Представља пространи и урављени део Земљине површине коју одликују висине до 200 метара. Морфолошки је дефинисана и окружене планинским узвишењима на ободима. Мање низије се издвајау као равнице. Највећа низија на свету је Амазонска, која захвата површину од око седам милиона км². По свом значају и величини истичу се и Источноевропска, затим Панонска, Бенгалска и друге. Панонска низија, ређе Панонски басен,је равница у источном делу средње Европе, коју образује река Дунав у средњем делу свог тока. То је једна од „жила-куцавица” Европе и њена велика житница, а њена највећа насеља, попут Беча, Будимпеште, Београда и Загреба, спадају у веома значајне европске градове.Панонска низија представља значајну област данашње Србије. Она заузима Војводину, северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунав и Саве. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску идилу“ ремете острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре. Динариди се пружају правцем северозапад–југоисток, пратећи јадранску обалу, правцем познатим као „Динарски правац”. На северозападу се спајају са Јулијским Алпима, а на југоистоку са Шарско-пиндски планинским венцем. Дужина Динарског ланца је 645 km. Планинама Вардарске зоне припадају Копаоничке, Шумадијске и планине Јадарског блока. Овој зони припадају и планине Перипанонског обода: Фрушка гора, Космај, Цер и Авала. Poseban genetski tip planina su vulkanske planine koje su u celini izgrađene od vulkanskih stena. Ove planine su masivi koji su postali oblikovanjem i hlađenjem ogromnih količina lave i drugog piroklastičnog materijala u daljoj ili bližoj geološkoj prošlosti. Njihov današnji izgled rezultat je delovanja tektonskih pokreta i različitih erozivnih procesa u postvulkanskom periodu. Izrazite vulkanske planine su Kenija u Africi, Akonkagva u Južnoj Americi, Dekan u Indiji, Mek Kinli na Aljasci. Primer ovakve planine u Srbiji predstavlja Crni vrh iznad Bora.