* Организација Уједињених нација имала је као основну задању спровођење мира.

* Велике силе, у првом реду САД и СССР, сукобљавају се преко својих савезника и сателита, а
највећу жртву сносе сиромашне земље.

* Упоредо са распламсавањем Хладног рата одвија се и процес деколонизације у Африци и Азији.

* Савезници у рату после рата постали су супарници. Европа је подијељена на комунистичке и

капиталистичке земље.

* Западне силе предводио је САД.

* Калвокореси Хладни рат описује : „Није би епизода налик на друге ратове који имају почетак и
крај, побједника и губитнија. Израз „Хладни рат“, измишљен је ради описа стања“.

* Џон Гадис Хладни рат назива Дуги мир.

* Рузвент је умро у априлу 1945. године од можданог удара. Неколико година је боловао.

* Хари Труман, који долази након Рузвелнта, био је другачији тип политичара. Он показује
чврстину, смјелост и вјеру у потенцијал своје државе.

* У периоду 1944. до 1946. године долази до разбијања великог савеза, који никада није био
искрени савез већ нужни.

* На конференцији у Јалти Стаљин је кривицу за огромне жртве Совјета и Британаца ставио на

Французе.

* У бацању бомбе на Нагасаки рањено и убијено је чак 69% становништва тог града.

* Крај рата највеће промјене донио је југоистоку Европе и Далеког Истоку.

* Већина аутора сматра да је почетак Хладног рата у периоду 1947-1949. године, када је у фокусу
било њемачко питање.

* Стаљин је тежио потпуној доминацији у Источној и Средњој Европи.

* Амерички дипломата Кенан је своје мишљење о стању у Европи формулисао у ткз „Дуги
телеграм“, у фебруару 1946. године. Он је писао предсједнику Труману да је циљ совјета ширење
комунизма и потпуно уништење капитализма, а ова изјава утицаће на Трумана који ће фокус своје
спољне политике ставити на антикомунизам.

* Труман је чврсто вјеровао да су САД најмоћнија држава и да оне просто морају кроити
међународне односе.

* Дипломата Хенри Кисинџер наводи Труманове ријечи (када још није био предсједник): „ Ако
видимо да Њемачка побјеђује, морамо помоћи Русији, а ако Русија побјеђује, морамо помоћи
Њемачкој и тако их пустити да се узајамно што више убијају, иако не желим видјети Хитлера као
побједника под било којим увјетима. Ни једна од тих земаља не држи своју ријеч.“.

* Совјети су своју границу жељели утврдити постављајући људе од свога повјерења на чела
сусједних земаља.

* Стварање Пољске, чврсто везане за СССР, био је сигнал Западу да је комунизам у експанзији.

* Тавка комунистичка експанзија угрожавала је ресурсе за Запад у Источној и Средњој Европи,

доводила у птиање ко ће доћи на власт у Кини и Грчкој, ко ћће остварити јачи утицај у процесу
деколонизације и земљама Трећег свијета (јако богатим ресурсима).

* СССР одбија на љето 1946. године САД-о приједлог за међународну контролу атомског
наоружања, одбијају се повући из Ирана и траже право на иранске изворе нафте.

* Џорџ Маршал, преговарајући са СССР-ом почетком 1947. године рекао је да СССР жели отупити
дјеловање САД у Европи.

* Маршал је представио свој програм обнове на Харварду у јуну 1947. године. Суштина плана била
је натјерати Европљане да и сами увиде да им је САД-ова помоћ неопходна. Маршал је у говору на
Хардварду рекао да САД имају задатака искоријенити екомонски и друштвени несклад у свијету.

* Маршалов план су у почетку прихватиле Пољска и Чехословачка, али су после притиска СССР-а
одустале.

* Британци су се морали повући из Грчке и Турске (због економских разлога и потешкоћа у

Британији), што је добро дошло САД-у да поново дирекно уђе у Европу.

* Дан Динер ову ротацију Британаца и САД-а означава као крај традиционалне равнотеже моћи.

* Простор Грчке и Турске био је веома важан САД-у јер отвара Европу, Азију и Африку, евентуални
утицај СССР-а био би огроман губитак за Запад.

* Турска је тражила помоћ од САД-а за одржавање рада и модернизацију државе. САД су

прихватиле и постале званичан савезник Грчкој и Турској. Тако се рађа Труманова доктрина.

* СССР-у је било јасно да се на југу ствара антисовгјетски блок и да је њихов утицај у Турској
изгубљен.

* Стаљин је од самог краја рата имао јасан циљ тј. да његове границе и дио Средње Европе буду у
саставу комунистичког блока.

* Ширење комунизма на Пољску, Чехословачку и Југославију био је јасан знак да САД мора
активније да се позабави Европом.

* Развија се нова амерична вањскополитичка доктрина која је активна глобална политика, а

главна карактеристика јој је антикомунизам,
* У тренутку када се одржавала Београдска конференција, оборен је САД-ов извиђачки авион
изнад СССР-а.