Promena Oblika Novca I Sistem Placanja

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК Пећ-Лепосавић
Промене облика новца и систем плаћања
- Завршни рад –
Студент: Ментор:
Душан Станојевић бр. инд. 62/2018 др Ненад Којић, проф.
Лепосавић
2022. године
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК Пећ-Лепосавић
Промене облика новца и систем плаћања
- Завршни рад –
Студент: Ментор:
Душан Станојевић бр. инд. 62/2018 др Ненад Којић, проф.
потпис студента потпис ментора
Лепосавић
2022. године
Cадржај
Увод......................................................................................................................................................1
I УНУТРАШЊИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ........................................................................................................2
1. Појам и значај платног промета..................................................................................................3
2. Класификација платног промета.................................................................................................4
3. Начело организовања и циљеви платног промета....................................................................5
4. Послови, носиоци и учесници у платном промет......................................................................6
5. Рачуни за обављање платног промета.......................................................................................9
6. Облици и начин плаћања..............................................................................................................10
6.1. Готовински облик плаћања....................................................................................................10
6.2. Безготовински облик плаћања...............................................................................................11
6.3. Обрачунски облик плаћања...................................................................................................11
7. Инструменти унутрашњег платног промета.............................................................................13
8. Трансакције плаћања.................................................................................................................19
9. Платни систем Народне банке Србије......................................................................................20
9.1. Карактеристике система....................................................................................................20
9.2. Накнаде за услуге платног промета..................................................................................20
9.3. Надгледање платних система...........................................................................................21
9.4. Статистика...........................................................................................................................21
II Врсте промене облика новца.........................................................................................................22
1. ПОЈАВА НОВЦА...........................................................................................................................22
1.1. Настанак и развој новца кроз историју.............................................................................22
1.2.Трампа претходи трговини......................................................................................................23
1.3.Робни новац.............................................................................................................................23
1.4.Симболични новац...................................................................................................................24
1.5.Метални новац.........................................................................................................................24
1.6.Папирни новац.........................................................................................................................24
2. ВРСТЕ НОВЦА..................................................................................................................................25
2.1. Метални новац........................................................................................................................25
2.2. Папирни новац........................................................................................................................26
2.3. Кредитни новац.......................................................................................................................26
3.ФУНКЦИЈЕ НОВЦА У ТРЖИШНОЈ ПРИВРЕДИ.................................................................................27
3.1. Класичне функције новца.......................................................................................................27
3.1.1. Новац као средство размене (прометно средство).......................................................27
3.1.2. Новац као мера вредности..............................................................................................28
3.1.3. Новац као платежно средство.........................................................................................29
3.1.4. Новац као благо................................................................................................................29
3.1.5. Новац као светски новац.................................................................................................30
3.2. Допунске функције новца.......................................................................................................30
3.2.1. Новац као конзерватор вредности.................................................................................30
3.2.2. Новац као представник солвентности и ликвидности...................................................31
3.2.3. Новац као гарант слободе конзума................................................................................31
4. МЕРЕЊЕ КОЛИЧИНЕ НОВЦА..........................................................................................................31
III Системи плаћања...........................................................................................................................32
1.Развој електронског пословања....................................................................................................32
2.Електронско плаћање.....................................................................................................................32
3.Системи електронског плаћања....................................................................................................33
3.1 Кредитна картица....................................................................................................................33
3.2.Електронски новчаник.............................................................................................................34
4.Аспекти сигурности електронског плаћања..................................................................................36
4.1.Основе криптографије.............................................................................................................36
4.2.СЕТ протокол............................................................................................................................36
5.Е-трговина у свету...........................................................................................................................37
5.1.PayPal........................................................................................................................................37
5.2Cyber cash..................................................................................................................................37
6.Е-трговина у Србији........................................................................................................................38
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................39
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................................40
Сажетак рада......................................................................................................................................41
Биографија..........................................................................................................................................42
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА...............................................................................................................43
Увод
Циљ овог рада је упознати се са појавом која обухвата новац, његовим

функцијама те какав се новац развијао током историје. За разлику од неких других
знанствених дисциплина које сежу у крајност, знаност о новцу се односи на појавни
облик одређених природних карактеристика са функцијом која је своју суштину
задржала од самог настанка, па све до данас. Ипак, сваки облик новца нешто нам
говори о одређеном земљописном подручју и времену у којем се налази. Како се новац
развијао, развијале су се и његове функције, сукладно захтевима господарства у којем
се новац налазио. Приликом израде семинарског рада кориштена је стручна литература
и интернетске странице.
Сврха рада је продубљивање постојећег знања о новцу, његовом развоју и

намени, надаље, примена знанствених метода и инструментарија у изради рада.
Завршни рад састоји се од увода, три поглавља и закључка. На почетку ћемо

дефинисати сам појам платног промета као и облике плаћања, и инструменте самог
унутрашњег платног промета. Други део рада описује саму појаву новца, врсте и
промене новца током времена као и његове промене. Трећи део описује систем
плаћања новца коа и развој савременог банкарстав тј. Плаћања путем интернет
мобилног банкарства
Након тога појашњене су функције новца, тачније пет основних функција новца,
те за коју сврху људи употребљавају новац.
Методе кориштене у овом раду су метода индукције, метода анализе, метода

класификације,историјска метода и метода дескрипције.
I УНУТРАШЊИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Банкарство је опредељено врстом и садржином банкарских послова и
институција, што заједно чини садржај банкарског система. При том, њихов значај и
улога повезани су са новцем и кредитом као битним чиниоцима континуитета
репродукције, јер је њихова улога управо да репродукцију снабдевају потребном
количином новца и кредита.
Основна посредничка функција банке је прибављање и усмеравање средстава и отуда

имамо основне банкарске послове, у које убрајамо:
 Прикупљање депозита и прибављање средстава

 Креирање новца и одобравање кредита
 Обављање платног промета
Под платним прометом се подразумевају сва плаћања која се врше у новцу,

готовинска и безготовинска, између домаћих, физичких и правних, лица те између
домаћих и страних лица. До плаћања између правних и физичких лица у платном
промету долази по основу плаћања робе и услуга, као и плаћања по основу
финансијских трансакција.
Учесници у платном промету у земљи су: правна лица, радње и физичка лица која у
складу са прописима врше плаћање преко рачуна. Новим Законом о платном промету
утврђено је да су носиоци платног промета Народна банка, банке, штедионице и друге
финансијске организације.
Послови платног промета су неутрални банкарски послови. Послови платног

промета у земљи и иностранству се обично обављају у целости преко банкарског
система. До 2003. године у Србији је највећи део платног промета обављан кроз
специјализовану установу СДК (Службу друштвеног књиговодства), СПП (Служба
платног промета), односно ЗОП (Завод за обрачун и плаћање), а од почетка 2003.
Платни промет је у целини пребачен у банке, тј. омогућио је физичким и правним
лицима да послове платног промета обављају преко пословних банака. Ови послови
имају утицај и на кредитни потенцијал банака и њихово пословање.
Платни промет у земљи или унутрашњи платни промет обухвата сва плаћања која
се реализују између домаћих, правних и физичких, лица. Унутрашњи платни промет се
реализује у складу са национални прописима који уређују ову материју и са
прописаним инструментима платног промета, у ком погледу постоји, углавном, доста
сличности, али и одређене разлике између земаља, пре свега у зависности од
развијености банкарског система и степена привредног развоја.1
1
Проф. др Миленко Джелетовић, Проф. др Александар Живковић, Проф. др Петар Бојовић, “Банкарски
менаџмент”, Београд, 2008. Стр.123
1. Појам и значај платног промета
Платни промет обухвата сва плаћања која се врше између правних и физицких
лица. Са гледишта места где се налазе лица која у њему учествују платни промет може
бити унутрашњи и међународни. Унутрашњи платни промет подразумева сва
готовинска и безготовинска плаћања између правних или физичких лица унутар једне
земље, док међународни платни промет подразумева сва плаћања и наплате између
физичких и правних лица са седиштем у земљи и лица која се налазе у другој држави,
без обзира на ком основу се одвија плаћање.
Према другој од многобројних дефиниција пренос новчаних средстава са једног

правног или физичког лица на друго, називамо плаћањем. Ако је то плаћање изражено
у новцу, без обзира ко га је извршио, и на који нацин и у коју сврху, онда то и такво
плаћање називамо општим именом-платни промет. Платни промет настаје онда када се
изврши новчано плаћање између два физичка или правна лица, када се један налази у
улози платиоца, а други у улози примаоца. Основни узроци плаћања су: плаћање за
робу и услуге и разна плаћања по основу настанка кредитног и финансијског односа.
У вршењу платног промета неопходне су две стране, једна која врши плаћање-
платиоц и друга која прима- примаоц, при чему те стране могу бити било физичка или
правна лица, било домаћа или страна.
Систем платног промета утиче на висину потребне количине новца. Ако је платни
промет у земљи неефикасан и успорен, то делује у правцу повећанња тражње за
новцем, односно за нормално обављање плачања потребно је обезбедити већу
количину новца.
Платни промет има значајан утицај на финансијску стабилност земље. Уколико би

дошло до поремећаја у функционисању платног промета, то би изазвало прекид у
плаћањима обавеза учесника у платном промету. Последица тога је губитак поверења
на целом тржишту што би се испољило свом снагом нарочито на нашем још
недовољно развијеном финансијском тржишту. Неефикасан и непоуздан платни
промет може да произведе велики негативан утицај и на функционисање привреде.
Значај платних система манифестује се кроз њихову изузетно важну улогу у свакој
тржишној привреди, пре свега као витална компонента финансијске инфраструктуре
привреде, неопходни канал за успешно управљање привредом, посебно путем
монетарне политике, а значајни су и као средство унапређења њене ефикасности.
2. Класификација платног промета
Платни промет можемо класификовати на више начина, али издвајају се три поделе и
то:
 На основу начина плаћања
 На основу врсте плаћања и
 На основу места плаћања.2
На основу начина плаћања разликујемо непосредни и посредни платни промет.

Непосредни платни промет подразумева непосредно плаћање између платиоца и
примаоца, док су код посредног платног промета приликом обављања платног
промета, поред њих, укључене још једна или више организација преко којих и помоћу
којих се врши сама исплата, тј. наплата.
На основу врсте плаћања платни промет може бити готовинцки или безготовински.
Готовински платни промет је карактеристичан за мала предузећа и то нарочито између
становништа у врши се у готовом новцу. Код безготовинског платног промета плаћање
се врши преносом одређеног новчаног износа са једног на други рачун, тј. са рачуна
дужника на рачун повериоца. Безготовински платни промет можемо разврстати на три
групе: жиро промет, чековни промет и клириншки промет.
На основу места плаћања разликујемо међународни и унутрашњи платни промет, а

критеријум за овакву класификацију је место где се налазе лица која у њему учествују.
Унутрашњи платни промет подразумева сва плаћања која се обављају у границама
једне земље, путем домаће валуте, а међународни платни промет подразумева сва
плаћања која се обављају између лица која се налазе у две или више држава и то у
сттраној валути.3
3. Начело организовања и циљеви платног промета
Обављање палтног промета у земљи врши се применом јединственог плана рачуна

и јединствених инструмената платног промета, а заснива се на следећим начелима:
2
Богдановић Д., Иванишевић Г., Основи економије, (2002.), Београд.стр.25
3
Јеремић ЛЈ., Основи финансија, (2006.), Универзитет Сингидунум, Београд.стр.89
 Јединственој и рационалној технологији обављања платног промета
 Рационалној мрежи организационих јединица носилаца платног промета
 Промени међународних и домаћих финансијских стандарда у извршавању
платног промета
 Јединственој комуникационој мрежи за пренос средстава и обраду података у
платном промету
 Брзом, сигурном и рационалном преносу средстава између учесника у платном
промету
 Слободном располагању средстава на рачуну и
 Обезбеђивању финансијских података и њиховој обради.4
Овим начелима утврђују се и основни циљеви који се постижу извршавањем послова

платног промета, а то су :
 Право учесника у платном промету да имају више рачуна код више носилаца
платног промета преко којих врше плаћања;
 Право учесника у платном промету да бирају носиоце платног промета (банке)
код којих ће водити своје рачуне;
 Слобода у располагању средствима са рачуна;
 Довођење у зависност ликвидност учесника у платном промету са ликвидношћу
носиоца платног промета (банка) код кога се води рачун тог учесника (тзв.
двојно покриће), чиме се избегава кредитни и системски ризик у систему
плаћања;
 Примена јединствених, а пре свега, светских стандарда у плаћањима, са
усмерењем на стандарде који се примењују у електронској размени података;
 Обављање платног промета путем јединствене рачунарско комуникационе
мреже за пријем, процесирање обрачун и размену података у платном промету,
са могућношћу повезивања са мрежом других носилаца и учесника у платном
промету;
 Ефикасније обављање регулативне и контролне функције Народне банке у
систему плаћања и платном промету.5
4. Послови, носиоци и учесници у платном промет
4
www.link-elearning.com
5
http://www.virtualschool.edu/mon/ElectronicProperty/ElectronicMoney.html
Једна од основних претпоставки за обављање пословног платног промета је
постојање институција које тај посао обављају.
У послове платног промета убрајамо:
 Отварање и укидање рачуна

 Плаћање са једног на други рачун:пренос, наплата, обрачун, уплата...
 Евидентирање промета на рачунима
 Прачење ликвидности учесника и носилаца платног промета, као и друге
послове који су утврђени законом.6
За обављање платног промета сваке земље, неопходни су носиоци платног промета.

Носиоце платног промета могу бити пословне банке, друге финансијске овлашћене
организације, централна банка и клириншке институције.
У носиоце платног промета спадају:
Народна банка Србије извршава налоге за пренос средстава између носилаца платног
промета и то само до висине покрића на рачун носиоца платног промета на терет кога
су ти налози издати.7
Народна банка Србије прописује услове и начин отварања, вођења и гашења рачуна
код банке, план рачуна за обављање платног промета код банке, као и јединствену
структуру за идентификацију и класификацију рачуна код банке, у складу са овим
законом и законом којим се уређује наплата јавних прихода. Народна банка Србије
прописује услове и начин плаћања у готовом новцу у динарима за правна лица и за
физичка лица која обављају делатност.8
Технологија рада у Народној банци Србије укључује поступке:
 извршавање и евидентирање преко текућег рачуна налогодавца и текућег рачуна

примаоца средстава, уз истовремено евидентирање путем интерног налога
задужења на обрачунском рачуну банке налогодавца и одобрења на
обрачунском рачуну банке примаоца средстава;
 примање налога за плаћање израде на терет рачуна Р Србије и извршава их до
висине покрића на тим рачунима;
 примање налоге за наплату јавних прихода од носииаца платног промета и
средства са рачуна јавних прихода и распоре|ивање у складу са прописима;
6
www.scribd.com
7
www.apeiron-uni.eu
8
www.nbs.rs
 уплате у готовом примљене од учесника у платном промету, евидентира као
задужење рачуна готовине у благајни (трезору) и одобрење текућег рачуна
носиоца код кога се води рачун примаоца средстава;
 неизвршене налоге повериоца и носиоца са рачуна учесника у платном промету,
које је носилац доставио уноси у евиденцију неизвршених налога за плаћање и
извршава их у складу са одлуком о начину наплате са рачуна учесника у
платном промету;
 достављање података о извршеном платном промету носиоцу континуирано
(сваког сата до 17 часова, а коначне у 20 часова) и
 омогућавање носиоцима платног промета стални увид у стање средстава на
текућем рачуну и обрачунскм рачуну, као и стални увид у стање неизвршених
налога.9
Банка носилац платног промета прима налоге за плаћање од учесника у платном

промету који код ње има отворен рачун и извршава их до висине покрића на том
рачуну. Примљене налоге за плаћање, банка издаје и Народној банци Србије доставља:
 збирни налог за пренос за укупни дневни промет на терет и у корист свог

текућег рачуна, ако се плаћање врши изме|у рачуна учесника у платном промету
који су отворени код те банке и
 збирни налог за пренос на терет свог текућег рачуна, а у корист текућег рачуна
другог носиоца платног промета, ако се плаћање врши изме|у рачуна учесника
који су отворени код различитих носииаца платног промета, са спецификацијом
појединачних налога за плаћање.
Када на рачуну учесника нема довољно средстава за извршење налога повериоца и

носиоца платног промета, банка доставља НБС-у истог дана, ради њиховог извршења
са других рачуна тог учесника отворених код других носилаца платног промета.
Поштанске штедионице обављају послове платног промета прописане Закономо

банкама и другим финансијским организацијама.
Предузећа ПТТ саобраћаја примају и достављају налоге за извршене готовинске

уплате и исплате физичких и правних лица, уз стање касе и са Дневником уплата и
исплата, које чине документа за дневни обрачун стања готовог новца код пошта.
За само обављање националног платног промета сваке земље поред њихових носиоца,
неопходни су и учесници, које у основи чине сви економски субјекти привреде једне
земље.
У учеснике платног промета убрајамо:
9
www.wikipedia.org
 сва правна лица (предузећа капитала, друштвена предузећа, јавна предузећа,
задруге, банке, берзе, организације осигурања, грађана и државе, управе,
судства, тужилађтва, установе..)
 сви приватни предузетници (власници и оснивачи радњи:трговинских,
угоститељских, услужних и занатских радњи, апотека, књижара, сервиса,
бироа...)
 сва физичка лица, при чему она морају да поседују и потпуну или делимичну
пословну способност при отварању рачуна код носиоца платног промета.10
Учесници у платном промету су правна лица, предузетници и физичка лица која

послују и врше плаћања преко рачуна у динарима и која, пуноправно, са носиоцем
платног промета, закључује уговор о преузимању права и обавеза. Учесници у платном
промету, који остварују новчане приливе и одливе по основу делатности за коју су
основани и регистровани, дужни су да те новчане приливе и одливе остварују преко
рачуна које имају код носилаца платног промета.
Основно опредељење је да учесник у платном промету може имати више рачуна

код више носилаца платног промета, тј. код више пословних банака. Уводи се нови
финансијски инструмент преко кога се извршава плаћање - текући рачун. Лична
примања по свим основама реализују се, у принципу, преко рачуна физичких лица
отворених код носилаца платног промета. Преко обрачунских рачуна обавља се
клиринг између носилаца платног промета и Народне банке Србије.
Организовани платни промет олакшава новчана плаћања између лица које плаћа,
уплатиоца-налогодавца и лица које прима новац, примаоца-корисника. Правна лица
могу да врше уплате и исплате и у готовом новцу, под условима утврђеним прописима
донесеним на основу закона.
Учесници у платном промету могу да буду и страна правна и физичка лица, у

складу са прописима.
10
Бабић, М., Макроекономија , XИИИ. допуњено и измијењено издање, Мате, (2003.), Загреб.стр.67
5. Рачуни за обављање платног промета
Сви учесници у платном промету су дужни отворити рачун код овлаштених

организација за обављање платног промета, на којем ће водити своја новчана средства.
Учесници могу имати више од једног рачуна код више носилаца платног промета, по
свом избору.
Правна лица и физичка лица која обављају делатност дужни су да за плаћање у

динарима отворе текући рачун у банци, да воде средства на том рачуну и врше плаћања
преко тог рачуна, у складу са овим законом и уговором о отварању и вођењу тог
рачуна закљученим с банком.
Физичка лица која не обављају делатност могу имати код банке рачуне за плаћање
у динарима. Правна и физичка лица могу имати више од једног рачуна у једној банци и
рачуне у више банака.
Власници рачуна се савкодневно извештавају, од стране носилаца платног промета,

путем извода о свим променама на рачунима. Извод садржи салдо од претходног дана,
прилив у току дана-збир налога одобрења, одлив у току дана-збир налога задужења и
нови салдо.
Подела рачуна, које учесници платног промета могу остварити код носилаца платног
промета, можемо вршити на основу два критеријума:
 Према карактеру салда и

 Према карактеру средстава.11
Према карактеру салда, рачуне можемо поделити на жиро-рачуне и текуће рачуне.

Главна карактеристика жиро-рачуна је да је он увек активан и да не може прећи у
пасивно стање. За разлику од жиро рачуна, текући рачун може бити активан и пасиван,
односно може имати и дуговни и потражни салдо. Салдо на текућем рачуну може бити
прекорачен само на основу одобреног кредита, односно потписаног уговора између
власника рачуна и банке код које се тај рачун води или која је депозитар за средства на
том рачуну.12
Према карактеру средстава која се евидентирају на рачунима, учесници у платном

промету могу код носилаца платног промета отворити следеће врсте рачуна:
 Рачуне за пословање,
 Рачун правног ллица за обављање платног промета његовог организационог
дела и
 Рачуне за наплату јавних прихода.13
11
12
13
Овлашћене организације укидају рачуне учесницима у платном промету на њихов
захтев или по службеној дужности у складу са законом.
6. Облици и начин плаћања
Разликујемо три основна облика плаћања преко рачуна:
 Готовински,
 Безготовински и
 Обрачуном међусобних обавеза и потраживања.14
6.1. Готовински облик плаћања
Одлуком о условима и начину плаћања у готовом новцу прописан је нов начин

плаћања готовим новцем за правна лица и физичка лица која обављају делатност.
Нјима је дато право да могу слободно, без ограничења вршити плаћање готовим
новцем. Ова промена донела је либерализацију овог сегмента пословања, тако да не
постоје услови који се морају испунити да би се готов новац могао подићи са рачуна,
нити постоје ограничења која су била везана за благајнички максимум.
Под готовинским обликом плаћања подразумевају се сви они облици плаћања који
се врше посредством готовог новца (новчанице или ковани новац). Постоје два основна
облика готовинског плаћања:
 Уплата средстава на рачун и

 Исплата средстава са рачуна.15
Уплата готовог новца на рачун може се извршити код сваке организационе

јединице носиоца платног промета, с тим да се уместо готовог новца са уплатним
документом може предате чек текућег рачуна грађана, којег су дужни да приме сви
носиоци платног промета. За уплату готовог новца на рачун потребно је попунити
одговарајући образац платног промета и том инструмент приложити тачан износ
готовог новца уписаног на њему. На износ уплаћеног новца врши се обрачун и наплата
провизије за извршену услугу, која је различита у зависности од носиоца платног
промета.
Исплата средстава са рачуна се може вршити код организационе јединице где се

воид тај рачун, код организационе јединице другог носиоца или непосредним
доношењем готовине на адресу лица коме се исплата врши, што све зависи од врсте
14
15
исплате, односно инструмената платног промета којима се врши исплата. За исплату
средтсава са рачуна потребно је попунити одговарајући образац платног промета.16
6.2. Безготовински облик плаћања
Безготовински начин плаћања се обавља преносом средстава са рачуна једног на

рачун другог корисника средстава. Разликујемо следеће начине безготовинског
плаћања:
 Пренос средстава са рачуна и

 Наплата средстава са рачуна.
Пренос средстава са рачуна се користи у случајевима када средства са рачуна

једног учесника у платном промету треба пренети на рачун другог учесника или на
други рачун истог корисника.Пренос средстава са рачуна врши се налогом власника
рачуна и ти се налози подносе код организационе јединице носиоца платног промета
где се води рачун. Налози за пренос средстава са рачуна дају се на одговарајућим
обрасцима платног промета које попуњава, оверава и подноси власник рачуна.
Наплата средстава са рачуна користи се у оним случајевима када се пренос

средстава са рачуна на рачун не врши налозима власника рачуна, већ налогом
повериоца или других законом одређених лица. Наплата средстава са рачуна врши се
на основу одговарајућих образаца платног промета, које попуњава, акцептира и предаје
повериоцу дужник или их попуњава поверилац, односно овлашћени носилац платног
промета.17
6.3. Обрачунски облик плаћања
Под обрачунским обликом плаћања подразумевају се она плаћања у којима се обавезе

измирују правима из потраживања, тако што се врши њихово међусобно
обрачунавање. У оквиру обрачунског облика плаћања постоји више начина плаћања. У
категорију обрачунских плаћања спадају измиравања међусобних дужничко-
поверилачких односа учесника у платном промету путем:
 Поравнања (компензацијом),
 Уступања потраживања (цесијом),
 Упућивања (асигнацијом) и
 Пренос хартија од вредности.18
16
Иванић М., Принципи економије (2000.), Економски факултет, Бања Лука.срт.12
17
Иванић М., Принципи економије (2000.), Економски факултет, Бања Лука.стр.15
18
Иванић М., Принципи економије (2000.), Економски факултет, Бања Лука.сре.18
Компензација представља један од начина гашења облигација, односно престанак
узајамних обавеза путем поравнања једне другом. Она се може спроводити када две
стране имају једна према другој у исто време и положај дужника и положај повериоца.
Уместо да свака од них изврши према оној другој своју обавезу, врши се поравнање
дугова и то до износа дуга који је мањи.
Цесија је уступање потраживања, односно пренос права потраживања са повериоца на

друго лице. Она настаје уговором између повериоца, као носиоца права потраживања и
лица на које се преноси право потраживања. За пуноважност цесије потребна је
сагласност и старог и новог повериоца. У цесији учествују три стране:
 Поверилац који уступа своје потраживање-цедент и уступилац,

 Нови поверилац на кога се преноси потраживање-цесионар или пријемник и
 Дужник по потраживању-цесус.
Дужник у цесији, своју обавезу испуњава плаћањем. Он подноси банци налог за пренос
средстава са свог рачуна на рачун новог повериоца-цесионара. Цедент издаје налог за
пренос којим се евидентира одређени износ средстава на терет и у корист његовог
рачуна.
Цесијом се могу подностит у принципу, сва потраживања. Постоје изузеци, тако да се

не могу цедирати:
 Потраживања чије је преношење забрањено законом

 Потраживања која потичу из забрањених уговора
 Споредне тражбине, уколико се не пренесу заједно са главним потраживањем
 Потраживања која су везана за личност повериоца и
 Потраживања која потичу из уговора из чије природе произилази да нису
преносиве.
Асигнација представља обрачунско плаћање којим једно лице, упутилац (асигнант)

овлашћује друго лице, упућеника (асигнат) да за његов рачун измири обавезу трећем
лицу, примаоцу упута (асигнатар). Да би била правоснажна, на асигнацију морају да
пристану сва три клијента. Асигнатар стиче право да захтева од асигната измирење
обавезе тек када он изјави да прихвата упут. Тада настаје нови облигациони однос
између асигната и асигнатара који је независан од односа између асигнатара и
асигнанта.19
У асигнацији може учествовати и већи број субјеката, при чему је један учесник само
поверилац, а један је само дужник, док сви осатли учесници имају међусобни
дужничко-поверилачки однос. Асигнација се не може извршити уколико је рачун
асигнанта блокиран.20
19
20
7. Инструменти унутрашњег платног промета
Под инструментима унутрашњег платног промета подразумевају се попуњени обрасци

који се користе у новчаним трансакцијама у корист или на терет рачуна депонента. Ови
обрасци платног промета своју улогу инструмената добијају тек њиховом реалном
функцијом у токовима платног промета. Појам инструмената платног промета
укључује и обрасце који за одређену новчану трансакцију користе претходне
инструменте, тј. Укључују оне обрасце који имају свој материјални и вредносни исказ.
Прописана су четири инструмента платног промета:
 Налог за уплату,
 Налог за исплату,
 Налог за пренос и
 Налог за наплату.21
Налог за уплату је инструмент готовинског платног промета. Користи се за уплате

готовог новца када клијент врши уплату на свој текући рачун, као и када грађани
измирују своје обавезе и врше друге уплате у корист рачуна који воде код банке.
Штампа се на самокопирајућем папиру беле боје са црним линијама и састоји се од два
примерка. Први примерак се оверен од стране банке враћа уплатиоцу, а други остаје
банци као доцумент на основу кога је извршена уплата.
Налог за уплату садржи следеће елементе:
 Уплатилац
 Рачун примаоца
 Прималац
 Износ
 Ознака валуте
 Сврха уплате
 Модел и позив на број
 Шифра плаћања
 Позив на број одобрења
 Место и датум пријема
 Датум валуте и
 Печат и потпис уплатиоца22
Налог за исплату је такође готовински инструмент платног промета. Овај инструмент

користи правно и физичко лице када подиже средства са свог рачуна у готовом новцу
или када на терет свог рачуна налаже исплату у готовом новцу примаоцу који нема
отворен рачун код банке. Штампа се на самокопирајућем папиру беле боје са црвеним
21
www.apeiron-uni.eu
22
www.singipedia.com
линијама и састоји се од два примерка. Први примерак се враћа исплатиоцу, а други
остаје код банке као доказ о основу извршене исплате.23
Налог за исплату садржи следеће елементе:
 Назив исплатиоца
 Број рачуна исплатиоца
 Назив примаоца
 Износ
 Сврха исплате
 Позив на број задужења
 Број модела позива на број задужења
 Место и датум пријема
 Потис примаоца, број личне карте и место издавања
 Датум валуте и
 Печат и потпис исплатица.24
Налог за пренос је безготовински инструмент платног промета и користи се када

дужник налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средства у корист рачуна
повериоца, што значи да и дужник и поверилац морају имати отворене рачуне код исте
или различитих банака. Овај налог се користи за пренос средстава са једног на други
рачун истог клијента, као и за евидентирање истог износа средстава у корист и на терет
истог рачуна по основу измиривања међусобних новчаних обавеза. Налог за пренос
штампа се на папиру беле боје са црним линијама.25
Налог за пренос садржи следеће елементе:
 Ознака начина извршења налога-хитно

 Назив повериоца-примаоца
 Број рачуна дужника-налогодавца
 Износ
 Назив дужника-налогодавца
 Број рачуна повериоца-примаоца
 Сврха плаћања
 Број модела позива на број одобрења
23
www.scribd.com
24
www.wikipedia.org
25
www.nbs.rs
 Прозив на број одобрења
 Батум валуте
 Место и датм пријема и
 Печат и потпис дужника.26
Налог за наплату је инструмент безготовинског платног промета којим поверилац

иницира да се изврши наплата средстава са рачуна дужника и то у складу са
овлашћењем добијеним од њега. Користи се у случајевима наплате доспелих хартија од
вредности и других инструмената обезбеђења плаћања, отворених акредитива, при
наплати провизије за услуге платног промета и др. Налог за наплату штампа се на
самокопирајућем папиру беле боје са црвеним линијама. Сасотји се од два примерка од
којих се први враћа повериоцу, а други задржава банка.27
Налог за наплату садржи следеће елементе:
 Назив дужника
 Број рачуна дужника
 Назив повериоца-налогодавца
 Број рачуна повериоца-налогодавца
 Износ
 Сврха плаћања
 Позив на број одобрења
 Број модела позива на број одобрења
 Датум велуте
 Место и датум пријема и
 Печат и потпис повериоца-налогодавца.28
Одлуком је такође прописано, да инструменте плаћања, односно инструменте за

располагање средствима са рачуна на основу којих се испостављају претходно
наведена четири инструмента платног промета чине:
 Чек,
 Платна картица и
 Акредитив.
Чек је инструмент плаћања који се издаје у законски прописаној форми, у којој је

његов издавалац (трасант) даје налог банци (трасату), да на терет његовог покрића код
те банке исплати одређени износ новца кориснику чека (ремитенту), самом издаваоцу
26
www.wikipedia.org
27
http://en.wikipedia.org/wiki/Google_Wallet
28
Moderni novac i bankarstvo, Roger Lefoy Miller
чека или доносиоцу. Чек користе правна и физчка лица за исплату готовог новца на
терет рачуна издаваоца чека и за безготовинска плаћања.
Чек треба да садржи следеће основне елементе:
 означење да је чек, написано у самом слогу исправе или, ако је ова издана на
страном језику, израз који на том језику одговара појму чека,
 безусловни упут да се плати одређена свота новца из трасантовог покрића,
 име онога који треба да плати (трасат),
 место где треба платити,
 означење дана и места издања чека,
 потпис онога који је чек издао (трасант).29
Чек који је платив у земљи може се трасирати само на банку. Чек платив ван земље
може се према закону места плаћања трасирати на друга лица. Чек у коме није
назначено место издања сматра се да је издат у месту које је означено поред
трасантовог имена. Одређивање камате у чеку сматра се као да није написано. Чек
може гласити на име, по наредби или на доносиоца.
Платна картица је инструмент безготовинског начина плаћања и инструмент за

подизање готовог новца код издаваоца картице или преко банкомата. То је мали комад
пластике који садржи неко средство за идентификацију, што омогућава особи, на коју
картица гласи, да је користи за наведене намене.
Бројни су разлози за коришћење платних картица: уштеда времена и за кориснике и за

трговце, једноставност и комфор при употреби, сигурност у случају евентуалног
губитка и расположивост свим средствима на рачуну 24 часа дневно. Корисник
картице не мора више чекати у реду пред шалтерима да би подигао готовину, нити је у
том погледу ограничен радним временом банке. Приликом плаћања може користити
сва новчана средства којима располаже на рачуну (укључујући дозвољени минус,
односно кредитни лимит), а не само готовину коју има у новчанику.
Платне картице се могу поделити у три групе:
 Кредитне картице - садрже одређени кредитни лимит који потрошач може

користити приликом куповине робе или повлачења готовине.
29
 Дебитне картице – омогућава власнику да директно задржи свој рачун код
банке.
 Унапред плаћене картице – садрже компјутерски чип на који се убацује износ
новца са рачуна власника картице или готовинском наплатом од њега. На овим
картицама усладиштена је одређена вредност, односно унапред уплаћена
средства која сун а располагању клијенту.
Акредитив или документарни акредитив је један од најсигурнијих (због тога и највише

употребљаваних) инструмената плаћања у међународним размјерима, а посебно у
вањско - трговинској размјени. Плаћања документарним акредитивом сматрају се
сигурним и прихватљивим за учеснике у платном промету је пружају заштиту интереса
и купцу и продавачу, већу него други инструменти плаћања.30
Акредитив као инструмент плаћања може бити:
 Обични акредитиви су карактеристични по томе што исплата суме на коју гласе

није условљена испуњењем одређених услова.
 Документарни или робини акредитиви су такви, код којих корисник акредитива
мора поднети банци одговарајућу документацију да би могао да располаже
њима.
 Опозиви или неопозиви акредитив је карактеристичан по томе што се могу
изменити услови његовог коришћења и може бити поништен без претходног
обавештења и сагласности корисника акредитива.
 Преманентни или трајни акредитив је карактеристичан по томе што се по
исцрпљивању акредитивног износа не гаси, већ се аутоматски обнавља, тј.
Враћа на првобитан износ сваког дана, недеље или месеца.
8. Трансакције плаћања
30
Инструменти платног промета као унапред утврђени и одштампани обрасци,
попуњавањем постају налози за плаћање чијим се подношењем банци иницира
трансакција плаћања.
Под трансакцијом плаћања подразумева се пренос новчаних средстава са рачуна

дужника на рачун повериоца, као и пренос средстава са рачуна дужника повериоцу –
исплата средстава повериоцу у готовом новцу. Транасакцију плаћања иницира
налогодавац подношењем банци налога да изврши одређену трансакцију.
Зависно од тога ко је иницијатор трансакције, дужник или поверилац, трансакција

плаћања може бити трансфер одобрења или трансфер задужења, а у зависности од тога
да ли се рачуни дужника и повериоца налазе у истој или различитим банкама, постоји
интерни трансфер или међубанкарски трансфер.31
9. Платни систем Народне банке Србије
31
менаџмент”, Београд, 2008..стр.234
У складу са законом, Народна банка Србије је овлашћена да уређује, контролише и
унапређује функционисање платног промета у Републици Србији.32
9.1. Карактеристике система
Домаћи платни промет обухвата међубанкарски платни промет - који се обавља између
учесника у РТГС и клиринг систему Народне банке Србије, и интерни платни промет -
који се обавља између клијената који имају отворене рачуне код исте банке.
РТГС систем подразумева пријем и извршавање појединачних налога за

плаћање банака у најкраћем могућем времену од момента њиховог пријема. У РТГС-у
се могу извршавати сви налози за плаћање, с тим што се обавезно извршавају налози за
плаћање који гласе на износе веће од 25.000 динара, а што је утврђено оперативним
правилима за РТГС и клиринг.
Под клирингом, тј. нето обрачуном, подразумева се пријем појединачних налога

за плаћање, или група налога за плаћање, уз које се доставља спецификација
појединачних налога, ради обрачуна мултилатералних нето износа на обрачунским
рачунима. Након тога, за сваког учесника у клирингу утврђује се нето позиција, чије се
поравнање врши преко његовог жиро-рачуна.
Учесници у РТГС и клиринг систему НБС повезани су у јединствену целину, у

којој се платне трансакције размењују порукама, заснованим на СWИФТ стандард,
кроз приватну комуникациону мрежу НБС.33
9.2. Накнаде за услуге платног промета
За услуге платног промета Народна банка Србије наплаћује накнаду по одредбама

тарифе из Одлуке о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује
накнаду за извршене услуге.34
Мала плаћања (до 25.000,00 динара) која се извршавају у реалном врем,ену,

порукама МТ- 102 са приоритетом за РТГС, наплаћују се по истој тарифи која важи за
плаћања у клирингу.35
9.3. Надгледање платних система
32
www.nbs.rs
33
34
www.nbs.rs
35
Закон о платном промету „ Службени лист СРЈ “, бр. 3/2002 и 5/2003
Надгледање платних система је функција центреалне банке у оквиру које су циљеви
сигурности и ефикасности промовишу праћењем постојећих и планираних система,
проценом тих система и по потреби, иницирањем промена у њима.
Централне банке су посебно заинтересоване за сигурно и ефикасно функционисање

платних система због остваривања њихових основних финкција-обезбеђивања
поверења у националну валуту и очување финансијске стабилности. Обављање
функције надгледања од стране централне банке усмерено је на одређени систем, а не
на индивидуалне учеснике у систему.
Транспаретност централне банке у вези с обављањем функције надгелдања је од

изузетног значаја за операторе система , како би они разумели и пратили пословне
захтеве и стандард са којима се очекује да буду усаглашени. Поред тога, централне
банке, кроз транспаретност, демонстрирају адекватан степен, доследност у обављању
надгледања и пружају основу за оцену његове успешности.36
9.4. Статистика
Ради унапређења транспаретности извештавања, у складу са статистичким

стандардима и принципима Европске централне банке, Сектор за платни систем
Народне банке Србије анализира и обрађује одређене показатеље о обављеном платном
промету, на основу којих саставља месечне, тромесечне, полугодишње и годишње
извештаје.37
II Врсте промене облика новца
1. ПОЈАВА НОВЦА
36
www.nbs.rs
37
Закон о платном промету „ Службени лист СРЈ “, бр. 3/2002 и 5/2003
Историјски гледано, новац настаје када услед развоја производних снага и
друштвене поделе рада робна производња достигне виши ниво.
Економски разлози намећу потребу за увођењем универзалног средства размене

које ће олакшати и убрзати комуникацију између учесника размене. Дакле, управо
тешкоће у робној размени су довеле до открића новца, чијом се појавом те тешкоће
успевају превазићи. 38
1.1. Настанак и развој новца кроз историју
Из фаза кроз коју је прошла сама размена може се видети да новац није настао нечијом
субјективном вољом, него је сам настанак новца био условљен потребама размене.
Сам развој новца можемо поделити на неколико фаза:
● примитивни облици новца (робни новац),
● ковани новац,
● новчанице, жирални новац,
● електронски новац. 39
 У почетку се као новац најчешће прихватала стока јер је била лако покретљива
и за њом је постојала велика тражња.
Но исто тако као новац користиле су се и друге робе, попут крзна, дувана, хране и сл.
 Временом је дошло до унапређења размене, те се уместо робног новца полако

почињу користити предмети од одређених врста метала, најчешће бакра. Дакле
с временом се ова функција почела везивати за робе које су по својим
карактеристикама биле погодне да служе као опште средство размене. Те робе
су били племенити метали, но унутар њих злато се издвојило као најпогодније
за обављање ове функције.
А разлог зашто су људи у различитим друштвима прихватили злато као светски

универзално средство размене налази се у његовим природним особинама:
 мале количине злата у промету представљају велику вредност, злато има

могућност да се једноставно и релативно лако дели на мање количине не
мењајући тиме своју вредност, квалитет мањих и већих комада злата је исти и
сл.
 Временом, како се робна производња ширила и развијала, злато је престало да
обавља функцију општег средства размене. То се догодило крајем деветнаестог
38
менаџмент”, Београд, 2008.стр.125
39
века, а већ у двадесетом веку дошло је до потпуног кориштења папирног новца.
Данас се свугде у свету размена обавља помоћу комада папира на којима се од
земље до земље налазе различити ликови из њене историје, који су обојани
различитим бојама и носе различите називе.
 Електронски новац се може дефинисати као новац који се креће кроз
електронске медије, тј. Ван уобичајених канала плаћања које традиционално
подржавају банке. Основно средство за масовно коришћење електронског новца
су платне картице. Уместо да шаљете чек, новац можете послати електронском
поштом преко Интернета, у шифрованом облику. 40
Можемо резоновати да је новац својеврсна роба за коју се може купити свака друга
роба. Новцем се распоређују и размењују сви производи људског рада. Уобичајена
дефиниција новца каже да је новац:
(1) обрачунска јединица;
(2) спремник вриедности;
(3) средство размене, иако већина аутора држи да су прва два својства небитна
те да следе из последњег.
1.2.Трампа претходи трговини
Давно у прошлости људима није био потребан новац, јер је све за живот свако
сам производио или на неки други начин прибављао. Потребе људи биле су мале, а
вишака није било.
Када су се нека племена стала бавити претежно сточарством , а друга претежно

ратарством , међу њима је почела размена, због остатка вишака. Размењивали су
сточарске производе за ратарске. Таква непосредна размена робе за другу робу назива
се трампа. При томе су људи договорно утврдили колико једне робе вриеди дати за
другу. тако је нпр. за глинени лонац ваљало дати једно јање, а за бакрен нож три
јањета. 41
1.3.Робни новац
Сточари су плаћали стоком (они и данас стоку зову благом); ловци крзном ,
стрелицама, зубима уловљених животиња ; ратари житом чајем , духаном , датуљама,
кавом ; обртници глиненим или бакреним новцима, чавлима, секирама , платном,
сукном; рибари сушеном рибом , сољу , шкољкама. Понекад су и људе (робове )
размјењивали за другу робу. У тим је примерима одређена роба представљала новац,
40
41
па такву робу називамо робним новцем. На такав примитиван начин донедавно су
трговали у неким неразвијеним државама света. 42
1.4.Симболични новац
У неким крајевима Африке за плаћање је служила једна врста пужића (каури),

слонова кост итд. Занимљиво је да и девојке око Врлике у Далмацији на прслуцима
старе народне ношње имају пришивене пужиће кауре. У старо су доба они
представљали богатство, као низови дуката на ношњама сеоских девојака у Славонији
и другде. На отоку Јапу у Јужноме мору све до наших дана као средство плаћања
служило је округло пробушено камење, вриедност којега се одређивала према
величини.
1.5.Метални новац
Такав начин плаћања робним и симболичним новцем није био спретан и људи
нису били сигурни да су за своју робу увек добили праву противредност. Зато су
закључили да новцем може постати само она роба која ће трајно представљати
свеопшту противредност за сваку другу робу. За ту су сврху послужили метали ,
ковине. Они имају многе предности: могу се сећи у комаде једнаке величине, могу се
претопити у предмете практичне упорабе, мање се кваре од других производа и
заузимају мање места. Зато је разумљиво да се употребом метала јавља и новац кован
од различитих врста наведеног (још прије 8 000 година), али су с временом племенити
метали - злато и сребро - преузели улогу новца. Они су у природи врло ретки, а у
њихово добијање мора се уложити много рада, зато су и веома скупи. За мале количине
тих ковина могло се добити много потребне робе. 43
У прво су се време злато и сребро вагали јер се роба продавала за одређену

количину злата или сребра. Међутим, није било згодно увек и посвуда носити вагу.
Зато се злато и сребро унапред резало у комаде одређене тежине, као јамство да је
тежина тачно одређена и да је комад новца од злата и сребра одговарајуће чистоће, то
јест да у њему нема више примеса других (јефтинијих) метала, утискивали су се у
сваки комад посебни знаци. Обично је тај знак приказивао владаров лик, јер су владари
први почели ковати свој новац, затим средњовековни градови и коначно држава .
Ковани новац имао је различите облике: могао је бити округао, четвртаст, у облику
котача , мотике, сидра , мача или неке животиње итд.
1.6.Папирни новац
42
43
И папирни новац има дугу и занимљиву историју. У средњем веку људи су
почели свој метални новац поверавати банкама на чување. Банке су им издавале
потврде на основу којих су могли подићи свој новац када би им затребао. Те су се
потврде звале банкноте. Постепено су људи почели плаћати робу тим потврдама
уместо металним новцем. Тако је настао папирни новац. Он заправо само замењује
злато или сребро које би требало служити за плаћање. Папир је много практичнији и
лакши од ковина.
Ни папирни новац није средство изравнога плаћања. Често банка преноси новац
једнога корисника на другог жиро-рачуном или вредносним папирима - чеком,
дознаком, боном и др. - тако се новац само књиговодствено обрачунава као средство
плаћања.
Нумизматика
У музејима често се могу видети збирке старог новца. То су нумизматичке

збирке. Нумизматика, наукат о настанку и употреби старога кованог новца, помоћна је
историјска наука. И појединци често уређују своје збирке, а скупљају ковани новац,
старе новчанице, а каткад и медаље и ордене (одликовања ).
Новчане јединице
Државе имају различите новчане јединице или валуте . Новац земље која много
производи и у иностранству се више тражи и вредност јој (девизни, курс) расте.
Насупрот томе новац земље која много увози, а мало извози, мало ће се и тражити и
вредност ће му падати. 44
2. ВРСТЕ НОВЦА
2.1. Метални новац
Већи степен развијености робне произвдње и потреба лакшег одвијања робног

промета у коме злато има улогу новца условили су увођење металног облика новца.
44
Проблеми и тешкоће у мерењу и одређивању квалитета злата које се налази у
различитим облицима (грумење, шипке и сл.) захтевали су решење које је нађено у
мањим или већим комадима метала кованим у одређеним облицима.
Држава преузима на себе "издавање" кованог (металног) новца. То значи да су

облик, тежина и квалитет металног новца не само одређивани, већ и гарантовани од
стране државе. Управо тај ковани новац чију масу, облик, назив и квалитет одређује
држава назива се монета. Ковани новац најчешће се појављује у облику округлих
плочица, ишараних сликом и називом. 45
2.2. Папирни новац
Најстарији облик папирног новца су банкноте. Њих су издавале банке као

писмене потврде о количини злата која им је предата на чување. У почетку су оне биле
само доказ о власништву, а касније су људи почели банкнотама да плаћају своје дугове
и оне су радо примане јер су се увек могле поново претворити у злато.
Потом држава папирне новчанице проглашава законским средством плећања

прописујући им облик, величину и боју, по чему се разликују од новчаница других
земаља.
Постоји неколико разлога зашто је злато замењено папирима који временом

постану изгужвани, бледи и похабани. Неки од тих разлога су:
● Потребе су некада налагале ковање већих комада злата како би се добила већа
вредност, али тако велики комади злата су били тешки за пренос. Насупрот томе
проблем су били и јако мали комади злата јер су се лако могли изгубити;
● Употребом златника једна количина злата заувек се губи јер се златник хаба
услед прелажења из руке у руку, тј. златници се тање. У том случају се смањује
стварна количина злата у односу на предвиђену количину;
● Злато се налази у ограниченој количини у природи и неке земље га не могу

имати у довољним количинама неопходним за нормално обављање размене и
сл.
2.3. Кредитни новац
Продаја робе на кредит значи да продавац уступа робу купцу без истовремене
наплате. Том приликом купац се обавезује да ће у одређеном року платити ту робу и
45
тако он постаје дужник. Продавац је лице које продаје робу на кредит и он постаје
поверилац.
Између повериоца и дужника успоставља се кредитни однос, који се писмено

потврђује у форми менице. Меница је дакле писмена обавеза дужника да ће у
уговореном року исплатити назначену количину новца.
Да ли ће се то писмено обећање претворити у новац знат ћесе када дође време

плаћања. Поверење у наплативост менице постоји, те се иста може и користити као
новац, њоме се могу плаћати разне обавезе. На тај начин меница циркулише из руке у
руку као кредитни новац.
Поред менице постоје и други облици кредитног новца – банкнота и чек. Чек, за
разлику од менице, има новчано покриће. Готовински чек је писмена исправа којом
предузеће или појединац даје налог банци (код које држи новац) да неком лицу
исплати одређену суму новца.
3.ФУНКЦИЈЕ НОВЦА У ТРЖИШНОЈ ПРИВРЕДИ
Улога новца у једној економији може се имати само ако се имају у виду функције које
тај новац врши. Разликујемо две групе новчаних функција:
● Функције које обухватају садржину новца, те самим тиме одређују појам

новца – класичне функције новца
● Функције које обухватају особине новца које у различитим периодима

различито делују – допунске функције новца
Класичне функције новца су:
● Новац као средство размене (прометно средство),
● Новац као мера вредности,
● Новац као платежно средство,
● Новац као благо,
● Новац као светски новац.
Допунске функције новца су:
● Новац као конзерватор вредности,
● Новац као представник солвентности и ликвидности,

● Новац као гарант слободе конзума. 46
3.1. Класичне функције новца

3.1.1. Новац као средство размене (прометно средство)
Ова функција новца је уједно и његова најважнија функција, јер ову функцију
средства размене новац мора обављати, за разлику од других функција. Функција
новца као средства размене се испољава у томе што је посредовањем омогућена
размена робе.
До настанка новца размена се обављала директно, непосредном разменом робе

за робу, тј. трампом.
Но долазком на виши степен робне производње и појавом новца, долази се и до новог

облика размене роба. Роба се продаје за новац, да би се њиме купила нека друга роба.
Сада робни промет поприма нови облик, роба – новац – роба, што можемо показати на
сљедећи начин:
РОБНИ ПРОМЕТ
Р–Н–Р
Пошто је новац почео овако да се користи, долази и до одвајања продаје од

куповине, тако да сада имамо две фазе:
- фазу продаје ( Р – Н ) и
- фазу куповине ( Н – Р ).
Дакле сада више продаја једне робе није условљена куповином друге. Што значи да
ималац било које робе може ту исту заменити за било коју другу посредним путем,
тако што прво замењује своју робу за новац, а потом тим новцем може купити робу
коју жели. Новац у функцији средства размене у великој је мери олакшао размену.
3.1.2. Новац као мера вредности
„Функција мере вредности је у томе што се вредност сваке робе изражава у

новцу и представља цену те робе.“
46
У функцији мере вредности новац својим различитим количинама изражава
вредности различитих роба. Захваљујући новцу, робе различитих физичких особина
(брашно и месо, аутомобили и платно, књиге и зимовање) се у размени испољавају као
квалитативно једнаке и количински успоредиве, а оно што се не може видети из
њихових физичких карактеристика сазнаје се захваљујући новцу. Дакле могуће је
упоређивање различитих добара тако што ће с једноставно упоредити количина новца
коју је потребно дати да би се купила та роба.
Управо та количина новца коју је потребно дати као противвредност да би се

купила нека роба, назива се њеном ценом. Цена је новчани израз коју вредност робе
добија у размени. Различитим количинама новца које су спремни да дају за различите
робе, људи путем тржишта свакодневно дају своје ставове о њиховим вредностима. Да
би новац могао да изражава те разлике у вредностима мора се прво одредити мера
којом се упоређују различите количине робе која функционише као новац.
Та техничка мера којом се упоређују различите количине новца назива се

мерило цене. Мерило цене није функција новца, оно је предуслов да би новац могао да
обавља своје функције у економском систему. Мерило цене је у историји најчешће
одређивала држава, односно њен владар, јер је требало гарантовати да оно што је
законима прописано буде у стварности и поштовано. 47
Захваљујући новцу у могућности смо упоредити вредности различитих производа, тако

што ћемо једноставно упоредити количину новца коју је потребно дати за један или
други производ. Новац је дакле заједничка мера вредности свих роба, тј. новцем
можемо изразити вредност сваке робе те исте можемо и међусобно упоређивати. 48
3.1.3. Новац као платежно средство
Ова функција новца посматра се са правног гледишта.
Развој робне производње с временом је омогућио одвајање чина куповине од

чина плаћања. Што значи да купац може да добије робу а да је при том не плати, већ се
писмено обавеже да ће плаћање извршити у уговореном року. Оваква врста продаје
назива се продаја робе на кредит и она представља суштину функције новца као
платежног средства. Тиме се и долази до чињенице да се не мора поклапати време
куповина са временом плаћања. 49
Наиме, у току развитка робне производње различити фактори су условили

појаву робног кредита, односно створиле су се околности које су довеле до тога да се
роба продаје купцу у једном периоду, с тим да је он плати касније у неком другом
периоду. При томе, у моменту продаје робе новац није реално присутан али се у њему
изражава вредност робе (служи као мера вредности), да би се утврдила висина дуга
47
Н. Нићин : „Макроекономија“, Универзитет Апеирон, Бања Лука, 2008., стр. 156
48
Томашевић Ј. Новац и кредит, (2008.), Загреб.стр.134
49
који купац мора платити продавцу. Од овог момента купац постаје дужник а продавац
поверилац.
Када дође рок за исплату дуга по основу купљене робе, дужник даје повериоцу
утврђену суму новца. У овом моменту и новац се појављује као средство плаћања.
3.1.4. Новац као благо
Ова функција новца настаје услед саме чињенице да се новац, добијен као
замена за неке робе које имају вредност, може чувати да би се трошио онда када
власнику тог новца то одговара. Дакле када се роба претвори у новац, догађа се да
остане неко време у тзв. новчаној чахури. Тиме се кретање новца зауставља и учесници
робне размене га задржавају код себе неко време. Исти тај новац можемо било када
опет претворити у робу.
Различити су мотиви зашто се новац извлачи из оптицаја и задржава –

акумулира. Та врста добра траје већи број година и због тога се она називају трајна
потрошна добра. Већина људи мора штедити да би дошла могућност да купи неко
трајно потрошно добро. Цело то време док се скупља, новац је изван оптицаја и налази
се у функцији блага. 50
Други разлог због ког људи привремено извлаче новац из оптицаја је жеља да
буду у стању, у случају потребе, извршити хитну набавку неке робе. Новац је, наиме,
ликвидан што значи да се одмах може претворити у друге робе.
3.1.5. Новац као светски новац
Нема те друштвене заједнице или државе која је у стању сама да произведе све
производе који су непходни за задовољење потреба њених становника. Све оне су
нужно упућене на светско тржиште и на размену са другим земљама.
Управо та међународна робна размена захтева постојање јединственог средства

размене које ће моћи да олакша промет између различитих земаља.
Формална вредност једне валуте, коју је утврдила држава својом одлуком и

њена стварна вредност на тржишту (црни курс), могу се значајно разликовати. Исто
тако, може се десити да папирни новац неке државе брзо губи на вредности због
високе стопе инфлације. Нема привредног субјекта или државе који би прихватио да се
плаћање обави у тој валути.
Због тога се и појављује потреба да постоји једно јединствено средство размене

које би било прихватљиво за већину земаља
Улогу светског новца преузеле су валуте економски најјачих земаља, као што су
долар, марка, јен, франак и слично.
50
Нужно је дати одговор на питање како су то оне могле кад су у питање
националне валуте. Једноставно због тога што то више нису само националне валуте,
већ је реч о новцу чија количина и вредност не зависе само од прилика на домаћем
тржишту или само од одлука владе нека земље. Вредност тих валута зависи од општег
стања светске економије и односа између различитих валута.
У функцији светског новца, новац обавља исте функције које обавља и унутар
земље-служи као мера вредности, средство промета и благо, само што то сада обавља
на светском нивоу, тј. у међународним економским односима. Светски новац у
функцији мере вредности, чини робе произведене у различитим земљама света
квалитативно једнаким и међусобно упоредивим. 51
3.2. Допунске функције новца

3.2.1. Новац као конзерватор вредности
Ова функција директно произилази из тога да се новац који се поседује не мора

одмах користити, него постоји могућност његовог чувања и ангажовања по жељама
самог имаоца тог новца. Новац у улози конзерватора вредности подразумева његову
способност да одређени временски период сачува своју почетну вредност.
Ова функција је директно везана за функцију новца као блага, те се по многим

ауторима и не третира као посебна функција.
3.2.2. Новац као представник солвентности и ликвидности
Ова функција новца састоји се у томе што се помоћу њега изражава стање
солвентности и ликвидности. Савремени процес репродукције захтева неодложно
присуство новца за одржавање свог кружног тока.
3.2.3. Новац као гарант слободе конзума
Ова функција се огледа у томе што се за новац могу купити све врсте роба и
услуга које су изложене продаји без ограничења. Једно од најдрагоцијенијих права
јесте управо право појединца да свој новац употреби за набавку оне робе или услуге
коју и жели. Својом одлуком да купе или не купе одређену робу, учесници на тржишту
утичу на процес производње, тј. сами њихови ставови утичу на тражњу.
4. МЕРЕЊЕ КОЛИЧИНЕ НОВЦА
51
За економисте новац се не односи на целокупно богатство него смо на једну
врсту богатства; за њих новац представља сток активе који се може одмах користити за
обављање трансакција.
На основу такве дефиниције новца можемо закључити да је количина новца

количина те активе. Но у сложеној економији, као што је наша, то је мало
компликованије.
Наиме, ни једна актива се не користи за све трансакције, него да би обавили

трансакцију, људи могу користити различиту активу, као што је готов новац или
чекови.
Збир папирног и кованог новца у оптицају представља валуту, и она је

најочигледнија актива када је реч о количини новца.
Те и највећи дио свакодневних трансакција као средство размене користи валуту.
Поред валуте постоји и још једна врста активе која се користи за трансакције, а
то је депозит по виђењу. Он представља новчана средства која људи држе на својим
чековним рачунима. 52
III Системи плаћања
1.Развој електронског пословања
’70.-их година се по први пут појављује електронски пренос готовине (ЕFT)

’80.-их година долази до електронске размене података(ЕDI) као и електронске поште.
Средином ’80.-их - развој онлине сервиса тј. затворених рачунарских мрежа

(Аmerica Online) ’90.-их година – појављују се динамичке стран- ице, које омогућују
52
Н. Нићин : „Макроекономија“, Универзитет Апеирон, Бања Лука, 2009., стр. 205
једноставан рад на мрежи и повезивање с базама података, како фирми, тако и банака,
што је у потпуности омогућило развој свих облика плаћања путем Интернета.53
2.Електронско плаћање
Један од технолошких иновација у банкарству, финансијама и трговини је

електронско плаћање. Електронско плаћање (Е-плаћање) се односи на технолошки
напредак који нам дозвољава обављање финансијских трансакција електронским
путем. Такође нам омогућава и већу слободу појединаца при плаћању пореза, дозвола,
такса, новчаних казни и куповине на неуобицајеним локацијама у било које доба дана,
365 дана у години.
Електронска уплата представља финансијску трансакцију која се извршава без

употребе папирне документације, као сто су цекови или налози.
Када причамо о кретању новца електронским путем, мислимо на тренутак када

новац постаје информација у дигиталном облику. Ту се постављају питања: На који
нацин је тај новац представљен? Колика је сигурност? Безбедност? Какав је однос тог
новца са централном банком?
Да бисмо решили проблеме кретања електронског новца прво морамо:
•Разумети улогу новца у е-трговини.
•Потпуно разумети основе криптографије у систему електронског плаћања.
Направити избор одговарајућег система плацања за одређене полсовне апликације.
•Проценити ризик и предности система
Фигуре 1: Статистика
3.Системи електронског плаћања
53
По литератури анализе у области Е-плаћања и студији случаја спроведених у Е-
трговини италијанских тржишта, у употреби су следећи системи плаћања:
1.Плаћање готовином: За овај начин плаћања није потребна картица, већ се

плаћа директно ономе ко обавља испоруку робе. Корисник Интернета проналази
жељену робу на сајту трговца, попуњава формулар и на тај начин се пријављује за
куповину робе.
2.Плаћањем у банци преко рачуна: Корисник на сајту трговца проналази

жељену робу и број жиро рачуна на који ће извршити уплату новца. Један примерак
уплатнице доставља трговцу или га е-мејлом обавести да је уплатио новац, па трговац
проверава уплату и доставља му робу на назначену адресу.
3.Плаћање путем кредитне картице: Најпогоднији метод плаћања, али уз

одређену дозу ризика како за купца тако и за трговца. За овакав начин пословања
потребно је обезбедити квалитетне сигурносне методе плаћања.
4.У последњих неколико година, дошло је до појаве алтернативних начина за

ре- ализацију трансакција плаћања на Интернету у форми P2P (Person/To/Person)
система плаћања. Реч је о системима који својом појавом нису довели до појаве нове,
револуционарне инфраструктуре за реализацију трансакција плаћања. Они једноставно
користе предности постојеће банкарске инфраструктуре, како би својим корисницима
пружили могућност да на једнос- таван и јефтин начин проследе уплате на Интернету.
Репрезентативни пред- ставник ове врсте система плаћања на Интернету је PayPal (о
њему це бити речи касније).54
3.1 Кредитна картица
Онлине плаћање кредитном картицом захтева од купца да попуни и пошаље веб

формулар са бројем кредитне картице и осталим информацијама. Даље веб претражи-
вач купца и веб сервер трговаца сарађују у стварању сигурне везе како би се на крају
тај захтев проследио трговцу.
Коришћењем шифровања, SSL обезбеђује пренос података са кредитне картице

који се шаље трговцу и истовремено их штити од компјутерских хакера. Трговац,
путем интернета, шаље стицаоцу(компанији) податке потрошаца, кога даље те
информације прослеђује издаваоцу(банци) како би он одобрио трансакцију. 55
Издавалац проверава информације корисника картица да би се потвдрило да је

све легитимно, а затим се даље проверава да ли је кредит у тој количини присутан како
би се одобрио. Ако је тражени кредит дозвољен, креира се кoд одобравања и он се
шаље стицаоцу. Издавалац додаје куповину на месечном рачуну власника картице.
54
www.wikipedia.org
55
www.apeiron-uni.eu
Откривање и спречавање преваре кредитне картице је веома важан облик
управљања ризиком од стране индустрије кредитних картица .
3.2.Електронски новчаник
У суштини, електронски новчаник је шифровани меморијски уређај, који

садржи кредитну картицу и остале финансијске информације за изврсавање
електронских трансакција. Све више, дигитални новчаници се праве не само за основне
финансијске трансакције, али такође и за проверу идентитета акредитивог носиоца. На
пример, дигитални новчаник би потенцијално могао да провери старост купца
приликом куповине алкохола.56
Дигитална готовина је један од најбољих облика платних система. Купац

(клијент) успоставља рачун у банци и преузима електронски новчаник са приватним и
јавним кључевима. Банка, по захтеву купца, шаље Е-готовину путем шифроване
поруке и проверених кованица. Па приликом онлине куповине купац трговцу доставља
електронски новац. Трговац тај новац прослеђује банци и банка уплаћује новац на
рачун трговца.57
Google новчаник је мобилни систем плаћања, развијен од стране Google

компаније, који омогућава својим корисницима да складиште дебитне, кредитне и
поклон картице на свом мобилном телефону."58
Концепт електронског (дигиталног) новчаника је јако битан за многе новије

дигиталне платне системе. Он покушава да прати функционалност традиционалних
новчаника, а његове најважније карактеристике су потврда идентитета потрошача
коришћењем дигиталних сертификата или других метода шифровања. 59
56
www.scribd.com
57
www.singipedia.com
58
www.paypal.com
59
www.scribd.com
4.Аспекти сигурности електронског плаћања
Ауторизација - осигурање да само корисници и програми који за то имају

одобрење могу приступити подацима. (лозинке, криптирањем паметних картица…)
Сигурност података и трансакција – осигурање приватности, интегритета и

поверљивости пословних трансакција и порука. (криптирање порука помоћу тајног
односно јавног и приватног кључа…)
• Криптирање трансакција
• Дигитални потпис и дигитални цертификат
4.1.Основе криптографије
Процес претварања разумљиве поруке у неразумљиву назива се шифровање

(криптовање). шифровање се обавља кориштењем кључа К1 те се од изворне поруке
добије шифрирана која не представља никакву смислену информацију. Да би се од
шифриране поруке добила изворна порука, потребно је провести обрнути поступак од
шифрирања - дешифрирање.
Дешифрирање се обавља помоћу кључа К2 те се, уколико је примењен прави

кључ, добије изворна порука. Сигурност криптографског сустава мора се ослањати
искључиво на тајности кључева, а не на тајности алгоритма којим је криптирање
извршено, јер је, између осталог, лакше мењати кључеве који се користе него
алгоритам. Овисно о односу кључева К1 и К2 криптографске суставе делимо на
симетричне и асиметричне. Постоје разлицити алгоритми за шифровање порука, неки
од њих су:
4.2.СЕТ протокол
У погледу безбедности, СЕТ протокол ће помоћи око побољшања

карактеристика. СЕТ је уметност кодирања и декодирање порука преко интернета. Он
је отворен протокол који има потенцијал да буде водећа сила у обезбеђивања Е-
трансакција. Приватност и сигурност електронских трансакција ће бити важан део Е-
трговине у будућности. То су пођеднако битне ставке као и постизање поверења код
клијената.
5.Е-трговина у свету
Различите земље преферирају различите облике електронског система плаћања.

Међутим, систем плаћања кредитном картицом је постао универзалан. У 2003. години
истраживање је показало да од укупног броја светских трансакција Е-трговине, 94,1%
је извршено корисћењем кредитних картица. Већина ових трансакција су извршене у
САД.
Сиромашне земље се још увек ослањају на традиционални систем плацања и

провере стања. Они нису много упознати са електронским системом плаћања због
лоше инфраструктуре, лоших економских услова, недостатка образовања, итд.
5.1.PayPal
PayPal се данас у свету масовно употребљава. То је међународно Е-трговинско

пословање, које врши конвертовање новца с кредитне картице или банковног рачуна у
Е-новац и на тај начин нам омогућава плаћање и трансфер новца путем интернета.
Путем е-поште, тај новац се шаље подузећима или физичким лицима у више од
50 земаља света. Корисници могу направити и виртуалну дебитну картицу, те плаћати
директно на рачуне у банкама.60
Фигуре 2: PayPal (www.paypal.com)
5.2Cyber cash
Cyber cash протокол употребљава 768-битни РСА криптографски алгоритам

којим се јамчи сигурност трансакције. Да би се користио Cyber cash протоколом, купац
мора користити клијент програм "Тhe Wallet" који је бесплатан и може се једноставно
прибавити и инсталирати, док продавач мора имати продавачки рачун код компаније
кредитних картица и свој "терминал ИД" за примање Интернет трансакција код
њихових постојећих банака.61
6.Е-трговина у Србији
Све више постаје пракса да се плаћање робе и услуга обавља искључиво

електронским путем, али препорука је да се у ту сврху бирају само проверени и
безбедни сајтови.
Компанија Теленор је у Србији током 2011. године развила иновативан систем

плаћања заснован на комбинацији мобилног телефона и банкарске картице, под
називом PlatiMo.
Сигурна и брза трансакција новца, уз највиши степен заштите података,

обезбеђена је специјалним телефонским картицама на којима је електронски
сертификат компаније Halcom, као и заштићеним каналом од телефона до банке.62
60
www.paypal.com
61
http://www.ksofttech.com/help/cybercash/
62
http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji
ЗАКЉУЧАК
Платни систем у најширем смислу, представља скуп система за трансфер

новчаних средстава који олакшавају циркулацију новца. За успешно функционисање
финансијског система земље платног промета је од велике важности, јер је у свакој
економији циљ платног промета да ефикасно и брзо изврши измирење дужничко-
поверилачких обавеза, уз рационално коришћење новчане масе. Систем платног
промета је важан фацтор тражње за новцем, јер утиче и на саму понуду новца, јер се
понуда усклађује са тражњом новца. Из чега произилази, да ако је платни промет лоше
организован, односно ако је неефикасан и спор то би утицало на повећану тражњу за
новцем, што би утицало и на потребу за повећањем количине новца у оптицају.
Платни промет је од утицаја на финансијску стабилност земље. Проблеми у

функционисању платног промета значили би и прекид у плаћањима по основу
дужничко-поверилачких односа у земљи, што би изазвало губитак поверења у
финансијски систем земље. Услед лошег организованог платног промета могло би
доћи и до негативних последица по реалну економију, јер би успоравање или прекид
плаћања финансијских обавеза сигурно изазвао повећање трошкова производње,
изазвао могући прекид репродукционих циклуса и изазвао општу несигурност у
привреди.
Непосредно обављање платног промета више је заступљено између грађанских

лица, док посредно обављање платног промета преовлађује у односима плаћања
између правних и друштвених субјеката. Посредна улога финансијских и, посебно,
банкарских организација у пословима платног промета има одговарајући значај, јер се
рационално користе средства у токовима репродукције и успешније отклања
асиметрија између расположивих средстава и њихове употребе у појединим секторима
привређивања. Може се рећи да се платни промет у савременим условима пословања
готово не може остваривати без посредничке улоге финансијских институција, пре
свега банака и банкарских организација.
Из свега овога се може извести најбитнија карактеристика платног промета која

се односи на његову поузданост, односно безбедност и континуитет извршења
трансакција. Извршење трансакција по економски прихватљивим ценама, такође је
значајна карактеристика која доприноси квалитету платног система. Да би платни
систем функционисао, Народна банка Србије се јавља у улози обезбеђења услуга
плаћања и чувара јавних интереса, јер се стара о развоју и унапређењу платног
промета, доноси прописе и обавља послове контроле целокупног платног промета.
ЛИТЕРАТУРА
Књига:
1. Бабић, М., Макроекономија , XИИИ. допуњено и измијењено издање, Мате,

(2003.), Загреб
2. Бабић С., Политичка економија, (1995.), Бања Лука
3. Богдановић Д., Иванишевић Г., Основи економије, (2002.), Београд
4. Проф. др Миленко Джелетовић, Проф. др Александар Живковић, Проф. др
Петар Бојовић, “Банкарски менаџмент”, Београд, 2008.
5. Закон о платном промету „ Службени лист СРЈ “, бр. 3/2002 и 5/2003
6. Закон о чеку, „ Службени лист СРЈ “, бр.46/96
7. Проф. др Миленко Джелетовић, Проф. др Александар Живковић, Проф. др
Петар Бојовић, “Банкарски менаџмент”, Београд, 2008.
8. Moderni novac i bankarstvo, Roger Lefoy Miller
9. Нићин Н., Макроекономија (2009), Универзитет Апеирон, Бања Лука
10. Иванић М., Принципи економије (2000.), Економски факултет, Бања Лука
11. Јеремић ЛЈ., Основи финансија, (2006.), Универзитет Сингидунум, Београд
12. Томашевић Ј. Новац и кредит, (2008.), Загреб
Интернет странице:
1. http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_cash
2. www.link-elearning.com
3. www.paypal.com
4. http://www.virtualschool.edu/mon/ElectronicProperty/ElectronicMoney.html
5. Moderni novac i bankarstvo, Roger Lefoy Miller
6. http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji
7. http://en.wikipedia.org/wiki/Google_Wallet
8. http://www.ksofttech.com/help/cybercash/
9. www.wikipedia.org
10. www.scribd.com
11. www.apeiron-uni.eu
12. www.singipedia.com
13. www.nbs.rs
Сажетак рада
На новац можемо да гледамо као на економско добро које служи у размени материјалних
добара и услуга између учесника у роној размени.
Сам развој новца можемо подјелити на неколико фаза:
● примитивни облици новца (робни новац),
● ковани новац,
● новчанице, жирални новац,
● електронски новац.
Јако битно за сам новац јесу његове функције које дјелимо на:
● Класичне које обухватају садржину новца, те самим тиме одређују појам новца, а у
њих убрајамо - новац као средство размене (прометно средство), новац као мера
вредности, новац као платежно средство, новац као благо, новац као светски новац.
● Допунске које обухватају особине новца које у различитим периодима различито

делују, у њих убрајамо - новац као конзерватор вредности, новац као представник
солвентности и ликвидности, новац као гарант слободе конзума.
За економисте новац се не односи на целокупно богатство него смо на једну врсту богатства; за
њих новац представља сток активе који се може одмах користити за обављање трансакција.
Најлепша особина новца је у томе, што се помоћу њега може другима причинити радост. Али
то чини само мали број оних који га имају.
Биографија
Душан Станојевић рођен је 31. децембра 1998.године у Приштини.

Средњешколско образовање завршио је у Грачаници у Грађевинско саобраћајној
школи и Електротехничкој Школи у Сушици са врло добрим успехом и стекао звање
Техничар друмског саобраћајаи и Електотехничар рачунара.
Уписао Академију струковних студија косовско метохијску Пећ-Лепосавић на

смеру Спољнотрговинско и царинско пословање 2018 године, дипломирао 2022 године
и стекао звање Економиста менаџер.
Течно говори Енглески и Руски језик, и јако добро познаје рад на рачунарима
MЕТОХИЈСКА улица Доситеја Обрадовића бб, 38218
Лепосавић, тел. 028/83-780 www.akademijakm.edu.rs, e-
mail: office@akademijakm.edu.rs
Образац бр. 3
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА
Изјављујем и својим потписом потврђујем да је овај завршни рад искључиво

резултат мог властитог рада и ослања се на објављену литературу што показују
коришћење белешки и библиографских извора.
Изјављујем како ниједан део рада није написан на недозвољен начин, нити је
преписан из нецитираног рада и ниједан део рада не крши било чија ауторска права.
Потврђујем да ниједан део рада није искоришћен за било који други рад у било
којој другој високошколској, научној или образовној установи.
Својим потписом потврђујем и дајем сагласност за јавно објављивање мог
завршног рада под насловом:
____________________________________________________________
____________________________________________________________
У _____________________ Студент:
Датум: _________________ године Име и презиме
број индекса
потпис

Promena Oblika Novca I Sistem Placanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Promena Oblika Novca I Sistem Placanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Promena Oblika Novca I Sistem Placanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО

Промене облика новца и систем плаћања

Промене облика новца и систем плаћања

потпис студента потпис ментора

Циљ овог рада је упознати се са појавом која обухвата новац, његовим

Сврха рада је продубљивање постојећег знања о новцу, његовом развоју и

Завршни рад састоји се од увода, три поглавља и закључка. На почетку ћемо

Методе кориштене у овом раду су метода индукције, метода анализе, метода

I УНУТРАШЊИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Основна посредничка функција банке је прибављање и усмеравање средстава и отуда

 Прикупљање депозита и прибављање средстава

Под платним прометом се подразумевају сва плаћања која се врше у новцу,

Послови платног промета су неутрални банкарски послови. Послови платног

Према другој од многобројних дефиниција пренос новчаних средстава са једног

Платни промет има значајан утицај на финансијску стабилност земље. Уколико би

2. Класификација платног промета

На основу начина плаћања разликујемо непосредни и посредни платни промет.

На основу места плаћања разликујемо међународни и унутрашњи платни промет, а

3. Начело организовања и циљеви платног промета

Обављање палтног промета у земљи врши се применом јединственог плана рачуна

Овим начелима утврђују се и основни циљеви који се постижу извршавањем послова

4. Послови, носиоци и учесници у платном промет

У послове платног промета убрајамо:

 Отварање и укидање рачуна

За обављање платног промета сваке земље, неопходни су носиоци платног промета.

У носиоце платног промета спадају:

Технологија рада у Народној банци Србије укључује поступке:

 извршавање и евидентирање преко текућег рачуна налогодавца и текућег рачуна

Банка носилац платног промета прима налоге за плаћање од учесника у платном

 збирни налог за пренос за укупни дневни промет на терет и у корист свог

Када на рачуну учесника нема довољно средстава за извршење налога повериоца и

Поштанске штедионице обављају послове платног промета прописане Закономо

Предузећа ПТТ саобраћаја примају и достављају налоге за извршене готовинске

У учеснике платног промета убрајамо:

Учесници у платном промету су правна лица, предузетници и физичка лица која

Основно опредељење је да учесник у платном промету може имати више рачуна

Учесници у платном промету могу да буду и страна правна и физичка лица, у

Сви учесници у платном промету су дужни отворити рачун код овлаштених

Правна лица и физичка лица која обављају делатност дужни су да за плаћање у

Власници рачуна се савкодневно извештавају, од стране носилаца платног промета,

 Према карактеру салда и

Према карактеру салда, рачуне можемо поделити на жиро-рачуне и текуће рачуне.

Према карактеру средстава која се евидентирају на рачунима, учесници у платном

6. Облици и начин плаћања

Разликујемо три основна облика плаћања преко рачуна:

6.1. Готовински облик плаћања

Одлуком о условима и начину плаћања у готовом новцу прописан је нов начин

 Уплата средстава на рачун и

Уплата готовог новца на рачун може се извршити код сваке организационе

Исплата средстава са рачуна се може вршити код организационе јединице где се

6.2. Безготовински облик плаћања

Безготовински начин плаћања се обавља преносом средстава са рачуна једног на

 Пренос средстава са рачуна и

Пренос средстава са рачуна се користи у случајевима када средства са рачуна

Наплата средстава са рачуна користи се у оним случајевима када се пренос

6.3. Обрачунски облик плаћања

Под обрачунским обликом плаћања подразумевају се она плаћања у којима се обавезе

Цесија је уступање потраживања, односно пренос права потраживања са повериоца на