Genetika

Genetika je nauka koja proucava zakonitosti nasledjivanja i varijabilnosti(promenljivost) osobina.

Genezis je latinska rec i znaci poreklo. Razvice osobina odredjuje gen. Oni se nalaze u hromozomima
jedra i sastoje se od delova DNK ili RNK (RNK je samo kod nekih virusa). DNK ima tri osnovne osobine
nasledne supstance:

1)Sposobnost samoreprodukcije

2)Posedovanje geneticke informacije

3)Sposobnost menjanja strukture i funkcije

Geni su pojedini delovi molekula DNK gde svaki gen ima odredjeno mesto u ovom molekulu kao i
jedarnom hromozomu. Njihova velicina iznosi od nekoliko stotina do nekoliko hiljada parova nukleotida.
Geneticku informaciju predstavlja jedinstven raspored nukleotida od kojih su geni sastavljeni. Redosled
ovih nukleotida kasnije odredjuje redosled amino kiselina u belancevini.

Replikacija DNK (udvajanje)

Odvija se kod eukariota u interfazi. Da bi doslo do replikacije neophodni su enzimi nukleaze, ligaze i DNK
polimeraze. Enzim endonukleaza zaseca molekul DNK na odredjenom mestu i pocinje rasplitanje od
jednog ka drugom kraju. Kidaju se vodonicne veze izmedju naspramnih nukleotida i javljaju se U
formacije. Na kraju se dobijaju dve gole matrice. Njih neko treba da zastiti a to su delovi RNK. Tada uz
pomoc DNK polimeraze 3 vezuju se slobodni nukleotidi iz nukleoplazme i tako se formiraju dva nova
lanca. Ako dodje do greske u vezivanju nukleotida enzim se vraca nazad da unisti takav nukeotid. Ako
greska promakne na stomilionitom nukleotidu javljaju se mutacije.

Geni genotip i fenotip

Svaki gen predstavlja jedinicu geneticke strukture organizma jedinicu fizioloske funkcije organizma i
jedinicu mutacije. U genu se mogu desiti promene u polozaju ili redosledu nukleotida sto moze dovesti
do izmenjenog stvaranja odgovarajuce belancevine. Ovakvi oblici postojanja jednog istog gena (razliciti)
nazivaju se aleli . Ako su aleli isti gen je u zigotnom stanju, ako su razliciti gen je u heterozigotnom
stanju. Od raznovrsnosti genskih alela zavisice i raznovrsnost osobina organizma. Skup gena jednog
organizma je genotip. Obelezje jednog organizma vidljivo golim okom je fenotip. Skup naslednih
informacija sadrzanih u hromozomima jedne celije je genom.

Hromozomi

Hromozomi su organele jedra, idu u paru i jedna vodi poreklo od oca druga od majke. Broj i velicina je
specificna za svaku vrstu. Telesne celije coveka imaju 46 hromozoma. Skup svih hromozoma u celiji cini
kariotip, ako ih poredjamo po velicini kariogram a nacrtamo idiogram. Sematski gledano na hromozomu
se razlikuju sredisnji deo centromera i dva kraka hromatide. Svaka hromatida sadrzi po jedan molekul
DNK koji je spiralizovan. Hromozomi menjaju svoj izgled u toku celijske deobe.