PAŽNJA

DEFINICIJE

• usmerenost i usredsređenost psihičke

delatnosti na nešto određeno (Dobrinjin)
• selektivna mentalna orijentacija koja
podrazumeva povećavanje jedne aktivnosti
sa inhibicijom konkurentnih aktivnosti
(Pieron)
 DEFINICIJE

• Svi znaju šta je pažnja; ona je svojstvo

uma, u jasnom i živom obliku; fokalizacija,
koncentracija i svesnost su njena suština.
Ona podrazumeva povlačenje sa nekih
stvari da bi se efikasno koristili drugima
(James)
FUNKCIJE PAŽNJE

• upozoravajući sistem
• potencijal za snalaženje i izbor
objekata u okružujućoj sredini
• mogućnost produbljivanja shvatanja
• mogućnost obavljanja komplikovanih
delatnosti
 NIVOI PAŽNJE
PAŽNJA KAO USLOV JASNOSTI
DOŽIVLJAVANJA (Jaspers)
1. potpuna nepažnja (nesvesnost)
2. podsvesnost
3. ivica pažnje
4. opšta pažnja
5. fokalna pažnja (apercepcija)
TEORIJA OBRADE INFORMACIJA

• Broadbent: teorija filtera

(ograničenost kapaciteta za obradu
informacija)
• selekcija informacija na nivou
senzornih kanala čime se obezbeđuje
funkcionalnost centralne obrade
• kriterijumi za selekciju: biološka
važnost stimulusa i novina
 TEORIJA OBRADE INFORMACIJA

• PODACIMA VOĐENA • KONCEPTUALNO

(uzlazna, spolja vođena)
aktivira se informacijom,
obrada sa rastućom
složenošću
interpretacija stimulusa
odgovor
VOĐENA
(silazna, unutrašnja)
počinje očekivanjem stimulusa
njegovo prepoznavanje
tačnost interpretacije stimulusa
uticaj očekivanja na rezultat
 TEORIJA OBRADE INFORMACIJA
• AUTOMATSKA
(procesi koji prethode pažnji)
mali zahtevi
brza, površna obrada
neograničeni kapacitet
dugotrajna memorija
• KONTROLISANA
(fokalna pažnja)
pod kontrolom osobe
naporan spor proces,
kratkotrajna memorija
 ŠTA UTIČE NA PAŽNJU
SPOLJAŠNJA SREDINA UNUTRAŠNJI ČINIOCI
• intenzitet
• veličina • motivacija
• trajanje • emocionalno stanje
• učestalost • očekivanje (iskustvo)
• odnos sa drugim stimulusima • svojstva ličnosti
• kretanje
• senzorni modalitet
 PODELA PAŽNJE
VOLJNA
NEVOLJNA:
• odluka za usmeravanje
• strukturacija psihičke delatnosti
perceptivnog polja vodi
selekcionisanju jednog • zavisi od cilja, interesovanja i
stimuslusa organizovanosti
• rana procena značaja AUTOMATIZOVANA
stimususa • ponavljanje aktivnosti koja je
izvožena pod uticajem aktivne
pažnje dovodi do njenog
izvođenja bez napora
OSOBINE PAŽNJE

• obim pažnje
• stalnost pažnje
fluktuacija i
dinamičnost pažnje
• prebacivanje pažnje
• podeljena pažnja
 ELEMENTI PAŽNJE

TENACITET
• sposobnost usredsređivanja pažnje na
predmet ili delatnosti dok se ne postigne cilj.

VIGILNOST (prebacivanje pažnje)

• sposobnost usmeravanja pažnje, odnosno
prelaženja sa jedne aktivnosti na drugu.
 VIGILNOST
• Stanje visoke spremnosti u detekciji i
registrovanju izvesnih malih promena
koje se dešavaju u slučajnom
vremenskom intervalu u spoljašnjoj
sredini
• Sposobnost detekcije retkih signala
iznad praga osetljivosti
ANATOMSKO FIZIOLOŠKE OSNOVE
• retikularna formacija (ARAS)
• talamus
selektivnost i usmeravanje
pažnje
• limbičke strukture:
hipokampus
n. amigdale
• korteks
 LIMBIČKE STRUKTURE
HIPOKAMPUS
• Upoređenje starih i novih
stimulusa N. AMIGDALE
• Obezbeđuje reakciju na nove • Pojačavanje novih stimulusa
gašenjem reakcije na stare
• Spaciotemporalni okvir
• Emocionalno i motivaciono
značenje
ODNOS PAŽNJE I BUDNOSTI

• Yerkes-Dodson-ov zakon: odnos

između pažnje i arousala je
funkcija koja ima oblik obrnutog
slova U.
• i visoki i niski nivoi budnosti
otežavaju pažnju
 FIZIOLOŠKI INDIKATORI PAŽNJE
ORIJENTACIONI REFLEKS
• refleks koji dovodi do trenutnog odgovora na najmanje
promene u okolnom svetu.
• vegetativne (dilatacija pupila, periferna vazokonstrikcija,
promena kožne provodljivosti, bradikardija, usporenje disanja)
• somatske (okretanje glave i očiju ka izvoru draži)
• senzorne (porast senzorne osetljivosti i lakog shvatanja)
• EEG (blokada alfa ritma)
 POREMEĆAJI PAŽNJE

APROSEKSIJA • neuroze
• psihoze
tenacitet • afektivni poremećaji
• organska oštećenja
CNS-a
vigilnost • telesne bolesti