Njutnovi zakoni 

su skup tri osnovna zakona klasične fizike. Oni opisuju vezu između kretanja tela

i sila koje deluju na telo i prvi ih je predstavio Isak Njutn. Oni su objavljeni u knjizi “Matematičke osnove
prirodne filozofije” (kako je Njutn zvao fiziku) iz 1687. godine. Ovi zakoni čine temelje klasične mehanike.
Njutn ih je koristio da objasni i istraži kretanje mnogih fizičkih objekata i sistema.[2] Na primer, u trećem
tomu teksta, Njutn je pokazao da zakoni kretanja, u kombinaciji sa njegovim zakonom univerzalne
gravitacije, mogu da objasne Keplerove zakone planetarnog kretanja.

Prvi zakon kvalitativno definiše silu, drugi zakon nudi kvantitativnu meru sile, a treći tvrdi da pojedinačna
izolovana sila ne postoji. Ova tri zakona su izražena na više načina, tokom skoro tri veka, i mogu se
sumirati na sledeći način:

1. U inercijalnom referentnom okviru objekt ostaje u mirovanju ili se nastavlja kretati

konstantnom brzinom, osim ako na njega ne deluje sila.
2. Svako telo koje miruje teži da ostane u stanju mirovanja i svako telo koje se kreće teži da nastavi
da se kreće istom brzinom i u istom smeru ukoliko na njega ne deluje neka  sila  koja ga prinudi
da promeni stanje mirovanja tj. jednolikog pravolinijskog kretanja.

Ovakvu osobinu tela prvi je istakao Galilej i nazvao je inercija. Pojavu je kasnije proučio Njutn i dao
definiciju koja je poznata kao prvi Njutnov zakon ili zakon inercije.
Inerciju možete da osetite ukoliko se vozite u automobilu koji se naglo zaustavlja. Vi nastavljate da se
krećete tako što posrnete napred niz sedište, što je u skladu sa prvim Njutnovim zakonom koji kaže da
telo koje se kreće teži da nastavi da se kreće istom brzinom i u istom smeru. To se dešava i vama sve dok
vas ne zaustavi sila pojasa na vašem sedištu.

Ukoliko se gumena lopta i gvozdena kugla kreću jednakim brzinama, za zaustavljanje kugle mora se
upotrebiti jača sila nego za zaustavljanje lopte. Takodje se mora upotrebiti jača sila za pokretanje
gvozdene kugle nego za pokretanje lopte ukoliko oba tela miruju. Svojstvo tela da zadržava brzinu kojom
se kreće nepromenjenom naziva se inercija, pa za telo manje mase kažemo da je manje inertno tj. za
telo veće mase da je više inertno.

Masa tela je mera za inertnost tela.

Telo na gornoj slici bi se beskonačno dugo kretalo konstantnom brzinom da nema sile trenja i otpora
vazduha.

Njutnov prvi zakon govori o tome da nije potrebna sila da bi održala telo u stanju kretanja. Dakle, sila
nije uzrok kretanja već je uzrok ubrzanja.