Dr Srđan Živković, doc.

: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 1

SADRŽAJ
1. OSNOVE PRORAČUNA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA………………………..……. 3
1.1 UVOD………………………………………………………………………………………………......……….... 3
1.2 METODA PARCIJALNIH KOEFICIJENTA SIGURNOSTI……………………………………....... 5
1.3 PRORAČUNSKI DOKAZI GRANIČNIH STANJA……………………………………………………… 7
1.3.1 Proračunske vrednosti uticaja usled dejstava……………………………….….…… 8
1.3.2 Kombinacije za granična stanja nosivosti……………………………………………… 9
1.3.3 Kombinacije za granična stanja upotrebljivosti ……………………………………. 10
2. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE…………………………………………………….……… 12
2.1 UVOD………………………………………………………………………………………………………………. 12
2.2 DEJSTVA U ZGRADARSTVU……………………………………………………………………………….. 12
2.3 DEJSTVA U MOSTOGRADNJI…………………………………………………………………………..… 13
2.4 SOPSTVENA TEŽINA KONSTRUKCIJE I STALNA OPTEREĆENJA…………………………… 15
2.5 KORISNA OPTEREĆENJA U ZGRADARSTVU……………………………………………………….. 16
2.5.1 Vertikalna opterećenja……………………………………………………………………….… 16
2.5.2 Horizontalna opterećenja…………………………………………………………………….. 17
2.6 DEJSTVA SNEGA……………………………………………………………………………………………..… 17
2.7 DEJSTVA VETRA………………………………………………………………………………………..……… 20
2.8 DEJSTVA USLED TEMPERATURNIH PROMENA……………………………………………..…… 24
3. OSNOVNI MATERIJAL………………………………………………………………………. 26
3.1 OZNAČAVANJE ČELIKA……………………………………………………………………………………… 26
3.1.1 Alfanumerički sistem označavanja………………………………………………………… 26
3.1.2 Numerički sistem označavanja……………………………………………………………… 28
3.2 SAVREMENE VRSTE ČELIKA…………………………………………………………………………….… 28
3.2.1 Čelici sa povećanom otpornošću na dejstvo atmosferske korozije……….. 28
3.2.2 Čelici visoke čvrstoće……………………………………………………………………….…… 29
3.3 IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA………………………………………………………………….…… 32
4. MODELIRANJE ČELIČNIH KONSTRUKCIJA……………………………………….… 34
4.1 UVOD………………………………………………………………………………………………………….…… 34
4.2 METODE GLOBALNE ANALIZE…………………………………………………………………………… 34
4.3 MODELIRANJE VEZA………………………………………………………………………………….……… 37
4.4 IMPERFEKCIJE………………………………………………………………………………………………..… 39
4.5 KLASIFIKACIJA POPREČNIH PRESEKA………………………………………………………………… 42
5. NOSIVOST POPREČNIH PRESEKA……………………………………………………… 49
5.1 UVOD……………………………………………………………………………………………………….……… 49
5.2 KONCEPT EFEKTIVNE ŠIRINE…………………………………………………………………..………… 49
5.3 AKSIJALNO ZATEZANJE…………………………………………………………………………..………… 55
5.4 AKSIJALNI PRITISAK………………………………………………………………………………..………… 57
5.5 ČISTO SAVIJANJE…………………………………………………………………………………….………… 58
5.6 SMICANJE………………………………………………………………………………………………………… 59
5.7 TORZIJA………………………………………………………………………………………………….………… 62
5.8 KOMBINOVANA NAPREZANJA……………………………………………………………..…………… 62
5.8.1 Savijanje i smicanje………………………………………………………………….…………… 62

2016. / III izdanje

2 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu

5.8.2 Savijanje i aksijalna sila……………………………………………………………….………… 65

5.8.3 Koso savijanje………………………………………………………………………………….…… 68
5.8.4 Savijanje, smicanje i aksijalna sila…………………………………………………….…… 69
6. STABILNOST LINIJSKIH ELEMENATA………………………………………….……… 71
6.1 UVOD………………………………………………………………………………………………………….…… 71
6.2 IZVIJANJE………………………………………………………………………………………………….……… 71
6.2.1 Opšta razmatranja………………………………………………………………………………… 71
6.2.2 Fleksiono izvijanje………………………………………………………………………….…….. 72
6.2.3 Proračun nosivosti elementa na fleksiono izvijanje prema Evrokodu 3…. 73
6.2.4 Određivanje dužine izvijanja…………………………………………………………………. 78
6.3 BOČNO – TORZIONO IZVIJANJE………………………………………………………………………… 82
6.3.1 Opšta razmatranja………………………………………………………………………………… 82
6.3.2 Proračun nosivosti na bočno-torziono izvijanje prema Evrokodu 3………. 83
6.3.2.1 Proračun kritičnog momenta bočno-torzionog izvijanja ‫ܯ‬௖௥
prema Prilogu A Nacionalnog priloga SRPS EN 1993-1-1/NA………………………. 84
6.3.2.2 Bezdimenzionalni koeficijent redukcije za bočno-torziono
izvijanje ߯௅் …………………………………………………………………………………………..…… 85
6.3.3 Konstrukcijske mere za sprečavanje bočno-torzionog izvijanja nosača…. 86
6.4 EKSCENTRIČNO PRITISNUTI ELEMENTI……………………………………………………………… 88
6.4.1 Opšta razmatranja………………………………………………………………………………… 88
6.4.2 Proračun stabilnosti ekscentrično pritisnutih elemenata
prema Evrokodu 3………………………………………………………………………………… 89
6.5 PRITISNUTI ELEMENTI KONSTANTNOG VIŠEDELNOG PRESEKA………………………… 92
6.5.1 Opšta razmatranja………………………………………………………………………………… 92
6.5.2 Nosivost pritisnutih višedelnih elemenata prema Evrokodu…………....…… 93
7. GRANIČNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI…………..………………………………… 98
7.1 UVOD……………………………………………………………………………………………………….……… 98
7.2 UGIBI, HORIZONTALNA POMERANJA I OBRTANJA PRESEKA…………………..………… 98
7.3 VIBRACIJE………………………………………………………………………………………………………… 101
8. SPOJEVI U ČELIČNIM KONSTRUKCIJAMA…………………………………………. 102
8.1 UVOD…………………………………………………………………………..…………………………………. 102
8.2 VRSTE SPOJEVA………………………………………………………………………………………………… 103
8.3 PRORAČUN SPOJEVA……………………………..………………………………………………………… 104
8.4 PARCIJALNI KOEFICIJENTI SIGURNOSTI ZA VEZE……………………………………………….. 106
8.5 SPOJEVI SA ZAVRTNJEVIMA……………………………………………………………………………… 106
8.5.1 Kategorije spojeva sa zavrtnjevima………………………………………………………. 109
8.5.2 Zavrtnjevi napregnuti na smicanje stabla ili na pritisak po omotaču
rupe...............................…………………………………………………………………………….. 110
8.5.3 Visokovredni zavrtnjevi sa silom pritezanja………………………………………….. 113
8.5.4 Duge veze…………………………………………………………………………………………….. 115
8.5.5 Položaj rupa za zavrtnjeve i zakivke……………………………………………………… 116
8.6 ZAVARENI SPOJEVI…………………………………………………………………………………………… 118
8.6.1 Proračunska nosivost ugaonih šavova………………………………………………….. 121
8.6.2 Proračunska nosivost sučeonih šavova…………………………………………………. 124
LITERATURA…………………………………………………..…………………………………………………….. 126

2016. / III izdanje

 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3

1. OSNOVE PRORAČUNA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA

1.1 UVOD

Dosadašnji proračuni čeličnih konstrukcija u našem građevinarstvu zasnovani na

konceptu dopuštenih napona zamenjeni 1 su savremenim evropskim standardima –
evrokodovima.

Tako su 2012. godine prestali da važe, dugo korišćeni standardi u našoj praksi:
 SRPS U.E7.081:1987 – Provera stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija – Centrično
pritisnuti štapovi konstantnog jednodelnog preseka;
 SRPS U.E7.086:1987 – Provera stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija – Određivanje
dužine izvijanja štapova;
 SRPS U.E7.091:1999 – Provera stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija – Centrično
pritisnuti štapovi konstantnog višedelnog preseka;
 SRPS U.E7.096:1987 – Provera stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija – Štapovi
izloženi pritisku i savijanju;
 SRPS U.E7.101:1991 – Provera stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija – Bočno
izvijanje nosača;
 SRPS U.E7.111:1987 – Provera stabilnosti nosećih čeličnih konstrukcija – Stabilnost
okvirnih nosača;
 SRPS U.E7.116:1980 – Stabilnost nosećih čeličnih konstrukcija – Stabilnost lučnih
nosača.
Oni su zamenjeni odgovarajućim SRPS EN objavljeni na srpskom ili engleskom jeziku (en).

Evrkodovi predstavljaju grupu evropskih standarda za projektovanje (proračun)

građevinskih konstrukcija kojima su obuhvaćene osnove projektovanja konstrukcija, dejstva
na konstrukcije kao i projektovanje konstrukcija od različitih materijala.

Sastoje se iz deset delova (Slika 1.1):

 Evrokod 0 (SRPS EN 1990): Osnove projektovanja konstrukcija,
 Evrokod 1 (SRPS EN 1991): Dejstva na konstrukcije,
 Evrokod 2 (SRPS EN 1992): Projektovanje betonskih konstrukcija,
 Evrokod 3 (SRPS EN 1993): Projektovanje čeličnih konstrukcija,
 Evrokod 4 (SRPS EN 1994): Projektovanje spregnutih konstrukcija od čelika i betona,
 Evrokod 5 (SRPS EN 1995): Projektovanje drvenih konstrukcija,
 Evrokod 6 (SRPS EN 1996): Projektovanje zidanih konstrukcija,
 Evrokod 7 (SRPS EN 1997): Geotehničko projektovanje,
 Evrokod 8 (SRPS EN 1998): Projektovanje seizmički otpornih konstrukcija,
 Evrokod 9 (SRPS EN 1999): Projektovanje aluminijumskih konstrukcija.

1 Pogledati „Informator Instituta za standardizaciju Srbije (ISS)“ broj 8 od 31. 8. 2012. god.

2016. / III izdanje

4 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu

Slika 1.1 – Povezanost Evrokodova za proračun konstrukcija

U svakoj zemlji članici EU postoji ustanova koja je nadležna za povlačenje, donošenje

i usaglašavanje standarda i srodnih dokumenata i dr. a koja se naziva NSB (National Standard
Body). U Srbiji je to Institut za standardizaciju Srbije (ISS), u Nemačkoj je to DIN, u Velikoj
Britaniji to je BSI, u Francuskoj je to AFNOR, u Hrvatskoj je Hrvatski zavod za norme (HZN),
itd.

Slika 1.2 – Struktura standarda SRPS EN

2016. / III izdanje

 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 5

Važnu ulogu za uvođenje Evrokodova kao nacionalnog standarda (u našoj zemlji SRPS
EN) ima Nacionalni prilog (dodatak) (National Annex – NA), Slika 1.2. Njime se uzimaju u
obzir razlike u geografskim i klimatskim uslovima, načinu života, različitim stepenima razvoja
i sl. zemalja članica evropske unije. NA daje izbor pojedinih vrednosti, klasa ili alternativnih
metoda. Oni se određuju na nacionalnom nivou i zovu nacionalno određeni parametri
(Nationally Determined Parameters – NDP). NDP služe za:
 izbor različitih vrednosti koje se razlikuju od preporučenih,
 izbor klasa, na primer “klasa pouzdanosti” i sl.,
 izradu “karte snegova”, “karte vetrova”, “temperaturne karte” i sl.,
 izbor procedure ili metode proračuna,
 donošenje odluka o važenju i primeni “informativnih dodataka”,
 predlaganje postupaka koji daju dopunske informacije o postupku proračuna i td.

Potrebno je uočiti sledeće. Ukoliko se primenjuje Evrokod za projektovanje objekata

u Srbiji koristi se Srpski nacionalni prilog. Međutim ukoliko se projektuje na prostoru
Francuske onda se koristi nacionalni prilog za Francusku.

Evrokod za razliku od koncepta dopuštenih napona omogućuje da se u potpunosti

iskoriste elasto-plastična svojstva čelika kao materijala i precizno utvrde nosivosti poprečnih
preseka i elementa, uzimajući u obzir i post-elastično ponašanje, odnosno plastične rezerve
nosivosti. Ponašanje konstrukcije se više ne ograničava na elastičnu oblast, već se analizira
njeno ponašanje sve do dostizanja nekog graničnog stanja.
Primena ovakvih metoda proračuna omogućava projektovanje racionalnijih čeličnih
konstrukcija što je i bio jedan od osnovnih razloga za uvođenje novih metoda proračuna.
Komisija Evropske Zajednice (EZ) je 1975. godine pokrenula akcioni program u oblasti
građevinarstva, čiji je cilj bio uklanjanje tehničkih prepreka za trgovinu i harmonizacija
tehničkih propisa i specifikacija u okviru zemalja članica EU.

Granično stanje (Limit State) je ono stanje pri kojem je konstrukcija izgubila sposobnost
da se suprotstavlja spoljašnjim uticajima ili je postala neupotrebljiva.
Granična stanja čine:
 granična stanja nosivosti (Ultimate Limit State – ULS) i
 granična stanja upotrebljivosti (Serviceability Limit State – SLS).

1.2 METODA PARCIJALNIH KOEFICIJENTA SIGURNOSTI

Evrokod se zasniva na polu-probablističkom konceptu proračuna, uz primenu teorije

graničnih stanja a pouzdanost konstrukcije se dokazuje na osnovu metode parcijalnih
koeficijenata.
Osnovna odlika polu-probablističkih metoda je u pojednostavljenju problema koji se
sastoji u tome da se za sve promenljive stohastičke veličine koje figurišu u proračunu
konstrukcija (opterećenja, svojstva materijala, geometrijske karakteristike), usvaja da
podležu istom zakonu verovatnoće odnosno da za sve promenljive važi isti zakon raspodele –
standardizovana (Gausova) normalna raspodela.

Pri dokazima graničnih stanja nosivosti za osnovne promenljive veličine usvajaju se:

2016. / III izdanje

6 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu

 dejstva – spoljašnja opterećenja i prinudne deformacije;

 svojstva materijala – mehaničke karakteristike, i
 geometrijski podaci – dimenzije poprečnih preseka i elemenata konstrukcije.
Sve ove promenljive veličine su predstavljene takozvanim proračunskim vrednostima koje se
dobijaju pomoću parcijalnih koeficijenata. One obuhvataju sledeće nepouzdanosti
(neizvesnosti):
 neizvesnost reprezentativnih vrednosti dejstava ߛ௙ ;
 nepouzdanost modela dejstva i uticaja od dejstva ߛௌௗ ;
 neizvesnost karakterističnih vrednosti svojstva materijala ߛ௠ i
 nepouzdanost modela nosivosti ߛோௗ ,

pri čemu važe sledeće relacije:

 ߛி ൌ ߛ௙ ߛௌௗ - parcijalni koeficijent za uticaje usled dejstva (SRPS EN 1990) i
 ߛெ ൌ ߛ௠ ߛோௗ - parcijalni koeficjent za nosivost.

Za čelične konstrukcije prema SRPS EN 1993-1-1, usvojeni su parcijalni koeficijenti:

 ߛெ଴ ൌ ͳǡͲͲ - za nosivost poprečnih preseka bilo koje klase;
 ߛெଵ ൌ ͳǡͲͲ - za nosivost (stabilnost) elementa;
 ߛெଶ ൌ ͳǡʹͷ - za nosivost poprečnih preseka za lom zatezanjem;
 za nosivost veza ߛெ௜ se određuje prema SRPS EN 1993-1-8.

Glavni zadatak projektovanja je da konstrukcija bude pouzdana odnosno projektovana i

izvedena tako da sa zadovoljavajućim stepenom sigurnosti i ekonomično ispunjava sve
zahtevane uslove tokom čitavog eksploatacionog (životnog) veka. Pouzdanost konstrukcija
obuhvata tri pojma:
 sigurnost,
 funkcionalnost i
 trajnost.

Sigurnost konstrukcije je tesno povezana sa njenom nosivosti, odnosno stabilnosti da

se odupre svim dejstvima za koje se očekuje da će se javiti tokom njene izgradnje i
eksploatacije. Konstrukcija treba da ispuni sve kriterijume funkcionalnosti, odnosno
upotrebljivosti koji se od nje zahtevaju. Ovi uslovi zavise od vrste objekata i od tipa elementa
konstrukcije. Najčešće se odnose na deformacije i/ili vibracije konstrukcije kao celine i njenih
pojedinačnih elemenata. Uslovi sigurnosti i funkcionalnosti ostvaruju se proračunskim
metodama. Na trajnost konstrukcija, pored projektovanja kojim se obezbeđuje pravilan i
kvalitetan izbor materijala i konstrukcijsko oblikovanje detalja, utiču i kvalitet izvođačkih
radova, nadzor pri izgradnji, uslovi sredine i program održavanja. Kod čeličnih konstrukcija
najveći problemi u pogledu trajnosti javljaju se usled fenomena korozije i zamora materijala2.

2 Zamor materijala predstavlja fenomen oštećenja konstrukcijskog elementa u konstrukciji postepenim

širenjem pukotine usled učestalog ponavlja naprezanja.

2016. / III izdanje

 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 7

1.3 PRORAČUNSKI DOKAZI GRANIČNIH STANJA

Granična stanja su stanja izvan kojih konstrukcija više ne zadovoljava projektom

predviđene zahteve.
Granična stanja nosivosti vezana su za rušenje ili druge oblike otkazivanja
konstrukcije. Obuhvataju sigurnost konstrukcije, njenih delova i ljudi. Evrokod definiše četiri
grupe graničnih stanja nosivosti koja se moraju analizirati i dokazati, i to:
 gubitak ravnoteže konstrukcije ili njenog dela kao krutog tela (EQU);
 otkaz usled prekomerne deformacije, prelaska konstrukcije ili njenog dela u
mehanizam, loma poprečnog preseka, gubitka stabilnosti konstrukcije ili njenog dela,
uključujući i oslonce i temelje (STR);
 lom ili prevelika deformacija tla, kada nosivost tla (stene) ima dominantan uticaj za
određivanje nosivosti (GEO) i
 lom usled zamora materijala (FAT).

Granična stanja upotrebljivosti odgovaraju stanjima izvan kojih zahtevi za upotrebu

konstrukcije ili konstrukcijskog elementa više nisu zadovoljeni. Ona obuhvataju ponašanje
konstrukcije u elastičnoj oblasti i to: funkcionalnost konstrukcije ili delova, udobnost ljudi i
spoljašnji izgled konstrukcije. Ocena graničnog stanja upotrebljivosti bazira se na
deformacijama koje utiču na: izgled konstrukcije, udobnost korisnika, funkcionisanje
konstrukcije ili koje izazivaju oštećenja ne nosivih delova ili završnih delova konstrukcije.

Proračun prema graničnim stanjima3 sprovodi se na statičkim modelima konstrukcije

za različita projektna stanja i različite slučajeve opterećenja. Potrebno je utvrditi da granična
stanja nosivosti i upotrebljivosti, uz korišćenje računskih vrednosti dejstava, računskih
vrednosti svojstava materijala i geometrijskih veličina, nisu prekoračena.

Granično stanje statičke ravnoteže ili velikih pomeranja konstrukcije:

‫ܧ‬ௗǡௗ௦௧ ൑ ‫ܧ‬ௗǡ௦௧௕ ,

 ‫ܧ‬ௗǡௗ௦௧ - proračunska vrednost uticaja od destabilizirajućeg dejstva;

 ‫ܧ‬ௗǡ௦௧௕ - proračunska vrednost uticaja od stabilizirajućeg dejstva.

Granično stanje loma:

‫ܧ‬ௗ ൑ ܴௗ ,

 ‫ܧ‬ௗ - proračunska vrednost uticaja od dejstava (unutrašnja sila, moment);

 ܴௗ - proračunska vrednost nosivosti.

Granično stanje upotrebljivosti:

‫ܧ‬ௗ ൑ ‫ܥ‬ௗ ,

 ‫ܧ‬ௗ - proračunska vrednost uticaja od dejstava;

3 ISS: SRPS EN 1990:2012 i SRPS EN 1990/NA:2012.

2016. / III izdanje

8 Dr Srđan Živković, doc.: Osnove projektovanja čeličnih konstrukcija prema Evrokodu

 ‫ܥ‬ௗ – granična proračunska vrednost kriterijuma upotrebljivosti (deformacija, vibracija

i sl.).

1.3.1 Proračunske vrednosti uticaja usled dejstava

Evrokod pod pojmom dejstva podrazumeva spoljašnju prinudu koja izaziva uticaje u
konstrukciji. Ona mogu biti:
x direktna dejstva tj. opterećenja koja direktno deluju na konstrukciju:
o sopstvena težina,
o stalno opterećenje,
o korisno opterećenje,
o klimatska opterećenja: sneg, vetar, itd.,
o hidrauličko opterećenje,
o opterećenje koje se sa tla prenosi na konstrukciju, i dr.
x indirektna dejstva su prinudne deformacije koje mogu da nastanu usled termičkih
uticaja, neravnomernog sleganja i dr.

Prema promenljivosti u toku vremena dejstva mogu biti:

x stalna dejstva (G) koja deluju na konstrukciju tokom čitavog njenog životnog veka ili
njegovog značajnog dela i koja su po pravilu statičkog karaktera. U stalna dejstva
spadaju direktna dejstva kao što su: sopstvena težina, stalno opterećenje usled
opreme ili ne konstrukcijskih elemenata, kao i sile prednaprezanja i indirektna dejstva
kao što su: skupljanje i tečenje betona, i nejednako sleganje temelja;
x promenljiva dejstva (Q) koja deluju na konstrukciju tokom određenog vremenskog
perioda i podložna su promenama, kako u prostoru tako i u vremenu. U ova dejstva
spadaju korisna opterećenja, saobraćajna opterećenja, dejstva vetra, snega i termički
uticaji;
x incidentna dejstva (A) čija je verovatnoća pojave relativno mala i koja se mogu i ne
moraju javiti tokom životnog veka konstrukcije. U ovu grupu spadaju: eksplozije,
udari vozila/brodova, iskliznuća vozova iz šina, kao i seizmički uticaji ሺ࡭ࡱ ሻ.

U zavisnosti od promenljivosti položaja u prostoru dejstva se mogu podeliti na:

ƒ nepokretna (fiksna) dejstva koja ne menjaju položaj, pravac i smer delovanja i
ƒ slobodna dejstva koja menjaju mesto delovanja i intenzitet.

Prema odgovoru konstrukcije na njihova delovanja, dejstva mogu da budu:

ƒ statička i
ƒ dinamička.

Sva dejstva se u proračunu prema graničnim stanjima tretiraju kao slučajne

promenljive, pa kao takva moraju da budu predstavljena odgovarajućim reprezentativnim
vrednostima odnosno karakterističnom vrednošću ‫ܨ‬௞ . Stalna dejstva u većini slučajeva mogu
da se predstave sa jednom karakterističnom vrednošću ‫ܩ‬௞ . U suprotnom kada su varijacije
značajne (>5%) ili kada je konstrukcija veoma osetljiva na promenu stalnog opterećenja,
neophodno je razmatrati dve karakteristične vrednosti stalnog dejstva: gornju ‫ܩ‬௞ǡ௦௨௣
(nepovoljna) i donju ‫ܩ‬௞ǡ௜௡௙ (povoljna).

2016. / III izdanje