Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica

Medicinski fakultet

Seminarski rad

Predmet: Medicina rada

Tema: Radna sredina kao činilac povređivanja

Mentor: Student:
Prof. dr Milivoje Galjak Lazar Popivoda
Br. indeksa 1225/17

Kosovska Mitrovica, 2022.

Sadržaj:

UVOD.........................................................................................................................................2

RADNA SREDINA KAO ČINILAC POVREĐIVANJA......................................................3

LITERATURA..........................................................................................................................7

1
Uvod
Povrede na radu predstavljaju značajan medicinski, socijalni i ekonomski problem u
našoj sredini. Povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti vezane uz rad posledica su
izloženosti radnika opasnostima, štetnim uticajima i naprezanjima koje zahteva radno mesto.
Opasnosti radnog mesta najčešći su uzrok nastanka povreda na radu, dok štetnosti i
napori uglavnom uzrokuju nastanak profesionalnih bolesti i bolesti vezanih uz rad.
Najčešći opasni i štetni radni uslovi u današnjim radnim procesima su mehaničke
opasnosti, statički i dinamički napori kao i stresna radna mesta.

2
 Radna sredina kao činilac povređivanja

Američki psiholozi smatraju da je pri povređivanju značaj okoline najveći, zbog čega
treba raditi na ergonomskim rešenjima uređaja, mašina itd. jer je to nabolji način za
sprečavanje povreda.
Mnogi faktori iz životne i radne sredine mogu da dovedu do privremenog smanjenja
sposobnosti radnika za uspešno obavljanje poslova što za posledicu može da ima povredu na
radu:
Neharmonični odnosi u porodici - Bolest, nerešeni problemi, svađe i dr. dovode do
zabrinutosti, neraspoloženja, potištenosti i napetosti radnika što ima za posedicu smanjenje
koncentracije i promenu načina ponašanja, pa se pri radu čine greške i propusti koji za
posledicu mogu imati povređivanje.
Loši međuljudski odnosi u kolektivu - dovode do stvaranja nezadovoljstva kod
radnika, promene odnosa prema radu, radniku se čini da ga neko iskorišćava, postaje nemaran
i netačan na poslu, što sve može da dovede do brojnih grešaka koje u određenoj situaciji
dovode do povreda.
Loša organizacija rada - Do povređivanja može doći ukoliko pojedine faze
tehnološkog procesa nisu usklađene, ukoliko postoji ukrštanje puteva, ukoliko pri grupnom
radu ne postoji sinhronizacija posla itd. Pored toga loša organizacija rada može dovesti do
zamora i premora koji često dovodi do povređivanja.
Faktori radne okoline – Tehnička neispravnost i neadekvatna kontrola mašina,
uređaja i alata, upotreba tz. otvorenih alata, zakrčenost radne sredine, klizavost podova,
neadekvatna osvetljenost, buka, pare i gasovi, aerosoli, rad na otvorenom, su faktori iz radne
sredine koji mogu dovesti do povređivanja
Nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i nepoštovanje preporučenih mera
zaštite - Radnici često zanemaruju ova uputstva i mere zaštite verujući da će tako lakše i brže
obaviti posao što često dovodi do povređivanja čak i sa smrtnim ishodom.
Alkoholisanost radnika - Retko se navodi kao uzrok u prijavi povrede na radu ali se
smatra da je veoma bitan faktor u nastanku povređivanja.

3
 Klasifikacija povreda na radu prema načinu nastanka:

 Pad lica - U oko 15% slučajeva

 Pad predmeta
 Hodanje po..., udar o ..., sudar sa predmetima (sa izuzetkom pada predmeta) - najčešće
u oko 32%
 Uklještenje u jednom predmetu ili između više predmeta
 Preterano naprezanje ili pogrešni pokreti
 Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim - ekstremne temperature
 Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim - električna struja
 Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim - štetne materije ili radijacija
 Ostali načini nastanka povreda na radu koji nisu nabrojani na drugim mestima
Klasifikacija povreda na radu prema materijalnom uzročniku:
 Mašine - pogonske, prenosioci, mašine za obradu metala, drveta, poljoprivredne
mašine i dr.
 Sredstva za transport i vertikalni prenos - razna prevozna sredstva, dizalice, viljuškari i
sl.
 Ostala sredstva - sudovi pod pritiskom, rashladni uređaji, električne instalacije, peći i
dr. u 20%.
 Materijal, supstance i radijacija - eksplozivi, prahovi, gasovi, tečnosti, hemikalije,
radijacije u 36%.
 Radna sredina - spoljašnja, unutrašnja, podzemlje u 16% slučajeva.
Klasifikacija povreda na radu prema uzroku povrede:
 Neispravnost mašina i drugih uređaja
 Poremećaj normalnog tehnološkog procesa
 Neispravnost ručnog alata na mehanički pogon
 Neispravnost električnih uređaja i instalacija
 Neispravno izgrađene, opremljene ili neuredno održavane radne prostorije i radilišta
 Nepravilno ili nepovoljno osvetljenje i ventilacija, nezdrava atmosfera, buka
 Zakrčenost radilišta, naročito prolaza za ljude - u oko 6,6% slučajeva
 Neispravnost transportnih puteva
 Nedostatak zaštitnih naprava ili njihova oštećenja

4
 Nedostatak, neodgovarajuća ili neispravna lična zaštitna sredstva - u oko 11%
slučajeva
 Viša sila (Elementarne sile)
 Neracionalan ili nesiguran način rada pojedinca - u 28% slučajeva
 Loša organizacija rada
 Zamor zbog prekovremenog rada, brzog tempa rada, nekorišćenje odmora u toku rada
- u 21%
 Nedostatak opšte kontrole posebno pri opasnima radovima
 Nedostatak odgovarajuće profesionalne spreme stečene školovanjem
 Nedostatak odgovarajućeg profesionalnog iskustva
 Kršenje propisa o sigurnosti
 Akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, alkoholisanost
 Zamor zbog načina dolaska na posao I odlaska sa posla
 Zamor zbog nedovoljnog odmora u slobodno vreme
 Lični stav radnika prema poslu koji radi u preduzeću
 Brige i razni konflikti radnika
 Psihičke osobine i nedostaci
 Ostali razlozi
 Nepoznato
Klasifikacija povreda na radu prema lokalizaciji povrede:
 Glava - u 19%
 Vrat
 Trbuh - u 7%
 Gornji udovi - u 43%
 Donji udovi – u 29%
 Više mesta
 Opšte povrede- npr. trovanja
Klasifikacija povreda na radu prema prirodi povrede:
 Prelomi (U 9% slučajeva)
 Iščašenja
 Uganuća (U 10% slučajeva) i nategnuća
 Komocije i ostale unutrašnja povrede

5
 Amputacije i enakulacije
 Laceracije (U 35% slučajeva) i otvorene rane
 Površinske povrede
 Kontuzije (U 26% sulčajeva) I prignječenja
 Opekotine
 Akutna trovanja i intoksikacije
 Posledice spoljašnjih faktora (promrzline, sunčanica, toplotni udar, i dr.)
 Davljenje i ugušenje
 Povrede zbog delovanja električne struje
 Štetne posledice radijacije
 Oštećenje stranim telom ušlim kroz otvor
 Višestruke povrede razne prirode

6
Literatura

1. Aranđelović M. Medicina rada. Niš: Medicinski fakultet; 2009.

2. Vidaković A. Medicina rada II. Beograd: Udruženje za medicinu rada;1997.
3. Šarić M, Žuškin E, editor. Medicina rada i okoliša. Zagreb: Medicinska naklada;
2002.