralelni dur (tonalitet п stupnja)
а) Ь) с) d)

ot [вl
а:

С: ~11~ а:
~1С: jv1:1-4
S Du3
а:

C:~Vll~

U modulaciji iz dura и paralelni mol koriste se akoradi subdominantne funkcije ciljnog tonaliteta: Il=s
(dvojako uvodenje), S=VI (dvojako uvodenje), VIl6=Il6 • Ako se subdominanta ciljnog mola uvodi dijatonski, bolje
је primeniti sekstakord (pr. 309а). Kada S postaje VI, modulirajuCi akord је 11 (pr. 309d,e). Takode se koriste i
akordi prirodnog mola: Т= 111, D= 0 VII, Cime se doЬija prizvuk frigijskog obrta (postupni silazakjednog glasa ka
0

dominanti, ali bez pocetnog tona-pr 309f,g).

Primer 309
Modulacija iz dura u paralelni mol (tonalitet VI stupnja)
а) Ь) с)

С: С: С: Vll 11 %Гјј6]
к~ a:~-v11~

d) е) f) g)

os% Гsl
С:
а:~ 116
С:
a:W 11g
С:
D

Napomena
u primeru 309f podjednako moze da se preznaci i naredni akord: VIl6 =Il6 • u primeru 309g kretanje basa vise istice
element frigijskog obrta; polukadenca је ovde staЬilna i do tonike se dolazi preko prosirene kadence (v. pr. 31 ld).

4. Modulacija u subdominantni tonalitet, iz dura и durski tonalitet IV stupnja pruza sledece mogucnosti:
T=D (uz obavezno dodavanje septime), Il=VI (pretezno se uvodi preko vantonalne dominante), Vl=Ill (dvojako
uvodenje).

92
Primer 310
Modulacija iz dura u subdominantni dur (tonalitet IV stupnja)
а) Ь) с)

С: С: Гтl С:
VI s6 F:l.Qj

d) е) f)

Napomena
Preznacenje kojim se ulazi u dominantu zahteva prosirenje kadence - preko VI ili т•, do akorda subdominantne funkcije
(pr. 310a,b-u sifri dodatno oznaceno). Iza ulaska u kvintakord ПI stupnja (Vl=lll) moze da sledi D (~, 2), sto takode zahteva
prosirenje kadence (preko Т ili Т ). Uvodenje akorada subdominantne funkcije posle IП nije uvek tecno, ali omogucava
6

direktno kadenciranje - treba paziti na kretanje glasova, odnosno polozaj i obrtaj ovih akorada (pr. 31 Oe,f) .
6 6
U rnodulaciji iz rnola u molski tonalitet IV stupnja, kada se izuzrne ulazak u toniku (s =t ), koriste se akordi
prirodnog mola u ciljnom tonalitetu, ili u оЬа, sa elernentom frigijskog obrta, istaknutijeg ako је silazno kretanje ka
dominanti u spoljnjem glasu : VI= III (skladno s оЬа naCina uvodenja), t=d, ili III= VII (radije preko vantonalne
44 0 0 0

D).

Primer 311
Modulacija iz mola u subdominantni mol (tonalitet IV stupnja)
а) Ь) с)

а: Гvil
d:Ьдј s
а: 0v,~Гvi1
d: ьш 11 6
а:
d:Шv,

44
U modulaciji iz mola u subdominantu i iz dura u paralelu subdominante, i pored brojnih mogucnosti dijatonskog preznacenja,
vise se koristi hromatska modulacija. Takode, mutacija molske tonike u dursku (u smislu "pikardijske" terce i sl.) omogucava da
se ovaj akord preznaci (dijatonski) u dominantu subdominantnog tonaliteta.

93
 d) е)

а: а: Vll1ii~ 4
d:Е.УШ-ооз

Napomena
Iza YII bas ciljnog tonaliteta postupno silazi i sledi s•, 11~, ili direktno DD~. Ovi akordi vode и D, zakojomje neophodno
0

prosiriti kadencu-preko YI, t• (pr. 3 lld,e), ili pomocu plagalnog prosirenja (pr. З 12а).
Primer 31 ld zvuci arhaicno zato sto zajednicki pripada akord iz prirodnom molu i jednog i drugog tonaliteta; granica
medu njima nije definisana, tako da veza s - Ш и polaznom moze da predstavlja vezu i t - YII и ciljnom tonalitetu, а D ciljnog
0 0

tonaliteta- toniku sa pikardijskom tercom и polaznom tonalitetu (kadenca frigijskog modusa!). Kako ne Ьi preovladavao utisak
modalnosti, bolje је zahvatiti paralelu polaznog mola (pr. 31 le).

5. Modulacija u paralelu subdominante iz dura vodi и molski tonalitet 11 stupnja preko akorada prirodnog
mola: T= 0 Vll, S= 0 111 (s dvojakim uvodenjem), Vl=d, ili preko akorada melodijskog mola: D=S, 111=11. Vec је
upozoreno na element frigijskog obrta pri ulasku и akorde prirodnog V, 111 i Vll stupnја.
U modulaciji preko ak:orada subdominantne funkcije melodijskog mola (koji se podudaraju sa IV i 11
istoimenog dura) neophodno је prosiriti kadencu, kak:o bi se doslo do molske subdominante i time obezbedila
ubedlji vost molske tonike kao cilja (pr. 3 l 2e,f- и sifri је obelezen ovaj niz akorada).

Primer 312
Modulacija iz dura u paralelu subdominante (tonalitet п stupnja)
а) Ь) с)

С: Гтl С: С: os% ГSl

d:~ 56 d: ьш 116

d) е)

С: Гvil С: /liil
d:W 11~ d: ШЈ о VI

Iz polaznog mola paralela subdominante је durski tonalitet VI stupnja. Zadijatonsko preznacenje pogodni su
0
sledeci akordi: t=lll (sledi akord subdominantne funkcije), s=VI (uglavnom se uvodi preko vantonalne D), 111=0
(uvodenje preko vantonalne D i prosirena kadenca).

94
Primer 313
Modulacija iz mola u paralelu subdominante (tonalitet VI stupnja)
а) Ь) с)

d) е)

Napomena
.Ukoliko se t• preznacuje u 1п•, moze da sledi D ; kako su to dva akorda iste funkcije, pravi modulirajuci akord је tek
1

sledeCi i kadenca se prosiruje; umesto VI, ponekad dobro deluje molska subdominanta (s - pr. 3 lЗЬ).
6

Metodska napomena
U dijatonskoj modulaciji najvaZпija је modulacija u tonalitete 1. grupe i ovu materiju treba obraditi ро etapama: 1.
modulacija u dominantni tonalitet; 2. modulacija u paralelu dominante; 3. modulacija u paralelni tonalitet; 4. modulacija u
subdominantni tonalitet; 5. modulacija u paralelu subdominante. U odgovarajuCim ZADACIMA (LXV) postovan је ovaj
redosled. Analize su date na kraju (pod 5.3), ali ih treba raditi paralelno sa ostalim.
Sviranje modulacionih veZЬi је izuzetno vaZno za razvoj harmonskog sluha i ono ne sme da bude mehanicko.
PronalaZenje puta od jednog do drugog tonaliteta, posebno u kombinaciji sa vantonalnim dominantama, animira muzikalnost
ucenika i neuporedivo је korisnije od sviranja sema koje ukljucuju skoro jedino kvintakorde u strogoj dijatonici (sto је strano
nшzickoj praksi, ра time izaziva dosadu i otpor рrеша vezbanju modulacija). U pocetku se nюgu svirati, рrеша odgovarajuCiш
etapama prelazenja gradiva, doslovno transponovani primeri 304-313. U svim modulacionim vezbama narocito treba obratiti
paznju na dobro kretanje vodece melodijske linije.

Prakticno uputst~o
Prepisati primere za modulacije (prema etapama gradiva koje se obraduje) i sprovesti analizu svih akorada i njihovih
obrtaja (dopuniti sifru). Primere svirati u sporom teшpu iz istog i drugog pocetnog polozaja, а zatim transponovano. Prilagoditi
kretanje glasova novom polozaju i, ako је potrebno, zaшeniti nepogodnu akordsku vezu (npr. 6 umesto S i obratno, П uшesto IV
7

i sl.). Staticna melodija moze da se ozivi razmenom akordskih tonova ili dodavanjem pojedinog vanakordskog tona, а primer
moZe i da se prosiri. U zajednickom akordu Ыagovremeno ukloniti nepovoljno udvojen ton (npr., kada је VI uveden posle D, а
postaje subdominanta!) i paziti da bas ne "tapka" oko istog tona. Pevanjem kontrolisati kretanje vodece melodije od jednog do
drugog tonaliteta.
Pre sviranja samostalnih modulacionih vezЬi neophodno је pronaCi zajednicke akorde polaznog i ciljnog tonaliteta,
odabrati akord koji се Ьiti preznacen i, u okviru recenice od 4 ili 8 taktova (ili malog perioda) postaviti sifru, koja obuhvata:
kretanje u polaznom tonalitetu, uvodenje zajednickog akorda (preko vantonalne D ili bez nje) i nacin potvrde ciljnog tonaliteta.
N а primer, za modulaciju iz B-dura u F-dur:

(s.)
i ј ј ј ј ј ј ј ј Ј ј ј .о .о Ј 11
з 6 6 4 4 6 2 6 2 6
В: т т s Т4 113 003 К4 о т Ov1 VI
F: 11 6 00 6 кЕ?4 rJ т

95
Uk:oliko melodija soprana zapadne u nepovoljan polozaj, promeniti polozaj akorda, пе gubeCi metricke granice takta. IspitujuCi
- sviranjem-ra zne mogucnosti moduliranja, pronaCi ces skladan tok od jednog do drugog tonaliteta. Zapamti najlepsa resenja!
Тато gde se ujednom zadatku nalazi vise modulacija (u grupi pod 3.2. i u daljiш grupama),
sredisnji tonaliteti пе шoraju
da budu potvrdeni zavrsnoш kadencom, veCi drugim vrstama kadenci.

ZADACI (XLV)
1.1. Postaviti harmonsku semu (najmanje 4 takta) za modulaciju iz dura u dominantni dur (Es-B, D-A ...), potom za modulaciju
iz mola u dominantni mol (g-d, e-h .. .). Zajednicki akord uvesti dijatonski, zatim preko vantonalne dominante (u polaznom
duru za VI i III, u polaznom molu za Ш i Vll). Svirati ritmicki odredeno, u sporoш tempu.
0 0

1.2. Izraditi harmonizaciju zadatih melodijai obelezenih basova (zvezdicom su oznaceni vanakordski tonovi):

•) '~ь ~ Ј1Јг pl Г DГ .PI ГDГDI tff Г pl Ј1Јг pl Г DГ ~1 Г Dcffl f\~f-11

Ь) ,~ ·ь е r rгir r lr rгlr ј 1n1J1r ГЕIГ r lr rГIГ r HI
1

с) ' ~ь i Г Ј 1Ј Г 1Г Г 1Г Г 1Г Г 1Г 9 Г 1Г #Г 1Г 11
* * * 1 *

С) 11

8, u. т
1 () 11
q 6 q - 6 6 #6 6 - 5 - 6 7 4 ----.. 1s- 16 - 7 в- Ј- 5-6-5
5 4 q3 3 \ Q \ 5- 5- 6-7 ~5 -6 3-4-3
Ј) t ЈУ})~ /ј u - -t ~ V/~~ "1)- i ~ ~1?111 i 3
\
- _
4
- ~- t-"
~: !V\JIJ - 'llD ~ ,_ 1)-
<.\ L...:J ( VНЬ Ј
1.3. Analiziraj nacin moduliranja u pocetnom delu kompozicije koju sviras.

2.1. Postaviti harmonsku semu (najшanje 4 takta) za modulaciju u paralelu dominante: prvo iz dura (F-a, G-h ... ), potom iz mola
(h-A, с-В ... ). Zajednicki akord uvesti dijatonski, zatim preko vantonalne dominante (u polaznom duru za VI i V, u
polaznom molu za 0 lII). Svirati ritmicki odredeno, u sporom tempu.

96
 2.2. Izraditi harmonizaciju zadatih melodija i obelezenih basova:

•) ' ~ 1 Ј Г 1Ј Ј 1Ј 1Ј Ј 1r Г 1Ј Г 1Рг Г l 1r Ј 1Ј 1Ј 11
Ь) ' ~kl, е Ј г1Ј 11.Ј ј 1Ј F: 1r· г 1qd г~г 1г рЈ ј 1r r 1о 11
с) '~ьь~ ! Ј 1дЈ ~ Ы IJ Г rlJ ЈГ IГ-оРГIГЈ#ЈIЮГ 1r Elrf E1Г 1 ГГI FГI F-11
d) ' ~ьь~ е ГГ ЈЈ 1Ј Ц 1г Г Г г 1" 1Г г Ј Ј 1Ј ГГ Г 1Е 1 ГF Г 1"11
•) '
1
1е r г1Ј 1qJ ЈЈ 1Ј IF 1r 1d 1г Г Г 1Ј Ј 1Ј Ј 1r Г Г 1" 11
8, s.

@ 2: • ! Ј
#
r
1 г. Ј 1Ј
4 6-
Ј 1Ј Ј 1Ј Ј 1г ~ 1 ч Ј ј ~ ј 1Ј
# \2 6 6 5 # #4 6 2 6 #6 6 -
г
7
1г. 11
~
\3 5- 2 4 4 - ...ь,.Р.
0
-"tЋЈ1 \Ј\ /1~'"D VГ~1\
3
&'- ~ \\\ f:J- v t 1h •
3.1 . Postaviti harmonsku semu (najmanje 4 takta) za modulaciju iz mola и paralelni dur (f-As, e-G ...), potom za modulaciju Ц
dura u paralelni mol (B-g, D-h ... ). Zajednicki akord uvesti dijatonski, zatim preko vantonalne dominante (u polaznom molu
za VI i IV, и polaznom duru zaII i IV). Svirati ritmicki odredeno, u sporom tempu.

3.2. Izraditi harmonizaciju zadatih melodija i obelezenih basova:

•) '
1
1~ ! ; 1Ј Ј 1Ј Г Г 1r Г 1r Г 1r- Г 1Е Г Г 1Ј (r 1Ј 11
Ь) 1 г г г г 11Ј Ј г 11r г 1Ј 1r f г 1r ГЕ 1r r 1r г г 1" 11
1
' {!

# * * .

97

Ј
4.1. Postaviti harmonsku semu (najmanje 4 takta) za modulaciju u subdominantni tonalitet: prvo iz dura (As-Des, D-G ... ) potom
iz mola (е-а, c-f ... ). Zajednicki akord uvesti dijatonski, zatim preko vantonalne dominante (u polaznom duru za П i VI, u
polaznommolu za VI i Ш). Svirati ritmicki odredeno, и sporom tempu.
0

4.2. lzraditi harmonizaciju zadatih soprana i obelezenih basova:

•) **1й 1 е г Ј г г fГ Г
1 1
1
1f r 1r· Г 1r Г §Ј 1Јг\г г 1Ј Ј Ј 1" 11

Ь)*r r ~ь е г г 1Ј рг г 1 г1г 1r· ~г 1Јг гг 1r 1.Ј г 1г r r 1" 11

с)* ~ ~ Ј Ј Ј 1Г ~г Е 1Г §Г Г 1Ј 1Ј Ј 1Ј (JJI Г Г ьгТ[; ЕЈ ЈЈ 1Ј. 11

d)* i 1Ј 1Ј г 1г г 1Е Г1 1г г 1г г 1г Е 1г ~г
ј
*

*
1 r 11

Г Ј rl r Ј r7Гr ГЈ Ј Ј#Ј Ј
-!_ * --* *
е) @ е Ј Ј r 1 ГГ ГГ 1Ј,Ј ЈГ 1Г Г r 1 1 11

*1 * ь ·-

q6 6 6 6 ц 6 ~5
4 4 2

98
5.1. Postaviti harmonsku semu (najmanje 4 takta) za modulaciju и paralelu subdominante: prvo iz dura (As-b, G-a... ), potom iz
mola (h-G, g-Es ... ). Zajednicki akord uvesti dijatonski (u modulaciji iz dura и paralelu subdorninante imati и vidu i akorde
melodijskog mola ciljnog tonaliteta), zatim preko vantonalne dominante (u polaznom duru za IV, и polaznom molu za IV i
0
Ш). Svirati ritmicki odredeno, u sporom tempu.

5.2. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana (vanakordski tonovi nisu oznaceni) i obelezenih basova:

a)i 2 F DГ pl • J•PI Г рГ µ1 [Еf Г. 1FµLiCfl Fµ1 .PI F Jpl (ff,r· 11

Ь) * й1#1 ~ пн 1г г гг 1;ЈЈ јЈ 1г1 Ј Ј ЈЈ1 е 1 г и 1tJ Ј;Ј 1А 11

с)
* ~ 2 Ј Ј1Јн11Лг1 Ј г1гг ·с1 г rl г· 1r-иг1 гЈгl Јг1г1 ~гЈЈШI
~m
1

~о
е)
2: ~ь ~~ Ј r 1г qr 1г r 4
r
1
6 \4
г
(1

6 ~7
1г ~r
~3 6
3 4 2

о 1rr 1F q[_ 1г Ј 1Q 2 11
6
Ь4
2 Ь6 4
ьз
~7 \6
4
Ь7
5
\6
Ь5
6
6-5
5
3 -
6
4
- 5
3
3

5.3. Analizirati sledece kompozicije (i druge - ро zelji ili ро izboru nastavnika):

а) J.S.Bah,DTKI,Prelшiijuml-t.1-ll;
Ь) " DTK //, Preludijum ХП - t. 1-28;
с) Mocart, SonataK.V. 279, 1stav-ekspozicija;
d) " Sonata К. V. 281, П stav- u celini;
е) Sonata К. V. 457, 1 stav- ekspozicija;
f) Betoven, Sonata ор. 2 br. 2, Ш stav-u celini; IV stav- t. 57 -80;
g) " Sonata ор. 2 br. 3, IV stav-t. 19-39;
h) Sonata ор. ЈО br. 1, 1stav-t.26-56;
i) Sonataop.31 br.J,lstav-t.46-108;
ј) Sonataop.32 br.2,Istav-t.1-55;
k) Suman, ор.15 br. 2-ucelini; br. 7 -ucelini.

99

)
 Modulacija u tonalitete П grupe

Drugu grupu cine tonaliteti drugog kvintnog srodstva. Oni se od polaznog tonaliteta razlikuju za dva stalna
predznaka i, kao udaljeniji, пе predstavljaju cilj modulacije za recenicu ili period, vec је njihovo mesto u sredisnjim
delovima oblika. U osnovi imaju ро dva zajednicka akorda: subdominantu i njenu paralelu u visem tonalitetu,
odnosno dominantu i njenu paralelu u nizem tonalitetu - duru i prirodnom molu. Melodijska varijanta nizeg mola
sadrzi jos dva zajednicka akorda - subdominantu i njenu paralelu - koji se pretezno koriste u modulaciji iz viseg
(durskog ili molskog) u nizi molski tonalitet drugog kvintnog srodstva (napr. iz C-dura ili iz a-mola u g-mol).
Tonike istorodnih tonaliteta drugog kvintnog srodstva nalaze se za veliku sekundu navise i nanize od polazne
tonike:

B-[g-D В D
~h ~ /
g / g - 0 - h

Visi durski tonalitet 2. kvintnog srodstva, u odnosu na polazni dur, predstavlja tonalitet druge dominallte.
Modulacijaje postupnija ukoliko se zajednicki akord (D=S, 111=11) uvede preko vantonalne dominante, jer se na taj
nacin zahvata tonalitet kojije sa ciljnim tonalitetom u 1. kvintnom srodstvu (pr. 314а,Ь). Kada se zajednicki akord
uvodi dijatonski, kadencaje (iako se ulazi u akord subdominantne funkcije) ubedljivija preko DD, odnosno VllD
ciljnog tonaliteta (pr. 3 l 4c,d).
Na isti nacin se odvija modulacija iz dura u visi molski tonalitet 2. kvintnog srodstva - paralelu druge
dominante (D=VI, lll=s - pr. 314e-g). Posle dijatonski uvedenog zajednockog akorda, u kadenci је dovoljno
ubedljivipoluumanjeni sekptakordll stupnja, kao 11~ i 11i (pr. 314h).

Primer314

а) Ь) с) d)

С: DD~Гo] С:
7
VIJ 111 Гiiij С: fDI 6 .я С: r;si
D:~ D:~ D:~ DD5 к4 D: lJf.j Vllb К~

е) t) g) h)

С: v11ьГоl С: С: С:
h:~J~ к~ к~

100
 U odnosu na polazni mol, visi durski tonalitet 2. kvintnog srodstva predstavlja tonalitet durske
suhdominante. Zajednicki akordi nalaze se и prirodnom molu: 0 VII=S, d=ll. Dorninante za ove stupnjeve
omogucavaju postupniji modulacioni tok. а haпnonski obrt preko koga se uvode stvara utisak prolazne modulacije
(pr. 315а, Ь). Molska dominanta moze da se uvede i direktno (pr. 3 1 5с); manje је skladno direktno uvodenje 0 VII,
kao i moduliranje preko akorada iz melodijskog mola, ali moze da se ostvari uz dobro vodenje glasova.
U modulaciji iz mola и visi molski tonalitet 2. kvintnog srodstva (paralelu durske suЬdominante),
zajednicke trozvke ( 0 Vll=VI, d=s) takode је dobro uvesti preko njihovih dominanti, odnosno harmonskim obrtom
posrednog tonaliteta (pr. 315d,e). Ukoliko је potrebno, moze da se preznaCi i durska dominanta nizeg mola, koja
postaje durska subdorninanta u visem molu (D=S); uvodi se preko DD ili direkt110, а kako је tada kao modulirajuCi
akord pogodan Dz ili Vll6, pre kadence sledi t - kako se ne Ьi stekao utisak moduliranja и durski tonalitet 5.
6

kvintnog srodstva (pr. 315g).

Primer315

а) a-(G)-D Ь) a-(e)-D с)

D:~ Тб
а: t D:ГSJ кб
4 а: t D: Гii6l D7 а:

G: 11 og W е: s v11glt]
d) a-(G)-h е) a-(e)-h f) g)

а: t h: IVil 11 % а: h: Гs6] к~ а: а: Гоl

G: 11 D~ lrJ е: s o2lfj h: t:J v11 6 t 6
Nizi durski tonalitet 2. kvintnog srodstva, u odnosu па polazni dur, predstavlja tonalitet druge suhdominante.
U toj modulaciji se u ciljni tonalitet ulazi preko akorada dominantne funkcije: S=D, 11=111. Do kadence se dolazi
preko VI, Т , S (ili11 iza 111 ), Ьilo da se u zajednicki akord ulazi direktno ili preko vantonalne D (pr. 3 lбa-d).
6 6 6

Modulacija iz dura и nizi molski tonalitet 2. kvintnog srodstva vodi и tonalitet molske dominante. Od dva
zajednicka akorda koja se nalaze u prirodnom molu (S= 0 Vll, ll=d) pogodniji је durski, uveden preko vantonalne
dominante ili direktno; moze da se pojavi i prolazna modulacija и paralelu ciljnog mola (pr. 3 lбe,f). Ovde se koriste
i dva akorda iz melodijskog mola (pretezno uslovljena linijom gornjeg glasa): Vl=ll i T=S; kako se to podudara sa
kretanjem ka dominantnom duru, iza akorda dominantne funkcije, koji sledi, ne zvuCi dobro molski tonicni
kvintakord, vec se do kadence dolazi preko VI ili t (pr. 31 бg,h) .
6
.
Primer316
а) Ь) с) d)

С: fSl С: os% Гsl С: Гiil С:

В: l.Qj VI В: lQj т6 В:~ VI

101

)
 е) t) C-(B)-g g) h)

С: osgГsl С: s g: 1 °11Рј6 1Р С: м С:
g: [;:] Vll 6
g:~ 11~ B:D Т g: ШЈ D VI

Napomena
Modulacije iz dura i niZi durski i molski tonalitet 2. kvintnog srodstva dobijaju i sekventne obrise - pr. 31 бЬ,с , е , g.

U modulaciji iz mola и nizi mol 2. kvintnog srodstva (tonalitet druge subdominante) ulazi se и trozvuke
prirodnog mola: s=d (bolje uvesti preko vantonalne dominante) i Vl= VII (pr. 317а,Ь). Melodijske varijante
0

molskih tonaliteta pruzaju jos dve mogucnosti: t=II i S=D, sa modulirajucim akordom koji signalizira ulazak и mol
(pr. 317c,d-up. sa pr. Зlбg,h).
Prilikom moduliranja iz mola u nizi durski tonalitet 2. kvintnog srodstva (tonalitet frigijskog akorda,
odnosno paralelu druge subdominante) ulazi se u akorde dominantne funkcije: Vl=D (sa dvojakim uvodenjem) i
s=Ill (pr. 317e-g).

Primer317

е) t) g)

4
а: . Гvi1 а: rvn
DvrB:l.Qj а: ГSl
B:[.l_l!j D~
в:Ш! VI

Modulacije iz dura u tonalitet druge subdominante i molske dominante cesto se odvijaju i pomoct1 mutacije
polazne tonike, sto se sprovodi preko zajednicke dominante ili njenog zamenika (pr. 318а,Ь ). lsto se moze sprovesti
i u modulaciji iz mola и tonalitet durske subdominante (pr. 318с ).

102
Primer318

а) Ь) с)

С: Ь7~
Vll с: tб С: с: t os ГТl
В: 116 F: l_QJ VI S

Mutacije se srecu i и modulacijama и udaljenije tonalitete.

ZADACI (XLVI)

1. Svirati kratke primere zamodulacije u tonalitete 2. kvintnog srodstva (2-4 takta), pouzoru naprimere 314- 318:
а) iz dura u visi durski i molski tonalitet;
Ь) iz mola u visi durski i molski tonalitet (u durski i preko mutacije);
с) iz dura u niZi durski i molski tonalitet (i preko mutacije );
d) iz mola u nizi durski i molski tonalitet.

2. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana i obelezenih basova:

6 8-7 8 -,]. 6 # 6 6 ><6 8 - 7 2 5

5 #- : t. ~ , 4 4. .- 6 - 5

VJ · ~~ Т
l/u- тt?}-гf.~Vll\~ 1~'DD~- l\ т
(j,s.~ 103
 8- 7 5 4
#- 3
'lJ- VI/ 11

11 #4 8-7- 6 5
' 2 4 5-4 4 3

]) \~ ~ .v . 1) -т u-ТS i-==- 1--- ~~)_-~-··

~;:'V~~ N

104
 ALТERACIJE U AKORDIМA DOMINANTNE FUNKCIJE

PoviSen 11 stupanj - и duru - moze da postane kvinta dominante ili terca njenog zamenika. Akordi па V i VII
stupnju sa ovom alteracijom menjaju strukturu, ali zadйavaju istu funkciju. Dominanta sa poviSenom kvintomje
prekomerna dominanta (D).
Veliki molski septakord na Ш stupnju nema znacaj samostalne harmonije (pr. 3 l 9h).

Primer319

а) Ь) с) d) е) f) g) h)

fl:J •bl:J li:J •bi:J 11~·- d~

~ •1 :Ј 1§ :Ј
•и 11 11 11 11 11 11 11

+о? +о9 +оЬ9 +v11 +vll7 +v11b7 111~7 - 8

+о

Prekomerna dominanta moze da bude prekomerni trozvuk (alterovan akord dijatonskog tipa) i mali
prekomerni septakord - alterovan akord hromatskog tipa (izmedu kvinte i septime је umanjena terca - pr. 319Ь;
nonakordi sa malirn prekomernim septakordom и osnovi koriste se tek и muzici poznog romantizma i
impresionizma). Na VII stupnju doЬijaju se (rede korisceni) alterovani akordi hromatskog tipa: tvrdo umanjeni
kvintakord i tvrdo umanjeni septakord sa malom ili umanjenom septimom (pr. 3 l 9e-g).
Povisena kvinta dominante najcesce se uvodi postupno, prvoЬitno kao prolaznica и okviru iste harmonije;
razresava se uvek и pravcu alteracije - и tercu tonike. U prekomernom trozvuku moze da se нdvoji jedino 7
osnovni
н 320а,Ь) . +D najradije se
6
ton; +n se razresava u Т, а +D
6
eventнalno i VI (pr. Prekornerna dominanta kao
нpotreЬljava u osnovnom obliku, sa kvintom iznad septime, ili kao +n 2
(prekomemi sekundakord') , tako da se doЬija
prekomerna seksta, koja se razresava и oktavu-udvoje nu tercu tonicnog trozvuka (pr. 320c,d).
Tvrdo umanjeni septakord na VП stupnju (trozvuk se ne koristi u cetvoroglasnom stavu - svi tonovi su
kriticni) javlja se и drugom obrtaju - kao prekomerni terckvartakord, ali i и osnovnom oЫiku (eventualno i kao ћ;
razresava se takode и toniku sa udvojenom tercom (pr. 320e,f). Jedino и plagalnom razresenju +VП 3, pri cemuje и
4

basu kvartni skok, tonika ima udvojen osnovni ton (pr. 320g). Umanjena septima ovog akorda pretezno је prolazna.
Prekomerna dominanta se primenjuje i kao vantonalna dominanta pred durskim trozvнkom - najpre kao ЋS
u duru (pr. 320h). Prekomerni trozvuk, doЬijen pomocu alteracije, а razresen u lestvicni molski trozvuk koji је za
malu tercu nizi, analogno vezi III-t и molu, predstavlja vantonalni IП (pr. 320i; moze se dodati mala septima).
Primer 320

а) Ь) с) d) е)

- --- -- ..--
'~ 1 1 1
,ј
.. - --1 1 1
..... .. "
1
-..... --
" .....
1
..- - - 1 1 1

-
--
r
,
-- r -
,_
- " "' r

r r -
""
LL
'
t) 1
""
1 ' 1
'1r
е $~ 3 Ј d" -& Ј d е
- --- ....
.. -
1

-
1... " .

#
.. •
n
•

..
~

&•
-- ~

-
+о т т +о2 тб т

f) g) h) i)
,Ј
/ .~ Ј
- --
--
1
.. - -~
_"_
1
..
-- - -
1 1 1

..,_-
--
1
- 1
..-
--
r

--
~ r

•," -- - -
~
.Ј
Ј
~
,~
" ~

1
г
d
1 1 1 1 1 1
~) 1 1

Ј Ј .Ј Ј Ј
Ј ..Ј ,ј 3 - 3
... -
е -е -е -:;:;-
- .. - - ..
~
"

~
~ ~ и

1
~

·~·
1
--
.- -
1 1
-
г
·~

+v11 4
3 т +os-2 - s6 lllv1 VI

105
 Snizen 11 stupanj - и duru i molu - moze da postane kvinta dominante ili terca njenog zamenika. Ova
alteracija obrazuje na V i Vll stupnju alterovane akorde hromatskog tipa: na V stupnju tvrdo umanjeni kvintakord i
septakord, а na Vll stupnju dvostruko umanjeni 5 i 7; ovaj septakord ima umanjenu septimu, а и duru ponekad i
malu septimu (pr. 321f,g). Dominanta sa snizenom kvintom - umanjena dominanta CD) i njen zamenik sa sni-
zenom tercom CVII) ne menjaju svoju funkciju. Strukture ovih akorada, poznate i u klasici CDD, -v110 ), nalaze
primenu na V i Vll stupnju pocev od epohe romantizma, а kasnije i nonakord sa tvrdo umanjenim septakordom u
osnovi.
Manji znacaj ima umanjeni molski septakord na 111 stupnju dura - akord hromatskog tipa, sa umanjenom
tercom izmedu kvinte molskog trozvuka i umanjene 7 (pr. 32 lh).

Primer 321

а) Ь) с) d) е) t) g) h)

~1Ј ~ьl, ~biJ ~пЈ (~1 Ј)

~ ~§ Ј ~§Ј
11 ~- Ј 11 11 11 11 11 11 11

-о -о7 -о9 -о~9 -v11 -v117 -v11~7 111~7

Umanjena dominanta i njen zamenik uglavnom se koriste kao cetvorozvuci. Alterovan ton se uvodi kao
prolaznica u okviru iste harmonije, ili postupno iz drugog akorda, retko skokom, а pripremljen је iza N" (pr. 322с );
ро pravilu se razresava postupno nanize - и osnovni ton tonike. ПpotreЫjavaju se osnovni oЫik i prekomerni
terckvartakord umanjene dominante (sporadicno i ostali obrtaji). Razresenje -о' i -0 3 је tonicni kvintakord;
4

osnovni oЫik moze da se razresi i u kvintakord VI stupnja, sto bolje deluje u molu (pr. 322a-d). U muzici
romanticara tvrdo umanjeni septakord poCinje da se javlja i kao (umanjena) vantonalna dominanta drugih
lestvicnih trozvuka, а ne samo kao ])D (pr. 322е ) •
45

Dvostruko umanjeni septakord na Vll stupnju koristi se и osnovnom oЫiku i и obrtajima. Postupno uvodenje
snizene terce i umanjene septime odvija se u paralelnim 4, а ne u paralelnim 5 (pr. 322f)! Prilikom razresavanja и
toniku, paralelne ciste kvinte se izЬegavaju anticipiranjem tonicne kvinte (pr. 322g) • Kako se ovaj akord ро
46

strukturi podudara sa -v1100 on vremenom postaje i zamenik umanjene vantonalne dominante za ostale lestvicne
trozvuke (pr. 322i).
Primer322
а) Ь) с) d) е)

Ј
./
-" - 1

-- --
,
1
- .-
~-
1
--
,~-
1

-r
,
1
,
-
1
.-
~-
1 1 1
--
1 1 1

--
~ п

--
~ r_,. " -

"'

t.J
11 ·-
,_,_
,.,_
1111r.J

1
11r.1

1
~
1 1 , 1 1
.- -- - ,
1
-
г
<~Ј -Ј (~}& J~_d d'· Ј Ј ,Ј
-·...- -- .. l.e- 1 1 1 1 1

1
" ~ .. r.J --
... ,_..- .. - •Ј
OlrJ

1
- •Ј

-
1
,;

,,
1
1 1 1 1 1

03
4 - т (t) т (t) VI -os 7 s

f) g) h) i)

" U primem 320ГVПј, razreSen u Ш, predstavljao Ьi -n ј zaovaj stupanj (odn. -n ј e-mola).

46
Veza -vп:- Т mol.e da se uporedi sa vezom -vп0 :- D, tako da su potencijalne paralelne kvinte analogne "Mocartovim
kvintama", а mogu da se posmatraju i ako hromatizovane "Skarlatijeve kvinte".

106
 U svim ovim vezama prekomern a seksta se razresava u oktavu, а umanjena terca - u cetvoroglasu uvek
postavljena u siremrasp onu-takod e uoktavu (umesto u primu).
istovremen o
U epohi poznog romantizma pojavili su se akordi sa disalterova nim tonovima. Tako је и duru moguce
D, odnosno terce VII stupnja (pr. 323а--е). Kasnijim razvojem muzike doslo је do primene
povisenje i snizenje kvinte
tonova, а kada је nona velika, obrazuje se
dominantnog nonakorda sa disalterova nom kvintom; ovaj nonakord ima 6 razlicitih
lestvice, omiljen и muzici impresioniz ma (323f).
celostepena dominanta (CD)-akor d koji sadrzi sve tonove celostepene

Primer 323

а) Ь) с) d) е) f)

-Ј --- ---"""
--·- - --- . --- 1 1 1 1
;, 1 1 1 1 1 1
,
1 1
,,1 ,,1
"' ,
-·
" "
~ ~

,_.
~
-
--
-~

-- Г,Ј
-
,
".... -
"
,
п

,
+i j'
ГЈ
~

'- 1 1 1 1 г 1 г 1 1
~г 1 1

ьЈ bd Ј ;
... ;- ,.ј Ј. ,.ј Ј Ј ,L, J
- 1 ~
---
,_
1 -
~
-- ,.~

-
---.... Г,Ј

1
"
Г,Ј

1 1
.,

1
-
-
1
"
,
1
"
,
1

г
~
1 1 1
1 1

-tv11 6 т со 9 т
±о~ т

Povisen IV stupanj u sastavu akorada dorninantne funkcije preobrazava dominantni tritonus и cistu kvintu
(и obrtaju Cistu kvartu), tako da oni dobljaju novu zvucnost, funkcionalno manje
izrazitu; и klasicno-roman-
ticarskoj harmoniji primenjuju se pretezno kao figurativne harmonije . Na VII stupnju dura i mola obrazuje se
molski kvintakord; naziva se lidijski (1 )-prema lidijskoj lestvici
47
• Sa dodatkom septime, ovaj akord је и duru mali
molski (17), а u molu i molduru umanjeni molski septakord Cf')- alterovan akord hromatsko g tipa (pr. 324с). Na V
stupnju nastaje veliki durski septakord.
U duru је moguce istovremeno povisaYanje П i IV stupnja (pr. 324f-j), tako da se na VII stupnju doblja
g tipa,
durski trozvuk (L) i mali durski septakord, а и molduru umanjeni durski septakord CL') - akord hromatsko
i umanjene 7 (pr. 324h). Na V stupnju nastaje veliki
sa umanjenom tercom izmedu kvinte durskog trozvuka
veliki durski i veliki prekomern i septakord koriste se и
prekomerni septakord. Nonakordi koji u osnovi imaju
savremenijoj harmoniji (radije sa velikom nonom-pr . 324е,ј ).

Primer 324

е) f) g) h) i) ј)
а) Ь) с) d)
ь
#§ •i ь
1 # IJ •1 •1 1
••i 1 •1 IJ 1 ••1 ··1
'
11 11 11
11 11 11 11 ••

17 -? 0#7 09
#7 L L7 -L7 0#7 D~~

lidijskog kvintakorda је lidijski sekstakor d (/6), sa udvojenim basovim tonom. VeCinom se

Тipican oЫik
uvodi postupnim kretanjem glasova, а razresava se и tonicni 5, 6, eventualno и: obrtajni ili kadencirajuCi);
tonovi - и vezi sa
moze i
tonikom
(
da prethodi dorninanti (pr. 325a-d). Osnovni ton i kvinta lidijskog trozvuka su kriticni
Ьi obrazovale paralelne ciste kvinte
оЬа se krecu navise, tako da osnovni ton treba postaviti iznad kvinte, kako se ne
- ni pri razresenju, ni pri uvodenju lidijskog 6! Ako se ova dva tona uvedu suprotnim kretanjem, ili kvinta skokom,
osnovni ton (vodica) moze da bude ispod kvinte, а razresice se licencijom (325с).
se
Specificnu i retku vezu predstavlja razresenje lidijskog sekstakorda и molsku sнbdorninantu, gde Il!OZe da
6
IV stupanj) skokom umanjene terce navise dolazi do terce
uoci izvesna analogija sa vezom N -D: kvinta l (povisen
s, dok kretanje basa- и istom smeru - obrazuje unakrsnicu. Umesto molske subdominante sa нdvojenom
kvintom
0 6
moze da nastupi 11 5 (pr. 325e,f).
na
Durski lidijski trozvuk (6 ili ~) javlja se kao skretnicna harmonija na tonici, ili prolazna harmonija
dominanti (pr. 325g).

47
Lidijska lestvica -durska lestvica sa povisenim IV stupnjem.

107
Primer 325

а) Ь) с) d) е) f) g)

17 T(t)6 ,в s 16 о11 ~ ~ (L) ~ (L)

з
О Т--

Sve varijante lidijskog septak:orda uglavnom su skretnicne ili prolazne harmonije (pr. 326a-d). Treba zapaziti da se mali
durski septak:ord na VII stupnju dura podudara sa Dш, ali da se kao L7 drugaCije razresava (326с ).
Povisena septima D kao zadrzica, prolaznica ili skretnica ne predstavlja novinu. U savremenijoj muzici ak:ord dobija
samostalnost i razresava se u toniku sa kretanjem povisene 7 postupno navise ( ak:o је 7 iznad 3 - sa paralelnim kvintama); u duru,
gde se mogu povisiti 5 i 7, оЬа tona se razresavaju postupno navise, Ьilo da su uvedena kao prolaznice ili na drugi naCin (pr.
326e-g). Ovak:va dominanta је karakteristicna za muziku Prokofjeva.

Primer 326

а) Ь) с) d) е) f) g)

/~ т 6 -,7 т ,9-8
~4-З
оР T(t)

Snizen IV stupanj - samo и molu - veoma је retka alteracija: D preobra:lava и umanjeni durski septakord (snizena
7

septima dominante - pr. 327а), а VII' - u meko umшljeni septakord (umanjeni 7 sa umanjenom kvintom - pr. 327Ь).
Istovremenim sni:lenjem П i IV stupnja na V stupnju obrazuje se tvrdo umanjeni septakord sa итапјепот septimom (327с), а
na Vll-trostruko итапјепi septakord (umanjeni 7 sa umanjenom tercom i kvintom - 327d). Svi ovi ak:ordi su hromatskog tipa;
veeinom se uvode kao prolazne harmonije i razresavaju se u toniku, а V i u VI.

Primer327

а) Ь) с) d)

~19 ~bi~ ~~1 ::1

~~bi ::Ј

'
11 11 11 11

_ Ь7
с: 0 Ь1 v11ь~ 0 -v11ь~

108
 е) f)

7 -о 9
с: VI 11 ~ -v11 ~5 7

Metodska napomena
Redosled zadataka odgovara redosledu iznete materije. U zadatim sopranima i obelezenim basovima predvidena је
primena samo akorada iz primera 319-322 (bez alterovanih nonakorada), zatim lidijskog sekstakorda (f). Ostale alterovane
akorde treba upoznati pretezno teorijski - hromatski tip prema orijentaciji koja је data u tekstu i analizom strukture svakog
akorda od osnovnog tona navise.
Zvucne predstave, pored ilustrativnih primera i vezЬi za sviranje pojedinih hai·monskih veza, ро mogucstvu dopuniti
analizama i sviranjem primera iz literature: Betoven, Sonata ор. 28, Scherzo; Sopen, Noktumo ор. 27 br. 1 (t. 1-18); SkrjaЬin,
Preludijum ор.11 br. ЈО (и celini); Prokofjev, Decja muzika ор. 65 br. J i 8 (kraj), br. ЈО (pocetak).

ZADACI (XLVll)
1. U odabranom durskom tonalitetu (G, В, Es.") napisati sledece akorde, и cetvoroglasnom stavu: •D , •D , •VJI7, ·vп\, а zatiш
1 2

ih odsvirati i razresiti.

2. U odabranom molskom tonalitetu (d, f, е" . ) napisati sledece akorde, u cetvoroglasnom stavu: -n -n•" -vп , -VII\, а zatim
1
,
1

iste odsvirati i razresiti; svirati i s razresenjem и dursku roniku.

3. Izraditi harmonizaciju soprana i obelezenih basova:

Ь) * ~,й i rтr г 1r •г 1г r ЕЈ 1г. lp г 1г г Ј±ј Ј Ј 1Ј Ј Ј 1

~ 11# d .Ј Ј ffl
3, s.
1 rtr .Ј 1Ј Ј г 1Ј ~г- DI г Е г 1г г •г 1r· 11
с)
r гг~ггГ IL F IГ F 6 #6 8-7
~6 6 71 3 #6 6
2 5 Р5 4 6 q5 #6 #5-
1
РЗ 4- З-

6 "6 ~7
lr r 4
1г
7-6
r lr 6
гг1r r IF
6 6 #5 8 q? 4
r r 1
11
з 3- 5 5 ~5 з
~~Тз

d)
1 1
#Ј 1Ј г r 1r г г 1~г г 1

11

109
 •) ' i ' [fj 1&Г Ef 11r р r Ј 1Г Ј 1tHtf 1F Г 1г· ~р 1
[
'г Г mJ Ј 1t1ffi1 Ј. #Jil Ј Ј 1Ј &Г 1Ј
3, и.
iJ 11

g) ;>= ~ 1' е Ј Г Г 1Ј Г Г Ј 1Ј ~Ј Ј 1Г Г Г Ј 1Ј ~Ј 1Ј Г Ј 1Ј Ј Ј Ј 1
- 6 6 6 6 ~Ьз7 3 93 2 6 64 ~ 7 в - 7 7# #43 6 #3#в #6
qЗ 5 bs

?= ~ь ј Ј 1Ј ј 1Ј г r 1Ј 1,Ј 1ј r ~г 1r г Ј 1о 11
З qЗ 8 #8 6 /~ ~ # 4
3
- 9-8
4-3
5 6 5 #5

4. U odabranom durskom tonalitetu (А, D, F. .. ), и jednom linijskom sistemu, napisati и osnovnom oЫiku sve septakorde na V
stupnju (1dijatonski+4 alterovana), zatim sve strukture septakorada na VП stupnju (2+8); napisati и istoimenom molu sve
strukture D' ( 1+4) i sve strukture VП' ( 1+4 ). Akorde imenovati i obeleziti sifrom.

110
 ALТERACIJE U OKVIRU SUBDOMINAN TNOG SEPTAKORDA

U duru, na povisenom 11 stupnju, mogu da se obrazuju sledeci septakordi: dvostruko umanjeni (pr. 328а),
trostrukoumanjeni (328Ь), umanjeni (328с) imeko umanjeni (328d).
U molu, na snizenom IV stupnju, obrazuje se prekomerna subdominanta, а na П stupnju - dvostruko итапјепi septakord
sa rrшlom septimom. Primena ovih akorada је veoma retka (pr. 328e,f).

Primer328

а) Ь) с) d) е) t)

ф #о :Ј 11
#ьu :Ј 11
##U 11 ##ьu з 11 [,l ll
2
11 t1 l29 3 11

С: <117 7
< 11 ьs <11~~ <11ь~ с: +s 11ь~
р

Umanjena terca koja postoji и septakordima navedenim и primeru 328a,b,d ifpostavlja se и obrtaju (kao
prekomerna seksta), ili u rasponu preko oktave.
Dvostruko i trostruko umanjeni septakord uglavnom se koristi kao prekomerni kvintsekstakord - 11 ~ sa
prekomernom sekstom, odnosno durska ili molska subdominanta sa dodatom alterovanom sekstom. Alterovani
tonovi mogu da budu uvedeni i kao prolaznice (pr. 329b,d). Razresava se plagalno, и tonicni kvintakord, u tonicni
sekstakord sa udvojenim basovim tonom, ili и kadencirajuci kvartsekstakord.

Primer 329

а) Ь) с) d)

-- .. -Ј -- .. - --- ..
1
·~
1 1 1 1

_"_ -
1 1 1 1 1

·-
~
и

- 11•1· r.J
-- ""'
- ~
,
-
~
·' " ..- - "-
- -
:;
" ~·
~

!'lr г
~
~
1
t.. 1 1
1
1 1

Ј
.. ~
-,...
~ -& -& ~ -& -& &
-
.- .. ~
-
.-
~

.-- •• -
~

..
"
' 1

т 11 5-
5-
т 11 % т6 11 %-116
з Ьз <Ь)-

Umanjeni septakord na povisenom 11 stupnju sadrzi i povisen IV stupanj; ukoliko se ne razresava и 111 kao
vantonalni Vllш, predstavlja alterovan subdominantni septakord koji se razresava u toniku tako sto se septima
zadrzava kao zajednicki ton, а poviseni tonovi vode postupno navise. Primenjuju se svi oЫici ovog akorda i
razresavaju se и toniku na isti nacin kao i dijatonski septakord 11 stupnja: II' u Т6, 11~ i u т: (prolazni), П 2
u Т. 111
Kako tonicni kvartsekstakord najakom delu takta najcesce ima ulogu kadencirajuceg kvartsekstakorda, П ~ i пј sa
navedenim alteracijama doЬijaju znacenje VllD: septima ovog akorda - snizen III stupanj - zbog kretanja navise
notirana је kao povisen П (pr. ЗЗОЬ,с - up. sa pr. 272а,с !) .
Meko umanjeni septakord, doЬijen snizenjem kvinte umanjenog septakorda na povisenom 11 stupnju, ima
istu ulogu i na isti naCin se razresava u toniku kao i prethodno opisan akord (pr. ЗЗОе,f). Kvinta ovog akorda је
snizen VI stupanj dura; moze da se uvede i kao prolaznica (pr. ЗЗОЬ ). Drugi obrtaj је najcesci - to је vec pominjani
dvostruko prekomerni terckvartakord; enharmonski је podudaran sa prekomernim kvintsekstakordom - -vпn~
- cije znacenје i doЬija razresavanjem u kadencirajuCi ~ (pr. 330d; vidi i pr. 276g).
Umanjeni i meko umanjeni septakord na 11 stupnju pretezno su skretnicne, prolazne ili zadrzicne harmonije
(u pr. ЗЗОf,g-<11 ).
2

111
Primer 330

а) Ь) с) d) е) t) g)

11 nв~ кв s 011 пв кв
4 ~ 4

Napomena
Dvost111ko prekomerni ~ i prekomerni ~ zvuce kao mali durski septak:ord, ра unakrsnica u primeru ЗЗОd (alt i sopran)
nije slusno primetna.
U sifri, mali znak: za crescendo (<) upotreЫjen је tamo gde је povisen ton u basu.

ZADACI (XLVlll)
1. U odabranom durskom tonalitetu (В, G, F, D ...) napisati sve strukture septak:orada na povisenom II stupnju, u jednom
linijskom sistemu; ak:orde imenovati i obeleziti odgovarajucom sifrom. Alterovane ak:orde hromatskog tipa postaviti u
karak:teristicnom obrtaju (u dva linijska sistema) i razresiti.

2. Svirati, u duru i molduru (2- 3 tonaliteta), navedene harmonske obrte: II ~ -п• ~. Т i 11~ - п•~ , К~ - D1 , Т.

3. Izraditi sledece zadatke:

- -"
1'"1 1

.. - 1 1

-- -
1 1 1 1 1 1 1 1 1
- r- -- 1 1
- 1

"_
'
t)
\Ј
·~
r'
~
,_
,_
TI
-- - .
-
.....
r
- -- - -" .....
- -" - r
"
,,_
а)

- .. .. - - .
- ..•• - - .........- - - -
,.,
~
1 "
"
~
-
~
-
~
-
~
," ~

~
- r
·- ~

.... .....-
-
1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

8, s.
f Ј
t.

Ј Ј
1

о Ј ~r· 1•Р
с)
1
р 1
-
п3 ~64
#6 8 - 7 64 6 7 6 5 ~7
5 6 - 5 4--- 3
4 - 3 3-

г ~р 1
F р г· 1
Ј. г· 11
#4 6 6 q5 6 #6 6 q6 6 ~ qs - 5#4 8 - 11 - 1о
2 4 5- 4 ~4 5 Џ - 5Ь6 6 - 8 - 7
2 з--
· 4 - 6 - 5

112
 rni kvintsekstakord i dvostruko prekomerni
4. Na tonovima es, f i ges postaviti prekome rni terckvartakord, prekome
svaki od njih razresiti na odgovarajuci naCin,
terckvartakord. Odrediti tonalitete i stupnjeve na kojima se ovi akordi nalaze i
prema poziciji koju zauzima и odredenom tonalitetu.

и иzет smislu) koji sadrze tonalno

u primeru 331 dat је pregled svih septakorada hroшatskog tipa (alterovani akordi
je polozaj umanjen e terce i moze da se uoci kako опа okruzuje tonove tonicnog
staЬilne alteracije. U svakoш od njih oznacen
sticni obrtaji. Medu trozvucima hromatskog tipa
trozvuka, и duru i molu. Pored pojedinih akorada ispisani su i njihovi karakteri
dvostruk o umanjen og kvintako rda) #IV stupnja, kao -v11 0 • и
и praksije znacajniji samo prekome mi sekstako rd (prvi obrtaj
molu i molduru .
1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9), zatimna ll (pod 1, 2,
NajveCi broj alterovanih akoradah romatsko g tipanalaz i sena VII stupnju (pod
- kada su и pitanju tonalno stabilne alteracije -
3, 4, 6), V (pod 1, 5, 7, 8), IV (pod 2 i 6) i Ш (pod 7 i 9), dok ih па I i VI stupnju
nema, ра su vertikalne kolone ovih stupnjeva izostavljene.

Primer 331
Pregled alterovanih septako rada hromat skog tipa
C-dur c-mol

11 111 IV v Vll 11 111 IV v Vll

1. Tvrdo umanjeni RJ,~l~lz2 I zz 1~1ј1 •i Ј 1 ~lzlz п93~#~ 1 zzl zz 1щ~I] 1 22

1

2. Dvostruko
umanjeni
'~R~ -00 7

<117
#~
з
-о 7 +v11

ь
7

lflz2 l~ll;!11 z 1~ IJ 1 ь !2 zz l2 2 lп1111 I zz lщ~HJI/

s+#б
12

-v1 1Db? ~65

2

-v11b7
-007
3

-v1 17D #65

- о?

-v11 7

zz 1zz 1zz 1 ь 12 1z z: z zz /щ~i]11

3. Meko umanjeni
'tп з•Н1z21 lгzl zz

v11ь§
< 11ь§ 1~
z 1 z 1~ttd1 1
# 3

4. Trostruko
umanjeni ьg
~# Ј ь•i12 i zz 1z: z
z: z 1 ь 12
1 2 zz
1 1 z 1
22
z

-v1 1ь~
<1 1 ь~ s+IS

5. Tvrdo umanjeni
zz l I zz 22 z: z 1~ 1 ь !2 z: z 1 1z: 1~~1 ] 1 1
12 z 22
z 7

'
sa umanjenom
septimom -о Ь?
+v11b7

6. Dvostruko uma-
l2/I пbll Ј 1z 1~1)11 ~l'!z zz zz 1 1 7
zz 12.Uз l I
L 22

'~
Z
njeni sa malom
septimom
-v11 7D -v1i7 11ь~

7. Mali prekomerni zz lzzj z 1•1]1 zz 1 ьlz1, z z z 1щt1]1 zz z z 1 1

22

+о? 111 Ь?
q5

8. Umanjeni durski
~ 7'
_,
1z:"1 z: L zz 1 -~11 ь 12 12 zz 1zz 1z: z 1щ~IЈ 1 1
о Ь?
22

-L?

ь
9. Umanjeni molski zz 1~ljl z z zz lj 1]11 ь 12 12 zz 1zzl zz zz 1~jiJ11

' lllb?

113
-, 7 -,?
 DIJATONSКA MODULACIJA U UDALJENE TONALITETE

Sve tonalitete Cije tonike ne sadrzi osnovna lestvica polaznog tonaliteta treba smatrati udaljenim.
Modulacija u Ыiske tonalitete, kao i u tonalitete 2. kvintnog srodstva, odvija se preko zajednickih akorada. Pocev od
3. kvintnog srodstva ne postoje zajednicki akordi u osпovnim lestvicnim nizovima dura i prirodnog mola, ali se za
odredenu grupu tonaliteta oni mogu naCi ako se uzme u obzir moldur, odnosno harmonski mol.

Modulacija u tonalitete 111 grupe

Trecu grupu cine istorodni tonaliteti 3, 4. i 5. kvintnog srodstva, sa jos tri tonaliteta suprotnog roda: za
polazni dur to su nize molske paralele, а za polazni mol - vise durske paralele 3, 4. i 5. kvintnog srodstva. Ovde
treba izdvojiti paralelu istorodnog tonaliteta 3. kvintnog srodstva: to је istoimeni tonalitet (u sledecoj serni obelezen
zagradom), ра ovakva tonalna promena predstavlja mutaciju (v. pr. 287 а,Ь ). U znaku mutacije odvija se i dijatonska
modulacija u tonalitete Ш grupe.
Tonike istorodnih tonaliteta 3. kvintnog srodstva deli interval male terce, 4. kvintnog srodstva- interval velike terce i 5.
kvintnog srodstva - interval male sekunde (nanize i navise ):

(с) Es А с fis (А)

/ /
f,As - ""' ~ Е f - ""' 0 cis, Е
~
b,Des
/
н ь/
"" gis, Н

Princip moduliranja u tonalitete Ш grupe najbolje сето sagledati najednom primeru modulacije iz mola u
tonalitet durske dorninante i iz dura u tonalitet molske subdominante. То su tonaliteta 4. kvintnog srodstva: u prvom
slucaju tonika postaje molska subdominanta, za kojom sledi durski kadencirajuCi : (kako se ne Ьi stekao utisak
moduliranja u dorninantni mol- pr. 332а); u drugom slucaju modulira se preznacenjem tonike u dominantн (kao pri
moduliranju u subdominantni dur), za kojom kvintakord VI stupnја obezbeduje utisak mola (pr. 332Ь ).

Primer 332

а) Ь)

1~
-- -Ј
.- , ....
1 1 1 1 1 1 1

--
"_,
-- ,
-- -
~

-
~

t)
-- "
-~

г f+/
-
u-
~

1 1
, п

1
-
г

.... ,Ј Ј.... Ј ; ~ ; LJ
-Ј .. -
L_
..
<
, ,,
-
,_
' -
....-
, ~- ,
1 1
~

1 1
, ~

1
~-
-
1 1

f:~
а: С:
VI

Kada se modulira iz dura u dur, zajednicki akord је molska subdominanta viseg tonaliteta. Pri moduliranju u
visi tonalitet 3, 4. i 5. kvintnog srodstva preznacuje se odgovarajuCi molski trozvuk polaznog dura (za 3. kvintno
srodstvo i VIl= 0 11). U kadenci је neophodan К 4 - da Ьi se izbegao utisak moduliranja u molske tonalitete 1.
odnosno 2. kvintnog srodstva (pr. 333a- d).
U modulaciji iz dura u nize durske tonalitete 3, 4. i 5. kvintnog srodstva preznacuje se molska sпbdominanta
polaznog tonaliteta; u 3. -i zamenikmolske subdominante (pr. ЗЗЗе-h).

114
Primer 333

а) Ь) с) d)

С: Гiil С: VI С:

А: ~ Е: s к~

е) g) h)

С:~ С: Гsl С: Гsl

C:Es:~ D VI Es: lУ.!Е]т 6 s As: M S lшЈ 11 6<11 ~
Des: к~

Napomena
Preznacenjem molske subdominante prolaznog dura u П stupanj melodijskog mola (i П u VII) moguce је dostiCi, uz
0

odgovarajuCi modulirajuCi akord, nizi molski tonalitet 6. kvintnog srodstva (u pr. ЗЗЗе,f: C-dur- es-mol!).

U modulaciji iz mola и mol zajednicki akord је durska dominanta nizeg mola (pr 344Ь, с, f, g). Takvo
preznacenje nije uvek pogodno pri moduliranju u molske tonalitete 3. ky:intnog srodstva zato sto је durska
dominanta nizeg mola 0 Vll и visem (uz dobro vodenje glasova, i ovakvo preznacenje moze da bude skladno, za sto
ovde пе dajemo primere). Ove modulacije se lako sprovode preznacenjem zamenika durske dominante- trozvuka
Vll stupnja (harmonskog mola): u modulaciji nanize 11= Vll, и modulaciji navise Vll=ll (рг. 344а, d).
Za moduliranje iz mola u molske tonalitete 3. kvintnog srodstva mogu da se koriste i akordi melodijske
varijante nizeg mola (IV, 11). N а primer: а: t3, D, VI=( С) с: S, Vll , t ••• ili : а: t , s= (С) с: 11, D, VI... Pri moduliranju
6 6 8

u nizi mol (kao u navedenim semama) mutacijaje istaknutija nego pri moduliranju u visi mol, kada se preznacuje
durska subdominanta polaznog tonaliteta (pr. 344е ).

Primer334

а) Ь) с)

а: а: а: Dv1 ~[Vil
с: Ь: LQ.] VI

115
 d) е) f) g)

а: а: а: 11~ ГОl
к~ gis: lY.!J 11 %

Napomena
Preznacenjem umanjenog trozvuka VII stupnja polaznog mola и 11 moldura (eventualno i П stupnja melodijskog mola и
molsku subdominantu) moze se dostiCi, uz odgovarajuCi kadencirajuCi kvartsekstakord, visi durski tonalitet 6. kvintnog
srodstva (u pr. 334d: a-mol- Fis-dur!).

Modulacija iz dura и nizi molski tonalitet 5, kao i 4. kvintnog srodstva, odvija se preko durske dominante
ciljnog mola (up. pr. 332Ь i 335а). Za modulaciju iz mola u visi durski tonalitet 4. kvintnog srodstva, osim
preznacenja tonike и molsku subdominantu (pr. 332а), postoje i druge mogucnosti sa jos istaknutijom ulogom
mutacije (v. pr. ЗЗба, 338d). Visi durski tonalitet 5. kvintnog srodstva iz nizeg mola dostize se na dva nacina: D=S ili
d=s (pr. 335Ь,с).

Primer 335

а) Ь) с)

DS~ГSl
Н: ш Vll~
С: а: а: Гdl
ь:lЕ_Ј VI к~ Н: ~ к~

Pri moduliranju u tonalitete 5. kvintnog srodstva veCinom treba osnaziti kadencu (pr. ЗЗЗh; 335Ь ), ili uvesti
zajednicki akord preko vantonalne dominante (333d; 334c,g; 335а).
(Videti ZADATKE XLIX i Metodsku napomenu koja sledi.)

Modulacija pomocu mutacije

Modulacije iz dura и dur preko molske subdominante и sustini kriju mutaciju preko zajednicke
subdominante: и modulaciji navise, umesto ocekivane molske, sledi durska tonika (pr. ЗЗЗа-d; 335с), а u
modulaciji nanize tom prilikom se izostavljaistoimena tonika (u pr. ЗЗЗе-h to bi Ьila tonika c-mola).
Mutacija u kojoj, posle zajednicke dominante, sledi istoimena tonika, navedena је ranije kao jedno od
sredstava za moduliranje iz dura u nize tonalitete 2. kvintnog srodstva (v. pr. 318а,Ь) i iz mola и subdominatni dur
(pr. 318с). Na isti naCin, mutacija durske tonike u istoimenu molsku moze da posluzi za moduliranje u nize durske
tonalitete 3. i4. kvintnog srodstva. Na primer: С: T,D(,), с: t =Es: Vl ,Il " " ili: С: Т, D(,), с: t =As: Ill , D7, VI."
6 6 6 6 6

Iz mola, mutacijom tonike posle subdominante, moze tecno da se modt!lira u subdominantni dur subdomi-
nantni mol i dominantni dur (pr. ЗЗба,Ь), zatim u visi molski tonalitet 3. kvintnog srodstva (ЗЗбс), dokje modu-
lacija u visi molski tonalitet4. kvintnog srodstva postupnija pri mutaciji tonike posle zajednicke dominante (336d).
Mutaciju tonike ne treba sprovoditi posle prolaznih akorada dominantne funkcije (D~, VIl ) zato sto је tada
6

upadljiva unakrsnica.

116
Primer33 6

а) Ь) с) d)

а: s ГТl а: а: s fТl а: D Гтl

D, d:[Qj VI к~ fis:Ь!!j 11 6 cis:lY!J 11~ ~

Mutacija moze da se izvede i tako sto posle dominante nastupa trozvuk VI stupnja istoimenog tonaliteta -
varijantni VI (Vlv.). U duruje veza D -Vlv. veoma atraktivna
48
; pomocu nje moze da se modulira и nize durske
tonalitete 3, 4 i 5. kvintnog srodstva, и kojima Vlv. postaje S, Т ili D. Preznacen je Vlv. и Т veCinom nalazi primenu
па granici dva odseka kompozici je. Preznacen je ovog akorda u D zahteva vece prosirenje kadence (5. kvintno
srodstvo - pr. 337Ь!).
posle
Modulacij a iz dura и subdomina ntni mol, navedena и primer 332Ь, podrazum eva ovu vrstu mutacije
preznacenја Т u D (ocekivao Ьi se subdominantni dur).

Primer 337

а) Ь)

С: D ГviJ С:
к~
Es:~ oog к~ VI

visi
Preznacen je S, Т ili D polaznog dura и Vlv takode sadrzi mutaciju. Umesto molskih tonaliteta, slede
kadencira se preko К 4 (pr. 338а-с), isto6
kao и modulacij ama preko
durski tonaliteti (3, 4. ili 5. kvintno srodstvo);
molske subdominante (pr. 333a-d).
U molu је veza D -Vlv. mnogo reda; moze, na primer, da posluzi za modulacij u u tonalitet durske dominante
(338d).

Primer 338
а) Ь) с) d)

С: S С: Т С: D а: D Vlv.
А: Vlv. Е: Vlv.11 з
4
К~ Н: VЏ I 4
3 К~ Е: 11 D~

iz dura и mol
Mutacijaje , inace, sredstvo kojim se postize kontrast i ne primenjuje se jedino и sluZЬi modulacije. Mutacija
48

posle "pozajmljiv anja" ovog akorda iz istoimenog mola, indirektno se

pomocu veze D - Vlv. moze da bude samo trenutna:
vraca durska tonika (preko molske subdorninan te, njenog zamenika, ili niza drugih akorada).

117
ZADACI (XLIX)
1. Modulacione seme svirati naizmenicno s povratkom u polazni tonalitet (а - а, , Ь- Ь , ...); posebno kontrolisati kretanje spoljnjih
glasova i ро potrebi menjati polozaj pojedinog akorda, ritmicki skladno:

а) G-E, B-G, As-F... а1) E-G, G-B, F-As ...

:т n: Тб D 11 ~ / ll=s 11~ К: D / Т // 0 1
: Т Dб Т DS 2 / s =II DD~ к: D1 / Т 6 6
11

Ь) G-H,F-A,B -D... Ь1) H-G, A-F, D-B...

: Т S к: D Vl=s II~ / к: D 0
Т Т D: Т 6 s=VI П ~ DD ~ К: D1 / Т
1 1
/ 1 /1 : 1 11

с) G-Fis, F-E, В-А... с,) Fis-G, E-F, А-В ...

~ TD T / VI Dш / lll =s
6 2 6 6 0
11~ / к: D 81
· / Т 11 ~Т n: Т6 1 s=IIID 2 / T6 VII~ Тб/ 11~ к: D' / Т 11
d) G-c, A-d, D-g... d,) c-G, d-A, g-D ...
1D D~ T=D 6 81
· / VI II D D ~
6
1 t 11 : t -vпD~ -nn~ D D2 t6=S 6 -v11D~ к: D' / т
1 1 11

е) G-f, E-d, A-g... е1 ) f-G, d-E, g-A: ..

:т VI S=D
81
" I v1-v11D~ k: 1 D I
1
tl/ "~ D t 1 D 6=S 6 DD~ 1 к: D7 1т11
f) e-g, d-f, h-d... О g-e, f-d, d-h ...
; t VI 1 s ll =VII
6 6
I t
6
п~ 1 k: D
1
I t 11 ; t s
6
1 D= 0 VII 11~ -nn~ 1 k: D8·1 I t 11

g) е-с, d-b, h-g ...

3 6
4 t D4 t
6
/ s Dшз4 /
0
111-D
-
8
·' VI s6 1 -nn 34 / k 64 D D 67 1t 11
g1) с-е, b-d, g-h ... ;
6
t S / D= 0 Ill 116 1 k: D' / t /1

h) e-f, h-c, d-es ... hJ f-e, c-h, es-d ...

~ t D ~ t Vl=D / VI 11 f /t
1 11
3
4
t s6 -DD 34 1
1
D-VI
-
1134 1 k64 . D' /t /1

2. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana, obelezenih i neobelezenih basova:

•) ф • 6 1Л Я CIDJ 1fflr ·1Ef.C Г р 1г1Јэг 1 РI Г ~ 1 Цf 1tEtf ctrl Јр Г DI Гt 111

Ь) ' • ~ пг· Р IEf ppl•~J} IЕЈ'~Г џ 1ЈЈ [11 6 Q!г ·1р 1гrr~1 &Et r1rРр 11г r11
с) ф •1• 9 #fif Пtсг· PI f3crJJ i #ЛЈ.Ф1ЕЈ; 9 ГГ1•С~""rзЩ 1Gi'crJ1ЈЈ11
d) '•и#• и г гг г~ 1гЈ•гг1Ј Ф•~1ЕР •г Ј1Јщ Ј.щ гЈ ~wcr1J Ј Ј1Ј1 гЈЈЈ 11
•) ' # н
1
s:r Efl r·p#J1:bll crr EFI Г"Prcrl 0: 1 Г Efl F"IDE&I Г Err [!:I 11 0

1) *е ГГ" DГI r E"DFIГ Г 'Qf E31Tгt·~IJ[F UГl#Гf 6 1 3

·D'=J l[!:E!t!Crl JEfrll
g) *•##•1~ rЈ rЈ1 r r1г 1рЈ г Ј 1 1 1 гг rг1 Јг гг 1JJd 11
!!
1
1JJr r1f#pJ 1 1

118
 6 #6 #6
5
V/ s vн]) -
3, и.

~(:!J~=t=:~~~~~~V=\~=:q~=в=+~~:::=цi:e:=~====::;::=+T+:::+==t=~
е:

119
3. Sledece zadatke harmonizovati па klaviru:
~ C-G Ь) G-e с) e-h

~(ј :тu1 4ЕЩЈЈ 1~·~ Ј ЈЈ 1Jd#J 1Ј 11** Ј Ј ђ 1Ј Г 1Г#Ј 1° 1

* ~ј Г
1
d)

1
h-D е) D-G

pJI Г ГГI ГF 1° 11* #е f ГГ 1f~Гrl Ј ГЈ о 1 r=~ьег •г гг 1rr1°11

1
1
f) (3) g - с

?' 1 в ГГ J#JIJ#ЈГ 1 ;0## ~ ГЈ 1Ј Ј 1 1 Ј1Ј Ј 11Ј 11*&~ е ГЈ Ј Ј 1 ЈпЈ 1 ;Ј 1

ђ ~

~ 1 ~ј·ъ гг 1Рг 1#рг 1#" 11~ 1 ## 1 ;'; •г џ Ј 1Ј Ј Ј 1Ј Ј г 1 г 1" 1

6

4. Napisati, а zatim svirati modulacioпe seme koristeci mutaciju polazпe tonike preko subdomiпante (d-g, d-A, d-h; c-f, c-G,
с-а."), kao i mutaciju polazne tonike preko domiпante (D-F, D-B, d-fis; F-As, F-Des, f-a ... ).

5. Analizirati паvеdепе delove i odlomke sledeCih kompozicija:

а) Mocart, Sonata К. V. 310, I stav - ekspozicija i razvojпi deo;
Ь) " SonataK.V.332,Istav-razvojnideoirepriza;Пstav-t. l-21;
с) Betoveп, Sonata ор. 2. br. 2, I stav-razvojni deo; П stav- od t. 50 do kraja;
d) " Sonata ор. 2 br. 3, I stav- t. 208 -234; П stav - t. 43- 62;
е) Sonataop. 7,Шstav-t. 25-90;
f) Sonataop. JObr.3, IV stav-t. 29-41;
g) Sonataop.31 br.J,Istav-t.45-70;t.115-134; Пstav-t.27-41.

Metodska napomena
Modulacija pomof:u mutacije predstavlja dopuпu prethodne lekcije-Modulacija и tonalitete ЈП grupe - tako da ZADACI
(XLIX) obuhvataju materiju оЬа poglavlja i rasporeduju se prema diпamici prelazeпja gradiva. Zadati soprani sadr'le i
vanakordske tonove, ра је, pored obracanja pal.nje па modulirajuci tok, neophodno voditi racuna о harmonskom ritmu. Svesno
registrovanje karakteristicnih tonova (novog toпaliteta) dopriпece dobroj harmonizaciji melodije. Prilikom izrade
neobelezenih, ali i obelezenih basova, treba obratiti paznju na pojedine melodijske pokrete, odпosno akorde i akordske veze
Ьitпе za prepozпavanje toпaliteta. Na primer: kvartni skok navise (ili kviпtпi пanize)-D-T(t), ponekad T-S (t-s); pokret male
sekunde пavise и vezivanju durskog kvintakorda (ili malog durskog 7) sa narednim durskim kvintakordom - D-VI u molu, ili
D-Vlv.; hromatsko povisavanje tопа - #IV; realteracija - veza DD~-D , i sl. Podrazumeva se da је neophodпo tаспо uocavanje
2

strukture akorada, pri cemu se пајсеsсе gube iz vida obrtaji poluumanjenog 7 - П ~ i П ~ kao pokazatelji toпaliteta!
Za sviranje modulacionih sema pod 1. preporuciti uceпicima da svaku semu prepisu dodajuCi јој ritmicku okosпicu, ро
uzoru па ranije ritrnicko-harmoпske seme. Promene akordskih polozaja treba svesti na minimum, izuzev и zavrsпoj kadenci
(К: ). Prilikom samostalnog ispisivanja modulacionih sema rukovoditi se istim naciпom.
Zadaci pod 3. predstavljaju sazetu rekapitulaciju dijatonskih modulacija od I do Ш grupe.

120
 Modulacija pomocu posrednog tonaliteta

Toпaliteti koji пemaju пiјеdап zaj edпicki akord сiпе IV grupu tonaliteta. Опа obuhvata 3, 4. i 5. kvintno
srodstvo viseg mola и odпosu па polazпi dur i пizeg dura и odпosu па polazпi mol, uz sve toпalitete pocev od 6.
kviпtпog srodstva пadalje. Dijatoпska modulacijau ove toпalitete izvodi se preko posredпika •
49

Prilikom moduliraпja u Ыiske toпalitete primeпjuju se vantoпalпe domiпaпte ispred zajednickog akorda radi
izrazitijeg, а vise puta i skladпijeg modulacioпog toka (v. pr. 305Ь,с; 306f; 311 Ь,е i sl. - zahvataпje durske paralele
polazпog ili ciljпog mola). Istupanja pomocu vaпtoпalпih domiпaпti imaju isti cilj i pri moduliraпj u и toпalitete П
grupe (v. и pr. 314-317), poпegde i Ш grupe toпaliteta. Тато gde је potvrdivaпje posredпog tonaliteta bilo
ubedljivije, registrovali smo prolazne modulacije (v. u pr. 315 i 316) . Ako zajedпicki akordi пе postoje, svaka
akordska veza, koja пе pripada ni polaznom пi ciljnom toпalitetu, pripada trecem, posredпom toпalitetu. Posredni
tonalitet omogucava postupni prelazak do udaljenog tonaliteta.
Modulacija pomocu mutacije vec predstavlja primenu posrednog tonaliteta - istoimenog. U Ш grupi
toпaliteta, gde и osпovnim lestvicnim nizovima nema zajednickog akorda, modulacija moze da se izvede i putem
nekog drugog posrednog tonaliteta. Na primer: С-А preko D-dura, ili C-As preko B-dura. Posredпi tonalitet sadrzi
zajednicke akorde sa polaznim i ciljпim toпalitetom, samo sto se пе potvrduje zavrsnom kadencom i zadrzavanje u
njemu је kratkotrajno.
NaCin moduliranja preko posrednika razmotricemo па primerima IV grupe tonaliteta, а kroz dij atonsko
vezi vanје akorada.
Prilikom izbora posrednog toпaliteta treba prvo postaviti "blizi cilj", tj. odrediti akord preko koga се se oci н
ciljni tonalitet. U modulaciji navise najpogodпija је durska ili molska subdominanta, ра се posredni tonalitet biti
onaj koji sadrzi pomenuti akord. Na primer, и modulaciji C-Fis, ulazni akord је h-dis-fis ili h-d-fis, ра posredni
toпalitet moze da bude E-dur ili H-dur, оdпоsпо h-mol, D-dur, A-dur ili G-dur.
Ako se modulira prema visem molu, ulazni akordi mogu da budo VI, s, 111 i VII, tako da Ьi u modulacij i
0 0

C-fis, kao posredпik, dosao и obzir svaki iz пiza пavedeпih toпaliteta.

Primer 339

а) C- (H) - Fis Ь) С - (G) - fis

С: 111 Fis ; Гsl 11g К~ С: Tбfis:fVl1 11 ! k ~

Н : s 11%
0
тб o2W G: S [Q_j

с) с - (Н) - fis

С: о
0
f is, Vlll sб о7
Н; Vlv.
0
11~ D тб s

" Izuzetno se iz dura moze modulirati direktno и nizi mol 6. kvintnog srodstva i iz mola и moldursku varijantu viseg dura 6.
kvintnog srodstva. Radi se о tonalitetima istoimenim sa onima и 3. kvintnom srodstvu (videti napomene iza pr. 333 i 334 ).

121
Napomena
Modulacioni tok u primeru 339а, sa posrednim h-molom (umesto H-durom), takode bi iz C-dura mogao da odvede u
Fis-dur, а isto tako i и fis-mol.

Modulacija и posredni tonalitet i za njim и ciljni sprovodi se ро principima dijatonske modulacije u tonalitete
I-III grupe (vantonalne dominante ovde izostavljamo). Iako se posredni tonalitet ne potvrduje, treba da bude jasno
predstavljen -najmanje jednom funkcionalno razumljivom vezom (npr. polukadencom). Radijasnije orijentacije
dobro је zahvatiti toniku ovog tonaliteta (sekstakord, kao u pr. 339с), ali to nije uvek obavezno (pr. 340а - А-dш; pr.
340с - C-dur bez tonike). Posrednih tonaliteta moze da bude i vise. Samo se zavrsni, ciljni tonalitet potvrdнje
ubedlji vom kadencom.
Modulacioni proces moze da bude ubrzan. Modulaciju navise ubrzava preznacenje dominante - "najviseg"
trozvuka u polaznom i/ili posrednom tonalitetu. Tako veze T(t)-D, S(s)-D, а u molu i VI-D, uz odgovarajнce
preznacenje D, vode ka visem tonalitetн (pr. 339Ь, t. 2; 339с, t. 1; 340a,d). U brzim modнlacijama svaki
konsonantan lestvicni trozvuk moze da se proglasi tonikom prolaznog tonaliteta, Cija се dorninanta povesti muzicki
tok navise (pr. 340а,с). Ovaj princip se rado koristi u duru, sa dorninantom odabranog molskog trozvuka, koja se
preznacuje u S ili Т dша ili u VI, 0 111, eventнalno 0 VII mola. Isti efekat kao t-D ima i veza s •Т- skracuje put do
viseg tonaliteta (340Ь).

Primer340

а) Ь)
В - (g - А) - gis Es - (D) - Fis

В: D VI А: S ГDЈ Es: 111 Fis:

g: t D gis: ~ 11~ к~ D: s т

с) d) es - (d) - D

Ь:
C:S
D
D
а: t
VI кб
4
es:
D 1~lv.I
(d: VI
D
D)
тб

Napomena
U primeru 340d se vidi kako veza Vlv.-D znatno ubrzava modulaciju navise - posredni tonalitet је (latentni) d-mol !

U modulacijama nanize, kao "Ыizi cilj" је najpogodnija dominanta ciljnog tonaliteta, iako to mogu da budu i
drugi lestvicni trozvuci koji se, kao zajednicki, nalaze u posrednom tonalitetн. Modulaciju u nize tonalitete ubrzava
preznacenje "niskih" trozvuka: subdorninante, posebno molske, а u molu - preznacenje trozvuka VI stupnja.
Durski trozvuci, Sdurai VI stupanj mola, preznacujuse uDili и Т, а takodei и 0 llli 0 Vll mola (pr. 341а,Ь,с; 342а).
Durski trozvuk koji postaje D ubrzava put nanize razresenjem u molskн toniku i njenim daljim preznacenjem
(341с). Kako sн odnosi D-t i T-s identicni, toniku posrednog tonaliteta, za kojom sledi molska subdominanta,
prethodno је bolje potvrditi autenticnom vezom (pr. 34 ld).

122
Primer 341

а) С -(As)- Ges Ь)
е - (С) -Ь

С: s Ges: Го1 VI е: VI
As : VI D тв L§J С: Т

с) а - (Ь)- As d)

а: к~ D: тв s s
F: 11

Pomocu veze D -VI molskog tonaliteta moze brzo da se modulira nanize, ali neposredno preznacenje VI и
dominantu, zbog udvojene terce, zahteva paznju: dobro је da sledi VII (pr. 342а, t.1-2), DD (342Ь, t. 4), ili da se
nekim akordskim razlaganjem izbegnu nepozeljna kretanja. Inace, pri moduliranju u veoma нdaljene tonalitete,
narocito u nize, treba paziti da trozvuci udaljenih srodnosti, koji pripadaju razlicitim tonalitetima а slede jedan za
drugim, ne traju odvec kratko. Najbrzi рнt odjednog tonaliteta do drugog nije нvek i najmuzikalniji!

Primer 342

а)
fis - (g - Es) - Ь

fis: t D VI Es:
g: D v11 4з 114 кв
з 4

Ь) E-(a-d)-es

Е: Т d: t
а: О VI s -оој о-2- t
6
s 11~ 7
0 - - --

123
 Dva udaljena tonaliteta enharmoпskom zamenom mogla Ьi da se priЫize . Na primer, As-dur i Cis-dur
(4+7= 11), kao As-dur i Des-dur, alije modulacioni put od j edпog do drugog tada drugaciji. Jediпi tonaliteti
koji
postaпu Ыizi su istorodni tonaliteti 6. kviпtnog srodstva - C-Fis, odnosпo
enharmoп skom zamenom ne mogu da
dela.
C-Ges; udaljeni su za prekomern u kvartu ili umanjenu kvintu - interval koji deli oktavu na dva jednaka
ostaju u 6. kvintnom srodstvu, njihov odnos se menja i u dijatonsko j modulaciji
Nazivaju se polanzi tonaliteti. Iako
razlikovace se put od nizeg ka visem tonalitetu od onog u obrnutom pravcu (up. pr. 339а i 341 а).
manје
U udaljeпe, kao i u Ыiske toпalitete, moze da se modulira pomocu sekvenci. Moduliraj uce sekvence sн
(pr. 343d),
zanimljive ukoliko u njima пе postoji nista drugo osim prenosenja istih funkcija kroz razliCite tonalitete
Monotonij a moze da se uЫazi smenom tonaliteta suprotnog roda (343е) ili
а bez nekog motivskog sadrzaja.
se dнze
jednostavn om irnitacijom motiva (u pr. 343Ь- bas i sopraп). Ukoliko to пе moze da se sprovede, izbegava
. U sekvencam a sa vise akorada u
uzastopпo пizanje akorada istog sklopa (пajvise tri - 343а,с; v. i pr. ЗlбЬ,с,е,g)
modelu opasnosto d monotonij e је manja (343f,g).
posle
Dva poslednja primera ujedno predstavljaju i kruf.no modulirajuce sekvence- polazni tonalitet se vraca
i g, u
nekoliko modulirajuCih sekventпih karika. U sekvencam a ро tercama jednake veliCine, kao sto sн primeri 343f
tom cilju је neophodna enharmon ska zamenajed nog od dostignнtih tonaliteta (Fis~Ges, odn. gis~as ).
Prolazni tonaliteti unнtar sekvence mogu da se нvedu preko tonicnog kvintakord a (343Ь, с ; v. i pocetak
primera 340а).

Primer 343

а) Ь)

g: o6 t в: о т 6 оо~ к~ о7 т е: о 5 d: t 5 С: S о т

F: 11 о6т а: 5 F: 116 О Т

с) d)

D: Т S Vll
6 Т6 с: t
6
5 6 Н: О Т 5 Des: 111 Т 5°%11 К ~ о7 Т
g: 06 -!> As: VI oog к2 67 т С: 111 Т 5

е) f)

D: о т А: VI D Т В: Т v1 6 Fis: 56 к/l о- В: 5 6 к~о 7 т s т

6
fis : VI о т cis : VI о D:
6
5 К4
6
D Т Vl
6
Ges: Т Vl

124
 g)

6 6 6 VI D
d: t Vll gis: 11 t - as: v11
h: 11 6 К~ О t v116 f: 116 К2 D

ZADAC I (L)
1. Napisati i svirati ritmicko-haпnonske seme za moduliranje u vise tonalitete IV grupe:
a)izdurau dur; b)izdurau mol; c)izmola umol; d)izmola udur.
2. Napisati i svirati ritmicko-h armonske seme za moduliranje u nize tonalitete IV grupe:
a)izmola umol; b)izmola udur; c)izdurau mol; d)izdurau dur.
s uvodenjem vantonaln e dorninante
3. Obnoviti sviranje modulacij a u sve tonalitete 1 grupe (npr. iz B-dura i g-mola), posebno
(ri tmicko-ha rmonske seme od najmanје 4 takta napisati ili zarnisli ti).
ispred zajednickog akorda
4. N apisati i svirati ро dve razlicite ritrnicko-harmonske seme za sledece modulacij e:
а) iz mola (d ilif) u dominantn i dur; Ь) iz mola (d Щf) и subdomin
antni dur;
с) izdura(Ai liB)udom inantnimo l; d) izdura (AiliB)us ubdomina ntnimol.
5. Izraditi harmoniza ciju sledecih zadataka:

а)

ф ~ьь Ф Н Ji1d Ј f l\J f Гl#Г\Ј Г1 FIF Pf1J Г rl \dГСI 1Гьtf)IJ 1f ГГ ГI " 11

0
Ь)

3, и. ;х:

125
 PEDAL

Pedal ili orgelpunkt5° razlikuje se od ostalih vanakordskih tonova ро tome sto u izvesnom smislu predstavlja
samostalnu harmonsku funkciju - prvenstveno tonicnu ili dominantnu, nezavisпu od harmoпskog i melodijskog
toka ostalih glasova. Pedalni tonje najcesce u basu i moze da ima razlicito trajanje-kao duga notпa vrednost ili kao
tоп koji se poпavlja - u jedпom ili dva takta, ili mnogo duze, kroz nekoliko desetina taktova. Obicno nastupa na
jakom delu takta kao osnovni ton toпike ili dominaпte; postaje vanakordski tako sto se zadгZava dok ostali glasovi
nastavljaju pokret i ostvaruju harmonske promene, koje sa lezeCim glasom mogu i vrlo ostro da disonirajн. Cak i
tamo gde se pedalni ton uklapa u harmonijн gornjih glasova, оп ne sledi пjihov tok, vec sacekuje razresenje
harmonskog obrta koji se izdvojio od pedalпe podloge i (u veCini slucajeva) vraca se u nju. Cela pojava moze da se
tumaci i obratno: kao niz skretnicnih i prolaznih harmoпija па tonici, оdпоsпо dominanti. Mnogo rede se pedal
(kraceg trajanja) javlja na nekim dmgim tonovima: terci tonike, terci subdominaпte (molske) ili na nekom drugom
lestvicпom tonu.
Iznad pedala mogu da se pojave svi lestvicni i alterovani akordi, mutacija, razna istupanja (narocito preko
hromatskih sekvenci), ра cak i modulacija u Ыiski tonalitet. Veca napetost se ostvaruje na dominantnom pedalu,
koji se pojavljuje u sredini kompozicije, pred pocetkom novog odseka i pred zavrsnom tonikom (ili zavrsnim
tonicпim pedalom). Toпicni pedalje karakteristican za kraj kompozicije, sa istupanjem u subdominantni tonalitet
(v. pr. 292), ajavlja se i па samom pocetku.
Pedal moze da se obelezi uglastom zagradom-u celom trajanju (kao u pr. 201), ili samo na mestima gde ostro disonira
(kao u pr. 345а), ili se njegovo trajanje ozпacava vodoravnom crtom, uz funkciju pedalnog tona, а iznad nje beleze se funkcije
akorada. Gde pedalni ton pripada akordu, moze da se uzme и obzir zvucna celina (прr. D+VП'=D ). Obelezavanje obrtaja је
9

nepotrebno, jer akordi koji se smenjuju nad pedalom nemaju pravi bas - prvi glas iznad pedalaje teпor! Uz pedal и пekom od
gorпjih glasova sifra akorada је ispod crte i potpuпaje (pr. 345е).

Primer 344

Mocart, Sonata К. V. 284, I stav

(Allegro)

Pedal moze da bude razliCito ritmizovan, da menja oktavu, da bude isprekidan pauzama. Latentni pedal је
опај cije se prisustvo podrazumeva (pr. 345Ь takt 3 - pedalni ton se vraca posle pauze kao akordski ton, zajedno sa
razresenjem gornjeg toka). Ponekad је dovoljпo da se pedalпi ton javi povremeпo, и pravilпim razmacima kao
markirani pedal (pr. 345а).
Pedalni ton moze da bude figuriran donjom ili gornjom skretnicom (ritmizovano, ili u vidu trilera). Izrazitiji
motiv kao pedalni motiv ilipedalnafiguraje kratakmotiv od dva tonaili manje gmpe tonova, cije ponavljaпje ima
isti smisao kao i ponavljanje jednog tona (pr. 345c,d). Naziva se i ostinatni motiv, odпosno ostinatnafigura (lat.
obstinatus = uporaп) •
51

Rede se javlja lezeci tоп и gornjem ili пekom unutrasnjem glasu (345е). Istovremena pojava pedalпog tопа u
donjem i gornjem glasu predstavlja pedalno okruzenje (345f).

50
Nazivi poticu oz barokne orguljske muzike: dugi, izdйani toпovi sviraju se пogama па pedalпoj klavijaturi orgulja, dok se па
manualimaistovremen o svira (rukama) пovi harmoпski i melodijski sadrzaj. Lat. pes,pedis =noga; nem. Orgelpunkt - lezeCi tоп
(prvoЬitпo па orguljama).
51
N avedeпe izraze пе treba mesati sa pojmom ostiпatni bas (basso ostinato ), koji se odпosi па odredeni tip varijacija: razvijeпija
tematska celiпa (4-8 taktova) ponavlja se, а пjeni toпovi su, pri svakom poпavljanju, deo istih ili novih harmonija и okviru kojih
se meпjaju melodijski pokreti gornjih glasova.

126
Primer345

а) Ј. S. Bah, Dobro temperovani klavir !, Preludijum D-dur

е:
9 t= v11 7
h: s t - - - - - - -- - - - - - - - - - - - -- - - - - - -

Ь) Isto delo, zavrsetak

d: к~ о9 о7 v11 ~
- v11 7 D:
4
v115 0 4_~ т
0 - - - -- - - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Napomena
U 2. taktu pr. 345Ь prolaznice obuhvataju lestvicni niz zahvacenog dorninantnog tonaliteta, A-dura (moldura) .

с) Cajkovski, Pikova dama, N slika

fis: 9 11 D
о

d) Sopen, Poloneza As-dur

,.. .1.1 fl
-·•

'-' IJ
ll/lu.11-

- ' _, - - ~
• ~

.::.
~
в :f: ~1 :f: ~-
"! ,~

1
... -
Cf) 11

- "- lll- -- -="- lll- -- -- - -

.i.r:
"
- -- - - - "- lll-- - -
"
-- - - - - - - . = - -- - = - - - -
lll

- ~:;
'
*lll •:;"lll•:;--lll•:;
"lll " 11
" 11 -
"
-
11
" 11 - -
"lll "lll "lll
т о т

127
 е) Betoven, Sonata ор. 111, I stav f) Betoven, Ш simfonija, I stav

о~~~~~~~~ Es:
с: v11~ о~ t v11Ь D

Dvostruki pedal podrazum eva pojavu dva razlicita tona u pedalu. То su najcesce tonika i dominanta
(kvinta
nom zvucanju. Rado se primenjuje , iako ne jedino, za docaravan je narodnog
tonike) u istovremenom ili naizmenic
e).
muziciranja (imitacijagajdi) • Srecu se i primeri trostrukog pedala-dv e kvinte na tonici (tonicne i dominantn
52

Primer 346
Grig, Lirski komadi Х, 60

Allegro brioso

U cetvoroglasnom stavu harmonsko kretanje nad pedalom odvija se u tri gornja glasa, tako da se mnogi
ра cak i
akordi (pre svega septakordi) pojavljuju u nepotpunom oЫiku - sa izostavljenom kvintom ili tercom,
akordskim razlaganje m, ili povremen om
osnovnim tonom tamo gde se on podrazumeva. Mogu da se upotpune
nad pedalnim tonom и basu.
pojavom petog glasa. U narednom primeru prikazana je izrada troglasa

Primer34 7

т о7 т s т (К~Ј о 7 os 7 s т 11
-=-~ ~~~~~~~~~~~~~~~~
Е: т~~~~~~~~~~~~~~~

D Т о7 т т DD
D ~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~

baroknih svita.
52
Ovo se ogleda i kroz naslov Musette (mizet- franc. = gajde), ili podnaslov а !а musette, prisutan u stavovima
"pastoralna " kvinta nasla је kasnije mnogo vecu primenu и kompozicij ama folklornog
Dvostruki pedal kao "gajdaska" ili
prizvuka.

128
ZADACI (LI)
1. Dopuniti konturne dvoglase (pod Ь i с - oznaceni vanakordski tonovi):

11\
.- . -- ~·
1

- --
1

- --
1 1
,,1
- -Ј - -
1
-
1 1 1

-
1 1

-s -
1 1

-
и•
- -
"
' ~

~Ј т

а) т s Vll т D т DS s Vllv 1VI кв о? DS Vllv 1 VI D11 11 DD

4

-...
L ••

... .. ~
,
" .. -- - - -
' 1 1 -

- Ј
-- - - - --
11\ 1
."' - ~
-
_,
- .....
1
-
1
"
1
,"
1
.Г,Ј
1
-
-
1
--
--
1 1 1 1 1

••
u
D ~9 т о7 DS 11 < 11
0
т о7 т
D11
-.. ..
-. -- .. .. ..
L •О

' --
* * * * *

Ь)

- -,... .- - .. * * *
-- - -- -
1 1

-- - - - - - - -
1 1 1 1

- --
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
~
" ,_ - - rJ • -Ј ~ -

-..... -
-
r
' " '
u
Г.Ј 1

-
.....
- ,
-
- -
-
с)

..... ." - ..' - .. .. - - - -

-
r~•
" .- ' ~
' ~ /"'" r.J
~
r
~.
-
~

" " '~

' 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 г 1 1

* * *
~
ј~

·- -
1
" "
п
"
- - -- - -
.....
1 1 1
-Ј -- 1 1
,
1
. -
1

и
1

-
1

-- -~-'
1

.- - ""-- - --
-
-
1 1 1

..
~
"-
-... .. - - .. .. .. ..
- ,...- -- ".
L •О

'
- v
"
~

1 1 1
••

- r"1
. -ПЈ- - -
ј~ ~ 1

- ... -..... ·---

1 1 1 1 1

- - ·- -- - - -
1

- - - - ----- -
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
~
11

. ~

~- -" -

' " - -
~
d)

.. . ..', .. .. -- - -- -
....
1
'"
" - /"'"

1 1
1
~

1
~

1
--- -
129
 1~
--·
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

-
/

"_
"
- - _. _.
- - --
Ј

.""
~

-
~ ~

- -
r.J
- - -
~

t..
\

.. :; -- ..
1
~ .

" -- ".
...,, -
~
--
2. Analizirati sledece kompozicije:
а) Ј. S. Bah, Engleska svita br. 3 - GavotaII;
Ь) " DTK !, Preludijum br. I - od t. 24 do kraja; br.4 - u celini; br. 15 -u celini;
с) Betoven, Sonata ор. 28, 1 stav - prvih 20 taktova и ekspoziciji i и razvojnom delu;
d) " Sonataop.31 br.I,Illstav - t.1- 32;
е) Sonataop.31 br.2,Пstav - t . 17- 43;
f) Sopen,Mazurkaop. б Ьr. 3, t. 1- 32; op. l7 br. 4 - srednjideo i koda;
g) " Preludijum ор . 28 br. 17- od t. 65 do kraja;
h) Musorgski, Slike sa izloi.be, Stari zamak - do t. 50 (сео stav је izgraden napedalu!).

130
 HROMATSКA MODULACIJA

Izvodenje hromatske modulacije moze da se podeli u dve kategorije: 1. hromatska modulacija na principн
53
dijatonske modнlacije i 2. prava hromatska modulacija. U prvoj kategoriji preznacнju se akordi koji sн u
polaznom ili ciljnom tonalitetu alterovani (dijatonskog tipa), ili su и оЬа tonaliteta alterovani (hromatskog tipa). U
drugoj kategoriji, prilikom promene tonaliteta prisutnaje otvorena hromatika, dok zajednicki akord ne postoji.

Hromatska modulacija па principu dijatonske modulacije

Napolitanski sekstakord, kao alterovan akord dijatonskog tipa, ima znacajnн нlogu и modнlaciji: kako је ро
sklopu durski, svaki lestvicni durski sekstakord moze da se preznaCi u N , i obratno - N и lestvicni durski
6 6

sekstakord. Ponekad i frigijski kvintakord igra istu ulogu.

Preznacenjem durskih sekstakorada polaznog tonaliteta u N 6 modulira se н vise tonalitete. Osnovni ton tonike
ciljnog tonaliteta nalazi se za pola stepena ispod osnovnog tona trozvuka koji se preznacuje u frigijski kvintakord,
odnosno и N6 • Na primer, iz C-dura se, preznacenjem S6, Т i 0 6 и N6 ciljnog tonaliteta modulira se и e-mol, h-mol
6

fis-mol, E-dur, H-dur i Fis-dur; iz с -mola, preznacenjem Vl6, 0 1116 i 0 VIl 6 modulira se и g-mol, d-mol i a-mol
6
(takode i u istoimene durske tonalitete), а preznacenjem D 6 u N6 - jos i и fis-mol i Fis-dur. Preznacenjem D i dura i
mola и N6 ciljnog tonaliteta dostize se tonalitet na polarnom rastojanjн, istog ili suprotnog roda; kada је polazni
tonalitet mol, durska "polarna" tonika је cak и 9. kvintnom srodstvu (pr. 348d- c-Fis) !
U lestvicnom sekstakordu koji postaje N 6 udvaja se basov ton - uglavnom naknadno, akordskim razlaganjem
(pr. 348a,b,d); ukoliko to nije pogodno, udvaja se osnovni ton (348с).

Primer 348

а) Ь) с) d)

С: i С: С: с:

к~ кв
4 к~

Preznacenjem N 6 polaznog tonaliteta u lestvicni durski trozvuk modulira se и nize tonalitete: durske, н
kojima ovaj akord postaje S6 , Т6 ili 0 6 i molske, kada on postaje Vl6 (rede 0 1116 ili 0 VIl ) i 0 • Kako је N istoimenih
6 6 6

tonaliteta isti akord, njegovim preznacenjem, na primer iz А-dша ili a-mola, moze da se modнlira и F-dш, B-dur,
Es-dur i njihove paralele (d-mol, g-mol i c-mol), i и es-mol. Preznacenjem N6 uD6 dostize se tonalitet na polarnom
rastojanju, istog ili suprotnog roda; kadaje polazni tonalitet dur, molska "polarna" tonika је и 9. kvintnom srodstvu
(A-es-pr. 349с).
Udvojen basov ton u N6 и jednom glasu obavezno se uklanja tamo gde akord postaje D (pr. 349с ).
6

53
Negde se ova kategorija i svrstava u dijatonsku modulaciju.

131
Primer 349

а) Ь) с)

Modulacija preko N 6 srodna је modulaciji pomocu molske subdominante - оЬа akorda imaju subdominantnu
funkciju (cak i dva zajednicka tona), а и momentu preznacenja pripadaju visem tonalitetu. Modulacija preko N је
6

manje atraktivna kada se modulira u nizi tonalitet zato sto tada izostaje hromatika karakteristicna za razresenje
napolitanskog sekstakorda.
Udaljeni tonalitet, dostignutmodulacijom pomocu N 6 , odnosno F, ponekad mora enharmonski da se zameni.
То se moze videti u primeru 350, gde se radi о modulirajucoj sekvenci ро malim sekundama nanize: tonika E-dura
preznacuje se u frigijski kvintakord Dis-dura, tonaliteta 5. kvintnog srodstva, koji se zamenjuje mnogo Citljivijim
6
Es-durom. Iako se takva enharmonska razmena ne stampa u tekstu kompozicije, veza F (ili N ) - D prepoznaje se
ро polarnom odnosu ovih akorada- njihovi osnovni tonovi udaljeni su za нmanjenu kvintн, odnosno prekomernu
kvartu.
Primer 350

Е: D Т =Dis: F D: F т
-Es: F Т=

Modulacija pomocu lidijskog sekstakorda retko se koristi, ali princip је isti: svaki lestvicni molski sekstakord moze da
se preznaci u z•, cime se modulira u nize tonalitete, а [6 polaznog tonaliteta preznacen u lestvicni sekstakord vodi u vise tonalitete.
(U momentu preznacenja lidijski sekstakord pripada nizem tonalitetu.)

Primer351

а) Ь)

С: VI_§ = С: 16
В: 16 s fis: s 6

132
 Vantonalni ak:ordi - vantonalne dominante i vantonalne subdominante - kao alterovani akordi dijatonskog
tipa, "pozajmljeni" su iz drugog tonaliteta. Kada nov tonalitet nije potvrden, rec је о istupanju, а ukoliko se potvrdi
- о modulaciji. Kako se pri uvodenju ovih akorada najcesce javlja otvorena hromatika, modulacije ove vrste
pripadaju pravim hromatskim modulacijama. U slucaju da је takav akord uveden bez otvorene hromatike, govori se
о preznacenju alterovanog akorda dijatonskog tipa. Isto se odnosi i na preznacenje umanjenog septakorda VII
stupnја (ili vantonalnog VII) u septak:ord na povisenom 11 stupnju.

Primer 352

а) .Ь) с) d)

6 6 7
d: s ц,s = с: Vll 0 5= С: Vll =
G: og 7 VI g : v11в-
5-4
As: <117 тб

Medu alterovanim akordima hromatskog tipa najsiru primenu imaju tvrdo umanjeni i dvostruko umanjeni
septakord; njihova mnogostranost omogucava preznacenje, а prema stupnjevima na kojima se ovi akordi nalaze sa
tonalno staЬilnim alteracijama. Tvrdo umanjeni septak:ord (prekomerni terckvartakord, -D ili +ущ postaje -DD, а
dvostruko umanjeni septak:ord (prekomerni kvintsekstakord, -УП ili <11) postaје -vпn , ili <11 - -vп i slicno.

Primer353

а) Ь) с)

с: Es: ll#g= F:
кв
4 с: -v110 ~-::-:i D

ZADACI (Lll)
@нarmonizovati na klaviru:
а) Ь) с) d)

. ~ ~ f ·. :Т-:~ ·PN
1Ј · Т S 'Ј) 11if~f - ТkoristeCi
(f\~ '"DT ~ .· Т~ Ј К...:1:>.,- ~- т~ ~ 1) Т <0 / . . G

и modulaciji N6; znakom -Ч:>i~efna su mesta enharmonske zamene

2. Svirati navedenu modulirajucu sekvencu,
akorada. Sekvencu svirati i od pocetnog D-dura, а zatim G-dura.

8, и.

"ј
11

133
3. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana i basova:

1!» *~ ег .Рг1р1г Р Cf11(U tZ&1Qr1r·1г1.P1ttt1rgett1r рЈ,Ј51@]Ј.11

Ь) * ~ь е Ј.Ј._Ј ЈЈ г 1Ј r rтt.rJJJщ:J 1Ј flJ 1ЈРг1 г г\F 1r \г•г 1

* &1• \г г 1рЈ 11г пг •г \r 1•с пг ltft&г Ј 1г<~r г1 r\г П1Ьч:r г Ј 1° 11

с) *
1

•1 2ur· plU5r· рl&г·ЈЈ5ЕЈ1Уг· Р 1Е!Г- §рlсоЪЈ1г1 г ЕпЈ 1rr 11

d) $ # 9 Г Г Г 1пг 1 Г Г 1Ј 1:Ј l1:J пЈ •г 11r Г 1Ј Г Ј l 1J пг 11F- Г !

* #
6

3, u.
F г 1рЈ г 1F г 1ј Ј 1d пЈ 1г r Ј 1ј.
~
~
1ј i 11

fJ ?' е Ј JIM d lщЈ пЈ Ј IJ. rl•r пd 11( пЈпЈIЈ 1ЈпЈ1 r 1 ГГ 1 ГI ГГ Г EI "11

# 6 116 #5 # #4 #6 #6 6 6 - и 6 2 6 #6 q7
' 6 6 6 #6 #5 #5 #3 #5
4 #3 # # #4#3 # #3 #4 # 5 - ~ 5 ~

8, u.

g) ?= 1 ~' F •г 1#Ј qГ Ј 1 r Г Г 1пЈ Ј 1Ј Ј 1Ј Ј ~Ј Ј 1

6 liб- 6 5 6 #5 6 #8 9 8 - 6 #6 #- 6 ~7
. ~~ # #f== # ~ ~#

;>= # [ Ј Ј 1Ј Ј 1о 1Ј Ј 1Ј Ј 1Ј Ј 1° 11
9 - 8 # 6 6 6 7 6 .7 #6 6 #6 6 - 7
#7 - 8 5 4 5 4 5 q 5 4 - 5
3, и. 4 # # #

4. Analizirati:
а) Betoven, Sonata ор.13, III stav-18 zavrsnih taktova;
Ь) Sopen, Nokturno ор.48 br. J - t. 1-12;
с) Sopen,Mazurkaop. 7 br.4-od t. 33 dokraja.

134
 Hromatska modulacija pomocu promene sklopa akorada

Hromatskom promenom pojedinog akordskog tona (ili vise tonova) menja se struktura akorda i na taj nacin
se doЬija akord koji pripada novom tonalitetu. Ти сето veCinom prepoznati postupke koji se primenjиjи pri иvode­
njи vantonalnih akorada; kako је smisao vantonalnog akorda иpravo и pripadanjи novom tonalitetи, koji se и
slисаји modиlacije i potvrdиje, ne moze se govoriti о postojanjи "zajednickog" akorda izmedи polaznog i ciljnog
tonaliteta.
Povisenjem terce molskog trozvuka nastaje durski trozvuk: poviseni ton se сије kao vodica i сео akord
dobija dominantnи funkcijи, koja postaje jos иbedljivija dodavanjem male septime - naknadno ili istovremeno s
alteracijom terce: doЬijeni akord postaje dominanta ciljnog tonaliteta (pr. 354а,Ь). U slиcaju иdvojene terce,
unиtrasnji glas ima tercni skok, sиprotan pravcи alteracije (354с).
DoЬijeni akord moze da postane i vantonalna dominanta koja, kako smo ranije videli, podvlaci znacaj
zajednickog akorda и dijatonskoj modиlaciji; ako је to dominanta trozvuka koji kao lestvicni akord pripada samo
ciljnom tonalitetи, moze se govoriti о hromatskoj modulaciji preko vantonalne D, odnosno preko posrednog
tonaliteta (pr. 354c,d). 54
".
Primer 354

а) Ь) с) d)

а: t~ а: s~ F: VI~ - F:
d: D VI G: о7 VI D: DS s6 -00~8 - 7

Snizenjem terce durskog trozvuka doЬija se molski trozvuk, koji (najcesce) postaje molska subdominanta
ciljnog tonaliteta (mola ili dura). Ovom akordи moze da se doda velika seksta, odnosno osnovni ton cetvorozvuka
11 stupnja (kao i pri иvodenjи vantonalnih subdominanti); nov tonalitet se potvrduje odgovarajucom kadencom (pr.
355а,Ь) . DoЬijeni molski trozvuk moze da postane i trozvuk na 11 stupnju (ро potreЬi, sa naknadnim dodavanjem
male septime), VI stupnju (pr. 355c,d), eventиalno nalll stupnju dura, ili molska tonika (t6 ).

Primer 355

а) Ь) с) d)

С: С:
т~ в С: т~ F: D~
к~ g: 115 D VI В: 11 Es: VI 11~

54
Dijatonska modulacija и kojoj se pred zajednickim ak:ordom pojavljuje hromatski uvedena vantonalna dorninanta mogla bi da
se tumaci i kao dostizanje ciljnog tonaliteta preko hromatski uvedenog posrednog tonaliteta. Kako se ovaj tonalitet ne potvrduje,
а ciljni се tek biti potvrden, radi se о istupanju koje se registruje prema polaznom tonalitetu (v. pr. 302 i odgovarajuce primere za
1, 11 i 1П grupu dijatonske modulacije!). Tamo gde privremena tonika nije lestvicni akord polaznog tonaliteta, trozvuk se
registruje premaciljnom tonalitetu.

135
 trozvuka dobija
Povisenjem osnovnog tona durskog trozvuka ili povisenjem osnovnog tona i terce molskog
tonaliteta (ponekad VIl VIID ili koji drugi vantonal ni VII).
se umanjeni trozvuk, koji postaje VII stupanj ciljnog 5 ,

osnovni ton, uvodi se septima umanjen og septakord a-

Kako se и durskim i molskim trozvucima vecinom udvaja
VIID i ostalih zamenika vantonal nih dominan ti!).
postupnim kretanjem udvojenog tona nanize (kao i pri uvodenju
ulazi u sekstakord ili
Iza VII' sledi tonicni kvintakord ciljnog tonaliteta i za njim 6kadenca, ili se preko obrtaja VII'
razresava u privremenu toniku
kvartsekstakord tonicnog trozvuka (odn. u kadencirajuci 4); vantonalni VII' se
umanjeni 7 moze da
(hromatski uvedenu), odnosno u lestvicni trozvuk ciljnog tonaliteta (pr. 356a-d). Dobljeni
pcwstane i <11 u ciljnom duru (356е ).
7

Srece se i hromatska promena sekstakorda umanjenog trozvuka: povisava ju se basov ton i kvinta, i uz
6
postupno vodenje preostala dva glasa dostize se umanjeni septakord (356f-Il umesto s).
Ukoliko u durskom trozvuku nije udvojen osnovni ton, septima doЬijenog akorda ne mora da se uvede. То se
6
sekstakord u kome је
uglavnom primenjuje kod sekstakorda, tako da se doЬija VIl ; isto se odnosi i na molski
njem odgovarajuCih
udvojena kvinta trozvuka (pr. 356g,h). Sekstakord umanjeno6g trozvuka doЬijen povisava
tonovadurskog ili molskog sekstakorda eventualno postaje <Vl melodijskog mola (356i).

Primer 356

а) Ь) с)

f: С:
С: s~
С: ' Vll 7 Т .·

d) е) t)

С: s ';:ј g: 116';:ј
d: s6 ';:ј
s6-
7 d: Vll 7
е: Vll 5 ~ D Es: <11

g) h) i)

d: g: s6~
G: 6 6 t6
е: <VI v11

Napomena
е ne odgovara melodijskom
U primeru 356с tonika C-dura nema smisao durske subdominante g-mola (kretanje tona
molu). Tek pojavom hromatike nastaje akord koji vodi kaciljnom tonalitetu.

136
 Snizenjem kvinte molskog trozvuka ili snizenjem terce i kvinte durskog trozvuka dobija se umanjeni
trozvuk koji pre svega postaje 11 stupanj mola ili moldura (dodavanje male septime ovde nije obavezno - pr.
357а,Ь). Kadaje udvojena terca molskog trozvuka, umanjeni trozvuk koji nastaje snizenjem njegove kvinte moze
da postane Vll (eventualno <VI melodijskog mola) ukoliko је udvojena akordska terca (pr. 357е, f). Udvojen
osnovni ton umanjenog trozvuka nastalog snizenjem terce i kvinte durskog trozvuka mora da se ukloni ukoliko
akord dobija funkciju Vll: postupnim vodenjem и septimu poluumanjenog septakorda ili skokom udvojenu tercu
umanjenog trozvuka (pr. 357с, d).
Њomatsko uvodenje umanjenog 7 nakon konsonantnog trozvuka moguce је uz promenu osnovnog tona
(357 g - prepoznaје se nacin uvodenja vantonalnog akorda, koji је ovde Vll ciljnog tonaliteta).

Primer 357

а) Ь) с) d)

t~ е: о~ С: v1::i d: t~
а:

g: 11 (А)а: 11-2- og т В: Vll т f: < VI 06 t

е) f) g)

G: т~ С.: о~
С:
~ 7
As: Vl1
2 es: Vll 5 s 11 6 о d: Vll

Povisenjem kvinte durskog trozvuka i terce i kvinte molskog trozvuka dobija se prekomerni trozvuk koji
postaje 111 harmonskog mola; opisane promene molskog trozvuka vode i u prekomernu dominantu dura (pr. 358а,
Ь). Prekomerni trozvuk doЬijen snizenjem osnovnog tona molskog trozvuka postaje 111 harmonskog mola, а
ukoliko nastaje snizenjem osnovnog tona i terce durskog trozvuka postaje VI moldura (pr. 358с, d). Tonovi koji se
alteruju ne udvajaju se.

Primer 358

а) Ь) с) d)

F: С: VI "-) т1
f: ~11 Es: +v1 ° 11~ к~

137
 OdgovarajuCim hromatskim promenama dijatonski trozvuci mogu da se pretvore и akorde hromatskog
tipa. Nekad te promene samo pojacavaju funkciju vec dostignutog zajednickog akorda (pr. 359а), а nekad
ucestvuju u modulacionom procesu (pr. 359b-d). Нromatski promenjeni tonovi postaju u ciljnom tonalitetн
tonalno stabilne alteracije i karakteristicni lestvicni tonovi. Dobijenim alterovanim akordima hromatskog tipa
dodaје se septima: mala- tvrdo umanjenom, umanjena - dvostruko umanjenom.
,
.

Primer 359

а) Ь) с) d)

С: с: С: а: t
D:-0_2_ тб Nбо7,

Hromatskom promenom tonova menja se i struktura septakorada, sto pruza brojne mogucnosti. Najcesce se
primenjuju one promene pomocu kojih se dobijaju funkcionalno najizrazitiji septakordi: mali durski- D, umanjeni
- VII i poluumanjeni septakord- 11 н molu i molduru (pr. ЗбОа-с). Videli smo da se priiikom promene sklopa
trozvuka, dodavanjem septime, takode obrazuju ovi tipovi septakorada.
Dijatonski septakordi mogu da se pretvore i и septakorde hromatskog tipa- uglavnom sн to tvrdo нmanjeni i
dvostruko umanjeni septakord u svojim tipicnm obrtajima (pr. ЗбОd,е). Promenom septakorda 11 stupnja ( ~) и
alterovane akorde hromatskog tipa o~vija se i mutacija iz dura н istoimeni mol, i obratno (360f,g).

Primer 360

а) Ь) с) d)

а: с: С: Vll~~
е: -о~ t

е) g)

4
F: С: 113~ 4 с:

к~ с: -003
8-7
05_5 к~
4-3

Pored modulacija izvedenih promenom sklopa akorada, и prave hromatske modulacije ubrajaju se i promene
tonaliteta postignute pomocu hromatske i skrivene tercne srodnosti i pomocu elipticnih veza. Svi ovi nacini
moduliranjamogu da vodei и Ыiskei и нdaljene tonalitete.

138
 w

ZADACI (Llll)
1. а) Svirati primere 354-360; sve опе koji se ne zavrsavaju tonikom и okravnom polozaju dopuniti do male recenice.
Ь) Svirati cetvorotaktne recenice sa hromatskim modulacijama pomocu promene sklopa akorada: g-c, с-В, В - G, G- а,
F-c,e-d,g-D.

2. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana i obelezenih basova: "

РЈ1Ј 1Г Г~Г 1PpГ&rl Ј rJ Ј 1" 11

6
\;2::·~ ~ е r fГ 1г· рЈьЈ 1Ј fГ Г 1
~, ~ ~ь i р 1г· ;~1р щг DТР Ј@Фr р1~с; г 1џ гпµ 1сr!Ј1Ј Ј IEJ' г1n Ј1 Ј11
с) ~ е ЕГ Јй ;Ј ГГ 1d. Ј 1пd Ј 1#Ј Јй Ј Ј Г 1r· Г 1" 11
d) ,.1# 'Јггг1гггг11ЈггЈIЈ qJ1J ,а 11° 1Јгг 1" 11

Ћ) ?' ~ в Г F-. 1flf Г 1 ГI F Г 1°L Јs 1qJ ;Ј 1пЈ Г ~Ј 1Ј Ј 1° 11

в 7 6 q - 6 6 #6 6- Ь7 ~з 7 6 #6 в 4 7
з ~з s в ьs
1
Р4- з s в в #
4 8
5, s.

8, u.

1V ?= ## ~ Ј Г 1Ј
#6 q6
5-

~ 2= • 9 r Ј г 1r r 1Ј Ј Ј 1r •г 1r Ј 1Ј 1r •г щг 1#Ј Ј 1 6 #5 -
# 6 #6 q 7 6-5 q6 6 #5 - 7 6 #4
4 # 4-з 4 #3 - 3 4 #3

?: # Ј Ј #Ј 1
6 6
r·
6
1Ј г г 11Ј гтг г #Ј 1г qJ Ј 1r [,r г 1r- 11
# 4

139
 Hromatska modulacija pomocu tercnih srodnosti

Glavni predstavnik funkcije sa svoja dva zamenika nalazi se и dijatonskoj tercnoj srodnosti. Kada se jedan od
dva zajednicka tona ovih trozvuka hromatski izmeni, doЬija se hromatska tercna srodnost. Ukoliko se hromatski
promene оЬа zajednicka tona, nastaje skrivena (prividna) tercna srodnost. Osnovni tonovi akorada u sve tri vrste
tercnih srodnosti udaljeni su za malu ili veliku tercu. Hromatska i skrivena tercna srodnost odnosi se na durske i
molske trozvuke, kao i na septakorde sa ovim kvintakordima и osnovi. Neke izuzetnije veze Ьiсе razmotrene na
kraju.
Svaki durski i molski trozvuk ima ро cetiri hromatska tercna srodnika istog roda i ро dva skrivena tercna
srodnika suprotnog roda.

Primer 361

а) Њomatska tercna srodnost Ь) Skrivena tercna srodnost

Modulacije pomocu tercnih srodnosti ostvaruju se vezivanjem dva trozvuka, trozvuka sa cetvorozvukom ili
dva cetvorozvuka. Pri tome se jedan od dva zajednicka tona zadrzava, а drugi hromatski menja, ili se оЬа zajednicka
tona alteruju. Prvi akord pripada polaznom tonalitetu kao "izlazni", а drugi ciljnom tonalitetu kao "ulazni".
Funkciju ulaznog akorda odreduје njegov tip, ali i pravac hromatskog pokreta.
U hromatskim tercnim vezama durskih trozvuka, koje su i najcesce, terca drugog akorda moze da bude
uvedena uzlaznim hromatskim pokretom, ili da ostane nepromenjena. U prvom slucaju ulazni akord doЬija
dominantnu funkciju; ovom akordu se cesto dodaje mala septima, ali се dominantna funkcija i bez toga Ьiti
ubedljiva - kao i pri uvodenju vantonalnih dominanti (pr. 362а,Ь). Izuzetno, durski trozvuk Cija se terca uvodi
hromatskim pokretom navise postaje durska subdominanta melodijskog mola ili dura; u duru је bolje osnaziti ovu
funkciju cetvorozvukom 11 stupnja (362c,d). Tercnim skokom nanize - basa ili unutrasnjeg glasa - regulise se
unakrsnica (362а, с).
U drugom slucaju, kada terca durskog trozvuka ostaje nepromenjena, ulazni akord moze da doЬije razne
funkcije: subdorninantnu, ponekad tonicnu, ali i dorninantnu, kada је neophodno dodavanje male septime
(362e-h).
Primer362
а) Ь) с) d)

6 -
С: s """) С: 06 """) - т6 С: т """) С:
G: О VI Е: О h: s О~
е) f) g) h)

С: С: С: i6~ С: s~
6
As: 0 8 -? VI Des: т S

140
 U hromatskim tercnim vezama molskih trozvuka ulazni akord moze da bude Ьilo koji odgovarajuCi lestvicni
trozvuk ciljnog tonaliteta, samo ne dominanta (pr. 363a-d). U skrivenoj tercnoj srodnosti za molskim trozvukom
sledi durski, koji doblja dominantnu funkciju, а za durskim sledi molski trozvuk, koji postaje akord subdomi-
nantne funkcije (363e-h).
Ako је ton koji se snizava udvojen, u drugom glasu se vodi tercnim skokom navise (363а). Istosmerno kreta-
nje udvojenog tona primenjuje se samo pri tercnom skoku basa nanize, dok gornji glas silazi postupno, hromatskim
pokretom (pr. 363g).

Primer 363

а) Ь) с) d)

а: t~ а: t~ а: а: t~
с: s6 k 6
4 Es: VI s6 D v1P т6 fis: t

е) f) g) h)

а: s-;. а: s;. С: s ~ С: s6;.

Е: D VI Е: DD as: s D Ges: 11 S

Napomena
ОЬа trozvuka u tercnoj vezi mogu da budu u osnovnom oЫiku, ili је jedan od njih sekstakord; njihov odnos se odreduje
prema odnosu osnovnih tonova! N а isti nacin se sagledava medusobni odnos trozvuka i cetvorozvuka, ili dva cetvorozvuka.

Kada iza trozvuka sledi cetvorozvuk u hromatskoj ili skrivenoj tercnoj srodnosti, to је mali durski septakord
- kao D ili neka vantonalna D (pr. 364а-с ), ponekad mali molski septakord - kao 11 dura ili IV mola (364d,e). Ј edan
od dva akorda ovakve veze najcesce је и obrtaju.
Dva cetvorozvuka и tercnom srodstvu vezuju se postupnim kretanjem glasova, tako daje jedan od akorada,
ili оЬа, uvek и obrtaju. Preovladava vezivanje malih durskih septakorada, rede malog molskog sa malim durskim
septakordom, koji tada doЬija odgovarajucu funkciju (pr. 364f-i).

Primer 364

а) Ь) с) d) е)

G: с:
т "'") 2 G:
As: D

141
 f) g) h) i)

6
С: А: С: Es: 115'"'")
т 11~ t s6 D: OS~ S
6
к2 О 7
Т

Ponekad prekomerni trozvuk sledi iza konsonantnog trozvuka koji је za tercu iznad njega, uz hromatsku
promenu kvinte, odnosno kvinte i terce; postaје +о ili +111ciljnog tonaliteta (pr. 365а, Ь).
Tvrdo umanjeni septakord moze da sledi iza tercno srodnog trozvuka ili cetvorozvuka kao prekomerni
terckvartakord, pri postupnom vodenju glasova; и ciljnom tonalitetu postaje -оо (pr. 365c,d).

Primer 365

а) Ь) с) d)

d: t~ С: S~ f: t~ F:
Es: +о т h: 111 t6 s6 9 : -оо~

ZADACI (LIV)
1. Svirati cetvorotaktne recenice sa hromatskom modulacijom pomocu tercnih srodnosti akorada: F - С, С - Е, е - h, G - F,
F-G,D-B,d-f,A-fis,b - G.

142
 4. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana i obelezenih basova:

'ЋV ' ~ь е ЈГ Ј. :El1J J1J. 1:Ei Јпг1r 11E#r1r l 1r r Г 1Г 9 ЕьГ' pl Г Ј Г г 1° 11

~ 1 Ф r Ј 1ЈаЈlпЈЈЈ4fJ Ј Ј 1rЈпЈiг~г шг rmгirгl щпг1 г 1 гЈЈ1 "1 "11 .
@ '& g ш1@1lЕг·11шЈ;t~11 юi11wгD11ш&гр1mЈЈЈш1
&' е гЈ1Ј Ј 1Ј Ј1Ј Ј l1Ј1аЈ 1 г1 1 r· 1г 1~r Ј 1Ј Ј,Ј 1Ј Prlr· #г1rr 1 г г1 Ј~г Ј щ "11
1
d) '
,

\~~~ 5,и.
, ~?' ~ 6 ь е r r 1г г г Ј 1Ј Pr 1r r 11 г г •г 1г г qг 1·r 1
q - в qs в- s~ 7 qs qз в q - в bs
4 6 - 5 q- 5 ~5
q

6 Ь? 6 8 - 7 9-8
3 4 6 - 5 7-8
з 4 - 3 4-3
3, s.
г· 1Е Г:; Г 1 Р 1

qб - q5 7
4 - #3 #

Р
6
r г
6
5
7 #
r 1 г·
5-6 -4 -5
3- 4 -2 -#3
г · 11

143
 Modulacije pomocu elipticnih veza

lako se elipticnom vezom moze nazvati svaka harmonsk a veza kojom se izbegava ocekivano razresenje
durskih
jednog akorda, kao posebno sredstvo za izvodenje modulacija izdvajaju se elipticne veze malih
akordskog vezivanja.
septakorada, umanjenih septakorada, kao i druge akordske veze zasnovane na ovom principu
g
Kako su dva mala durska septakorda и takvoj vezi kvintno srodna, а zbog otvorene hromatike kojom tercajedno
se odnosi i na elipticnu
silazi и septimu drugog septakorda, moze se govoriti о hromatsko j kvintnoj srodnosti. Isto
(v. pr.
vezu dva umanjena ili dva poluuman jena septakorda, kao i na analogne veze и kojima ucestvuju i nonakordi
297, 298, 299i tekstu vezisovim primerima ).
Navedene veze ne ucestvuju samo и hromatskim sekvencam a koje pocinju i zavrsavaju и istom tonalitetu:
svaki mali durski septakord dostignut pomocu hromatske kvintne srodnosti moze da postane D ciljnog
tonaliteta
Pod odredenim okolnostim a
(kao i nonakord), svaki umanjeni septakord - VII, poluumanjeni septakord - 11 ili VII.
odnosno njenog zamenika (VIID ).
dostignuti akord moze da dobije ulogu vantonalne dominante (najpre DD),
na
Modulacija moze da bude izvedena samo pomocu jedne elipticne veze, prekidom sekvence pre povratka
dominanti
kadencu polaznog tonaliteta (pr. Зббd) , ili produzenj em sekventne veze izvan granica vantonalnih
55

polaznog tonaliteta (pr. Зббе ).

Primer 366
а) Ь) с)

С: F: Vll~ V11s2~ Es: Vll

7
v11J ~
в: 117 о~ т
0
Es: Vll~ тБ

d) Hajdn, Sonata E-dur (1776), 11 stav

7
G: о" 7 0-+ 7 С: О т

е) Mocart, Simfonija g-mol ор. 40 (nastavak primera 297а)

В: о~

Kako је rec о sekvenci vantonalnih dominanti (ili njihovih zamenika), jasno је da и takvom sekventnom
55 nizu svaki akord
predstavlja potencijalnu dominantu novog tonaliteta.

144
 Elipticne veze (hromatskog kvintnog srodstva) mogu da budu i druge akordske veze u kojima se akordska
septima (ili septima i kvinta) uvodi otvorenom hromatikom: veza durskog trozvuk.a sa malim durskim
septakordom, ponekad i sa malim molskim septakordom (pr. 367а,Ь), poluumanjenog sa umanjenim septakordom
(367с), i slicno. Veza durskog trozvuka sa sekstakordom umanjenog trozvuka cija se kvinta uvodi snizenjem terce
prethodnog akorda ima isti smisao kao da se nadovezuje D' и elipticnoj vezi, jer је dostignuti akord dominanta bez
osnovnog tona - VП (pr. 367d); isto se odnosi па vezu durskog trozvuka ili malog durskog septakorda sa
umanjenim ili poluumanjenim septakordom ciji је osnovni ton za malu tercu ispod osnovog tona prethodnog
akorda- Vlf нmesto D' ili D9 (pr. 367е; pr. 368, drugii treCi akord u t. 2 i 3-нр. sa t. 1 нistom primeru).
Pri modнliranju, kao i inace, rede se koriste elipticne veze septakorada u uzlaznom smeru (pr. 367f). Ponekad
iza durskog ili molskog trozvнka sledi prekomerni trozvuk u hromatskoj kvintnoj srodnosti (pr. 367g). Ulazni
akord ciljnog tonaliteta uvek doЬija опи fнnkciju koja odgovara njegovom sklopu.

Primer 367

а) Ь) с) d)

6
С: s;., С: а: 115;., G: s ;.,
Es: 07 VI F: Vll 2 к~ о--
7
В: Vll 6 Т 6

е) f) g)

2
С: о--~ а: g: t~
ь: v1i{i к~ о 2 t 6 а: 111 6

Modulirajuce sekvence sa elipticnim vezama su cesta pojava (v. pr. 366d,e). U sledecem primeru takva
hromatski modulirajuca sekvenca ima neke specificnosti: na kraju 2. i 3. takta, umesto malog durskog nalazi se
umanjeni septakord, а pred svakim D' umetnutje poluumanjeni septakord (11 ~) kao zadrzicna harmonija, dostig-
nut promenom sklopa akorda; и 4. taktu, povratak и osnovni fis-mol ostvarenje pomocu enharmonske modulacije
(d-fis-a-c postaje d-fis-a-his).

Primer 368

Sopen, Mazurkafis-mol, ор. 6 br.1

cis: 11~ о7 05 ~ h: 11 ~ о7 v1~g а: 11 ~ о7

(fis: DD---D) (е: DD Vll) (d: D Vll) D

145
ZADACI (LV)
1. Svirati primere 366а,Ь i 367a-g, dodajuCi kadencu dostignutog tonaliteta.

2. Harmonizovati па klaviru:

а) ~ . Ь)

3. Izraditi harmonizaciju zadatih soprana, obelezenih i neobelezenih basova:

@ *е Г Г Г ГТt' Г Г пг qГ Г Г Ј Ј Й Ј Ј ьЈ :Ј Г Ј :Ј Ј
1 1 1 1 1 1 1d 1 1
G' *~ • тн 1М:Ј1щ~г1г1.Јг1 r г1 rqг1ьг г г1rрр1~г·.Рг1 гн
1
! r J11.d
G); 11# ~ ЈЗг· pl •г~гпЈ 1dfгг1 пЈ Ј 1qJ :Ј1:Ј 1ЈЭг (FI Ј1:Ј· ot~I Jll
9' ~џ п LfrГp1JJ'OьJ. 1tffE 1 jlWJ 1~JW1uг~p1#WJ1JJ.ll
•1 *~ Г Г. р Ј Г Г Е Г 1 1 1Г
1Г Г :Ј 1Ј пЈ р 1r "r 1IГ PD 1
1

*\E!t: g г- •р 11 г· 1р 1qг г Ј 1Ј :Ј Ј 1:Ј г· р 1r Ј 11

0
* ~ '1.~ 'Ј гг~ Ј 1Ј1r·1г1rr1 1 r гг1qгг т1 1 гг~r1 r· rl гrгг~ "11
1 1

g) * ~ь
3, u.
I!
1 г Ј Ј :Ј l1J ЈпЈ. ~1 Јпг~г 11г гЈ 1#џ 1 :ЈГ 11г ~г ЈГ 1 9 гьгг· pl г гЈ 11
 3, u.
ј
ю ;:i: ~ г о
о·
1Ј ~Ј Ј
6 6
5

11

ј
~7
q

'"1> s'
11

г 11

ј о 11

4. Primeri za analizu - iz klavirskih sonata L. v. Betovena:

а) ор. 2 br. 2-Scherzo;
Ь) ор. ЈО br. 3, II stav-t. 1-65;
с) op.JЗ,Istav-t.12-89 ;
d) op.14br.l,Istav -t. 1-30;
е) op.J4br.2,Istav- razvojnideo;
f) ор. 27 br. 2, II stav;
g) ор . ЗЈ br.3, lstav-razvojnid eo;
h) ор.53-П stav.

Prakticno uputstvo
Otvorena hromatika silaznog smera veCinom se harmonizuje pomocu elipticnih veza, ali ne treba zaboraviti
na promenu sklopa akorda (zadatak Зg, t. 7), kao ni na hromatsku tercnu srodnost (npr. u Зе, t. 9-10). Otvorena
hromatika uzlaznog smera podrazumeva promenu sklopa akorda, hromatsku Ш skrivenu tercnu srodnost, а samo
izuzetno elipticnu vezu. Ponekad hromatika u unutrasnjem glasu (ili Ьаsн) omogнcava skladan modulacioni prelaz
(Зе, t. 6; Зg, t. З) . Dнze dijatonsko kretanje uistom tonalitetн obogatiti vantonalnom dominantom (Зе, t. 11) !
U zadatku Зf, taktove 6 i 7 najbolje је harmonizovati elipsom malih durskih septakorada; razlaganje akorda
ovde ne podrazumeva nadoknadu akordske terce, zbog (potencijalne) unakrsnice !
Predlozeni primeri za analizu (pod 4) sadrze razne vrste hromatskih modulacija.

147
 ENHARМONSКA MODULACIJA

ZahvaljujuCi temperovanom sistemu, enharmonskom zamenom jednog od dva tona Ьilo kog intervala doЬija
se drugaciji interval. Prakticno najznacajniji takvi preobrazaji su:
umanjena 7 -velika 6 odnosno prekomerna 2-mala 3;
mala 7-prekomerna6 odnosno velika2-umanjena3;
prekomerna5 -mala6 odnosno umanjena4-velika3.
Akordi koji sadrze ove intervale pogodni su za enharmonsko preznacenje. То su, pre svega, umanjeni
septakord i njegovi obrtaji, mali durski i tvrdo umanjeni septakord i prekomerni trozvuk. Enharmonskom
zamenom jednog ili vise tonova u akordu - ali ne svih- doЬija se novi obrtaj ili novi tip akorda, koji се Ьiti jednak ро
zvucanju, ali ne i ро smeru razresenja. Tako se moze govoriti о enharmonskoj mnogostranosti akorada koji jednako
zvuce а drugacije se notiraju; preko njih se moze uspostaviti neposredna veza i izmedu najudaljenijih tonaliteta.
Enharmonskom zamenom svih tonova u akordu ne menja se njegov smisao; to је samo ortografska pojava
=
kojom se pojednostavljuje notacija (npr. ais-cisis-eis b-d-f). Ukoliko se ovako zamenjen akord i preznaCi, govori
se о principu dijatonske modulacije koji se primenjuje uz enharmonsku zamenu (npr. dis: D = cisis: VI -d: VI).

Enharmonizam umanjenog septakorda

Najcesce sredstvo enharmonske modulacije је umanjeni cetvorozvuk. Оп zvuCijednako u osnovnom oЫiku

i u svim obrtajima, а razlog tome је njegov sastav: posmatrajuCi od tona do tona vidimo da ga cine male terce, а od
septime do ponovljenog osnovnog tona (oktave) је prekomerna sekunda, koja isto zvuCi kao mala terca. Ovo
omogucuje da se jedan isti umanjeni septakord (ili njegov obrtaj) notira na razlicite naCine. Treba primetiti da
zvucno postoje samo tri umanjena septakorda razlicite visine, dok se ostali razlikuju samo ро notaciji!
Svaki prosireni tonalitet ve-c sadrzi sva tri visinski razlicita )lillanjena septakorda, а s tim u vezi i
enharmonizam umanjenog cetvorozvuka unutar tonaliteta. То su, pored VII, .zamenici vantonalnih dominanti, uz
jos dva umanjena septakorda nedominantne funkcije: <11 (u dнru) i <VI(-tr<JStrftka zadrzica pred dominantnim 7).

Primer 369

Cl) la 2 2а 3 За

Vll Vllv 1 Vll 0 Vll 111 Vll 8 Vll 11 <11 <VI

Q) la 2 2а 3 За @ ®
115:1" ~1~ ь~и l#s!J§l
Ь) a-mol
11 ##1tf!
' ##0 b#JI
11 11 11 11 11 l 11
1

Vll Vll 111 o Vll 0 Vlly 11 o Vll 5 Vllv 1 <IV <<VI

Umanjeni septakord moze da se razresi na tri nacina:

- kao VII и 1, sto se odnosi i na vantonalni VII- septima silazi, osnovni ton se krece navise (podrazumeva se
i njegovo prethodno pretvaranje u D , pre razresenja и toniku);
7

),
- kao <11 и Т (ili и К: gde је septima zajednicki ton; и molu se isto odnosi na <IV koji se razresava u
и t- zajednicki tonovi su tada kvinta i septima;
ili k:
- kao trostruka zadrzica (skretnica, prolaznica) pred dominantnim septakordom - septima је osnovni ton
D 7 , dok se ostala tri glasa krecu za pola stepena navise. Akord se notira kao umanjeni na <VI (u molн na
dvostruko <VI), ali i kao Vlls ili Vllп ("lazni VII za subdominantu" !).
U okvirн tonaliteta, ova tri nacina razresenja odnose se na visinski razlicite umanjene septakorde (u pr. 369
pod 1, 2Ь i ЗЬ). Ostali su s njima zvucno podudarni i, kao vantonalni akordi, pripadaju zahvacenim tonalitetima.
Kako svaki od cetiri tona umanjenog septakorda, uz odgovarajuce enharrnonsko preznacenje, moze da postane

148
njegov osnovni ton, а svaki umanjeni cetvorozvuk ima tri razliCite mogucnosti za razresenje, proizilazi da se
pomocu Ьilo kog umanjenog septakorda moze modulirati и svih 12 durskih i 12 molskih tonaliteta (4х3). Kada se
ovo izvede pomocu enharmonizma jednog umanjeвog septakorda, doЬijaju se tri grupe toвaliteta и kojima dati
akord ima istu fuвkciju, ра se moze govoriti о umaвjenom septakordu prve, druge ili trece grupe. U prvoj grupi
umanjeni septakord је VII (sadrzi vodicu), и druga- <11 и duru i <IV и molu i duru (sadrzi osnovвi ton tonike), а и
1
trecoj grupi је trostruka zadrzica pred D (sadrzi osnovni ton dominante). Tonaliteti svake grupe medusobno su
udaljeni za malu tercu (prekomernu sekundu) ili tritonus (dve male terce ).

Primer 370

1 i-#~#9~~Ф~---11~##~1w~•-с#э~#t---н-тllь~~g~.---ь~~~:~11~ь#Ј~1~~#1<~ь)!~Ш
Е, е: Vli7 Cis, cis: Vll % В, Ь: Vll~ G, g: Vll 2 -.-

2
ш 'ппП ft 1 ##lffCJ§ 1 #'1#lii]ij
g(~Vlls2) Н: <VI~ (~Vll/)
11 ь#ЈI ~

As: <Vl2 (~Vl ls

~tl
~)
1
F: <Vl~~Vlls~) D: <VI
f: «Vl7 d: << v1% h: « VI~ as: << v1 2

Napomena
Znak - oznacava sve enharmonizme. Znak < је, radi pojednostavljenja sifre, primenjen za sve septakorde ciji је
osnovni ton povisen, bez obzira na obrtaj; <<::::: dvostruko povisen osnovni ton.

Umanjeni septakord moze da se odabere tako da и polaznom i ciljnom tonalitetu ima istu funkciju, ali i Ьilo
koji umanJeni septakord polaznog tonaliteta moze da se preznaci и jedan od tri umanjena septakorda ciljnog
tonaliteta: VП, VI10 ( <11) ili "lazni" Vlls (odn. <VI) .
U primeru 37 la-h, enharmonski zamenjeni tonovi napisani su dvojako,Ьme se razjasnjava njihovo kretanje.
U nшzickoj literaturi, akord koji se enharmonski preznacuje vecinom је notiran samo na jedan naCin, ра smisao
enharmonskog preznacenја treba otkriti prema nacinu njegovog razresenја, ali i uvodenја (pr. 37 li-k; pr. 372 ).
Primer 371
а) Ь)

с: v11 7 - es: Vll~-

Fis: v11~ т 6 c: Vll2 о7

с) d)

е: Vllo~- е: Vll 0 2
Ь.
. Vll7 0 к~ В: <11~ к~

149
 е) f)

С: Vl lv1~- Es: Vll~-

H: <117 тб d: v1g-- к~
g) h)

i) Betoven, Sonata ор. 13, I stav

------ --- --- ---

g:

ј) Subert, Smшta B-dur, ор. posth., I stav

3 3

В: rl (Vll ~- - - - - - - - - -2 - - - - - - - ·) <V\7,....,,
11 6 6
к
h:V11
05 4
k) Mocart, Rekvijem, Confutatis

7
а: t V\1 0 -
as: <<Vl 2 D

150
 Enharmonskim preznacenjem umanjenog septakorda neretko se i preko posrednog, zahvacenog tonaliteta
dolazi do ciljnog, koji se potvrduje kadencom.

Primer 372

Betoven, Sorшta ор. 2 br. 2, IV stav

F: к6 Vll 2 ,..., А: Vll 1 ~

4
(h·Vll6

---- -
5

"
.~ ЈО fl ~
- -- -- - - - - -------------- 1
-
т
1

f'j
---- N
-· -
""'
•
'
~)
1
r
.,,. .,,.
- .. " " ---- " "
- - "
- -
-
- " - !'-
"-
~
.L..•• -
-- --
кв о7 т
4 6--- -- -5

Umanjeni cetvorozvuk koji postaje VIID~, pre razresenja и kadencurajuCi : , snizenjem basovog tona moze
da se pretvori и prekomerni kvintsekstakord iste funkcije,-VllD~ (pr. 373Ь). Ovo se odnosi i na <11: и duru, koji
snizenjem basovog tona postaje dvostruko prekomerni ~ (v. pr. 37ld). Kako su umanjeni septakordi па <IV stupnju
mola i <11 stupnju istoimenog dura enharmonski podudarni, kao i njihove hromatske varijante, preko ovih akorada
sprovodi se i mutacija (pominjano и vezi sa stukturom i primenom VIID и duru i molu).

Primer 373

а) Ь)

~
_ , 1 1
.~
- - --
1 1

-- -
1 1 1

-
1

- --
1 1 1

.- -- ~

- -~
- -~

-
-~
·-
1
-~
~

·~

1
u 1 т 1

)~~-
1 1 1 1 1 1

)Ј
1 1

;. ~ Ј. Ј ;v1 Ј.
-
~

1
.... -
- --
- -
,
-
- -- ----
_,_ .ir- ·~

·~

1 1
1
4,...,-
1 1 1

7 ,..., 2
Vllo А: <11 _ 3 6
k~
а:
А:
6
<115 к~ а: Vll 0 5

151
Prakticno uputstvo
Prilikom sviranja enharmonskih modulacija pomocu umanjenog septakorda najbolje је prvo odabrati ovaj akord prema
ciljnom tonalitetu, а zatim sagledati njegovu ulogu (uz enharmonsko preznacenje) и polaznom tonalitetu:
-ako se odabere Vll ciljnog tonaliteta, и polaznom se odgovarajuci umanjeni septakord dovodi и obrtaj koji се и ciljnom
Ьiti 2 (polustepenim silaskom basa pretvara se и D\ ~ ili ~ (razresavaju se и 1• sa udvojenim basom);
- ako se odabere Vlln ciljnog tonaliteta, basov ton odgovarajuceg umanjenog septakord treba dovesti najЫize osnovnom
toпu dominante ciljпog toпaliteta, sto zпaci da postaje septakord ili ~ (razresava se и kadeпcirajuCi ~ ). Ovo se odпosi i па mol i
na dur (rede se <П razresava ит• - tadaje osnovni ton umanjenog septakorda za pola stepena ispod tonicne terce );
7

- ako se odabere trostruka zadrzica pred dorniпantom, sto zпaci "lazni" Vlls ciljпog tonaliteta (<Vl7), odgovarajuCi
umanjeni 7 treba postaviti tako da је osnovni ton buduce dorninante и basu, ili za pola stepena ispod vodice ciljnog tonaliteta.
Ostali obrtaji rede se primeпjuju.
U polaznom tonalitetu, odabrani umanjeni septakord se uvodi dijatonski ili hromatski, posle 2-3 akorda koji
predstavljaju toпalitet. Odgovarajuci obrtaj је najbolje dostiCi odmah. Posle preznacenja, ubedljiva kadenca ciljnog tonaliteta
zavisi i od melodijskog polofuja akorada, odnosno od melodij ske linije; promenom polofuja pojedinog akorda postize se sklad
celine, pri cemu se ne sme zaboraviti i па ritam !
PaZljiva analiza i sviranje svih primera navedenih pod 371 doprinece usvajanju iznetih preporuka.
U pismenim zadaciffia enharmoпski zamenjeпe tonove и pocetku treba pisati dvojako i spojiti lfikom, ili ponoviti (kao и
pr. 37 la-h); kasnije se moze primeniti jednostavniji nacin notiranja (kao и pr. 37 li-k), gde се samo sifra da ukaze na proces
enharmoпske modulacije.

ZADACI (LVI)
1. Svirati zadati umanjeni septakord (npr. gis-h-d-f, il tercnom polozaju mesovitog sloga) i, ne menjajuCi pocetnu poziciju,
razresiti ucetiri toпaliteta, durskailimolska: a)kao Vll; Ь) kao<Пili <IV; c)kao<VI (4x3=12-v. pr. 370). Poslerazresenja,
najkracim putem potvrditi dostignuti tonalitet.

2. Svirati modulacije pomocu enharmonizma umanjenog septakorda, ро uzoru na primere 37la-h: g-e, e-As, A-Es, Fis-b (ili
druge, ро izboru), svaku na vise naCina; prethodno obrazovati modulacionu semu.

3. Izraditi harmonizaciju sledecih zadataka (u sopranima i пeobelezenim basovima zvezdicom su obelezena mesta gde
enharmonizam umanjenog septakordanije vidljiv iz zadatog glasa):

3, и.

•fд~г 1~г Ј г 1 ·г 1qГЈ

7 6 ~§-----6
98 9 7
з--Ь4
3, u. ~~~ ~ i
~ 9: •1# 9г г IГ 1ьг ~Ј qГ Ј
~ 3 6 ~5---95 7
#5

1 Ј. 11
10 - 6 8 - 6 6 4 6 7
6- 6- 6 4

5, и.

95 96 95---
о

8-7 4
1 r 9['
96
о

6 Ь7
о
11
# 93 q.<').. 6- 5 Ьз 5 4
#~ ; : s - - 4-3

152
153
·'

Enharrnonizarn rnale septime

moze
Kako је mala septima enharmon ski podudarna sa prekomern om sekstom, svaki mali durski septakord
enharmon skom zamenom septime, ili
da se preznaci и prekomer ni kvintsekstakord. То se postize na dva nacina:
septakorda . Ovim se ne menja samo
enharmon skom zamenom osnovnog tona, terce i kvinte malog durskog
mali durski
osnovni ton akorda, vec i njegov tip - doЬija se alterovan akord hromatsko g tipa, koji zvuCi isto kao
septakord, alijenjego vo razresenje drugacije od ocekivano g (pr. 374а,Ь ).
и ovaj
1 dvostruko prekomer ni terckvartakord ima istu zvucnost, ра se mali durski septakord pretvara
tona i terce: 7 postaje prekomern a 6, а Cista 5-
akord enharmon skom zamenom septime i kvinte, ili osnovnog
ton i tip akorda, а time i razresenje (pr.
dvostruko prekomern a 4. Као i u prethodno m slucaju, menjaju se osnovni
374c,d).

Primer37 4

а) Ь) с) d)

//:. ј) о ,/\./' с>~

....,7
5
-- #6"
"4
з
,;С ~ v/!
Enharmon ski preznacen , mali durski septakord najcesce postaje -v11 0 ~ mola i1i dura, ili dvostruko
ponekad и
prekomern i 11~ moldura; ovi akordi se razresavaj u u kadencirajuci : ciljnog tonaliteta (pr. 375а,Ь),
tonicni : (pr. 376Ь). Razresenj e u DЪljnog tonaliteta moguce је uz anticipiran je kvinte dominante (375с) , rede uz
g 0 7
i to sa udvojenom tercom! - u prekomern i sekstakord ,
"Mocartov e kvinte", ili preznacen jem nepotpuno -

-vп 0 (pr. 375е).

6

Sekundako rd malog durskog septakorda ponekad se preznacuje u dvostruko umanjeni septakord, и ftшkciji
-vпu' ciljnog mola (pr. 375f). Preznacen je dorninante polaznog tonaliteta и navedene fllllkcije
vodi u molski ili
durski tonalitet za pola stepena nizi od polaznog tonaliteta.
Primer 375

08-7 о?-6
о7- Fis: 94
-v11t~
С: С:
6 -#q 6
t: о
h: -v11#% k4 Н: <11><4 К4
D
D з

d) е) f)

154
 Na isti nacin mali durski septakord koji predstavlja bilo koju vantonalnu dominantu, enharmonski preznacen
moze da postane prekomerni ~ ili dvostruko prekomerni ~, а njegov sekundakord- dvostruko umanjeni 7. Kako se
vantonalne dominante veCinom uvode hromatski, и takvim slucajevima se radi о hromatsko-enharmonskoj
modulaciji.

Primer 376

а) Ь)

Osnovni ton malog durskog septakorda koji enharmonskim preznacenjem dobija navedene funkcije nalazi se za pola
stepena iznad osпovnog tona dominante ciljnog tonaliteta (pr. 375, 376). Basov ton dominantnog sekundakorda koji se
preznacuje и tom slucajuje za pola stepenaispod dominante ciljnog tonaliteta (pr. 375f).

Enharmonski preznacen mali durski septakord moze da postane prekomerni kvintsekstakord VII stнpnja.
Ovaj akord se razresava и tonikн - radije molsku, kako durska ne Ьi asocirala na dominantu. Paralelne kvinte se
izbegavaju anticipiranjem tonicne kvinte (iza -vп ~ sledi -о ~ ) , ili sledi D9, dostignut skokom basa za нmanjenu
kvintн nanize (pr. 377а,Ь). Ovde se i obrtaji malog durskog 7 mogu preznaCiti и odgovarajuce oblike -vп (pr.
1

377с).
U ovom preznacenju osnovni ton malog durskog 7 nalazi se za pola stepena iznad osnovnog tona ciljne tonike.

Primer377

а) Ь) с)

7
С: 0,...,#6 F: Ь:
fis: -v11s-o ~

Mali durski septakord, enharmonski preznacen, ponekad postaje prekomerni kvintsekstakord 11 stupnja
6
ciljnog dura. Akord se nalazi na subdominanti ciljnog tonaliteta i razresava se plagalno и Т, и Т (udvojen basov
ton),ili ик:.

Primer378
а) Ь) с)

7
с: А:
6 G: 00 ,..., "6
К4 · Е: <115 Т

155
 cija
Opisana enharmon ska preznacen ja malog durskog septakorda mogu da vode i u posredni tonalitet,
tonika se preznacuje u odgovarajuCi akord ciljnog tonaliteta.

Primer 379

а) Ь) с)

h: С: С: •.
а" Јв
5 6
D: <11 Т=
cis: N 6

Obrnut postupak - enharmon sko preznacen je akorda hromatsko g tipa u dijatonski akord је izuzetak
kod
klasicara, ali u romanticarskoj i kasnijoj muzici nalazi vecu primenu.

Primer 380

а) Ь) с)

#6
С: <115~
С:
fis: В: D~7 VI

(u
Ilustrujmo pomocu tri primera iz literature efekat primene enharmon izma malog durskog septakorda
38 la (Вetoven), posle As-dura
notaciji se enharmon ske promene veCinom samo podrazume vaju). U primeru 7
m DS
ocekuje se nizi Des-dur, najavljen dominanto m za subdomina ntu, ali nastupa preokret iznenadnim razresenje
odnosno
и kadencirajuCi : C-dura - pojava viseg tonaliteta kao da donosi svecano "rasvetljen je". Septima,
promenom
prekomern a seksta, data је najistaknu tijim, spoljnjim glasovima , а sve је podvuceno i naglom
efekat (pr.
dinamike. Obrnut postupak- preznacen je prekomern og 5 u dominantn i 7 - moze da izazove komican
6

381b-Prok ofjev).
оЬа puta
U primeru 381с (Subert), sve modulacij e podvlace lirizam teme. Medu njima dve su enharmon ske, а
ton se nalazi u nestandard nom
је ton koji se enharmon ski preznacuje и unпtrasnjem glasu (g-fisis). U 3. taktu ovaj 1
obrtaju dvostruko umanjenog septakorda CVIID~ ), а povratak и polazni cis-mol, posle D d-mola, kao da nastupa uz
izvesno "oklevanje " (t. 8-9).

Primer 381

а) Betoven, Simfonija br. 5 (c-mol), П stav

156
 Ь) Prokofjev, Кlasicna simfonija, Gavota

Non troppo allegro

>

D: D т о7~
Cis: -v1ь% т~ D

с) Subert, Sim:fonija br. 8, "Nedovrsena" (h-mol), П stav

cis: D~ s~ Т ~F: VI Т~ ~ d:Vli7

Napomena
Akord u taktu 3 primera 3 81 с mogao Ьi da se tumaci kao n•5 za frigijski kvintakord cis-mola, ali kako povratak u cis-mol
ne sledi odmah, dato tumacenje је ispravniје. Ujedno se moze zapaziti jos jedan enharmonizam unutar tonaliteta: -vп0 ~ - DF1 !

U delima ruskih kompozitora druge polovine XIX veka srece se veza polarno udaljenih malih durskih septakorada. Oni
imaju dva zajednicka tona- tercu i_septimu - s tim sto se jedan od njih enharmonski zamenjuje (pr. 382а,Ь ). Takav zvucni odnos
postoji u okviru jednog tonaliteta izmedu - VП~ i D1 , odnosno izmedu - VI10 ~ i DD' (pr. 382с). Smenjivanjemjednog para
ovih akorada, u Ьilo kojim obrtajima, postizu se posebni efekti (u pr. 382d docaravanje zvona; akord hromatskog tipa u 1. taktu је
notiran kao kvintsekstakord malog durskog septakorda- ges umestofis).
Primer 382

а) Ь) с) d) Musorgski, Boris Godunov

~

4 G: о 7 -v11 2
Cis: о 7
Des: D~ с: oo 7 -v11~ DDi-;;2:....__ __

157
 Medu ostalim akordima koji sadrze malu septimu znacajniju primenu u enharmonskoj modulaciji, pocev od
romantizma, doЬija tvrdo umanjeni septakord. Osnovni oЫik ovog akorda i njegov drugi obrtaj imaju istu
zvucnost, tako da se enharmonskom zamenom male septime i umanjene kvinte, ili osnovnog tona i terce, tvrdo
umanjeni septakord pretvara u prekomerni terckvartakord - zamenjeni tonovi daju prekomernu sekstu i
prekomernu kvartu. I obratno, enharmonskom zamenom gornjeg ili donjeg para terci u prekomernom
terckvartakordu doЬija se tvrdo umanjeni 7 (prekomerna 6 i prekomerna 4 postaju mala 7 i umanjena 5). Pri tome
akord ostaje istog - hromatskog - tipa, all se menja osnovni ton, tako da se menjaju i tonaliteti kojima ovaj akord
pripada. Tonaliteti u kojima se on nalazi na istom stupnju udaljeni su za tritonus. Ponekad se javljaju i nestandardni
obrtaji tvrdo umanjenog septakorda (pr. 383t).

Primer 383

а) Ь)

11 11

С, с:-007 Fis,fis: - 003 Е, е: -оо 7 в. ь:-оо 3

G, g: -о 7
Cis,cis: -оо~ н, h: -о 7 F, f : -о ~
(Es: +v11 7 А: +v11~) (G: +v117 Des:+v1ф

с) d)

с: -oc1- Н: -04-
3 7
fis:-oo1 о f: -о VI

е) f)

4 6
С: 11 -ooз- е: -05-
Cis:-07 т Es: -оо2 т о%

Dodatak
Ranije navedeno enharmonsko preznacenje malog durskog 7 и dvostruko prekomerni ~ (drugi obrtaj meko umanjenog
septakorda) nюze da se primeni i tako sto се se obrtaji D preznaciti и odgovarajuce oЫike meko umanjenog 7 -najradije D~ и
7

osnovni oЫiknavedenog akorda, koji se razresava ит• ciljnog dura (pr. 384а, 385а).
Ponekad, pretezno и muzici poznog romantizma, i drugi dijatonski septakordi sa malom septimom nalaze primenu и
enharmonskoj modulaciji: mali molski 7 preznacuje se и ~ trostruko umanjenog (384Ь, 385Ь ); poluumanjeni 7 (zamenjuje se i
kvinta) и ~ tvrdo umanjenog septakorda sa umanjenom septimom (384с, 385с).
Mali r,rekomerni septakord ('D ) је akord hromatskog tipa, kao i njegov enharmonski ekvivalent, dvostruko
7

prekomerni ~ (prvi obrtaj dvostruko umanjenog septakorda sa malom 7), ра se koriste оЬа smera preznacenja za modulacije
iz dura и dur (pr. 384d, 385d). ОЬа akorda se nazivaju i "SkrjaЬinovi akordi", jer ih је ovaj kompozitor cesto primenjivao и
svojim delima. Enharmonskom zamenom prekomerne 5 malom 6 ostvaruje se mutacija: ·n dura postaje D ~ istoimenog mola,
1

ili obratno (pr. 384d,, 385d,).

Navodi se i sasvim retka primena enharmonizma umanjene septime и okviru preznacenja umanjenog durskog i
umanjenog molskog septakorda, и оЬа smera preznacenja (pr. 384e,f; 385e,f) .

158
Primer384

а) Ь) с) d) е) f)

Н:
о 7
<11# А: 0 1~% с: ~ С: -L 7 Fis: 11 % С, с: -1
7
fis: 11%
q
dis: Vllq~ cis:-v11 cis: -о Fis: -v11~ е: о7 G: 1 11Ь7

SledeCi primer ilustruje neke od navedenih mogucnosti koriscenja enharmonizma male i umanjene septime и manje
klasicnim situacijama.

Primer 385

а) Ь) с) d)

04_, 7 7
С: С: Н: -v11 -
з0 7 11 - с:
тв А: <~1#~ DЈв тв 7
Н: < 11 # т с:+ 2 Vll

di) е) f)

7,....,
к~ С:
7
+0#5- Fis: 11% с:

С: т с: о~ е:~ t6 Fis: 0 117 о7

Ь1
Metodska napomena
Izlaganje о enharmonizmu male septime је pozeljno podeliti na dva dela: do primera pod 381, koje obavezno treba
odsvirati na casu, potom ostalo. ObradaDodatka је samo informativna i eventualno moze da se odlozi za repetitorij; pri tome се
se osveZiti znanja о rede koriscenim alterovanim akordima hromatskog tipa (tabela pr. 331, prepoznavanje zvucnosti,
nastavnikovo sviranje primera pod 385).
U vezbama za sviranje, zadatim sopranima i kratkim neobelezenim basovima (ZADACI LVIJ) predviden је samo
enharmonizam malog durskog septakorda, dok је enharmonizam tvrdo umanjenog septakorda mestirnicno ugraden u obelezene
basove.
Primeri za analizu navedeni su iza poglavlja о enharmonizmu prekomernog trozvuka, kao rekapitulacija enharmonske
modulacije, sto ne znaci da se ne mogu selektivno zadavati i ranije, prema dinarnici prelazenja gradiva.

ZADACI (LVII)
l.Navedene septakorde postaviti na klaviru u tri razlicita polozaja (7, 5, 3) i svaki razresiti u odgovarajucu toniku (dursku ili
molsku); iste septakorde zatim odsvirati ponovo i razresiti u kadencirajuCi kvartsekstakord novog tonaliteta, molskog i
durskog; preko D7 potvrditi novu toniku.

а) Ь) с) d)
~i
~
~i i9
'
11 11 ###11 11 11

159
2. Dopuniti konturni dvoglas i harmonizovati soprane (zvezdicom su obelezena mesta gde se enharmonsko preznacenje ne vidi
u zadatom glasu; dvojako pisanje tonovakoji isto zvuce nije obavezno, vec samo sifra!):

Ј
~

,,
1~
~
1
" ." .. Г.Ј•
1 1

-
1

-
1

·-
1
.--- 1
~ - -- -
1r.--- 1
- -
1 1 1 1
- ......__
-
- - - - - - -- ..
l
-
1
-
1
-
1 l 1

~
r
- r. 1

а)

... .. ьь" - -- -- ..
" ." .,. "-- ..
L •О

,...
-
~

~ r
.... Г.Ј
~

" 1 1
1
1 1 1 '1 1

* *
\!) ~ ~ьь 9 F Г 1Г г1гl1гиЈ 'Г l1r fl t FiHDr ~Г l~Г ьГГI r· йr!Г Ј 1Ј ГГ! r· 1
1 1

[~ ft , * дs ". t:» ·
с) 1f ~ь ~ Ј г Ј 1r 1 1Ј 1
г 1г г г 1г r 1r Ј 1:Ј 1Ј 1iJ 1:Ј 13 1:Ј

~ ~ь !~г г г 1г г 9f 11 Г 1 r 1 Г 11 Г 1ЛГ Нг пЈ 1Г 1с· 1г Ј Ј 1r· 11 К4

~ ~ е ГГГ 1ЕгпгЈ! г· P 'LE[ГI f#r 1r1rrl ГГ lЈЈ1ЈЭ1г•гl 1cmrJ11

1
d)

•> ~ 11# е Г [ј &Ј11 Ј Ј г· .Ь1 Ј 1,ЕЈ~01а 1ьГ" ~i1a 1 df 1

~ 11# г Е. р E!f 1f3 Ј] Ј ј 11Ш tJ 1 ЕЈ \~ 1lJ ЕЈ ;Ј 11
f) ~ 9 р 1О' ьЕ±L (r 1!\)[{ Ј. 11Р9 ЕЈ1 ДЈ 11iJ Ј. J~I fJ Ј. .Ь1 ДЈ r$J
~ tЈ~о:~г 11,Ј 1Ј. ~р 1~Ј. 1,Јэ 1 Ј11 fЭ ЕЈ ГЗ{Ј г· D1r-· 11
3. Izraditi harmonizaciju obelezenih i neobelezenih basova:
(ф\
- "}.л;...r1.. ~
3's. '\~~:) · \'
1

160
 о о
()
11
8 7 #6- q -9-8 q8 q?#6 9 # 6 ><6 8- 9 8 7-
q~_-_-_4 ~з- 5-- # ~ ~ # ~ 1~
3, u.

d) эfЈ~:i;~' :н:е~Ј±Г=t=ГЕI
1 9
ь~F*F~gГ~ г~•Е=Г
Гt:!:I ~0
~1•ег9~Г1~~rs=I~•г·~kЕ==Г~1°~ьloctill
6 2 7 6 ~6 6 6 85 ьhБ4 #5 ~Ј ~65 ~86 u~h64 8 Ь?-
ч~ 5
q~ # # q# ~4 #Нз ~ ~~
8, u.
е)

(3, u.)

f) 9: ~1, е Г Ј 11
(3, s.)
2:е Ј r IГ
g)
г 11
* *

Enharmonizam prekomernog trozvuka

Prekomerni trozvuk se и romanticarskoj muzici javlja vise nego u muzici klasicizma, а s tim u vezi i
enharmonska modulacija pomocu ovog akorda. Prekomerni trozvuk se sastoji od dve velike terce, odnosno od
velike terce i prekomerne kvinte; izmedu kvinte i udvojenog osnovnog tona nalazi se umanjena kvarta, koja zvuci
kao velika terca, tako da se oktava deli na jednake delove, а svi obrtaji prekomernog trozvuka zvuce isto kao i
njegov osnovni oblik (ро ovoj osobinije slican umanjenom septakordu). U tonskom sistemu postoje cetiri visinski
razlicita prekomerna trozvuka, dok svi ostali, enharmonskom zamenom pojedinih tonova, predstavljaju njihove
enharmonske varijante.
Teorijski posmatrano, sva cetiri prekomerna trozvuka postoje u (prosir~nom) tonalitetu, iako svi nemaju isti
praktican znacaj. Osnovne pozicije prekomernog trozvuka su: 111 stupanj mola, V stupanj dura (D) i VI stupanj
moldura. Medu vantonalnim akordima najznacajniju primenu ima +DS u duru, inace enharmonski podudarna sa VI
stupnjem moldura.

Primer 386

CD 0 2а G) За 0
Ь§ #-§
•i 11
1,11 щ 11
#11 11 11

+оо
+о (111111) +v1 +os, lllv 1 +11 Щ1

CD ® Q) @) 4а

#п #н§ ~~§ ~§ #8
11 11 11 11 11

+111, +ov1 +оо +11 +s llls

Enharmonskom zamenom jednog ili dva tona prekomernog trozvuka, svaki od njegova tri tona moze da
postane osnovni ton; akord moze da se preznaci u Ьilo koju od svoje tri osnovne funkcije; CIII u molu, ·n i +v1 u
duru), tako da enharmonska modulacija pomocu prekomernog trozvuka vodi u 9 tonaliteta (ЗхЗ). Tonaliteti u
kojima zvucno isti prekomerni trozvuk ima istu funkciju udaljeni su za veliku tercu (umanjenu kvartu).
Enharmonizam prekomernog trozvuka (kao i sam trozvuk) manje se koristi od enharmonizma umanjenog
septakorda. ОЬа akorda se primenjuju i u mнtaciji iz dura н istoimeni mol, i obratno.

161
Primer 387

а) Ь)

11 11 11
#п~~
а: +111 f: + 111 6 cis: -IJll~ с: +1116
F:+o Des: +~ А: +о~
Е: +v1 С: +yf Gis: +v1 As: +v1~

Udvojen ton prekomernog trozvuka treba da odgovara i polaznom i ciljnom tonalitetu: osnovni ton ili terca и
+111, osnovni ton и +D, terca и +v1. Ako se enharmonskim preznacenjem doblja nepogodno udvojen ton, skokom и
drugi akordski ton regulise se udvajanje (pr. 388c,d); udvojena vodica u +D ne mora da se ukloni samo ukoliko
postoje uslovi za njenu licenciju (pr. 388е).
Primer388

d) е) f)

С: е: с: 111 6 ~
8-7
С: +о

Enharmonska, kao i hromatska modulacija pomocu prekomernog trozvuka ponekad vodi и posredni tonalitet.

U sledecem, troglasnom primeru, potenciranje zvucnosti prekomernog trozvuka pojacava dramaticnost

dinamickog uspona.
Primer389
Sopen, Sorшta b-mol, I stav

ј~
q~ ~ ,--3---,
> 1 > > >
.- -
1

-- -- : -" -" -" -" -" -" .-- - .- - -- .,i -

- - :;
"_ : : "
; "- ~ ~
tJ
(С)
,.::::
.... ~ ~
cresc. - - - -• ··~~· ----------------
• • ----------- • 11 11 11 ll 11 11
-- - --
11 111 111 11 11
ff
....
" --
!
1
~
"
'" " - - - --- q•- •• :;
·- -- -- :; _,
~
:; --
·- - - - - -- :; "_
....
#~
~
• ••• ~ р~
> >
11 111 !111 11 11 11 11 !111
> ••• 11 #~
7
q111

6
6 6 Т
А: т В: <11
111 VI~ t
6
Vii5

162
ZADACI (LVlll)
1. Izraditi harmonizaciju soprana i obelerenih basova:

163
 PREGLED RAZVOJA HARМONIJE

Tonalitet se и evropskoj muzici izgradio tokom ХVП veka. Pre tog perioda muzika se zasnivala na
modusima , ciji se izgled ustalio и srednjovekovnoj duhovnoj muzici, ра se nazivaju i starocrkvene lestvice 57 • U
56

renesansnoj muzici (XV i XVI vek), kada vikglasni stav postaje sve bogatiji, polifono vodeпje glasova stvara
sazvucja koja se smenjuju bez utvrdenih funkcionalnih odnosa, ра se moze govoriti о modalnoj harmoniji. Pred
jiпдlisom - zavrsnim toпom melodije - uvodi se polustepeпa donja vodica; опа kadence Cini ubedljivijim tako sto
pojacava napetost pretposledпjeg sazvucja, а time i njegovu teznju za razresenjem. Na taj naciп se stvaraju prvi
funkcionalni odnosi medu sazvucjima, sto se postepeno prenosi i па druge delove kompozicije.
Uvodenjem polustepene donje vodice (u sve lestvice, izuzev frigijske) i odredenih alteracija vremeпom
dolazi do brisanja razlika medu pojedinim lestvicama. Uz radanje osecaja za funkcionalnost, dorska i eolska
lestvica se pretapaju и mol, а miksolidijska i lidijska se izjednacuju sa jonskom i tako nastaje dur. Frigijska lestvica
nije dobila polustepeпu donju vodicu zbog polustepene gornje vodice, ра и пovi sistem ulazi preko frigijskog obrta:
frigijskakadenca VII-1 (sa pikardijskom tercom) postaje polukadenca harmonskog mola, s-D.
U primeru 390 dat је pregled starocrkvenih lestvica; oznaceni su njihovi karakteristicni intervali (dorska seksta, frigijska
sekunda, lidijska kvarta, miksolidijska septima, eolska seksta ), а uz to i alteracije koje ih zЫizavaju .
.--~

Primer 390

а) Dorska lestvica Ь) Frigijska lestvica с) Lidijska lestvica

# ~

~ ~"о 11 о () о
о о () о () 11 ·~ о о
()
о 11

v. 6 pr. 4

е) Eolska lestvica f) Jonska lestvica

0
~о
о ()
11 ·g () !: 11
-е- о
о () е о~
-
m.7 m.6 ' - - -v.-
7

Iako se tragovi modalnosti provlace sve do poznog baroka (barokna epoha u muzici obuhvata XVII i prvu
polovinu XVIП veka), harmonska komponenta, koja је sve do ХVП veka uglavnom zavisila od susreta melodijskih
linija, postaje samostalna kategorija u sadrzaju muzickih dela, а и baroknoj polifoniji - osnova za razvoj пovog
polifonog stila.
Tonalitet smo definisali kao sistem akorada koji stoje и odredenoj medusobnoj zavisnosti i okupljeni su oko
jednog tonskog sredista, а sastoje se od toпova durske ili molske lesti ice, kojima se prikljucuju i alterovani tonovi.
1

Barokni tonalitet, izgraden na duru i (harmonskom) molu, sadrzi sve lestvicne akorde. Podela na glavne i sporedne
trozvuke i cetvorozvuke usledilaje zbog njihove vece ili manje ubedljivosti u zastupanju harmonskih funkcija, а
zbog toga i ucestalosti u primeпi. Pored lestvicnih akorada, srecu se i malobrojni alterovani akordi: N (F), DD
6

(Vlln ), DS (Vlfs ). Vantonalne dominante za sporedne trozvuke (uglavnom za 11 i VI и duru) retke su - njihova
pojava vise oznacava pravu modulaciju zato sto se muzicki tok misli "ispreda" bez periodicnog kadenciranja koje
Ы zaokruzilo osnovni tonalitet manjeg odseka kompozicije. Svi alterovani akordi su dijatonskog tipa, а tek se
povremeno, kao prolazпa harmonija, javlja prekomerni sekstakord (eventualno prekomerni ~) и funkciji Vlln.
Akordske septime su uglavnom pripremljene, dok se nona dominantnog nonakorda tretira kao (pripremljena)
zadrzica. Brojпi figurativni toпovi su skoro uvek dijatonski. Broj obuhvacenih tonaliteta и jednoj kompoziciji
(izuzimajuci neka pozпobarokna dela, pre svega Johana Sebastijana Baha) ogranicava se па 6 tonaliteta 1. stepena
kvintпog srodstva, а modulacije su pretezпo dijatoпske, uz manji broj hromatskih. Enharmonska modulacija se
javlja tek posle prelaska na temperovani sistem (krajem XVII veka), i to skoro jedino pomocu umaпjeпog
septakorda 1. grupe.

•• Lat. modus - nacin, mera

57
Srednjovekovni teoreticari preuzeli su nazive starogrckih lestvica, ali se lesvicni nizovi пе podudaraju.

164
 U muzickom klasicizmu (od druge polovine XVII do pocetka XIX veka) preovladava homofona faktura,
recenicna (periodicna) grada tematike i pregledna povezanost muzickog oЫika sa harmonskim tokom. Kadence
zaokruzuju svaku formalnu celinu (recenicu, period, а ne samo veCi odsek kompozicije), а tonalni plan kompozicije
se podudara sa njenim formalnim planom, sto znaCi da harmonija doblja konstruktiv11u ulogu58 • U poredenju sa
poznim Bahovim delima, klasicarska harmonija и pocetku deluje uprosceno, iako se nadovezuje na dostignuca
baroknog tonaliteta. Medutim, svaki stvaralac, u okviru stila svog vremena, unosi nove elemente u svoj umetnicki
izraz, ра se i harmonski jezik obogacuje, а tonalitet siri.
Pored dura i harmonskog mola, u klasici dolazi do izrazaja i moldur. Tonalitet је prosiren time sto su sve
vantonalne dominante veoma rasprostranjene (nesto manje Dш) - sporedni trozvuci se veCinom uvode preko ovih
akorada, а pomalo se javljaju i vantonalne subdominante (Betoven). Alterovani akordi hromatskog tipa postaju
tipicna pojava za funkciju DD (prekomerni :. odn. prekomerni 6 i prekomerni ~ kao Vlln ). Javlja se i povisenje П
stupnja u okviru dvostruko prekomernog ~ i prekomerne dominante, а koriste se i umanjeni septakordi nedomi-
nantne funkcije.
U promenama tonaliteta postoje sve vrste dijatonske i hromatske modulacije, а u enharmonskoj modulaciji
zastupljene su tri grupe umanjenog septakorda i enharmonizam malog durskog septakorda; dostizanje udaljenog
tonaliteta sprovodi se i enharmonskom razmenom. Neretko, kontrast se postize i pomocu mutacije. Modulacioni
tok u razvojnim delovima sonatnog oblika Hajdnovih i veCine Mocartovih dela u pocetku se ne udaljava mnogo od
osnovnog tonaliteta, ali vec u nekim Hajdnovim kompozicUama u tom pogledu vise nema ogranicenја. Tonalni plan
takvih delova kompozicije postepeno se organizuje, sto је vec izrazito u Mocartovoj Simfoniji g-mol ор. 40; u IV
stavu ove simfonUe tonaliteti se smenjuju u cetiri etape, naizmenicno ро kvintnom krrrgu navise i nanize, sa kraCim
odmoristima izmedu pojedinih etapa (najduze zadrzavanje је u cis-molu, tonalitetu koji је polarno udaljen od
osnovnog g-mola!).
Takav sistem izgradnje razvojnih delova postaje tipican za Betovena, koji ga i dalje razraduje: nizanju
tonaliteta ро uzlaznim i silaznim kvintama i ро sekundama dodaje modulacije ро tercama, sto се postati
karakteristicno za muziku romantizma. Moduliranje u udaljene tonalitete и Betovenovoj muzici postoji cak i u
okviru jedne teme (kao na primer u sekventno gradenoj П temi prvog stava klavirske Sonate A-dur ор. 2 br. 2).
Tonalni odnosi tema u ekspoziciji sonatnog oЫika u delima ovog kompozitora nisu uvek tradicionalni (u
navedenom stavu Sonate ор. 2 br. 2: A-dur- e-mol; н Sonati ор. 53: С-dш- E-dur".). Izrazajnosti (ekspresivnosti)
Betovenovih kompozicija doprinose iznenadne modulacije: enharmonske, pomocu elipticnih veza, preko unisona,
pomocu varijantnog VI ... (v. pr. 289d, 381а; pr. 391), isticanje disonance-akordske ili figurativne, i drugo.
Primer 391

а) Betoven, Simfonija br. 9, 1П stav

G: о7 Vlv. Es: Т

Ь) Betoven, Sonata ор. 7, IV stav

Es: о (Vlv.J Е: О

58
U sonatnom oЫiku, па primer, 1 tema је u osnovnom tonalitetu, sledi most kao modulacioni prelaz ka П temi, koja је и
dominantnom tonalitetu (ili u paralelnom, kadaje osnovni tonalitet mol); dostignuti tonalitet se potvrduje u zavrsnoj grupi, za
kojom sledi razrada - razvojni deo sanizom modulacija i repriza - povratak u osnovni tonalitet.

165
 Figurativni tonovi neretko obrazuju neocekivana slucajna sazvucja, а cesto su i hromatski, narocito u delima
Mocarta. Pedalje, kao i u baroknoj muzici, zastupljen na tonici i na dominanti, а na pocetku finala Betovenove VI
simfonije (Pastoralne) nalazi se prvi primer naslojavanja tonicne i dominantne kvinte (fc-g и F-duru).
9
Osamostaljeni D , kao i disonantni "sudari" akordskih i vanakordskih tonova najizrazitiji su u Betovenovim
kompozicijama. Najsmeliji primer takve disonance nalazi se и IV stavu ЈХ simfonije - nepripremljena
cetvorostruka zadrzica nad tonicnim sekstakordom d-mola, gde istovremeno zazvuci svih 7 tonova lestvice;
ovakav "kumulus" (dvostruka harmonija) kao da najavljuje neke savremene postupke! Dodajmo tome i primer za
pravi kumulus: pri kraju I stava Betovenove klavirske Smшte Es-dur ор. 81 а istovremeno zvucanje dve
ravnopravne harmonije nastaje suzavanjem imitacije motiva horn-kvinti59 (kako је dominanta bez terce, disonanca
је manje ostra nego u primeru pod а).

Primer 392

а) Betoven, Simfonija br. 9, IV stav

А: о7 т d: D

Ь) Betoven Sonata ор 81а I stav

' '

- -• -• ! -•
-

.-
ј~ 1

." " " -

~

~
.. ~
.- - - -• ..
~

-
~

~
...• ...• -" -
--
~
,_
~

t) u ~ u ~
1
(С)
~
fi

~
- ..
~

-
.. -" -
~ -' -. - - ..". -
~

-
~
-- .- .- - --
~
1

1
~

- --
~
1

. .
~ ~
........
-
f:.

т D --Т D---- T---

Es: 'т6 о т о Т--- 0 - - - T - - - - D - - - тв

Do Betovena, svaka kompozicija pocinje tonikom ili dominantom osnovnog tonaliteta, dok se и nekim
njegovim delima na tommestu nalazei drugeharmonije: 11~ (Sonata ор. ЗЈ br. 3), DS (Sonata ор. 28, Ј simjonija),
VIID (Sonata ор. 111). Ova, kao i mnoge druge pojave и harmonskom izrazu Ludviga van Betovena pripadaju
romanticarskoj harmoniji: istaknutija hromatika i enharmonija, moduliranje ро tercama, "pozajmljivanje" akorda
iz istoimenog tonaliteta (Vlv. и duru), povremena pojava vantonalnih subdominanti i dr., а neke od njih najavljuju
elemente harmonskog jezika ХХ veka: ostre disonance, dvostruke harmonije. I и delima drugih velikih majstora
moze se sresti anticipiranje pojava koje се tek и kasnijim stilskim periodima doЬiti siru primenu. Epohu
romantizma, na primer, najavljuju smele hromatske i enharmonske modulacije и orguljskim delima Johana
Sebastiјапа Baha: Fantazija g-mol i Hromatska jantazija i fuga d-mol, niz hromatskih i skri venih tercnih srodnosti и
Fantaziji c-mol (К.V. 475) Volfganga Amadeusa Mocarta, i drugo. Slicne "anticipacije" postoje i u kasnijim
epohama.
Kompozitori romantizma (XIX vek) ukljucuju и harmoniju sve alterovane akorde, dijatonskog i hromatskog
tipa. Vantonalne dominante se sve vise vezuju elipticno, а ponekad se javljaju i u svojim redim strukturama
(hromatskim, ili kao nonakordi); prisutnije su i vantonalne subdominante (v. pr. 301). Tonalitet dodatno prosiruju
hromatski i skriveni tercni srodnici glavnih trozvuka koji nastupaju и tercnim vezama, а ne izazivaju istupanja i
modulacije. Ova pojava naziva se medijantika - prema VI i 111 stupnju, gde su ovakve medijante i najzastupljenije.

•• Horn-kvintu obrazuje silazni dvoglasni tok terca-kvinta-seksta, i obratno, uz postupno kretanje gornjeg glasa; ovu
kombinaciju cesto sviraju orkestarske horne, ра otuda potice i naziv.

166
Primer393

а) Sopen, Poloneza As-dur

>

As: Т

Ь) List, Klavirski koncert Es-dur

.
ј '\ 1
" .
1

.,.,
1

... ""'.... w -
1
~

~ - 1

--
~ ~

-
~ w ~
~ '~
~ "
' "' ~ w ~

?7 ~
~ it
(С)

-.-·.. -
1
~·

-· "~

=-
~

:=-
~~
- -
• ~--
··-
- L -
w
L
- ··-
1

·- "_
1

-
11
~·-
' :=-
~

*
1 - - ~

• q" Р#

> <
Es: т SM м т

U navedenom odlomku iz kompozicije Franca Lista (predstavnika zrelog romantizma, и cijim delima medijantika ima
najsiru primenu), hromatska lestvica (u donjem glasu) harmonizovana је tonikom i dvema medijantama koje zastupaju
kadencira-juci obrt. Ove medijante su medusobno udaljene za umanjenu kvartu, zvucno podudarnu sa velikom tercom (ces-g
nanize, 2. t.). Takva pojava uvekje prisutna и medijantnom krugu ро velikim tercama, dok se и medijantnom krugu (nizanju
medijanti izmedu dve pojave tonicnog trozvuka) ро malim tercama, па pogodnom mestu, mala terca enharmonski zamenjuje
prekomernom sekundom.
Objasnjenje sifre : М - medijanta tonike; SM - submedijanta tonike; dodatni znaci ukazuju п а to da li је medijanta
"visoka" (<) l.li "niska" (> ), odnosno па povisenje ili snizenje "zajednickog" tona и hromatskom tercnom srodniku. Medijante
dominante obelezavaju se sa МD i SМD, а subdominante- sa MS i SMS (uz odgovarajuci znak). Hromatski tercni srodnici kao
molske medijante manje se javljaju od durskih, а obelezavaju se malim slovima (npr. <m, >sm). Kod medijanti и skrivenoj
tercnoj srodnosti (sto је najreda pojava) dodatni znaci nisu potrebni, jer sa svake strane datog trozvuka postoji samo ро jedan
skriveni tercni srodnik (npr. smD, Ms).

U ranom romantizmu (Subert, Sopen, Suman ...) pretezno se javljaju one medijante koje kao lestvicni trozvuci
pripadaju istoimenom ili paralelnom tonalitetu. U prvom slucaju to su, и okviru dura, > SM i >М (VI i 111
istoimenog mola), а и okviru mola <sm i <m (VI i 111 istoimenog dura); ovi akordi mogu da se posmatraju i kao
vaгijantni akordi - izazivaju utisak prozimanja istoimenih tonaliteta, posebno kada se vezuju sa susednim
akordima (pr. 394а) • Trozvuci preko kojih se moze steci utisak prozimanja paralelnih tonaliteta su <Ми duru
60

CDvi) i >sm и molu (niska submedijanta kao molska subdominanta paralelnog dura; u a-molu: fas -c). Iza ovog
akorda najcesce sledi durska dominanta (u a-molu:f-as-c- e-gis-h); terce ovih akorada se enharmonski podudaraju
(zajednicki ton), dok se osnovni ton i kvinta pomeraju za pola stepena, uz moguce paralelne kvinte ("Subertove
1
kvinte" - и primeru 394Ь izbegnute pojavom nepotpunog D ). Takva veza jednakotercnih akorada sluzi i za
promenu tonaliteta (pr. 394с ).

ZЫiZavanje istoimenog dura i mola moze da se prati jos od ranije, preko akorada zajednickih za оЬа tonska roda: durske
60

dominante, molske subdorninante, umanjenog VII7, DD i njenog zamenika, N° i dr. Varijantni VI i ПI nastavljaju taj proces, а
prikljucuje im se i IVv. - mali durski 7 па IV stupnju dura, "pozajmljen" iz melodijskog mola (u C-duru: f -a-c-es). Varijantni
akordi и svom sastavu imaju tonicnu tercu istoimenog tonaliteta.

167
7

Primer394

а) Suman, Mala romansa (А!Ьит za mlade ор. 16, br. 19)

а: D t D Vlv. Vlv.

Ь) Subert, Boraviste (solo pesma)

с) Subert, U daljini (solo pesma)

Sredstva za moduliranje vise ne poznaju ogranicenja. Нromatske i enharmonske modulacije doЬijaju

prednost nad dijatonskim. Promene tonaliteta mogu da budu veoma brze, podredene subjektivnom izrazu - kao i
svi ostali elementi romanticarske harmonije - tako da se teziste harmonije prenosi na njenu ekspresivnu vrednost.
Bogatstvo modulacija nije podvrgnuto sistematski postavljenom tonalnom planu; u okviru razvijenijih recenica i
perioda, cak i I teme u sonatnom oЫiku, javljaju se brojna istupanja i modulacije, tako da pojava kontrasta (II teme)
u tradicijom utvrdenom tonalitetu predstavlja manje-vise formalnost. Pri svemu su vrlo ucestale modulacije ро
tercama. Prisutno је i harmonsko variranje - razlicito harmonsko tumacenje iste tematske ideje prilikom njenih
ponavljanja.
Prikrivanje osnovnog tonaliteta na pocetku kompozicije postaje sve cesce (Sopen: Balada g-mol, Sonata
b-mol; List: Sonata h-mol".). Ima primera i kada se kompozicija ne zavrsava tonicnim trozvukom (Sopen:
Preludijum F-durop. 23, Mazurka ор.17 br. 4; Suman: klavirske minijature br. 4 i 12 iz ciklusa Decje scene-Dete
koje moli i Dete se uspavljuje i dr.). Plagalne veze i plagalne kadence dolaze vise do izrazaja, а na kraju Listove
klavirske Sonate h-mol nalazi se sasvim neoЬicna kadenca - veza polarnog akorda sa tonikom (pr. 395). Na neke
harmonske postupke utice i program kompozicije (v. naslove navedenih Sumanovih minijatura).

168
 Primer 395

List, Sonata h-mol (kraj)

Pedal se, osim па toпici i domiпanti, pojavljuje па terci tonike, terci subdomiпante (pre svega molske),
poпekad i па drugim tonovima, sto ukazuje na maпju staЬilnost romaпticarskog tonaliteta. Dijatoпski i hromatski
vanakordski tonovi (narocito zadrzice) doprinose ekspresivпosti romanticarske melodije. Njihova upotreba је sve
bogatija i slobodnija (zakasnela razresenja zadrzica, skretnicna okruzenja akordskih tonova i sl.); stvaraju
"slucajna" sazvucja, а neretko zamagljuju osnovпi harmonski sadrzaj. Poпegde doЬijaju i posebnu ulogu: и
Predigri Vagnerove opere Tristan i Izolda nalazi se eпharmonsko preznacenje poluumanjenog septakorda и
zadr2icпo sazvucje (pr. 396Ь). Isto sazvucje, sa пepripremljeпom zadrzicom, пalazi se i па pocetku Predigre
(pr. 396а) - и оЬа пavedena odlomka ton gis је zadrzica pred (kratkotrajпom) septimom prekomerпog
terckvartakorda, -DD~ a-mola; sledi D1 sa uzlazпom hromatskom zadrzicom, preko koje se prethodna septima
razresava navise. Prikazana veza је lajtharmonija opere (koja iпасе sadrZi niz lajtmotiva), а pocetno sazvucje
poznato је pod nazivom "Tristanov akord".

Primer 396

Vagner, Tristan i Izolda

а)

#ir- 7-
а: -oD 4 - -
#2- - - 3
Djj.4-5 es: 117 а:·оо~-­ 7-
D114 - 5
~2- - - - 3

Ovde пе navodimo primere slozeпijih odпosa medu akordima prisutпih и delima romaпticara, koji postepeпo
dovode do "krize tonaliteta" и poznom romantizmu, posebno и operama Riharda Vagnera. U opstoj hromatizaciji
pozпoromanticarskog tonaliteta zapadnoevropske muzike ucestvuju vantonalni akordi, medijante, alterovani
akordi raznih struktura и razпim funkcijama; uz prozimanje tonskih rodova, dolazi do toga da svaki akord moze da
se паdе и svakom tonalitetu! Тime osnovne funkcije akorada postaju manje jasne, а kontrasti medu tonalitetima
manje izraziti. Nizanje uzastopnih disonanci (preko elipticnih veza septakorada i noпakorada, brojnih
vanakordskih toпova i sl.), uz stalno moduliranje i sve duze odsustvo kadeпci stvara harmoniju napetosti, koja и
Vagпerovim delima podrzava "beskrajnu" melodiju - razgradnja tradicioпalnih formalnih struktura tece paralelno
sa krajnjim sirenjem toпaliteta.
Uporedo sa hromatikom srece se jednostavna dijatoпika, poпekad sa arhaicnim prizvukom modalпih lestvica
(и delima Bramsa, Franka, ali i samog Vagnera). Modalne lestvice se koriste i za docaravanje nekog posebnog
amЬijenta (npr. и Bizeovoj operi Karmen), ajos znacajnije mesto dоЬiјајп u delima kompozitora koji u svoja dela
unose folklorne citate ili kompoпuju и duhu narodпih melodija. U Sopeпovim mazurkama, lidijski, frigijski, eolski
modus predstavljaju odjek poljske narodne muzike; u Grigovim kompozicijama su dorski, lidijski, miksolidijski i
drugi modusi preuzeti iz norveske пarodne muzike.

169
Primer 397

а) Sopen, Mazurka ор. 24 br. 2 Ь) Sopen, Mazurka ор . 41 br. 1

F lidijski Т D т cis frigijski s6 t

с) Grig, Bor (solo pesma)

d dorski s s

Modalnost u muzici XIX veka razlikuje se od renesansne modalnosti ро tome sto su akordi i akordske veze
namerno odabrani i ne predstavljaju (slucajni) rezultat susreta melodijskih linija. Modusi se prepoznaju ро
izrazenom prisustvu karakteristicnog tona (pr. 397а, 3. t.; 397Ь , 2. i 4. t.) i/ili ро specificnim harmonskim vezama:
S-t-dorski (pr. 397с); molski Vll-t i F-t-frigijski (397Ь); <IV-T i durski 11-T-lidijski; d-T-miksolidijski; d-t-
eolski (pr. 398а t. 3-4); ista veza postoji i u dorskom modusu, ali se ove dve lestvice razlikuju ро drugacijem VI
stupnju!
Modalna harmonija doЬija veoma istakп.utu ulogu u ruskoj muzici XIX veka, а "starocrkvenim" lestvicama
se pridruzuju jos neki lestvicni nizovi: pentatonika, umanjena i celostepena lestvica, lestvice orijentalnog prizvuka
(v. pr. 400). Ovde necemo prikazati posebna resenja u harmonizaciji umanjene i celostepene lestvice, tonskih
nizova pomocu kojih se najcesce slika nerealni svet u ruskoj operi-bajci (Rimski-Korsakov). Inace, u sirokim
dijatonskim povrsinama vezivanje akorada nije ograniceno njihovim funkcionalnim znacenjem, tako da se srecu
veze V-IV, V-II, uz oЬilno koriscenje akorada sporednih stupnjeva: u vezama susednih akorada (1-П, II-III, VI-V
i sl.), и dijatonskoj tercnoj srodnosti (III-1, IIl-V, IV-VI".) i kvintnoj srodnosti (Il-VI, 111-VI."). Prisutni su i razni
lestvicni septakordi, sa slobodnijim kretanjem septime (postupno navise, skokom nanize).
U navedenim okolnostima gravitacija ka jednom tonalnom centru је oslaЫj ena, tako da se dur preobrazava 11
jonski modus. Postaje karakteristicno oscilovanje tonalnog centra: najsesce dur (jonski)-paralelni mol (eolski), i
obratno (pr. 398а), zatim kvintno (pr. 398Ь) i sekundno oscilovanje (npr. eolski mol - miksolidijski dur); tonalni
centar se menja bez promene Ьilo kog tona u tonskom nizu. Uz to, cesto је proiimanje dura i istoimenog mola
(preko varijantnog VI i 111), а prisutne su i razne mutacije: iz mola u dur (i obratno), iz eolskog u frigijski mol
(snizenjem П stupnja), iz dura u dorski mol, i slicno. Preovladavaju plagalne kadence (IV-1, Vl-1, 11-1) i kadence sa
molskom dominantom i akordima prirodnog VII i III stupnja ispred tonike, dok је klasicna autenticna kadenca
nestoreda.

170
Primer 398
а) Musorgski, Hovanscina Ь) Musorgski, Slike sa izlozbe

As-dur Es-dur miksolidijski

C-dur a-mol eolski

Napomena
Тета u primeru 398Ь (donji glas) је pentatonska!

Kontrast ovakvoj dijatonici predstavlja hromatika: alterovani akordi hromatskog tipa (cesto u nestandard-
nim oЫicima), vantonalne dominante i subdominante, medijantika, polarni odnos akorada (v. pr. 382d). Uz to se na
razne naCine isticu disonance, а posebnu ulogu u tome imaju dugotrajni pedali. Na primer, u Starom zamku iz "Slika
sa izlozbe", iznad tonike gis-mola javljaju se, pored ostalog, N6 i subdominanta ovog akorda, koja је u polarnom
odnosu prema pedalnoj tonici. Brze modulacije su veoma retke.
Mnogi od ovih postupaka u muzici ruske "Petorice", narocito u delima Modesta Musorgskog, predstavljaju
novinu u tretmanu harmonije: sve veCi znacaj se pridaje koloristickim svojstvima akorada, u dijatonici i u hromatici,
dok su disonance manje Ьitne kao deo akordske funkcije , а vise su ekspresionisticke.

Primer 399

Musorgski, И cetiri zida (solo pesma, iz ciklusa Bez sunca)

. __.___ .
- -- " .,
!":'.
_,
.~ ~

. . "' ,-·.
1 1

,.·- - " ., ..- - ." ,,,.·- - . . .

~

"
" "
-
~ ~

~Ј ( f) r·
,..-Ј •

"" '
':;,/• ----~
Di qJ
,. ~

,- Ј •
19-. - -
~ ~

- . <Ј) _Ј Ј rfl.J, Ј
- .... - --· - ---· "
---,_ - ---..... "
-'""'• L"':'. !":'.

- - --· ,_.
-
1 1 1 1 1 r u .
9-8 >
D: Т s D? D SM
т------------------------------------

U•
F
т------------ тБ -v11 D2

U folklornoj muzici svih naroda postoje nacini muziciranja koji zive u usmeno_i tradiciji, а tek prenosenjem
ovih napeva u umetnicku muziku dolazi do njihovog usaglasavanja sa temperovanim oktavnim sistemom, а time i
do obrazovanja lestvica koje u raznim zemljama doЬijaju razliCite nazive i razlicita teorijska i prakticna
(harmonska) tumacenja. Pregled lestvicnih nizova u primeru 400 ne iscrpljuje njihov broj, а ni njihove nazive.
Celostepena lestvica nema folklorno poreklo, а neki se srecu u umetnickoj muzici i nezavisno od folklornog uticaja
(npr. umanjena lestvica).

171
Primer400

а) Miksolidijski moldur Ь) Dominantni moldur с) Dominantni mol

(melodijski dur) (frigijski dur)

о
!
о .; о /,...
r::
f)o ;: 11 г Ьо 0
Ђ : /,..,~о :: 11

d) Dvostruka dominantna le- е) Balkanski mol f) Madarski mol

* stvica (frigijski moldur) (lidijski durmol)

F ~ : : 1,.{ 'о " 11 • ~ #•: ': о ~о ;; 11 F ~ #7: г: la{ 'о :: 11

g) Alikvotna lestvica h) Lokrijska lestvica i) Celostepena lestvica

(lidijsko-miksolidijska)

z ~о
?;
: ~= ~о i. #". f о #о(Ь•) о
~
*
() г t211
Ьо ~о
г 11 11
о
о
11
-& о о
-0- -0-

ј) Umanjena (malotercna) lestvica k) Pentatonika

0
11
-е-00
0° 10 0 0° 11
о

Napomena
Lestvice sa prekomernom sekundom u donjem tetrahordu imaju orijentalni prizvuk (od Ь do f) . Lestvice pod Ь) i с) imaju
tonski niz moldura, odnosno harmonskog mola, ali sa tezistem na dominantnom tetrahordu (koji је postao donji); pod d) - dva
dominantna tetrahorda. Logika alternativnih naziva proizlazi iz dobijenih lestvicnih nizova.
Balkanski mol moze da se pamti kao dorska lestvica sa povisenim IV stupnjem, а lidijski durmol (pod f) kao harmonski
mol sa povisenim IV stupnjem; durmol је stariji naziv za haпnonski mol.
U alikvotnoj lestvici prepoznaje se alikvotni niz od 8. tonanavise (v. pr. 26).
Umanjena lestvica је niz u kome se smenjuju velika i mala sekunda; moze da zapocne i malom sekundom ("istarska
varijanta"). U okviru oktavnog sistema imajedan ton vise (8), dok celostepena ima jedan ton manje (6) nego ostale lestvice (7).
U pentatonici se raznim redosledom smenjuju male terce i velike sekunde (5 tonova).

Muzika nacionalnog smera и jugoslovenskim prostorima ima niz predstavnika. Inventivna i pre-
poznatlji va harmonska resenја dao је srpski kompozitor Stevan Mokranјас и svetovnoj i duhovnoj horskoј muzici.
U duhovnim kompozicijama oslanja se na melodijske obrasce crkvenog pojanja - glasove. U Rukovetima, gde
obraduje narodne pesrne, veorna је cest balkanski mol; prekomerna sekunda se krece slobodno, а melodijski finalis
је na 11 stupnju, kao kvinta durske dominante. Dominanta se и kadenci tonikalizuje tako sto је pred njom DD ili
VIID, а zbog melodijskog pokreta navise ka finalisu obrazuju se paralelne kvinte, nazvane "Mokranjceve kvinte":
to је kretanje iz umanjene и cistu kvintu (suprotno klasicnim pravilima), а moze da se nade i izmedu spoljnjih
glasova (pr. 40 la) ! Slicne kadence, sa tonikalizovanom dominantom, nalaze se i kada је melodija durska.
Modalni elementi se ispoljavaju na vise nacina: ukljucivanjem akorada modalne lestvice и harmoniju,
istupanjem u dominantni mol (u balkanskom molu), ucestalom pojavom DS kada је melodija и miksolidijskom
duru (sto se kombinuje i sa modulacijom u dominantni mol - v. na primer 1. pesmu и XI rukoveti), cescom
primenom sporednih trozvuka, neklasicnim harmonskim obrtima, oscilovanjem tonalnog centra (v. 1. pesmн
Х rukoveti, 3. pesmu V!П i 4. pesmu ХП rukoveti, 1. pesmu ПЈ rukoveti ...). U primeru 401а melodija sopranaje u
balkanskom molu, dok se и ostalim glasovima javljaju tonovi harmonskog mola, odnosno lidijskog durmola. U
primeru 401Ь, pored oscilovanja (c-g-c), vidimo kadencu u kojoj vodeca melodija ima silazni pokret, ра su
"Mocartove kvinte" (izmedн spoljnjih glasova) u poslednjem trenurku izbegnute anticipiranjem kvinte dominante.
U celini, Mokranjcev harmonski jezik је ranoromanticarski, veoma Ыizak klasici.

172
 Primer401

а) S. Mokranjac, VIII rukovet (druga pesma)

S10 Мо - ra - va, sto Мо - ra - va mut - по re - Се,

е balkanski t d v116

Ь) S. Mokranjac, Х rukovet (druga pesma)

-
в

'---
с:
с: t 0Vll -v11 6- D
05-4
g: t6 t6 s t- 3-

Pred k:raj XIX veka javlja se u muzici novi pravac - impresionizam. On se nadovezuje na tekovine
romantizma, ali ро mnogo cemu predstavlja poslednji tradicionalni stil i prvi korak muzike ХХ veka. Njegova
savremenost se pre svega ispoljava na polju harmonije. Tonalitet, koji је vec Ьiо poljuljan - s jedne strane
hipertrofijom hromatike, а s druge modalnim lestvicama - morao је da se "rastoCi": funkcionalno znacenje
harmonskih sklopova i veza potisnuto је u drugi plan, а prednost se daje njihovoj koloristickoj vrednosti, zvнcnom
kvalitetu akorada ро seЬi. ------
Tonalnu osnovu impresionisticke muzike cini stapanje dura i mola sa raznim modalnim lestvicama
("starocrkvenim" i drugim); tonovi modalnih lestvica ugradнju se i u akordiku i u melodiku, а pri svemu tome i
hromatika ima znacajnu ulogu. I dalje se upotreЫjavaju akordi tercne grade: durski i molski trozvuci, а sve vise i
prekomerni trozvuk (u kontekstu celostepene lestvice), svi septakordi, razne vrste nonakorada, zatim
undecimakordi (sestozvuci) i tredecimakordi (sedmozvuci). Akordi se veoma cesto "Ьоје" dodatim tonovima:
sekstom, sekundom (nonom), kvartom, koje zvuce uz akordske tonove kao staЬilne disonance (najcesce_udaljene
za veliku sekundu od pojedinog akordskog tona). Tonika sa dodatom sekstom postaje uoblcajeno sazvucje. Nona
dominantnog nonakorda moze da Ьнdе postavljena uz osnovni ton, kao dodata sekunda, ali i ispod osnovnog tona!
Poreklo dodatih tonovaje u nerazresenim zadrzicama, koje takode preobrazavaju zvucnost akorada (kao sto је, н
romantizmu, Ьiо slucaj sa dominantnim sekstseptakordom). Javljaju se i akordi sa dvorodnom tercom (istovremeno
durskom i molskom), sa disalterovanom kvintom ili tercom (v. pr. 323c-f), sa dvovrsnom septimom (malom i
velikom) i slicno, а ima i primera kvartnih i kvintnih akorada.
Koloristicka svojstva harmonije ne isticн samo raznovrsne akordske strukture vec i odnosi medu akordima:
oni se vezuju slobodno, а postaje karakteristicno paralelno kretanje trozvнka, cetrvorozvuka i petozvuka - ро
sekundama, ро tercama (medijante kao 5, 7 ili 9), u kvintnom ili polarnom odnosu; time se ponistavaju funkcije
akorada, posebno ,,kriticnost" septime i none 61 • Ponegde se javljaju i kumulusi (Ьikordi). Ipak se tonalnost impresio-

61
Ovakav opsti paralelizam naziva se i miksturni paralelizam- prema vrsti registara na orguljama pomocu kojih se ukljucuje
veCi broj alikvotnih tonova na pritisak samo jedne dirke, sto menja boju odsviranih tonova (lat. mixtura = mesavina).

173
nistickih kompozicija, ma kako bila mestimicno zamagljena, ne dovodi и pitanje. Upotreba pedala na tonici i na
dominanti i kadence, iako najcesce nekonvencionalne, obezbeduju staЬilnost tonalnog centra.
U muzici Кloda DeЬisija, najkompletnijeg predstavnika impresionizma, posebno је cesta upotreba
celostepene lestvice i pentatonike, dok su disonance manje ostre nego и kompozicijama Morisa Ravela, cije
stvaralastvo jednim delom pripada neoklasicizmu.

Primer402

а) DeЬisi, Prelidi, I sv. br. 10 (Potonula katedrala) 61

- paralelni trozvuci, miksolidijski modus

С:

Ь) DeЬisi, Prelidi, П sv. br. 6 (Ekscentricni "General Lavin")

- tonika sa dodatom sekstom

(f) р

рр

с) DeЬisi, Prelidi, I sv. br. 8 (Devojka d) Ravel, Koncert za klavir G-dur, I stav
lanene kose )- paralelni 2, и - dvorodna terca
kadenci D 11 bez terce
~

~10---9--7-
Fis: Т 5 4 5 6 5 qЗ
Ges: os 2 ~3--------

Debisi је programske naslove svojih klavirskih prelida ispisivao па kraju svake kompozicije. U veCini dela ovog kompozitora
62

melodikaje fragmentarna, sto se najjasnije vidi u primeru 402f.

174
 е) DeЬisi, Prelidi, I sv. br. 9 (Prekinuta serenada)
- dvostruka dominantna lestvica na dominanti b-mola, na kraju nerazresena zadrzica

о7 __
Ь:
Ьз

t) DeЬisi, Prelidi, I sv. br. 4 (Zvuci i mirisi kruze i1ecernjim vazduhom)

-frigijska dominanta и duru; paralelni cetvorozvuci uz pedalno okruzenje tonike sa 6 umesto 5;
>M2 sa 9 i 6 ispod osnovnog tona

Modere

r. fd.j
":"--r= fd. ј
А: т т т
-------·- --- -- -- --
~

~~ gr g~ ~~ ~ r> ~ r ~
(D~----------------------------~~------------~~~----~----------·
g) DeЬisi, Uspavanka slonu (DeCji kutak, br. 3) h) DeЬisi, Prelidi, I sv. br. 2 (Jedra)
- pentatonika, trozvuk sa dodatim tonovima - celostepeni sestozvuk 63

+6 D Т - - +6 +6 D Т
В: т+2 D Т +2 D Т
+2

"" Undecimakord h-d-fis-as-c-e (D 11 ) је celostepena dominanta (CD), kao i D 0 sa disalterovanom kvintom (v. pr. 323f); moze da
bude notirana i kao -D9 sa dodatom sekstom (e-gis-h-d-fis+c). U svim oЫicima zvuci isto, а zapis se prilagodava kontekstu
kompozicije. Sadrzi kompletnu celostepenu lestvicu.

175
 i) Ravel, Kuprenov grob, Ш stav-Fo rlana
-ostrije disonance u dorskom e-molu, eolska kadenca

Allegretto

4
е: t3 s

ј) Ravel, Pavana za umrlu infantkinju k) Ravel, Kuprenov grob,

7
- paralelni 9; kadenca па Т (DS) IV stav - Rigodon
13
- kadenca sa D bez terce

13
С: s 7 0 11 т

7
koriste mnogi kompozitori
Elemente impresionisticke harmonije, krajem XIX i u prvoj polovini ХХ veka,
... ). Ruski kompoz itor Aleksan dar SkrjaЬin, u Cijem se
(De Falja, Respigi, Stravinski ... ; u Srbiji Milojevic, S. Hristic
m, dosao је do original nog harmonskog sistema:
stvaralastvu romanticna ekspresija objedinjuje sa impresionizmo
i nonakor de pretezno hromats kog tipa sa prizvukom
vec и ranim delima cesto primenjuje dominantne septakorde razresenja se
no ovakvi akordi preovla davaju, а njihova
celostepenosti (navedene u pr. 64384d i druge); postepe
tipova akorada и tercnim odnosim a (pretezno
zamenjuju tritonusnim vezama , сети se prikljucuju i veze istih
elementi
e lestvice , а kao njen kontrast javljaju se
malih terci). Ovakvi postupci izazivaju pojavu umanjen
celostepenosti; sve to ovoj muzici daje specificnu boju.
Primer 403 SkrjaЬin , Etida ор. 56 br. 4
а) pocetak
*х--- *.----..

7
т 5+6
Ges: ~ т~+6
4 - - - -3 +6 3+4

nizmu tvrdo umanjen og septakor da (v. pr.

Ove "tritonusne karike" imaju poreklo u odnosu -vп ~ - D (v. pr. 382) i u enharmo
1
64

38За,Ь) .

176
 Pocetni akordi и 1. i 2. taktu i drugi akord и 3. taktu primera 40За prepoznaju se uz pomoc enharmonije: lz=ces, cisis=d, ''
g=asas. U prva tri takta uocava se deo umanjene lestvice (obelezeni tonovi), а u 6. taktu zvuCi celostepenost. Da је pocetak
kompozicije in С postaje jasno na mestima gde је odnos akorada cista kvarta i cista kvinta. Inace, tritonusпa karika g-des
priЫizava C-dur polarno udaljenom Ges-duru, sto је potvrdeno u zavrsnoj kadenci: pred zavrsetkom, u Ges-duru (pr. 403Ь) ,
nalaze se u zvucnoj gradaciji pred pauzom, doslovпb poпovljena tri pocetna takta!
U kadencama, toпike C-dura i Ges-dura imaju nerazresene zadrzice, odnosno dodate toпove. Disonantna tonika postaje
uobicajeпa и savremenoj muzici, а sa Ыazim disoпancamajavlja se i и francuskom impresionizmu.

U nek:im Skrjabinovim delima istaknutu ulogu imaju kvartni akordi. U simfonijskoj poemi Prometej nalazi se
sestozvuk sastavljen iz razlicitih vrsta kvarti: a-dis-g-cis-fis-h (dve prekomerne, dve ciste i jedne umanjene);
nazvan је "Prometejev akord" (na pocetku poeme је и drugom obrtaju). Proizisao је iz kvartne postavke tvrdo
umanjenog nonakorda sa dodatom sekstom: a-cis-es-g-h+fis, uz enharmonsku zamenu kvinte (es=dis). Zbog
neobicne zvucnosti, ovakvi i slicni visezvuci mogu da traju dugo, menjajuCi obrtaje i broj zastupljenih tonova, ali
odredenija razresenja kao pokazatelji tonaliteta izostaju, Cime se neka dela ovog autora blize atmшlnosti.

U muzici ХХ veka, uporedo sa "zakasnelim" romanticarima i impresionizmom, nicu novi stilsk:i pravci:
ekspresionizam, nacionalne skole ХХ veka, neoklasicizam i drugi. Zajednicka osoЬina harmonskog jezika ovih
pravaca је potpuna emancipacija disonance.
Posebna obelezja svakog od pomenutih stilova podrazumevaju neke specificnsti. Ekspresionizam se,
pocetkom ХХ veka, nadovezao na pozni romantizam, potencirajuCi ekspresiju do krajnjih granica. Umetnick:im
delima ovog stila (ne samo и muzici) svojstveno је izrazavanje burnih dusevnih stanja, straha, uzasa, negiranje
tradicionalnih vrednosti, neretko kroz ironiju i grotesku. Najizrazitiji predstavnici ovog stila и muzici su Arnold
Senberg i AlЬan Berg. U melodiji dominiraju skokovi velik:ih intervala, и harmoniji - ostre disonance u slobodno
gradenim akordima netercnog sklopa. Napustanje tonalnog centra i tonaliteta uopste okarakterisano је kao
slobodna atonalnost. Ova faza atonalnosti ne traje dugo- smenice је dodeka:f'onija, sistem ciji је autor Senberg.
Dodekafonija је kompoziciona tehnika zasnovana na seriji koju cine dvanaest ravnopravnih tonova
hromatske lestvice: tonovi se rasporeduju и slobodnom redosledu, а nijedan ton se ne ponavlja pre zavrsetka celog
niza. Pri tome se izbegavaju razlozeni trozvuci i drugo sto bi asociralo na tradicionalnu muziku. Tako dobijena
serija koristi se и cetiri vida: u osnovnom (prvobitnom) oЫiku, и retrogradnom oЫiku, u inverziji i и inverziji
retrogradnog oЫika, а svi oЫici serije mogu da se transponuju na svih dvanaest tonsk:ih visina temperovanog
sistema. U melodijskoj (horizontalnoj) primeni dodekafonskog niza moguca је najraznovrsnija ritmizacija, pri
tome i promena registra pojedinih tonova; u harmonskoj (vertikalnoj) primeni, tonovi serije ро istom redosledu
obrazuju sazvucja, s tim sto visinsk:i raspored tonova koji nastupaju istovremeno nije Ьitan . Razni oblici serije
mogu da se smenjuju uzastopno ili da teku naporedo.
Primer404
а) Cetiri oЫika 12-tonske serije dela citiranog pod Ь) i с)

Originalni oЫik (О ili Р) Retrogradni oЫik (R)

Що 9° 9° qo 1
# #п lo qo 1ЈОЈО *о
2 3 4
qi1
5
(Ј

6 7 8 9 10 11 12
11

12 11 10
~
-о
987
~ ~
!lo
!1
~()
65432
9() t<o
~
ho
1 1-~ ~
'"··
Lo

1
11
..

Retrogradna inverzija (RI)

о lo go 0 Що g,. gп ~о qo Що qo qo gп 110 lв• ~о 11

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2

Ь) Senberg, Кlavirski komad ор. ЗЗа с) Iz istog dela - vertikalna primena serije
- horizontalno oЫikovanje serije (О) (О , zatim RI и transpoziciji od tona а)

4
3

177
 Slobodna atonalnost i dodekafonska tehnika u okviru ekspresionizma proizisle . su iz sasvim hroma-
tizovanog tonaliteta, ciji је tonalni centar vec uveliko Ьiо poljuljan. U dodekafonskim kompozicijama i prikazima
dvanaestotonske serije razresnice se stavljaju i tamo gde to nije neophodno, Cime se i vizuelno istice ravnopravnost
svih tonova (svi imaju predznake!).
Izlozeni osnovni principi dodekafonske tehnike imaju i svoje varijante. U svemu se ogleda racionalan, konstruktivisticki
prilaz oblikovanju muzickih dela, koja postaju veoma saieta. Anton Vebern (Senbergov ucenik, kao i Berg), usvojivsi
dodekafonski princip organizovanja tonske grade, tezi slicnoj organizaciji i ostalih muzickih parametara: trajanja tonova,
dinamike, tonske Ьоје i drugih, sto vodi ka totalnom serijalizmu.

I u delima kompozitora drugacijih stilskih orijentacija izgradnja akordske vertikale Ьiva potpuno slobodna, а
definisu se i neki novi principi. Umesto terce, gradivni interval moze da bude kvinta, kvarta, sekunda. Ki•intni
akordi se najjasnije uocavaju kada se sastoje iz Cistih kvinti. Iz istog razloga se i kvartni akordi uglavnom sastoje iz
Cistih kvarti, а izraziti su i u kombinaciji Ciste i prekomerne kvarte. Кvintni akordi najcesce Cine viseslojni pedalni
fon, dok se kvartni akordi dosta upotreЫjavaju i и paralelnom kretanju. Drugacije postavke ovih akorada obrazuju
kombinovane kvartno-kvintne i druge akorde и kojirna se istice zvucnost sekunde; takva sazvucja se doЬijaju i
pomocu nerazresenih zadrzica и okviru akorada tercne grade.

Primer405
~ll •
~i 11
i
&
1
~g
&
ls
& & • ••

Sekundni akordi se sastoje iz velikih ili malih sekundi, ili komЬinovano; oni obrazuju klastere na manjoj ili
65

vecoj zvucnoj povrsini. U avangardnoj muzici sredinom ХХ veka klasteri u kojima su zastupljeni svi hromatski
tonovi zapisuju se uprosceno, bez pojedinacnih nota u obelezenom prostoru (pr. 406с ).
Primer406
а) Prokofjev, Kisa i duga (Decja muzika, br. 8) Ь) Slavenski,
Jugoslovenska svita,
I stav

с) Belezenje hromatskih klastera

ili ili

25"

Jedan od savremenih metoda obrazovanja visezvuka od nejednakih intervala је gradnja akorada na osnovi
izabranog intervalskog modela. Za model se uzima komЬinacija od dva intervala razlicita ро veliCini, ili od tri
intervala (retko vise) u kojoj se bar jedan razlikuje od druga dva, ра se ista zvucna komЬinacija naslojava u vertikali.
Granicni tonovi modela ne smeju da Cine oktavu, kako se пе Ьi doЬilo oktavno ponavljanje (pr. 407а,Ь ).
Intervalski model moze da se ponovi i u inverziji, pri cemu svi intervali ostaju isti ро zvucnosti jer (mogu da
budu i enharmonski notirani). Тime nastaju simetricni akordi - njihov donji i gornji sloj predstavljaju sliku и
ogledalu (pr. 407с-е; zagradomje oznacena osa obrtaja, kojaje dvostruka kadaje izmedu odgovarajucih tonova
dva akordska dela broj polustepena neparan). Inverzija se inace rado primenjuje u kompozicijama polifone fakture,
gde izmedu pojedinih linija mogu da nastanu "bezobzirne" disonance, sto se odnosi na savremenu polifoniju uopste
(pr. 407f). ·

•• Engl. cluster = grozd.

178
Primer407

а) Ь) с) d) е) f) Bartok, Mikrokosmos, III sv. br. 91

с.4 + v.2 + v.3

Do sada је samo uzgred spomenut Ьikord- istovremeno zvucanје dva akorda. U Ьikordu se najcesce zdruzuju
dva jednostavna, ali nesrodna akorda, tako da se u ukupnom zvuku doЬija ostra disonanca (pr. 408а,Ь). Bikordi
mogu da nastanu i kao rezultat samostalnog kretanja dva zvucna sloja u okviru istog tonaliteta, ра se stice utisak
Ьifunkci01шlnosti sazvucja (pr. 408с ); tonska vertikalaje tada "slucajni" rezultat slojevitog muzickog toka. Rede se
naslojavaju tri ili vise Ыokova (polikordi, polifunkcionalnost). Ovakva naslojavanja u sferama dva ili vise tonaliteta
dovode do Ьit01шlnosti i politonalnosti.
Sazvucja slozeпe toпske vertikale пazivaju se i poliharmonije, koje poпekad obuhvataju skoro сео liromatski total. Takva
sazvucja se razlikuju od pravih klastera ро tome sto пjihovi tonovi pripadaju odredenim akordima tercпe strukture, а i kada to
nije slucaj rasporedeni su tako sto и nizem registru preovladavaju veCi iпtervali, а и visem i visokom sve manji, ali пе iskljucivo
sekunde; и tome se и izvesnoj meri ogledaju zakonitosti alikvotnog niza. Na primer, pocetni akord Balkanofonije Josipa
Slaveпskog sazdan је па podlozi Ciste kviпte, а sadrzi jedanaest toпova od mogucih dvanaest! U primeru 406Ь uticaj alikvotпog
niza vidi se i u postavci klastera.
Primer408

а) Stravinski, Petruska, II slika

C-dur ,--- 3 ~

Fis-dur

Ь) Stravinski, Posvecenje proleca с) Honeger, Simfonija br. 5, I stav

~

0
Vll 0
Vll F
0
Vll VI d s d
d: F F 1 F
0
111 s d s

Treba primetiti da је и primerima 408а i с melodijski tok pojediпacnih liпija dijatoпski, а da savremenost zvuka proizlazi
iz bitonalne (а), odnosno bifunkcionalпe vertikale (с).
Aпaliza bikorda и primeru 408Ь је samo orijeпtacioпa, jer se as-mol пе pojavljuje. Bikorde treba razlikovati od vise
zvuka dobijenih naslojavanjem terci (up. navedeпe primere sa pr. 402i-k).

Na gradnju akorada utice i linearna osnova dela. Ova pojava nije nova- u klasici su durske i molske lestvice
Ьile osnova za izgradnju lestvicnih akorada, u romantizmu, posebno u nacionalnim skolama XIX veka, tome se
prikljucuju razni modusi. U savremenoj muzici, pocev od impresionizma, broj modusa se povecava, а njihovi
tonovi ulaze u akordiku shodno stilskoj orijentaciji kompozitora (kao, na primer, dodate sekunde u

179
 impresionistickom tumacenju pentatonike- v. pr. 402g). Mnogi konipozitori ХХ veka koriste, vise ili manje, sve do
sada navedene moduse, а neki od njih konstruisu nove tonske nizove na osnovu kojih komponuju svoja dela66 • Као
najpoznatije treba pomenuti "sedam modusa sa ogranicenom transpozicijom " Olivijea Mesijana (Olivier
Messiaen), francuskog avangardnog kompozitora. Oni imaju od 6 do 10 razlicitih tonova unutar oktave (ali nikad
7!), isti pocetni ton i njegov tritonus, tako da potiskuju poredenja sa tradicionalnim lestvicama. Tonovi odabranog
modusa slobodno se biraju za gradnju akorada, koji imaju koloristicka, ali ne i funkcionalna svojstva6'.
U delima kompozitora nacionalnih skola ХХ veka stari modusi i folklorne lestvice doЬijaju harmonska
tumacenja koja odgovaraju tekovinama nove muzike. Dela sa citatima narodnih melodija ili srodnom tematikom
mogu da budu tonalna, Ыiska impresionizmu (ponekad i romantizmu), ali su и njima uglavnom prisutne јасе
disonance - и akordima tercnog i netercnog sklopa, kao dodate male sekunde, и okviru raznovrsnih (jednostrukih,
dvostrukih, visestrukih) ostinata koja docaravaju narodno muziciranje. U istom cilju rado se koriste paralelne
kvinte i oktave (i drugi paralelizmi), ponavljanje kratkih fraza, а promena tonalnog centra najcesce se sprovodi
putem tonalnog skoka. Ritmicka snaga i promenljivost metrickog toka pri svemu doЬijaju veoma znacajnu ulogu.
(Videti Sedam balkanskih igara Marka Tajcevica.)
Istaknuta primena disonanci и mnogim kompozicijama folklorne orijentacije priЫizava takva dela
ekspresionizmu. То se posebno odnosi na ona и kojima preovladavaju akordi netercne grade i Ьitonalnost
(Ьimodalnost) - pocev od jednostavne dvoglasne fakture и kojoj melodijske linije uporedo teku и dva tonaliteta
(modusa), do suprotstavljanja akordskih Ыokova и Ьitonalnom i politonalnom (polimodalnom) naslojavanju.
Тipicna dela takve vrste su Posvecenje proleca i Svadba Igora Stravinskog, Allegro barbaro Bele Bartoka, Skitska
svita Sergeja Prokofjeva, а Ыiska su im mnoga dela Josipa Slavenskog (Balkanof'onija, Cetiri balkanske igre i dr.).
Neoklasicni stil se moze definisati kao povratak preglednim muzickim t'ormama apsolutne muzike,
ostvarenim harmonskim sredstvima muzike ХХ veka. То znaci da kadence rasclanjuju delove oЫika i utvrduju
tonalne centre, а melodija ponovo doЬija svoje jasne konture (kao "crtez" i kao forma); izbor akorada i sazvucja
potpuno је slobodan. Za muziku Sergeja Prokofjeva (Cije stvaralastvo najveCim delom pripada ovom stilu)
karakteristicna је primena i konsonantnih trozvuka, sa osloncem na dijatoniku, gde utisak savremenosti
obezbeduju neocekivane pojave udaljenog tonaliteta ili akorada udaljenih srodnosti, specijalno и kadencama (v. pr.
381Ь; pr. 409а). Njegove sonate, simfonije, koncerti (dela klasicnog oЫika) i druge kompozicije oЬiluju i
disonantnim sazvucjima, Ьifunkcionalnim i Ьitonalnim tokovima, ali sa ulivanjem и odreden tonalni centar.
Kadence vise predstavljaju smenu nestaЬilnog i staЬilnog akorda, nego tradicionalni kadencirajuci obrt (и
primerima 406а i 409а dominanta nema klasicnu strukturu!).
Slicne opste osoЬine karakterisu dela mnogih kompozitora ХХ veka koji su neoklasicizam prihvatili kao
stalno ili privremeno opredeljenje. U delima nekih autora izrazenaje posebna naklonost ka polifoniji i polifonim
oblicima, ра tako ogranak neoklasicizma predstavlja neobarok. Samostalno kretanje deonica ne podleze drugim
zakonitostima osim kontrapunktskim - glasovi se susrecu и konsonancama, Ыazim ili ostrijim disonancama,
obrazujuCi slucajna sazvucja. Glavni predstavnik ovog pravca, Paul Нindemit, teorijski је obrazlozio svoje
shvatanje tonalnosti. Njegov sistem poCiva na odredenju stepena srodnosti svih tonova hromatske lestvice prema
tonalnom centru i klasifikaciji intervala i akorada (raznih struktura) prema stepenu disonantnosti63 • Kako tonski rod
nije diferenciran, kompozicije su "in С", "in G" itd., sto inace, kao odrednica tonalnog centra, odgovara i drugim
neoklasicistickim i srodnim delima (pr. 409Ь).

Primer409

а) Prokofjev, Romeo i Julija, balet (П stav iz svite)

>

> <
С: Т SM м т 11 ss 6 +о# 7 т

"' Na izvestan nacin i dodekafonska serija predstavlja "modus", u okviru specificnog naCina komponovanja.
67
Detaljnije о sistemu Mesijanovih modusa, kao i о drugim pojavam и savremenoj muzici, moze se videti u knjizi Dejana
DespicaHarmonija sa lшrmonskom analizom (III deo), izd. Zavoda za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
68
Ovaj komplikovan sistem izlozen је и Hindemitovoj knjizi Unterweisung im Tonsatz, kod nas objavljenoj u prevodu
Vlastimira Pericica pod naslovom Tehnika tonskog sloga (izd. Univerzitet Umetnosti, Beograd, 1983).

180
 Ь) Нindemit, Ludus tonalis ("Tonska igra")

U delima mnogih kompozitora ХХ veka ukrstaju se i objedinjuju izrazajna sredstva savremene muzike:
ekspresionisticka и tretmanu disonance, polifona ро fakturi, neoklasicna ро formi, uz to, ро sadrzaju, mogu da
budu Ыiska folklornoj muzici. U primeru 41 Оа vidimo zavrsetak modalne narodne melodije koja је и polifonoj
horskoj obradi Josipa Slavenskog neoЬicno harmonski tretirana: melodijaje sve vreme nepromenjena, и cis-molu
eolskom (sa prizvukom pentatonike), а drugi glasovi јој se "suprotstavljaju" dijatonskim i hromatskim linijama
koje se susrecu и akordima vise puta stranim tonalitetu melodije (u navedenom odlomku to su paralelni durski
kvintakordi koji hromatski silaze do tonike ).
Muzika Bele Bartoka oЬiluje modalnom dijatonikom folklornog prizvuka i inventivno primenjenom
hromatikom; jedno i drugo karakterise teme i polifone tokove njegovih kompozicija - Gudackih kvarteta i drugih
(v. pr. 407f i odgovarajuce minijature iz Mikrokosmosa). Neretko, sazvucja i akordi sa smelim disonancama tek na
kljucnim delovima muzickog oЫika dolaze do sigurnog tonalnog centra.

Primer410

а) Slavenski, Voda zvira (kraj)

cis:

Ь) Bartok, Koncert za violinu i orkestar, I stav

pocetak

Allegro ma non troppo

(pizz.)
in Н

~
',
r
181

.,..
 kraj

-" <tr- -
tJ
#- ....- #- u-

- - - - - ""
- - ""
ј~ •I- "1- "1- "1- •I-
.. " - -- -- --

! -· - -· - -· - ·-· -· -· -·
' " ~

"'
f.. п 1--'п
q""
~=~ ""
-= ""
-= "" q"" ""
-= ""
-=""' ""
-= _f
-·.. - - - - "" ""
-1=
""'
.1.1-г.:-

" "" " ~

""'
1
" " -
~

--

Muziku ХХ veka obelezavaju jos neke pojave. Komponovanје и cetvrttonskom sistemu {svaki polustepen se
deli na dva dela) zastupao је ceski kompozitor Alojz НаЬа. Novi izvori zvuka, vezani za razvoj elektroakustike,
omogucavaju pojavu konkretne i elektronske muzike, gde tonske visine (ра prema tome ni harmonija) nisu Ьitne:
snimljeni zvuci i sumovi iz realnog zivota, odnosno zvucni materijal doЬijen elektronski, postaju grada koja se
oblikuje; s ovim moze da se kombinuje pevanje i sviranje па tradicioпalпim iпstrumeпtima, transformisano ili
prirodno. Partiture elektronske muzike imaju svoje роsеЬпе zпake. Aleatorika (lat. alea = kocka) istice slucajпost
kao princip, prepustajuci izvodacima, mапје ili vise, impi·ovizovaпje prema odredenim uputstvima (harmoпska
vertikala је и potpunosti slucajпa!). Ovaj pravac је reakcija па strogost vec pomenute serijalne muzike, kao sto
је redukcionizam (minimalizam) reakcija na slozenost drugih stilova uopste: kompozicije se ostvaruju dugim
ponavljanjem izabranog, veomajednostavnog tonskog obrasca, uz povremene ijedva primetne izmene.
Osoben harmonski jezik pojavljuje se u dzez-muzici Uazz), koja ide za opstim pojavama u harmoпiji i
interpretira ih na svoj nacin. Osnovna dursko-molska tonalnost, sa oslaпjanjem па peпtatoпiku i sa
пetemperovanom intonacijom terce i septime (Ыие notes =tuzni tonovi) potice iz crnacke muzike i predstavlja
podlogu melodiji sa istaknutim sinkopiranim ritmovima. U harmoniji se koriste sve vrste akorada - od trozvuka do
sedmozvuka, cesto sa dodatim tonovima, dvorodnom tercom, nerazresenim zadrzicama - najvise u paralelnom
vodenju. Jedna od Ьitnih odlika stila је improvizacija. Figuriranje u melodiji i prolazпe harmonije jos vise isticu
disonantnost dzeza. Za obelezavanje akordskih struktura u ovoj vrsti muzike, kao i u raznim zanrovima zabavne
muzike, ustalila se sifra kojom se obelezava zvucпost akorada, а ne njihova funkcija ili stt1panј.

182
 PRIМERI IZ MUZICКE LITERATURE
- Indeks za I i П deo udzbenika -

BARTOK, Bela (Bart6k, Bela; 1881-1945)

ll-407f, 410Ь
ВАН, Johan Sebastijan (Bach, Johann Sebastian; 1685-1750)
1-la, lla,b;35c, 78с, 187а; 193;
11- 237а-е, 292, 345а,Ь
BETOVEN, Ludvig van (Beethoven, Ludwig van; 1770-1827)
1-2с, 12, 15, 19, 23, 48Ь,е; 50, 51, 52Ь, 78Ь, 166а,Ь; 178а, 186Ь, 188d;
11-206, 214а,Ь; 222, 225Ь, 233е, 265а, 270а,Ь; 279а,Ь; 289a-d, 290, 296с, 345e,f; 371i, 372, 381а,
391а,Ь; 392а,Ь

BRAMS, Johanes (Brahms, Johannes; 1833-1897)

1-2е;
11-287Ь,301е

VAGNER, Rihard (Wagner, Richard; 1813-1883)

11-396а,Ь

VEBER, Karl Marija (Weber, Carl Maria; 1786-1826)

11-255с

GLINКA, Mihail Ivanovic (1804-1857)

11-301с

GRIG, Edvard (Grieg, Edvard; 1843-1907)

11-346, 397с
DEBISI, Klod(Debussy, Claude; 1862-1918)
11 - 402а-с, e-h
LIST, Franc (Liszt, Franz; 1811-1886)
11- 393Ь, 394с, 395
MENDELSON, Feliks (Mendelssohn, Felix; 1809-1847)
1- Љ;
11-ЗOld

MOКRANJAC, StevanStojanovic(1856-1914)
1-20,49;
11-401а,Ь

MOCART, VolfgangAmadeus(Mozart, WolfgangAmadeus; 1756-1791)

1-2а,Ь; 8, 9а,Ь; lOa,b; 13, 53, 78а, 116а, 169, 176, 182;
ll-265b,287a,288b,297a,344,366e,371k
MUSORGSКI, Modest Petrovic ( 1839-1881)
11- 382d, 398а,Ь, 399
, PROKOFJEV, Sergej Sergejevic (1891-1953)
11-381Ь,406а,409а
RAVEL, Moris (Ravel, Maurice; 1875-1937)
ll-402d, i-k
SKRJABIN,Aleksandar Nikolajevic (1872-1915)
11-403

183
,-----·---
SLAVENSIO,JosipStolcer(1896-1955)
11-406Ь, 410а

STRAV INSКI, lgor Fjodorovic ( 1882-1971)

11-408а,Ь
CAJKOVSКI, Petarlljic (1840-1893)
l-2f, 201;
П - 225а, 273Ь, 345с
НAJDN, Jozef (Haydn, Joseph;1732-1809)
1-7;
ll-366d
НINDEMIТ, Paul (Нindemith, Paul; 1895-1963)
11-409Ь

HONEGER, Artur (Honegger, Arthur; 1892-1955)

11-408с

SENBERG, Arnold (SchOnberg, Arnold; 1874-1951)

11-404Ь,с

SOPEN, Frederik (Chopin, Frederic; 1810-1849)

I-2d,14,29,116b,178c;
ll-286f,g; 288а, 301Ь, 345d, 350, 368, 389, 393а, 397а,Ь
SUBERT, Franc (Schubert, Franz; 1797-1828)
11-ЗОlа, 371ј, 381с, 394Ь,с
SUMAN, Robert(Schumann, Robert; 1810-1856)
1- 16, 48a,c,d; 52а, 178Ь; _
11 - 302, 394а

184
 ,
NAJVAZNIJA LIТERATURA

Абызова Елена Николае вна, Гармония, "Музыка", Москва, 1994.

Vidal Paul-Boulanger Nadia, Harmonija naklaviru, Univerzitet Umetnosti, Beograd, 1979.
DevCic N atko, Нarmonija, Skolska knjiga, Zagreb, 1975.
Despic Dejan, Harmonskaanaliza, izd. Umetnicka akadernija, Beograd, 1970.
Despic Dejan, Harmonija sa harmonskom analizom, izd. Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
Дубовский-Евсеев-Способин -Соколов, Учебник ~армонии, Москва, 1965.
Dubois Theodore, Realisations des Basses et Chants du Traite d' Harmonie, Heugel, Paris, 1921 .
Dubois Theodore, Traite d'Harmonie Theorique etPratique, izd. Heugel, Paris, 1921 .
Zi vkovic Мirjana, Metodika teorijske nastave, Fakultet muzicke umetnosti, Beograd, 1979,
Максимов С. Е., Упражнения по zармонии на фортепиано, Москва, 1968.
Мысоедова Н.- Мысоедов А.,Пособие по uzpe на фортепиано в курсеzармонии, Москва, 1986.
Pericic V lastirnir, Нarmonija 1, II, Fakultet muzicke umetnosti, Beograd
Pericic V lastirnir, Kratak pregled razvoja harmonskih stilova, izd. autora, Beograd, 1972.
Таjcevic Marko, Нarmonija, Beograd, 1972.
UlehlaLudmila, Contemporary Harmony, New York, 1966.

'i

-·'

185
 SADRZAJ
Predgovor .. ...... ..... ...... .. ... ... .... ..... ... .. .. .... .. ......................... ..... .... .. ... ... .. .. .... . ... .... .. .... .... .... ... ... .. .. .... .. ..... ..... 3

DOMINANTNI NONAKORD ...................................... ... .................................................... ......... .. ........... 5

VISESTRUКI VANAKORDSКI TONOVI " ...... .. .... " .. .. " .. """" .. "." .. ".""" ... :... "" .. "."." .. "" ... " .... " ...".. 12
Visestruke zadrzice .......... . " .. " .. " .. .......... " .. ...... .. ....... .......... ." .. " .. "............................................... 12
Visestruke prolaznice, skretnice i prethodnice""" .. " .. """ .. """ .. " .. " .. " .".""" .. " .... " .. " .. " .... " .. "". 16
Zadrzice sa ostalim vanakordskim tonovima .. " ..... " ... .. ".". " .. " .. " .. " .. ".". " ... " ....... " ". " ... " ....... ".. 23

SPOREDNI CETVOROZVUCI ·· ··············································································································· 27

Sekvence sa septakordima .. .... .... ...... .... .... .... .... .. ... .... ..... ... ...... ... .... ... ... ..... . .. ... ... .... ... .... ... .... .... .... 30

ALTEROVANI TONOVI .. "" .... " .... "" .. " ............ " ......... " ....... " " " .. " .. " ..................." ...... " ."............... ...... 36
HROMATSКE FIGURACIJE .............. .............. ...... .. .... .. .... .. .......... ... .. .................... ...... .. ....... .... ... ............ 38
Нromatske skretnice i prolaznice ............................. ... ................................... ... ........" ............. " ... 38
Hromatske zadrzice ..................................................... .. ............................................................... . 42

DOMINANTINA DOMINANTA ............................................................................................................... 46

Dorninantina dorninanta kao mali durski septakord .". "."." " ... """ .." .. " ." ......" .. " " ." ." " " .. ".".. .. . 46
Dominantina dominanta kao prekomerni terckvai:takord ."" ." .... " ................... " .. "" .. .... " .......... " 50
Zamenik dominantine dorninante "" " .. " .. "" """""" " . ""." .. "" " .. " .. "."." .. """ .".". " ..." "" " " ".. ... 53
Realterovanje i plagalna razresenja dominantine dominante "" ...... " .. """ ... "" ... .. ..."." .. " ." .. ".". . 57

NAPOLITANSКI SEKSTAKORD .... " ................ " .... ". .. ......................................................................... 61

PROMENE TONALITETA ............... " ................ .... " ........ ................ .. .............................................. " .... 66

ISTUPANJA-VANTONALNIAKORDI " .. " .. "."""""" .. """." .. " ... "".".""."." ..........................."." ... " 71
Uvodenje i razresavanje vaatonalnih dorninanti ..... "" .. ""." .. " ..." .. "." .. "" .......... "" ...... "." .... "." 73
Varljiva razresenja vantonalnih dominanti, elipticne veze, sekvence ."" ........ " .. " ." .. " ......... " .. ". 79
Vantonalne subdominante ............. " .......................... " .......... .. ....... " ........... "......... ...................... 84

SRODNOST TONALITETA ... .. ................. " .... " .......................... ". ..... ................ ... ................................. 87
DIJATONSКA MODULACUA ... ............... .. ...................... .. ............................ ............... .. ..... .................. 88
Modulacija u tonalitete 1 grupe " """ " ."""""" .. " .. " .... " .. " .. " .. " ...... " .. """ "." ... "."."." "." ... "."". 89
Modulacija u tonalitete II grupe .. " .". "" "." " .. " .. " .. " .. " ...... "".".". ""."."""." ... ""..... .. .. .... .. .. .... .. 1ОО
ALTERACIJE U AKORDIМA DOМINANTNE FUNKCUE ."" .... "" ........ " ... "" ... " .."""."" .. ".". ......... 105
ALTERACIJE U OKVIRU SUBDOМINANTNOG SEPТAKORDA ....... " .. " .". " .. " .. " ..... "." .. " ..... """. 111

DUATONSКA MODULACIJA U UDALJENE TONALIТETE ... .. " " .. """"""." .. """ ......... " ... ". """ .. " 114
Modulacija u tonalitete 111 grupe ." ........... " ..."."."." .......... " " ......... " ... " ................ " ..... "." ... "."....... 114
Modulacija pomocu mutacije .. ..... ... ...... ..... .... .. .. .. .. .. .... .... ..... ... .. .... .. ..... ..... .. .... .... .... .. .... .... .... ... ... .. ... 116
Modulacija pomocu posrednog tonaliteta ..... " ....... " ........" .. " .................. " ... .. " ......." " ......... "."....... 121

PEDAL ............................ .. ............. .. ................... ..... ...................................................................... .. .......... 126

HROМATSКAMODULACIJA ................................... ....................................................................... .. .... 131

Нromatska modulacija na principu dijatonske modulacije .. "" " ... """." ."" " ... " .." " ...... " .". " .. "". 131
Hromatska modulacija pomocu promene sklopa akorada ." .""" .. " ... " .. " " .... " """ ."""""."." ... ". 135
Hromatska modulacija pomocu tercnih srodnosti . " ...." .. " ...... " .......... ". " ......... "." ......" .........". .. 140
Modulacije pomocu elipticnih veza .. " ............... "." .. " .. ." .." .. " .. " ......... " .. " ..... ". " .. " .. "." .. " .. ". "" 144
ENНARМONSКA MODULACIJA ........................... ........... .. ......................................................... ......... 148
Enharmonizam umanjenog septakorda "" .. " .. "." " ... " .. " " .. ". " .. ". "" .. ". "." ... " " ... " " .. " .. ". " ... " .. " 148
Enharmonizam male septime " .. """ .. " .. ". " ... " " .. "" .." "" ..... " ..... "" .." " .. " .... .. "." .. ". """.""."." .. 154
Enharmonizam prekomernog trozvuka ... " .. " ." .."." ... " .." .. " .. " ..." .. " .. "" .. " .. " .. ". " .."" ... " .. " .. ". .. 161

PREGLED RAZVOJA НARMONIJE " .. "."" ....... """ """.""""".".".""""."." ... "" ... "."."" .. "" .... " .. "..... 164

PRIMERI IZ MUZICКE LIТERATURE (lndeks) ."."."."" .. """ .. " .... "" .. " .. " .... """ .. " ."" ".""" .. """."". 183
Najvaznija literatura ... ................................................................................... ".. ............................. 185

186
 Мirjana Zivkovic
НARМONIJA
za Ш i IV razred srednje muzicke skole,
Cetvrto izdanje, 2001.godina

Izdavac
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, . ј '
Beograd, OЬilicev venac 5

1
i
Notografija i1
,1
Jovana i Predrag Stefanovic 11
, 1
1'

Korice
mr Lenka Knezevic-Zuborski

Lektor
Mirjana Milosevic

Korektor
Tatjana Zoric

Graficki urednik
Dusan Milosavljevic

lј
t~
OЬim: 2ЗУ2 stamparska tabaka
Format: А-4
Тiraz: 1 500 primeraka

Rukopis predat и stampujula 2001. godine.

Stampanje zavrseno jula 2001. godine.
Stampa:
MINERVА, Subotica