УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Семинарски рад
Историја уметности 2

МАНАСТИР РАВАНИЦА

Професор: др Сања Пајић студент: Никола Крстић,

студијска група: Ликовна уметност
број индекса:195036
 САДРЖАЈ

1. Апстракт ................................................................................................................2
2. Увод........................................................................................................................3
3. Архитектура ..........................................................................................................4
4. Скулптура..............................................................................................................5
5. Сликарство..................................................................................................................6
6. Резиме...................................................................................................................8

1
 Апстракт

Раваницу је подигао кнез Лазар као своју задужбину и гробну цркву. Његове мошти се
данас налазе у наосу Вазнесењске цркве унутар манастирског комплекса. У једној од повеља је истакнуто да
све што припада манастиру, кнез је часно откупио и прибавио. У свим сегментима, Раваница представља
почетак новог стилског правца у српском сликарству – моравске школе. Најкарактеристичније особине
моравског стила на живопису су лирско тумачење ликова, умекшавање форми, издуженост фигура и
љупкост ликова. Генерална идеја творца Раванице је настојање ка правилном ритму. Манастир је изграђен
између 1376. и 1381. Године, и имао је бурну историју. Највише је страдао 1689.-1690., током Бечког рата,
када је паљена,пљачкана а монаси убијани. Живопис манастира је великим делом уништен и остављен у
фрагментима.

Кључне речи: кнез Лазар, Вазнесење Господње, моравска школа, Раваничка розета,

2
 Увод

Манастир Раваницу је подигао кнез Лазар Хребељановић у селу Сење, у

непосредној близини града Ћуприје, између седамдесетих и осамдесетих година XIV
века. Ктиторска повеља је сачувана само у два преписа. По болоњском препису, раваничка
повеља била је издата 1376./1377., а по врдничком препису 1380./1381.1 На основу исхода
истраживања два преписа, изнето је мишљење да је изградња цркве започета у пролеће
1377., и да је завршена до краја лета 1381. Њихов садржај је скоро сасвим једнак, али се
разликују по томе што је у врдничком потпис кнеза Лазара, а у болоњском је забележен и
потпис патријарха Јефрема поред кнежевог. 2 Кнез Лазар наступа као крунисани владар,
непосредни наследник Немањића и део савременика га тако и прихвата, а потомство га
тако види у историјској перспективи. 3Манастирска црква је посвећена Светом Вазнесењу
Господњем. Кнез Лазар ју је подигао као своју гробну цркву. Поред цркве, манастирски
комплекс чине пирга, моћно утврђење са седам кула, трпезарија, келије и неопходне
економске и господарске зграде. Кнез није жалио средства како би подигао и одржао
манастир у коме је желео да има склониште и за живота и после смрти. У једној од повеља
је истакнуто да је све што припада манастиру сам откупио и добровољном променом
имања прибавио. 4

После Косовске битке и Лазареве погибије, на Видов дан 1389. Године, и преноса
његових моштију из приштинске цркве у Раваницу 1392. Године, манастир постаје место
ходочашћа и место око којег се ствара култ кнеза Лазара. Његово тело је положено у наос
цркве и тамо се налазило све до краја XVII века.5 Забележено је да је Раваница пустошена
и паљена неколико пута: 1396., 1398.,1436.,1686./1687. И крајем XVIII века у време
Кочине крајине. Сама манастирска црква није била скрнављена све до 1686./1687. Када је
побијен и већи број раваничких монаха. Преживели монаси су морали да беже из
манастира а и из Србије 1689./1690. Придружујући се великој сеоби Чарнојевића. Из
записа раваничког монаха Стефана Даскала, можемо сазнати да су монаси кренули ка
Сентандерји, град у близини Будимпеште, и са собом понели кнежеве мошти,
богослужбене ствари, део рукописних књига као и Јефимијину похвалу кнезу Лазару. 6
Јелена Мрњавчевић или монахиња Јефимија, била је кћи угледног властелина која је после
смрти свог мужа, живела у двору кнеза Лазара у Крушевцу. Као монахиња је живела у
манастиру Љубостиња, задужбини кнегиње Милице. У манастиру је,1402. Године,
златном жицом извезла Похвалу за кивот кнеза Лазара. 7 После краћег боравка у
Сентандреји, раванички монаси прелазе у потпуно запуштен манстир Врдник на Фрушкој
Гори. Темењно га обнављају и мењају црквену славу: уместо светом Јовану, посвећују

1
<https://ravanica.rs/o-manastiru/istorijat> 04.04.2021.
2
Т. Стародубцев, „Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића II“ (31)
3
<http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm> 04.04.2021.
4
<https://ravanica.rs/o-manastiru/istorija> 04.04.2021.
5
<http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm> 04.04.2021.
6
<https://ravanica.rs/o-manastiru/istorijat/> 05.04.2021.
7
< https://ravanica.rs/zitija/jefimijina-pohvala-sv-knezu-lazaru/> 05.04.2021.

3
Вазнесењу. Такође, мењају и име цркве и она добија име Сремска Равница. 8 Када је у
новом аустро-турском рату северна Србија била ослобођена од Турске власти,у Раваницу
се 1717. враћа једини преживели раванички монах - Даскал Стефан. Затиче манастир пуст
и зарастао у корову. Од повратка, до своје смрти, 1729. Године потпутно се посветио
обнови манастира. Због свог доприноса манастиру, у припрати,северно од улазних врата
налазио се и његов портрет. Носио је надимак Даскал (учитељ) јер је у обновљеној
Раваници отворио и школу.9

Архитектура

Значајно место у историји манастира припада манастирској цркви Вазнесења. У

свим елементима она доноси нешто ново, у архитектури, у примени декоративне пластике
и у живопису. Црква је најбољи пример моравске школе. Раваничка црква посвећена
Вазнесењу Господњем преживела је много катастрофа, и сем рушења припрате крајем
XVII века, остала је непромењена. 10 Градитељ цркве је савршено познавао српску
архитектуру. Он је највише настојао да као најславнији узор опонаша маузолеј цара
Душана код Призрена ,преузевши основу крста, уписаног у правоугаоно поље, каква је
била основа Св. Арханђела уместо основе уписаног крста. 11 Творац је такође добро
познавао и цркве из времена краља Милутина па је и преузео многа њихова решења.
Црква је основе развијеног триконхоса. Бочне апсиде триконхоса додате су на основу
уписаног круга. Такође је преузео и пет купола над наосом. Има једно веће и четири мала
кубета. Сва кубета добијају наглашена коцкаста постоља. 12 Ритам кровних поркивача
постепено је водио поглед са бочних конхи на полубличасте сводове крста, више од
угаоних простора који носе четири лакша постоља са малим тамбурима и куполама. 13
Генерална идеја творца Раванице је настојање ка правилном ритму. Фасада је саграђена
од редова тесанка и опеке са широким спојницама малтера. 14 Најзначајнија рестаурација
цркве била је почетком XVIII века, када је припрата поново подигнута на остацима старе.
Припрада је некада била отворена и са четири ступца подељена на девет травеја. 15 Остала
архитектура цркве није много измењена, тј, споља није скоро нимало изменила свој
првобитни изглед. За време стручне конзервације цркве, 1955. Године, са крова је скинут
плехани и поново постављен оловни кров. Каменом је поплочан спољашњи део цркве , а у
храму је постављен нови под од белог мермера. Из Милутиновог периода је преузето и
додавање отвореног нартекса, на Раваници дозидан у западном делу, само што је далеко
раскошније опремљен и боље уклопљен у цркву. 16
8
< http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm>05.04.2021.
9
<https://ravanica.rs/o-manastiru/istorijat/> 05.04.2021.
10
<http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm> 05.04.2021.
11
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“ (130-131)
12
< https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenja/> 05.04.2021.
13
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“(131)
14
<https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenja/> 05.04.2021.
15
Т. Стародубцев, „Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића II“ (3 7)
16
<https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenj/> 05.04.2021.

4
 Скулптура

Главни део цркве је веома богато украшен. Прозори су уоквирени богатом

карактеристичном плиткорељефном моравском орнаментиком. Сви су двојни, бифоре,
изузев оном на западном делу који је трифора.17У претходним епохама се трифора
налазила на апсиди.18 Избројано је чак 62 прозорска отвора, застакљена разнобојним
стаклом, и из тог разлога је манастирска црква изузетно добро осветљена у свако доба
дана.19 Највелелепнији декоративни примерак пластике моравске школе је дефинитивно
Раваничка розета, великог пречника, која се налази на западном зиду цркве изнад
трифоре. Њени преплети и цветни мотиви као мрежа су затварали кружни отвор западне
фасаде раваничког храма. Такође је коришћена и декорација у виду шаховског поља од
црвене опеке и сивог камена. 20 У горњим пољима, мали декоративни шупљи крстови су
тако нанизани да формирају оригиналне крстове од шест кракова који почивају на једном
постаменту у облику правоугаоника.21 Богати украс на фасади је распоређен по одређеном
реду. Ћелијасти слог зидања делује мирно под доњим кордонским венцем у поређењу са
богатством шаховских поља и плитких полукружних ниша. 22 Примена преплетеног украса
на фасадама цркава сатрији су од моравских споменика,али резани ни сликани преплет
нигде није доследно спроведен као на Раваници и другим споменицима у са краја XIV
века.23 Уметност моравске Србије, првенствено због карактеристичног архитектонског
украса,сматрана је почетком прошлог века парадигмом аутентичног српско стила. 24 Од
посебног значаја је и скулптуларна орнаментика стилизованих биљака, увртеног конопца,
плетеница, и геометризовани облици птица и аждаја чији се репови претварају у дуги низ
карика и трака. Појављују се и мотиви маски из чијих уста излази лоза, прекривајући
капителе и конзоле на прозорима и ступцима. Сви мотиви се преплићу на каменом украсу
фасада или на сликаним капителима и ступцима. 25 Изражено је мишљење да је моравска
пластика у потпуности лишена значења. Са друге стране, није одбачена ни препоставка да
је у питању систем симбола са дубоко хришћанским значењем.26

17
< https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenja/>06.04.2021
18
Д.Прерадовић, „Сакрална уметност Српских земаља у средњем веку “ (437)
19
<http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm> 07.04.2021.
20
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“ (133)
21
<https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenja/> 07.04.2021
22
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“ (132)
23
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“ (135)
24
Д.Прерадовић, „Сакрална уметност Српских земаља у средњем веку “ (445)
25
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“ (136)
26
Д.Прерадовић, „Сакрална уметност Српских земаља у средњем веку “ (443)

5
 Сликарство

Као и у архитектури и у декоративним рељефима, тако и са фреско-

сликарством, Раваница представља почетак моравске школе. Једна од
најзначајнијих карактеристика моравске школе је лирска интерпретација
ликова и умекшавање форми. Такође је присутна љупкост ликова и
издужавање форме. Портрети су често сведени на шематизоване линије и
површинско коришћење колорита. Сликари су слободним постављањем
бојених акцената постизали експресионистичке ликове, каквих до сада није
било у нашем слиакрству.27 Живопис Раванице је веома оштећен. Сачуване су
мале површине које су више него у било ком манастиру преправљане и
ретуширане.28 Половином XIV века се осећала тежња људи да осмисле
живописе и преточе их у слику.Црква Вазнесења Господњег је осликана у
три наврата и сваки пут је упошљавана друга група живописаца. Најпре је
украшена главна купола, потом је пристигла нова скупина мајстора који су
фрескама прекрили мале куполе, сводове и више делове зидова. Осликавање
је завршила група зографа који су осликали две најниже зоне наоса и олтара.
Што се тиче припрате, очувани су само трагови фресака на источном зиду.29

На западном зиду цркве, између главних и северних врата која повезују наос
и припрату, налази се портретска целина породичног ктиторског портрета.
Портрети нису толико испрани због сликања на сувом малтеру. Израђен је на
свеже припремљеној подлози.30 Представљени су кнез Лазар и кнегиња
Милица и њихови синови Стефан и Вук. На основу узраста малог Стефана
приказаног на портретској целини, претпоставља се да је осликавање цркве
завршено око 1385. Године.31 Претпоставља се да на портрету има отприлике
осам година и да је живописање обавељено у три наврата, могуће у периоду
од три узаступне топле сезоне.32 На тамноплавој површини неба,
представљени су ктитор и његови чланови породице. Кнез носи крстолико
жезло, док левом руком придржава западни део макете цркве приказане са
припратом. Обучен је у богато украшен пурпурни сакос са двоглавим
орловима. Има отворену круну која се шири на врху. Портрет је скоро скроз
27
<https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenja/> 10.04.2021
28
<http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm> 10.04.2021.
29
Т. Стародубцев, „Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића II“ (46)
30
Т.Стародубцев, О портретима у Раваници, „ Зборник радова Византолошког института XLIX“(337)
31
Т.Стародубцев, О портретима у Раваници, „ Зборник радова Византолошког института XLIX“(333)
32
Т. Стародубцев, „Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића II“ (32)

6
настрадао, назиру се само контуре облог крупног лица, смеђе очи, лучне
обрве, изборано чело као и смеђа коса и брада. Поред њега је представљени
његови синови Стефан и Вук, који у десној руци држе палицу,сличну жезлу,
а другу руку су савили у знак молитве. Стефан је обучен у сакос окер боје са
црвеним двоглавим орловима. Стефан носи плави сакос са љиљанима,окер
боје. Обојица на главама имају венце. Кнегиња Милица стоји са десне стране
и десном руком придржава источни део храма. Обучена је у сакос окер боје
са црвеним двоглавим орловима. На глави има шарени вео и обоце са
бисерима и отворену круну која се шири у горњем делу. И њихови портрети
су веома оштећени.33 За разлику од осталих фресака које су у фрагментима,
фреске у олтарском и главном унутрашњем простору цркве су поприлично
очуване. У олтарској апсиди цркве налази се представа Причешће апостола.
На средини сцене Причешћа апостола, налази се олтарски простор уоквирен
апсидом. Представљена је часна трпеза покривена пурпурном тканином.
Испод стоји Христос свештеник обучен у богато украшени сакос. Са једне
стране налази се поворка од шест апостола које предводи апостол Петар,кога
причешћава анђео. А са друге стране налази поворка од шест апостола које
предводи апостол Павле кога причешћава свештеник. Иза Павла, налазе се
два анђела ђакона у белим сихарима који у рукама држе дугачке свећњаке са
свећама. Цела композиција се одвија испред архитектуре. 34 На источном делу
куполе је представљена часна трпеза са јеванђељем изнад које стоји балдахин
и кандило.Са леве и са десне стране стоје по два анђела у обучена у царске
хаљине. Христос архиреј кадећи дочекује једанаест анђела ђакона који носе
свећњаке, свете дарова, рипиде,путир и патену. 35 У куполама се налазе
представе Христа Пантократора, Богородице, Анђела и пророка, а у олтару
представе Христовог страдања и овоплаћења. У јужној певници, налази се
Улазак Христа у Јерусалим, у којој се види изванредно умеће за пропорције
људског тела. На фресци се налазе апостоли који корачају низ падину и
грађани Јерусалима, што доприноси уверљивости призора. 36 У доњој зони
северне и јужне певнице налазе се представе свтих ратника. Ово је први пут
да обе певнице буду украшене само и једино фигурама светих ратника.
Укупно их је шеснаест. Представљени су издужено и моделовани су грубље.
На њима се издваја богато украшено оружије и опрема.37

33
Т.Стародубцев, О портретима у Раваници, „ Зборник радова Византолошког института XLIX“(336)
34
Т.Стародубцев, Причешће апостола у Раваници, „Зограф 24“ (53)
35
Т.Стародубцев, Представа небеске литургије у куполи, „Трећа југословенска конференција
византолога“ (393)
36
Ђурић, Б.Ј. – Бабић Г.,“Српска уметност у средњем веку 2“ (146)
37
Т. Стародубцев, „Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића II“ (38)

7
 Резиме

Ктитор Манастира Раваница је био кнез Лазар. Раваницу је подигао

као своју гробну цркву, па се његове мошти данас налазе у наосу
Вазнесењске цркве. Постоје два преписа ктиторске повеље која нам указују
да је изградња почела у пролеће 1377., и да је завршена до краја лета 1381. У
једној од повеља је истакнуто да је све што припада манастиру часно откупио
и прибавио. Главни део Равничке цркве је споља веома живописан. У свим
сегментима, Раваница представља почетак новог правца у српском
сликарству – моравске школе. Најкарактеристичније особине моравске школе
су лирско тумачење ликова, умекшавање форми, издуженост фигура и
љупкост ликова. Живопис је веома оштећен и идаље у фрагментима, иако су
више преправљане и ретуширане него у било ком манастиру. Посебно се
издваја породични ктиторски портрет и представе светих ратника којим су по
први пут украшене обе певнице.

8
 Литература

1. Војислав Ј. Ђурић, Гордана Бабић-Ђорђевић, „Српска уметност у средњем веку

2“,Београд, Српска књижевна задруга, 1997

2. Татјана Стародубцев „Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и

Бранковића II“, Веоград, 2016.

3. Татјана Стародубцев 2012: О портретима у Раваници, „ Зборник радова

Византолошког института XLIX“, Београд, 2012

4. Татјана Стародубцев, Причешће апостола у Раваници, „Зограф 24“, Београд, 1995.

5. Татјана Стародубцев, Представа небеске литургије у куполами, „Трећа

југословенска конференција византолога“, Београд – Крушевац, 2002.

6. Група аутора,“Сакрална уметност Српских земаља у средњем веку“, Дубравка

Прерадовић, „Архитектонска пластика и систем украшавања моравских цркава“,
издавач: Службени гласник, Београд, 2016.

7. <https://ravanica.rs/o-manastiru/crkva-vaznesenja/>

8. <http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm>