Трпљење је јунаштво душе, потпора, дубоки корен који држи дрво кад га шибају

ветрови и подливају потоци. Кад паднеш, устани, кад сагрешиш, покај се. Само,
никад немој допустити да отров очајања продре у твоје срце и погледај огромно море
Божијег милосрђа. Ма колико грехова да неко почини, они нестају и ишчезавају у мору
Божије доброте.
Старац Јефрем Филотејски

Запад је тражио и добио рат.

Само...
Словенски народи више нису наивни као некад и стара западна агенда да се ми међу
собом кољемо, док нам они пљачкају земље, народ тамане и мозгове ,,откупљују",
сада је коначно завршена.
Цела Источна Европа дочекаће браћу радосно.
Јер ово је тек почетак.
Живимо у времену огромних превирања и запао нам је задатак да се приволимо
правом царству. Пазимо добро којем.
А за Париз, Лондон и Берлин не знам чему се надају. Јер Вашингтон ће се о свом јаду
забавити...
Страдања свакако следе. Свима. Гре'ота за недужан народ, где год на планети био.
Али, ниједно зло својом вољом није нестало. ,,Чишћење" је неминовно.
Важно је само једно - имати Господа на својој страни.

НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО

У јеку медијског рата и пропаганде против Русије на западним медијима се приказују стотине
снимака наводног руског бомбардовања украјинских градова и разарање стамбених четврти,
болница, мостова итд.
Знатан дио свих тих снимака нема никакве везе са Украјином.
На свим америчким и евроунијским медијима су нпр. приказане експлозије фабрике ватромета
у кинеском граду Тјенцину од прије неколико година као дио тренутне руске агресије на
Кијев.
Такође се приказују ратни снимци из Сирије и Либије а вјеровали или не приказане су чак и
сцене бомбардовања Србије од стране НАТО пакта 1999. године као "тренутно руско
бомбардовање Украјине".
Ми Срби смо се већ сусрели са овом истом медијском машинеријом лажи и подметачина
које тиме распирују мржњу и подстичу на сукобе. Проблем је што данас велики број
медија из Србије апсолутно слиједи своје западне менторе и не каска за њима у ширењу
русофобије и антируске хистерије.
Свакако је информационо-пропагандни рат један од најбитнијих сегмената рата.
Нпр. Читав свијет је ових дана обишао и снимак наводног украјинског војника који
плаче док се опрашта од супруге и ћерке те одлази у "рат против Руса". Међутим у
питању је етнички Рус из Доњецка који се опрашта од породице која се евакуише у Ростов.
Снимак је настао у Доњецкој народној републици још прошле седмице.
Ускок
На фотографији се налази Београд 1999. године а не Кијев 2022!
Уствари - цела замисао је генијална : измислим људскоправашку идеологију; подижем и
школујем армије догматских комесара који анти-политичким наративом праве збрку
и шум, стратешку обману; као економско-пропагандни хегемон одређујем ко је
бранилац демократије, а ко диктатор; формирам вештачке ентитете који се
фанатично боре против својих матица; као изузетни, светионици људске
цивилизације, бирам који народи имају статус меншена, а који ибер-меншена , који
ће да нам служе, а који морају нестати или барем постати небитни... Ушушкани у
своје виле и латифундије, бацамо коске свом заглупљеном, инфантилном плебсу, а ми се
дружимо у Сенату, гледамо све са аристократске висине и делимо опљачкани плен
наших легија које држимо у неким далеким земљама. Све је савршено, дошао је крај
историје.
А онда дође Цезар и учини незамисливо - пређе Рубикон и са својом војском уђе у Рим.
Патрицији се разбеже као зечеви. Њихове пароле и фразе сада звуче празно и смешно.
Наступа нова ера.

Ти си и у сну несазнајна,

Твога се вела таћи ни.

Дремам, а иза сна је – тајна,
У тајни, Русијо, си ти.
Русија појас река има.
Древне је шуме круже свуд,
С блатима и са ждраловима,
Уз чаробњака поглед луд.
У њој и људства различита
Из долина, с краја на крај,
Поноћна кола воде вита
Уз запаљених села сјај.
Где и врачара, с вампирима,
Траварке чара свуд уз руб.
И вештице са ђаволима
Веселе се уз снега стуб.
Где и мећава завејава
Трошну кућу до крова тог.
И деве испод снега плава
Сечиво оштре против злог.
Где је све путе, са распућем,
Изрово штапа силан број.
Где вихор, који звижди прућем,
Старих предања пева пој…
У дремежима својим сненим
Сазнах за родне земље јад
И у дроњцима ево њеним
Сакривам голу душу сад.
До сеоског сам гробља – нему
Утабо ноћну стазу сву.
Ноћивајући свуд по њему
Дуго сам песме пево ту.
Не разумедох, не одмери,
Коме посветих песме те
И какав бог ми би у вери,
Какву девојку волех пре.
Русијо, ти си успавала
Својим пространством душу, знај.
Гле: она није укаљала
Своје чистоте први сјај.
Дремам, а иза сна је – тајна,
Русија у тој тајни спи.
Ти си и у сну несазнајна.
Вела се твога таћи ни.

Док су Украјинци на подстицај и подршку Америке, ЕУ и НАТО-пакта сатирали

украјинске Русе (њих преко десет хиљада, укључујући и велики број жена и деце, притом
на разне монструозне начине), овдашње ''пацифисте'' и ''миротворце'' нико није чуо да
кажу ''Рат је зло''. Њих тада није ни занимало шта бива на истоку Украјине (у Донбасу),
пошто то нису преносили ни CNN ни РТС ни N1 (а што они не преносе тога у стварности
и нема).
Када су прошле недеље Руси кренули у контраофанзиву, са циљем да стану на пут
агресији над својим становништвом која траје скоро читаву деценију, они су тек тада
узвикнули ''Рат је зло''.
Ако Америка и НАТО-пакт пошаљу ''милосрдног анђела'' да баци уранијум по Русима, као
по Србима током деведесетих, мислите ли да ће они и тада говорити ''Рат је зло''? Не, тада
ће њихов пацифизам моментално спласнути и уступити место хладном цинизму с којим ће
једнако убеђено тврдити ''да су Руси сами криви за оно што их је снашло'' као што су
говорили и још увек говоре и за Србе.
Њихов ''хуманизам'', ''етика'', ''миротворство'', шта год, увек иде линијом западне
пропаганде, западних агенди и западних интереса, који ни изблиза не би били тако
јаки и пробитачни кад не би имали управо ту отворену или прећутну подршку у
масама нападнутих и потлачених. ''Грађанско друштво'' у коме живимо није саздано на
народном бићу и народним традицијама, већ на западним обрасцима, оно се формира под
доминантним западним утицајем на свим пољима живота и отуда ''симпатија за ђавола''
код толиких међу нама. Најлуђи парадокс је што се они тим опортунизмом, том
пузавошћу и бескичмењаштвом, горде као врхунским изразом слободоумности,
достојанства, отворене свести, неког ''напредовања'' ка савршеном друштву, које
само у њиховој машти постаје све лепше и напредније ( иако се оно само разобличава
као све наказније, тоталитарније, лицемерније, демонскије).
Живимо чисту инверзију и перверзију (моралну, емотивну, историјску), недовољно свесни
колико дубок корен су пустиле у нашем колективном и појединачном бићу.
Живимо у времену агностика и скептицизма, у једном материјалистичком друштву,
протканом сујетом и неискреношћу, где је вера у постојање  Бога код многих пољуљана и
где се увек траже докази, а доказа има на ,,гомили".

01.03.2022. Аутор:: Пријатељ Божији 0

   

Бог постоји, Он јесте (Онај Који Јесте-Јахве, ‫ )יהוה‬и о томе сведочи наша Црква већ две
хиљаде година својом Литургијом, својим Светитељима, Мученицима, Исповедницима,
светим и чудотворним моштима, чудотворним иконама и чудима која се свакодневно
пројављују у Цркви, живом вером и живом црквеном делатношћу, напослетку и самом
природом и универзумом(1) који говори о величанству свог Креатора.

Живимо у времену
агностика и скептицизма, у једном материјалистичком друштву, протканом сујетом
и неискреношћу, где је вера у постојање Бога код многих пољуљана и где се увек
траже докази, а доказа има на ,,гомили".

Као професор, наставник, Верске наставе у Крушевцу својим ученицима износим на часу
један философски доказ који је по својој генијалности и једноставности непобитан и
универзалан и који се једноставно не може побити, а изложићу вам га управо сада и
овде!

Ако посматрамо природу и енергије природе око нас као што су ветар, ваздух, ватра,
електрицитет, ако посматрамо материју у природи, можемо доћи до јединственог
закључка да се све то заједно и појединачно може категоризовати, подвести, под
нешто, дакле под ,,шта".  Када постављамо питање о ветру, сили, води, не постављамо
питање са упитном речју ,,ко" него са речју ,,шта", на пример: ,,Шта је ветар?"
Дарвинистичка, односно, пост дарвинистичка теорија настанка света и човека у њему
говори о томе да су свет и човек настали само од материје(2), од нечега (шта), која је
опет коинциденцијом, случајношћу, настала ни из чега (ништа)(3), дејством силе
(нешто, шта), која је почела да се креће сама од себе. Човек је личност, биће,
универзално биће свемира, неко, а не нешто и када постављамо питања о човеку, о
његовој персоналности, постављамо их са упитном речју ,,ко", дакле:

,,Ко је човек? Ко си ти? Ко смо ми? Ко сам ја? Ко је тај човек?"

Човек је на првом месту неко, а не нешто! Не може безлично ,,нешто" да створи,

креира, ,,неког"! Ми се рађамо од родитеља који су ,,неко", а не неко пуко ,,нешто"(4)! Да
ли можемо да кореспондирамо са силама, ветром, водом, струјом, које су ,,нешто", или
пак са материјом, да ли можемо њима дати, приписати, ипостас, личносност,
персоналност (у прилог онима који верују у безличну силу: ,,Има нека сила".)?
Наравно да не. Само ,,неко" може да створи и креира, роди, ,,неког", само живи Бог који
је Личност, који је ,,Неко", а не ,,нешто", може да створи такво личносно биће као
што је човек. Човек ( неко, ко) , се служи материјом(нешто, шта) и користи је,
обликује је, храни се њом, а не обрнуто. Личност је изнад материје, тако да безлична
материја или безлично ништавило апсолутно не може, као што рекосмо, никако бити
узрок постојања личносног човека. Личност се изграђује у заједници, као што каже
наша предивна богооткривена теологија и по томе знамо да је наш Бог апсолутна
Личност јер живи у заједници: Оца, Сина и Светога Духа и зато је и Љубав јер
несебично постоји у заједници од Вечности; љубав се остварује у заједници; Љубав је
остварена у заједници од Вечности и овде налазимо потврду и истинитост наше вере у
Бога који је Личност, који је Љубав.

Живот није случајност и нема случајности у универзуму. Универзум је

најгенијалнија креација нашег Бога, Свете Тројице, у коме стоји човек као круна
стварања и икона свога Творца. Човек је икона(5) живога Бога и његова најдивнија
креација, само што човек, данас, то не потврђује. Нама је дата та могућност у Цркви
Христовој, Цркви живога Бога који је сишао и утеловио се, оваплотио, страдао и васкрсао
победивши смрт, ради нас људи, нашега спасења и читавог универзума, да потврђујемо
оно за шта смо назначени, да будемо господари по благодати универзума; иконе Божије,
иконе Христове, иконе нашег Творца, који је Тројица, заједница, породица, Љубав. Човеку
је дато да буде мали Бог по благодати, мали Христос, мали господар универзума, али то
може постићи само када је у заједници са Христом, живим Богом. Дато му је да чува
и негује свој универзум, а не да га уништава, да га принесе Богу и у литургијској
заједници са Њим и ближњима и обожи!

НАПОМЕНЕ

(1) Рим. 1:20: ,,Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на
створењима јасно види, његова вечна сила и блаженство, да немају изговора“.
Јов. 12, 7-10.
Псал. 19, 1.
(2) Природа и човек, његово материјално тело, јесте од материје, као и читав
универзум и у томе се слажу Библија и наука, али човек је и духовно биће, личност
напослетку. У основи свега не може бити безлична материја.

(3) Ни из чега; ништа опет спада под нешто и када постављамо питање, постављамо га
са ,,шта ?": ,,Шта је ништа?" Ништавило онтолошки не постоји. Ништавило не
можемо ни да замислимо.

(4) Човек јесте и нешто у смислу категоризације онога што јесте (људско биће, родитељ)
или његове професије (учитељ, доктор),али је на првом месту ,,неко ", личност,
персона и када постављамо питање у вези са личношћу, постављамо га са ,,ко?"

(5) Човек је икона, слика свога Творца (εἰκών, грч.) Свете Тројице, што значи да је
створен по лику свог Творца који је личност и да је креиран да се остварује на начин
на који и сам Бог постоји, у заједници, љубави, креативности. Бог је породица,
обитељ и централно место у хришћанској етици управо заузима породица, која је
мала црква, по речима Светог Апостола Павла.

Теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић

Мноштво људи везано је ланцима страха и бриге. Брину се због лошег здравља, оскудице
у новцу, пословних или породичних проблема који су неретко узрок непроспаваних ноћи.
Ко није искусио ситуацију када се ствари отму контроли, кад изгледа да нема излаза и
чини се да не постоји утеха и нада, да си остављен и заборављен од свих, па чак и од
Бога?! Али Бог је са нама увек. Чак и онда када нам се чини далеко, Он је близу...

Шта га је дибидус позападњачених Срба и Српкиња да те Бог сачува!

То целом душом прионуло уз Америку, ЕУ и НАТО, то се уби од саосећања са њиховим
сателитима, ко да им је земљу бомбардовао Непал, ко да не знају ко је хушкао и
подржавао Хрвате, муслимане, Шиптаре против Срба, на исти начин као данас Украјинце
против Руса. И не само што се тога не стиде, него су пуни силе и поноса, хоће из коже да
искоче ако о Русима не мислиш све најгоре. Називају те ''стаљинистом'', ''бољшевиком'',
бунцају неке небулозе као да су дрогирани.
Ја искрено не знам ко су ти људи и одакле их толико међу нама. Ко су им очеви и мајке,
чији су они унуци и праунуци, које су вере и нације? За неке од њих сам мислио да их
знам одавно, али тек сада схватам да их у ствари никад познавао нисам.

Како сте се сад сетили да је рат зло, а не када је у претходним годинама примирја
преко десет хиљада становника Донбаса побијено од стране украјинских оружаних
снага, међу њима и доста деце?
Злоупотреба миротворства од стране одређених центара моћи, посебно у циљу
подривања одбрамбене моћи противника, деморализације војске и становништва и
других исхода специјалног рата, одавно је уочена појава, али са почетком најновијих
сукоба у Украјини добија гротескне размере. Незналице, политички идиоти и страни
агенти утркују се у позивању на мир, згражавању над ратом и у качењу украјинских
застава, до којих се могу разумети само ови трећи, јер они имају непосредан интерес
у томе што раде и њихова позиција је сасвим разумљива. Њима се, у том смислу, и не
треба обраћати, јер они знају шта и зашто раде. Они се могу само санкционисати када се
за то стекну услови.
Док су они миротворци по команди, људи из прве две групе су то такође врло
селективно, из незнања, поводљивости, предрасуда, што их, наравно, нимало не
оправдава. Јер ко вам брани да знате, да се обавестите, да научите, да сазнате
чињенице и употребите способност логичког расуђивања? Ко вам брани да усвојите
или утврдите одређена морална начела, која би требало да вас спречавају да се
заклањате иза глупости и незнања, као иза штита које вас чини морално
недодирљивим?
Јер како се баш сад сетисте да је рат зло, када је рат у Украјини почео 2014. године
дискриминацијом, репресијом, а потом и оружаним насиљем, које је прерасло у
систематско и по методама често бестијално истребљивање оног дела становништва
Украјине које гаји руски идентитет? Како сте се сад сетили да је рат зло, а не када је у
претходним годинама примирја преко десет хиљада становника Донбаса побијено од
стране украјинских оружаних снага, међу њима и доста деце?
Друго, једно је залагати се за мир качећи маслинове гранчице на профилне слике, а сасвим
друго качећи украјинске заставе. Прво, ако сте толико осетљиви на рат, зашто то нисте
били кад је претходних деценија Америка сејала смрт широм света и то не у земљама
са којима се граничи и дели историју, и са којом је везују витални интереси, него над
народима са потпуно других крајева планете? Ако и јесте, да ли сте то чинили
стављајући либијске или сиријске заставе на профилне слике? Шта, нисте јер су то били
диктаторски режими који су убијали свој народ? То би онда значило да мислите да је
украјински режим био демократски и да није убијао свој народ. А немогуће је да тако
нешто мислите, ако иоле укључите мозак и отворите очи.
Када качите украјинске заставе ви славите земљу која је систематски уништавала
сопствено становништво, која велича злочинце из Другог светског рата који су
чинили то исто, са корумпираном влашћу која је пристала на то да жртвује
сопствено становништво зарад интереса оних којима је Украјина битна само као
полигон за угрожавање Русије.
Када говорите како је требало договорити се, нећете ваљда рећи да не знате како је
Русија све време држала отворена врата за договор, стално нудећи НАТО-у да
Украјина буде лимитрофна зона са подељеним утицајем, али Запад то није желео да
слуша, већ је Украјину хтео само за себе, и то не као озбиљну државу по мери својих
грађана, него као носач ракета у даљем походу на Исток. Нећете ваљда да кажете како
нисте знали да је Русија пристала на дебело компромисни Мински споразум који ни у
једном сегменту није поштован од стране украјинске државе? Нису хтели да слушају,
ругали су се и… ето га сад.
Они посебно проблематични у овом сукобу истичу да се ради о рату у Европи. Ваљда је
мањи проблем када се смрт сеје по африкама и азијама, јелте? Да нисте ви, можда…
расисти? Или они који говоре да је рат непримерен 21. веку… али њих не треба ваљда ни
коментарисати, такве глупости просто нису вредне пажње. Готово као оне који у вези са
Путином још помињу некакав Хашки трибунал.
Видим такође да се неким посебно осетљивима и „неутралнима“ од овога смучио
људски род, а некако им се није смучио због свега што је претходних деценија чинио
њихов љубљени Запад, или што је чињено у Украјини од 2014! Јесте, али они нису
знали. Па, зашто нисте знали? Данас је бар лако обавестити се. Ако не постоји на српском,
има на енглеском, ако нема на енглеком има на француском, немачком, руском; па не
морате баш толико да се правите како баш нимало не разумете руски, јер колико год вам
то тешко падало, ипак сте говорници словенског, а не германског или кинеског језика, па
да вам руски буде баш толика непознаница. На крају, постоји данас одлично унапређен
Гугл преводилац, па гуглајте. А није лоше ни учити језике, јер то не само да нам шири
песпективе, него и увећава интелигенцију.
Или „разумски“ аргументи како руски поступак угрожава нашу позицију око Косова и
Метохије, избија нам наводно аргументе, као да је те аргументе ико свих ових година
уопште слушао, а једино право које је примењивано било је право силе. А још се праве
да не виде како случај Донбаса има више везе са случајем Крајине, где је, ваљда, руска
кривица у томе што је коначно наканила да заштити свој народ, уместо да га, отирући
немоћне сузе, гледа како се повлачи на тракторима, када то западни ментори одреде.
Ваљда би тада Путин био гарант мира и стабилности, као онда када је Милошевић
препустио Крајину усташлуку. Али видимо да у то није много помогло, јер код Косова
и Метохије је одлучио да би ту имиџ миротворца ипак био превелика цена.
Живимо у времену које охрабрује слоботиње које пазе да им ништа не упрља савест,
осим када своје високе моралне назоре не треба да примене на оне на које то није
пожељно, на ниже вредне народе. Нарочито је потресно када припадници тих народа
само потврђују расистичку предрасуду о себи, када се строго брину о томе да њихови
ставови не буду протумачени као они који их чине мање западњацима и
европејцима. То није само расизам и ауторасизам, већ нешто много горе – глупост и
морална беда, пузавост недостојна човека који држи до себе.
Јер, не заборавите, они који сада каче украјинске заставе не би качили српске заставе шта
год се дешавало њиховим сународницима где год живели и какво год насиље и неправду
трпели. Нашли би гомилу оправдања и били „објективни“, вртели палчевима док њихов
народ гине, а неки то и потпиривали. Све смо то већ видели од деведестих наовамо и
видели смо колико је та патологија дубоко фундирана и где су и колико су дубоки њени
извори. Морамо ту патологију имати на уму када будемо кренули у освајање слободе, а до
тада одлучно радити на њеном превазилажењу и укидању. Незнање, морално слепило и
ауторасизам не смеју бити терет када се коначно осмелимо да покидамо окове, јер
ваљда желимо да градимо једно нормално и слободно друштво, а не колонију
пузаваца.
Украјина је земља која одлучује о руској судбини јер је она у предворју Кремља. Она
је одскочна даска за распарчавање Русије. Ти планови постоје одавно и чак се налазе
у научној литератури
Украјина је језгро формирања руске државе и нације. А, и много више – оценио је у
интервјуу за РТРС геополитичар проф. др Миломир Степић.
Факти преносе у целини Степићева указивања и прогнозе:
„У савременим околностима, питање Украјине је питање опстанка Русије. Интерес
Запада је да ту арбитрира и располаже украјинским ресурсима који спадају међу
највеће на свету.
Украјина је земља која одлучује о руској судбини јер је она у предворју Кремља. У
савременим условима модерног наоружања, она је одскочна даска за распарчавање
Русије. Ти планови постоје одавно и чак се налазе у научној литератури.
Ми за сада не знамо који су коначни циљеви Русије и да ли су испуњени већ самим
признавањем Доњецке и Луганске Народне Републике. По мом суду, циљеви су
много шири, као и само питање Украјине. Говорим о ономе што је рекао председник
Путин – да је један од циљева да се изврши денацификација Украјине.
Годинама уназад смо сведоци јачања неонацистичких снага у Украјини и није
погодно да земља као што је Русија, која у својој историји има борбу против
нацизма, у свом комшилуку има земљу која је пронацистички оријентисана. А
Украјина је била таква. И замислите какав би био утицај Украјине да она остане на том
курсу као сусед Русије.
Циљеви се препознају у геополитици Русије записаној у књигама, а то је да се САД
истерају из Евроазије у целини. То нама изгледа као далек и немогућ циљ, али САД
су победом у Другом светском рату заузеле макро мостобран у Европи и после
Хладног рата су покушавале да га прошире. У томе су успеле после рушења
Берлинског зида и допрле до граница саме Русије – Литваније, Естоније и Летоније. Сада
покушавају да тај мостобран још прошире. Руси сматрају да су САД страно тело на
територији Евроазије, под формулом ‘зашто би једна не-евроазијска сила управљала
Евроазијом, где се налазе једна Кина, Индија, Иран, па и Русија, Немачка,
Француска’.
Дакле, циљеви могу бити много дугорочнији.
Са друге стране, и за Америку је ово питање потврде кредибилитета. После неколико
пораза, Америка се суочава са новим изазовом – да буде поражена њена геополитика
у самој Украјини. Ако то Русији пође заруком, САД ће бити у циклусу пораза.
Многе земље ће покушати да буду неутралне и да дају уопштена опредељења, своје
уопштене речи. Било би добро да то уради и Србија, кад смо већ ту. Али, Кина, као свака
велика сила, поручује једно – да је неутрална по овом питању, али у Евроазији, реално,
постоји подела посла између Русије, Кине, Индије и Ирана. Кина води рачуна о својим
интересима на Далеком истоку. За сада, осим економски, нема велики продор у Европу,
али то не значи да „сутра“ тога неће бити. Кина прокламује неутралну политику као своју
позицију, али је и она антиамеричка сила као и Русија.
Украјина је после осамостаљења инсистирала на декомунизацији. Од рушења споменика,
до промене своје оријентације и политике. Али, само до оних граница да остане у својим
комунистичким границама!
Ситуација је слична нашој. Тамо лењинисти и стаљинисти, а овде титоисти,
успостављали су неконсеквентне границе. То је проблем и постјугословенског
простора већ три деценије. Боримо се толико дуго са границама које су тако
направљене да би била слаба Србија, односно српство. Тако је то урађено и у бившем
Совјетском Савезу.
Та идеологија била је на линији да Русија буде што слабија, да јој се одузме што
више територије и привредних ресурса, да се доведе у лошу геостратешку позицију у
смислу да јој се сви излази према морима доведу у питање. Тако је Русија доживела да
у време Хрушчова изгуби Крим и Севастопољ од виталне важности за Русију.
Дакле, ако Украјина хоће декомунизацију – сад нећете ићи парцијално него до краја, то је
снажна порука Путина. Она се може тумачити и на балкански начин.
Декомунизација значи да се доводи у питање цела Украјина, а то су потегли сами
Украјинци као могућност. Међутим, то не може бити парцијално.
Крим је нешто за шта се Русија крваво борила. Севастопољ је немерљиво важна
база. Замислите да је Крим остао у Украјини и да је уласком Украјине у НАТО Крим
постао база Алијансе. Русија не би имала шта да тражи ни као регионална сила.
Источни делови Украјине богати су ресурсима. Украјина је међу првим земљама света
по природним богатствима – од гвожђа и оплемењивача челика до воде и чернозема
(може да храни 15 пута више становника од њеног броја).
Русији то не значи пуно, јер сама има много више, али Запад, односно Европа, ако би
ставила шапе на Украјину, решила би свој велики проблем недостатка природних
ресурса.
Украјина је вештачка земља, направљена од историјски руских територија на
крајњем западу, које су покатоличене. Кроз историју су припадале и Пољској и
Аустроугарској итд. Све у свему, то је једна несрећна земља која се бори изнутра сама
са собом и тешко може да опстане.
аквих примера имамо много у постјугословенском простору.
Дугорочно посматрано, ЕУ ће претрпети огромну, немерљиву штету. Она нема
енергената и гаса. И пре ратне кризе, Европа је била у енергетској кризи. Замислите
у каквој ће кризи бити сада.
Северни ток 1 и 2 грађени су са јаком геополитичком конотацијом. Да ње нема, да је све
мирно и нормално, да нема много геополитике, они би били грађени копном преко
прибалтичких република до Немачке. Али, био је препознат геополитички интерес. И то је
препознала Немачка, а не Русија.
Претња је да гасоводне трасе буду пресечене ако иду преко земаља за које је Доналд
Рамсвелд рекао да су ‘нова Европа’.
Немачкој је у интересу да се директно повеже са Русијом. То је изазвало огроман страх у
Америци и међу атлантистичким земљама, јер од осовине Москва-Берлин њих хвата
страх. Плаше се немачке дисциплине и капитала на једној страни и руских ресурса,
људских вредности и површине територије на другој страни.
Ако се ту направи осовина, онда таласократске земље немају шта да траже у Европи. Зато
је прва америчка реакција била да се гасоводи ометају на све могуће начине, да се затворе
ако треба. Али, без тих гасовода, Европа, а у првом реду Немачка, немају шта да очекују.
Свака велика сила као Русија жели да у свом окружењу има мир и стабилност, земље које
нису оријентисане против ње, а одавно се говори да се од Украјине ствара анти-Русија.
Далеко смо од Трећег светског рата, али у току је геополитичко препакивање света. Оно
није на свом почетку. Почело је оснаживањем Кине, па онда и Русије. Русија је показала
да неће толерисати да у свом окружењу има вазале Запада, који неће бринути о својим
интересима него ће водити прозападну политику и да ће је водити постављене
номенклатуре.
Замислите да исто што ради Америка у Украјини, да то ради Русија у Канади.
Хипотетички, замислите да је Канада антиамеричка земља-експонент Русије. То је нешто
што морамо да схватимо.
Мора доћи до препакивања света и формирања неокласичних интересних сфера. Пре свега
на евроазијском копну. Питање је шта је следећи корак. Украјина није далеко од нас. Од
ње нас раздваја само Румунија. Украјина излази на Дунав. Она нам је близу. И, заиста се
поставља питање у чијој сфери ће бити Балкан и постјугословенски простор.
Будућност америчке резолуције је руски вето, а онда ће се нешто од тога парцијално
примењивати од стране Запада. Питање је какви су циљеви Русије. Да ли су само
парцијални. И да ли ће у том случају стратешки погрешити. Да ли ће поновити наше
грешке: крени, стани, повуци се. Или ће дугорочно решити питања. Ако их не реши
сада, она ће се појавити опет. Ако их не реши сада, једног дана ће свакако морати,
ако жели да живи и функционише стабилно.
Запад ће уводити санкције. НАТО би интервенисао да може да гађа из ваздуха, као нас
овде, али пошто то у Украјини не може, онда неће ратовати већ наставити да изазива
дестабилизацију. Ако буде могао, ако му буде дозвољено.“
 

Приредила Д. Милошевић
„Американци, који су геноцидом стекли своју данашњу територију, који су једини до
сада у историји користили нуклеарно оружје, и то против цивила, немају морално
право да икоме говоре било шта“
Списак америчких интервенција широм света после Другог светског рата до данас
показује да су од 33 интервенције само две биле са мандатом Савета безбедности УН. То
показује да Америка, не само да нема право да спочитава нешто Русији, него никоме на
свету.
Овако списак америчких интервенција у свету након Другог светског рата, који је
објавила кинеска амбасада у Москви, коментарише политиколог Александар Павић.
Кинеска амбасада је на Твитеру, уз списак америчких интервенција, објавила и да су САД
највећа претња миру.
„Никада не заборавите ко је највећа претња миру“, наводи се у твиту кинеске амбасаде.
Америка нема морално право да приговара
Павић подсећа и на нешто раније кинеско саопштење, у коме се наводи да САД свега
двадесет година за време свог постојања није учествовала у неком рату.
„Они су тиме рекли можда и још више него што говори твит кинеске амбасаде у Москви.
Американци, који су геноцидом стекли своју данашњу територију, који су једини до сада
у историји користили нуклеарно оружје, и то против цивила, немају морално право да
икоме говоре било шта. Само захваљујући моћи њихових медија, они се постављају као
морални арбитар у свету. У ствари, они су све супротно“, наводи он.
Да није било америчког подстрекивања ширења НАТО на исток после пада Берлинског
зида и добровољног распуштања Варшавског пакта, не бисмо сведочили данашњој кризи
у Украјини, као што не би било ни рата у Југославији и НАТО агресије из 1999. Европа би
данас била мирнија и стабилнија, сматра Павић.
Кинеска амбасада је својим твитом јасно означила ко је агресор у целој причи и то је
најважније, каже Павић. Списак 33 бомбардоване земље је комплетан, али из њега су
изузете тајне америчке операције свргавања легалних и легитимних власти, попут тајне
операције свргавања иранског премијера Мохамада Мосадега 1953, додаје он.
„Али и ово је више него довољно, јер за ово јавност зна и то не мора ни да се доказује.
јако је важно да у овом тренутку Кина стоји чврсто уз Русију, поготово као стална чланица
Савета безбедности. Као што кинески званичници истичу, као неко ко је осетио
колонијалну агресију Запада на својој кожи, од 19. до друге половине 20. века. Тако да је
тај твит много важнији него што се чини на први поглед“, истиче Павић.
Само су две америчке интервенције имале мандат Савета безбедности УН – интервенција
у Кореји 1950-1953. (која се и одвијала под плаштом УН) и Први заливски рат 1991. Све
остале изведене су уз игнорисање међународних институција, укључујући и агресију
НАТО на Југославију 1999.
Амерички интервенционизам узео је замах нарочито након Другог светског рата –
дотадашња изолационистичка политика САД одбачена је у корист мешања, неретко
војног, у унутрашња питања других држава. Амерички интервенционизам се, како је
приметио уреднички колегијум листа Фајненшел тајмс августа прошле године, након
америчког повлачења из Авганистана, кретао у циклусима – почетком Хладног рата, он је
био нарочито изражен, али је талас спласнуо после вијетнамске катастрофе.
Интервенције на Гренади 1983. и Либији 1986. пре би могле да се назову инцидентима
него правилима у америчкој спољној политици. Међутим, долази крај Хладног рата,
Америка остаје једина суперсила, а Заливски рат постаје увертира за интервенционизам
широких размера – Вашингтон постаје светски полицајац који треба да обезбеди „Пакс
Американа“.
Агресија на Југославију 1999. даје нови замах америчком интервенционизму. После ње су
Америци (и НАТО-у) отворена врата иза којих је био слободан простор за преобликовање
и уређивање света по сопственом нахођењу. Државе и режими проглашавани су
терористичким и недемократским арбитрарним одлукама председника и медија, покретане
су обојене револуције, а многе државе су дестабилизоване и одведене у суноврат
грађанских ратова. Либија, Сирија и Јемен су најречитији примери.
Латинска Америка полигон америчких тајних операција
Ипак, Латинска Америка била је и остала полигон на коме су САД највише
интервенисале. Само у Гватемали, малој централноамеричкој држави, Вашингтон је
интервенисао три пута – 1954, 1960. и 1967-1969. Интервенције у Латинској Америци не
предњаче само по броју, него и по разноликости метода.
„Од отмица политичких неистомишљеника, преко директних акција америчких
обавештајних агенција, војних удара, све до атентата и отворених физичких ликвидација
политичких противника“, каже хиспаниста Рајко Петровић са Института за европске
студије.
На латиноамеричком континенту САД примењују и тајне операције, први пут користе
методе онога што се данас зове хибридни рат (на пример у Гватемали 1954.). Тајне
операције нашироко су коришћене у Латинској Америци како би се подрили режими који
Вашингтону нису били по вољи. Операција „Кондор“ је трајала деценијама, од почетка
педесетих година прошлог века, подсећа Петровић.
Током ове операције, коришћењем најбруталнијих метода, САД су свргавале легалне и
легитимно изабране режиме широм Латинске Америке – од Чилеа и Аргентине, до
Никарагве, Салвадора и Гватемале.
„Ти методи су врло специфични, због тога што је ту постојала спрега војних интервенција
изнутра, подржане од стране америчких тајних оперативаца, уз подршку међународних
компанија. Симптоматичан је пример компаније ИТТ у Чилеу, која је све време служила
као база за оперативце ЦИА, пре него што је 1973, у бруталном пучу, генерал Аугусто
Пиноче свргнуо легално изабраног Салвадора Аљендеа“, објашњава Петровић.
У Ел Салвадору, малој централноамеричкој држави у којој је током осамдесетих година
беснео бруталан грађански рат, САД су помагале радикалне десничарске формације, а
најкарактеристичнији пример америчког интервенционизма у Латинској Америци је
пример Никарагве, додаје Петровић.
Након што је 1979. у Никарагви успостављен сандинистички режим на челу са Данијелом
Ортегом, САД су деценијама користиле суседни Хондурас као полигон за обуку
„контраша“ – противника сандиниста и подржавалаца збаченог диктатора Сомозе.
„Тамо где нису могли да прођу војним методама, САД су користиле методе економских
уцена. То је, на пример, било карактеристично за Еквадор и Перу. У Колумбији су имали
врло добру спрегу са нарко картелима“, истиче Петровић.
На крају, Американци су се ослободили колумбијских нарко картела, као и герилаца, али
је у Колумбији инсталирана десничарска неолиберална влада, најлојалнија Вашингтону на
читавом континенту.
„Много је било специфичних ситуација у којима САД нису реаговале, иако су могле
имати неки морални повод. На пример, у случају Парагваја, где је Алфредо Стреснер био
диктатор неколико деценија, и то врло бруталан диктатор. Али, он је одговарао
интересима САД и Парагвај им није био на сметњи. Не треба заборавити ни начин на који
се САД обрачунавају са Кубом“, каже Петровић.
Од краја педесетих година, Куба је на мети америчких економских санкција, подсећа наш
саговорник. Поред тога, 1961. је покушана и инвазија на ово карипско острво-државу, а на
вођу кубанске револуције Фидела Кастра, покушано је на стотине атентата, закључује
Петровић.

 
Аутор Никола Јоксимовић
Прогресија регресивног
  Норме чине темељне претпоставке друштвене надградње у оквиру сваке заједнице.
Заједно са растом сложености одређеног друштва расте и број норми које се примјењују
на понашање његових чланова. Аутор је мишљења да је неопходно правити разлику
између двије различите врсте норми, малобројних темељних норми које проток времена
оставља махом непромјењене те бројних надградбених норми које није на одмет схватати
као законске норме и правила. Док се прве јављају као одговор заједнице на првобитне и
константне императиве постојања у времену и простору, друге се јављају као одговор
друштвене цјелине на раније непознате изазове са дужим или краћим временским
трајањем. У одређеним случајевима пораст оваквих норми указује на распрострањену
појаву друштвених патологија које је постало неопходно регулисати писаним законима,
или пак на неку врсту прелазног периода током којег се одређена заједница сусреће са
више различитих новитета које је неопходно или одбацити или пак интегрисати унутар
друштвеног ткива.

                Када се говори о првом облику норми, генерално гледано, обично се дате
схватају као дуготрајни, опробани и прихваћени обрасци понашања чија основна сврха се
огледа у јачању друштвене кохезије, осјећаја заједништва између чланова заједнице те
поспјешивању функционисања заједнице. За разлику од раније споменутих законских
правила, која су производ правне праксе те већ сутра, под одређеним условима, могу бити
одбачена, друштвене норме које се схватају као темељне превазилазе границе правне
струке и постоје као саставни и живи дио културног и традицијског обрасца, иако су
веома често и оне саме уврштене у законске зборнике.

                Кристин Хорн, при Оксфорду, истиче да су норме „фундаментални концепти у

друштвеним наукама. Најчешће се дефинишу као правила или очекивано понашање који
се друштвено намећу. Норме могу бити прескриптивне (охрабрују добро понашање, на
примјер „буди поштен“) или проскриптивне (обесхрабрују лоше понашање, на примјер
„не варај“). Термин се понекад такође односи на шаблоне понашања и прихваћених
вриједности. Норме су битне због њиховога доприноса друштвеном реду…“[1]
                Као што видимо из пасуса изнад, норма носи одређену вриједност. Дата
вриједност произилази из чињенице да присуство норме осигурава јачање друштвене
хијерархије односа и ограничава утицај насумичног исхода, односно хаоса, на
установљене релације између различитих појединаца и групација у друштву. Норма
промовише онај начин понашања који се, у више наврата тестиран, показао као
најкориснији избор како за појединца тако и за заједницу.

                  Корисност друштвеној стабилности ипак није довољно да онемогући нападе на

дате норме или да пак онемогући настајање нових. Оно што мора бити од кључнога
значаја приликом увођења раније непознатних норми у одређену друштвену цјелину, без
обзира биле оне странога поријекла или пак настале унутар самога дотичног друштва,
јесте способност промовисаних образаца понашања да дјелују стабилизујуће на дотично
друштво, односно да буду, у крајњој линији, катализирајући фактори процеса обнове и
опстанка датога друштва, како у биолошком, тако и у друштвеном смислу. Норме које не
подстичу биолошку обнову и културно очување могу једино и саме нестати када
неминовно дође до нестанка друштва које их прихвата и испољава.

                Блиско везано уз појам норме јесте схватање појма нормалности, који се може
дефинисати слично као што су раније дефинисане норме, односно као понашање широко
прихваћено од стране читаве заједнице, које се унутар дате заједнице истиче као исправно
понашање и чије се испољавање охрабрује. Генерално гледано, нормалност се схвата као
„понашање које је стално у свакодневном дјеловању особе. То је конформност са
друштвеним стандардима као и размишљање те понашање слично већини, и као такво се
обично схвата као добро у овом контексту. Нормалност је понашање које се очекује или
које је одговарајуће ситуацији. Такође се може схватити као просјечност, као што је
случају са психолошком статистиком. Подразумјева способност за прилагођавање
окружењу, контролу емоција, способност задовољавајуће радне активности и стварање
веза које су испуњавајуће или бар прихватљиве.[2]

                Од значаја је примјетити да се, приликом говора о нормалности, она схвата као
досљедност одређеном систему норми, те да се дате норме могу промјенити. Наравно, са
промјеном норми, логичан је закључак, мјења се и схватање нормалног те је могућа
ситуација у којој је данашње прихватљиво понашање било неприхватљиво јуче или ће пак
бити абнормално сутра. Људска бића, чак и лишена механичке способности моменталног
престројавања од једног скупа вриједности ка другом, би у теорији могла постојати и у
потпуности прихватати овако насумичан систем само под условом да све норме имају
једнаку тежину односно идентично позитиван утицај на само друштво.

                Стварност је далеко од оваквога стања и само искуство нас учи да у оквиру онога
што можемо назвати свеобухватним скупом норми постоје оне чији утицај је несумњиво
негативан. Вриједност одређене норме, односно њена позиција на скали добро-лоше,
произилази из њене способности да придонесе биолошком и друштвеном опстанку и
обнови друштва унутар којег дата норма постоји. Вриједност норме не може бити
схваћена другачије јер она сама не постоји ван друштвене надградње одређене заједнице
нити је, као вриједност, способна да се испољи ван структура које чине друштвену
заједницу. Друштво и норме су нераскидиво повезани јер одређени сет норми доприности
прецизној дефиницији одређеног друштва.

                Норме такође служе као једна од битних спона између биолошке и друштвене
компоненте заједнице с обзиром да без биолошке обнове заједнице нема ни опстанка
друштвене надградње. Чланови заједнице нису безлична створења силом норми натјерана
у раније утврђене калупе друштва већ живи носиоци друштвених вриједности које саме
бивају оживљене људским постојањем и дјеловањем. Управо у овој спознаји лежи значај
биолошке обнове друштвене заједнице. Без дјеце, без будућих нараштаја који ће норме
садашњице усвојити као исправне и носити их даље као добровољно прихваћену
интелектуалну заоставштину својих предака, вриједности и саме морају умријети.

                Нити је логично нити реално очекивати да ће други народи преузети ваше
вриједности и очувати их, као што нам илуструје случај мигрантских заједница у Западној
Европи, из чега и произилази схватање да увоз људи из других културних образаца не
може бити рјешење за кризу наталитета у било којем друштву. Мигранти, и сами људи, не
пристижу у земље домаћине као празни листови већ као носиоци сопствених друштвених
норми и вриједности, што само по себи може довести до сукоба. Миграције нису рјешење
већ извор нових проблема.[3]

                Као што се може уочити, норме су вишеструко и густо испреплетене са

биолошком и друштвеном компонентом заједнице при чему треба прихватити да свака од
ових категорија, иако може бити схваћена и дефинисана засебно, не може постојати
засебно, те да се све три међусобно симбиотски подржавају приликом изградње
друштвенога организма.

                Када се погледа историјски прогрес различитих друштава, посебно оних на

Западу, стиче се површински утисак да је прихватање категорија које су до јуче биле
ненормалне заправо начин на који друштва напредују, те да је ова својеврсна
нормализација ненормалног само природна претпоставка друштвеног развоја. Опасност
некритичког прихватања овога процеса произилази из чињенице да свака новоприхваћена
вриједност не мора да, као што смо раније истакли, буде корисна по друштво и његове
појединачне чланове.

                Нормализација ненормалног је процес већ дуже времена присутан у оквирима

западних земаља, посебно Сједињених Држава, те се постепено појављује и у земљама
Источне Европе, у које спада и Србија.

                Већ много је речено и написано по питању закона о истосполним заједницама.

Много особа стручнијих од аутора по питању правне позадине јасно је истакло да овај
законски акт, који наводно регулише истосполне заједнице, њих заправо изједначава са
традиционалном браком, који се по уставу Србије још увијек дефинише као заједница
мушкарца и жене. Или је закон противуставан или ће пак сам устав убзро бити стављен
ван функције. И закон и устав не могу истовремено постојати као правно валидне
категорије. Истовремено, постоји разлог, историјски провјерен, зашто је схватање брака
као заједнице између мушкарца и жене широко прихваћено као исправно.

                Да је процес нормализације хомосексуалности у Србији присутан већ дуже

времена ставља нам до знања и сам министар за људска и мањинска права, Гордана
Чомић, која у својој изјави за БиБиСи на српском језику истиче да је „у Србији на делу
процес стварања културе компромиса. Почели смо 1994. када смо декримининализовали
истосполне односе, а онда смо их 2008. и дестигматизовали, јер смо тада усвојили
мишљење да хомосексуалност није болест. Онда смо 2013. имали прве покушаје да
направимо закон, а сада је време да га усвојимо и применимо.“[4]

                Како само еуфемистички звучи када министар нормализацију девијантног назове
стварањем културе компромиса, јер наравно, Срби нису знали за компромис док им није
било наметнуто питање нормализације хомосексуалних односа. Иако је далеко од
политички коректног, аутора интересује зашто је по баш овоме питању било неопходно
пронаћи компромис. Шта учинити ако постоје оне особе које сматрају да компромис по
овом питању није пожељан нити користан. Истовремено, коме се министар Чомић обраћа
када наводи да смо „ми“ декриминализовали, дестигматизовали и слично. Ко су то „ми“?
Ако је судити по истраживању[5] проведеном 2015. од стране америчког Националног
Демократског Института (National Democratic Institute – NDI), 88% од укупног броја
испитаника из Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Босне и Херцеговине те Албаније
је против истосполних бракова или заједница. Према попису из 2011. године, 85%
становника Србије су православци, близу 10% су католици, док је нешто више од 3%
муслимана.[6] Ове три вјерске заједнице чине 98% укупног становништва Србије и све
три посматрају хомосексуализам као неморалну и абнормалну праксу. Само од себе,
питање се поставља изнова, ко чини ту фантазијску заједницу „ми“ на коју се позива
министар Чомић?

                Госпођа Чомић, ако је судити по њеним изјавама, хомосексуални однос посматра
као нешто сасвим природно, но да ли се истосполни сексуални однос може заиста тако
посматрати. За заговорнике ЛГБТ пропаганде довољно је постојање идентичних односа
међу другим врстама сисара да би тврдили како је хомосексуализам сасвим нормално и
природно стање. По овој логици, природно је све оно што се јавља у оквиру саме природе
као категорије која обухвата све облике живих организама, стога би се могло тврдити да
су и тумори сасвим природна појава те поставити питање зашто се уопште борити против
датога обољења. Тумори су се јављали и још увијек се јављају међу различитим врстама
животиња, па чак и онима које не спадају међу сисаре. Студија из 2003. је потврдила
постојање тумора међу диносаурима[7], док међу тренутно активне врсте које могу патити
од различитих облика рака спадају тазманијски ђаволи, шкољке, кртице, рибе и примати,
да наведемо само неке од најчешће погођених.[8][9]

                Као што можемо уочити, рак је свеприсутан у животињском свијету и далеко од
тога да је увијек узрокован људском активношћу. Зашто, када је стање већ овакво, не
прихватимо тумор као природно стање и пустимо процесе да се одвијају својим током?
Наравно, сви схватамо зашто је неопходно борити се против различитих облика тумора, а
првенствени разлог јесте очигледна чињеница да ово стање одступа, у негативном смислу,
од нормалног функционисања организма. Тумор не представља ништа друго до ћелије
погођеног организма које су престале да извршавају своју основну функцију те своје
постојање посветиле производњи покварених копија самих себе, како путем ђелијске
диобе тако и путем инфицирања здравих ћелија.

                Из перспективе људскога друштва можемо тврдити да је борба против тумора и

њихова превенција неопходна не само из чисто биолошко-медицинских разлога већ и из
друштвених, у  које неминовно спада схватање испуњеног и здравога живота. Из
перспективе саме природе, борба против тумора је оправдана само једним и сасвим
довољним разлогом, а то је субверзија оригиналне функције ћелија домаћина. Тумори, по
самој својој природи, немају вишу сврху која би могла бити приписана другим живим
створењима, не доприносе позитивно природној разноликости, нити пак остављају за
собом потомство које је способно независно постојати и развијати се. У тренутку када
домаћин умре, иста судбина је неминовна и за тумор који је довео до смрти организма.
Прије него ли неки облик живота, тумор би се требао радије посматрати као својеврсна
„грешка“ у биолошком систему, с обзиром да се буквално јавља приликом оштећења
генетског кода унутар ћелијског језгра.

                И поред чињенице да се јавља у природи спонатно, тумор се не може схватити

као нешто нормално нити као нешто природно, посебно када се термину природно дода
једна виша вриједносна конотација која је уобичајена у оквиру свакодневног кориштења и
схватања датога термина. Као што се може закључити из горе наведених разматрања, под
термином природно се не подразумијева искључиво постојање у биолошким оквирима
саме природе. Аутор полази од претпоставке да би нешто било у потпуности и на
исправан начин схваћено као природно, оно мора имати сврсисходну функцију која
надилази пуко постојање у природи.

                Без обзира на читав слој друштвене надградње која је временом изграђена око
сексуалног чина, проста је чињеница да интимни однос између мушкарца и жене има само
једну сврху, а то је остављање себи сличнога потомства, односно настављање онога што
етолог Ричард Докинс назива „себичним геном“.[10] Репродукција људске врсте се, без
високо технолошких метода, не може другачије одвијати. Истовремено, када заговорници
ЛГТБ популације наводе да је хомосексуални однос сасвим нормалан и природан,
долазимо у ситуацију која је неодржива, а то је да се и хетеросексуални и хомосексуални
интимни однос постављају на исту раван у погледу значаја и статуса унутар друштвене
заједнице, што једноставно није нити може бити истина, не због могућих конзерватнивних
ставова аутора, већ због саме природе датих односа.

                Ако искључимо евентуално физичко задовољство које произилази из датога

чина, хомосексуални вид интимности нема никакву природну сврху. Насупрот њему се
налази хетеросексуални чин чија сврха надилази појединачно задовољство особа које
учествују у датоме односу. Објективно гледано, значај хетеросексуалног интимног чина
далеко надмашује вриједност хомосексуалнога односа, можда не за појединце, но из
перспективе читавога друштва, штавише читаве врсте, два односа се не могу поредити.
Ако прихватимо ранију дефиницију природнога као нечега што, поред свога присуства у
природа, има јасну сврху, онда два вида сексуалног односа бивају јасно одвојена, при
чему се хетеросексуални чин несумњиво профилише као природан.

                С обзиром да овде говоримо о природности, односно о сврсисходној биолошкој

утемељености, није на одмет да посветимо неколико редова ДНК-а коду као темељној
претпоставци постојања не само човјечанства већ живога свијета уопште. Наиме, у току
2019. године окончано је до тада највеће истраживање посвећено питању гена као темеља
сексуалности. У оквиру студије, коју су заједно спровели универзитет у Харварду и
Масачусетски институт технологије, учествовало је близу 500.000 особа.  

Највише интересовања је побудила чињеница да истраживање није открило „геј“ ген,

односно дио генетског кода који би регулисао и управљао хомосексуалним понашањем,
већ само пет маркера разбацаних дуж читавог генетског кода који могу, под одређеним
условима, да евентуално утичу на сексуалност особе у правцу хомосексуалног понашања.
[11][12][13]

Ово истраживање представља значајан искорак у дебати између заговорника ЛГБТ права
и њихових критичара која се своди на поријекло хомосексуалног понашања, односно да ли
је хомосексуализам условљен биолошким или пак друштвеним утицајима. Док су
конзервативни гласови тврдили да је хомосексуализам условљен одгојем и животним
искуством, њихови противници су заступали став „Born this way“ односно „рођени
овакви“. Изнад наведена студија је, по свему судећи, у значајној мјери потврдила
конзервативне ставове, с обзиром на веома мали, процентуално гледано, утицај који
идентификовани маркери имају на свеукупну сексуалну оријентацију појединца те, по
свему судећи, непостојање стварнога гена посвећеног регулацији хомосексуалног
понашања.

                У оквиру краткога сажетка истраживања, објављеног унутар магазина Сајенс

(Science), такође се истиче како „додатне анализе упућују ка томе да су сексуално
понашање, привлачност, идентитет и фантазије под утицајем сличног скупа генетских
варијанти (rg>0.83), но генетски утицаји који диференцирају хетеросексуални од
хомосексуалног понашања нису исти као они који варирају међу нехетеросексуалцима са
већим и мањим бројем сексуалних партнера истога спола, што сугерише да не постоји
заједнички спектар сексуалне оријентације који се пружа од привлачности ка супротном
до привлачности ка истом сполу.“[14]

                Значај ове опаске лежи у чињеници да резулатати овога истраживања

индиректно потврђују ранију тезу аутора о различитом значају хетеросексуалног и свих
других облика сексуалног понашања, односно чињеници да само хетеросексуални однос
има јасну природно установљену сврху.

                Намјера овога текста није да се особама које спадају у ЛГБТ популацију, на неки
начин, одузме њихова људскост или да се оне дехуманизују. Намјера овога текста, од
почетка, јесте критика процеса нормализација понашања који се, ако је судити по
искуству Запада, неће зауставити само на проблематици хомосексуалних особа већ ће
почети нагризати друштвене табуе који су настали из изузетно битних разлога.

С обзиром да већ говоримо о континуираном процесу нормализације више спорних

облика понашања, нема бољег примјера на којем можемо да уочимо дати процес од самих
Сједињених Држава. Наиме, искуство Америке потврђује претпоставку да је закон о
истосполним заједницама заправо само први корак. У оквирима САД-а, Хаваји постају
прва држава која изједначава хомосексуалне парове са хетеросексуалним супружницима у
погледу права, одлуком из 1996. године.[15] Четири године потом, савезна држава
Вермонт прва легализује цивилне заједнице да би Масачусетс 2004. легализовао
хомосексуалне бракове. Примјер државе Масачусетс недуго потом прате Вермонт,
Вашингтон, Конектикет, Ајова и Њу Хемпшир.

Врховни суд Сједињених Држава 2015. године доноси одлуку којом истосполни бракови
постају легални на простору свих педесет савезних држава. Исти тај Врховни суд 2017.
одлучује да омогући усвајање дјеце хомосексуалним паровима на читавој територији
Сједињених Држава. Студија проведена само годину дана касније је утврдила да је чак
21% истосполних парова у Сједињеним Државама усвојило дијете.[16]

Порив за усвајањем дјеце се може схватити у оквиру психолошких, и дјелом биолошких,

нагона људске врсте, но питање усвајање би се морало првенствено водити добробићу
саме дјеце а тек потом занимати питањем евентуалних права одраслих особа, посебно када
се узме у обзир чињеница да различита истраживања, глобално гледано, истичу неопходно
присуство оца и мајке за здрав развој дјетета.

Јасно је да у нашем случају нови закон треба да послужи као још један корак у процесу
друштвеног инжињеринга, на који тренутне власти у Србији, по свему судећи, пристају,
упркос очигледном демографском и културном назадовању западних земаља које су
листом прихватиле замало па све облике девијантности скривене иза танке завјесе
људских права и достојанства.

Као што видимо, процес нормализације хомосексуалног односа у Сједињеним Државама,

но и другим земљама Запада, је био постепен и то треба очекивати и у случају Србије. Без
обзира на противљење значајног броја становника унтуар западних земаља, путем судске
гране власти извршено је наметање нове вриједносне стварности. Овај процес, вријеме ће
показати, неће остати ограничен само на хомосексуалце, већ ће бити проширен на друге
„угрожене“ групе.

Иако је данас сасвим прихваћено говорити о ЛГБТ особама, њиховим правима, групама и
томе слично, брзо се изгубила из вида чињеница да је овај акроним, не тако давно,
садржавао само три слова, ЛГБ, те је само обухватао лезбејке, гејеве и бисексуалне особе.
Почетком деведесетих година и транссполне особе су постале дио ове групације, што је
оправдавано већ излизаним флоскулама подршке њиховој сексуалности, њиховој наводној
потлачености и одбачености од стране шире друштвене заједнице те често спомињаном и
рјетко доказаном насиљу против таквих особа. Медијска промоција, кампање за
нормализацију транссполности, протестне шетње, учествовање у оквирима геј парада и
све остало је учињено без икаквог осврта, више намјерно него ли случајно, на саму
природу онога што је промовисано.

Главни западни медији и читав низ пратећих институција и платформи већ су прихватили
ново схватање транссполности која се дефинише као стање у којем је схватање личног
сполног идентитет супротно од спола који је дотичном појединцу приписан при рођењу.
[17][18][19] Од значаја је завршнио дио дефиниције који истиче да је нечији спол
„приписан при рођењу“, с обзиром да се кроз ову манипулацију ријечима постиже
потпуно негирање биолошке основе код схватања спола појединца и све се подиже на
степен онога што љевица често назива друштвеним конструктом.

Овакво схватање спола, а напор је на томе да оно постане опште, је изузетно опасно из
више разлога. Људска врста познаје само два спола, мушки и женски, и ту биолошкој
причи везаној уз ову тему долази крај. Не постоји нити стотину, нити бесконачно сполова
већ само два. Израз ове биолошке стварности јесте комплементарност но анатомска
различитост репродуктивног система код мушкараца и жена, праћена сексуалним
диморфизмом[20] те потпуно различитим квантитативним односом хормона код једнога и
другога спола. Намјера демагогије какву смо сусрели у оквиру дефиниције
транссполности јесте управо потискивање схватања да су биолошки параметри који чине
мушкарца и жену заправо темељни те ширење илузије да се са овим основним
принципима може играти по вољи или да се пак они могу занемаривати без икаквих
негативних посљедица, што је врхунац бесмислене ароганције.

Ипак, претпоставимо зарад потреба овога текста, да одређено друштво прихвати схватање
сполног идентитета, не као биолошку и непромјењиву стварности, већ као изузетно
флуидну категорију подложну утицајима од стране различитих фактора, почевиши од
различитих „афирмативних“ група, родитеља, самих појединаца, без обзира говорили о
дјеци или одраслим особама, медицинских стручњака или пак друштва уопштено.
Прихватање оваквога виђења сполног идентитета подразумјева третирање дјеце и
одраслих по овоме питању на исти начин, што је само по себи проблематично од почетка,
но ако је спол стварно флуидан те може постојати на стотине, ако не хиљаде различитих
сполова онда изражавање специфичног сполног идентитета од стране дјетета не може,
штавише не смије, бити схваћено као поремећај већ као нешто сасвим природно што треба
прихватити и подржати.

Већ овде се уочава први и могуће је најбитнији проблем, а то је незрелост дјетета и његова
неспособност да схвати дугорочне посљедице одређеног понашања.[21] Давати дјеци
статус одраслих особа, које ни саме често нису свјесне свих могућих посљедица
сопственога понашања, по овом питању у потпуности уклања ауторитет родитеља те
доводи само дјете у опасност. Истовремено долазимо у ситуацију гдје спољашњи фактори
као што су различите лобистичке групе, наводни стручњаци и активисти добијају статус
оних који знају шта је боље за дјецу од њихових сопствених родитеља. У случајевима када
се говори о добробити дјеце, сама дјеца управо због своје незрелости не могу бити
одлучујући актери у дискусији, но одлука би требала да се увијек води биолошким и
психолошким добром самога дјетета. По самој природи ситуације то не може бити случај
када се на сполни идентитет гледа као на изузетно промјењиву категорију и када је свако
слободан да сам себи одређује дати идентитет, без обзира на узраст и зрелост.

Управо овде се широм отварају врата могућности медицинског експериментисања над

дјецом, јер како друго треба схватити третмане са хормонским блокерима пубертета[22]
[23][24] који се нуде у западним земљама као вид терапије за ону дјецу која се изјасне као
транссполна. Занемаримо за тренутак хормоне, блокере, медицинску науку и стручњаке те
се запитајмо да ли можемо, чисто на основу здравога разума, схватити као корисну и
здраву терапију којој се у суштини налази блокирање једнога од најважнијих процеса у
животу човјека.[25][26]

Истовремено се поставља питање колико је струка упозната са дугорочним посљедицама

блокирања пубертета, ако је уопште упозната, и који су могући негативни исходи ове
терапије? По јавно доступним информацијама, дугорочне посљедице кориштења
хормоналних блокера пубертета су у потпуности непознате,[27][28][29] тако да постоји
разумна основа на основу које се ова терапија може називати експериментисањем.
Заговорници ове терапије воде се претпоставком да је пубертет нешто што се може
„паузирати“ без икаквих посљедица, као да није у питању изузетно сложен биолошком
процес који подразумјева складно функционисање читавог низа органа и хормона на дужи
временски период уз повећано уношење и трошење енергије. Не говоримо о струјном колу
које се може једним покретом прекинути и поново успоставити.

Истини за вољу, у оквиру медицине постоји поремеђај познат као сполна дисфорија
(gender dysphoria), дефинисан као „висок степен незадовољства услијед неподударности
између додјељеног спола и родног идентита дјетета“.[30] Ова дефиниција је сама по себи
проблематична јер се већ у њој уочава идеолошка, а не научна, позадина објашњења, но
она се управо због тога и користи, битно је нормализовати ненормално. Ипак, постоји
проблем, који се често карактерише као контроверзан, управо јер нарушава читаву
конструкцију транссполности као нормалности. Наиме, кроз више научних студија уочена
је тенденција дјеце која пате од сполне дисфорије да превазиђу овај поремећај, односно да
га „прерасту“ са уласком у адолесцентно доба. Студије које су споровођене у периоду од
неколико деценија су показале да се број дјеце која природним путем превазиђу сполну
дисфорију, односно престану да се сматрају транссполним особама, креће између 65% и
94%.[31]

Ова истраживања су, што је било и за очекивати, наишла на широку критику „стручне“
јавности при чему су кориштени различити аргументи, почевши од приговора на
кориштену методологију, преко броја учесника у студијама па све до кориштења
чињенице да су неки од учесника касније показали хомосексуалне склоности као
својеврсну критику истраживања. Оно што је остало занемарно у свему томе је чињеница
да је бар минимално половина учесника истраживања, без икаквих хормоналних терапија
или вањског утицаја, превазишла осјећај отуђености од сопственог спола и у једну цјелину
спојила биолошку стварност свога спола и психолошко виђење сопствене сексуалности, и
то је наравно проблем, јер много се губи ако се сполна дисфорија сведе на поремеђај који
је могуће превазићи и без медицнске интеревенције ове или оне природе.

Иако су дугорочне посљедице хормоналне терапије непознате, исходи оперативних

захвата промјене спола су већ неколико деценија предмет истраживања и не иду у прилог
тезе да је спол флуидна категорија која се може по вољи мјењати. Истраживање
спроведено у Шведској,[32] које је пратило понашање особа у периоду од 30 година након
што су прошле операцију промјене спола показало је код дотичних постојање
психолошких проблема за читав живот те тенденцију да десет до петнаест година након
обављене операције број самоубистава међу овом популацијом скочи двадесет пута у
односу на хетеросексуалну контролну групу.[33]

Доктор Паул МекХју, психијатар при школи медицине на Универзитету Џон Хопкинс
истиче да „транссполни мушкарци не постају жене нити транссполне жене постају
мушкарци. Сви (укључујући и Бруса Банера) заправо постају феминизовани мушкарци
или пак маскулизоване жене, фалсификатори и имитатори спола са којим се
„идентификују“. У томе лежи њихова проблематична буудћност.“[34]

У чланку из 2004. британски Гардијан, на основу анализе више од стотину студија везаних
уз живот транссексуалаца након операција промјене спола, наводи да „нити једна од
студија не пружа коначан доказ да је промјена спола корисна за пацијенте. Већина
истраживања су била лоше осмишљена, што је искривило резултате у користи физичке
промјене спола. Није спроведена евалуација да ли други третмани, као дуготрајно
савјетовање, може помоћи транссексуалцима, те да ли њихова сполна збуњеност може
бити умањена с временом.“[35]

Да све не би остало у границама теорије, у краћим линијама наводимо случај Дејвида

Рејмера,[36] мушкарца из Канаде који је 2004. године извршио самоубиство у 38. години.
Рејмеров случај је специфичан по томе што је првих четрнаест година живота био одгајан
као дјевојчица. Непосредно након рођења њега и његовога брата, Дејвиду је утврђено
постојање фимозе, деформације препуцијума која отежава мокрење. Уобичајена и дуго
кориштена метода уклањања ове деформације била је обрезивање. У случају Дејвида
Рејмера, током захвата је дошло до компликација при чему је дјечаков сполни орган у
потпуности одстрањен.

Убрзо потом Рејмерови родитељи су потражили савјет од америчког доктора Џона

Манија, који им је препоручио да сина кастрирају, подвргну хормонском третману те да га
одгоје као дјевојчицу. Доктор Мани је пратио Дејвидово стање неколико година након
чега је терапију промјене спола прогласио потпуно успјешном у једном од својих научних
радова. Широко хваљен и спомињан, овај случај је послужио као још један аргументим
феминистичким тврдњама из седамдесетих година да је спол заправо друштвена
творевина те да се људска бића рађају као сексуално неутрална.

Наравно, постоји и друга страна ове медаље, а та страна јасно показује да је Манијев
третман промјене спола био све сем успјешан. Рејмеровима је препоручен Мани с обзиром
да је у том тренутку словио као један од водећих свјетских истраживача спола, познат по
своме харвардском образовању и генијалности. Штавише, Манију се и приписује стварање
кованице „роднога идентитета“ (gender identity) који је кориштен како би описао
унутрашњи осјећај особе о сопственој мушкости или женскости. Супротно свему што је
Мани обећавао проблеми су настали од самога почетка. Прву хаљину коју му је мајка
сашила, Дејвид је покушао да поцјепа са себе. Одбијао је да се игра са луткицама, те се
радије забављао са камионима и пушкама. Када би се два брата борила око нечега, било је
очигледно да је Дејвид био јачи. Упркос јасним знаковима одбацивања наметнуте
феминизације, Мани је искористио случај Бренде Рејмер, како су тада звали Дејвида, да
стекне свјетску славу.  

Џон Мани је убрзо држао говоре пред америчким удружењем за унапређивање науке,
објавио је, у том моменту популарну, књигу „Мушкарци и жене, дјечаци и дјевојчице“,
магазин Тајмс  му је посветио чланак док је случај Дејвида Рејмера постао саставни дио
уџбеника за психологију и педијатрију. Тек након неколико деценија стварност случаја
Дејвида Рејмера је постала доступна широј јавности.

Доктор Милтон Дајмонд, сексолог са Хавајског универзитета, дуго времена је сматрао

Манијеве тврдње неоснованим. Да би потврдио своје мишљење био је приморан трагати
за Дејвидом коме се траг губи некада у осамдесетим годинама. Након рада са Дејвидом,
Дајмонд и колега му, доктор Кит Сигмундсон, су чланком објављеним 1997. у Архиви
педијатријске и адолесцентне медицине,[37] открили како је Дејвид Рејмер стално
одбацивао своју промјену из дјечака у дјевојчицу. У раној младости, Дејвид је одбио да
настави третман естрогеном који је довео до повећања груди, престао је виђати доктора
Манија, и коначно са 14. година је одлучио престати да живи као дјевојчица.

Након суочавања са оцем, који му је признао шта се заправо десило, Дејвид је почео да се
понаша као дјечак, почео је да одлази у теретану, увијек су га привлачиле дјевојчице, сада
је знао и зашто, почео је да узима мушке хормоне, одлучио се на оперативни захват
изградње мушкога сполнога органа, читав низ веома захјетвних операција које су га често
остављале депресивног те због чега је у два наврата покушао да изврши самоубиство. Са
двадесет пет година је оженио Џејн, усвојивши њено троје дјеце. Трауме из дјетињства су
га наставиле пратити. У интервјуу за Сијетл Пост из 2000. Дејвид је истакао да „никада не
можемо побјећи од прошлости. Дјелови мога тјела су одсјечени и бачени у канту за
отпатке. Мој ум су отргнули од мене.“[38]Након самоубиства Дејвидовог брата, ствари су
се само погоршале. Сам Рејмер је пао у депресију, скоро на дневној основи је одлазио на
братов гроб, изгубио је посао, развео се од супруге, да би на крају и он сам себи одузео
живот.

Као што смо раније истакли, случај Дејвида Рејмера, и крајњи исход његова живота, није
усамљен. Схватање спола за какво се залажу љевичарски активисти и бројни лобији
заправо захтјева од читавога друштва прихватање нове „темељне стварности“ да спол
уопште не постоји, чиме „терапија“ какву је прошао сам Дејвид Рејмер постаје ствар
свакодневнице, а експериментисање над дјецом сасвим прихватљиво понашање.  
Првобитно подилажење а касније и интегрисање ових фантазија унутар друштвеног
система неминовно води самој промјени дотичног система у сваком погледу с обзиром да
изузетно велики број друштвених интеракција почива на биолошкој основи различитости
мушкараца и жена.

Особама којима овакво понашање изгледа, у најмању руку неодговарајуће, а то би требала

бити огромна већина нас, јасно се ставља до знања да проблем није у ситуацији већ у
њима, који су наводно пуни оваквих или онаквих предрасуда те ретроградних схватања.
Процес друштвеног инжињеринг којим се поништавања спола нормализује већ се може
примјетити у женском спорту на Западу. Наиме, све је више случајева да се дојучерашње
мушке атлете одједном, тако рећи преко ноћи, почну изјашњавати као жене након чега
могу, без икаквих ограничења, да учествују у женским спортским такмичењима. Исход
оваквих тамичења је, у најмању руку, далеко од спортског и фер, о чему свједоче и
резултати.

 Осврнућемо се само на неколико илустративних примјера. Андраја Јервуд и Тери Милер,

иако рођени као дјечаци, сада се изјашњавају као жене те самим тиме и учествују у
женским атлетским такмичењима, као оно из 2019. када су дотични освојили прво и друго
мјесто[39] на женском атлетском такмичењу средњих шлока у Конектикату. Штавише,
Милер и Јервуд су, заједно, освојили прва мјеста на чак петнаест различитих
средњошколских женских атлетских такмичења.[40] Дјевојке које су биле највише
погођене оваквим развојем ситуације, Селена Соул, Челзи Мичел и Алана Смит одлучиле
су се на правну акцију те су поднијеле тужбу с циљем повлачења „инклузивних“ аката
који допуштају да се биолошки мушкарци такмиче као жене. Не треба нас изненадити
сазнање да је дата тужба одбијена од стране федералног судије у Конектикату.[41][42]

Сличан је случај и Џун Иствуд који је, иако мушкарац, захваљујући транссполном статусу
проглашен женским атлетом седмице од стране Биг скај конференције, удружења
спортских тимова универзитетског и средњошколског степена из западних Сједињених
Држава.[43]

У 2019. Крег Телфер, тренутно познат као Сиси Телфер, је освојио прво мјесто на
националном првенству за жене у трчању на 400 метара са препонама. Телферова повједа
је била и више него убједљива. Његово пролазно вријеме од 57.53 секунде било је замало
за двије секунде боље од 59.21 секунди другопласиране. На претходним такмичењима,
када је учествовао у истој дисциплини но мушкој категорији, Телфер се ничим није
истакао те је 2016. завршио на 200. позицији док је годину касније остварио дупло лошији
резултат нашавши се на 390. мјесту ранг листе.[44]

Половином децембра 2021. мушки атлета женског имена, Лиа Томас, је приликом
такмичења у пливању на 1.500 и 200 метара за жене побједио у оба[45], истовремено
оборивши раније постављене рекорде, док се Лаурел Хубард, некада познат под именом
Гавин Хубард, на прошлим љетним олимпијским играма у Токију такмичио у женском
дизању тегова.[46]
Није тешко уочити напредовање у покушајима нормализовања различитих облика
девијантног понашања. Не треба заборавити да је некада давно само тражена
равноправност за хомосексуалце. Тражена је толеранција, ништа више. Како смо само
далеко стигли у овој причи о толеранцији и равноправности. С правом се поставља питање
до када ће трајати ова револуција, гдје ће се зауставити и хоће ли се зауставити уопште.
Не, неће. И зашто би? С обзиром да заустављања у неолибералном походу неће бити,
логично је запитати се који је сљедећи корак. Већ сада можемо да уочимо обрисе
одговора.

 Мирјам Хејн, њемачки студент се половином 2018. учесницима TEDx догаћаја

организованом на Универзитету у Вурцбергу обратила са презентацијом на тему
„Педофилија је природна сексуална оријентација“.[47] Хејн је педофилију представила
као непромјењиву личну карактеристику, поредећи је са хетеросексуалношћу, те је своје
ставове оправдала тврдњом да не би требали „повећавати патњу педофила њиховим
искључивањем, ругањем или окривљивањем…Поступајући тако, ми повећавамо њихову
изолацију и шансе за сексуално злостављање дјеце“.[48]

Већ овде можемо уочити покушај помјерања Овертоновог прозора кроз тврдњу да је
педофилија сасвим нормална сексуална оријентација која се може, без већих проблема,
упоредити са хетеросексуалним односом. Не изненађује ни играње на карту емоција те
кориштење појма патње. Сврха није хуманизовате особе које су подлегле педофилији као
менталном поремећају, сврха је нормализовати саму педофилију путем давања људскога
лица једном дегенеративном феномену.

Предавање Мирјам Хејн је дочекано са критиком како од стране обичних грађана тако и
од стране струке, но чињеница остаје да је госпођица Хејн била студент у тренутку говора,
те да ће већ сада она евентуално припадати слоју образованих људи који би требали
словити као елита друштва. Разлога за бригу не би било да је испад Хејнове изолован
случај, но напори за увођење педофилије у сферу свакодневног могу се пронаћи још
почетком осамдесетих година када су се широм Запада појавиле организације[49] са
циљем заступања педофила. Многе од дотичних група су у међувремену расформиране
или растурене од стране полицијски органа, но покренути процес није одстрањен из
друштвеног тока.

У чланку за британски Гардијан, из 2013. Џон Хенли описује како је „Национални савјет
за грађанске слободе, тренутно познат као лобистичка група под именом Либерти, 1976.
поднио парламентарном одбору приједлог за ревизију кривичног закона унутар којег се
истицало да „сексуална искуства са одраслом особом у која се дјете својевољно упусти не
узрокују никакву препознатљиву штету…Суштинска потреба је промјена става који
претпоставља да сви случајеви педофилије узрокују трајну штету“.[50]

Штавише, током 70-тих, групе попут Педофилске акције за ослобођење (Pedophile Action
for Liberation) те Педофилске размјене информација (Pedophile Information Exchange) су
постале чланови Националног савјета за грађанске слободе, једне од најстаријих и
најпознатијих заговарачких група у Великој Британији, која је касније и отворено
доводила у питање природу трауме жртава педофилије. У истом периоду, на територији
Сједињених Држава оформљена је организација под називом Сјеверноамеричка
асоцијација за љубав између мушкараца и дјечака (North American Man/Boy Love
Association – NAMBLA) чији сврха је била слична као и код групација из Велике
Британије.

Сам чланак из Гардијана, споменут раније, индиферентан је према теми и служи како би
додатно замутио воду, с обзиром да је прожет питањима о исправности нормалног
схватања педофилије те се Хенли у једном тренутку чак и позива на холандско
истраживање из 1987. у оквиру којега се неколицина дјечака позитивно односила према
својој вези са старијим мушкарцима.[51] Овакво постепено нагризање моралног темеља
није страно медијима, те се слични чланци могу пронаћи и у другим гласилима.

У 2017. БиБиСи објављује чланак под називом „Млади педофили који истичу да не
злостављају дјецу“.[52] Годину раније, чланак британског Индепендента „Педофилија,
сексуална оријентација као што је хетерсексуалност или хомосексуалност“[53] преноси
мишљење неименованог психолога који заступа исти став као и раније споменута
госпођица Хејн. У другој половини 2020. Њујорк Тајмс објављује чланак са насловом
„Оптужени за сексуални злочин, но без жртава“ који се бави особама ухапшеним
приликом полицијске акције у оквиру које су се полицијски службеници на друштвеним
мрежама представљали као малољетници те тако покушавали да идентификују педофиле.
[54]

У другој половини прошле године, Олд Доминион универзитет, једна од престижнијих

институција из савезне државе Вирџиније, се пронашла у жижи јавности након што је
Алин Вокер, помоћни професор социологије, објавио своју књигу „Дуга, тамна сјенка –
особе које привлаче малољетници и њихова потрага за достојанством“ (A Long, Dark
Shadow: Minor-Attracted People and their pursuit of dignity).[55] Вокерова књига се може
читати као позив на дестигматизацију, односно нормализацију, педофилије.

Сама књига је изазвала бурну реакцију како јавности тако и студената Олд Доминиона,
посебно након што је утврђено постојање везе између Вокера и Простазија фондације
(Prostasia Foundation), коју многи виде као НВО чији основни циљ је потпуна друштвена
нормализација и прихватање педофилије.[56][57] Постоје назнаке да је у току и тиха
кампања којом се жели трансформисати сам назив ове девијантности, те педофили постају
„особе које привлаче малољетници“ (Minor Attracted Persons – MAP).[58][59][60]

Као што су то радили хомосексуалци, феминисти и остале „обесправљене мањине“ и

заговорници педофилије сада покушавају да овај поремећај прокријумчаре користећи се
терминима као што су људско достојанство, разумјевање, толеранција, права, једнакост,
прихватање и слично. Комплетан политички рјечник хомосексуалаца, транссексуалаца и
сличних сада је присвојен од стране заговорника нормализација педофилије, без обзира
допало се то овим групама или не. Слоган „љубав је љубав“, кориштен у много наврата
раније, може и овде бити сасвим легитимно примјењен од стране адвоката нормализације,
зар не. Када једном пређемо тај праг, и са љубављу почнемо да оправдавамо различите
девијантности, не постоји вид сексуалности који на тај начин не може бити нормализован.

С друге стране, у Русији, коју са Запада константно представљају као некакву мрачну
пустопољину неспособну за стварање стабилнога друштвеног поретка, Владимир Путин је
28. јануара 2022. године потписао закон којим се предвиђа доживотна казна за педофиле.
[61] Модели понашања су понуђени а избор је ваш.

У оквирима српскога друштва, против ове прогресије регресивног може се и неопходно је

дјеловати. Као први корак се намеће повлачење закона о истосполним заједницама, те
регулисање права истосполних парова кроз проширење оних законских аката који су
надлжени за специфичну проблематику, као што је на примјер право на посјету у болници
или пак питање заоставштине. Ово мора пратити повлачење закона о родној
равноправности, чију деструктивност по српску породицу је детаљно образложио
господин Владими Димитријевић како у своме тексту „У одбрану природне
породице“[62] тако и у својој књизи „Дугине боје вам нећемо дати“[63].

На раније активности се природно надовезује онемогућавање ЛГБТ пропаганде по узору

на законе и праксу у Русији, гдје хомосексуалност није забрањена али је зато забрањено
њено промовисање, посебно оне активности које су усмјерене према дјеци, као што су на
примјер били уџбеници гдје се промовишу двије маме или два тате, као и укидање параде
„поноса“ као потпуно сувишног, неукусног и бесмисленог догађаја који, када се сагледа
суштина, не слави апсолутно ништа осим нечијег истосполног сексуалног односа.

Сполна дисфорије мора бити посматрана као вид поремеђаја који не може бити кориштен
као основ за индивидуално редефинисање сопственог спола у интеракцији са друштвеном
заједницом нити пак изговор за било какав облик хемијске терапије или хируршког
захвата над дјецом. Штавише, читава трансексуална манија са Запада би морала бити
законски сасјечена у корјену јасним потврђивање постојања само два спола, мушкога и
женскога, те одвајању природнога спола од љевичарско-феминистичке конструкције
спола као рода, односно категорије која се може мјењати по личном нахођењи и
расположењу.

Неопходно је спровести јачање установе брака, дефеминизовати правне акте који

регулишу ову област те промовисати породицу, но и ширу фамилијарну заједницу, као
основу друштва. Између колектива и појединца мора бити успостављена здрава
равнотежа, с обзиром да колектив без појединаца није бољи од мравињака док је
појединац без колектива честица препуштена индиферентној стихији историјских
догађаја. Најстарији археолошки налаз онога што називамо породицом, гробница са
костима оца, мајке и њихова два сина, пронађена је у Њемачкој 2008. године. Ове кости,
старе 4.600 година јасно указују да је породица као градивна јединица друштва стара
колико и сама људска цивилизација.[64]

О недавно спроведеном референдуму по питању судства не треба превише ни трошити

ријечи, посебно када се узме у обзир нови накарадни закон о референдуму којим је овај
најважнији вид испољавања воље читаве нације потпуно обесмишљен. Свака власт која би
да стекне наклоност српскога народа и грађана Србије мора у оквиру свога програма
укључити повлачење тренутнога закона о референдуму те самим тиме и поништавања
резултата недавнога „референдума“ по питању устројства судскога система у Србији.      

 Питање ћирилице и језика није требало бити укључено у овај текст, но с обзиром да је
„заштитник грађана“ Зоран Пашалић затражио од Министарства просвјете, науке и
технолошког развоја повлачење из употребе уџбеника српског језика за 8. разред основне
школе који истиче да хрватски, босански и црногорски језици не постоје,[65] што и јесте
чињенично стање, аутор је мишљења да, у најмању руку, споменути уџбеник никако не
треба повлачити из употребе те да је неопходно спровести у дјело оно о чему се већ
годинама говори, а то је давање примата ћирилици, са посебним нагласком на јавне
површине, називе установа и предузећа, националних и приватних, али и страних. Ако већ
не постоји воља на индивидуалном степену, нека постоји притисак на колективном.
Ћирилица и српски језик су Србе превише задужили да бисмо их се ми сада олако одрекли
или пак допустили да из њих попут корова ничу неки јалови квазијезици. Ако наши
„пријатељи“ са Запада, те њихови локални заговорници, имају проблема са тиме, никада
није на одмет их подсјетити да постоји много држава у свијету које као званични користе
језик поникао на британским острвима и свуда се тај језик зове енглески. Паметноме
доста.  

Извори:

[1] https://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780199756384/obo-
9780199756384-0091.xml

[2] http://www.differencebetween.net/science/difference-between-normality-and-abnormality-
psychology/

[3] https://standard.rs/2020/04/16/migracija-nije-resenje-vec-izvor-problema/

[4] https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56578358

[5]https://www.ndi.org/LGBTI_Balkans_poll

[6] https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2014/pdf/G20144012.pdf

[7] https://www.cancerquest.org/cancer-biology/cancer-wild-animals

[8] https://www.nature.com/articles/s41568-018-0045-0?WT.feed_name=subjects_tumour-virus-
infections
[9] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7149733/

[10] https://www.goodreads.com/book/show/61535.The_Selfish_Gene

[11] https://www.nature.com/articles/d41586-019-02585-6#ref-CR1

[12] https://www.bbc.com/news/health-49484490

[13] https://www.harvardmagazine.com/2019/08/there-s-still-no-gay-gene

[14] https://www.science.org/doi/10.1126/science.aat7693

[15] https://edition.cnn.com/2015/06/19/us/lgbt-rights-milestones-fast-facts/index.html

[16] https://www.reuters.com/article/us-usa-lgbt-adoption-idUSKBN21D01I

[17] https://www.livescience.com/54949-transgender-definition.html

[18] https://www.merriam-webster.com/dictionary/transgender

[19] https://en.wikipedia.org/wiki/Transgender

[20] https://www.britannica.com/science/sexual-dimorphism

[21] https://www.livescience.com/62893-transgender-kids-puberty-blockers-hrt-hormones.html

[22] https://www.nhs.uk/conditions/gender-dysphoria/treatment/

[23] https://blogs.bmj.com/bmjebmspotlight/2019/02/25/gender-affirming-hormone-in-children-
and-adolescents-evidence-review/

[24] https://www.nbcbayarea.com/news/local/transgender-kids-eligible-for-earlier-medical-
intervention-under-new-guidelines/19909/

[25] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31027543/

[26] https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/gender-dysphoria/in-depth/pubertal-
blockers/art-20459075
[27] https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/26895269.2020.1747768

[28] https://www.bbc.com/news/health-51034461

[29] https://www.economist.com/science-and-technology/2021/02/18/little-is-known-about-the-
effects-of-puberty-blockers

[30] https://en.wikipedia.org/wiki/Gender_dysphoria_in_children

[31] https://www.kqed.org/futureofyou/441784/the-controversial-research-on-desistance-in-
transgender-youth

[32] https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0016885

[33] https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2004-may-13-me-reimer13-story.html

[34] https://www.heritage.org/gender/commentary/sex-reassignment-doesnt-work-here-the-
evidence

[35] https://www.theguardian.com/society/2004/jul/31/health.socialcare

[36] https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2004-may-13-me-reimer13-story.html

[37] http://www.hawaii.edu/PCSS/biblio/articles/1961to1999/1997-sex-reassignment.html

[38] https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2004-may-13-me-reimer13-story.html

[39] https://www.totalprosports.com/2019/02/24/transgenders-easily-finish-1st-2nd-at-
connecticut-girls-indoor-track-championships-video/

[40] https://adflegal.org/selina-soule-track-athlete-story

[41] https://www.outsports.com/2021/4/25/22402933/trans-athlete-lawsuit-andraya-yearwood-
terry-miller-connecticut-adf-federal-judge

[42] https://adflegal.org/selina-soule-track-athlete-story

[43] https://dailycaller.com/2019/10/25/transgender-athlete-week-june-eastwood-womens/

[44] https://www.letsrun.com/news/2019/05/what-no-one-is-telling-you-an-athlete-who-ran-
ncaa-track-as-a-man-for-3-years-just-won-an-ncaa-womens-title/
[45] https://www.foxnews.com/sports/penn-swimmer-trans-athlete-dominating-female-sports

[46] https://www.deseret.com/2021/7/29/22584285/male-to-female-transgender-olympic-
athletes-impact-womens-sports-president-biden-mike-lee-weigh-in

[47] https://www.metroweekly.com/2018/07/tedx-speaker-argues-that-pedophilia-should-be-
accepted-as-an-unchangeable-sexual-orientation/

[48] https://www.metroweekly.com/2018/07/tedx-speaker-argues-that-pedophilia-should-be-
accepted-as-an-unchangeable-sexual-orientation/

[49] https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_pedophile_advocacy_organizations

[50] https://www.theguardian.com/society/2013/jan/03/paedophilia-bringing-dark-desires-light

[51] https://www.ipce.info/host/sandfort_87/

[52] https://www.bbc.com/news/uk-41213657

[53] https://www.independent.co.uk/news/paedophilia-sexual-orientation-straight-gay-criminal-
psychologist-child-sex-abuse-a6965956.html

[54] https://www.nytimes.com/2020/08/26/magazine/sex-offender-operation-net-nanny.html

[55] https://www.washingtonpost.com/education/2021/11/24/allyn-walker-odu-professor-
resigns/

[56] https://4w.pub/prostasia-normalize-pedophilia/

[57] https://www.youtube.com/watch?v=emK2HTbd46U

[58] https://www.churchmilitant.com/news/article/rebranding-pedophilia

[59] https://childrenofthedigitalage.org/rebranding-paedophilia/

[60] https://www.churchmilitant.com/news/article/film-about-man-boy-relation-nominated-for-
academy-awards

[61] https://rs-lat.sputniknews.com/20220128/putin-potpisao-zakon-dozivotna-robija-za-
pedofile-1133747042.html
[62] https://vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/202-u-odbranu-prirodne-porodice.html

[63] https://vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/

[64] https://www.theguardian.com/science/2008/nov/18/archaeology-germany-dna-nuclear-
family#:~:text=DNA%20extracted%20from%20bones%20and,family%20as%20a%20social
%20structure.

[65] https://rs-lat.sputniknews.com/20220127/zastitnik-gradjana-trazi-od-ministarstva-prosvete-
da-povuce-sporni-udzbenik-iz-srpskog-jezika-1133722567.html?ref=fbsputnik

Коментаришући потенцијалне реакције на украјинску кризу, господин Борис Варга је

недавно устврдио да у случају евентуалног избијања рата, Србија више не би могла да
седи на више столица, те да би морала да се определи. Чини ми се међутим да је тај процес
већ готово приведен крају и пре евентуалног избијања тог рата. Србија је у последњих
годину и по дана, почев од Вашингтонског споразума направила радикалан и лако
уочљив, потпуни заокрет на запад. Остаје још неколико финалних тачака, али највећи и
најважнији део овог заокрета је већ одрађен. Хајде да то илуструјем.

Пођимо од актуелне кампање о абортусу. У земљи у којој постоји једно од

најлибералнијих законодавстава о побачају и где чак ни не постоји прецизна статистика о
укупном броју абортуса, где је просек година старости 44, очекивано појавиле су се
петиције које траже увођење рестриктивнијег односа према овом питању или његову
забрану. Ови људи наравно не могу да се појаве на било којој телевизији или мејнстрим
медију. На њихову петицију сложно су осудом и кампањом лажи и застрашивања
реаговали апсолутно сви медији, једнако такозвани прорежимски или такозвани
опозициони. Дакле у Србији су поводом ових важних питања сви електронски медији на
истој, западној страни.

Уочљиво је такође да су сви електронски медији које је режим преузео или покренуо у
последње две године изразито пролиберални, односно прозападни. Не морам да помињем
имена свих ових, четири или пет, франшиза јер је свима јасно о чему се ради. Режим преко
њих покушава да парира телевизијама Н1 и Нова и да прави своје верзије тих телевизија.
Резултат је да се оне заправо надмећу у томе ко ће бити више „воук” и ближи западним
све тоталитарнијим погледима на свет. Трагедија је што и код ових такозваних
опозиционих медија не постоји ни минимум стварног залагања за демократију и слободу
мишљења. Штавише. Питања вакцинације, абортуса , ЛГБТ нпр показују да би они били
још радикалнији у забранама слободе мишљења и у прогонима конзервативно мислећих
људи. На то режим одговара тиме што прави исте такве медије.

Примећено је такође да се у последњих годину и по радикално померио баланс у

наступању такозваних происточних и прозападних режимских аналитичара. Наиме, као и
сваки меркантилни режим и овај покушава да покрије све што постоји у друштву и да има
своје људе за све могуће опције које онда изведе пред камере да заступају једну или другу
геостратешку позицију. Но некако су нестали Анђелковић, Радун, Адамовић, а зацарили
су Крстић, Трифуновић, Обрадовић и Јелена Милић која је однедавно амбасадор Србије у
Загребу. Национално свесни и „проруски” људи су сузбијени и у влади и у комплетном
систему режима и полако сведени на резервате као што су по један дневник, недељник и
доскоро једна телевизија, али и она све мање.

Стварна дубина овог прозападног усмерења најбоље се види у законодавству и у разним

стратегијама и правилима која се доносе. Треба узети разне стратегије образовања, науке,
здравства, социјалне политике и свега другог где све врви од (транс)родне идеологије,
џендеризације, модернизације, раскидања са традицијом итд. Омбудсман забрањује
уџбенике који не прихватају идеологизацију језичке политике и одрицање од српског
језика и као резултат свега тога припадници националних мањина имају све мање везе са
овом државом. Штавише, са Законом о родној равноправности који се и те како
примењује, почео је процес разарања стандарда српског језика па се очекивано као
следећи корак јављају захтеви за равноправним кодификовањем „торлачког” језика и
осталих дијалеката.

Изразито западна је и политика према региону. Процес обарања Кривокапићеве владе, и

вероватног формирања нове Абазовићеве по моделу који је Ескобар донео, урађен је уз
огромну асистенцију Београда. По свему што може да се види и чује, почев од односа
према Кристијану Шмиту до односа према захтеву Бањалуке за повраћај дејтонских
надлежности, и коначно по далеко мањем присуству Додика у овдашњим медијима,
Београд се скоро сасвим приклонио западној политици и према Бањалуци.

Није тајна такође да се око тога , али и око низа других ствари Београд радикално одаљио
од Москве. Тамо  наиме прате овај прозападни обрт и чињеницу да на овдашњим
медијима све више доминирају господа која говоре о „руском примитивизму и фашизму”,
о наводном руском учешћу у одвајању Космета, и како наши медији почињу у погледу
извештавања о Русији да личе рецимо на немачке, пољске или румунске.

Да закључим, Београд због избора још једино одржава некакав привид о седењу на више
столица. У реалности међутим столица је све више једна једина. Серијалом спотова
америчке амбасаде припрема се и завршна формална фаза која ће се састојати у
придруживању санкцијама Русији и отварању процеса уласка у НАТО. Тек на самом крају
биће и „коначно решавање” питања Косова. Оно се такође решава у ходу корак по корак.
Ево пре неки дан је репрезентација атлетичара „Косова” без проблема ушла у Србију и
под тим обележјима учествовала на балканском првенству у Београду.

Шпенглер међу Србима – или о интуитивној спознаји историје

Posted On : феб 25, 2022 Published By : Уредник

 Називају га подивљалим Ничеом. Зову га надрипророком.

           Смеју му се као Касандри. (Станислав Винавер)

         

Аутор: Тодор Вулић

           На почетку овог чланка, прво да образложимо његов наслов.

Зашто интуиција и зашто Шпенглер? Зато што је Шпенглер до своје морфологије историје
дошао интуитивно-аналошким сагледавањем историјског космоса. А зашто Срби? Зато
што ће овај осврт бити сажета компилација оцена и мишљења неколико научних и
културних делатника са ових простора о Шпенглеровом делу. Радови и чланци ових
аутора су приложени и штампани као додатак у Шпенглеровој Пропасти Запада у издању
Службеног гласника из 2018. године. Избор ових коментатора је са идеолошког
становишта крајње интересантан, јер су међу њима представници главних идеолошких
струја међу Србима 20. века: од Љотићевог збораша др Димитрија Најдановића, преко
боготражитеља Јована Рапајића, југословенског интегралисте др Владимира
Дворниковића, марксисте др Смиље Тартаље, до демолиберала др Николе Милошевића.
Где су идеолошки припадали др Ксенија Атанасијевић и Станислав Винавер није лако
одредити. Познато је да је Атанасијевићева, као прва жена која је докторирала на
Универзитту у Београду, где је чак изабрана и у звање доцента, била после Другог
светског рата изложена комунистичкој тортури и забрани бављења научним радом.
Ипак, међу свима њима посебно место припада Владимиру Вујићу, који је врло успело
превео Шпенглерову студију Пропаст Запада на српски језик, проникавши најдубље у
филозофију историје овог немачког филозофа. У својој збирци биографских есеја под
називом Прећутана културна историја Срба, Владимир Димитријевић му посвећује
посебно поглавље – „На трагу Светог Саве и Шпенглера: Владимир Вујић филозоф
културе (1886 – 1951)“. Према Димитријевићу, Вујић је био човек несвакидашње радне
енергије. У својим чланцима је оштро критиковао „сцијентистичке претензије на
свеобухватно сагледавање стварности.“ Творац је идеје „да су српску културу одредила
два бекства: Растка Немањића у манастир и Доситеја Обрадовића из манастира“. Као и
његов пријатељ Дворниковић и Вујић је био заговорник интегралног југословенства или
комунистичким вокабуларом речено – „мрачни реакционар и представник буржоаског
идеализма“ (Димитријевић, 2012: 24). Мишљења наших коментатора и рецензената о
Шпенглеровом делу, као и њихове идеологије, крећу се у распону: од панегирика који је о
њему написала Ксенија Атанасијевић, до негаторских и ниподаштавајућих коментара
Николе Милошевића и Смиље Тартаље. Има у тим њиховим коментарима свега и свачега,
а највише типичних идеолошких предрасуда и острашћености. Наравно, баш марксистима
и демолибералима је Шпенглер кост у грлу из већ више пута образлаганих разлога.

          *

         О Шпенглеровој интуитивно-аналошкој спознаји историје Вујић је писао: „Ова

[Шпенглерова] беспримерна систематика [култура] израсла је из интуитивно-
аналошких момената […] из изненадне ꞌистовременостиꞌ неистовремених ствари – све је
то плод муње која осветли одједном простране видике. […] Из тог сноликог интуитивно-
аналошког сагледавања ишчаурио се, међутим, сан о једној беспрекорној таблици која ће
[…] омогућавати предвиђања чудесне тачности. Унутрашње осветљење рађа математичку
прецизност. Из једног платоновско-гетеовског сагледавања произилази једна неумољива
математичка систематика, узорна и за најегзатнији математички дух“ (Вујић –
поговор Пропасти Запада, стр. 562). Напоменимо да је Вујић био и математичар.
„Проосећати, опажати, упоређивати, [или] унутрашња непосредна извесност,
ꞌнепогрешива чулна маштаꞌ – то су средства историјског испитивања Шпенглеровог. То је
Гетеов начин тумачења природе и Бергсонов начин тумачења света. Интуиција открива
суштину живога и живота, а разум је упућен тек на оно што је мртво и непомично да га
анализира и искористи“ (Рапајић – додатак Пропасти Запада, стр. 630). „Култура и
цивилизација – то је […] рођени организам и из његове укочености поникли механизам.
Овде се поново јавља разлика између бивања и посталога, душе и мозга, етичког и
логичкога, и најзад, између предосећане историје и сазнате природе“ (Најдановић,
додатак Пропасти Запада, стр. 618). „Гете и Ниче са својим интуитивним продирањем у
унутрашњост ствари, у судбински развој организма […] то су модели мишљења на
којима се оплодила Шпенглерова мисао“ (Дворниковић – додатак Пропасти Запада, стр.
638).     
          У ономе што су „мрачни реакционари и буржоаски идеалисти“ видели као значајну
вредност Шпенглеровог интуитивно-аналошког метода, Смиља Тартаља у њему изналази
недопустиву ненаучност (наравно са позиције дијалектичког материјализма): „Шпенглер
је прибегавао ирационалистичком начелу проучавања историје. Устврдиће да ни једно
право историјско испитивање неће тражити узрочну законитост, јер […] историју је
потребно маштати. Другим речима, док математика и принцип каузалитета воде до
једног реда појава који се зове природа, до оног реда који се зове историја воде
хронологија и идеја судбине. Основни метод Шпенглерових истраживања зато
постаје аналогија као једини адекватни начин да буду схваћени живи облици – културе, за
разлику од математике као средства за разумевање неживих облика. Тако Шпенглер,
следећи Бергсона, полаже велике наде у интуитивни метод уживљавања у објект,
истиче животно искуство и инстинкт као методолошки принцип, а каприциозно избацује
логику и научни експеримент. […] Тако на место науке о историји, ступа животопис,
морфологија, култура, а место логике преузима судбина као органска логика бића;
основни проблем света постаје супротност начела узрочности и начела судбине. И
усвајајући аналогију као као једини могући метод изучавања друштвено-историјских
појава, он је и путем метода настојао да обезбеди место циклусу у слици коју гради“
(Тартаља – додатак Пропасти Запада, стр. 660).

           Може ли се проверити ко је у овом спору у праву а ко греши – Шпенглер и „мрачни

реакционари“ или Смиља Тартаља и они који заузимају позицију сличну њеној? Да ли
заиста до РЕДА који се зове историја воде хронологија и судбина и или насупрот
томе, каузалитет, логика и експеримент марксистичко-демолибералних теоретичара? Да
би смо дошли до одговора на ово питање, проверимо све то баш помоћу једне
хронологије. Уобичајили смо, да уз сваки осврт на цикличне теме приложимо неку нову
упоредно-хронолошку причу, па нека то овога пута буде нешто из историје турских
султана који су дошли главе и кнезу Лазару и нашој средњовековној држави.

           *    *    *

           Историја Османског царства започела је са Османом I. По несигурним историјским

изворима Осман је постао поглавар једног огранка Турака Огуза – огранка Каји, 1281.
године. До 1299. његова владавина је протицала под сизеренством султана Рум султаната,
а те године се овај огранак Турака осамостаљује. По временском распону од 121/122
године, период вазалне Османове владавине је поновио његов чукунунук Мехмед I својом
владавином.

            Осман – Мехмед I

1259 – Рођен Осман.

1381 – Рођен Мехмед.

            Међувреме: 121/122 година.

1281 – Почетак Османове владавине под сизеренством султана Рума.

1403 – Почетак владавине Мехмеда I.

            Међувреме: 121/122 година.

1299 – Крај Османове вазалне владавине.

1421 – Крај владавине и смрт Мехмеда I.

            Међувреме: 121/122 година.

            Осамостаљење Османског султаната

           Осман I – Мурат II и Мехмед II (прве владавин ове двојице)

            По датом временском распону од 121/122 +/- 2 године, период Османове

самодржачке владавине поновили су својим краћим владавинама син и унук Мехмеда I,
Мурат II и Мехмед II. Мурат II је започео прву владавину 121/122 године после почетка
Османове самодржавне владавине, а Мехмед II је завршио прву владавину 121/122 године
после краја Османове владавине.

1299 – Почетак Османове самодржачке владавине.

1421 – Почетак владавине Мурата II.

            Међувреме: 121/122 година.

            Мурат II је владао до 1444. Те године се повлачи са трона и предаје власт

малолетном (дванаестогодишњем) сину Мехмеду, будућем освајачу Цариграда. Међутим,
због унутрашњих и спољнополитичких заплета, са којима малолетни Мехмед није успевао
да се носи, Мурат се 1446. враћа на престо и наставља владавину до 1451. године.

1326 – Крај владавине и смрт султана Османа I.

1446 – Крај прве владавине малолетног Мехмеда II.

           Међувреме: 121/122 (-1) година.

           Орхан I – Мурат II и Мехмед II Освајач (друге владавине ове двојице)

           Владавину Османовог сина Орхана I поновили су Мурат II и његов син Мехмед II
Освајач својим другим владавинама. Мурат II је рођен око 121/122 године после Орхана и
започео је своју другу владавину око 121/122 године после почетка Орханове владавине.
Мехмед II је окончао своју владавину 121/122 године после краја Орханове владавине и
умро је око 121/122 године после Орхана.

1281 – Рођен Орхан.

1404 – Рођен Мурат.

            Међувреме: 121/122 (+1) година.

1326 – Почетак владавине Орхана I.

1446 – Почетак друге владавине Мурата II.

            Међувреме: 121/122 (-1) година.

           *

            После смрти Мурата II 1451, по други пут га наслеђује, сада већ пунолетни,
Мехмед II.

1359 – Крај владавине Орхана I.

1481 – Крај владавине Мехмеда II.

            Међувреме: 121/122 година.

1362 – Смрт Орхана I.

1481 – Смрт Мехмеда II Освајача.

           Међувреме: 121/122 (-2) година.

           Мурат I – Бајазит II
            Владавину Орхановог сина  и наследника, нама добро познатог Мурата I, поновио
је син и наследник Мехмеда II Освајача, Бајазит II. Бајазитје рођен 121/122 године после
Мурата, започео је владавину 121/122 године после Мурата, завршио је владавину око
121/122 године после Мурата и умро је око 121/122 године после Муратове погибије на
Косову.

1326 – Рођен Мурат.

1447 – Рођен Бајазит.

            Међувреме: 121/122 година.

1359 – Почетак владавине Мурата I.

1481 – Почетак владавине Бајазита II.

            Међувреме: 121/122 година.

1389 – Крај владавине Мурата I.

1512 – Крај владавине Бајазита II.

            Међувреме: 121/122 (+1) година.

1389 – Смрт Мурата I (на Косову).

1512 – Смрт Бајазита II.

            Међувреме: 121/122 (+1) година.

            Бајазит I – Селим I (и Сулејман I до 1526)

            Син и наследник  Бајазита II, Селим I, започео је владавину око 121/122 године
после почетка владавине Муратовог сина, Бајазита I.

1389 – Почетак владавине Бајазита I.

1512 – Почетак владавине Селима I.

           Међувреме: 121/122 (+1) година.

           *

1402/03 – Крај владавине и смрт Бајазита I.

            Расуло Османског султаната.

1526 – Турско царство Сулејмана Величанственог досегло свој империјални врхунац.

            Међувреме: 121/122 (+1) година.

            После тешког пораза у бици код Ангоре (Анкаре) против Тамерлана, Бајазит I је
заробљен и заточен, а наредне 1403. је и умро у заточеништву. После његове смрти
Турски султанат је запао у хаос и расуло које је трајало све до 1413. године. Око 121/122
године после смрти Бајазита I, Сулејман Величанствени је, у бици код Мохача 1526,
разбио угарску војску  и спалио Будимпешту. Сломивши Угарску и заузевши две трећине
њене територије, Турци су у Европи елиминисали свог највећег противника.

           Дакле: од 1281. и почетка владавине Османа I, па до Мохачке битке 1526,

Османлијама је владало 9 султана, а владавина десетог и највећег од њих, Сулејмана
Величанственог, била је у току. Средња година наведеног периода је (1281 + 1256) : 2
= 1403, 5. Искоригујмо ову средњу вредност помоћу аритметичке средине година смрти
султана у периоду од 1299. до 1512, јер су то уједно и године њихових смена на челу
Турског султаната. У овај рачун треба укључити и 1299, када престаје владавина султана
Рум султаната над Османлијама: (1299 + 1326 + 1362 + 1389 + 1403 + 1421 + 1451 + 1481 +
1512) : 9 = 1404,9. Пошто је овом провером добијена приближно иста вредност као и у
претходном израчунавању, искоригована средња година анализом обухваћеног периода би
оквирно била 1404/05. Погледајмо временску симетрију персоналних смена турских
султана у односу на њу.

            *

1403 – Крај владавине и смрт Бајазита I.

            Почетак владавине Мехмеда I.

            Непосредно пре средње 1404/05. године, завршио је владавину Бајазит I и започео
је владавину његов син, Мехмед I. Дакле, ова смена се десила око средине анализираног
периода. Шта се дешавало пре и после тога?

             *

1389 – Почетак владавине Бајазита I.

1421 – Крај владавине и смрт Мехмеда I.

            Средња година: (1389 + 1421) : 2  =  1405          

            Бајазит I је започео владавину око 15/16 година пре 1404/05, а Мехмед I је окончао

владавину око 16/17 година после 1404/05.

1389 – Крај владавине и смрт Мурата I.

1421 – Почетак владавине Мурата II.

            Средња година: (1389 + 1421) : 2  =  1405                     

           Мурат I је окончао владавину приближно 15/16 година пре 1404/05, а Мурат II je

започео је владавину приближно 16/17 година после 1404/05.

            *

1359 – Почетак владавине Мурата I.

1451 – Крај владавине и смрт Мурата II.

            Средња година: (1359 + 1451) : 2 = 1405

            Мурат I започео владавину 45/46 године пре 1404, а Мурат II je завршио своју

владавину 46/47 године после 1404/05.

1359 – Крај владавине Орхана I.

1451 – Почетак друге владавине Мехмеда II.

            Средња година: (1359 + 1451) : 2 = 1405

            Орхан I je завршио владавину око 45/46 године пре 1404/05, а Мехмед II је започео

своју другу владавину око 46/47 године после 1404/05.

           *

1326 – Почетак владавине Орхана I.

1481 – Kрај владавине и смрт Мехмеда II.

            Средња година: (1326 + 1481) : 2 = 1403,5

            Орхан I је започео владавину 77/78 година пре 1404/05, а Мехмед II је завршио

своју другу владавину 76/77 година после 1404/05.

1326 – Крај владавине и смрт Османа I.            

1481 – Почетак владавине Бајазита II.

            Средња година: (1326 + 1481) : 2 = 1403,5

            Осман I је завршио владавину 77/78 година пре 1404/05, а Бајазит II је започео

владавину 76/77 година после 1404/05.  

            *

1299 – Крај владавине румског султана над Каја Турцима.

1512 – Почетак владавине Селима I.      

            Средња година: (1299 + 1512) : 2 = 1405,5

            Последњи султан Рум султаната завршио је владавину над Каја Турцима 106/107
година пре 1404/05, а Селим I је започео владавину 107/108 година после 1404/05.

1299 – Почетак Османове самосталне владавине.

1512 – Крај владавине и смрт Бајазита II.

            Средња година: (1299 + 1512) : 2 = 1405,5          

            Осман I је започео самосталну владавину око 106/07 пре 1404/05, а Бајазит II је

завршио владавину око 107/108  после 1404/05.

            *

1281 – Осман започиње вазалну владавину.

1526 – Сулејман Величанствени доводи Османлије до њиховог империјалног врхунца.

            Средња година: (1281 + 1526) : 2 = 1403,5

             Осман, као утемељивач Османског султаната долази на чело Каја Турака око
122/123 године пре 1404/05, а Турско царство достиже свој врхунац око 121/122
године после 1404/05. Израчунате средње године упарених временско-симетричних смена
турских султана, варирале су у интервалу од 1403,5 до 1405,5, што значи да је њихово
максимално одступање од средње 1404/05 износило само +/- 0,5 година.

           [Циклизам смена годишњих доба је опште позната појава. Ако покушамо да
утврдимо средњи датум тог једногодишњег циклуса, почевши од 21. децембра када
почиње зима, па до истог датума и почетка наредне зиме, добићемо  21. јун. Тог датума се
завршава пролеће и почиње лето. Средњи датум између 20. марта када почиње пролеће и
23. септембра када се завршава лето је поново 21. јун, као што је 21. јун средњи датум
између краја зиме и почетка јесени,  и почетка зиме и краја јесени.  Све се то може
исказати и бројем дана пре и после 21. јуна: пролеће почиње 91/92 дана пре 21. јуна,  а
лето се завршава 91/92 дана после 21. јуна итд.Те временске симетрије су могуће јер су: 1)
смене годишњих доба цикличне и 2) јер су трајања циклуса (бар приближно) иста.
Пошто се у сменама турских султана испољава (условно) иста законитост, онда и те смене
на свој начин показују да се историјски ток одвија циклично, а не праволинијски и
неповратно].

            Наредна, трећа фаза Турске империје започела је 1526. године, а завршила се 122
године касније, 1648. Завршимо прво започету причу о Сулејману I Величанственом, који
је окончао владавину 121/122 године после краја прве владавине Мурата II.

1444 – Крај прве владавине Мурата II.

1566 – Крај владавине и смрт Сулејмана I.

           Међувреме: 121/122 година.

           Мехмед II и Мурат II – Селим II

           Сулејманов син, Селим II, рођен је око 121/122 године после Мурата II. Започео је
владавину 121/122 године после Мехмеда II, а завршио је владавину око 121/122 године
после Мурата II. Наравно, и умро је око 121/122 године после Мурата II.

1404 – Рођен Мурат II.

1524 – Рођен Селим II.

            Међувреме: 121/122 (-1) година.

1444 – Почетак прве владавине Мехмеда II.

1566 – Почетак владавине Селима II.

           Међувреме: 121/122 година.

           *

1451 – Крај владавине Мурата II.

1574 – Крај владавине Селима II.

            Међувреме: 121/122 (+1) година.

1451 – Смрт Мурата II.

1574 – Смрт Селима II.

           Међувреме: 121/122 (+1) година.

           Мехмед II – Мурат III и Мехмед III

1451 – Почетак друге владавине Мехмеда II.

1574 – Почетак владавине Мурата III.

           Међувреме: 121/122 (+1) година.

           *

1481 – Крај владавине Мехмеда II.

1603 – Крај владавине Мехмеда III.

            Међувреме: 121/122 година.

1481 – Смрт Мехмеда II.

1603 – Смрт Мехмеда III.

            Међувреме: 121/122 година… итд.

             Дакле, анализа са истим резултатом би се могла извести и за овај трећи период
турске историје, али пошто се читаоцима већ врти у глави од свих тих Мурата и Мехмеда
(који, кад, шта), завршимо на овом месту ову незавршену упоредно-хронолошку причу.

           *

            Присетимо се сад поново речи Смиље Тартаље где она каже, да према Шпенглеру:
„до оног РЕДА који се зове историја воде хронологија и идеја судбине.“ У претходној
анализи показали смо упоредну хронологију, и преко ње: како циклизам као једино могуће
начело интеграције уводи РЕД у сложени и неисцрпни хаос историјских фрагмената. Он
системски открива иначе невидљиве и неухватљиве везе између наизглед неповезаних
делова историјског „хаоса”. Дакле, Шпенглер је био у праву: (упоредна) хронологија
заиста води до откривања реда у историји. Оне „беспрекорне таблице“ које Вујић
спомиње, а које је ишчаурила Шпенглерова „снолика интуитивно-аналошка“ спознаја;
таблице које ће омогућити „предвиђања чудесне тачности“, јер „унутрашње осветљење
рађа математичку прецизност“, нису ништа друго до упоредне хронологије култура. У
Шпенглеровим таблицама „истовремене“ духовне, уметничке, цивилизацијске и
политичке епохе различитих култура (кинеске, египатске, асировавилонске, индијске,
античке-аполонске, арабљанске-магијске, мексичке и западноевропске-фаустовске),
сврстане су  у паралелне колоне. Иако те културе нису настајале истовремено, њихов
почетак се налази у истом реду, као да су истовремено настале. Испод почетка, свака
колона је хронолошки испуњена саобразним садржајима и збивањима, показујући
паралелизам развоја сваке од њих. Цео развојни ток култура у тим таблицама је подељен
на годишња доба: пролеће, лето, јесен и зиму. Тако се, пратећи упоредни хронолошки
паралелизам неке свршене и пропале културе, рецимо античко-аполонске, са још
бивствујућом западно-фаустовском културом, може предодредити будући развојни ток
ове друге; годишње доба у коме се она налази и наравно, њен неминовни крај. Зато
Шпенглер и почиње своју студију под називом Пропаст Запада, реченицом: „У овој
књизи чини се први смели покушај да се историја предодређује“ (Шпенглер, 108: 27).

               О Шпенглеру Винавер каже: „Зову га надрипророком. Смеју му се као

Касандри“; али подсмевати се Шпенглеру је помало опасно. Време показује, а показиваће
све више и чешће, да се подсмевачи у ствари ругају сами себи. И Смиљи Тартаљи је
„смешно и дозлабога ненаучно“ изгледала његова тврдња да „до оног реда који се
зове историја воде хронологија и идеја судбине.“ Показали смо да упоредна хронологија
заиста води до тог реда који се зове историја; зато не треба омаловажавати ни
Шпенглерову идеју судбине, бар онако како је он дефинише: „Космички такт је све оно
што је могуће описати речима: правац, време, ритам, судбина или чежња. И тако се сада
историја на један посреднији начин излива у облик круга, везујући се најдиректније за
велике космичке токове свемира на начин неуобичајен, али у основи веома сличан оном
исконском којим је антика доживљавала кретање“ (Тартаља – додатак Пропасти Запада,
стр. 663). У нашем примеру показали смо и упоредно-хронолошки и временско-
симетријски (јер где је временски ритам, ту је и временска симетрија) чудно слагање и ред
у историји. Па ко ствара и детерминише тај ред и како? „Принципе, идеју и сврху историје
може дати само метафизика. Последњи разлози и смисао људске судбине налазе се у
онтолошкој области“ (Рапајић – додатак Пропасти Запада, стр. 636).
             Тартаља наводи да Шпенглер каприциозно одбацује каузалитет, логику и научни
експеримент као методске принципе на путу научног увида у бит и суштину историје.
Међутим, нема у његовом ставу никакве каприциозности, јер све то побројано је заиста
неупотребљиво у спознаји историјске суштине. Где је каузална, тј. узрочно-последична
веза у чињеници да је Бајазит II рођен 121/122 године после Мурата I, да је започео
владавину 121/122 године после Мурата, да је завршио владавину 121/122 године после
Мурата и да је умро баш 121/122 године после Муратове погибије на Косову? Како је то
Мурат као узрок произвео свог историјско-биографског двојника, Бајазита, као
последицу? Где је каузалитет у стотинама других сличних примера које смо наводили у
ранијим освртима на цикличне теме? Узрочно-последичне везе својствене материјалној
стварности, једноставно не функционишу у дубинама историјског детерминизма. Зар
Јунгов синхроницитет није пример неузрочне повезаности или смисаоних веза. Давно пре
Јунга је наш народ спознао те некаузалне везе, исказујући их кроз изреку – „Ми о вуку, а
вук на врата.“ (Стари Латини су за исто говорили „Lupus in fabule“). У каквој је вези то
што се вук појавио баш кад смо почели причу о њему? Ко га је и како призвао? Нека
„призивна“ веза свакако постоји, али та веза нема никакве везе са каузалитетом. Већ смо
рекли, да управо циклизам открива те иначе невидљиве, неухватљиве и некаузалне везе
између наизглед неповезаних делова историјског „хаоса” – открива деловање те
„гравитационе“ силе историје.

              А зашто је логика неупотребљива – логика која се дефинише као вештина и метод
правилног мишљења у испитивању? Зато што се логика до крајности релативизује са
сваком променом до тада важећег система научних истина, у који је она неодвојиво
укорењена. У вековима у којима је Птоломејев геоцентрични систем (дакле, систем са
Земљом у центру нашег планетарног система) важио као научна истина, логички исправно
је било закључити (а то је чак и „очигледно“) да се Сунце обрће око ње. Данас, када је
хелиоцентризам научна истина, претходна „геоцентрична логика“ је тотална бесмислица.
Тако и оно што је логично у теорији праволинијско-прогресивистичке историје, нема
никаквог логичког смисла и вредности у теорији историјског циклизма. Ако упражњавате
логику укорењену у ациклизаму као тренутно важећем систему научних истина о
историји, наравно да ће вам историјски циклизам и све у њему бити бесмислено и
алогично.

           Преостао је још научни експеримент, којег је Шпенглер, такође, каприциозно

одбацио. Пазите, научни експеримент у историји? Где то постоји? Пошто у вези Косовске
битке једни тврде да је војска кнеза Лазара поражена, а други, да се битка завршила без
победника, преостаје још само један начин да се дође до историјске истине – експеримент,
и то такав у којем би се та битка поновила у присуству историчара. Тај експеримент би се
могао организовати на нашу иницијативу, уколико Турци пристану да учествују у њему.
Лако би се међу нама нашао Милош Обилић, имамо ми тога онолико, али како наћи
Лазара и Мурата, када се зна како су ова двојица прошли на Косову? Чак и кад би се то
решило, питање је да ли би Аљбин Курти пристао да српска војска поново дође на
Косово? А шта би на то рекли Америкаци, ЕУ, НАТО? Одмах би се ту пронашао неки
малигни утицај Руса на овим просторима. Ипак, не треба бити каприциозан попут
Шпенглера, па одбацити тај експеримент тек тако. Уосталом, на шта би личила историјска
наука без експеримената – на запрежног коња без неопходног му ретровизора и
жмигаваца.

            А шта је о Шпенглеру као „надрипророку и Касандри“ писао оснивач данас

непостојеће Српске либералне странке, Никола Милошевић. Свој осврт на Шпенглера
Милошевић је срочио управо у време оснивања те странке 1990. Као демолиберал, он у
Шпенглеровом делу налази само недоследности, противречности и „промашене“
историјске прогнозе. Он каже: „Ваља, међутим, рећи да Шпенглерова филозофија
историје није ни емпиријски како треба заснована. Западни свет, чију је пропаст овај
мислилац предвиђао са толиком сигурношћу, и данас још увек чврсто стоји („постојано
као клисурине“, како су то певали и наши комунисти којих више нема – примедба аутора),
па је данас, шта више, његова виталност још далеко неоспорнија него што се то у
прошлом веку […] чинило. У овом погледу Освалд Шпенглер дели незавидну судбину
неких других пророка, како оних с крање деснице, тако и оних с крајње левице“
(Милошевић – додатак Пропасти Запада, стр. 650). Од Милошевића би, како испада, и
његов истомишљеник и чувени прогнозер Фукујама имао шта да научи. А што се тиче
митске Касандре и њених пророчанстава о пропасти Троје, на које се Тројанци нису
обазирали –  шта би на крају? Зар Троја није пала? Тако се и Касандра и Шпенглер
„прославише“ међу „демолибералним Тројанцима“ – она због Троје, а он због Западног
света – као ненадмашни надрипророци; надрипророци који погодише (и погађају) будуће
додађаје? Преостаје још да се дода оно што је рекао Ванини: „Ахил ће поново ући у Троју,
историја ће се поновити“, па нека мисли ко шта хоће.

Извори:

Шпенглер, Освалд: Пропаст Запада. Службени гласник, Београд, 2018.

Димитријевић, Владимир: Прећутана културна историја Срба. Српски сабор Двери:

Catena Mundi, Београд, 2012.

Слободан Антонић: Украјина, Сребреница и колонијални олош

Русија је ушла у Украјину и тиме озваничила крај америчке светске хегемоније, коју смо
од милоште звали „Нови светски поредак” (1989-2022; овде).
Шта ће даље бити видећемо. САД је у типичној Тукидидовој замци. Док америчка
доминација убрзано слаби, Вашингтон је у искушењу да углед спасава ратом против
ривала у успону – Русије и Кине.
Но, англоамеричка империја је у фази сенилности, и то не само због Бајдена. Ненси
Пелоси (82), председница америчког Доњег дома, у званичном обраћању, Украјину
хладнокрвно зове „Хунгари” (овде). А Лиз Трас (45), британска министарка дипломатије,
меша Балтичко и Црно море (овде), док током званичног састанка с Лавровом изјављује
да су Ростов и Вороњеж у Украјини (овде). 
И таква склеротична и аналфабетска политичка елита да парира Путину и Ђинпингу? Па,
тешко.

Али, да се држимо ми наше муке. Веселин Симоновић, колонијални новинар (овде), данас
већ директор Nove.rs, објавио је следеће: „Предложио сам уредницима (Nove.rs) да све
најважније кандидате на свим изборним нивоима (у Србији) питају да ли подржавају
територијални интегритет Украјине” – као тест питање „за кога гласати” (овде).

Дакле, исти они који нам уши пробише с „прихватањем реалности на терену” и да смо
„Косово добили ратом, па онда и изгубили ратом”, одједном су се сетили „међународног
права” и „територијалног интегритета”.
Ено, колико још пре неки дан, Биљана Србљановић на питање зашто Запад (супротно
Бадинтеровом 3. закључку) само Србији није признао њене ју-границе, одговара: „По
принципу победника. Ко је јачи. То је међународно јавно право одувек” (овде 25:07-
25:13). 

Е, па лепо. Ако је за Косово међународно јавно право „ко је јачи”, онда не можете сада да
се жалите како Руси крше међународно право. Не, они баш поштују то ваше право. Баш
дословно како га је објаснила ова наша велика хуманисткиња и пацифисткиња.

Међутим, квислиншки трбухозборци сада покушавају да нас нахватају на недоследност.

„Путин је овим забио нож у леђа Србији у њеној борби за Косово”, подучава нас
самозвана „докторка политичких наука”, Александра Јерков. Она каже да је Путин,
признајући Доњецк и Луганск, заправо ретроспективно легитимисао западно признање
Косова (овде). 

Неће бити. Међународно право је врста општег договора којим све стране јавно
преузимају тачно одређене обавезе. Не може она страна која га је двапут брутално
прекршила – најпре злочином против мира (1999), а онда признањем противправне
сецесије (2008) – сада да се жали да неко други „крши међународно право”.

То сте право, господо, убили 1999. и 2008. Тада сте, и поред свих упозорења, безобзирно
увели Србљановићкино „право јачега”. Зато сад не можете да се жалите на ма шта.
Једнако је безобразан покушај да се Украјина уведе као „тест питање” у наше предизборне
борбе. Тиме се покушава избацити Сребреница и Косово, лакмус тест сваке
аутоколонијалне идеологије и петоколонашке политике. 

Раније су отворено пропагирали да се призна „геноцид” у Сребреници. „Странка слободе

и правде саопштила је да сваки 11. јул, Дан сећања на геноцид у Сребреници, треба да
буде посвећен сребреничким жртвама”, јавила је Бета 11. јула 2020. (овде). „Садашње
власти настављају с негирањем и релативизовањем геноцида у Сребреници”, оценила је,
исти дан, и Демократска странка (овде и овде). „Назовимо ствари правим именом –
геноцидом”, рекао је за Сребреницу, годину пре тога, Добрица Веселиновић (овде).

Да се у наш кривични законик унесе казна од 90 дана затвора за негирање „геноцида” у

Сребреници, заложио се и Срђан Драгојевић, садашњи Поношев саветник („У случају
малолетних лица, родитељи иду на одслужење казне”; овде и овде). Идеју кажњавања
„негатора” подржала је и Биљана Србљановић. „Или си негатор или ниси – они
инсистирањем на негацији геноцида постају живи доказ да је закон неопходан и да се
мора примењивати” (овде). 

Онда су, пред ове изборе, изненада променили плочу, те почели да говоре да они само
поштују скупштинску Декларацију о Сребреници (2010). У њој се, наводно, прећутно
признаје геноцид. То је међу првима устврдио Радомир Лазовић (НДВБГ-
Морамо, овде 39:13-39:49), на шта се затим надовезао и Понош (овде 13:57-14:16).Ипак, за
разлику од Лазовића, Понош није био изричит да резолуција признаје геноцид. Само је
рекао да ће је поштовати – мада је остављао утисак да мисли исто што и Лазовић.
Провладине новине одмах су га напале да се тиме отворено „сложио се да је у Сребреници
био геноцид” (овде).

Један провладин аналитичар чак је затражио да се Декларација, којом се, по њему,

„посредно прихвата да се догодио геноцид, јер се позива на пресуде Хашког трибунала”
поништи у наредној Скупштини (овде). Тиме је уношење конфузије у јавност подигнуто
на енти степен.

Кога занима, изворни текст Декларације (20/2010-3) може се наћи овде. У њему се, најпре,
уопште не помиње Хашки трибунал, већ Међународни суд правде. А ни за Сребреницу се
нигде не употребљава реч „геноцид”. Сâмо „признање” гласи овако: „Скупштина
најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула
1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде”. 

Израз „на начин утврђен” уопште се не односи на квалификацију злочина. Односи се на

начин на који је злочин извршен. Како кажу правници: „начин је у кривичном праву радња
извршења, а не правна квалификација”. Ратни заробљеници стрељани су, без суда, тада и
на том месту, и тај део пресуде МСП-а се прихвата. Али, нема говора да се Декларацијом
аутоматски пристаје и на правну квалификацију злочина. Поготово не у смислу
ретардираних пресуда Хашког трибунала.
За Декларацију је, да подсетим, тада гласао и СПС. Зар би префригани Дачић пристао да
себи намакне омчу „геноцидаша” око врата? Уосталом, да је Декларација фактичко
признање, не би Мариника Тепић, шест година доцније, поднела „Предлог резолуције о
геноциду у Сребреници” (овде).

Србија никада, ни посредно и непосредно, није пристала на дискурзивно насиље о

„геноциду” у Сребреници. А Савет безбедности УН, који је оснивач и надређен Хашком
трибуналу, одбио је 2015. британску резолуцију о сребреничком „геноциду”. Никада на ту
неистину нећемо, ни отворено и прећутно, да пристанемо. Зато су Сребреница и Косово, а
не Украјина, ордалија за сваког српског политичара који жели наше гласове. 

Србија је само за доследну примену међународног права. Бесправље је почело с Косовом

(2008). Одатле има започети и враћање у правне оквире. Дакле, само од Косова. А Срби
санкције да уводе другим народима неће и не могу. Знамо колико обичан свет због њих
страда. Ако их нисмо уводили због нашег Косова (2008), е вала нећемо их уводити ни због
Украјине (2022).

Ето тако Срби мисле. А колонијални олош, како на власти, тако и у опозицији, можда им
се ово не свиђа. Онда нека лепо нађу неки други народ коме ће засести на грбачу.

Шест деценија након што је Совјетски Савез у орбиту лансирао Спутњик 1, и Русија је
лансирала још једног Спутњика, Спутњик V.
Пре тачно годину дана два возила МУП-а РС под ротацијом, као да се заиста ради о тајном
свемирском програму, у Бањалуку су допратила контигент од 20.000 Спутњик V.
Годину дана касније на друштвеним мрежама постале су виралне две фотографије.
Једна од њих је фотографија руског председника као кандидата за Нобелову награду из
области медицине јер је свет излечио од ковйда за 48 сати.
Друга је у облику смртовнице на којој пише да је ковйд трагично настрадао у 3. години
живота током сукоба Русије и Украјине.
Ожалошћени су институти Фајзер и Астра-Зенека те остали произвођачи и тестова.
Када човек види овакво нешто просто је немогуће да се не запита да ли поједини људи имају
амнезију.
На смртовници је изостављена једна ожалошћена породица, богата Гамалеја из Москве из
истраживачког института за епидемиологију и микробиологију.
Русија је прва држава на свету која је регистровала и ставила у промет против ковйда, и то
не једну већ 3.
Поред Спутњика V ту је и института Вектор и института Чумакова.
Такође, међу првим председницима на свету који су примили и спровели причу око ковйда
био је руски председник.
Он није примио јавно већ иза затворених врата, али то није ни битно, битна је порука и
промоција коју је послао а она је да то није ништа страшно, мало боле мишићи али треба да се
стекне колективни имунитет.
Изрежирани сукоб у Украјини неће светским моћницима донети само нове бизнис територије
са којих ће експлоатисати богатства, већ и бекство од одговорности.
Сукоб у Украјини траје пуних 8 година а ово је прави тренутак да се испровоцира мало већи
сукоб, како би онај велики рат који траје пуне две године против целог човечанства, остао
некажњен.
Питање које данас нико не поставља је, зашто украјински и руски војници не држе дистанцу,
ако су се већ састали зар не би требали бити у изолацији...
И...ко ће сносити одговорност због шприцања људи неиспитаним медицинским средствима и
иживљавања над целим светом пуне две године које је преко ноћи напрасно престало...
Пише: Деан РС

У овој расподели света међу великим војним силама највећу улогу играју медији, они су
њихови највећи јуришници.
Велике силе знају да је победник онај ко добије медијски рат.
Изрежирани сукоб у Украјини медији свету пуштају кроз један филм нижеразредне
продукције.
Они су у том филму у главним улогама.
Стварају један дезинформативни поредак а свет тај филм може да гледа само кроз њихову
новинарску призму.
Данас нико није обавезан да извештава истинито и не постоји граница између медија и
пропаганде, они су ту да људе деле на једне или друге.
Не знам колико Вас је приметило да су ковйд вести, којима смо бомбардовани две године, из
медија нестале преко ноћи, све је одједном утихнуло.
Тај рат није завршен, само је линија фронта померена до Украјине, сада нас бомбардују
вестима са тог медијског фронта.
На почетку ковйд рата имали смо новинаре који су испред камере обучени у астронаутска
одела читали написане текстове а иза камере новинаре обучене у нормалну одећу.
Имали смо сијасет слика и видеа који су се на крају испоставили као нетачни.
Тако су се и на почетку овог измишљеног сукоба у Украјини појавили ти исти новинари на
другом задатку.
Једна италијанска новинарка извештава са шлемом и панциром наводно из ратне зоне а иза ње
дете седи у парку са мајком и баком.
Увек се требамо присетити да је баш у тој Италији пре две године свету приказан велики број
мртвачких сандука у којима су наводне жртве ковйда.
Онда се нађе новинар и докаже да је то слика из 2014. године и у сандуцима су тела
миграната, који су били жртве бродолома.
Овакав начин извештавања треба само онима који свом силом морају свету да прикажу
проблем или сукоб који не постоји.
Као што ковйд није постојао нигде осим на ТВ-у и у болницама, где су умрли сви иако су ту
требали бити излечени, тако и у овом сукобу у Украјини највише се гине у медијском рату.
Медији су ту да ово свету представе као један велики сукоб, иако он то није.
Људи имају склоност да се деле, овде једни навијају за Рамба а ови други за Козака.
Једни мисле да Рамбо напада православље а ови други да Козак уништава некакву дубоку
државу.
Код људи који имају новац и моћ не постоји подела на црнце и белце, православље, ислам и
будизам, на Кину, Америку и Русију.
Постоји подела само на богате и сиромашне, новац је њихова једина вера.
Америка и Русија добро сарађују, јер велике силе увек добро сарађују а ово је измишљен
сукоб две велике силе које увек раде заједно и оне никад неће заратити јер би тада страдала и
њихова богата елита.
У овом њиховом медијском рату ће изгубити народ а победиће велике силе које ће добити
нове територије и нова богатства која ће експлоатисати и продавати тим истим људима код
којих треба да се створи навијачки менталитет.
Хлеба, рата и игара рецепт је који никад не омаши а све је договорено још тако давно.
Данас се у Финској одржава Светски куп где су сви руски скијаши извиждани.
Овај свет је постао једна велика буктиња, а између две ватре увек настрада онај у средини.
Русија ради као и свака друга држава, само оно што је у њеном државном интересу.
Повлачење руске војске са Косова 2003. године, после помпезног заузимања приштинског
аеродрома '99. године није показало да су братска љубав и подршка само мит, већ да је то
повлачење са западне бизнис интересне зоне.
Две велике силе неће дирати туђе бизнис територије, Русија је до старог СССР-а а запад је од
старог СССР-а.
Све остало што данас њихови медији раде је што би наш народ рекао, продавање муда под
бубреге.
Људе, обичне смртнике никад нико ништа не пита, они данас живе у медијским вестима.
До јуче су се медији толико бринули за њих да су их на сав глас упозоравали да без
случајно не излазе вани и да ће им само живот спасити, а ти исти медији већ данас навијају
за крвопролиће у којем ће гинути људи за туђе идеале.
Украјина, 2. територијално највећа земља у Европи је 1. по резервама уранијумских руда, 2. у
Европи по резервама титанијума, 2. у свету по резервама мангана са 12% светских резерви.
Железне руде има 30 милијарди тона, 2. у свету је по резервама руде живе.
Држе 3. место у Европи а 13. у свету по резервама гаса из шкриљаца са 22 трилиона кубних
метара.
У свету су 7. по резервама угља са 34 милијарди тона а први су у Европи по обрадивим
површинама а 3. у свету по површини обрадиве црнице са 25%.
Извоз сунцокрета, јечма, кукуруза, кромпира, ражи, пшенице, јаја, млека и сира из Украјине у
једној години задовољи потребе скоро милијарду људи.
Производња меда од 75.000 тона годишње говори да пчеле имају веома здраву пашу.
Људи са медијима живе свој филм, навијају за Рамба и Козаке, у то време највећим системом
гасовода у Европи и железницом укупне дужине 22.000 километара, преко Украјине им стиже
најскупљи гас у историји.
Оно што још нисмо научили а то важи за све приче и за сва времена, је:
"Само пратите траг новца."
Пише: Деан РС

Вршац, Суботица, Вуковар, Сомбор, Бечеј, Панчево, Земун...

Није ово у Србији већ у Украјини и називе овим градовима давали су Срби пре 250
година.
Након ширења турске империје по Балкану у XIV и XV веку Срби су били приморани да
се селе, поготово из Вардарске Македоније, Рашке и Косова али и осталих делова српског
царства, ка северу, углавном у Војводину и дуж турско-мађарске границе, а некад чак и до
Будимпеште.
Једна од мање познатих сеоба Срба је она са почетка ХVIII века у тадашњу Русију а
данашњу Украјину.
Сеоба је подржана од руске царице Јелисавете I.
Данас би се рекло да је то било великодушно и братски, да је Јелисавета прихватила
српске избеглице чувајући им леђа.
Али Срби су смештени на обронцима необрадиве земље на граници са Турцима како би
ратовали за руске интересе.
Ништа лакше него Србе завадити, тако је и царица Јелисавета поделила две групе српских
избеглица и сместила их на два места у данашњој Украјини.
То је био гранични предео између руског и турског царства, Срби су били граничари и
бранили су земљу од турских упада.
Иста прича као са Војном крајином у Аустроугарској, и нема ту никаквог пријатељства
већ само додела земље у замену за ратовање.
Јелисавета је Србима из Баната понудила да населе подручје запорошких козака, са
обавезом да учествују у руским војним акцијама у региону.
Две различите групе Срба су основале две одвојене војне провинције, једну за коњанике а
другу за пешаке.
Једну групу Срба водио је Јован Хорват, недајте се заварати, упркос презимену био је ово
Србин који је основао Нову Србију 1752. године у данашњој Кировоградској области.
Годину дана касније основана је Славеносрбија на челу са Јованом Шевићем и њих
двојица били су ривали.
Они су касније видели да Војна крајина у Аустроугарској пропада јер је Турска протерана
из Панонске низије па више није ни било потребе за Војном крајином јер се граница
померила јужније.
Из носталгије местима су давали имена из далеке отаџбине.
Тако и дан данас код Новомиргорода на реци Синуса постоји Панчево а у Кировоградској
области постоји Суботица.
До данашњег дана је остао и Славеносербск по држави Славеносрбији.
Због ривалства између Хорвата и Шевића друго српско царство није дуго заживело.
Њиховом поделом али и војним акцијама смањио се и поделио број Срба у У-крајини.
Као последица тога 1764. године обе провинције губе свој статус.
Русија се шири све јужније и као у Аустроугарској више није било потребе за Војном
крајином и границом.
Данашња историографија је измислила причу о неким Укрима који као народ никада није
постојао нити је забележен код неког средњевековног писца.
Ти су Укри наводно преци данашњих Украјинаца.
Украјину су у ствари створили Срби и срце данашње Украјине у XVIII веку насељено је
Србима.
Царска Русија је стотинама година ратовала са Турцима и Татарима који су надирали са
Крима.
Становништво се спонтано повлачило и остао је огроман празан простор између Крима и
централне Русије.
Тај простор је одувек служио за сечу јер су се ту састајале војске и секле су се.
У тај простор који Руси нису могли да одбране, Петар Велики је почетком XVIII века
почео да насељава Србе а то је касније наставила царица Јелисавета I.
Срби који су дошли из Војне крајине, овај крај су назвали Крајина, која је временом
постала Украјина.
Јутрос смо се пробудили уз вест да је почео рат између Русије и Украјине.
Читам коментаре по друштвеним мрежама, рат се ишчекује као фудбалска утакмица.
Медији не позивају на мир већ подстичу разарање и смрт.
Кратер је све већи, као да живимо у некаквој симулацији и једва чекамо када ће да се
проспе крв.
Реке крви ће још да протеку а човек неће схватити да су сви ратови вештачки изазвани
како би се народу наметнули нови харачи и животна правила.
Само одређени људи ће имати користи од ратова које ће спровести све политичке вође
чим им то неко шапне на увце.
Војне акције у Украјини су само за једну ноћ погурале цене нафте и природног гаса у
васиону.
Цена нафте скочила је за 3% на скоро 102 долара за барел што је највише у последњих 10
година.
Сада се очекује да ће цена гаса отићи на 2.000 долара за 1.000 кубних метара.
Све је то део игре да се пређе на следећи ниво и докрајчи индустрија и економија.
Та игра није почела случајно баш сада када су сви попустили неуставне ковйд мере и
свету дали лажну наду.
Исто није случајно да је рат почео крајем фебруара као и онај пре две године.
Чак су и Словенија и наци Аустрија која је до јуче на силу вакщинисала грађане, отворили
своје границе, јер ковйд је послужио сврси.
Док Србину у Панчеву у Србији треба скоро 100 евра да натанка резервоар горива, он
навија што се у Панчеву у Украјини Словени убијају међусобно а све то тамо где су му
пре само два века живели преци.
Братски народи опет ратују, моћници се играју, медији потпаљују а сиротиња гине.
Свако ко навија и подржава овај рат он учествује у њему, на овај или на онај начин.
Пише: Деан РС

Највећа жеља запада до данашњег дана остала је та да Словенима не управљају и

владају Словени.
У Русији је 1917. године извршен први хазарски пуч који се и дан данас слави 8. марта као
Руска револуција.
Збачен је тада са чела државе цар Никола II владар свих Руса и успоставио се
бољшевички режим који ће касније прерасти у Совјетски Савез.
После овог хазарског пуча на власт су дошли странци који су склонили царску породицу.
Њих је одмах почео да подржава амерички банкарски лоби, немачка војна команда и
Ватикан.
Лењин и Троцки побили су у Русији све што је вредело а генерални секретар Стаљин
је преузео увек за злочине над Русима орну власт од бољшевика.
Он није био толико монструозан у злочинима као ова двојица, али јесте све
политичке противнике распоредио по радним логорима у Сибиру.
Карл Клаузевиц давно је рекао да Русију нико не може победити нападом с поља али зато
се може победити изнутра.
Немачка војна команда је уложила огромна средства да изврши немире у Русији за шта су
се заинтересовали и Британци.
Револуцију 1917. године извршили су британски агенти у Петрограду како би се руска
армија ослабила на источном фронту и не би ушла у Константинопољ, на чијем су били
предграђу.
Британија се увек борила против руског изласка са Црног на Средоземно море.
Средствима која су делили Немци, није се куповало оружје већ наркотици који су дељени
морнарима који ће по Петрограду чинити зверства како би револуција успела а Лењин из
Швајцарске преко Немачке блиндираним возом дошао у Москву.
Нова влада на челу са Александром Керенским онемогућила је да Козаци изађу на улицу,
дају подршку свом народу и супроставе се страним агентима.
Међу пучистима на чије ће чело доћи Лењин, није било нити једног јединог Руса.
Почетком деведесетих година унуци и праунуци ове прве генерације бољшевика који нису
били Руси нити Словени су на Преображење 1991. године сахранили Совјетски Савез а
они су преобразили тај бољшевички у неки нови "демократски" систем.
Јељцин који је преузео власт је 1993. године из тенкова пуцао на Бели дом и тада је у
Русији извршен други хазарски пуч.
Исти политичари до данас су ту и они себе називају либералима, њих Руси погрдно зову
"либерасти" али у суштини то су нови бољшевици и наследници оних Јевреја који су
преузели власт у Русији 1917. године.
Да Словенима не смеју управљати Словени видимо и на примеру Србије, на челу државе
нема скоро ниједног Србина.
Када сам ја први пут био у Русији доживео сам два велика шока.
Први је био када су ми два униформисана полицајца на Црвеном тргу тражила новац за
пиво, а други када сам сазнао да је у Русији забрањено истраживати крај Првог светског
рата и порекло Лењина.
То је било забрањено све до 2017. године јер он није био Рус већ комбинација Јевреја и
Калмика.
Његов циљ био је да се истреби како то људи кажу у Русији "Сасловје."
Руси су медијски окупирани више од Србије, на њиховим телевизијама је американизам
већи него у Америци.
Културне и документарне емисије о Првом светском рату можете видети само после
поноћи, или ово чути од неког пролазника док шетате улицама које носе називе вођа
Фебруарске револуције и агената Коминтерне.
Те вође су из логора одмах 1917. године почели да пуштају Аустроугарске војнике који су
чинили монструозна зверства по руским градовима.
У наредном периоду учињен је највећи геноцид у историји човечанства када је убијено
преко 20 милиона Руса.
Они то данас зову грађански рат а то је био рат страних плаћеника против православља.
Али о том појму данас нико не говори и данас не постоји појам геноцид над руским
народом као што не постоји ни термин геноцид над српским народом.
Царска породица Романов није дала концесије и монополска права америчким банкарима
и нафтним компанијама које су у то доба у Азербејџану започињале нафтну индустрију.
Историчари у Русији сматрају да се њихове главе и данас налазе у теглама са морфалином
у једној америчкој банци као освета али и опомена.
Други разлог тамањивања Руса у толиком броју је тај што су одређене групе људи
процениле да у том тренутку има велики број Словена који су потенцијална опасност за
британску и немачку монархију.
Све се то исто ради и данас, када се унапред предвиђају огромни помори становништва
кроз вияусе и ратове које хушкају.
Велики оружани сукоб између Украјине и Русије свет очекује уз кокице и пиво.
Овакав сукоб тиња већ годинама али сада је ватра пропирена медијском руком па се
очекује нешто више.
Тамо се у принципу не дешава ништа посебно, људи јављају да живе скоро нормално иако
медији преносе да се хиљаде људи евакуише.
То и јесте крајњи циљ, изазвати крвопролиће и иселити Доњецк и Луганск.
Погађајте где се налази највећи јеврејски центар, па баш ту у Украјини где се треба
створити још један хазарски каганат.
Политички врх у Русији неће прстом мрднути да то крвопролиће спречи јер они увек
штите интересе својих шефова и земљака Јевреја Хазара.
Они ће омогућити све услове да се Словени још једном убијају међусобно.
Када ће се запуцати не одлучује ниједан политичар у Русији као ни генерал армије Сергеј
Шојгу, јер у руској војсци постоје 3 струје од којих је само једна руска.
Дакле, у мањини су и послаће их као топовско месо када то други одлуче.
Срби су велики русофили и то је у реду, са Русима имамо чврсте братске односе, заједно
смо ратовали и страдавали кроз историју.
Али само са Русима и Русијом као земљом.
Када ти русофили помињу некакав политички и војни савез са Русијом, некакве ракетне
системе који ће тобоже бранити Србију, некакве "мигове" и десантне јединице које ће за 2
сата стићи на Косово, они по други пут пуцају у царску породицу Романов.
Ја ћу сад многе русофиле морати да разочарам јер њихов идол Путин не влада Русијом,
иако сви медији овог човека који, пеца го по руским тајгама, трчи, плива и лети, упорно
баш тако представљају.
Русијом влада и управља хазарски каганат више од једног века.
Ни сам Путин није чистокрван Рус, он је по мајци Јевреј док му је бака била кувар код
Лењина на двору у најгоре време по руски народ.
Медведев такође потиче из јеврејске породице.
Комплетан руски државни врх у Кремљу окружен је праунуцима бољшевика, а оно о чему
се у Русији данас само шапуће, је то да и патријарх Кирил вуче јеврејско порекло.
Хазарска група око Лењина присвојила је сву државну имовину а након 70 година у
другом пучу тај је деценијски партијски монопол, кроз Средишњу банку Русије која је
основана не случајно баш тада, претворен у економски монопол и настала је руска
олигархија.
Олигарси у Русији су милијардери и сви до једног су Јевреји а олигархија у преводу значи:
"Мањина која влада."
Пише: Деан РС

У Србији је први пут у историји 1438. године забележена "девширма", одвођење српских
дечака у јањичаре.
Био је то данак у крви и увођење наше деце у војну и цивилну службу због недостатка
војно способних мушкараца у брзорастућем Османлијском царству.
Бркати јањичарски официр прикупљену децу би означавао са "олган", оне који су били у
одличној физичкој форми слао је на султанов двор, док је остале делио османлијским
породицама на обуку из османлијског начина живота, што је трајало до 7 година.
Дечаци који би прошли војну обуку добили би име "аџами огламар" што је значило
"страни синови."
Управо те 1438. године папа Еуген IV и римокатоличка црква бацили су анатему на Србе
и прогласили их за уништење.
Планиран је то злочин још од издвајања римокатолика из ортодоксног изворног
хришћанства, или како то они данас кажу, од раскола.
Вишевековно тамањивање Срба је трајуће.
То је један рингишпил који се окреће до дана данашњег.
Никада Срби нису схватили ни шта је римокатоличанство ни шта је ислам.
Као ни то да римокатоличка црква већ вековима користи ислам у уништењу православља.
Река Дрина се први пут зачела као граница међу Србима 1458. године.
Претио је пад Србије под Турке до Дрине, па је Србија западно од Дрине настојала да
своју област Босна прошири и одбрани од даље турске најезде.
Још у то доба Срби су дизали устанке али ми се сваке године на Сретење Господње
подсећамо само на Карађорђа и погрешно звани Први српски устанак 1804. године.
Ово је била само завршна фаза српске револуције која ће трајати до 1815. године и тзв.
Другог српског устанка.
Следећи још чекамо...
Многа ајдуковања и устанци пратили су то време, треба напоменути сталну борбу ускока
на западу Србије, посебно у време ускока Стојана Јанковића средином XVII века.
Тешке борбе су водили и Срби Крајишници и Срби из Црне Горе, који су успевали
скинути турског тлачитеља са својих леђа.
Срби из Далмације су 1683. године у устанку ослободили Обровац, Плавно, Островицу,
Бенковац, Дршин и Скрадин.
Наставили су ослобађати Херцеговину и на Требижату 1688. године потукли 16.000
турских војника па је ослобођено Требиње и Клобук, затим и Книн следеће године.
Устанак "Невесињска пушка" избио је 1875. године и убрзо се проширио на целу БиХ.
Последица устанка био је несрећни Берлински конгрес 1878. године.
На конгресу су Црна Гора и Србија добиле независност док је Аустроугарска на 30 година
окупирала БиХ која је де јуре остала у саставу Османске империје.
Више од 4 века од стварања виртуелне границе на Дрини, Јован Ристић представник
Србије на Берлинском конгресу није добио нити једну једину реч.
Главни задатак му је био пристанак да Србија не сме ни погледати преко Дрине.
Тада смо пристали на разне измишљотине, да смо се на Балкан доселили у VII веку и то
као Словени, на појмове "пореклом из Црне Горе" и "матица Србија", иако је матица
српског народа српска Босна или данашња Република Српска.
То је психолошки трик да Србин мисли чим дође до неког сукоба, како треба да иде тамо
одакле је доселио, иако смо ми овде староседеоци.
Прихватили смо ми тада и писмо босанчицу, називе Бошњак и Бошњаци, да смо под
Турцима били 500 година, да нисмо имали презимена до XIX века и остале будалаштине.
Окупациона Аустроугарска као спроводник римокатоличке цркве и оног плана папе
Еугена IV из 1438. године требала је да измисли како је Босна посебна држава ван Србије,
са посебним народом и посебним језиком.
Тако је та крволочна освајачка држава све српско западно од Дрине расрбљавала,
поримокатоличавала и исламизовала.
Назвала је босанским места која уопште нису у Босни.
Измислила је назив Босанска Крајина, Петровац постаје Босански Петровац, Арежин брег
по старој српској породици Арежина назвали су Босанско Грахово, Градишка постаје
Босанска Градишка, Шамац мења име у Босански Шамац, Петрово село на Озрену је
постало Босанско Петрово село.
Аустроугарска је прогурала чак и то да места Калиновик, Фоча, Устиколина, Горажде,
Чајниче и старо Рудо нису Херцеговина.
Вишеград и простор данашњег Рудог, тј. сва десна страна Лима и десна страна Дрине, су
до измишљања БиХ припадале Србији.
Одмах је почело преправљање српских цркава у џамије и постављање табли са хаир
водама поред пута.
Додавање префикса "босански" се касније проширио па је тако настала босанска кућа,
босански коњ, босанска крава, босански лонац, па још болесније, босанска кафа.
Све то како би се одвојио српски народ, али када кажете босански, то је исто као да сте
рекли српски.
Аустроугари су измисли да су Срби под Турцима били 500 година и да су зато они дошли
да их просветле.
Међутим, ниједно није тачно, ни 500 година ни просвећење.
Ударне српске границе у данашњој Македонији, Турци су освојили одмах до 1396. године
али почетак директне османске власти над Србијом је 20. јун 1459. године када Мехмед II
улази у Смедерево преко Софије и Поморавља, 70 година после Косовског боја.
Српска Босна као област у Србији пада под Турке 1463. године, то је област од
Сарајевског поља, односно Крупца до данашњег Врандука, и ослобођена је српском руком
1878. године.
Босна престаје на реци Босни пре данашњег прокопа тунела Врандук идући путем из
Зенице ка Добоју.
Српски град Врандук у Жупи Брод, први пут се помиње 1410. године као "капија Босне",
што значи да се ту Босна, област у Србији завршава.
Турци су Врандук заузели 1436. године.
Чак 50 година ће требати Турцима да заузму суседну добојску Тврђаву.
Добој који није у Босни већ у Усори која је област у Србији, био је под Турцима до 1875.
године.
Почетком XVIII века од Турака су га у два маха преузимали Аустријанци.
Градишку која је у области Доњи Краи у Србији, Турци освајају 1536. године на
Преображење.
Војводство Светога Саве, Херцеговина, паде 1482. године са падом Херцег Новог, с тим
да је Херцег Нови ослобођен 1687. године и до 1797. је био под влашћу Венеције.
Сви ови набројани крајеви су доста пута били ослобађани у српским устанцима.
Овде видимо да под Турцима нисмо били 500 година како нас то званична историја учи,
већ у зависности од територија у просеку 350 година.
Али све је то кроз страно школовање отишло толико далеко, да је више немогуће све што
је записано исправити.
Данас се обележава Дан државности ове сужене и раскомадане Србије.
Људи у оделима се ордењима часте као деца слаткишима, иако стоје на тлу које нема своју
суверену територију и нема елемент државе.
Дипломатски рат је убојитији од оружја, то је показала Берлинска брљотина, највећи пораз
српског народа у историји.
Пише: Деан РС

Од империје која је некад племиће извозила на стотине, данас је остала Аустрија, рај за
настране људе где се увек може дозидати спрат сиве градње на коме ће се спроводити
њихови црни планови.
Црни планови под црвеним фењерима.
Бечка школа је таква, синоним за лепе манире, каваљерство и бонтон, а у ствари увек су за
зулум над невиним људима орни, и постали су прва земља на свету која је увела обавезну
.
Бечка углађеност давно је пропала са древним бечким васпитањем које данас постоји само
у траговима.
Одавно ја пишем да је ова ствар са ковйдом на нивоу јефтиних бордела.
Након што сам јуче видео слику једне медицинске раднице УКЦ-а РС у Бањалуци,
постало ми је јасно да смо и ми увелико на европском путу, на коме је прошле године
један бордел у Бечу за све вакщинисане особе пружао бесплатну услугу од по' сата са
дамом по властитом избору.
Након вакщинације по тржним центрима, црквама и џамијама, Беч је први у свету увео
наједноставнији систем заштите од најсмтоноснијег вияуса на свету, по систему:
"Убодите и бићете убодени."
Познати бечки бордел Фунпаласт омогућио је својим клијентима вакщинацију у самом
борделу.
Посебно обучене даме дочекале би вас на улазу, иглом вам целивале руку и онда вас
одвеле на спрат да пола сата уживате у њиховим бедрима.
Посебно одевене даме биле би задужене за "дуге ноћи вакщинисања" и имале би задатак
да план проведу у дело.
Просто је невероватан скуп метода и техника које користи група насилних људи да заврше
овај медијски пандемйјски маркетинг.
Бечка школа своје истурено одељење има и у Бањалуци.
Док се пацијенти већ трећу годину не лече адекватно и умиру од непружања лекарске
помоћи, народу се бруси мозак како су капацитети УКЦ-а РС толико попуњени да се
поред 6. разматра отварање и 7. спрата за ковид пацијенте.
Тек онда неће да раде ништа и људи има да умиру на улици али не од ковйда већ због
ковйда, али њима требају мртви, на овај или на онај начин.
Јавна тајна је да у Бањалуци поједини доктори већ две године не примају пацијенте на
преглед, исти ти доктори после смене те исте пацијенте примају у приватне ординације и
наплаћују прегледе 100-200 КМ.
Они овде учествују у организованом јавном злочину против човечанства, у злочину
против сваког човека посебно.
Због тог злочина ће кад тад морати да одговарају и то по командној одговорности, од врха
па до дна.
У једном од тих препуних ковйд одељења у Бањалуци, између апарата који раде упразно,
шећу се жене обучене тако да су засениле борделе у Бечу.
Порука коју они ретким пацијентима шаљу није та да ће да их лече, већ су ту да им испуне
и најпрљавије маштарије.
Раднице за касом у маркетима имају одређен кодекс одевања, шта онда рећи за овакво
одевање и понашање у нашим јавним здравственим установама.
Потпуно дегутантно и срамотно, али бар нам јавно показују шта они у ствари већ трећу
годину раде.
Закључавања и разни тестови, уз невиђену кампању страха, довели су до тога да су
грађани изгубили слободу а медицински радници слободнији су него икад.
Грађани су изгубили право на лечење и кретање, чак се и рад забрањује одређеним
грађанима док су медицински радници здрави као дрен и раде шта хоће.
Последњи је тренутак да навуку гаће и почну да лече људе...
Пише: Деан РС

Сви наставници Филозофског факултета у Београду уочи овог семестра добили су

упозоравајући мејл да се од сада морају држати родно осетљивог језика (о томе више
Чедомир Антић у сутрашњој Политици). За мој предмет то ће значити да реченица:
„Марксисти сматрају да се капиталисти и радници налазе у непомирљивом сукобу“, од
сада има да гласи: „Марксисти и марксисткиње сматрају да се капиталисти и
капиталисткиње и радници и раднице налазе у непомирљивом сукобу“…

Такав начин изражавања несумњиво је апсурдан. Граматички род у српском језику није
исто што и природни. На пример, „девојчурак“ је мушког, а „мушкарчина“ женског рода.
Стога, „повећавање родне видљивости“ тиме што ће се поред сваке именице у
граматичком мушком роду убацивати и именица у граматичком женском роду напросто је
бесмислица (в. овде).

Већ сам на овом месту писао о „ескалацији џендер лудила“ (овде), али нисам се надао да
ће оно тако брзо закуцати и на врата наших факултета. Можда је то и добро, јер некад тек
кад се одређена идеја доводе до краја може да се види колико је она апсурдна.

Рецимо, идеја пола/рода као пуке самоидентификације. Писао сам већ о „Речнику појмова
родне равноправности ЕУ на српском језику“ који је објавило Координационо тело за
родну равноправност Зоране Михајловић (овде). Тамо се за жену каже да је то „особа која
себе дефинише као жену“ (овде), а мушкарац је „особа која се идентификује као
мушкарац“ (овде).

То је сасвим у реду са становишта актуелне џендер идеологије, по којој је довољно

изјавити да си жена – чак и без медицинске (хормоналне и хируршке) транзиције – па
да стварно будеш жена.

Практичне последице су, међутим, такве да јасно показују колико је таква идеја апсурдна.

Вил Томас био је просечни пливач, на 462. месту по рангу у САД. Онда се „осетио
женом“, променио име у Ли, па је сада избио на 1. место међу пливачицама у САД
(овде и овде).
Меклафлин је шест година служио као специјалац у војсци САД. Онда се осетио женом,
обојио косу у розе и почео, у ММА, озбиљно да премлаћује друге, праве жене
(овде и овде). 

То је логична последица џендер теорије. Ако је довољно „осетити се женом“ па

да истински будеш жена – како онда транс-жене, које су и даље у сваком погледу
биолошки мушкарци, не пустити у спортска такмичења? Но, чак и ако су оперисани,
довољно је да су прошли мушки пубертет па да њихова мишићна маса буде знатно већа
него код жена. То им у многим спортовима даје ненадокнадиву предност.

Женски рекорди су, у атлетици и пливању, на око 90 одсто вредности у односу на мушке
(овде). Та разлика, временом, не само да се не смањује, већ постаје све већа (овде).
Прошле године, 852 мушкараца трчало је на 100m брже него што је женски светски
рекорд. Колико ће проћи пре него што се бар један од њих не „осети женом“? Полни
децизионизам – „ако кажеш да си жена, онда и јеси жена“ – лако би могао, дакле, да
обесмисли, ако не и да уништи, женски спорт.

Или, рецимо, у политици. Немачки Зелени прихватају полни децизионизам. Маркус

Генсерер (р. 1977) двадесетак година бавио се политиком, но без неког већег успеха. Онда
се 2018. „осетио женом“, узео име Теса, упао на женску квоту код Зелених и тако коначно
постао посланик у Бундестагу – на ужас радикалних феминисткиња (овде).

Мени је најзабавнији императив џендер идеологије да наше емоције, укључив и осећај

сексуалне привлачности, према транс женама мора да буде апсолутно исти као и према
женама. „Оне јесу жене, и свако ко неће да се с њима забавља и има секс обични
је фашиста“, кажу нам.

На ово се, тренутно, највише жале лезбејке (овде). Оне су чак урадиле и истраживање о
сексуалном насиљу које доживљавају од транс жена (овде).

„Лезбејке су под великим притиском унутар својих ЛГБТ+ група да прихвате транс жене
као сексуалне партнере како не би биле означене као терфаче и искључене из тих група“
(овде).

Дојучерашњи мушкарци, наиме, који су се „осетили женом“, масовно долазе на лезбејске

сајтове за упознавање, заказују састанке, а онда инсистирају да је секс са њима исти као и
секс са сваком другом женом – „пенис се сматра женским органом, а хетеросексуални
однос је сада редефинисан као лезбејска сексуална пракса“ (овде).

Наравно! Ако је довољно „да се неко самодефинише као жена да би био жена“, као што то
стоји и код Зоране Михајловић, онда је и пенис транс жена „женски уд“, а његово
коришћење у сексу са женом „лезбејски секс“. Који део није јасан? 
Међу апсурдним последицама џендеризма спада и то да деца „бирају“ пол. У Шкотској
деца, већ са четири године, могу да у (пред)школским установама „одабирају“ пол без
сагласности родитеља (овде). Пазите тај апсурд: дете нема пословну способност, па ни
бирачко право, јер није довољно рационално (зрело) да може да предвиди све последице
свог делања у економским и политичким стварима. Али, већ са четири године може да
савршено разуме све последице промене пола, при чему у томе не могу да га ограниче чак
ни његови родитељи!

Или, рецимо, идеја да „жене чак и у војсци могу све, као и мушкарци“, и да је неједнаки
удео жена на војним положајима само израз „патријархата и дискриминације“. Кандидати
за морнаричке специјалце у САД морају да подигну најмање 300 фунти (137 кг) из мртвог
дизања како би били примљени у јединицу. Жене пак имају проблем и са 250 фунти. Зато
им се гледа кроз прсте (овде). Овај стандард, међутим, није неважан. Морнарички
специјалци, између осталог, из непријатељске позадине извлаче оборене пилоте. Како ће
недовољно снажна специјалка да километрима вуче рањеног мушкарца ако устреба?
Никако. Али, нема везе, и командоси има да се „уродне“, па макар свет пропао.

То ни за жене није добро. Класичан је случај Каре Халтгрин, једне од првих женских
војних пилота у САД (в. овде 85-86). Погинула је одмах по добијању пилотске дозволе,
приликом слетања на носач авиона. Истрага је утврдила да је узрок несреће „вишеструка
грешка пилота“. Халтгринова, заправо, никад није научила да лети како треба. Пуштена је
да положи испит иако је „направила читав низ почетничких грешака“. Комисија
једноставно није смела да је обори, јер теорија каже да није истина оно што сви лепо виде
да је истина. Искусни пилоти, пошто им је показан снимак како Халтгринова слеће,
изјавили су да су „запањени оним што су видели“. Она је пуштена да сама лети авионом
иако је, приликом тренажних вежби слетања, чак седам пута „слупала“ летелицу. И тако
се осми пут, кад је збиља села у авион, стварно слупала и погинула.

Људи су се, под Титом, смејали бирократском волунтаризму који је за стварност

проглашавао папирнате конструкције. Ово сада очигледно је још луђе. Богољуб Карић
поднео је захтев градској управи Крагујевца да му се промени година рођења, па да буде
20 година млађи – човек неће у пензију (овде). Схваћено је то као бизарност. Али, да је
хтео да оде раније у пензију, па да се изјаснио као жена – позивајући се на Зорану
Михајловић – ко би смео да каже било шта? 

Taкo се Серђо Лазаровић, порезник из Аргентине, са шездесет година „осетио женом“,

тражећи да се одмах пензионише, како не би, као мушкарац, морао да ради још пет година
(овде и овде).

Живимо у апсурдистану, а џендер комесарке већ су залупале и на наша врата. И шта ћемо
сад?

Извор: Нови Стандард
Рафаил Карелин: О неузвраћеној љубави
 01/03/2022  Patmos  0 Comments

Неузвраћена љубав је једно од најтежих искушења и патњи које човек може да доживи.

Но човек треба себи признати да је то страсна љубав која га одводи у свет илузијâ ,
идеализовања онога кога волимо, често упркос очигледним чињеницама.

То је душевна љубав која човека поробљава и изазива патњу, страх и сумњу.

Таква љубав може се угасити исто онако неочекивано како се и појавила.

Ма како звучало чудно, обично се испостави да су бракови склопљени због страсне

љубави веома крхки.

Илузије пролазе, а разочарења долазе.

Кад од човека не очекујеш много и прихватиш га онаквим какав он јесте, дакле са свим
његовим манама, много је мање разочарења и брак је стабилнији.

Најстабилнији бракови нису засновани на заљубљености, на емоцијама које нас опију и

разум нам помуте, иако без романтике нема ни љубави, него на заједничким ставовима,
интересовањима, стилу живота и гледању на ствари.

Много је дубља она љубав која се стиче током брачног живота и која је заснована на
узајамном поштовању.

У вашој ситуацији могуће су две варијанте: или ћете наћи човека према којем ћете гајити
спокојну љубав и припремити се за породични живот као подвиг, или ћете пак срећу
пронаћи у служењу Богу.

Молите се да вам Господ укаже на ваш пут.

Три ствари нам уништавају живот.

Прва је страх.
Цео живот проводимо скривајући се, затворени, не усуђујући се, не ризикујући и на крају
живот прође, а да га нисмо ни живели.
Друга је сујета.
Мера је изгубљена. У тренутку помислимо да смо постали "неко"... Велики, мудри, чак и
непогрешиви. Заузмемо став којим повређујемо и од себе одгонимо људе.
Треће и најстрашније је очај.
Тешко се лечи. Тешко се са њим бори. Осећај да је све изгубљено, све готово, све
бесмислено, да нам нема спаса, да за нас нема наде, нема будућности .
Три ствари нам уништавају живот. Страх, сујета и очај.
Па ипак, не бојте се. Има лека. Само се молите и говорите „Слава Теби Господе, Боже мој!”
Е. Г. Елефтериос