8 3

A K L A D N I Z A V O D
A T I C E H R V A T S K E
FILOZOFSKA HRESTOMATIJA XI.

UREDNIK
VLADIMIR FILIPOVIC

T is a k : S O U R » V JE S N IK « . O O U R T M , Z a g r e b
 ČEDOMIL VELJAČIĆ

FILOZOFIJA
ISTOČNIH NARODA

INDIJSKA FILOZOFIJA
I ODABRANI TEKSTOVI

KNJIGA PRVA

ČETVRTO I Z D A N J E '

NAKLADNI ZAVOD
MATICE HRVATSKE
ZAGREB
1983.
 Napomena uz četvrto izdanje Filozofske hrestomatije

Filozofska h r e s to m a tija M atice hrv a tsk e , koja je po­

čela izlaziti prije više od 2 desetljeća, ostvarivši plan,
zacrtan prije č e tv r t stoljeća, po kojem u je tom izdanju
bio dan zad a ta k da posluži p o p u la riz ira n ju filozofske
misli kod nas pa je d a k le bilo n a m ije n je n o širokom k r u ­
gu čitalaca, već je davno nestala s knjižarskog tržišta.
No kako se n je n a p ro sv je tite ljsk a p o tre b a sve jače
osjeća u našoj sredini, to su sura d n ic i toga izdanja, iako
se kod mnogih p ro b le m a kritički odnose p r e m a svojim
ta d a šn jim in te rp re ta c ija m a , ipak dopustili izdavaču da
njihove tekstove izda — uz dva m a n ja izuzetka! — u
ta d a napisanom obliku.
Izlazi, dakle, cjelokupno r e p r in t-iz d a n je svih 12 sv e ­
zaka, da bi se udovoljilo velikoj potražnji naše čitalačke
publike z a in te re sira n e za filozofiju.

Prvo izdanje ove knjige objavljeno je godine 1958.

drugo izdanje godine 1979, a treće izdanje godine 1982.
U rednik
 CEDOMIL VELJAClC

FILOZOFIJA ISTOČNIH NARODA

KNJIGA PRVA
»Poznavanje Veda, koje su nam postale pristupačne
putem Upanišada, u mojim je očima najveća pred­
nost, kojom se ovo još mlado stoljeće može pohvaliti
pred ranijima, je r pretpostavljam, da utjecaj sanskrit-
ske književnosti ne će biti manje dubok, nego što je
bilo oživljavanje grčke književnosti u 16. stoljeću.«
A. Schopenhauer: Die Welt ais Wille und Vorstellung,
1819,)

»Nema gotovo nijednog zapadnog sistema, koji se ne

bi mogao naći i u I n d iji. . . Iz te suglasnosti možemo za­
ključiti jedino, da razvoj filozofije nije određen sa­
movoljom ili slučajem, nego da i za filozofske pro­
bleme postoji nutarnji zakon u ljudskoj prirodi, na
osnovu kojega kod raznih naroda i pod raznim uvje­
tima filozofsko mišljenje dovodi do istih rezultata.«
(F. I. Sčerbatskoj: Teorija spoznanija i logika po
učenija poznejših buddistov, 1909.)

»Proučavanje značajnih osobina indijskog filozofskog

mišljenja i pravilna ocjena njihove pune važnosti
mogu postati isto toliko važnim za modernu filozo­
fiju, kao što je otkriće sanskrita bilo za modemu filo­
lošku nauku.«
(S. Dasgupta: A History of Indian Philosophy, 1922.)

»Ako povijest filozofije želi da bude ne samo povijest

evropske filozofije nego svjetske filozofije, onda ne
smije više mimoilaziti misaoni svijet kulturnog kruga
Prednje Azije, Indije i Istočne Azije.«
(A. Forke: Geschichte der chinesischen Phtlosophie,
1927.)

»Iako već sto i pedeset godina nauka nastoji da prouči

indijsku filozofiju, do sada je vrlo malo zapadnih mi­
slilaca posvetilo dovoljnu pažnju metafizičkim siste­
mima zemlje Gangesa.«
(H. von Glasenapp: Die Philosophie der Inder, 1949.)
 OSNOVI KULTURNOPOVIJESNE ZAJEDNICE
AZIJSKIH NARODA
Dvije velike azijske civilizacije, indijska i kineska, dosežu
v r h u n a c svog razvoja sredinom razdoblja koje se naziva aksi-
ja ln im u povijesti k u ltu re , a ra č u n a se od 8.—4. stoljeća p rije
naše ere. Taj su v rh u n a c G o ta m a Buddha, Lao Tse i K onfu-
cije. U isto se razdoblje obično u k lju č u je i mnogo le g e n d a rn ija
ličnost Z a r a th u š tr e , iako više po bivstvenoj nego po krono­
loškoj pripadnosti. Pokušaji, da se ovaj je d in stv e n i k u ltu rn o -
povijesni za m a h p ro te g n e na početke evropske filozofije, m o ­
gu n a m se činiti u znatnoj m je ri n a te g n u tim . G rčka je filo­
zofija bila još u n a sta n k u , a rim ska se povijest vezuje za ovo
razdoblje tek le g e n d a rn im d a tu m im a svojih početaka. N e­
su m n jiv o je, m eđutim , da su u tom razdoblju stvoreni temelji
duhovnog je d in stv a Azije.
U p re th o d n i sloj povijesno je istra ž iv a n je prodrlo uglavnom
do izm aka trećeg tisućljeća prije naše ere, u slučaju K ine do
le g e n d a rn ih izdanaka dinastije Hsia. Indijci, suprotno K in e ­
zima, nisu nik a d a im ali smisla za ra z m je re zem aljske povijesti,
nego su bili osjetljivi tek za eonske m je re n a s ta ja n ja i n e sta ­
ja n ja svje to v a u svem iru. J e d n a od njihovih m a n jih jedinica,
yuga, iznosi 4,320.000 godina (prem a zapadnim p r e r a č u n a v a ­
njima), a to je tek d v ije h ilja d iti dio osnovnog kozmičkog
ciklusa, kalpa. P okušaji o b je k tiv n ih povijesnih istra ž iv a n ja tu
gube podlogu već polovinom drugog tisućljeća pr. n. e., u v r i­
je m e a rijsk ih invazija u Indiju, iako novopronađeni ostaci
p re d a rijsk ih civilizacija u dolini rijeke Inda (Mohenđodaro,
H a ra ppa ) sežu d u b lje u treće tisućljeće. Invaziji A rijaca p r e t­
hodilo je razdoblje zajednice njihovih kasnijih indo-ira nskih
o g ranaka, odakle potječe zajednička baština izražena u h im n a ­
m a R ig-vede i Aveste.

7
 P re d a k sija ln a k u ltu r a nije bila a m orfna, a nije joj nedo­
stajao ni pečat ljudske individualnosti, koja je u povijesti n e ­
ophodno povezana s izbrušenim oblicima izraza. Zato hre sto -
m atijski dijelovi, i indijske i kineske filozofije, počinju lirskim
m otivim a, čiji a u to ri nisu prerasli u m itsk e dimenzije, a čije
ideje još ne dosežu filozofske ra z m je re pa nte istič ke bezobli-
čnosti i sve obuhvatnosti. Bez individua lne izražajne forme,
koju je izbrusio liričar, ni nadlična figura rišija, mitološkog
m udraca, kroz čija usta božanstvo izražava bezlične istine, ne
bi dobila povijesnog uporišta. J e d in o pjesnicim a d u h o v n ih di­
m enzija Labe u prvoj him ni iz R ig-vede, uključenoj u n ašu
hrestom atiju, zahvaljujem o, već u n a jsta rijim upanišadam a,
susret sa osjenčanim ličnostima, kojih riječi im a ju priz v u k
sofističke individualnosti, kao što je Y a g jn a v a lk y a , kojega
ćemo kasnije češće c itirati baš zbog ta k v ih k v a lite ta b r a h ­
m anskog kastinskog k a r a k te r a . Zato lirik u kao izbrušeni
oblik književnog izražaja s m a tra m o uz religiju je d n im od
izvornih d o k u m e n ta r n ih p o d ru č ja a r h a js k e misli.
A ksijalno doba bilo je za istočnu filozofiju, u ovim širo­
kim razm jerim a, doba »zgrušavanja« u sisteme, (da se poslu­
žimo ovom tipičnom slikom iz vedske kozmologije). Za proces
toga z g ru ša v a n ja po sta ju sim p to m a tič n e u prvom re d u lično­
sti, koje su ga izazvale. So k ra t je svoje lično up le ta n je u
odgoj om ladine platio životom. Lao Tse je, n a s u p r o t tome,
odlučio da svoju nekon fo rm istič k u m u d r o s t ponese u grob,
ili b a re m m eđu »barbare«. Na p u tu u dobrovoljno progonstvo
ta m u je m u d ro st Tao Te Kinga bila na silno istrgnuta. Najslo­
ženija i na jz n a č ajn ija ličnost aksijalnog doba bio je n e s u m ­
njivo Gotama, nazvan B u d d h a (doslovno: »budni«). K r itik a
znanja, v je r o v a n ja i običaja njegova doba i sredine bila je
tako rad ik a ln a , da je u prvi čas i sam u s tu k n u o pred sviješću
o njoj:

»Sto sam s m ukom dostigao, kome sada da pokažem?

Ispunjeni strašću, m ržnjom , ne će p ro z re t ovo znanje,
koje vodi protiv struje, cjelovito i duboko, nezam jetno,
istančano.
Z a r da vide zaslijepljeni strašću i uviti u duboku tamu?«
»Duh Plemenitoga, dok je tako razmišljao, p rik la n ja o se
spokojnosti, a ne n a u č a v a n ju mudrosti.«

8
 Zara th u štra , n a js ta r iji u ovoj g ru p i p rv ih filozofa k ritič k e
misli, izražava n a jsn a ž n ije njihovu ishodišnu sum nju:

»Ovako te pitam , reci mi po istini, Gospodine!

T ko je isp ra v a n m eđu ovima s kojim a ra sp ra v lja m , a tko
lažan?
J e sa m li lažan ja ili onaj tko, zato je r je lažan, hoće da m i
ospori tvoju blagodat? K ako to, da njegova lažnost nije
očevidna?«

Ipak je k rista ln a jasnoća spoznaje bila neodoljiva, kao po­

gled u m orsku dubinu. U njoj je našlo sigurno uporište ono
sam opouzdanje neporem ećenog sm iješka s kojim je B uddha
tek u dubokoj starosti završio život d u h o v n o g velikana svoje
hu m a n istič k e sredine, s kojom K o n fu c ije v a okolina može da
se takm iči sam o po sja ju v a n jsk e ljuske.
U stoljećima, koja su došla iza ovih p rv ih snažnih talasa,
ob ra z o v a n je s tr u ja i škola moglo je da se odvija uglavnom
putem eklektičkih sistema i pokušaja ponovne asim ilacije n j i ­
hovih o tv o re n ih i neza o k ru ž en ih kritič k ih misli u kiklopske
o k v ire p re d a k sija ln o g idejnog blaga iz tisućljeća koja su p r e t ­
hodila ovim događajim a. To su bili okviri Veda u Indiji, a u
Kini onaj proces političkog i idejnog razvitka, koji se usp o re ­
đ u je sa šire n je m k a p lje ulja na listu papira.
M a x Miiller, je d a n od u te m e ljite lja orije n ta ln ih stu d ija u
19. st., nazvao je 4.—6. st. n. e. dobom renesanse u indijskoj
književnosti. To je doba, kad B hagavad-G ita postaje k r u n o m
M ahabhdrate i sintezom indijskog pogleda na svijet. Ono što
je prethodilo, dok su se u toku od blizu tisuću godina o b r a ­
zovale klasične filozofske škole i dok su bujali ogranci n a j­
većih eposa svjetske književnosti, bilo je u biti odraz grčevite
borbe između džungle m u d ro sti Veda i tek izbrušene oštrice
sistem atskog m išljenja, koja je bljesnula u aksijalnom dobu.
U »predrenesansnom « dobu indijske književnosti izvršeno
je i m u k o tr p n o p ro b ija n je p riro d n ih pre p re k a , koje su se
su p ro ts ta v lja le duhovnom zbliženju Indije i Kine. Taj uski put
kroz p u k o tin e H im a la je prokrčio je budizam.
»Kao kad bi, učenici, neki čovjek išao šumom, po planinskoj
uzvisini, pa kad bi naišao na stari put, sta ru cestu, kojom
su prolazili ljudi u davnim v rem enim a, te bi nastavio da

9
 ide tim putem , idući tako, došao bi u stari grad, p r ije ­
stolnicu iz d re v n ih vrem ena, g d je su ljudi nekoć živjeli,
gdje su izgradili šetališta i v oćnjake i zdence s vodoskocima
i podigli moćne z i d i n e . . . Isto sam tako i ja, učenici, vidio
stari put, sta ru cestu, kojom su prolazili P o tp u n o B udni u
davnim v re m e n im a . . . «
T ako je govorio G otam a B u d d h a o g ra n ic a m a svoje spo­
znaje. U ka sn ijih v rem enim a, k a d je njegova n a u k a na sličan
način krčila svoj p u t kroz džungle p re m a sjeveroistoku, čisti
je budizam već bio p re v la d a n u »renesansnoj« Indiji. N auka
m a h a y d n a budizm a bila je ta d a duboko prožeta dozrelim indij­
skim idealizmom u svojim m etafizičkim dijelovima. Ž ivotna
moć B u d d h in ih riječi zadržala se u njegovu etičkom u n iv e r ­
zalizmu, u a n tik a stin sk o m pokretu, a ta je snaga konačno
postala povijesno oru đ e ekspanzije indijske civilizacije u Aziji.
To je, m eđutim , samo je d n a s tr a n a ovog velikog povijesnog
prizora. Na drugoj stra n i m o ra m o voditi ra č u n a o u n u tra šn jo j
srodnosti duhovnog povezivanja na svim točkam a, gdje se on
zbivao u aksija ln o doba. N ajuočljivija je pri tom e b itn a sro d ­
nost B u d d h in e i Lao Tseove nauke. Možda nije p r e tje r a n o t v r ­
diti, da je ta srodnost klica k u ltu m o p o v ije sn o g odnosno d u h o v ­
nog je d in stv a Azije uopće. D alje tr e b a zadržati na um u već
spom e nute p r im je r e iz v a n re d n e apsorpcione moći azijskih n a ­
roda u političkom i k u ltu rn o m pogledu. E m piristićki intuicio-
nizam K ineza i a p s tr a k tn a m etafizičnost Indijaca p re d s ta v lja ju
najveći povijesni p r im je r suprotnosti, koje u p u ć u ju na idealnu
sintezu. Kod budizm a ta se sinteza ostvarila na kineskom tlu.
In d ija je u nap o n u svoga k u ltu rn o p o v ije sn o g a ra z v itk a još
je d a m p u t postala poprište velikog procesa azijske k u ltu r n e
sintetizacije, u skolastičko doba, koje odgovara našem r a n i­
jem S re d n je m vijeku, a čiji v rh u n a c p re d s ta v lja Sankarin
idealistički monizam. U sv a ja n je je islam a bilo sigurno najteže
i najsu d b o n o sn ije za ju g o z a p a d n u Aziju. Ipak je n je n a asi-
milaciona snaga i tu p ro d rla dublje, nego što se moglo oče­
kivati. P ri tom e je važnu ulogu odigrala sta r a p re d v e d sk a
osnova indo-ira nske zajednice.
Filozofska vitalnost azijskih n a ro d a u kasnijim v re m e n im a ,
u do d iru sa zapadnim svijetom, može se r a z m a tr a ti samo odvo­
jeno u raznim dijelovim a azijskog k ontinenta, je r se povijesni
ra z vita k u tom pogledu z natno razlikovao. Na k r a ju ovog općeg

10
 pregleda p o tre bno je da se osvrnem o još na p re d r a s u d u o
iz u m ira n ju k u ltu rn o g stv a ra la štv a azijskih n a ro d a u doticaju
sa Zapadom. S obzirom na Indiju ra č u n a se, da razdoblje
skolastičkih sistem a filozofskih škola tr a je do 17. st. K asnije
ne sm ijem o podcjenjivati značajnost pokreta, čiji su izraz
Rđm akrišna u prošlom stoljeću, pa Gandhi, R abindranath
Tagore, Axirobindo, te konačno su v re m e n e ličnosti kao Ra-
d hakrishnan ili D asgupta na koje ćemo se češće pozivati. S
obzirom na K inu i J a p a n dovoljno je da spom enem o a k t u ­
alnost p ro b le m a tik e škole zen za su v re m e n u zapa d n u estetiku,
psihologiju, pa i m etafiziku; ličnosti kao što je J a p a n a c Daisetz
Teitaro S u z u k i (Kyoto) ili Kinez L in Yutang.
Nije nam moguće u ovom uvodnom pre g le d u zalaziti u
obra z la ga nje stavova p o p u t onoga izraženog u n a p rije d citi­
ranim riječim a Sć erbat skog, jednog od najpoznatijih ruskih
i svjetskih orije n ta lista p rv e polovine 20. stoljeća.1
Iz tih p e rsp e k tiv a proizlaze i k r ite riji naše obra d b e ove
široke tem atike. P o tre b n o je n a jp r ije istaknuti, da obimnost
teme, p re m a svim dosadašnjim iskustvim a, koja su a u to ru
služila kao putokaz, prelazi m ogućnost dovoljno cjelovitog i
jasnog prik a z a u g ra n ic a m a dviju knjiga ovoga form ata. Pri
tome se nismo mogli odreći osnovnog kriterija aktualnosti ove
problematike, p r o m a tr a n e sa šireg stanovišta razvoja e v ro p ­
ske, a osobito m o d e rn e zap a d n e filozofije i njenih suvre m e nih
tendencija. O davde proizlazi drugi kriterij, na čijoj je spor-
nosti potrebno da se k r a tk o zadržimo —- kriterij komparat i vne
metode. O p r a v d a n je tog k r ite r ija p re tp o sta v lja b a re m leti­
mični uvid u razvoj orije n ta listič k ih stu d ija u Evropi u 19. i
20. stoljeću.
N akon prvog od u še v lje n ja fra nc uskih p ro sv je tite lja i n je ­
m ačkih pje sn ik a i k n jiževnika rom antičkog doba, od kojih je
dovoljno spom enuti Goethea i Ilerdera, utjecaji indijske misli
počinju p r o d ira ti osobito u idealističke filozofske sisteme, po­
čevši sa S c h o p e n h a u e r om, a za tim i u nazore liberalnih m isli­
laca kao što je Nietzsche. Iz Schope n h a u e ro v e škole potječe
k ra je m 19. stoljeća i prva opsežnija povijest o rije n ta ln e filo­
zofije, koja uz tri knjige posvećene indijskoj filozofiji sadržava
i k r a ta k prik a z kineske misli. To je djelo Paula Deussena

1 C it ati s u u o v o j k n j iz i p r e m a n j e m a č k o m p r i j e v o d u O. S t r a u ss a :
»E r k e n n t n i s t h e o r i e u n d L o g i k n a c h d e r L e h r e d e r s p d t e r e n B u d d h i s t e n «
( M u n c h e n , 1924), str. 2—3.

11
(Allgemexne Geschichte der Philosophie) o b ja vlje no 1894.—
1908. Ovo je doba proc va ta i b u ja n ja k om parativnofilozofskih
ideja. U p rv im decenijim a našeg stoljeća, a osobito na k o n
P rv o g svjetskog rata, filozofske spekulacije na p o d ru č ju o ri­
je n ta ln ih stu d ija b iv a ju sve više potisnute k ritič k im duhom
filoloških stru č n ja k a , koji u širokim k u ltu m o p o v ije s n im pa­
ra le la m a gle d a ju u prvom re d u opasnost za a u te n tič n o i p r e ­
cizno p r o u č a v a n je tekstova. K o m p a ra tiv n o se p ro u č a v a n je sve
više sužava na područje n a u k e o religijam a. O p ra v d a n o u k a ­
zivanje na diferencijalne m om ente, koje u p rv o m re d u razot­
k riv a jezična analiza tekstova, daleko je, m eđutim , od toga,
da bi moglo postati k rite rije m i zaštitom od p r e d r a s u d a u ocje­
n jiv a n ju pravog m je sta istočnih filozofskih sistema. Osim
dovoljnog poz n a v a n ja tekstova, za to je p o tre bno još i do­
voljno poz na va nje povijesti filozofije i nje n ih izvora u s v je t­
skim razm jerim a. Idealno bi rje še n je bilo ovdje teže postići,
zbog opsežnosti m a te r ija ln ih p retpostavki, nego na m nogim
drugim područjim a. P ra k sa je ipak pokazala, da je potiski­
v a n je k o m p a ra tiv n ih te nde nc ija vrlo često imalo za posljedicu
oživljavanje m nogih ne m a n je opasnih n e g a tiv n ih p r e d ra su d a ,
koje se v u k u još iz v re m e n a m isionarskih izvještaja, da k a ­
snije pre đ u u filozofske teze, fo rm u lira n e s raznih su b je k tiv ­
nih stanovišta o superiornosti z apadne k u ltu r e i o nesposobno­
sti Istočnjaka, da se pridrž a va a p s tr a k tn ih logičkih principa
u m išljenju. D ovoljno je da kao p r im je r c itira m o Hegela:
»Istočnu filozofiju tre b a isključiti, je r Istok još ne poznaje
slobodu subjekta, koja je neophodna za filozofiranje . . .
P r a v a filozofija počinje na Z a p a d u . . . U indijskoj filozofiji
ideja nije postala pre d m e tn a . Zato ni izvanjsko, p redm etno,
nije shvaćeno p re m a ideji. To je n e d o sta ta k orijentalizma.«*
U borbi ovakvih proizvoljnih m išljenja p o ja v ljiv a la se
s d ru g e str a n e k ra je m prošlog stoljeća i teza, da je A ristotel
svoju logiku dobio gotovu iz Indije, da m u je njegov nećak,
koji je pratio A le k sandra Velikog, donio tekst N y d y a -su tre ,
na koju ćemo se u k a sn ije m p rik a z u još osvrnuti.
O kvir našega prik a z a nalaže n a m da ostanem o u g r a n ic a ­
ma općenitosti. U ka z iva nje na r e la tiv n u a k tu a ln o st određenih
tem a često će nas dovoditi do toga da upozoravam o p r v e n ­
stveno na srodnosti, tam o gdje bi d iferencijacija iziskivala

* Hegels G esc hi cht e d er Philosophie, izd. Dr. A. B a e u m l e r , M U n c h e n ,

1923., str. 108. 1 113.

12
d u b lje zalaženje u predm et. P n tome se ne ćemo ustručavati
da slijedimo u određenim proble m im a neke opće sugestivne
tendencije razvoja, kao na pr. pri našoj tezi o arha jskom
kriticizmu. S d ru g e str a n e n a sto ja t ćemo, da u danom okviru
izbjegavam o u principu ono, što s m a tra m o glavnim n e d o sta t­
kom većine dosadašnjih k o m p a ra tiv n ih pokušaja, t. j. općeni­
tost i n e d o k u m e n tira n o st stavova koji se u povijesnim ra z m je ­
rim a uspoređuju. Što vjerniji citati evropskih, osobito m o d e r ­
nih filozofa u k o m p a ra tiv n e sv rh e ne mogu ipak ovdje ići dalje
od upozoravanja na sim ptom atična m jesta. Čitaocu kojem u
tako c itirani tekstovi nisu poznati u cjelini, to može p re d s ta v ­
ljati teškoću. No naš je z adatak i suviše m nogostruk, a da
bismo mogli prezati pred njegovim težim stra n a m a , tam o
gdje smo sposobni da ih sagledamo. P ra z n in a na ovom pod­
ručju u našoj književnosti bila je i odviše velika u usporedbi
s dru g im k u ltu r n im narodim a. Zato smo raspored g ra đ e u
pojedinim dijelovim a i poglavljim a nastojali izložiti tako, da
dadem o n a jp r ije opći k u ltu rn o p o v ije sn i uvod, a zatim postepe­
no nastojim o doseći neka uža filozofska područja i probleme.
Na k r a ju je p o tre bno i ra z ja šn je n je nesrazm jera, koji či­
talac može p rim ije titi u odnosu dijela o Indiji i ostalih dije­
lova. P re tp o sta v k o m o p o stoja nju k u ltu rn o p o v ije sn e zajednice
azijskih naroda, koje se podloga dade uspoređivati s podlogom
k u ltu rn o g za je dništva evropskih naroda, nastojali smo da
razjasnim o taj n e r a z m je r gdjegod je to bilo moguće. Ipak bi
načelne teze o odnosu pojedinih udjela u toj cjelini bile vrlo
sporne. Razlog n e r a z m je ru dijelova u prvom se redu nalazi
u g ra n ic a m a s u b je k tiv n ih mogućnosti autora, koji se pretežno
bavi stu d ije m indijske filozofije i njenih određenih problema.
Budući da m u je to područje u određenoj m jeri i jezično p r i­
stupačno, u ključ e ni su ti h re sto m a tiju tekstovi iz indijske
književnosti, koji su plod neposrednog prevodilačkog rada, za
tim takvi, gdje je originalni te k st mogao da posluži samo za
u spore dbu s d ru g im prijevodim a, koji su služili kao podloga,
te konačno, izvan indijskog područja, potpuno in d ire k tn i p r i­
jevodi iz raznih izvora, kako su to mogućnosti i v rije m e
dopuštali. Kod svih prijevoda k rite rij literarne pnstu.pačnosti
ima prednost pred težnjom za doslovnom točnošću, koja bi u
mnogim sluč a je vim a čitaoca postavila pred ne m a n je teškoće
nego prevodioca.

13
 K N JIG A PRVA

INDIJSKA FILOZOFIJA
 UVOD
S je v e ro z a p a d n i prolaz u sliv rijeke Inda, u p o k ra jin e P en-
đab i Sind, bio je ishodište svih političkih i k u ltu r n ih p r o ­
m je n a u povijesti Indije. N akon 1920. g. pron a đ e n i su u tom
p o d ru č ju ostaci visoko r a z v ije n e civilizacije kod m je sta Mo-
he n đ o d a ro i H a ra p p a , iz pre d a rijsk o g doba, na prijelazu iz
četv rto g u treće tisućljeće pr. n. e. G radovi su bili opskrbljeni
vodovodima, p a rk o v im a i kupalištim a. S tanovništvo se bavilo
poljoprivredom , služilo se bakrom , broncom i srebrom , imaio
je razvijenu um jetnost i posjedovalo slikovito pismo. K u ltu r a
je srodna sum erskoj, egipatskoj i minoskoj. Značajno je osobito
p ro u č a v a n je k ip a rsk e um jetnosti. Djela u m je tn ik a ne odlikuju
se samo u savršenom sposobnošću u m jetnika, da prikažu a n a ­
to m sk u s t r u k t u r u ’ tijela, nego to tijelo p rik a z u ju u prostornoj
pokretnosti, oslobođeno a r h a js k e frontalnosti, za razliku od
rnezopotamske i e gipatske um je tnosti približno istog vrem ena.
U m jetnički m otivi p oka z uju postojanje kultova srodnih k a sn i­
jem indijskom obožavanju Sive i stavovim a yoge. Ta u m je t­
nost p r ik a z u je tipove ljudi različitih rasa, evroafričkih i m o n ­
goloidnih, po čem u se z a ključ uje m e đ u n a ro d n a povezanost
tog k u ltu r n o g sv ije ta .1
S pom e nuti p u t sa sjeverozapada u Indiju slijedila je inva­
zija A rijaca iz indoiranske pradom ovine, n a jk a sn ije oko polo­
vine dru g o g tisućljeća pr. n. e., a zatim invazije A hem enida
iz Ira n a u 6. st. pr. n. e., M akedonaca u 4. st., S kita i H una u
prvim stoljećim a naše ere, islam skih zavojevača u 8. st., tu r-
sk o -a fg h a n sk a invazija u 11. st., i Velikih Mogula u 16. st.21

1 U s p o r e d i : Sir J o h n M a rs h a ll : M o h e n j o - d a r o a n d t h e I n d u s C i v i l i s a ­
t i o n (1931); C h ild e : N e w L i g h t on t he Mo s t A n c i e n t East (1934): Mari o
B r u s s a g li: A s p e c t s of t h e a n c i e n t Ar t o f I ndi a a n d t h e M e d i t e r r a n e a n ,
č l a n a k u r e v i j i East a n d W est (ISMF.O, R o m e . N. 4, 1951).

2 » F i lo z o f ija is t o č n ih nar oda « I.

17
 Povijest indijske književnosti počinje se ra z v ija ti na in d ij­
skom tlu u doba a rijsk e invazije. N esum njivo je, da su a rijsk a
plem ena u svoju »novu« dom ovinu ta d a donijela znatno p je ­
sničko i idejno blago iz pradom ovine, je r dio istoga tog blaga
nalazimo i kod njihove ira n sk e braće. Sve indijske filozofske
škole tvrde, da je izvor njihove n a u k e u tim le g e n d a rn im
v rem enskim d u binam a. P ri o d re đ iv a n ju osnovnih d a tu m a
indo-iranske civilizacije pokušavalo se već koristiti i a stro n o m ­
skim podacim a sačuvanim u književnim spom enicim a
T ako nas, u svakom slučaju, već problem podjele indijske
k u ltu r n e povijesti na razdoblja sili, da p re th o d n o donekle
uskladim o svoje pojm ove o »datum im a« kao i o »književnim
djelima« i o »filozofiji«.

1. R A Z L I K A U S H V A Ć A N J U V R E M E N A

K ad se na Z a p a d u ra s p r a v lja o n e d o sta tk u smisla za po­

vijesne m je re v re m e n a kod Indijaca, prilikom procjene n jih o ­
vih k u ltu r n ih spom enika, često se povlači prebrzi zaključak,
da je indijski pogled na svijet i život statičan i nehistorijski,
zato je r su na vikli da v rije m e m je re kozm ičkim m je rilim a
cikličke evolucije svem ira i onda, kad je riječ o razvojnom
toku k u ltu r a i ličnosti. Iz usporedbe skolastičkih sistem a in­
dijske i evropske sre d n jo v je k o v n e filozofije, a i u bilo kojem
drugom povijesnom presjeku, n a m a se čini točnijim ob rn u ti
zaključak u pogledu statičnosti pogleda na svijet i p rid a v a n ja
a psolutne vrijednosti određenim povijesnim događajim a.
Za Indijce svijet niti je nastao iz ničega, niti može da se
p re tvori u ništa. U razdobljim a koja p re m a evropskim p r e r a ­
č u n a v a n jim a tr a ju do 8,640,000.000 godina, sistemi svjetova
n a sta ju i ne sta ju iz spira lnih maglica. Nebeski dvorovi božan­
stava pune se i prazne, kad se iscrpu rezervoari zasluga n ji­
hovih stanovnika, koji ta d a p a d a ju u niže sfere postojanja,
gdje zaborav p re k riv a dijelove njih o v ih u spom ena o stv o re n ju
i stvorovim a. O datle se opet uzdižu u toku eona do novih
spoznaja, a u m e đ u v re m e n u kao plodovi njihovih ne sa v rše n ih
i djelom ičnih sjećanja n a sta ju kozm ogonijske teorije b r a h ­
m anskih sistema »o bitku, o nebitku, o b itk u -i-n e b itk u , o ni-
b itk u-ni-ne bitku« u raznim sferam a s u b je k tiv n e i o b je k tiv n e
fenom cnalnosti; teorije koje je G otam a B ud d h a u 6. st. pr.
n. e. sveo na 62 logičke mogućnosti spekulativnog uma, a za­

18
tim ih obuhvatio čuvenom »B rahm inom ribarskom mrežom«,
u kojoj preteče onih m etafizičara, čije je »vulgarne programe«
o »jednostavnosti duše ili nuždi prvog početka svijeta« žigo-
sao Kant, ostaju »stegnuti i obuhvaćeni, kao kad bi vješt
rib a r ili ribarski pomoćnik gusto ispletenom m režom prekrio
čitavu površinu nevelike bare, pa bi pomislio: „Kolikogod ži­
vih bića određene veličine im a u ovoj bari, sva se ona nalaze
u ovoj mreži, ste g n u ta i obuhvaćena, pa akđ i skoče iznad po­
vršine, skaču samo u toj mreži.
Ovo a rh a js k o djelo, koje nam je d n a k o snažno izaziva uspo­
redbu s D anteom kao i s K antom , daje sažetu sliku kozmolo-
ških predodžbi, koje potječu još iz ranijih vedskih vre m e n a
a oxfordski orije n ta list E. Conze rezim ira ih ovako:
>U toku jednog kalpa prolazi pojedini kozmički sistem
čitav razvoj od iskonske kondenzacije pa do konačnog sagori­
jevanja. Bez početka i k r a ja slijedi je d a n kozmički sistem za
drugim u neograničenom nizu. Pojedini kozmički sistem sa­
stoji se od m noštva sunaca, mjeseci i t. d. Bezbroj ta k v ih sv je ­
tova širi se u p ro sto rn e daljine, koje je nemoguće izračunati.
U izvjesnom smislu m o d e rn a a stronom ija ima posve sličnu
predodžbu, kad govori o in z u la rn im univerzum im a, kojih je
poznato već preko milijun, a od kojih su mnogi udaljeni do
dva m iliju n a svjetlosnih godina. S vaka od tih spiralnih m a ­
glica sastoji se od stotina m iliju n a zvijezda, koje se kreću oko
zajedničkog središta. Njihov oblik odgovara često točno ono­
me, koji su p re tp o sta v lja li budisti, t. j. obliku mlinskog kola.
Z em lja je dio sistem a Mliječne staze, koja približno odgovara
onome, što budisti nazivaju „našim Sahaloka"« (planetarnim
sistem om ).1
Prof. H e lm u t von G lasenapp, je d a n od najpoznatijih s u v re ­
m enih au to ra povijesti indijske filozofije sm atra, da je razlog
nedovoljnoj pažnji z apadnih mislilaca prem a indijskim filo­
zofskim sistem im a »djelomično u činjenici, da mnogi od njih
još i d anas ostaju nesvijesno pod u tjecajem srednjo v je k o v n e
slike svijeta, p re m a kojoj k u ltu r a nastala u području S redo­
zemnog m ora određuje m je ru svih stvari.«14*
J Brahmajulusutta, Dighanikaya 1. — Usp. K an t: Kritiku čistog u ma ,
A XIV.
'■ B u d d h i s m , O x fo r d , 1953., 2. izd. ( C it ir a n o p r e m a n j e m a č k o m p r i j e ­
v o d u — »Urbari B ii cher« , 5, str. 46.)
4 H. v. G l a s e n a p p : D ie P h i l o s o p h i c d e r I n d e r , S t u t t g a r t , 1949. (O vd je
c i t i r a n o u v i j e k p r e m a f r a n c u s k o m p r i j e v o d u Ed. P a y o t , P a r is 1951., str. 11.)

19
 2. R A Z L I K A U S H V A Ć A N J U K N J I Ž E V N I H
SPO M E N IK A
Pismenost je postojala u Indiji u doba A le k sa n d ra Velikog,
pre m a grčkim svjedočanstvim a, ali nije služila za pisanje
književnih djela. P r v i važni spomenici s n a tp isim a književne
vrijednosti potječu iz v re m e n a v la da vine k r a lja h u m a n iste
A šo k e (259.— 222. pr. n. e.), koji je na stu p o v im a sa svojim
ediktim a zapisao dijelovi» B u ddhine nauke, čiji je bio slje d ­
benik i misionar. D evanagarl red glasova u to doba nije još u
upotrebi.
Poslije Ašoke, kad je budizam počeo da se širi po čitavoj
Aziji, Kinezi prvi počinju da zapisuju pobliže povijesne po­
d a tk e o indijskoj kulturi. Već u p rv im stoljećim a naše ere
prenose Kinezi sa n sk ritsk e rukopise iz Indije u K inu i p r e ­
vode ih. Kineski učenjak 1 Tsing, koji je u 6. st. n. e. dugo
studirao u Indiji i prevodio djela indijske književnosti, ostavio
nam je je d n u od n a jlje p ših slika tradicionalnog indijskog
obrazovanja:
U šestoj godini života djeca počinju da uče 49 slova i oko
10.000 složenica. To izuče redovno u pola godine. Do tada su
naučili oko 300 stihova. U osmoj godini počnu učiti slavnu
P a n in ije v u g ra m a tik u , koja se sastoji od 1000 kitica. To izuče
u osam mjeseci. U čenje g r a m a tik e n a s ta v lja se do d vadesete
godine.
»Vede se uče od usta do usta, a ne zapisuju se na papir. U
svakoj generaciji ima učenih b ra h m a n a , koji znaju naizust
tih 100.000 stihova . . . T a k v e sam ljude lično vidio.
Već u 3. st. pr. n. e. vedski sa n sk rit nije više bio živ jezik.
Preciznost i racionalna u savršenost s a n sk ritsk e g r a m a tik e
bila je dovoljno jam stvo, da onaj, tko se bavio njezinim s t u ­
dijem na opisani način od šeste do dvad e se te godine, u reci-
tir a n ju Veda ne bi mogao propustiti ni n a js itn iju pogrešku
ili n e p re d v iđ e n u varijaciju. S d ru g e strane, u indijskoj k n ji­
ževnosti postoji m noštvo aforističkih stihova vezanih za priče,
čije je p r e p rič a v a n je bilo slobodno. Te su se priče često izgu­
bile ili su potpuno izblijedjele, dok su stihovi ostali u z r a k o ­
praznom prostoru pod kanonskim pečatim a kao što je onaj:
»Ενατη m e sutcnn« — »Ovako sam čuo«.
U pisanom obliku takvo se djelo stilski i psihološki znatno
razlikuje od »knjiga« u našem smislu. S jedne stra n e poznata

20
su česta opširna i ritm ički ra sp o re đ e n a p o n a v lja n ja , a s druge
s tra n e nailazim o na m noštvo lakonskih fraza i form ulacija,
koje su iskonski bile samo p o d sje tn ik za ono, što je učenik
čuo kao »upanišad« (t. j. sjedeći do nogu učiteljevih).
P re m a tome, možemo samo u prenesenom smislu p r im je ­
n jiv a ti te hnič ku te rm inologiju naših književnosti na indijska
djela. P o jm u knjige u smislu stručnog p riru č n ik a najbolje
odgovara te rm in M stra, koji uz »redoslijed«, »pravilo«, »po­
u k u ' i »nauku«, znači i o rg a n sk u cjelinu tih pojmova, t. j.
»zbirku . didaktičko »djelo« ili stru č n u »studiju«. Sv a k a se
na u k a i škola osniva na svojim šdstrama. T ako na pr. postoji
čak i djelo Corašdstra ili »Priručnik lopovske vještine«.
S u tra (niz ili splet) odgovara našem pojm u eseja, tr a k ta ta
ili poglavlja, gdje se o b ra đ u je pojedini problem određene
nauke. K raći su dijelovi knjiga lekcije ili recitacije, odlomci,
za koje postoji u raznim djelim a niz tehničkih naziva.
Budistička k a nonska književnost sv rsta n a je u »Tri-Pitaka«
ili Tri košare«. Pojedini govori B uddhini nose naslov sutra.
O književnim oblicima vedske književnosti, koji ujedno
o z načavaju i razvojna doba te skupine, govorit ćemo u poseb­
nom poglavlju.
S u r c n d r a n a th D asgupta, a u to r najopsežnije suvre m e ne po­
vijesti. indijske filozofije, piše o organskom razvoju tih k n ji­
ževnih oblika:
' U šatram a je pojedini sistem slab i neuobličen poput
novorođenčeta, ali ako slijedimo njegov razvoj sve do početka
17. st., onda nam se pričinja kao potpuno razvijen čovjek,
snažan i ha rm o n ič n o građen. Zato nije moguće pisati povijest
filozofskih razdoblja u Indiji, nego je potrebno stu d ira ti i
tum ačiti svaki sistem u čitavom njegovom uzrastu u toku
povijesnih razdoblja kao cjelinu i u su p ro tn o stim a s p ro tiv ­
ničkim sistem im a.«r>
O snovne se misli pojedine škole i učitelja, ako nisu izra­
žene u obliku k o m e n ta ra nekom p rija šn je m djelu, fo rm u lira ju
redovno u stihovim a. Taj je oblik glavno jam stvo a utoru, da
ni učenici ni protivnici ne će njegovu n a u k u iskriviti p a ra fra -
ziranjem . Te »koncizne form ulacije u stihovima« nazivaju se
kdrikn, a često su izrečene u izvanredno kom pliciranim m e­
tričkim oblicima.
' S u rcn d ran ath Dasgupta: a History of I ndi an Philosophy, I, C a m ­
b r id g e 1951 , 3. izd., str. 64.

21
 3. R A Z L I K A U S H V A Ć A N J U F I L O Z O F I J E

Kad za naš pojam filozofije ne nalazim o kod Indijaca je d ­

noznačan term in, ne možemo to bez d a ljn je g a pripisivati n e ­
dostacima njihova sistem atskog m išljenja. I kod nas je izraz
filozofija tek u povijesnom ra z v itk u poprim io svoje značenje,
čije su granice ipak ostale prilično neizvjesne.
U indijskoj term inologiji na jsig u rn ije je i ovdje poći od
izraza šdstra, iako je cn relativno novijeg d a tu m a , a odnosi
se na n a u k u škola, koje su se sistem atski izdiferencirale tek
u skolastičkom razdoblju. K ad se želi naglasiti, da je riječ o
specifično filozofskoj nauci, u p o tr e b lja v a ju se razni izrazi,
koji k a r a k te r iz ir a ju njena obilježja. Opsegu našeg pojm a filo­
zofije bio bi možda najbliži izraz Tattv a -v id y d -šd stra , sistem
znanja o biti ili istini. (T attva je a p s tr a k tn a im enica izvedena
iz korije n a tad -«to«, s n a sta v k o m -tva, koji odgovara n ašem u
-stvo. U latinskoj skolastičkoj te rm inologiji izražavao se po­
jam biti na sličan način izvedenim te rm in o m qaidditas. T a t­
tva bi se u tom d u h u najdoslovnije moglo prevesti kao idditas.
O m etafizičkom i spoznajnoteorijskom smislu te rm in a tad go­
vorit ćemo pobliže u slijedećim poglavljima.)
Riječju duršana (gledište, nazor) naziva se šest skolastič-
kih filozofskih sistema. — Uz izraz A n v ik š ik i- v id y d (spoznaja
osnovana na ra z m a tr a n ju , ili, slobodnije prevedeno, d is k u r ­
zivna spoznaja) vezana je je d n a od n a jsta rijih definicija filo­
zofske šdstre, iz 4. st. pr. n. e.:
«D iskurzivna spoznaja na p o druč ju vedskog o tk riv e n ja
obja šnja va zaslužna i šte tn a djela; na p o d ru č ju p riv re d e o b ja ­
šn ja v a z aradu i gubitak; u politici isp ra v n e i šte tn e m jere, a
osim toga o dre đuje i re la tiv n u važnost tih tr iju nauka, pa
tako koristi čovječanstvu, krijepi razum u sreći i nesreći, jača
oštroum nost, rječitost i poslovnu sposobnost. D iskurzivna spo­
znaja služi uvijek kao svjetionik svim n a u k a m a , kao pomoćno
sredstvo u svakom poslovanju i kao potpora u svim d užno­
stima.«
O vdje se očito misli na logičku i m etodološku funkciju
filozofije. Naziv za sistem form alne logike je Tarka-šdstra.
Šest skolastičkih sistem a ra z lik u ju se m eđusobno ne samo
po stanovištim a p re m a zajedničkim problem im a, nego m nogo
više prem a područjim a, kojim a se specifično bave. Zato se
naziv sistema često identificira s oznakom filozofske discipli­

22
ne, čiji se rezultati više ili m a n je opće usvajaju. Tako nydya
znači logičku disciplinu, yoga disciplinu praktičnog um a i si.
O specifičnostima daršana govorit ćemo u posebnom poglavlju.
Naziv vdda označava tezu, d o k trin u ili (u in te rp re ta ciji
evropskih autora) »sektu«.
K ad tražim o u indijskoj filozofiji izraz, koji bi mogao da
odgovara našem pojm u filozofije, ne sm ijem o zaboraviti bitnu
razliku u sh v a ć a n ju smisla i zad a tk a ljudskog um ovanja.
»Značajno je«, piše D asgupta, »da se uz izuzetak ćđrvdka
-m a te rija lista svi ostali sistemi slažu u nekim osnovnim v až­
nim točkama. P o k r e tn a snaga filozofskih sistema u Indiji
nije bila nošena jedino sp e k u la tiv n im te ž nja m a ljudskog duha,
koji je po svojoj prirodi sklon da se prepusti a p stra k tn o m m i­
šljenju. nego i dubokim nagonom k o stv a re n ju religioznog
cilja u životu. Iz n e n a đ u je nas, kad vidimo, da su postulati,
ciljevi i uvjeti takvog o stv a re n ja identični u svim sistemima,
iako m edu njim a inače postoje suprotnosti . . . Cilj života, stav
prem a svijetu i sre d stv a za postignuće tog cilja (sddhand) bili
su u te m e lju isti, postojala je je d in stv e n a suglasnost o p r a k ­
tičnoj sddhani u gotovo svim indijskim sistemima.«"
P ojam sddhand odgovara kod D asgupte najvišem dobru u
evropskoj filozofiji. R ahuidranath Tagorc napisao je pod
naslovom Sddhand knjigu, koja se može sm a tra ti m odernim
uvodom u indijsku filozofiju. Za njega sddhand znači »ostva­
renje« egzistencijalnog smisla života. S uvre m e ni vedantinski
filozof S. M ddhavdnanda definira izraz sddhdng kao »asketsko
pročišćenje«.
O temi ove središnje discipline indijske filozofije govorit
ćemo opširnije u poglavljim a o filozofskoj školi yoga i o b u ­
dističkoj m etodi dhydna. O vdje sm a tra m o p o tre b n im istaći
jedino, da ne bi bilo ispravno u našem ok v iru ra z m a tr a n ja
ostati pri općenitoj tv rd n ji, da je indijska filozofija je d n o ­
sta v n o i u potpunosti religijska filozofija; već zato, što pojam
religije u našem slučaju nije sasvim jednoznačan. D aljnji
osvrt na povijesni razvoj tih sistema pokazat će, koliki je bio
raspon suprotnosti m eđu njim a i koliko bi n e isp ra v n o bilo
pokušavati, da se čitav razvoj indijske filozofske misli kroz
3000 godina svede na usporedbu s nekoliko stoljeća evropske
v je rsk e filozofije u S r e d n je m vijeku. To pokazuje već for- •

• o. c., 71.

23
m a ln a skolastička klasifikacija svih indijskih sistem a u dvije
grupe: dstika i ndsiika (a firm a tiv n e i negativne), p re m a tome
da li uopće p r iz n a ju a u to r ite t »otkrivenja« (šruti) u V edam a,
ili su (po Schopenhauerovorn izrazu, koji se je ukorijenio u
historiji) »ateističke religije«.
N esum njivo je, m eđutim , da je središte indijskog um ovanja
u praktičnoj filozofiji, a metodološko jed in stv o u disciplini
p ra ktič nog uma.
Citat iz D asgupte (str. 21) rezim ira u n u ta r n ju poteškoću
povijesne raspodjele g ra đ e u indijskoj filozofiji. Istu misao
izražava H. von Glasenapp ovako: »U zapadnoj filozofiji jasno
se r a z d v a ja ju t r i razdoblja, dok se u Indiji razvoj n a sta v lja
n e p re k in u tim tokom od n a ju d a lje n ije prošlosti sve do naših
dana . . . Tako je indijska filozofija nalik na ogrom ni hram ,
oko kojega se još nalaze sta ra svetišta, koja su možda pogdje-
kad p re u r e đ e n a u pojedinostim a i n a d o g ra đ e n a novim k a p e ­
lama. N asuprot tome, u Evropi sta re se zgrade uvijek ruše, a
njihovo k a m e n je se za tim u p o tre b lja v a za iz g ra d n ju novih.«7
Velika većina indijskih filozofskih djela nap isa n a je u
obliku k o m e n ta ra i k o m e n ta rsk ih k o m e n ta ra . Taj oblik imaju
i osnovna djela, po kojim a se pojedine škole ra z lik u ju m e đ u ­
sobno. Čitava kasnija književnost na dove z uje se na sta rija
vedska v re m e n a i a r h a js k e škole.
Pod tim je okolnostim a shvatljivo, da je povijesna obradba
p ro b le m a tik e uvijek bila bitna za indijske mislioce. Na taj su
način već rano na sta la neka djela, koja su postala klasična
kao neke vrste povijesti filozofije. J e d n o je od n a jsta rijih
djela te vrste »Saddaršanasam uććaya«, ili prikaz šest osnov­
nih sistema, od H a nbhadre , početkom 6. st. n. e. Djelo se sa­
stoji od 87 strofa. Medu n a jp o z n a tije preglede spada djelo
ve dantinskog filozofa M ddhavdcdrya iz 14. st. pod naslovom
» S a rvadaršanasam graha«. Povijesna djela ove vrste pripisuju
se i Š a n k a ri i drugim najuglednijim skolastičkim filozofima.
U naše vrije m e značajna su za p ro u č a v a n je indijske filo­
zofije u prvom redu opsežna povijesna djela d v a ju indijskih
učenjaka, S u r e n đ r a n a th a D asgupte i S a rv a p a li R a đ h a k rish -
nana, od kojih je prvi bio profesor u C am bridgeu, a drugi u
Oxfordu.

7 O C., 26.

24
 4. R A S P O D J E L A G R A Đ E

P re m a događajim a od osnovne k u ltu rn o p o v ije sn e važnosti

možemo povijest indijske filozofije podijeliti ovako:
I. — Doba Veđa i sta rijih u p a n iša d a do pojave budizm a
polovinom prvog tisućljeća prije naše ere.
II. — N a sta n a k a r h a js k ih sistema i književnih eposa, do
B hagavađ-G ite.
III. — Razvoj skolastičkih sistema, koji počinje u posljed­
njim stoljećim a prije naše ere, a tr a je do m odernog
doba.
IV. — Moderno doba, koje počinje s engleskim kolonijal­
nim sistem om u 17. st.
Sa stanovišta povijesti književnosti moguće je ovu osnov­
nu shem u još poje dnostaviti i svesti je na dvije velike k u ltu r -
nopovijesne epohe, kojih se m eđa tada približavala početku
naše ere u zapadnoj povijesti. Tu bi gra n ic u pre d sta v lja o
n a sta n a k d v a ju najvećih epova indijske i svjetske književno­
sti, MahdbhCiratu i RCimiiyana. S filozofskog stanovišta, na
tom se razm eđu nalazi B hagavad-G itd, koja spada u M ahab-
hciratu, a povezuje i sintetizira na određeni p o p u la rn i način
glavna religiozno-filozofska, pa i socijalna s tr u ja n ja svoga
vrem ena.
P. Dcusr.cn, čije smo djelo spom enuli kao osnovno, uzeo je
vedsku književnost za apsolutni k rite rij, a doba od B uddhc
dalje označio je kao postvedsko. U d a n a šn jim prilika m a in-
doloških stu d ija taj kriterij nije više održiv. Težište p ro u č a ­
v a n ja d anas je u d if e re n c ira n ju klasičnih i skolastičkih siste­
ma, čija povijesna dubina još nije dovoljno istražena. S dru g e
stra n e budizam kao središnja pojava glavnih azijskih k u ltu r a
p re tp o sta v lja šire klasifikacijske osnove.
 I. VEDE
1. P O V I J E S N I P R E G L E D

P r e m a indijskoj vjerskoj p re d a ji Vede se s m a tr a ju n a ­

ukom d re v n ih m udraca, riši, čija je m u d ro st plod duhovnog
»viđenja«. Riječ Veda dolazi od k o rije n a »vid-«, koji je sa č u ­
van i u našoj riječi »vidjeti«, a značenje je u s a n s k r itu p r e ­
težno »znati«, je r je spoznaja u smislu m udrosti za Indijce
pre d m e t intuicije. Ta prvobitno viđena m u d ro st prenosi se na
učenike rišija kao »čuvenje« (šruti).
Pod pojm om Veda p o d ra z u m ije v a se čitava književnost
jednog neodređeno velikog povijesnog razdoblja. P re m a teo­
rijam a zapadnih učenjaka, n a jsta rije him ne R ig-vede nastale
su nešto ra n ije ili nešto kasnije od polovine drugog tisućljeća
prije naše ere. Indijski učenjaci teško p r ista ju da se o d re knu
u v je re n ja , da se radi o nekoliko hiljada godina više, pa i
d a n a s nera d o za uz im a ju odre đ e n a stanovišta, je r još uvijek
s izvjesnom m je ro m opravdanosti mogu sm a tra ti, da evropski
a rg u m e n ti p re tp o sta v lja ju uglavnom k o n fo rm ira n je s m editc-
ransko-biblijskim pre dodž ba m a o dubini k u ltu r n e povijesti.1
T r a ja n je sta rije g vedskog doba, za kojim slijedi razdoblje
sta rijih upanišada, računa se redovno do 8. st. pr. n. e. — Iako
su tu posrijedi ne su m n jiv o n a jsta riji spomenici čitavo indo­
evropske književnosti, neke se him ne iz Veda s m a tr a ju i na
Z a p a d u pristu p a č n ijim a m odernom čitaocu nego zreli klasični
oblici indijskog u m o v a n ja u ka snijim v re m e n im a i izgrađe­

1 D a s g u p t a (o. e., 10) n a v o d i b e z k o m e n t a r a tri m i š l j e n j a : M ax M u ll e r

— o k o 1200 g. pr. n. e. ( m i š l j e n j e k o j e d a n a s p r e v l a d a v a na Z ap ad u );
H a u g — o k o 2400 g. pr. n. e.; B al G a n g a d h a r T i l a k — o k o 4000 g. pr. n. e.

26
nim sistemima. U Indiji su Vede ostale do da n a s živo isho­
dište skoro svakog idejno prožetog književnog rada, izuzevši
potpuno sv je tovnu beletristiku.
Pojm ovni kom pleks vedske književnosti tre b a sh v a titi u
vezi sa značajem i razvojem v je rskih ž rtv e n ih obreda, od
obreda p rinoše nja ž rtvenog pića soma, pa do velikog obreda
ž rtv o v a n ja k o n ja (ašvamedha). V edska poezija i filozofija
razvija se iz te ž rtv e n e simbolike. U poredo s tom simbolikom
razvija se i b ra h m a n s k i socijalni sistem, a konačno i njegova
opreka kao p o k re tn a snaga čitave indijske povijesti od p re d -
budističkih v re m e n a pa do G andhija. Već prvi k r a tk i pregled
razvoja vedske književnosti razjasnit će nam ovu misao
vodilju.
V edska književnost prvoga razdoblja od n a jm a n je hiljadu
godina ra z v rsta n a je pod četiri naslova: Rig-veda, Y a g ju r-
iiedci, S d m a -v e d a i A th u rv a -v e d a . O rganski dijelovi Vede, koji
istovrem eno obilježavaju i povijesne raz m a k e u razvoju ove
književnosti, jesu: samhitd, brahm ana, dranyaka i upanišad.
R ig-veda je n a js ta r ija izvorna zbirka pjesam a, samhitd,
p o re d a n ih u g ru p e p re m a bogovima, kojim a su posvećene i
p re m a b r a h m a n sk im obiteljim a, iz kojih su potekle.
S d m a -v e d a se sastoji gotovo isključivo od him ni preuzetih
iz Rig-vede, koje su ra z v rsta n e p re m a ritu a ln o m toku ž rtv o ­
vanja obrednog pića some.
Y a g ju r-v e d a ta k o đ e r u ključ uje pjesničke dijelove iz Rig-
vede, ali ih ra s p o re đ u je p re m a raznim ra z g ra n a tijim žrtvenim
obredim a i dodaje im ra z ja šn je n ja u prozi.
Tekstovi A th a r v a - v e d e s m a tr a ju se z natno m lađim od Rig-
vede. U sprkos tome, u njoj nalaze prvi p u ta izraz mnogo p r i­
m itivniji oblici popularnog v jerovanja, koji su ostali isk lju ­
čeni iz k ru g a rigvedske pjesničke aristokracije. P a n te o n Rig-
vede ograničen je na mali broj v rh ovnih božanstava, o čijem
ćemo k a r a k te r u još govoriti. A th a rv a -v e d a sa drž a va m agične
form ule, koje se odnose na svijet demona. Sa stanovišta etno­
loških i općih antropoloških studija s m a tr a se pro u č a v a n je
A th a rv a -v e d e d a n a s ne m a n je važnim od p ro u č a v a n ja Rig-
vede.
Za razdobljem sa m h ita slijedi doba brdhm ana, teološko-
liturgičkih r a s p r a v a pisanih u prozi, kao ra z ja šn je n je smisla

27
raznih obreda. O vdje se počinje razvijati sp e k u la tiv n o m i­
šljenje, no kako ono ostaje vezano za ritu a listik u , iživljava se
u fantastičnim r a z ja šn je n jim a vje rsk e sim bolike i ostaje toliko
zamršeno, da je još gotovo nepristupačno.
Kao najzanim ljivija spom inje se često Satapatha-brdhma-
na. Z n a č a ja n joj je već i sam naslov, » B ra h m a n a o stotinu
putova«. — Osnov je indijske vje rsk e to le ra n c ije oduvijek
bilo u vjerenje, da m noštvo putova vodi istom religioznom
cilju, je r je religija u biti p r e d m e t doživljajne realizacije po­
jedinca (sddhand). Š a ta p a th a - b r a h m a n a značajna je i po p r ­
vom k o m e n ta ru nekih him ni iz Rig-vede. Dio ove brahm ane
je B rihaddranyaka-apanisad, koja se sm a tr a n a jsta rijo m
upanišadom . Ona se spom inje i u vezi s prvim tra g o v im a n a ­
uke o p r e p o r a đ a n ju duše; vezana je ta n k im n itim a o im ena
i pojm ove kasnijih velikih škola yoga i sd m k h y a ; jed n o m r i­
ječju, Š a ta p a th a - b r a h m a n a označava na svoj način prijelom
dviju epoha indijskog m išljenja.
D aljnji oblik razvitka nak o n brdhmayia p re d s ta v lja ju
dranyake, djela p u stin ja k a (dranya znači šuma). Form alno,
ova je v rsta vedske književnosti n a sta la ta k o đ e r iz ritu a ln o g
problem a. Kod b r a h m a n a je bio običaj, da se pod starost p o ­
vuku u šum u i posvete asketskom m e d ita tiv n o m životu. M a ­
te rija ln o prinošenje ž r ta v a tim e postaje gotovo nemogućim.
Filozofsko ra z m išlja n je o simboličkom smislu dijelova žrtve
nalazim o i na početku spom e n u te B rih a d a r a n y a k a - u p a n iš a d e .
Mjesto da ž rtv u je konja, p u s tin ja k tre b a da razm išlja o zori
(božanstvu Uša) kao o glavi žrtv e n e životinje, o S uncu kao o
njenom oku, o zraku "kao o životnom d a h u i t. d.. dok ne o b u ­
hvati čitav svem ir u je d n u p a n te istič k u viziju žrtvenog o s tv a ­
renja. Na taj se način u doba drav ya k a sp e k u la tiv n o m išljenje
oslobađa sve više ne samo ob je k ta žrtve nego i njegovog for­
m alnog značenja. Z avršno razdoblje tog oslobođenja filozof­
skog m išljenja od religioznog bilo je doba upanišada, koje se
o b ra d u je kao posebno poglavlje vedske književnosti, njen
završetak — veddnta. Na u p a n iša d e se nadovezuje dalje siste­
m a tsk a filozofija kasnijih v e d a n tin sk ih škola, koja svoj sko-
lastički v rh u n a c doseže u spoznajnoteorijskom idealizm u filo­
zofa Sankare oko 8. st. n. e.

28
 2. O P Ć I P O J M O V I
Shvaćanje, da je pojam indyd u smislu »vela iluzije« iskon­
ska p re tp o sta v k a indijske slike o svijetu i životu kao čistog
idealizma, potječe u E vropi uglavnom od S cho p e n h a u e ra .2 Ono
je shvatljivo, kad uočimo, da su prvi prijevod iz indijske
književnosti bile upa n iša đ e ,3 čiji je n a jsla vniji in te r p r e ta to r
bio n a je k stre m n iji p re d sta v n ik v e da ntinskog idealizma S a n ­
kara, u 8. st. n. e. U V edam a riječ »ma?/đ« znači n a tp r ir o d n u
moć bogova. Nekoliko stoljeća p rije S a n k a r e ja v lja se u ide­
alističkim šk o la m a m ahdydna budizm a pojam Zunyatd, »ni-
štavilo« kao podloga fenom enalne egzistencije (samsdra). U
doba na prije la z u u našu eru, kad počinju da se ra z v ija ju
p o pula rni vjerski kultovi Išvare (koji su na Z apadu bez d a lj­
njega klasificirani kao »monoteistički«), ja v lja se mciyi srodna
kozmološka predodžba, da je svijet lild, t. j. božanska »igra«.
Im ajući na u m u opasnosti p re b rz ih usporedbi ta k v ih ar-
ha jskih predodžbi s k a te g o rija m a m odernog mišljenja, ne­
ophodno je pri u sp o re đ iv a n ju indijskog politeizma s grčkim ,
koji za nas p rirodno p r e d sta v lja polaznu predodžbu, dovoljno
jasno uočiti osnovnu razliku, da je indijska filozofska misao
iskonski fenom enološka i polazi od osnova spoznajne svijesti,
dok je g r č k a misao iskonski ontološka i polazi od osnova
m a te rije . To p o tv r đ u ju i him ne iz Rig-vede uključene u ovu
hrestom atiju, koje su sta n d a rd n i p rim je ri vedske književnosti
u svim z a pa dnim p rik a z im a i d iskusijam a o ovim problem im a.
H induistički panteizam nije u k o rije n je n u biću bogova nego
u simbolici a rhetipa. P ita n je vrhovnog božanstva ostaje tu
problem re la tivnog vrijednosnog aspekta, iz kojeg pojedina
škola fo rm u lira svoja gledišta. M ikrokozm ički i m a krokozm ič-
ki simboli p re lije v a ju se n e p re k id n o u idejnom s p e k tru ovih
himni, isto kao i kozmogonijski i noetski motivi, u jasno ocr­
tanom panteističkom okviru, iz kojeg nam postaju sh v a tljiv e
m noge iracionalne predodžbe izražene igrom riječi i pojmova,
kako ćemo na nekoliko p rim je ra pokušati k asnije da p oka­
žemo. *
5 »O vo j c m dj/d, o v o ,ie v e o il u z ij e , k o j i p r e k r iv a o č i s m r t n i k a i
p o k a z u j e lm s v i j e t , za k o j i s e n e m o ž e reć i, da li p o s t o j i ili n e p o s to ji,
s v i j e t , k o j i s li č i sn u , z r a k a m a S u n c a na p i j e s k u , g d j e p u t n i k iz d a lj in e
m is li, da v id i v o d e n u p lo h u , ili u ž e t u b a č e n o m na z e m l j u , k o j e s e n e k o m e
č in i da j e z m ij a . (O ve s e u s p o r e d b e p o n a v l j a j u u n iz u m j e s t a u V e d a m a
i P u r a n a m a . )« — Welt nls W id e utid V o r s t e l l u m j , k n j. I. par agr. 3.
* V id i s l i j e d e ć e p o g la v l j e .

29
 Stalno indijsko s k r e ta n je u idealizam može se sm a tra ti
negativnom posljedicom spom e n u te razlike od naših grčko-
rim skih prapredodžbi, no toj okolnosti m o ra m o s dru g e stra n e
zahvaliti prednost, da je u indijskoj filozofiji već u razdo­
bljim a prim itivnog mitskog m išljenja sklonost k a n tro p o m o rf-
nom oblikovanju pojm ova bila znatno m a n ja nego u ranoj
grčkoj kozmogoniji, te da je indijsko m išlje n je iskonski o ri­
je n tira n o pretežno psihološko-etički. To d o k a z u ju počeci
a p s tra k tn o g m išljenja u Indiji, na koje sada prelazimo.

3. R I T A

P rv i eksplicitni pojam vedske misli nije bio mđyđ, prva

teorija nije bila teorija o «seobi duša« ili m etempsihozi, p rv a
kozmogonija nije polazila od predodžbe o vrho v n o m stvaraocu
Brahm i, ni od spe kula tive identifikacije »subjekta« dtmana
s »objektom« brahmanom, ni od pa nteističkog p ra sta v a »tat
t vam osi«, kao što ni p rv a socijalna usta n o v a nisu bile kaste.
Prvi a p s tr a k tn i pojam ra z ra đ en u d u h u o blikova nja vedske
teorije o životu i svijetu bio je pojam rito. »Doslovno« znače­
nje riječi je prem a v. G la se na ppu »raščlanjenje« (a rtik u la c i­
ja), a prem a D asgupti i R a đ h a k r is h n a n u »tok stvari«, iz k o ri­
je n a ri- (vokalno r)> čiji se glagolski smisao može prevesti i
sa »usmjeriti«. O snovno filozofsko značenje te r m in a je »pore­
dak«, s vrijednosnim naglaskom na ispravnosti i m oralno-
religijskoj snazi njegova univerzalnog važenja. G rčki izraz za
m ora ln u v rlin u ά ρ ετή potječe iz istog korijena, a ta k o đ e r i
latinska riječ ritus.
Sva su ta značenja sačuvana u sta ro in d ijsk o m pojm u rita.
Iz njega se dade izvesti osnov indijske m etafizike, etike i
socijalnog poretka.

a) »I rijeke teku putem pravednosti, i Sunce u istini sja.

a na nebu je nepovrediv put sta rih bogova.«
(Ricj-veda, I, 105)
>U stalnom su pokretu Sunce, Mjesec i zvijezde; zato se i
učenika m udrosti dolikuje stalan napor.« (Satapatha-
brahmana, II, 5, 7)

Od prvih form ulacija pojm a rita u ranim vedskim v r e m e ­

nim a pa do zrelih skolastičkih v re m e n a sre d n jo v je k o v n e filo­

30
zofije, a i kasnije, paneticizam ostaje je d n a od osnovnih te n ­
dencija indijske filozofije.
P rv i ideološki izvod iz pojm a ritu bila je te o rija o podlo­
žnosti bogova ovom vrho v n o m zakonu, teorija o relativnosti
i ograničenoj egzistenciji bogova uopće, koja je n a jja sn ije
izražena u him ni Rig-vede X, 129, uključenoj u našu h re sto ­
m atiju. Ž rtv e n i obred sim bolizira m o ra ln u snagu tog nadličnog
zakona. Ž rtv a postaje simbol kozmičke dužnosti, čijem se
isp u n je n ju prip isu je i n a sta n a k svijeta. Taj je tipični m otiv
izražen i u him ni P uruši (X, 90).
b) Svećenici (brahm ani) proglašuju se za čuvare i tum ače
tog nepovredivog zakona. Znajući taj zakon, oni znaju i u čemu
je bit djelatnosti, koja tre b a da izazove željene posljedice.
Tako r itu a ln a žrtva postaje uzor djelatnosti uopće. Vlašću nad
uzrocima i posljedicama, koja ostaje u opsegu njihove d je la t­
nosti, svećenici stječu sposobnost da m im oiđu i same bogove,
da se ž rtvom uzdignu iznad p odruč ja njihove moći. T ako se
iz p rv e a p s tr a k tn e spoznaje razvija p rv a te o rija socijalne moći
u indijskom k astinskom sistemu.
S iste m kasta nije bio ni s ta r o a n js k a ni sta ro d ra v id sk a
ustanova. On je posljedica a rh a jsk o g ozakonjenja p o re tk a i
odnosa između tih d v a ju plem enskih skupina, a n a m e tn u la ga
je jača osvajačka g r u p a A rijaca starosjedilačkoj i slabijoj
etničkoj skupini D ravida.
D ru štv e n i poredak A rijaca u ranim vedskim v re m e n im a
bio je plem enski. Plem enski poglavica, »kralj« (rađa) bio je
na slje d a n ili izabran, no nije bio apsolutni vladar. Smisao za
zakon i p ra v n o m išlje nje očituje se vrlo rano u vedskoj
literaturi.
Već u tom razdoblju spom inje se u V edam a M anu kao
praotac stv o re n ja i u tem eljitelj m oralnog i socijalnog poretka.
S tom m itskom ličnošću srest ćemo se još u poglavlju o upani-
šadam a. Osnovni indijski m o ra ln o -p ra v n i spis (dharma-šdstra)
naziva se »Manuov zakonik«. Tome se djelu pripisivala do
nedavno dre v n a starost. Danas se općenito sm atra, da je svoj
književni oblik dobilo potkraj razdoblja eposa, dakle početkom
naše ere. U tom se djelu, na pr. kaže, da bi k ra lj za je d n a k
p re k rša j m orao biti kažnjen tisuću p u ta strože nego obični
podanik. (8, 336) — U M a h a b h a ra ti se u vezi s tim e kaže:
»I svećenici bi tre b a li biti kažnjeni; što je uzvišenija ličnost,
teža tre b a da bude kazna.« (12, 268, 15)

31
 N astojanja, da se rasvijetli povijesno porijeklo kastinskog
poretka, mogu se danas rezim irati slijedećim stavom profesora
a ntropologije u C a m bridgeu, J. H. H u tto n a (ne sm e tnuvši s
uma, da bibliografija o tom e p ro b le m u o buhva ć a pre k o 5000
djela):
»Dok je tolika razlika u e tničkim p o rije k lim a m ogla da
proizvodi samo raznovrsnosti, geografski su u v je ti isto tako
m alo mogli da pridonesu uje d n a č e n ju s ta n o v n ištv a poluotoka.
Osnovno stanovište, ista k n u to u ovome djelu, jest, da je jedino
sistem k a sta omogućio ovim d v je m a te ndencijam a, da se sliju
u je d in stv e n i socijalni sistem, koji je stv a rn o dokazao u svojoj
povijesti najveću stabilnost.«* *
K ad uvažimo, da broj kasta u Indiji iznosi p re k o 3000,
jasno je, da taj sistem ne može biti »toliko k ru t, da se pojedina
k a sta ne bi mogla uzdizati na socijalnoj ljestvici.«* — U po­
g la v lju o u p a n iša d a m a osvijetlit ćemo m alo pobliže odnos
m eđu najvišim kastam a. U neortodoksnoj književnosti, osobito
u budističkim su tra m a , već u 6. st. pr. n. e. nailazim o na oštar
i otvoren otpor p ro tiv m o ra ln ih osnova kastinskog pore tk a
uopće. U po rn a borba neortodoksnih a ske tskih redova šramana
protiv ortodoksne hegem onije b ra h m a n a , n a sta v ila se tisućlje­
ćima indijske povijesti do konačne pobjede posljednjeg šra -
m anskog ideologa G andhija. O razvoju te borbe govorit ćemo
u daljim poglavljim a.

c) U daljem razvoju indijske filozofske misli izdite re nc ira la

su se iz rite dva osnovna pojma: dharvia i karm an. U prvom e
se pojam rita p ro širu je do općeg principa ka uz a lne de te rm in i-
ranosti. Da bismo iz zapadne p e rsp e k tiv e shvatili najširi opseg
njegova m akrokozm ičkog i m ikrokozm ičkog važenja, potrebno
je da prethodno, u skladu s p re tp o sta v k o m Bergsonova v ita -
lističkog dinam izm a, fiziku shvatim o kao » p re o k re n u tu psi­
hologiju«.®
P o jm u dha rm e kao zakona k o re la tiv a n je pojam k arm ana
kao akta.
K ad Bergson kaže, da se »slobodno djelo odcjepljuje (od
našega ja) poput dozrelog ploda«,7 ra z lik u je se samo u p je sn i­

* L e s c a s t e s d e l ' l t i de, P a r is ( P a y o t , 1949., f r a n c u s k i p r ije v o d ) , str r>.

i lb.
• E v o lu t i o n c r e a t r i c e , 62. izd., str. 209. ( P r e s s e u n i v e r s i t a i r e , Paris .)
7 Essai s u r l es d o n n ć e s i m m ć d i a t e s d e Ia c o n s c i e n c e , str. 135.

32
čkom osjenčanju od klasične indijske usporedbe karm ičkog
djelovanja s plodom stabla mango. Na ovo shvaćanje kao i na
pitanje o d e te rm in iz m u ili in d e te rm in iz m u n a u k e o karrnanu
vraćat ćemo se u d a ljn jim poglavljim a, je r je rita tek «anti­
cipacija zakona o karmunu« .HI površnom poznavaocu indijske
filozofije jasno je, m eđutim , na prvi pogled, da je ovaj sre ­
dišnji problem spoznajne teorije i etike u okviru naših d a n a ­
šnjih k a te g o rija jasno oc rta n u stavu Bergsonovu, koji »teži
da p r e v la d a istovrem eno i m eha niz a m i finalizam . . . p rib li­
žavajući se drugom sta novištu više nego prvome. «°
Spom injući dinam izam »životnoga daha« (prdna) u vedskoj
književnosti, vidjet ćemo, koliko je n e isp ra v n a predodžba o
statičnosti i pasivizm u indijske filozofske misli. Već ovdje
možemo navesti sliku iz Rig-veđe o homo faber-u kao stva-
laocu svijeta:
» B ra h m a sp a ti je poput kovača, što m ijehom puše iskre,
ispuhao ova rođenja. U n a jsta rije m dobu bogova n a jp rije je
iz n e b itk a iskresan bitak, a zatim njegova područja.« (X, 72)
Analiza pojm a rita im ala je svrhu, da pokaže, kako je
razvoj žrtve potpomogao, da se u tv rd i nepovrediva priroda
zakona, p re m a kojem u (žrtvena) djela proizvode svoje poslje­
dice sam a po sebi. Ovo je ta k o đ e r sm anjilo važnost božanstava
kao v rh o v n ih gospodara svijeta i naše sudbine.«10
N a u k a o riti, osim što je preteča kasnije teorije o d h ar mt
kao zakonu i o karmanu kao a k tu djelatnosti, nagovještava
ta k o đ e r već u doba Rig-vede, iako »još u m u tn o m i n e o d re ­
đenom obliku« i početak v je r o v a n ja u p re p o ra đ a n je (punar-
bhdva) nosioca m oralne odgovornosti." K asnije ćemo vidjeti,
d a taj nosilac ne m ora nužno biti tra n sc e n d e n tn i su b je k t u
smislu z apadnih religioznih shvaćanja.
»Rezimirajući etički sadržaj Rig-vede, može se reći, da je
tu m oral izraz božanskog zakona, a grijeh je suprotnost tome
zakonu. G rešnik je onaj, tko ne radi u skladu s uzvišenim
duho v n im a m bijentom , koji o k ru ž u je svijet i vlada njim e.«11*

* S. R a d h a k r i s h n a n : I n d i a n P h i l o s o p h y 1, L o n d o n , 1941.. 3. izd., str. 103.

’ Ev. cr. , 50.
" D a s g u p ta , o. c., 27.
" E. W. H o p k in s : L' e t i c a n e l l ’ I ndi a (p r ij e v o d s e n g l e s k o g ) , Bari , 1927.,
»tr. 42.
Id.

i » F ilo zo f ij a i s t o č n ih nar od a« I.
33
 4. M I T O L O G I J A

Opći naziv za božanstvo jc d e v a , izveden iz ko rije n a div-,

sjati. Našoj riječi bog u sa n sk ritu odgovara bhaga, sreća,
napredak.
U Rig-vedi susrećem o mali broj na jv iših božanstava. Tek
u A th a rv a -v e d i indijski se panteon p o p u n ja v a i popularizira.
1 ka stinski poredak b r a h m a n iz m a osniva se više na religioznim
e le m e n tim a prim itiv n e magije, nego na uzvišenim, ali vrlo
a risto k ra tsk im pre dodž ba m a sam hitd.
Uz spom enute razlike između indijskih i grčkih predodžbi
o p o sta nku svijeta, između fenom enološko-panteističkog i onto­
loškog realističkog prastava, (izvornog stava, koji daje sm je r
određenom toku filozofskog mišljenja), koji se iz tih predodžbi
razvija, potrebno je za uvid u vedski p a n te o n dodati još je d n u
psihološku k a r a k te ristik u : T ropska bu jn o st fa n ta z ije pogoduje
panteističkoj sklonosti k p re lje v im a i v e z iva nju srodnih p e r ­
sonificiranih i polupersonificiranih simbola u slivove p r o ­
m jenljivog toka, koji asim iliraju individua lna obilježja božan­
skih bića.
»Agni, ti si V aruna, kad se rađaš. Ti si M itra, k a d te
raspale. U tebi, koji si sin snage, sad rž a n i su svi bogovi. Ti si
In d ra za sm rtn ik a , koji ti služi . . . « C itirajući pje sn ik a ove
sam hite (V, 3, 1—2), O ldenburg z a k lju č u je svoja ra z m a tr a n ja
o p lu ra liz m u indijskih bogova ovako: »Misao teži točki, gdje
svaka in d iv id u a ln a ličnost, svako u sebi ograničeno biće iz ra ­
nja tek kao nepostojani m je h u r pjene na površini m ora
svebitka.«’3
»Vedski bogovi nisu konačni, sistem atski i odvojeni k a r a k ­
teri kao grčki bogovi ili bogovi ka sn ijih indijskih m itoloških
djela, purana .. . Množina vedskih bogova može površnog is tr a ­
živača navesti na pomisao, da je v je ra vedskog čovjeka bila
politeistička. In te lig e n ta n čitalac, m eđutim , ne će tu naći ni
politeizam ni monoteizam, nego je d n o sta v a n p rim itiv n i stadij
vje ro v a n ja , za koji se može reći, da iz n je g a potječu oba ta
oblika. Bogovi ovdje ne z a d rž a v a ju svoje određeno m jesto kao
u politeističkom vjero v a n ju , nego svaki od njih sad iščezava

,J H. O ld e n b u r g : D ie Rel igionen des Veda, Stuttgart, 1923., 3. izd.,

str. 102.

34
kao beznačajan, a sad zasija kao vrbovan, p re m a tome kako
postaje p re d m e to m oboža v a n ja .« '4
Iz potrebe, da se »imenom različitim od politeizm a označi
ovo obožavanje pojedinih bogova, od kojih svaki povrem eno
zauzima vrh o v n i položaj«, M a x M uller je »predložio ime ka-
thenoteizam , t. j. obožavanje jednoga boga za drugim , ili
henoteizam , obožavanje pojedinih bogova.«1'1 K ad se govori
o takvoj povrem enosti, ne sm ije se zaboraviti, da se vedska
božanstva n ik a d a ne p r ik a z u ju potpuno nezavisno od ostalih
(ovo je i je d a n ključ za ra z u m ije v a n je indijske um jetnosti,
koja razna božanstva i njihove osobine p rik a z u je u jednom
liku. često kao u p o k re tu plesa)* 156 — nego posrijedi može biti
samo »privrem eno uveličavanje moči pojedinog božanstva«. —
»Zato je henoteizam više prividnost nego stvarnost, prividnost
koja n a sta je zbog neodređenosti, čiji je uzrok nepostojanje
razvijenog antropom orfiz m a , zato što nijedan vedski bog ne
zauzima položaj Zeusa kao stalni v la d a r panteona.«17
»Obožavalac vedskih bogova ne zaboravlja sve ostale bo­
gove, kad obožava jednoga, nego je svijestan, da svi bogovi
dje lu ju skladno u smislu ispravnosti i da je svaki od njih
gospodar u sferi svoje djelatnosti. On je konačno svijestan,
da se svi bogovi slije va ju u je d in stv e n u duho v n u moć, koja
se naziva raznim imenima, p re m a tome kako se stvarno
očituje.«14
Način ili sredstvo svog in d ividualnog obožavanja Indijac
u sp o re đ u je s »prijevoznim sredstvom« (ι/άηα), pa kaže već u
Rig-vedi (X, 142, 5): »Kola su mnoga, ali je put jedan.« — Ovaj
princip je ostao tra jn o m osnovom poznate indijske vjerske
snošljivosti. P re m a naslovu već spom injane bra h m a n e , on se
naziva principom o stotinu putova.
S h e m a tiz ir a n je prik a z a indijskog p a n te o n a bilo bi nem o­
guće. Čini n am se, da slijedeći k r a tk i prikaz M onier-W illiam sa,
d a je je d n u od n a jsre đ e n ijih slika, koja je u tom okviru
moguća:

“ D a s g u p t a , o. c., 15— 16.

15 M a x M iille r: I ndi a, w h a t c a n it t e a c h us? — L o n d o n , 1896., 2. izd.,
str. 146—7.
" U s p o r e d i o s o b i t o R o d i n o v a r a z m a t r a n j a o o v o j t e m i u d j e lu : S c u l p t u ­
r e s f i v a i t e s d e I’ I n d e . »A rs A siati c a«, III, B r u x e l l e s e t Paris , 1921.
17 D a s g u p t a , o. c., str. 22., 18.
" H o p k in s , o. c., 35.

35
 »Možda je n a jsta rije i na jlje pše božanstvo bio Di/aus, ..nebo"
kao D ya us-pitar, „nebeski otac*' (Zeus ili J u - p i t e r kod G rk a :
Rimljana). Zatim, usko povezana s D yausom bila je božica
Aditi, „neizm jerna prostornost", koju su zamišljali kao m a jk u
svih bogova. Slijedila je u razvijenijem obliku ista ta koncep­
cija pod imenom Varuna, „oblikovano nebo", za koje se kaže
da odgovara A hu r a Mazdi, O rma zd u sta rih P erzijanaca, m ito ­
logiji Zand, i grčkom U ranosu . . . V a ru n a su često zamišljali
u vezi s drugom nedovoljno određenom ličnošću nazvanom
Mitra (perzijski Mithra), Sunce, „bog d a n a " .”' N akon izvjesnog
vrem ena, ove su personifikacije nebeske sfere postale previše
neodređene u odnosu prem a porastu vjerskih ideja u prosječnim
duhovim a. Zato je uskoro veliko oblikovano nebo ra sta v lje n o
u odvojene kozmičke cjeline s odvojenim sposobnostim a i
atributim a. P r v a je bila vodenasta atm osfera, personificirana
pod imenom hidra, koji stalno teži da ra sp ro stre svoje rosno
blago, ali ga u tome stalno sprečava oprečna snaga ili zloduh
nazvan Vritra. Zatim dolazi vje ta r, koji se zam išlja ili kao
jedinstvena ličnost nazvana Vdyu, ili kao skupina pokretnih
snaga, koje dolaze sa svih str a n a svijeta, a personificirane su
kao Maruti, „bogovi oluje". Istovrem eno je nekoć posve nebeski
V a ru n a spao na m jesto sedm orice sporednih bogova nebeskog
prostora, koji se na z iva ju Adi t ya. (K asnije im je broj povećan
na 12, a sm a tra n i su oblicima Sunca u raznim m jesecim a go­
dine) . . . In d ra je J u p ite r Plu v iu s ra n e indijske mitologije.
On je glavno božanstvo vedskih v je rn ik a , ako broj m olitava i*

18 S o b z ir o m na p r o š i r e n o s t M itr in o g k u lt a u m i t o l o g i j i S t a r o g a v i j e k a ,
i na s p o m e n u t e v e z e i n d i j s k e i p e r z i j s k e m i t o l o g i j e , a s f i l o z o f s k o g a g l e ­
diš ta n a j v i š e z b o g z a p o s t a v l j a n j a m i t o l o š k i h o b i l j e ž j a o v o g a lik a n j e g o v i m
apstraktnim religijskim i m oralnim obilježjim a, citiram o nek olik o op aža­
n j a O l d e n b u r g a iz s p o m e n u t o g d j e l a (str. 46—48): »Kao S u r v a t a k o je t
Mitra b io s u n č a n o b o ž a n s t v o . Č ini m i se, da n i j e m n o g o m a n j e s i g u r n o ,
da j e M it r in b o ž a n s k i p r a til a c V a r u n a b io is k o n s k i b o ž a n s t v o M j e s e c a .
M e đ u s t e p e n i z m e đ u n a j s t a r i j e g s ta n ja , k a d a j e Mitra m o r a o biti b o ž a n ­
s t v o m p r o d u h o v l j e n o S u n c e , i v e d s k e p o t p u n e o d v o j e n o s t i to g b o g a od
p r ir o d n e tj e l e s n o s t i , n a l a z i m o u A v e s t i , g d j e Mitra pr vi od b l a ž e n i h b o ­
g o v a n a d ila z i b r do Hara, s t iž e d o lij e p ih v r h u n a c a , g d j e se o t v a r a p o g le d
na d p o s t o j b i n o m A r ija c a , ..pr ij e iz la s k a b e s m r t n o g S u n c a , š t o je z d i b r z im
k o n j i m a " . . . U p r a v o se u s l u č a j u M it r e i V a r u n e o b r a z o v a o k r u g m o r a l ­
n ih p r e d o d ž b i, k o j i m a j e n a p r e d a k e t i č k o g p r o d u b l j e n j a d a v a o s v e v e ć u
v a ž n o s t, ta k o da su te p r e d o d ž b e b i t n o p r i d o n i j e l e p o t i s k i v a n j u p r i r o d n e
u l o g e tih b o g o v a . M ože s e reći, da j e o v d j e r e l ig ij s k i m o m e n t o s o b i t o
s n a ž n o is is a o m o ć kom pleksa m i t o l o š k i h p r e d o d ž b i . . . M je s t o s t a r o g
o s j e ć a j a b e s p o m o ć n e z a v i s n o s t i od p r ir o d n i h s n a g a , j a v l j a j u s e s v e v iš e
lj u d s k i, d r u š t v e n i i d r ž a v n i o d n o s i, k o j i p r e d s t a v l j a j u u z or p r e d o d ž b e o
z a v i s n o s t i od v iš ih sila.«

36
 i himni koje mu posvećene možemo s m a tra ti znakom n je ­
gove nadmoći . . . Drugi veliki bog, na jva ž niji u vezi sa ž r tv e ­
nim obredima, bio je A g ni (latinski Ignis), „bog vatre". Cak je i
Sung a, ,.Sunce“ (grčki Helios), koji je općenito prvi i najvažniji
bog svih poganskih sistema, za kojeg se pretp o sta v lja , da je
izvor topline, ra đ a n ja i rasta, g d je k a d a p r o m a tr a n tek kao
oblik ognja, a isto tako i m u n j e . . . Ova trojica, Indra, Agni i
Siirya sa č in ja v a ju glavno vedsko trojstvo. — Božica Uša,
božanstvo zore", grčka Eos, bila je prirodno vezana sa Suncem
i s m a tra n a kćerkom neba. Još dva božanstva, Ašvini, sm atrali
su se sinovim a blizancim a S unca (i njegove žene Ašvini). U v i­
jek m ladi i lijepi, oni p u tu ju u zlatnoj kočiji ispred Uše. Njih
g d je k a d a n azivaju Darsas, božanskim ljekarim a, koji „uništa
vaju bolest", a g d je k a d a N asatya, „nikada n e v je rn i" . . . Z emlja
se pod imenom Prithivi, „ prostrana", štuje kao jedna od p rv o ­
bitnih božica u Vedama, kao m a jk a svih bića. Razna se bo­
žanstva s m a tr a ju n je n im potom cim a iz veze sa Dyausom,
nebom" . . . Ako spom enutim bogovima iz Veda nadodam o im e
Y a m a , bog pokojničkih duša, koji je kasnije postao sudac
m rtvih, onda smo nabrojili gla v n e bogove kojim a se obraćaju
mani ro vedskih himni. — T reba još prim ijetiti, da domaći
k o m e n ta ri Veda često spom inju 33 božanstva, a taj se broj
spom inje i u R ig - v e d i. . . To je um nožak od tri, svetog broja,
koji se stalno p o ja v lju je u h induskim vje rsk im sistem im a . . .
N em a sum nje, da p ro m je n a im ena u indijskoj mitologiji ne
p r e tp o sta v lja nužno s tv a r a n je novog božanstva. Indra, Vayu,
M a ru ti i R u đ ra čini se da su svi bili oblici i m odifikacije jedan
drugoga, a u kasnijoj su mitologiji svi oni pod raznim im e­
nim a sa k u p lje n i u je d n u personifikaciju kao Siva. Slično je i
Siirya, Sunce, imao razne čblike, kao što su Aditya, a je d a n je
od njih, u Rig-vedi spom enut kao Višim, postao drugi član
tro jstv a , dok je Agni, oganj ili toplina, veliki stva ra la c života,
koji se u Rig-vedi naziva „ocem žrtve", a za kojt'ga se kaže,
da i sam im a t r o s tr u k u bit te je kod v je rn ik a očito često bio
Identificiran s v r h o v n im bićem, lako m ogao da se uključi u
tro jstv o kao njegov prvi član, Brahma, a kad je obožavanje
B r a h m e počelo da zaostaje za obožavanjem Sive, on je postao
jednim likom tog božanstva.«20

" Hind uis m, London, 1901., str. 22—26.

37
 U mitološkom pogledu zanim ljiv je odnos Va r u n e i hidre.
U V edam a se kaže, da »bogovi slijede zakone V arune«, a kaže
se i da »slijede zakone Inđre«. V aruni, kao bogu neba, pripisuje
se m oralni poredak u svem iru. In d ra je, m eđutim , nekoć u
p r a v re m e n im a, vodio borbu protiv bogova. I u indijskoj m ito ­
logiji postoji »krivda zbog koje su pali anđeli« u propast.
In d ra je m e đ u tim uskladio svoje v la d a n je sa sv e m irsk im z ako­
nim a i postigao potpuno pom irenje. No, ipak je, za razliku
od V arune, ostao bog ratničke, borbene pravde.
U vezi s ovim proble m im a pram itologije k a r a k te r is tič a n
je m a te r ija l iz vedske književnosti, koji iznosi A. K. Coomara-
s w a m y u djelu »H induism and Buddhism« (1943). — Ž rtv a
bogovima je ritu a ln o o b n a v lja n je iskonskog a k ta sam ih bo­
gova. Ona zato sa d rž a v a istovrem eno i g rije h i ispaštanje.
U nizu vedskih tekstova p riz n a je se, da je p rinoše nje i u b ija n je
žrtve »okrutno i podlo djelo«. — »To je istočni g rije h bogova,
u kojem svi ljudi su d je lu ju po samoj činjenici svoga o psta nka
kao odvojena bića i po načinu spoznaje u rasc je p u su b je k ta
i objekta, dobra i zla.« — U poglavlju o u p a n iša d a m a govorit
ćemo o ovim problem im a sa spoznajnoteorijskog stanovišta,
izvan m itoloških okvira.
»Tendencija, da se pojedini bog uzdiže kao najveći i najviši,
dovela je postepeno do pojm a o jednom v r h o v n o m v la d a ru
n ad svim bićima (Prajdpati), ne p u te m svijesnog poopćavanja,
nego kao nužni stepen duševnog razvoja . . . T ako je epitet
P r a ja p a ti ili »Gospodar bića«, koji je p rv e n stv e n o resio d ru g a
božanstva, bio p riz n a t konačno kao posebno božanstvo, i to
kao najveće.«21 U him ni R ig-vede X, 121, p oslje dnja kitica,
posvećena P r a ja p a tiju kao v rh o v n o m božanstvu, u tom je sm i­
slu n a k n a d n o dodana kao odgovor iskonski d u b lje m filozof­
skom pitanju.
Mitosu o Prajapatiju i Ptiruši (Vidi h im n u X, 90 u H re sto ­
matiji!) — koji p ersonificiraju kozmički p ra lik čovjeka, odgo­
v a ra u him ni X, 121 (Božanstvu TKO), a p s tr a k tn iji vitalistički
mitos o »zlatnoj klici« — hiranyagarbha — koji će p r e v la d a ti
ostala kozm ogonijska s h v a ć a n ja u doba upanišada, uz te o riju
o životnom d a h u (prdna). O rg a n sk a povezanost predodžbe o
hiranyagarbhi kao kozm ičkom ja je tu s proble m om prvog
uzroka i p o k re ta č a svjetskog zbivanja postaje u toku v re m e n a

,l D a s g u p ta , o. c., 19.

38
sve složenija. U n ju bi ovdje bilo još p r e u r a n je n o zalaziti.
Potrebno je, ipak, da iz term inoloških razloga već ovdje ra z lu ­
čimo filozofsko i tehničko značenje riječi izvedenih iz korijena
brih- (brh), koji izvorno znači bujati. Iz tog su korije n a izve­
dene riječi brahman, B r a h m d i brahman.
B r ah m an je im enica sre d n je g roda i označava princip sve-
obuhvatnosti, p rije rascjepa na su b je k t i objekt, p rije kozm i­
čkog stv a ra la štv a . Odnos brahmana p re m a bogovima ili pre m a
kozmološkim pojm ovim a kao što je hi ranyagarbha ostaje
c e n tra ln i problem , od kojega polaze i na kom e se razilaze
razne v e đ a n tin sk e i n eortodoksne škole. — Br a h md je božan-
stvo m uškog roda, koje ka sn ije postaje prvim članom vrhovnog
tro jstv a u brahm anizm u.-- B r d h m a n je svećenik, p re d sta v n ik
kaste, koja se s vojničkim plem stvom (kšatrija) bori za soci­
jalno prvenstvo. — Konačno, naziv b r ahmana označuje k n ji­
ževna djela iz razdoblja na prijelazu od Veda na upanišade.
S obzirom na n e p o tp u n u personalizaciju indijskih božan­
stava, na njihovo n e p re k id n o slije v a n je i isp re p le ta n je već u
ra n im porivim a pa nte istič ke težnje u a rh e tip sk im oblicima
m išljenja, evropski su autori posebno zapazili m noštvo i oso­
bitosti t. zv. » a p stra k tn ih bogova«, koji počinju od » sa k u p lja ­
ča« i »utovaritelja« u poljo p riv re d n im radovim a, te p oprim a ju
općenitije oblike kao »čuvari«, »izvršitelji«, »vodiči«, ja v lja ju
se na e rotskom p o druč ju kao a fe k tiv n a božanstva »gnjeva«,
»ljubavi«, »plodnosti«, »potomstva« i t. d., a na inte le k tu a ln o m
p o d ru č ju kao božanstva »govora«, »mišljenja«, »istine«, »milo­
srđa«, »vjere«, pa i »vremena«.-’’
U ok v iru kozmoloških predodžbi značajni su simboli koz­
m ičkih božanstava, životinje i predm eti. U k u ltu Sunca z na­
čajan je simbol točka (čakram), kao je d a n od najstarijih. Važni
životinjski kozmološki simboli jesu k o rn ja č a i zmija. — K o r­
n jača je simbol stv o rite lja svijeta i oca svih bića. P ostojanje
sv ije ta zavisno je od kozmičkog napora, da se održi raspon
izm eđu neba i zemlje. U n u ta r toga energetskog raspona, kao
u n u t a r k o r n ja č in a oklopa, odvija se život. U spom enutoj Š ata-
p a th a - b r a h m a n i kaže se: »Svi su stvorovi kornja č ina djeca.«

:: Usp. p o č e t a k M u n c l a k a —upuni šacl e: »Brahmćk j e n a s t a o pr vi od b o ­

nov a, k a o s t v a r a l a c s v e m i r a , z a š t i t n i k b it k a. On j e t u m a č i o z n a n j e o
brahmanu, o s n o v s v e g a z n a n j a , s v o m n a j s t a r i j e m s in u A th ar vanii" . (Ova
upam šada s p a d a u A l l i a r v a —Veilii.)
:l U sp . O l d e n b u r g , o. c., str. GO. id., i H o p k in s , o. c.. str. 47.

39
— Zm ija koja g u ta svoj vlastiti rep, simbol je prolaznosti
svijeta i onog istoga m ikrokozm ičkog i m a krokozm ičkog n a ­
pora p ra ž rtv e božanstva i n e p re k id n e d je la tnosti stvorenja,
da se održi prostor egzistencijalnog raspona, »poprijeko n a p e ta
nit«, o kojoj govori him n a Rig-vede, »oblikovani prostor«, koji
se ne sm a tr a iskonski danim u apsolutnom smislu, nego u
obliku životnog za m a h a ili je dnosta vno »daha« (ρτάηα), poput
Bergsonovog »elan vital-a«.

5. F I L O Z O F S K E R E F L E K S I J E U V E D S K I M H I M N A M A

Listajući m oderne k o m e n ta re samhita, koje smo kao n a j-

k a ra k te ristič n ije preveli za hre sto m a tijsk i dio, nalazimo, uz
ra z ja šn je n ja pojedinih detalja, uglavnom n aglašene i re z im ira n e
one misli, koje smo u p r e th o d n o m izvodu nastojali da pove-
žemo. Zato ćemo se u ovom odsječku ograničiti na pojedinačna
ra z ja šn je n ja tekstova.
1) Na lirski m otiv pjesnika Labe osvrnuli smo se već u
općem uvodu. N jegova subjektivnost, koja se osobito očituje,
k a r a k te ristič n a je za okolnosti, pod kojim a su ove pjesm e
nastale, a i za njihov filozofski nivo. Govoreći r a n ije o te m a ­
tici A th a rv a -v e d e, nagovijestili sm'o opseg je d n e p roblem atike,
koju ovdje možemo ja sn ije rezim irati, u obliku jednog opće
usvojenog stanovišta: »Sklonost, da se obrisi božanskih likova
izbrišu, vezana je za okolnost, da h im n e R ig-vede nisu p r o ­
izvod širokih n a ro d n ih slojeva, koji vole da bogove zam išljaju
zorno i da o svakom e od njih znaju pričati priču.«24
Pjesm e Rig-vede na sta le su u o k v iru b r a h m a n s k ih p je ­
sničkih obitelji, čija su im ena dobrim dijelom sačuvana, osobito
u posljednjoj desetoj knjizi, koja je n a jm la đ a . A utori nekih
pjesam a ostali su, m eđutim , polumitološki, kao u slučaju Labe,
ta k o da baš ta a r h e tip n a a p str a k tn o s t njihove ličnosti d aje
estetsko osjenčanje pjesmi. Za pjesnika L abu se kaže, da je
bio sin boga Indre, ili In d ra sam, koji je poprim io lik ptice
laba i pred rišima otpjevao hvalospjev sam om e sebi. A luzija
na ptičja krila i »ptičju perspektivu« pjesnika dovoljno je
jasna.

O. S t ra u ss : I n d i s c h e P h i l o s o p h i c , M u n c h e n , 1925. (k nj. II. K afkinc

» G e s c h i c h t e de r Ph il , in E in z e ld a r s t e llu n g e n * ) , str. 22—23.

40
 2) P jesm a »Božanst vu TKO« i »Pjesma o iskonu« sadrže
dva različita stepena kozmološkog u m ovanja. P je sm a »Božan­
stvu TKO«, čija je snaga u p ra v o u p rv o b itn o m n e dosta tku
odgovara na postavljeno p ita n je (posljednja kitica o P r a ja p a -
tiju n a k n a d n i je dodatak), polazi od mitosa o »zlatnoj klici«
(hiranyagarbha). »Pjesm a o iskonu« polazi od najdalekosežnije
apstrakcije, do koje je rano vedsko doba uopće doseglo. Pri
tom e se osobito ističu ove dvije značajne crte:
a) Iskonsko Jedno, dah prvog kozmičkog raspona, koji po­
kreće čežnja za djelatnošću, p o h ra n je n o je u Neodređenome,
koje se ne može s m a tr a ti p ra m a te rijo m , ni p ra b itk o m uopće. —
Tu se očituje koncepcija, koju smo skloni da nazovem o arhaj-
s k i m k ri t i ci z mom: Bitak i nebitak zasnovani su na m e ta fi­
zičkom neznanju. To ne z na nje postaje ontološki osnov egzi­
stencije u kasnijoj teoriji o ka r ma n u. D o k ra jč e n je neznanja
je d o k ra jč e n je egzistencije, b itk a i nebitka, je r su bitak i
neb ita k vrijednosnog porijekla. No, sam a k o n sta ta c ija m e ta ­
fizičkog problem a n e z n a n ja (uvidyd), zajednička Buddhi i
Z a ra th u štri, vuče nesum njivo korijen iz predvedskih vremena.
b) Već u Š a ta p a th a - b r a h m a n i, u n a js ta r ije m k o m e n ta ru
ovog teksta, z a k lju č u je se, da se iza negacije b itk a i nebitka
k rije misao kao praosnov, dakle osnovna afirm a c ija duha u
negaciji, ili dijalektički idealizam kao sugestivna m o d e m a
in te rp r e ta c ija .25
U vezi s ove dvije h im n e bude se kod zapadnog čitaoca
nem inovno asocijacije s v re m e n o m ka sn e antike, ne samo sa
stoicizmom, koji se razvija u doba, k a d indijska filozofija u
o k v iru g rč k o -rim sk e k u ltu r e nije više nepoznata, nego i s
dekadencijom v je re u bogove. U Indiji su prilike u tom pogledu
bitno različite. S je d n e strane, vidjeli smo, da se razvoj v je r ­
skih koncepcija odvija u n a jm a n je dva kastinski potpuno
odvojena sloja. S d r u g e str a n e sla b lje n je v je re u bogove jača
v je ru u moć obreda, a tim e i u moć b ra h m a n sk e kaste, čiji
se ugled može sh v a titi s je d n e str a n e iz okvira a risto k ra tsk e
»m aglovitosti i blagoglagoljivosti, što o b a v ija ju putove pje­
snika himni«, a s d ru g e s tra n e i sa stanovišta n a jp rim itiv n ije g
anim ističkog v je r o v a n ja u vradžbine, koje b ra h m a n i uzdižu
do filozofskog sloja, koji prelazi bogove.

Usp. S t r a u ss , o. c., 25.

41
 3) U vezi s ovakvim op a ž a n jim a k a r a k te r is tič n a je h i m na
Puruši. P u r u š a kao i P r a g ja p a ti su pe rsonifikacije iz razdoblja
nešto kasnijih generalizacija, kad je i socijalni sistem k a sta bio
već potpuno form iran. Iskonsko je ovdje shva ć a nje organske i
vitalističke kozmogonije. P u r u š a je kao i P r a g ja p a ti m a k ro -
kozmički p ra lik čovjeka — p ro to -a n th io p o s — a ne su m n jiv o
i prototip a n tro p o m o rfiz m a u in d ijs k o j' filozofiji.
Ova se h im n a može s m a tra ti najp o đ e sn ijim osnovom za
in te r p r e ta c iju indijskog »panteizma«. P r a - p u r u š a se ovdje po­
ja v lju je n a jp rije kao »neutralno« S veo b u h v a tn o (brahman),
još ne oblikovano u kozmičkom smislu. Ono stv a r a iz sebe
n a jp r ije Viragj, ženski stv a ra la č k i princip, a onda kroz n ju i
sam P u r u š a dobiva djelom ično kozmičko oblikovanje »jednom
četvrtinom « svojih a trib u ta . U fo r m ir a n ju pojedinog kozmosa,
»ženske« snage p re d s ta v lja ju prvi fe r m e n t »grušanja«. Istom
u tako »zgrušanom« svijetu m ogu se očitovati snage s u b je k ­
tivnog i objektivnog form iranja. R e la tivnost »ženskog« i »m u­
škog« principa očituje se u k r a jn jo j nerazdvojivosti su b je k ­
tivne i o b je k tiv n e p redm etnosti, u m etafizičkom k o rije n u
neznanja.
Za razliku od p re th o d n e dvije him ne, ovdje se očituje m i­
sao, da je sve što postoji samo oblik i stepen pre o b ra z b e je d in ­
stvenog organskog praprincipa.
U ovim predodžbam a, koje se kreću izm eđu prototipova
h ira n y a g a r b h a i P uruše, ne bi bilo o pra vda no tražiti nit siste­
m atsk o g jedinstva. To se jedinstvo počinje n a z ira ti tek u
slijedećem razdoblju upanišada. — »Filozofska p ro b le m a tik a
u „Pjesmi o isk o n u 1*, o tom e ka k o su b ita k i ne b ita k spojeni u
Jednom e, ostaje u pozadini religioznog interesa, koji traži
naziv za to Jedno, na koje se sve ostalo svodi.«26
Ipak se već u ra n im h im n a m a g d je k a d a m jesto »ženskog«
principa p o ja v lju je a p s tr a k tn a ideja »riječi« (vđć), a u A th a r v a -
vedi nailazim o i na »vrijeme« (kđla) kao v rh o v n i princip.
Sve su to kam eni međaši d a ljn je g razvoja indijske filozof­
ske problem atike. P osljednji (o tr a n sc e n d e n taln o s ti vrem ena)
p o sta t će je d a n od n ajhitnijih. *

w Id., 26. — U sp . O ld e n b u r g (o. c., 43): »Obradu 111 r j e š e n j e t e s u p r o t ­

n o s t i i z m e đ u j e d i n s t v a i m n o š t v a p j e s n i c i R ig —v e d e n e p o k u š a v a j u da
d a j u . M e d u b e z b r o j n i m z a g o n e t k a m a 1 p a r a d o k s im a , o n i o s t a v l j a j u i taj
za ka snij e.«

42
 4) U vezi s p ro b le m a tik o m sre dišnje filozofske ideje ovoga
razdoblja — rita, vrije d n o je sp o m e n u ti još dvije him ne Rig-
vede (X, 81 i 82), koje nisu u k lju č e n e u naše prijevode, a po­
svećene su V i š v a k a r m a n u (»Onaj čije je djelo sve«) kao v rh o v ­
nom božanstvu, »što počiva u p u p k u nerođenoga*. U ovoj se
slici n a jbolje očituje veza k a r ma n a kao p o k re tn e snage djela
i prane (»daha«), kozm ičke snage, koja u ovom kozmogonij-
=kom razdoblju s tv a r a ontički raspon budućeg pojm a spoznajne
svijesti atman.
 II. UPANIŠADE
1. IM E I P O D J E L A

U panišađe su dio Vcda, redovno zaključna poglavlja n j i ­

hovih odlomaka, kojim a su dodane kao filozofsko tu m ačenje.
Zato se nazivaju i V edanta (veda-anta, kraj Veda).
Riječ upanišad je složena, a postoje različita tu m a č e n ja
njezinog značenja. Igra riječim a poznata je k a r a k te r is tik a
b ra h m a n sk o g duha. U poeziji, a često i u filozofskim te k sto ­
vima, k o n stru k c ije etim oloških analogija provode se do a p s u r ­
da, te konačno postaju i potpuno neosnovane. R acionalna
usavršenost sa n sk ritsk e g r a m a tik e om ogućava ta k v e igre, a
s obzirom da je posrijedi jezik, koji je već nekoliko stoljeća
prije naše ere bio m rta v , g r a m a tik a ta k v im ig ra m a kom bi-
n a to rn e fantazije daje i d ire k ta n poticaj. T e rm in upanišad
može tu da nam posluži kao p rim je r:
N ajuobičajenije tum ačenje, koje nalazim o kod Max Muliera,,
ra sta v lja riječi na ove dijelove: »upa-« (pored), »ni-« (dolje)
»sad-« (sjediti). Time se označava učenik, koji sjedi do nogu
učiteljevih.
P. Deussen p re tp o sta v lja izvođenje iz korije n a »ni sad-«,
koji znači posvećenje. U panišad p re m a tom e znači ta jn u n a ­
uku, koju učenik dobiva od učitelja u tom smislu, koji je često
u tekstovim a upanišada naglašen, kako ćemo još vidjeti na
p rim jerim a.
Oldenberg izvodi značenje riječi iz updsana, što znači p o ­
štovanje ili počast.
Sankara izvodi značenje riječi iz k o rije n a »sad-« u smislu
»porazati« zato, je r je sv rh a n a u k e upanišada, odn. vedante,
da porazi prirođeno metafizičko neznanje (avidya) i da n a s
putem ispravnog z n a n ja dovede do oslobođenja (rnukti).

44
 Broj i klasifikacija upanišada p re d m e t su posebnog prouča­
vanja. P re m a Max M ulleru »prve klice upanišada« sežu u n a j ­
m anju ru k u u doba između 1000 i 800 g. pr. n. e. Doba starijih
u panišada ra č u n a se do polovine prvog tisućljeća pr. n. e., što
znači do pojave budizma. K asnije upa niša de na sta ja le su sve
do u kasni S re d n ji vijek, do v re m e n a islamske invazije. N ji­
hovu starost nije uvijek lako je dnoz na č no utvrditi. Poznato ih
je pre k o 200, a tra d ic ija redovno ra č u n a s m agičnim brojem
108. S a n k a r in izbor obuhvaća 11 djela.
N ajstarijim , p re d b u d istič k im u p a n iša d a m a sm a tra ju se:
Bri h ad dr a ny ak a (spada u Rig-vedu), Chdndogya (iz Y agjur-
vede, poznata po panteističkoj form uli »tat t v a m asi« — »to
si ti«), Kausi t aki , Aitareya, Taittiriya, Kcna, Iša i Katha.
S a n k a r in izbor o buhvaća još Prašna, M un d a ka , M d n d u k y a i
Sv et aš v at ar a upanišad, a ne sadrži K ausitaki. Max Miiller,
koji je priredio prvi sta n d a rd n i evropski prijevod glavnih u p a ­
nišada, dodao je Š a n k a rin o m izboru još Ma i tr dy ani y a u p a n i­
šad, k a r a k tc iis tič n u zbog budističkog u tje c a ja na ra n u vedan-
tinsku književnost.
B r a h m a n e , nastale u razdoblju neposredno p rije upanišada,
bile su prozna djela s u p u ta m a o ž rtve nom ritualu. Te su se
up u te z natno m ije n ja le p re m a m je stu i vre m e n u , tako da su
se postepeno iz tih razlika u tu m a č e n ju istih b r a h m a n a razvile
razne verzije tekstova i škole, koje su ih zastupale. P re m a
školam a i b r a h m a n a m a , o koje su p rv o b itn o bile vezane, do­
bile su upa niša de redovno svoje ime. P o p u la r n e k r a tk e u p a ­
nišade, Kc na i h d , im aju izvorno ta k o đ e r im ena svojih škola,
T a la v a k a ra i Vagjasaneyi, a kraće ime su dobile po prvoj
riječi svoga teksta, koja je k a ra k te ris tič n a za čitav sadržaj
(»Kena« je in s tr u m e n ta l upitne zam jenice »kah«, dakle, »ki­
me?« ili »po kome?« — »Išavasyam znači »bogom prožet«.)
U E vropu su u panišade došle preko Perzije. Polovinom
17. stoljeća perzijski sultan M u h a m m a d Dara S h i k o h dao je
prevesti oko 50 upanišada. Pod istim perzijskim naslovom
»Oupnekhat « preveo ih je 1802. s perzijskog na latinski F r a n ­
cuz Axiquetil-Duperron. — Ovaj još veoma zam ršeni prijevod
postao je najm ilijim životnim pratiocem filozofa Schopenha-
u e ra čija je vlastita filozofija prvi puta u m oderno doba d u ­
boko prožeta osnovnim idejam a vedantizm a, iako je daleko
od toga, da bi se mogla s m a tr a ti njihovim a d e k v a tn im tu m a ­

45
čenjem. U uvodu prvom izdanju svog životnog djela »Welt als
Wille und V orstellung« (1818 g.), piše S c ho pe n ha u e r o tome:
» .. . K an to v a filozofija je jedina, koju je neophodno do­
bro poznavati, da bi se razum jelo ono, što ja hoću da izlo­
žim . . . A sada pre tp o sta v im o čitaoca, koji je bio poučen u
izvornoj indijskoj m u d ro sti i koji se je s njom saživio; taj će
biti sp re m a n u najvećoj m je ri da ra z u m ije ono, u čemu hoću
da ga poučim. N jem u se m oja n a u k a ne će činiti s tr a n a kao
drugim a, a još m a n je n e p rija te ljsk a , je r bih mogao reći, kad
u tom e ne bi bilo priz v u k a taštine, da m edu odvojenim t v r d ­
njam a, od kojih se sastoje upanišade, nem a ni je d n e koja ne bi
proizlazila, kao posljedica koju je lako izvesti, iz misli koju ću
ovdje obrazložiti, iako se taj izvod još ne nalazi u upa-
nišadama.«

2. F I L O Z O F S K I D U H U P A N I Š A D A

U panišade često zasijecaju u srž filozofskih problem a. U

m noštvu novih značenja i pojmova, koje tu srećemo, lako je
zapaziti sm je rn ic e zaokreta u razvoju filozofske misli i uočiti
snagu koja će vla d a ti tisućljećim a sistem atskog ra d a k a sn ijih
indijskih mislilaca i škola, svjetlost, koju ne će moći da ugase
ni najsurovije, a ni k u ltu r n o n a jsn a ž n ije invazije. Ipak, u
sam im u p a n iša d a m a još ne nalazim o siste m a tsk u r a z ra d u tih
»novih« ideja. Samo Indijac može da nam prikaže, što je
moglo da znači njihovo b u đ e n je u toj tisućljetnoj prošlosti.
»N ajranije upanišade im aju skoro m isterioznu snagu izraza,
b a re m za indijsko uho. One su je dnosta vne , jezgrovite i p r o ­
d iru do srca. Možemo ih čitati i čitati uvijek ponovno, a da
nas ne zamore. Ti su reci svježi kao što su oduvijek bili. U
tome je njihov čar, nezavisno od ideja, koje žele da n a m
priopće.«1
Ne m a n je jed n o sta v n o i neposredno je r a z ja š n je n je te
okolnosti, koje nam daje veliki pjesnik Rab in dr a na t h Tagore:
»Ovo je bilo moguće zato, je r se upan iša d e ne osnivaju na
teološkom razm išljanju, nego na isk u stv u d u h ovnog života.

1 D a s g u p t a , o. c., 38.
! P r e d g o v o r d j e l u S. R a d h a k r i s h n a n a : P h i l o s o p h y o f t h e U p a n i s h a d s
(1924). (C it ir an o p r e m a R a d h a k r i s h n a n o v u d je lu : T h e P r i n c i p a l U p a n i s h a d s ,
L o n d o n , 1953., s t r . 940.)

46
 Dasgupta pokušava, da nam to isto obrazloženje dade iz
povijesne perspektive: »U u p a n iš a d a m a je stav potpuno izmi­
jenjen. a interes nije usredotočen u v a n jsk o m stvaraocu, nego
u sam om e sebi. P riro d n i razvoj m onoteističkog stava u Vedama
mogao je prijeći u neki oblik r a z ra đ en o g teizma, ali se nije
mogao ra z ra d iti u n auku, da je u sam om e sebi (dtman) jedina
realnost, i da je sve ostalo duboko ispod te realnosti. Ovdje
n em a odnosa izm eđu v je r n ik a koji moli i onoga kome se moli.
N ema molitve. Čitavo se p ita n je svodi na v r h o v n u istinu, a
čovjek sam u sebi ra z o tk riv a najv e ć u realnost.«3
I e vropski su učenjaci bili iznenađeni ovim u n u ta r n jim
obra to m u razvoju staroindijskog m išljenja. Još i danas ima
pokušaja, da se naglase sm je rnic e koje su ostale m a n je zapa­
žene. T ako bečki indolog Erich Fraxnvallner, na čijem ćemo se
tu m a č e n ju ka sn ije posebno zadržati, shvaća čitav problem
filozofske misli u u p a n iša d a m a ovako: >-Faktori, s kojim a se
ovdje p o k u ša v a ju riješiti posta vlje na p itanja, jesu prirodne
snage i p rir o d n a zbivanja, a duh, u koje m u se nastoji naći
rje še n je pitanja, pokazuje skoro p riro d o z n a n stv e n u jasnoću
i sam ostalnost. K ako je došlo do tog zaokreta, to n a m još nije
razjašnjeno.«
Tekstovi, na kojim a ćemo se i mi zadržati, sugerirali su
teze o tome, da nosioci novih ideja u to doba nisu bili b r a h ­
mani, nego p redstavnici vojne a risto k ra c ije (kšatrije). — Po­
ja v a budizm a ide osobito u prilog tak v o m shvaćanju. Ne zala­
zeći u ocjenu hipoteza o k v a lita tiv n im p ro m je n a m a , koje se u
ovom razdoblju naziru, poći ćemo ipak od osv rta na socijalne
p rilik e u Indiji polovinom prvog tisućljeća pr. n. e., je r su one
dovoljno proučene, a s n jim a se suočavam o u svim tekstovim a.

3. D R U Š T V E N E P R I L I K E I L I K M U D R A C A

I
Dok se m u d ro st svećeničke kaste b r a h m a n a tokom vjekova
u k a lu p ila u ritualistički form alizam , p r e tp o sta v lja se, da je
svjetovno p lem stvo (kšatrije) na tu slabost su p a rn ič k e kaste
reagiralo tako, da je iz svoje sre dine počelo da obnavlja i
oživljava in te le k tu a ln u bit sta re nauke. Već u spom enutom

>o. C., 33

47
prelaznom dobu a r a n y a k a ili pu stip ja č k ih tr a k ta ta , počeli su
u Indiji da b u ja ju vjerski po k re ti šramana, asketa, »odvraće-
nih od života«, koji su k r a jn ju spoznaju tražili u u n u tr a š n je m
»viđenju« (vidyd), a obredim a su sve izrazitije davali tek
simboličko značenje. Konačno je i pojam b r a h m a n a kao p r e d ­
sta v n ik a kaste dobio ta k v o simboličko značenje. S pojavom
budizm a sva ta s tr u ja n ja i pojedinosti izlaze na vidjelo i u
književnim d o k u m e n tim a tog doba.
U upanišadim a, m eđutim , nalazim o te iste prilike ocrtane
u prizorim a, koji m odernom čitaocu m ogu da se p rič in ja ju
g d je k a d a kao odlomci iz ro m a n a ili dram e. Tu n a s tu p a ju v la ­
d a ri kao posjednici najvišeg z n a n ja i viđenja. Žene živo su ­
d je lu ju u duhovnom životu, često p u ta na lite ra rn o naglašen
način. B r a h m a n i p r im a ju u n a u k u učenike nepoznatog ka-
stinskog porijekla, je r v je r u ju da je bistrin a u m a i otvorenost
d u h a dovoljan dokaz p orije kla iz više kaste: »Samo b r a h m a n
može da govori tako otvoreno. U zim am te u n auku, je r se
nisi udaljio od istine«, kaže učitelj G otam a m ladom e S a ty a -
kami, čija m a jk a ne zna, tko m u je bio otac, je r je »u svojoj
mladosti, kad ga je začela, posvuda vršila sve kućne poslove.«4
Tu susrećemo, konačno, i sCidru, p r e d sta v n ik a n ajniže kaste,
koji »u sjeni taljiga češe svoju lepru«, a koji ta k o đ e r postiže
najvišu spoznaju, iako bi po ortodoksnom v je r o v a n ju p r e d ­
sta v n ik u niske kaste tre b a la da »prsne glava«, ako čuje uzvi­
šenu nauku.
Osnovno je obilježje ličnosti tih m udraca, d a nisu ideali­
zirani ni uzdignuti iznad svoje sredine. »Značajno je za Vede
u cjelini, da se tu ne p o ja v lju je nijedna „vidovita" ličnost
izdvojeno u prvoj liniji spoznaje, kao otk riv a č svega zn a n ja
i vrhovni ideal čitave m ora lne d je la tnosti . . . U to vrlo staro
v rije m e još važi p lu ra listič k o ,sh v a ć a n je o o tk riv a č im a najviše
m udrosti.«5

II

N ajživopisnija ličnost ovog razdoblja, m u d ra c kojem se

p rip isu ju m noga v ažna obilježja novoga pogleda na svijet kao
i niz smionih ideja i zasluga, koje su dokazano m nogo k a s n i­
jeg datum a, bio je Y dg j na v al k ya , glavni nosilac ra d n je n a j­

' C h b n d o g y a - u p . , IV, 4, 5.
s H. v. G la s e n a p p , o. c , str. 87.

48
starije, Brihadaranyaka-upanisade. U Š a ta p a th a - b r a h m a n i s u ­
srećemo Y a g jn a v a lk y u prvi p u ta kao odličnog poznavaoca
bra h m a n sk o g rituala. U upanišadi je nosilac ideje o sveobu-
hvatnosti atmana, je dinstvenog duhovnog principa. Njegovo
se ime p o ja v lju je još u M a h a b h a r a ti (XII, 310) i u P u n in a m a ,
sre d n jo v je k o v n im religiozno-filozofskim spisima. P rip isu je mu
se i je d a n mnogo k asnije nastao p ra vnič ki spis.
Im e Y a g jn a v a lk y a znači »potomak svećenika koji prinosi
ž r tv u obučen u odijelo od lika«.
Nekoliko prizora iz njegova života, opisanih u B r ih a đ a r a -
nvak a -u p a n iša d i, navodim o zbog filozofske atm osfe re sredine
i vrem ena, koja se u n jim a odražava.

G janaka, v la d a r Videhe, prinosio je žrtvu, a svećenike je

bogato obdario. Tu su se sakupili b r a h m a n i iz plem ena K u ru
i Panćala. G ja n a k a je želio da dozna, koji je od tih b r a h m a ­
na na jučeniji. Zato zatvori u ogradu hiljadu goveda, a sva­
kome je bilo obješeno na rogove po deset dukata.
T ada im reče: »Poštovani b ra h m a n i, onaj m eđu vama, koji
je najbolji poznavalac brcihmana, neka odvede ova goveda!«
No, b ra h m a n i se nisu usuđivali. T ada Y a g jn a v a lk y a reče
svom e učeniku: »Sam ašrava, sinko, vodi ova goveda!« A
ovaj ih odvede. T ada se b ra h m a n i naljutiše: »Kako on može
reći, da je m edu nam a svima najbolji poznavalac b r a h m a ­
na?« — Tu je bio i Ašvala, G ja n a k in žrtveni svećenik, koji
upita: »Zar si ti, Y agjnavalkya, najbolji poznavalac b r ah­
mana m edu nama?« — Y ag jn a v a lk y a odgovori: »Mi se k la ­
n ja m o p re d najboljim poznavaocem brahmana, ali želimo
ova goveda.« — T ada A švala poče da ga i s p i t u j e . . . (III.
1. 1- 2 )

Y a g jn a v a lk y a je svojim odgovorim a n a d m u d riv a o jednog

b r a h m a n a za drugim . J a v lja ju se školski drugovi iz mladosti,
koji su s n jim e kao daći skupa putovali svijetom, pa se sje­
ćaju d o g a đ a ja i pitanja, o kojim a su ra sp ra v lja li u tom i tom
plem enu, u toj i toj kući. Odgovori Y agjriavalkye odlikuju se
često ironijom i sarkazm om ; dovodi ih svojim p ro tu p ita n jim a
do apsurda. Tipična b ra h m a n sk a diskusija te v rste tra ž e n je je
kozmološkog prapočetka, p r u n u m mobile, u objektivnoj sferi
fenom enalnosti. Za tu se tem u h v a ta i posljednji diskutant,
Vidagha Sakalya, kojega Y a g jn a v a lk y a p oz dra vlja riječima: 1

1 »F i lo z o f ija is t o č n ih n a r o d a I.
■19
»Tebe su, dakle, ovi b r a h m a n i poslali da vadiš keste n je iz
vatre!« — Sakalya, m eđu ostalim, pita:
»Koje ti je božanstvo u zenitu?« — »Agni.« — »A na što se
oslanja Agni?« — »Na riječ.« — »A na što se oslanja riječ?«
— »Na srce.« — »A na što se oslanja srce?« — »Budalo«,
odgovori Y a gjhavalkya, »zar misliš, da to može biti negdje
drugdje, izvan nas? Kad bi bilo izvan nas, mogli bi ga po­
jesti psi i razgrabiti gavrani.« (III, 9, 24— 25)

N ajslikovitiji, a i n a jin te lig e n tn iji lik u diskusiji je učena

b r a h m a n k a G argi V ačaknavi, koja se dva p u ta ja v lja za riječ,
a u n a s tu p u joj je n aglašena sam osvijest viteza na tu r n ir u :
»Kao kad bi h r a b a r ju n a k iz p lem ena Kaši ili V idheha n a ­
peo luk, a u ruci m u dvije oštre ubojite strijele, pa se posta­
vio protiv tebe, isto ti se tako s u p ro tsta v lja m i ja sa d v a
pitanja, a ti mi odgovori!« — »Pitaj, Gargi!« O na reče: »Ono,
Y agjnavalkya, što je iznad neba, što je ispod zemlje, što je
između njih, ono što se naziva prošlošću, sadašnjošću i b u ­
dućnošću — od čega je to ispredeno i satkano?«
O dgovor je: dkdša — prostor.”
Na slijedeće pitanje: »Od čega je p ro sto r ispreden i s a t­
kan?«, Y a g jn a v a lk y a odgovara:
»To, Gargi, poznavaoci b rahrnana naz iv a ju „ono neprolazno'1
(tad akšaram). Ono nije ni k ru p n o ni sitno, ni k r a tk o ni
dugo, ni žarko ni mokro, ni sjenovito ni tam no, ni zrak ni
prostor, nespojivo je, bez okusa, bez mirisa, bez vida, bez
sluha, bez glasa, bez razum a, bez sjaja, bez daha, bez usta,
bez m jere, bez u n u tra šn jo sti i bez vanjštine, niti ono što
jede, niti što jede njega.« (III, 8, 2—8)

' AkASa j e s p e c i f i č n a k a t e g o r i j a i n d i j s k o g m i š l j e n j a , k o j a n e m a e k v i ­
v a l e n t a u z a p a d n o j f i l o z o f i j i (o sim m o ž d a u p r e t p o s t a v k a m a B e r g s o n o v e
teorije pam ćenja, koje bism o m ogli nazvati njeg o v o m tra n scen d en ta ln o m
e s t e t i k o m ; u s p o r e d i c i t a t e u bilj. 9, p og l. VII.). U i z v j e s n o m s m i s l u AkA-
ša im a s v o j s t v o , k o j e A u r o b i n d o n a z iv a » n e is c r p n o m r e z e r v o m p a m ć e n j a .
— O v d j e n a m se p r i j e v o d r i j e č j u »prostor« č i n i a d e k v a t a n , t i m v i š e što
se upanišade pozivaju i na v r ije m e u istom sm islu kao prapočetak u
o k v i r u t e o r i j e o At marni . N iž e , u o d g o v o r u A r ta b h fig i, p r e v o d i m o AkAša
sa »eter«, k o j i se t e r m i n t a k o đ e r u o b i č a j i o k a o p r e v o d i l a č k a a l t e r n a t i v a .

50
 U ranijoj diskusiji G argi jc pitala o h ije ra rh iji svjetova.
Došavši do svjetova P r a ja p a tija ili iskonskog stvaraoca, koji
je ljudski lik stvorio po svojoj »slici i prilici«, G argi pita: »Od
čega su svjetovi P r a ja p a tija ispredeni i satkani?« — Odgovor
je: »Iz svjetova brahmana.« — Na pitanje: »I/. čega su svje­
tovi brahmana ispredeni i satkani?« — Y a g jh a v a lk y a odgo-
va ra:
»Gargi, ne pitaj previše, je r će ti se ra sprsnuti glava.
(III, 6, 1)
Na k r a ju G argi kaže: »Poštovani b ra h m a n i, možete biti
sretni, da se od njega ra sta n e te s dubokim naklonom. Nikad
ga nitko od vas ne će pobijediti u z n a n ju o brahmana.«
Još značajnije za »opasnost« nove n a u k e i mistični oprez,
koji počinje da ovija njeno širenje, dje lu je na ovom tu r n ir u
na stu p b r a h m a n a G ja r a tk a r a v e A rta bha ge :
»Y agjnavalkya«, reče cn, »kad čovjekov glas nakon smrti
prijeđe u oganj, dah u zrak, vid u Sunce, duh u Mjesec,
sluh u prostor, tijelo u zemlju, duša u e te r . . . . gdje je tada
čovjek?« — Uzmi me za ruku, dragi A rtabhaga! Nas dvo­
jica sami treba to da znamo. O tome ne tre b a m o govoriti u
javnosti.« — U daljivši se, nastave razgovor. P re d m e t razgo­
vora bijaše k u r m a n (djelatnost); p re d m e t njihovih pohvala
bijaše k ar man. Dobrim se djelim a postaje dobar, a zlim
djelim a zao. — T ako ušuti i G ja r a tk a r a v a A rtabhaga. (III,
2, 13)
Y a g jn a v a lk y in a »tajna nauka« ovdje postaje osnovom k a ­
sniji· B u d d h in e n a u k e o p r e p o r a đ a n ju (pnnar-bhciva) »bez
duše i individualnosti« (nauka o an-atmanu), p re m a kojoj
m o ra ln e v rije d n o sti djela postaju p o k re tn a snaga u mikrokoz-
m ičkom i m akrokozm ičkom razvoju, a ne ličnosti koje ih
vrše. I po Y a g jn a v a lk y in im riječima, onaj tko ne shvati m e ta ­
fizički smisao ove na u k e o m oralnoj djelatnosti, ostaje žrtva
b e s k r a jn e p atnje, bez obzira na vje rsk e obrede koje vrši.
D užnost je brfđim ana bila. da u m ladosti služi učitelja i
od njega stječe znanje. K asnije se je vraćao u svjetovni život
i stjecao »zlato i goveda«, ne samo svojom m udrošću, nego i
raznim d ru g im oblicima radinosti. P o tk ra j života b ra h m a n
tre b a da se povuče u samoću i da živi pu stin ja č k im životom.

51
Naša u panišada sad rž a v a ta k o đ e r je d a n od n a jlje p ših opisa te
posljednje p re k re tn ic e u životu m ud ra c a :
Y a g jn a v a lk y a je imao dvije žene, M aitreyi i K atyayani.
M aitreyi se odlikovala m udrošću, a K a ty a y a n i je imala samo
»znanje koje je svojstveno ženama«.
»Maitreyi« — tako reče Y a g jn a v a lk y a — »ja se spre m a m
da otidem iz ovoga stanja, pa ha jd e da n a p ra v im na godbu
između tebe i K atyayani.« — M aitreyi odgovori: »Kad bi,
gospodaru, čitava ova zem lja ispunje na blagom bila moja,
bih li zato postala besmrtna?« — »Ne bi« — reče Y a g jn a v a l­
kya. — »Živjela bi životom bogataša, no b e sm rtn o st se ne
stječe blagom.« — A M aitreyi: »Šta će mi ono, od čega ne
ću postati besm rtna. Ono što si spoznao, gospodaru, to mi
reci!« — Y a g jn a v a lk y a odgovori: »Draga si mi bila i do
sada, a još si više sada, kad govoriš ovako drage riječi. Do­
đi, sjedi, pa ću ti razjasniti, a ti pažljivo prati m oje izlaga­
nje!« — T ada nastavi: »Zbilja, nije nam m už drag iz ljubavi
prem a mužu, nego iz ljubavi p re m a a tmanu. Nije nam žena
draga iz ljubavi p re m a ženi, nego iz ljubavi p re m a atmanu.
Nisu nam djeca d ra g a iz ljubavi p re m a djeci, nego iz lju ­
bavi p re m a a tm an u . . . Nisu nam bogovi dragi iz ljubavi
prem a bogovima, nego iz ljubavi p re m a atmanu. Nije nam
sve ovo drago iz ljubavi p re m a svem u ovome, nego iz lju ­
bavi p re m a atmanu. Samo a t m a n tr e b a gledati, slušati, o
n je m u misliti, u njega se zadubiti. M aitreyi, samo gledajući
i slušajući dtman, misleći o njem u i spoznajući ga, znadem o
sve.« (II, 4, 1-—5)

III

Liku Y agjnavalkye odgovara kao estetski kontrast, m la d e ­

nački lik indijskog Orfeja, Naći ket e u Katha-upanišadi. Priču
o njem u susrećem o n a jp rije u Rig-vedi, a vraća se i u doba
bra h m a n a . N aćiketa je bio sin sirom ašnog b r a h m a n a V agja-
sravase, koji je kao n a g ra d u svećenicima za prine se nu žrtvu
mogao da dade samo nekoliko starih, oronulih k rava. N aćiketa
se osjećao posliden zbog toga, pa zatraži od oca, da im kao
n a g ra d u dade njega. Otac se razljuti i reče, da ga radije pokla­
nja Yami, bogu smrti. T ako N aćiketa odlazi u carstvo smrti.

52
No, Y am a nije bio kod kuće, te je N aćiketa m orao da ga čeka
tri d a n a bez jela i pića. Budući da je u v re d a držati b ra h m a n a
u svojoj kući, a da ne bude pogošćen, Y am a ponudi mladiću,
kao n a d o k n a d u za p ropušte no gostoprim stvo, da će m u udo­
voljiti trim a željama. N aćiketa zatraži: »Pusti me, da se vratim
živ svome ocu! Reci mi, kako da ne iscrpim moć dobrih djela!
Reci mi, kako da sav la d a m ponovnu smrt!«
P o slje d n ja dva p ita n ja odnose se na problem m ora lne d u ­
žnosti, koji će postati središnja tem a Bhagavad-Gite, a u
najužoj vezi s n a u k o m o k ar ma nu , i na problem p r e p o ra đ a n ja
(p u n a r - b h đ v a , ili, k a k o se ovdje kaže, ponovnog u m iranja,
p u na r- mr i t y u) , m etem psihoze ili rein k a rn a cije , p re m a t e r ­
minu, koji se redovno u p o tr e b lja v a na Z apadu. Specifičnost
ove posljednje n a u k e u indijskoj filozofiji jest, da je vezana
ne samo za je d n u o d re đ e n u kozmološku koncepciju, s kojom
smo se već upoznali, nego i za specifičnu n a u k u o d e te r m in i­
zmu, koji fizički k a u z a lite t svodi na m o ra ln u uzročnost. »Čo­
vjek je n asljednik svojih djela«, to je glavna nauka, s kojom
je N aćiketa tre b a o da se v ra ti iz ca rstv a smrti.
»Kao usjev zrije sm rtnik, k ’o usjev se preporađa.« (I,
1. 6 )
Slično sta v u Y a g jnavalkye, kad je bila posrijedi m e ta fi­
zička pozadina n a u k e o k ar ma nu , slično sta v u K rišne u Bha-
ga vad-G ili, kad je posrijedi problem odnosa k ar ma n a i mdye,
slično (sit venia verbo) sta v u K a n ta u problem u odnosa p r a k ­
tičnog um a p re m a spoznaji n o um en o n a — i bog Y am a želi da
u m a k n e ovom p ita n ju nudeći prednosti na drugim p o d ru č ji­
ma, pa moli N aćiketu, da ga oslobodi ove obaveze, nudeći m u
za u z v ra t bilo koje dru g o zem aljsko ili nebesko blago. Naći­
keta, m eđutim , ne popušta napasti. Ipak, u sporedba s Gitom,
na koju ćemo se još osvrnuti, ostavlja otvoreno pitanje, da li
se na svjetlosti dana njegov plijen iz ca rstv a sm rti održao
bolje nego Orfejev.
Spoznaja, kojom se N aćiketa odrvao mayi, kad je Yama
htio da ga obm ane, bila je u biti negativna:
»Sve to prolazi od d a n a s do sutra, o Sm rti, i iscrpljuje
snagu osjetila,
a čitav je život k ra ta k . Zadrži svoje kočije, plesove i
pjesmu!« (I, 1, 26)

53
N auka o p r e p o ra d a n ju u k r a tk o je ova:
»Neki se u tje č u u u tro b u m ajke, da bi se utjelovili,
drugi se stječu u bića usta lje n a lika, p re m a svojim d je ­
lima, p re m a svome znanju.« (II, 2, 7)
Na k r a ju upan iša d e N aćiketa je stekao »oslobođenje od
strasti i smrti«.

IV

V rhovna form ula indijskog panteizm a, »Tat t v a m asi«

(»To si ti«), koja izriče id e n tite t n a jd u b lje g svojstva (atman)
u svakoj je dinki ograničene egzistencije s apsolutnim d u h o v ­
nim principom svem ira ( paramdtman), vezana je za im e S??e-
takete, sina slavnog vedskog učitelja U dđa la ke A rune, čiji je
učenik bio i Y agjh a v a lk y a . U k a r a k te r u Š v e ta k e te nalazim o
crte one iste sam ovolje i sam osvijesti, kojom se odlikovao i
Y agjhavalkya. U ovom slučaju ne možemo se oteti utisku,
iako je posrijedi je d n a od dvije n a js ta r ije upanišade, Čhan-
dogya, da se dekadencija b r a h m a n s k e kaste u dubljoj filozof­
skoj nauci želi naročito naglasiti. Š v e ta k e tin otac n a jp r ije
šalje sina k r a lju A svapati Kaikeyi, da ga pouči u onome, što
on sam ne zna, a kasnije se i U dđa la ka p r id r u ž u je g ru p i b r a h ­
m ana, koji p ro u č a v a ju n a u k u o đ t m a n u i b r ahmanu, pa po­
laze, na njegov poticaj, tome istom k ra lju , od kojega i dobi­
vaju n a jd u b lju pouku. (Izvodi iz C h a n đ o g y a -u p a n iša đ e o ovim
te m a m a uključeni su u h re sto m a tijsk i dio ove knjige.) 4

4. O S N O V N I F I L O Z O F S K I S T A V O V I

A) B R A H M A N I ATM AN

Središnji stav ve đ a n tin sk e nauke, kojoj je ishodište u upa-

nišadam a. jest identitet br ahmana i đtmana.
Dosad smo ova dva te rm in a in te r p r e tir a li uglavnom kao
principe m a krokozm osa i mikrokozmosa, a id e n tific ira n je biti
svem ira i biti svijesti nazivali smo v e d a n tin sk im panteizm om .
Sada je potrebno, da ove pojmove ra z ra d im o nešto pažljivije
i kritičnije.

54
 Metafizička identifikacija br a h ma na i d t ma na im a poslje­
dicu, već u doba Rig-vede, da se i te rm in i u p o tre b lja v a ju
naizmjenično, bez razlikovanja, kad se želi označiti »bilo
k r a jn ja bit svem ira, bilo životni dah u čovjeku. Kasnije, u
upanišadam a, vidimo da se riječ b r a h ma n općenito u p o tr e ­
bljava u prvom smislu, a riječ d t m a n označava n a jd u b lju bit
Čovjeka. P ri tom e se u u p a n iša d a m a snažno ističe, da je to
dvoje jedno te isto.«7
Isto se tako ističe nem ogućnost definicije ovih pojmova.
Još od Y a g jh a v a lk y e potječe odgovor: »Neti, n e t i « (»Ne to, ne
to«) na p ita n je o tome, šta je dt man, ili šta je brahman.
U našem izboru iz Ć h a n d o g y a -u p a n iša d e pokušava se još
kozm ološkim dokazom pobijati novi stav, da je b r ahman
neb ita k (asat). K e na -upa niša d, u k lju č e n a u našu h re s to m a ti­
ju, je d a n je od n a jz n a č ajn ijih d o k u m e n a ta o p rije lom u d v a ju
gledišta, kozmogonijskog i noetskog, na pomolu a rh a jsk o g
kriticizm a u indijskoj filozofiji. S u m n ja izražena u »Himni o
iskonu« razvija se ovdje u t e m u o nemoći bogova. Daleko od
toga, da bi značila negaciju sv e obuhvatnog b r a h m a n a , teza o
»nebitku < zasniva se na njegovoj »neutralnosti« ili kozmičkoj
inkom e nzurabilnosti. K asnije, kad p ita n je njegovih ontolo­
ških relacija p re m a kozmosu dovodi do form ulacije određenih
teza, stav o »nebitku« razvija se p re m a jednom od osnovnih
prin c ip a indijske logike, ć dt uh- kot i ili »četveročlanosti«, u
tezu o »ni bitku, m nebitku, ni b itk u -i-n e b itk u , ni n iti-b itk u -
n iti-nebitku«, kojom je B ud d h a form ulirao irclacionalnu
tran sc en d en tn os t nirvane.
I onda k ad se u u p a n iša d a m a form ulacija metafizičkog
p ro b le m a izvodi do k r a jn je a pstrakcije, još se uvijek osjećaju,
u bližoj ili daljoj pozadini, polazne m itološke predodžbe. U
K e n a -u p a n iša d i a p stra k tn i m etafizički dio n a u k e jasno je
razlučen od mitološkog ilustrativnog, koji je n a k n a d n o dodan.
N a su p ro t tome, d ru g a k r a tk a upanišada, Iša, koja za Indijca
i da n a s p re d s ta v lja neiscrpnu riznicu m etafizičkih d ra g o c je ­
nosti, zavita je u m istiku pjesničkog izraza. P a ipak i iz nje
neki stavci iste n a u k e proistječu neusporedivom jasnoćom.
Zato ćemo se k r a tk o zadržati na analizi tih d v a ju upanišada.
P re th o d n o je potrebno ocrtati okvir m etafizičkih m oguć­
nosti toga razdoblja: 1

1 D a s g u p t a , o. c., 45.

55
 »N ajsnažnija str u ja m išljenja, koja je izražena u većini
tekstova, sm atra, da je d t m a n ili b r a hm an je d in a realnost, a
sve je ostalo p re m a n je m u nerealno. D ru g a s tr u ja m išljenja,
koja se nalazi u m nogim tekstovim a, jest panteističko v je ro ­
vanje, koje identificira sv e m ir s d t m a n o m ili b r a h m a n o m
Treća s tr u ja je teistička i p r o m a tr a b r a h ma n kao boga, kom e
je čitav svijet podložan. Budući da su te ideje ostale na za­
jedničkom poprištu, gdje još ni je d n a od n jih nije bila siste­
m atski ra z ra đena , došlo je do razm im oilaženja izm eđu k a s n i­
jih p re d sta v n ik a vedante, Š ankare, R a m a n u g je i ostalih, o
značenju tekstova, kad je tre b a lo iz njih ra z ra d iti sre đ e n u
sistem atsku filozofiju.«**

ΚΕΝΑ — UPAN lSAD

P o p u la rn o im e Ke na- upani š ade dolazi, kako je već spom e­

nuto, od p rv e riječi: »Kena?« (instr. sing, u p itn e zamjenice),
znači doslovno: »Kime?« ili »Po kome?«, a odnosi se na su­
bjekt, koji pokreće misao, i na začetnika svake fizičke ili
psihičke radnje. To je p ita n je u indijskoj filozofiji uvijek
dvoznačno, u odnosu na pokre ta č a kozmičkog z b iv a n ja i na
pokre ta č a p ita n ja iz kojeg izvire spoznaja. J e d n o i d ru g o
značenje proistječe iz spoznajnog nagona ograničene e gzisten­
cije, a usm je re no je ne samo k analitičkoj spoznaji subjekta,
nego i k spoznaji smisla zbivanja, čija je p ro b le m a tič n o st
pobuda tr a g a n ju za u n u ta r n jim pokretačem .
Iako je indijska filozofija u osnovi upuć e n a na a na litič ku
i re d u k tiv n u m etodu, iako se uvijek ponovno v raća na m otiv
su m n je u realnost i konačnost fenom enalne egzistencije, po­
tre b n o je za nje n o ra z u m ije v a n je s evropskih filozofskih sta ­
novišta voditi ra č u n a o nekoliko specifičnih k a r a k te r is tik a
takvog stava:
1. S v rh a je um ovanja, kako smo u uvodu naglasili, sdd-
hand, ili postignuće ideala p ra k tič n e filozofije. Za razliku od
evropskih prilika, u Indiji je m etodika discipline p ra k tič n o g
um a istančano ra z ra đ en a . Način kako su n a m dani iracionalni
elem enti m oralnog iskustva, od kojih ta disciplina polazi,
ostaje, m eđutim , načelno izvan diskusije i spada u područje
evidencije. O snovne poteškoće, na koje pri tom e nailazimo, •

• D a s g u p t a , 50.

56
nisu danas više nepoznate ni evropskoj filozofiji. »Prastavna«
evidencija, o kojoj se ovdje radi, dosežna je samo »opleme­
njenom« du h u i p o d v rg n u ta noetskom s tu p n je v a n ju . Metoda,
a dobrim dijelom i tra nsc e nde ntalno-filoz ofska pobuda ove
discipline može se uspoređivati s »kartezijanizm om « Husser-
love fenom enološke redukcije, s njegovim stavom odvraćeno-
sti od toka »prirodnog mišljenja«, s »aristokratizm om « i
»asketizmom«, koji se p rig o v a ra njegovoj metodi. Zalazeći
d u b lje u s tr u k tu r e indijskog m išljenja, v ra ć a t ćemo se još
češće puta na ove osobine.
2. K a rte z ija n iza m r e d u k tiv n e m etode ne nalazi, ipak, lako
svoju p a ra le lu u indijskoj filozofiji niti u pogledu D escarte-
sove form ulacije »sumnje« niti njegovog »Cogito«. O takvoj
paraleli moglo bi se govoriti tek u kasnijoj skolastici kod
R Amdnugj e (11. st.), gdje individualizacija pojm a αίτηατι do­
stiže svoj v rhunac. G lavni razlog nepotpunosti usporedbe nije,
kako se g d je k a d a olako i bez zalaženja u d u b lju analizu p r e t­
postavlja, n e d o sta ta k kritičkog stava u izvornom vedantizm u,
nego je to p rv e n stv e n o razlika osnovne k a te g o rija ln e s t r u k ­
tu re u samoj analizi. J a s n ije bi bilo za evropskog čitaoca, kad
bismo mogli reći. da je posrijedi razlika u klasifikaciji psiho­
f izičkih s tr u k tu r a . Čitav je problem , m eđutim , u tome, da ni
u jednom indijskom sistem u ne postoji pojam psihofizičke
s t r u k tu r e p a ra le la n našem u. Ovaj je dualizam e vropska k a te -
g o rija ln a tvorevina, a ne m ogućnost n je n e p rim je n e u indijskoj
sferi m išlje n ja izaziva ne m in o v n e teškoće pri tu m a č e n ju bilo
kojeg oblika i sistem a s tr u k tu r e fenom enalnosti. Već su duže
v re m e n a svijesni z apadni psiholozi i filozofi, da pre d n o st nije
na s tra n i našeg dihotom ijskog sistema, iako drugi izgrađeni
sistemi nisu pobliže poznati. K a ra k te ristič n o je u tom smislu
m išlje nje M. Schelera:
»Sve do d anas filozofija je sklona predrasudi, kojoj je po­
rijeklo u antičkom n ačinu m išljenja, a po kojoj se s t r u k tu r a
duha na posve n e p rik la d a n način dijeli na „ u m “ i ,,osjetnost“.
Ta podjela na izvjesni način zahtijeva, da se sve ono što nije
um — red, zakon i si. — dodijeli u osjetnost, a tako isto i
čitav naš č u v stv e n i ž i v o t . . .«9

" D e r F o r m a l i s m u s in d e r E t h i k u n d d i e m a t e r i a l e W e r t e t h i k (4. Izd ),

str. 267— «.

57
 U indijskim sistem im a razum (manas) i um (buddhi) sp a ­
d a ju u pod ru č je osjetnosti.
S obzirom da ne postoje osnovni oblici evropskih dihoto-
m ijskih sistema, kao što su »duša i tijelo« ili »um i osjetnost«,
vrijedno je da ipak, gdje to bude moguće, sk re n e m o pažnju
na neke d ru g e oblike d u a ln ih klasifikacija u indijskim kate-
gorijalnim shem am a, da bismo ih što bolje razlikovali od
naših. Tu spada na prvom m je stu te rm in ndma - ru pa , »ime i
oblik«, koji nalazim o već u Šat ap a th a -b r d h ma n i: »Ovaj se
svijet proteže ta k o daleko, dokle seže ime i lik.«
R a d h a k ris h n a n sm a tra , da se ndma-rupa približ a va te r m i­
nu »forma i m a te r ija kod A ristotela«.10 P r ib liž a v a n je je k a ­
ra k te ristič n o zato, je r je A ristotelova klasifikacija s ta r ija od
kršć a nskih tra d ic ija koje su u kasnijoj evropskoj filozofiji
zaoštrile m etafizičku s tr a n u tog dualizma. K ako ćemo vidjeti
osobito u budističkoj klasifikaciji fenom ena p re m a osnovnoj
petoročlanoj shemi, izraz 7idma-rdpa u p o tre b lja v a se na neki
način kao pars pro toto, je r »duh« i »tijelo«, »um« i »osjet­
nost«, kako god ih povezali ili razdvojili raznim m eđučlanovi-
ma klasifikacija, uvijek ostaju kao egzistencijali na istoj s t r a ­
ni ontološke s t r u k tu r e ličnosti i svijeta n a su p ro t tr a n sc e n d e n -
talim a atmana ili brahmana ili nirvane. T a k v a uloga pars pro
toto dovoljno je jasno izražena u slučaju istog te r m in a u
Mundaka-npanišadi:
»Tko je postigao v rh o v n u m udrost, sje d in ju je se sa sve­
m irskim principom, oslobođen od im ena i lika, kao što rijeke
teku u sm ire n je m ora, ostavljajući ime i lik za sobom.«
S u v re m e n i indijski filozof A ur obi ndo Ghose p re m a ve-
dantinskoj tradiciji klasificira razum, odnosno fenom enalno
usm je re n i duh kao je d a n a e sti osjetni organ, a u k o m e n ta ru
K e n a -u p a n iša d e nastoji da spoznajni problem , koji se tu
postavlja, fo rm u lira kao p ro b le m a tik u »bivstvenog osjetila«
(sangjndna):
»Sto postoji u duhu, što je te m e ljno za vid i sluh? K ako
to da vidimo i čujem o um jesto da je d n o sta v n o osjećamo d u ­
hom?«
Možemo se pitati, koliko ta k v e form ulacije tr e b a sh v a titi
s neposrednog stanovišta nekog sistem a sadhane. N e sum njivo
je ipak, da se iza njih p r e tp o sta v lja ju specifični oblici doživ-

'· Ind. P h il . I, 188.

58
lja v a n ja u iskonskom smislu, a ne samo u doživljajnom m o­
da lite tu mitoloških predodžbi.
Isto vrijedi i za k r a jn ji iracionalizam ove upanišade. Za
njenog klasičnog in te r p r e ta to r a S a n k a r u taj je problem p r e ­
težno d ida ktič ke prirode: » P re d m e t upanišade, koja počinje
riječima „k e n e š i t a m “ jest, kako tre b a poučavati o brahmanu.«
Treći dio upanišade, u prozi, nije iskonski nastao s prva
dva. On je dodan iz je dnog n eodređeno dubokog povijesnog
sloja, ta k o đ e r e x e mp l i gratia.
K o m e n ta to ri se i da n a s u Indiji rado o sla n ja ju na ta p r a ­
sta ra d id a k tič k a sredstva. U sporedba ta k v ih k o m e n ta ra iz r a ­
znih povijesnih slojeva pokazuje nam, s kolikom je istančano-
šću indijsko filozofsko m išljenje mitološkim pote n c ira n je m a r ­
hetipa, kao u slučaju ove upanišade, uspjelo da dosegne slične
stu p n je v e a p stra k c ije kao i m oderno m a te m a tsk o uopćavanje,
gdje se k o n k re tn e veličine svode na a p s tr a k tn u potenciju
a d e k v a tn e serije.
Pri tom e aforistički stil ovih tekstova ostavlja iza svake
izreke za živu riječ učitelja »otvoren po neki registar, u koji
se upisuje vrijem e«, kojim se smisao tr a jn o osvježuje i vezuje
s novim predodžbenim m ogućnostim a, kao u svakom izrazi­
tom iracionalizm u. P ie d neodoljivošću tog »otvorenog re g i­
stra« pok u ša t ćemo uskladiti nekoliko su v re m e n ih im proviza­
cija na d id a k tič k u tem u o nemoći bogova:
1. Sri A u ro bi nd o Ghose, suvre m e ni indijski in te r p r e ta to r
ove upanišade:
»Razum je je d a n od bogova. Svjetlost, koja je iza njega,
zapravo je najveći od bogova, In d ra . . . No, u u p a n iša d a m a je
ideja b r a hm an a n a ra sla toliko, da su u odnosu p re m a njoj
bogovi izgubili prednost, te se p o ja v lju ju još samo u svojoj
kozmički nižoj ljudskoj igri.«
2. Viša v rije d n o st neposredne intuicije i n je n a ra d ik a ln a
iracionalnost, u odnosu p re m a didaktici m itološke slikovitosti
a rh a jsk o g filozofskog jezika, n a jja sn ije se očituje u posljed­
njem dijelu K ena-upanišade, gdje se u tre n u ta č n o sti akta
intuicije razlikuje, grubo rečeno, objektivni i su b je k tiv n i dio
(»sa sta n o v išta bogova« i »sa stanovišta samoga sebe«). Taj je
odnos u u sm jerenosti đoživljajne svijesti p re m a doživljajnom
tr e n u tk u na Z a p a d u uspio da izrazi možda je dino Bergson —
»sa stanovišta bogova« kao »d u r e e«, a »sa stanovišta samoga

59
sebe« kao »mouvant«. D alju r a z ra d u ovog pro b le m a i ove
usporedbe moći ćemo pra titi u budističkoj teoriji tre n u ta č n o sti.
3. U Hei deggerovom djelu »Was ist Met aphysi k?« sažeta
obradba filozofije p ita n ja (»Kena?«) dje lu je gotovo kao a n a ­
liza naše upanišade. U obadva slučaja polazi se od k o n s ta ta ­
cije, da onaj tko p ostavlja filozofsko pitanje, m o ra »i sam
postati pitanjem «. —- Što se tiče tem e o nemoći bogova, ona
u razvoju H eideggerove filozofske ideje postaje u toku v r e ­
m ena sve izrazit i i im motivom i u igri lične sudbine. Z aključak
spom enutog djela, koje polazi od Hegelova »svijeta okrenutog
naglavce, kao da rezim ira četiri poglavlja naše upanišade:
»Filozofija se pokreće ovim osebujnim z a d ira n je m vlastite
egzistencije u osnovne m ogućnosti postojanja u cjelini:
— n a jp r ije p re tp o sta v iti bitak u cjelini — (»ono što je
sluh sluha, duh d u h a i riječ riječi . . . uvidi, da je br a h ma n
to, a ne ono što ovdje u v a ž a v a ju ') ;
— a zatim zagaziti u ništavilo (»nespoznatljivo za one,
koji spoznaju, a spoznatljivo za one koji ne spoznaju« — »ta­
mo gdje ne doseže oko, ne dostiže riječ ni misao«);
— t. j. osloboditi se idola, koje svatko ima i ko jim a svatko
želi da u m a k n e (»Ako si takav, koja je u tebi moć?«);
— te konačno dati zam ah tom ta la sa n ju i u n je m u se
stalno odbijati n a tr a g (»Nisam mogao izvidjeti, što je taj
demon«);
— k osnovnom p ita n ju m etafizike, koje ništavilo samo
nameće: Čemu radije bitak nego ništavilo? (»Tome je naziv
„ta ž e lja “, a u tu se želju tr e b a z a n i j e t i .. . u b e sk ra jn o m ne­
nadm ašivom sve m iru naći uporište«.)«
Dalje zalaženje u usporedbu vodilo bi nas u povijesnu
v a rija c iju ove teme, čija nužda ta k o đ e r izgleda logički neiz­
bježna u ovom toku misli. To je va rija c ija Y ag j n a v a l k y a -
B ud d h a na jednoj strani, a na drugoj Jaspers-Heidegger. U
prvom slučaju može se pre tposta viti v re m e n sk i ra z m a k od
nekoliko stoljeća. (Vidi obra d b u te tem e u slijedećem po­
glavlju!)
Iako i u upanišadi »zagaziti u ništavilo« znači zaći »tamo,
gdje ne doseže oko, ne dostiže riječ ni misao«, ipak je ta
n e g a tivnost više logička nego ontička, je r se osniva na b r a h ­
m a n u kao »sveobuhvatnom « (usp. Jasperscvo »das Umgrci-
fende«). Tek u budizm u άίτηαη gubi i to kozmičko uporište i
su kobljuje se s ontičkim ništavilom (hhiyata).

60
 A u robindo u svom k o m e n ta r u ističe, da »brahman nije ni
pre dm e t spoznajne svijesti (manas) ni obUk života«. Ta nam
ka nsta ta c ija može da posluži kao p rije la z .na Iša-upanišadu,
u kojoj se iracionalnost misli odražava u još većoj istančano-
sti pjesničkog izraza.

ISA — UPANISAD

^ Istin a k o j a se n a la z i iza r a z u m a , ž iv o t a i o s j e t n o s t i, t r e ­
ba d a b u d e ta, što t r a n s c c n d ir a j u ć i r u k o v o d i. T o je b o ž a n ­
s t v o , deva, u č i j e m j e p o s j e d u s v e . D o t o g z a k l j u č k a d o š l a j e
Iša u p a n iš a d s in t e z o m c j e lo k u p n e e g z is te n c ije . K e n a to isto
p o s tiž e a n tit e z o m e g z is te n c ij e p o se b i, j e d in s t v e n e i p r e v la ­
d a v a ju ć e . i sv e g a o n o g a što postoji u ra zn im o b lic im a po
m oći b iv stvovan ja. k o ja n ije n je n a b itn o st < (n e g o je
may ά).11

Ako ikoji te k st može da zanese snagom neposrednog izraza

duh školovan u indijskoj k u ltu rn o j tradiciji, bez obzira na
razlike u racionalnim stavovim a, onda je to sigurno Iša-upa-
nišad; u većoj m je ri nego i B h a g a v a d -G ita , koja već po svojoj
sintetskoj i sinkretističkoj s tr u k tu r i podnosi m noga prilagođi­
vanja, koja su se pojavila kao povijesna potreba. Uz M aha-
b h a r a tu kao najveće epsko djelo u svjetskoj književnosti,
indijska ra n a književnost posjeduje u Iša-upanišadi i je d a n
od na jsa ž e tijih izraza m etafizičke poezije.
To p o tv r đ u je i okolnost, da su četiri posljednje strofe
postale u h induiz m u m olitva čovjeka na sa m rti i dio p o sm rt­
nog rituala. P o slje d n ja je kitica dodata iz Rig-vede. O rig in a l­
ni tekst upa niša de zam ire u hropcu:
»Um neka pamt i d j e l a . . . ne ka pamt i n m . . . ne ka pamt i
djela . . . n ek a pamt i . . . «
U drugoj se strofi n agovještava n a u k a o vrhovnom idealu
indijske etike — o oslobođenju ili o nesebičnoj djelatnosti. U
okviru indijskog d e term inizm a, to je m u d ro st o » n e p ria n ja n ju
djela uz čovjeka«.
U d a ljn jih nekoliko kitica izražena je ontološka nauka,
koja bi se mogla usporediti sa sintezom grčkog eleatizm a i
H eraklita. Bitak, koji je za Indijca sinonim an s istinom (sat),
»kreće se i ne kreće, daleko je i blizu, u n u tr in i je svega i*

" A u r o b in d o , K om entar K ena-upanišadl.

61
svem u je spoljašnji«. Iako m iruje , »brži je od misli (mcmas),
osjetila ga nikad ne dostižu, uvijek je ispred njih«.
Ta m etafizika spoznaje služi kao uvod u nacionalistički
intuicionizam, koji se nau č a v a u s r e d n je m dijelu upanišade
(9— 14), gdje se ističe relativnost zn a n ja i n e znanja, zazbiljno-
sti i nezazbiljnosti (sambhiiti-asambhiiti).
R a dh ak ri s h na n izvodi iz upanišade z a k lju č a k o »jedinstvu
konte m p la tiv n o g i aktivnog života«. Ma.r Miillcr gleda u ovoj
upanišadi preteču budizma, zbog stava p re m a djelatnosti.
Sankar a je u svom k o m e n ta ru zaključio, da se djela s izgle­
dom na korist vrše iz neznanja. D ijalektika z n a n ja i ne z na nja
u indijskoj filozofiji uopće osniva se na pretpostavci njihove
zajedničke fenom enalne usm jerenosti. Aur o b in d o bit in d ij­
skog iracionalizm a vidi u »kontradikciji, koja se ra d a iz same
prirode spoznaje, je r je ona odnos svijesti koja traži i svijesti
koja je tražena«.
Nakon ovih nekoliko p rim je ra ne će se v je ro ja tn o filozofski
školovanom čitaocu više činiti kao o pona ša nje Bergsona ova-
kove rečenice kom e n ta to ra : »Razum postoji zato, je r je ono,
što je s onu s tr a n u ra z u m a iz sebe z a hvatilo inverznu akciju.«
(Aurobindo)

B) V E D A N T IN SK I P A N T E IZ A M

K ako se moglo nazreti iz citiranih izjava Y agjiiavalkye, a

još izrazitije iz spoznajnoteorijske usm jerenosti K e n a -u p a n i-
šade, ve d a n tin sk i se p anteizam već na ovom ste p e n u razlikuje
bitno od spinozijanske panteističke ontologije. K asnije povi­
jesna p a ra le la u evropskoj filozofiji tražila se u prošlom sto­
ljeću redovno na p u tu od r o m a n tič a rsk ih dedukcija iz Spino-
zina panteizm a do S c h openhaucra. Vrlo značajne sudove o
s m je rn ic a m a indijskog m išlje n ja i njihovim p re d n o stim a dao
je Nietzsche iz okvira svoga pogleda na svijet. U tim se opa­
žanjim a očituje početak tr g a n ja »zatvorenih horizonata« u
razvoju evropske filozofije 20. stoljeća. Bez obzira na u n u t r a ­
šnje prednosti i opasnosti ta k v a procesa, koji ostaje izvan naše
teme, teren za k o m p a ra tiv n u filozofiju znatno se pročistio i
olakšao, nakon što su na evropskoj s tra n i odbačene m je re
prok ru sto v sk ih postelja, čak i kad je bila riječ o sistemima,
koji su bili neposredno inspirirani indijskim duhom, kao Scho­
p e n h a u e r ili E duard von H a rtm a n n .

62
 K ako je već u uvodu spom enuto (bilj. 7), od približne ade-
k va tnosti odre đ e n ih pojmova, koje sami imamo, zavisi u velikoj
m jeri r a z u m ije v a n je s tra n ih k a te g o rija ln ih sistem a u povijesti.
U tom smo već smislu citirali Bergsonove form ulacije, koje
se za evropske prilike u neočekivanoj m je ri p rib liž u ju v e d a n -
tinskim sh vaćanjim a. Kod B ergsona možemo još govorito o
zaokruženom sistem u m išljenja, koji se u svom k a te g o rija ln o m
z a okre tu kao cjelina približava vedanti. Nešto je d ru k č iji slu­
čaj u načelnoj otvorenosti horizonta egzistencijalističke filo­
zofije, u kojoj se da n a s općenito nalazi najiz ra z itije u n u ta r n je
prib liž a v a n je indijskim shvaćanjim a.
Na ovoj točki izlaganja čini nam se neophodnim , da se
ponovno poslužimo k o m p a ra tiv n o m metodom. —- Već smo
ra n ije b ra hm an označili kao »sveobuhvatno«. Spoznajnoteorij-
ska u sm je re n o st vedantinskog panteizm a p o d u d a ra se u biti s
teorijom sv eobuhvatnosti (»das Umgreifende«), K. J aspersa,
za kojega »bitak u p ra v o m sm islu nije ni su b je k t ni objekt,
nego dolazi do izražaja u cjelini su b je k tiv n o -o b je k tiv n o g
rascjepa, te m o ra da prožm e kategorije, da bi im dao smisao
i značenje; taj bitak nazivam o sveo b u h v a tn im « .12
U istom je smislu već u Y a g jh a v a lk y in o m posljednjem
odgovoru ženi M aitreyi sad rž a n k r a jn ji v e đ a n tin sk i odgovor
na polazno p ita n je K e n a -u p a n iša d e: »Od koga u sm je re n a m i­
sao teži k odredištu?«

C) »TAT TVAM ASI«

Za ta k v u sp oz na jnote ore tsku u sm je re n o st z načajna je lo­

gička funkcija, k o ju u u p a n iša d a m a dobiva te hnički te rm in
tad, koji odgovara A ristotelovom τόόε τι (»to tu«) kao nepo­
sre d n a datost. Kao t e r m in u s m ed i u s u izvodu v e d a n tin sk e
panteističke teze, tad im a dva inte nc iona lna značenja — u
odnosu p re m a b r a h m an u i u odnosu p re m a dtmanu.
O a d e k v a tn o sti izvoda v e d a n tin sk e središnje teze u obliku
silogizma m oglo bi se ra sp ra v lja ti. U p rim je n i tog logičkog
sredstva, koje je indijskoj klasičnoj filozofiji dobro poznato,
naša je s v rh a isključivo didaktička. Z na č e n je te r m in a tad tim e
dolazi dovoljno jasno do izražaja.

Der p hil oso phi sc he Gtaube, M tin c h e n , 1951., 2. izd., str. 27.

63
 Povijesna usporedba stava, koji je p re v la d a v a o u sta rije
vedsko doba, sa stavom, koji p r e v la d a v a u u p anišadam a, p o k a ­
zuje, da se i ovdje kao svuda u povijesti središte filozofskog
interesa pomicalo od obje ktivno-ontološkog k su b je k tiv n o -
noetskom problem u. Iz razloga, koje smo već navodili, taj je
razvoj u indijskom m išlje nju bio u b rz a n i osobito naglašen.
Polazeći od pojm a o a psolutnom b itk u sveob u h v a tn o g b r a ­
h m ana, dobivam o prem isu:

Tad a B r a h m an

Tad je tu ne posre dna in tu itiv n a datost, koju tre b a re d u c i­

rati na a p so lu tn u evidenciju p r a s ta v a znanja. Odnos između
tad i br a hma n teško bi se m ogao filozofski točnije form ulira ti
nego ovim Hus s e rl ov im riječima, kojim a obrazlaže zašto je
preuzeo A ristotelov te r m in τύόε u (»Dies-da«) u svoju filo­
zofiju: »S uprotstavili smo bezličnu posljednju bit i »to tu<.
S ada je potrebno, da uspostav.m o b ivstve nu vezu, koja m eđu
njim a postoji, a koja se sastoji u tome, da svako »to tu« im a
svoj stv a rn i bivstveni sadržaj, koji je u određenom smislu
obilježen bezobličnom osnovnom biti.«13
Ako riječ svoj, koju je Husserl ovdje sam podvukao,
prevedem o doslovno na Sanskrit sa dt man, dobivam o drugu
pre m isu našeg silogizma:
Tad a A t m a n

Y a g jb a v a lk y in e o p ro šta jn e riječi u pućene ženi M aitreyi

o c rta v a ju m etafizički sadržaj ove prem ise. No, p rije nego što
u z a ja m n a u p o tre b a te rm in a b r a h ma n i a t m an dobije ekspli-
citnu form u logičkog zaključka:
Atm an a Brahman

p o tre b n o je da č itavu veličanstvenu Ć h a n d o g y a -u p a n iša d u za­

mislimo kao skolion našeg osnovnog silogizma:

» I d e e n . . . /. 28. — P r o f. L e o G a b r i e l (Beč·), u u v o d n o m e s e j u za p o v i ­
j e s t i n d i j s k e f i l o z o f i j e E. F r u u i v a l l n e r a ( k n j ig a I, S a lz b u r g , 1953. str. XII)
p o k u š a v a da iz p e r s p e k t i v e s u v r e m e n e f i l o z o f i j e d a d e »uvod u i n d i j s k o
m iš lj e n j e « , pa k a ž e u v e z i s g o r n j o m p o la r n o š ć u : »Cilj je c j e l i n a , a i s h o ­
d iš te , iz k o j e g a p o l a z e ć i o d r e đ u j e m o u s m j e r e n o s t k c je l i n i , t o č k a iz k o j e
m i š l j e n j e m o r a da se u p u ti, da bi u o p ć e m o g l o d o ć i d o c j e l i n e , to je
osnova. Kad je posrijedi na jo buhv a tnija cjelina, o n d a j e to p o s l j e d n j a
o s n o v a ili . .p r a o s n o v ” .«

64
 Tvam a Atman
Tad a A t m a n

Tad a T v am , ili: »Tat t v a m asi« (»To ti jesi«).

O vdje se bilo koji em pirijski su b je k t — »se« ili »ti« r e d u ­

cira na tr a n sc e n d e n ta ln i su b je k t spoznaje, koja još uvijek
ostaje u apsolutnim ontološkim okvirim a, iako je ova k a v logi­
čki izvod mogao dovesti već Y a g jn a v a lk y u do uviđanja, da se
k ru g racionalne spoznaje z a tv a ra tamo, gdje se otvorio; do
spoznaje m etafizičkog ne z na nja (avidyd). — Y a g jhavalkyino
k a r a k te r iz ir a n je a psolutnoga kao »neti, neti« (»ne to, ne to«),
njegovo povjerljivo u k a z iv a n je na m o ra ln u d je la tn o st kao na
iracionalni p utokaz za ra z ja šn je n je problem a dtmana, ocrtava
već konačne i klasične granice indijskog intuicionističkog
iracionalizma. (U bilješci uz 29. strofu S a n k a rin e »Atmabodhe«
u h re sto m a tijsk o m dijelu spom e nuta je još je d n a mogućnost
logičke in te rp re ta c ije ovih osnovnih stavova.)

D) M A Y A

S h v a ć a n je da je m d y d »veo iluzije«, od čijih je niti sa tk a n a

naša predodžba fenom enalne realnosti (usp. u poglavlju o Ve-
dama, bilj. 2), ne ide u okvir sta rijih upanišada. U B r ih a đ a ra -
n y a k a -u p a n iša d i nailazim o ne izraz m d y d u onom smislu, u
kojem je u p o tre b lja v a n i u starijoj vedskoj književnosti, n a ­
ime kao n a tp r ir o d n a moć bogova, da se očituju pred s m r tn i­
cima. Ta se sposobnost postepeno prila g o đ u je panteističkom
ok v iru pogleda na svijet.

(Brihaddranyaka-up. , II, 5, 19)

U vidjevši to tako, riši je rekao (Rig-veda, VI, 47. 18):
»Oblik za oblikom bivao je njegovim obličjem,
to je tre b a lo da prikaže njegov lik.
U svojim m d y d m a In d ra kroči raznolik,
je r m u je u sprezi do h ilja d u konja.«
»Ti konji, to je zapravo on. D esetine i tisuće i mnoštvo i
bezbroj, to je z a pra vo on. To je taj brahman bez p r e tp o ­
sta v k e i bez posljedice, bez n u tr in e i vanjštine, to je dt man-
b rahman sv eobuhvatni. — To je pouka.« 5

5 »F i lo z o f ija i s t o č n i h n a r o d a - I. 65
 Idealistička se teorija o vidyi, koja svoj konačni oblik do­
biva kod S ankare, m ogla logički razviti iz povijesnog sh v a ­
ćanja o m d y i kao šakti, ili n a tp riro d n o j moći bogova, tek u
doba kad počinju p r e v la d a v a ti kultovi pojedinih božanstava
kao v rh o v n ih u apsolutnom smislu. T ada šnkti v rh ovnog bo­
žanstva, Išvare (dosl. Gospoda), p re sta je biti sporadična p ojava
neke određene moći, nego se totalizira i postaje apsolutnom
stv a ra la č k o m snagom svijeta.
Šv et dšvat ara-upani šad sadržava, možda prvi puta, sh v a ­
ćanje o m d y i kao univerzalnoj stva ra la č koj moći Išvare. U njoj
Š a n k a r in a teorija nalazi puno uporište. Zato je zanim ljivo
usporediti odgova ra juć a m je sta s g o rn jim sta rijim citatom:
»Trošna je tvar, b e sm rta n i ne ra z oriv je Gospod. Nad t r o ­
šnom tv a ri i nad duhom vlada je d a n bog. K ad se zadubim o
u nj i združim o s njime, kad postanem o njegova zbilja, onda
smo se konačno od v ra tili od sve m irsk e mdye.« (I, 10)
»Himne u Vedama, žrtve, obredi, isposništvo, prošlost, b u d u ć ­
nost i ono što Vede govore,
iz tog izvora propušta sve to stv a ra la c md y e, u tom je
izvoru i ostalo određeno m d y o m .
Uvidi, da je p r a tv a r vidyd, a Veliki Išv a ra da je stva ra la c
mdye.
Čitav je ovaj svijet ispunjen bićima, koja su njegov dio.«
(VI, 9— 10)

E) P R O B L E M B E S M R T N O S T I I S L O B O D E

Općenitoj potrebi, koja se osjeća u prikazim a indijske filo­

zofije, da se pođe od ra z ra d e općeusvojenih k a te g o rija ln ih
pojmova, čija je određenost u indijskoj filozofiji na ročito n a ­
glašena, nastoji se redovno ra d ije u m a k n u ti, nego je zado­
voljiti. — H e l m u t h von Glasenapp je p o slje dnju tre ć in u svoje
povijesti posvetio analizi »glavnih problem a pogleda na svijet«.
Dasgupta je pokušao, da na početku svoga djela ukaže na
heuristički m in im u m kategorija, koje su z ajedničke svima.
S obzirom na ograničenost prostora i z a datka, ovdje ćemo se
zadovoljiti osvrtom na tri kategorije, koje je D a sgupta istakao
kao najvažnije: 1) dje la tnost (karman), 2) oslobođenje (mukti),
3) duša (prdna) ili sam osvijest (dtman). — L ako je opaziti, da
se treća od ovih k a te g o rija ne da je d in stv e n o z ahvatiti, j e r

66
kao takva u indijskoj fenom enologiji i ne postoji, već zbog
m etafizičke i teološke izdifcrenciranosti sklopa pojmova, koji
bi tu tre b a lo o b u h v a titi kao jedinstvo. Zbog te smo poteškoće
mi od početka isticali k a te g o rija ln u važnost sadhane, iako se
tu radi o k a te goriji akta, a ne bitka, na kojoj se osniva in d ij­
ska disciplina p ra k tič n o g uma. Osim toga razne ontološke
k a te g o rije »duše« i »duha« vezane su s nekim osnovnim teo­
re tsk im stavovim a, koji su u raznim sistem im a k o n tra d ik to rn i.
K a r a k te r is tik a je indijske teologije, da u njoj ne postoji j e d i n ­
stvena teorija o besmrtnosti duše. U našem jeziku tim se
teškoćam a p r id r u ž u je još jedna, da nem am o dovoljno a p s tr a k ­
tan izraz za pojam άtrnan. koji se jasno ra z lik u je od pojm a
»ja« (aham), a označava pojam »sebe«. U našem je jeziku riječ
postala toliko funkcionalna, da je izgubila nom inativ. Zato je
g d je k a d prevodim o kao »svojstvo« ili »svojstvenost«. U duhu
p a n te istič k e m etafizike, ni pojam at mana nije se nikada p o t­
puno personificirao.
Izgleda, da D a sgupta k a te g o riju duše nije dodao prvim
dv je m a p rv e n stv e n o sa sta novišta u n u ta r n je potrebe indijskog
pogleda na svijet, nego više zbog važnosti odgovarajućeg poj­
m a u ra z v itk u z a pa dne k u ltu r e i m išljenja. Teškoća usp o sta v ­
lja n ja p a ralelizm a izm eđu indijskog i evropskog m išlje n ja na
tom p o d ru č ju ne nalazi se, m eđutim , isključivo u pojmovima
samim za sebe, nego je već pred o d re đ e n a smislom prvih dviju
kategorija, koje su osnovnije.
Indijski je pogled na svijet u biti dinam ičan i vitalistički,
iako indijska filozofija slobode ( mu k ti ) tom dinam izm u daje
specifično osvjetljenje.
Svijet je re z u lta t životnog napora. E n e rg ija koja održava
njegov p rom je nljivi egzistencijalni raspon e nergija je d je la tn o ­
sti — ka rma n . K a u z a lite t je bitno m ora lne prirode. Bogovi
k a o d je lo tv o rn a bića p o d v rg n u ti su zakonu k a u z a lite ta i egzi­
ste n c ija ln o m relativizm u, u m ir a n ju i p r e p o r a đ a n ju (samsdra)
je d n a k o kao i ljudi. Svjetovi biv a ju zdrobljeni i raspršeni,
k a d se istroši e n e rg ija , koja je u njih iskonski uložena. Oni se
p r e p o r a đ a ju s m la z ovim a nove energije. Ti novi mlazovi rezul­
ta t su d je la tn o sti m in u lih svjetova, je r razlika iskonski ulo­
žene i n a k n a d n o m dje la tnošć u o stv a re n e e ne rgije po zakonu
o vječitosti sams ar e ne može n ik a d a biti je d n a k a nuli.
In d ijsk a te o rija evolucije, koja odatle proistječe, nije pra-
volinijska. Ona zavisi od m etafizičkog odre đ e n ja smisla života,

67
od ideala najvišeg dobra. S toga je stanovišta indijski pogled
na svijet individualističniji nego evropski. Život je vječna
tlapnja, od koje se traži oslobođenje.
S dru g e str a n e u indijskom d e te rm in iz m u nem a m je sta
potpunoj slobodi pojedinačnog djela, je r pojam d je la tnosti i
njenog kauzalnog e fe k ta nije vezan za in d iv id u a liz ira n u svi­
jest, nego za svojstvo djelatnosti dtmana. Iskonski problem
indijske m etafizike — ne z na nje (avidyd), i indijski iracionali­
zam uopće vu k u korijen iz ideje o karm ičkoj djelatnosti. U
form ulaciji ove misli približit ćemo se još više indijskom filo­
zofskom duhu, ako je pokušam o prilagoditi koncepciji Hei-
deggerovog djela »Sein und Zeit«, pa kažemo, da spom enuti
iskonski problem nije problem bitka (»Sein«) nego egzistencije
(»Dasein«).
Metafizici kar ma na odgovara m etafizika m u k t i ili oslobo­
đenja. U smislu teorije o k a r ma n u , sloboda je m oguća jedino
kao m ora lna u sm je re n o st dje la tnosti k oslobođenju. Oslobo­
đenje je iz ra v n a n je e n e rg e tsk e ravnoteže u m oralnoj pozadini
određenog toka djelatnosti. To je u ra vnoteženje, čija je rezul­
ta n ta je d n a k a nuli. Ono je moguće jedino u m olekularnim ,
mikrokozm ičkim , individualnim ra zm jerim a. U kozmičkom
smislu m u k t i nije moguća. Zbog toga je indijska filozofija
slobode je d n a k o u d a lje n a od fatalizm a kao i od apsolutnog
indeterm inizm a.
Y agjiiavalkyine riječi: »Dobrim se djelim a postaje dobar,
a zlim zao«, R a d h a k ris h n a n in te r p r e tir a rečenicom: »Naši
životi su u tje lo v lje n ja naših k a r a k te r a .« 14
Povijesno, ideja o m u k t i plod je vedske teorije o žrtvi,
naporu, »izgaranju« (tapas, kao osnovni a k t askeze). — Skoro
po pojavi budizma, ideja n i rv dn e p ostaje u n iv e rz a ln a i za
ve d a n tin sk u filozofiju. Doslovno bi se ovaj te rm in mogao
prevesti kao »rashlađenje«. To je m etafizika u sferi etičke
transcendencije. Personalizacija ili individualizacija ideje
dtma na na jednoj strani, a potpuni s u b je k tiv n o -o b je k tiv n i
rascjep ideje brahmana na drugoj, vodio bi u ateizam. To
znači, da bi ateistička in te rp re ta c ija indijske filozofije p r e tp o ­
stavljala negaciju njenih te m e ljnih gledišta. Osim toga, p o k u ­
šaji ta k v a tu m a č e n ja ne bi još uvijek riješili problem logičke
mogućnosti idealističkog ateizm a do kojega bi se tim p u te m
došlo. 1
11 U p a n i s a d s , s tr. 115.

68
 Na području k a te g o rija ln e analize m oram o povući za k lju ­
čak, da u indijskoj filozofiji ne možemo naći ekvivalente
našim pojm ovim a duše, ličnosti i individualnosti. To, m e đ u ­
tim, ne znači, da osobito u indijskoj etici ne postoje bitna
obilježja, koja, sam a za sebe, s našeg zapadnog stanovišta
m or am o o k a r a k te r iz ir a ti kao izrazito individualističke konze-
kvencije indijskog stava.
Dvije d a ljn je konzekvencije panetizm a, koje indijski filozofi
osobito na gla ša va ju, navodim o u form ulaciji R a d h a k rish n a n a :
»Sloboda nije o stv a re n a realnost (created entity). Ona je
pled uviđanja.«
Poznavalac d tm an a p r e sta je biti okaljan djelatnošću.«,s
Njegova je d je la tn o st nez a inte resira na , no ona je plod
»ohlađenja« životne en e rg ije u čovjeku. Ona je kruna, ali i
v rem enski z a v rše ta k ograničene egzistencije dtmana. Ova po­
sljednja osobitost indijske etike, kako ćemo vidjeti, oteščava
nam neizm jerno, da shv a tim o m oralni problem heroja Bhaga-
vad-G ite, A r g ju n c .’8

F) P R E G L E D O SN O V N IH POJM OVA

Odnose osnovnih pojm ova filozofije upanišad a m ožem o

sh em atsk i sv rsta ti ovako:
S u b jek tiv ­ O b je k tiv n a
na stran a stran a
I. P a n t e i s t i č k o jed in stv o : dtman brahman
I I . K o z m i č k i t o k z b i v a n j a (samsd-
raj d je lo j e m a g i č n e m o ć i b o ­
ž a n s k o g s t v a r a l a š t v a (mdyd): mdyd samsdra
III. F e n o m e n a l n a j e e g z i s t e n c i j a p o ­
sljed ica d je la tn o sti (karman),
kao uzroka p rep orad an ja (pu- punar-
nar-bhai'a): btidvc. karman
IV . I n t e l e k t u a l n i m naporom i m o ­
r a l n i m ž a i o m (tapas) p o s t i ž e s e
o s l o b o đ e n j e (mukti): tapas mukti
11 Id . . 120.
Λ . K . C o o m a ra s w a m y u d je lu : H i n d u i s m a n d B u d d h i s m (1943). p o k u ­
ša v a da o v u s p e c if ič n o s t p o jm a m u k ti k a r a k t e r iz ir a r ije č ir r ia E v ro p ­
s k o g m is t ik a M e is t e r E c k h a r t a : » L ju d i- k o j i n is u p o s t ig li o s lo b o đ e n je z g ra ­
ž a ju se nad o n im š t o z n a č i n a jd u b lju ra d o s t o s lo b o đ e n ih lju d i . « :

69
 5. K O Z M O L O Š K I I D E A L I Z A M I P S I H O L O Š K I
M A T E R IJA L IZ A M

Izvod panteističke form ule »Tat t v a m asi« u Ć ha ndogva -

upanišadi ima određeni atom istički prizvuk, koji je izrazitije
naglašen u nekim drugim odlom cim a iste upanišadc, a i u
drugim tekstovim a, gdje se u tra ž e n ju kozmičkog praosnova
ne ide tako duboko. Budući da se u u p a n iša d a m a nalazi klica
filozofskih sm je rnic a svih ka snijih sistema, v rije d n o je, u vezi
s la te n tn im m ogućnostim a, zaustaviti se na k r a ju ovog p r i­
kaza na je dnoj od posljednjih obrada filozofije u panišada, u
djelu bečkog o rije n ta lista E. Frauu'al lnera.'7 Njegov se prikaz
u d a lju je od tra d ic io n a ln ih idejnih okvira, kojih smo se do sada
držali i koji neosporno ostaju u prvom planu.
Osnovi indijskog kozmološkog idealizm a jesu n a u k a o
k a r ma n u i n a u k a o prani.
N auka o k ar ma nu , kako smo vidjeli, izvedena je iz sta rije g
vedskog pojm a rita, a kozm ogonijski se ra z v ija iz sh v a ć a n ja
kozmosa, ili točnije, kozmičke evolucije, u d u h u vedskog
mitosa o puruši ili stvaraocu kao m a k rokozm ičkom čovjeku.
N auka o prani ili životnom d a h u vitalistički je dinam izam ,
koji odgovara gornjoj predodžbi.
Iz te pe rsp e k tiv e tre b a p r o m a tr a ti p ro b le m »elemenata«,
iz kojih je izgrađen svijet. Indijski je atom izam je d a n od
n a jz a m rše n ijih problem a za z a pa dne in te rp re ta cije. Istina je,
da se na Z apadu, usprkos ishodišnom a n tropom orfizm u, u v a ­
žavaju prednosti indijskog evolucionizm a i vitalizm a za n a u k u
o elem entim a. Na taj dio p ro b le m a tik e i F ra m v a lln e r sta v lja
težište u svom prikazu:
S u p a n iša d a m a »počinje novo razdoblje ljudskog m išljenja.
Posrijedi su, doduše, p r a s ta r a pitanja, ali ona d o b iv a ju novi
oblik, a na njih se odgovara u novom duhu. R a z ja šn je n je se
više ne traži u sta rim predodžbam a o bogovim a ili u svijetu
mitološkog m išljenja, nego se iz novog s h v a ć a n ja o stv a rim a
nastoje pronaći nova rješenja, na neki način n a uč nom ja sn o ­
ćom. Tu se ja v lja filozofsko o svještenje u pra v o m smislu
riječi. — Osnovno pitanje, od kojeg se polazi, tiče se nosioca
života i sudbine nakon smrti. O dgovara se na taj način, da se

” C e s c h i c h t e d e r I n d i s c h e n P h i l o s o p h i e (O . M u l l e r V e rla g , S a lz b u r g ,
k n j . I , 1953., k n j . I I , 1956., d a l jn je k n j ig e s lije d e ) .

70
nosilac života nalazi sad u ovom sad u onom elem entu. G lavna
s tr u ja raz v o ja protječe tako, da se k ru g p ita n ja pomalo širi,
a oblici mitološkog m išljenja, koje je n a jp r ije davalo m nogo­
brojne pobude, sve se više z a n e m a ru je i u stu p a ju mjesto do
lađa n e p o z n a to m a p s tr a k tn o m m išljenju . . . Izvanji svijet, svi­
je t m a te rije , izaziva n a jp r ije slab i n t e r e s . . . Nailazimo na
p r a s ta r e m itsk e predodžbe, ali nas z a p a n ju je brzina, kojom ih
se tu p r e v la d a v a .«'* — Taj tem po razvitka jasno se osjeća i u
v r e d n o v a n ju povijesnog značenja mitosa o puruši u doba upa-
ni.šada.
Na ovaj su način dovoljno jasno naglašene dvije p re tp o ­
s ta v k e za bliže ra z u m ije v a n je indijske n a u k e o »elementima«:
1. P r e c je n jiv a n je uloge prim itivnog antro p o m o rfiz m a sve­
deno je na k ritič k u m jeru.
2. Dovoljno je jasno naglašena prednost vitalističkog i cvo-
lucionističkog stanovišta.
Bilo je potrebno također, da se danas, nakon izvjesnih
kolebanja p re th o d n e generacije, ponovno naglasi, da ovdje
n e sum njivo stojim o pred »idealističkom filozofijom a rha jskog
kova«.'9
N akon svega ovoga, po našem je m išlje n ju potrebno, kad se
govori o p roble m u »elemenata« u indijskoj filozofiji uopće
(a ovaj će se problem počevši od budizm a sve više kom pli­
cirati), da se p rv e n stv e n o istakne, i m imo p ro b le m a tik u ide­
alizma i realizma, da indijska n a u k a o ele m e ntim a po svojoj
osnovnoj s tr u k tu r i nije n ik a d a bila n a u k a o a t omi ma u e v ro p ­
skom smislu, nego je uvijek ostala na te re n u f en ome na l ne
datosti. E lem enti zbiv a n ja (bhiitd) sh v a ć a ju se općenito kao
h r a n a (dhdra). Ista riječ znači i žrtveni prinos bogovima. »Sva
se bića sastoje od hrane«. Još je značajniji u tom smislu izraz
»pašnjak« (goćara) kao tehnički term in. Ta riječ, koja dolazi
od korije n a go-, govedo, znači u a p stra k tn o m smislu: »podru­
čje« uopće, a posebno »vidno polje«, »vanjski svijet« i »osjet-
nost« u su b je k tiv n o m i o bje ktivnom smislu. T ako te rm in im a
»hrana« i »pašnjak« možemo da obuhvatim o: 6 osjetila (u k lju ­
čivši razum), njihove objekte pojedinačno i kao cjelinu i odgo­
v a ra ju ć e a k te opažanja. K ako se elem enti fenom enalnosti u
raznim školam a g r u p ir a ju i in te r p r e tir a ju , kojim se g r u p a m a
d a je p re d n o st i u kojem smislu, to su se k u n d a r n a pitanja, koja
" K n j. I., str. 94.
' · l d . , 84.

71
tre b a razlučiti od osnovnih ontoloških p ita n ja o njihovom po­
rijeklu i bivstvenim odnosima.
U Č h a nđogya -upa niša di nalazim o vrlo je d n o sta v n u n a u k u
0 elem entim a, koja na prvi pogled može da se uklopi bez
teškoća u okvir sta ro g rč k ih s h v a ć a n ja i da se p ro tu m a č i m a ­
terijalistički: P r a b ita k (sat) s tv a ra toplinu, iz topline n a sta je
voda, iz vode n a sta je hrana. U čovjeku se n a jg r u b lji dio h r a n e
p r e tv a r a u izmetine, srednji dio u meso, a n a jfin iji u razum
(manas). N a jg ru b lji dio vode p r e tv a r a se u m okraću, srednji
u krv, a n a jfiniji u životni dah (prdna). N a jg ru b lji dio v a tr e
p r e tv a r a se u kosti, srednji u srž kostiju, a n a jfin iji u govor.
P re m a tom e prvi bi ele m e nt m a te rije bila v a tra , a nosilac
života dah. Posljedica njegovog o sam ostaljenja p re m a m a te riji
m orala bi biti ili d a v a n je prednosti e le m e n tu vode, ili z ra k u ili
dualizm u n a u k e o duši i tijelu. Cak i za ovu p oslje dnju a lte r ­
n a tiv u nalazim o u staroj indijskoj filozofiji tra d ic io n a ln u
osnovicu u nauci s d m k h y a , o kojoj će još biti govora.
Zem aljski elem enti, m eđutim , im a ju svoje kozmičko p o ri­
jeklo. V a tra potječe sa Sunca, voda s Mjeseca. T ako i Sunce
1 Mjesec ulaze u listu elem enata."0 U tom kozm ičkom p r e lije ­
vanju počinju se na z ira ti i p rv e m etafizičke teškoće teorije o
elem entim a. Još u sta rim vedskim te kstovim a Mjesec se naziva
posudom ispunjenom božanskom am brozijom , ž rtv e n im pićem
soma, koje teče »u o b rn u to m sm jeru«, kao ž rtv a bogova lj u ­
dima. Posuda »Mjesec« ritm ički se pra z n i i puni (mjesečeve
faze), a tekućina iz koje n a sta je životni dah stvorova potječe
kao p ra e le m e n t iz tog ž rtvenog kaleža i u njega se vraća u
ritm u p r e p o r a đ a n ja i u m ira n ja . O davde nije daleko predodžba
da je prostor (dkdša), a kasnije vrijem e, u određenom m e ta ­
fizičkom vidu »praelemenat«.
Iz shva ć a nja o prostoru kao osnovnom kozmičkom ele­
m e n tu potječe veliki broj m itoloških predodžbi iz v re m e n a
upanišada, a s tim je u vezi i okosnica spom enutog a rh a jsk o g
idealizma. M akrokozm ičkom pro sto ru odgovara u m ikrokoz-
mosu »prostor u n u trin i srca«. Tu je sjedište »m irnog p r o m a ­
trača«, »svjedoka« (sdkšin), m ikrokozm ičkog dtmana, čija se
veza s m akrokozm ičkim b r a h m a n o m n ik a d a ne trga. Dok je
čovjek budan, sdkšin se nalazi u oku. U snu, odvraćen od »pa­
šnjaka« osjetnosti, on se povlači u svoj pro sto r u n u tr in i srca

Id . , 91.

72
i tone u p ra e le m e n tu , koji je već izrazito tra n sfe n o m e n a ln e
idealističke prirode. Čitav indijski filozofski idealizam, od
upanišada do Sankare, osniva se na teoriji sna.21
P a r a le ln o s te orijom e le m e n a ta va tra -voda -zra k-z e m lja ,
postoji ta k o i te o rija idealističkog izvoda elem enata, po kojoj
se iz kozmičkog d a h a (prana) razvijaju .spoznajni elementi
(pr a gj na -md tr d — iz korije n a cjjna- znati), a iz ovih se dalje
ra z v ija ju elem enti stvarnosti i zbivanja. Osim toga, ne samo
ovakvi n e m a te rija ln i elem enti, nego i gornji m a te rija ln i ele­
m enti gube svoj atom ski k a r a k te r u pretpostavci, da se ele­
m enti ne samo stalno ra z v ija ju jedni iz drugih, nego se isto
tako neprekidno jedni u dru g e vraćaju i iščezavaju u idealnim
sferama. E lem ent m išljenja kao pojavni oblik »hrane« vraća
se u »dah« kao m oda lite t »vode« i t. d. Čitavo em anaciono
polje naše stv a rn o sti vraća se tako u ništavilo već u običnom
sv a kodnevnom snu. U čemu tada tre b a da bude kv a lita tiv n a
razlika između e le m e n ta m išlje n ja i, recimo, ele m e nta vode?
I je d a n i drugi samo su »hrana«, a praelem ent, koji se njim a
hrani i održava u biti je naše neznanje (avidyd), kojega je
organ egzistencijalna >žeđa« (trišnd).
Č itava kuća od k a r a ta ruši se za drevnog indijskog m u d ra c a
na jednom pita n ju : »O tkuda besvijesnost dubokog sna?« Raz­
ja š n je n je se daje »na način, čija nas smionost z a p a n ju je i kojoj
m ora da se divi svatko, tko zna da misli povijesno, s obzirom
da su posrijedi tako ra n a vrem ena. Iako je duša po svojoj biti
spoznaja, ona može da spoznaje samo onda, kad je dano i n e ­
što drugo, što je p re d m e t njene spoznaje. U dubokom snu, m e ­
đutim , kad se p riv re m e n o potpuno povukla iz ovoga svijeta,
ne postoji ništa drugo, različito od nje, što bi mogla spoznavati,
pa zato tone u besvijesnost. Ta se predodžba bez oklijevanja
proteže i na sta n je duhovnog oslobođenja i sje dinje nja s u n i­
verzalnim duhom, gdje za uvijek p re sta je svako svjetovno
oblikovanje.«22

!l U o v im p ie d o d ž b a m a su n č a n o g m ito s a n a la z im o i e le m e n te p rv e
s e k s u a ln e t e o r ije s n a . Č o v je č u lja k u d e sn o m o k u (p re d o d žb a p o tje č e v je ­
r o ja t n o i z s m a n je n e s l i k e n a s s a m ih , k o ju v id im o u z je n ic i o no g a t k o
n a s g le d a ) u t je lo v lje n je je su n č a n o g b o ž a n s tv a ln d r e . U lije v o m je o k u
n je g o v a že n a I n d r a n t . U s n u se o n i p o v la č e u p r o s t o r s rc a i z d r u ž u ju se ,
» k a o č o v je k š t o u z a g r lja j u lju b lj e n e že n e n ije s v ije s t a n o n o g a , š t o je
iz v a n n je g a n i š t o je u n je m u ·« ( B r ih a d d r a n y a k a - u p ., I V , 3, 21), ta k o i
č o v je k u d u b o k u s n u d o ž iv lja v a b la ž e n s t v o ( A m n i d a ) . ( U s p . F r a u w a lln e r ,
I . 63— 64.)
Id ., s tr . 68—69.

73
 Iz ovog e k strem nog idealizma, koji svoj snažni pečat daje
već nauci ra n ih upanišada, počinje se gotovo istovrem eno
razvijati logičkom nuždom i shvaćanje, koje smo u na slovu
nazvali psihološkim m ate rija liz m om , a čiju ćemo r a z r a d u sli­
jediti u daljim poglavljim a.
R adikalno o d v a ja n je m ikrokozm ičkog atmana, ili duhovnog
principa u čovjeku, od rascjepa su b je k tiv n o -o b je k tiv n e datosti,
do te m jere, da a t m a n nik a d a i n e po sta je nosiocem in d iv i­
du a ln e svijesti (da n ik a d ne postaje »ja«, nego ostaje »se«) —
vodi nužno do posljedice, da se, n ajprije, načelno ne ra z lik u ju
biološki, fizički i psihički elem enti po ontološkom stupnju.
Indijska n a u k a o e le m e n tim a p r e tv a r a se, u izvjesnom smislu,
u p r a v e spletove kazuističkih s tr u k tu r a , p ristu p a č n ih jedino
sa stanovišta specifičnih disciplina p ra ktič nog u m a i teorija o
»hrani i isposništvu«.
Tim e što su svi duševni fenom eni izbačeni iz opsega atmana,
stv a r a se brzo sklonost i potreba, da se tr e tir a ju ne samo obje-
ktivistički, nego u određenom p r e tk ritič k o m smislu i m a te r i­
jalistički. T ako misli i osjećaji, a ka sn ije (u gjainizm u) čak i
ka rm ič ki uzroci novih rođenja, zajedno s pro b le m a tič n im psi­
hičkim ostatkom , koji se p r e p o ra d a iz jednog »nosioca« život­
nih e le m e n a ta u drugoga, postaju vrstom ra z rije đ en e m a te ­
rije (sukš am- šar i r am — »profinjeno tijelo«). T ako indijska
»psihologija bez duše« nalazi svoj p u t za tu m a č e n je fenom ena
podsvijesti i pam ćenja, a kako ćemo vidjeti u slijedećem po­
glavlju, i za negaciju »natprirodnog« k a r a k te r a p rapsihičkih
pojava.
 III. BUDDHINA NAUKA
»Znadem dobro, A g jg jiv essa n a , kad o b razlažem n a u k iJ
sk u p in i od m nogo stotin a lju d i, da onda svak i p o je d in a c
m isli o v a k o o m en i: „ S a m o zb og m e n e a sk eta G o ta m a o b ra ­
z la ž e n a u k u ” . N o to n e t r e b a s h v a ć a t i ta k o . S ig u r n o je, d a
U s a v r še n i o b ra zla že n a u k u za p r o sv je tlje n je o sta lih . Ipak,
kada za v ršim tako o b ra zla g a ti, A g jg jiv essa n a , onda ja
usm jeravam i duh svakog p o jed in ca , da traži sm ir e n je , v o ­
d im ga k sm iren ju , u je d in ju je m ga, u sk la đ u je m ga. E to
t a k o s e r a v n a m s v a k i p u t, s v a k i p ut.«
(M a g jg jh im a , 36)

I. U V O D

S pojavom n a u k e Got ame B u d d h e i Mahdvi re Gjine (osni­

vača gjainizm a) p re sta je ono doba za koje smo rekli, da se u
n je m u n ije d n a ličnost ne p o ja v lju je »izdvojeno u prvoj liniji
spoznaje, kao otk riv a č svega z n a n ja i vrh o v n i ideal čitave
m o ra ln e djelatnosti« i da »još važi pluralističko shvaćanje o
o tk riv a č im a na jv iše istine«. — Sada, u 6. st. pr. n. e., stu p a m o
prvi p u ta na povijesno tlo. Vodeće filozofske i religiozne
n a u k e p o ja v lju ju se kao tv o re v in e povijesnih ličnosti, o čijem
is tu p a n ju pred ja v n o st im am o dovoljno podataka.
Iako budizam sm a tra m o središnjom pojavom azijskih k u l­
tu ra , uključili smo u našu h re sto m a tiju životopis G otam e
B u d d h e iz p e ra jednog nebudističkog su v re m e n o g indijskog
filozofa, S. R a d h a k rish n a n a , u čijoj zemlji, za razliku od gotovo
čitave ostale Azije, budizam znači odavno p r e v la d a n u i apsor­
b ir a n u prošlost. Ipak, povijesni značaj ranog budizm a nalaže
da ga prika ž e m o iz okvira indijske filozofije. U svjetskoj po­

75
vijesti religija i ideologija B u d d h in e n a u k e ostaje, po našem
znanju, je d in stv e n p rim je r pozitivnog u tje c a ja koji je izvršio
produbljeni tisućljetni razvoj filozofske k u ltu r e na kritički
stav je d n e od n a jm a lo b ro jn ijih vodećih ličnosti čovječanstva.
Bilo bi povijesno apsu rd n o e kspa nz ivnu snagu budizm a svoditi
isključivo na sugestivnu moć ličnosti njegovog osnivača, koji
je i sam uvijek isticao, da je je d a n od m nogih b u ddha (dosl
»budnih«), i da njegova n a u k a ra z o tk riv a i p rila g o đ u je stare
z a b o ra v lje n je putove ljudskog spoznavanja, čije je nem inovno
v ra ć a n je u k u ltu r n u svijest zasnovano na snazi logičke nužde i
uvjetovanosti ljudske egzistencije na spoznajnom području.
U kasnijoj indijskoj filozofiji redovno se spoznajno-logički
motivi budizm a za posta vlja ju m oralno-religioznim . To odgo­
v a ra osnovnoj povijesnoj tendenciji hinduističke reakcije na
pojavu budizma. H induizam je bio dovoljno snažan, da a p s o r ­
bira B u d dhinu m o ra ln u n a u k u u sprkos njenoj revolucionarnoj
snazi, čija je oštrica bila u p e re n a protiv hegem onije b r a h m a n ­
ske kaste, ali ne i protiv tra dicionalnog socijalnog u re đ e n ja
uopće. Iako taj socijalni motiv sam za sebe nije više bio nov,
B u ddhina je n a u k a u cjelini podigla hinduistički m oral na
viši i univerzalniji nivo. P rila g o đ e n a hinduizm u, ona je postala
najpogodnije sredstvo indijske k u ltu r n e e kspanzije u Aziji
No, da bi mogla postati ta k v im povijesnim sredstvom , bilo je
potrebno, da se njeni spoznajni motivi, a osobito n je n n e g a ­
tivni stav p re m a tra dicionalnoj dogm atskoj metafizici, potisnu
u pozadinu i r e d u c ira ju na praosnove. I taj se proces razvijao
m iroljubivo kroz stoljeća, gotovo p a ra le ln o s u n u tr a š n jo m s ta ­
bilizacijom samoga budizma.
Usprkos tim dubokim povijesnim korijenim a, lokalnu in d ij­
sku in te rp re ta ciju budizm a ne možemo načelno s m a tra ti do­
voljno objektivnom . Zato ćemo se u toku izlaganja sve više
p rik la n ja ti shvaćanjim a, koja prelaze okvire indijskog k u l t u r ­
nog kruga. U Aziji, izvan Indije, ta k a v stav jasno prevladava.
U Evropi je slično u v je re n je moglo da uzme šireg zam aha tek u
prvim d e c e m ja m a 20. stoljeća, kad su neki učenjaci iz načelnih
razloga pošli da p ro u č a v a ju budizam u zem ljam a, gdje on još
živi kao n a jr a s p r o s tr a n je n ija religija na svijetu. Taj važni
korak učinila je p rv a ruska škola, koja je ta d a bila n a jz n a ­

76
č a jn ija o rije n ta listič k a škola u E vropi.1 — Danas pro u č a v a n je
u tom s m je r u n a s ta v lja ju i učenjaci bliski engleskom Pali
T e x t Society, ustanovi koja ima gla v n u zaslugu za naučno i
siste m a tsk o o b ja v ljiv a n je kanonske pali književnosti na
Z a p a d u .-
Z a o k re t u k u ltu rn o p o v ije sn o m značenju, koji indijska m i­
sao dobiva s B u d d h in o m naukom , a koji na Z apadu tek naša
g e n e ra c ija dovoljno jasno uviđa, ne isključuje, m eđutim , p re t­
postavku, da je njen prik a z potrebno započeti izvodom iz t r a ­
dicionalnih korijena, od vedskog m u d ra c a Yagjiiavalkye.

2. P A L I J E Z I K I K N J I Ž E V N O S T

B u d d h in a je n a u k a s a b ra n a i sre đ e n a u tri skupine, do­

slovno »košare« (Ti-pitaku), u razdoblju od približno tri sto­
ljeća, na saborim a, od kojih je prvi održan neposredno poslije
njegove sm rti u m je stu Ragjacjaha, drugi oko sto godina k a ­
snije u m je stu Vesali, a treći za v la da vine slavnog k ra lja
h u m a n iste A š o ke (264— 277), koji je dao poticaj za širenje
B uddhine n a u k e po ostalim dijelovim a Azije. Njegov sin Ma-
hinda otišao je kao prvi m isionar na Cejlon, gdje se osnovna
k a n o n sk a k njiž e vnost na pali jeziku sačuvala n a jv je r n ije do
danas. Ašoka je u svojim e d ik tim a dao uklesati u kam e n e ploče
i stupove m noge dijelove B u ddhine nauke. Neki od tih spo­
m enika p ro n a đ e n i su u novije vrijeme.*

1 Z a s a n s k r i t s k u je l e k s i k o g r a f i j u jo š i d a n a s o s n o v n o d je lo u s v je t ­
s k o j k n j iž e v n o s t i » P e t r o g r a d s k i r je č n ik « , k o j i s u u 7 k n jig a i z r a d i l i B o h t -
lin g k i R o t h 1852.— '75. g. J e d n u je od p r v ih p a li g ra m a t ik a o b ja v io r u s k i
u č e n ja k is t e š k o le , J . M i n a y e f f 1872. O v d je im a m o na u m u p rv e n s t v e n o
d je la F . S č e rb a ts k o g a , o b ja v lje n a u p rv a t r i d e c e n ija 20. s t o lje ć a . O s n o v ­
n im d je lo m za s u v re m e n o p ro u č a v a n je b u d is t ič k e f i l o z o f i je , a p o se b n o za
d a l ji ra d le n jin g r a d s k e š k o le i sa m o g S č e r b a t s k o g , s m a tra m o s t u d i j u , k o ju
je 1918. o b ja v io ra n o p r e m in u li r u s k i o r i je n t a l i s t O t t o R o s e n b e r g na t e m e lju
o p s e ž n ih s t u d ija o v e te m e u J a p a n u . ( O v d je će m o to d je lo c i t i r a t i p re m a
n je m a č k o m p r ije v o d u : D ie P r o b l e m e d e r b u d d h i s t i s c h e n P h i l o s o p h i e , H e i­
d e lb e rg , 1924. — N a r u s k o m je d je lo o b ja v lje n o k a o p u b lik a c ija b r . 45
F a k u lt e t a za o r ije n t a ln e je z ik e L e n jin g r a d s k o g u n iv e r z it e t a . )
1 M is lim o u p rv o m re d u na d je lo E d w a rd a C o n z e : B u d d h i s m ( O x f o rd ,
1953) i na ra d o v e n je g o v ih s u r a d n ik a u p o s lje d n jih d e s e ta k g o d in a .
1 O d b r o jn ih d je la o t o j te m i s p o m in je m o n a jn o v iju k n jig u F r it z a
K e r n a : A š o k a ( B e r n 1956).

77
 B uddhine riječi i govori, kao i sva ostala klasična indijska
književnost, čuvali su se u usmenoj predaji. S tim su u vezi
stilske osobine Ti-pitake, kako ćemo u n a s ta v k u još pobliže
vidjeti. N a u k a je zapisana prvi p u ta u 1. st. n. e. na Cejlonu,
kad je za v la d a v in e k r a lja Vat t agdmani A b h a y e došlo do poli­
tičkih ne re d a i do opasnosti v je rskih progona. To je ujedno
doba, kad razvoj novih sa n sk ritsk ih budističkih škola u Indiji
doseže svoj vrhunac, pa i na Cejlonu dolazi do riv a lstv a novih
i sta rih tra d ic ija u nauci.
Riječ pali znači tekst. Jezik se sm a tr a k njiž e vnom tv o r e ­
vinom obrazovanih k ru g o v a u Buddhinoj užoj domovini
Mdgadhi, a spada u g r u p u prdkri t d srednjeg indijskog jezičnog
razdoblja. Zbog u tje c a ja p r a k r its k ih d ija le k a ta pali se ne
može potpuno re d u c ira ti na Sanskrit, koji se kao književni
jezik razvio ranije. Filološki se i u pali jeziku može razlikovati
nekoliko slojeva.J Odnos p re m a s a n sk ritu u sp o re đ u je se gdje-
kada s odnosom talijanskog p re m a latinskom jeziku. Sličnost
je osobito u p a d n a u razvoju asim ilacije k o n z o n a n a ta (sutta
mjesto sutra, alta m jesto dt man, nibbdna m jesto nirvana,
d h a m m a m jesto dh ar ma i t. d.; k o n so n a n t š potpuno iščezava,
a diftonzi au i ai slije v a ju se u o i e.
Osim glavne podjele k a n o n sk e književnosti na tri sku p in e
Ti-pitake, postoje i neki drugi k r ite r iji raspodjele u ra z n im
školam a i zem ljam a. Sva k a n o n sk a djela zajedno s a d r ž a v a ju
84.000 jedinica ili lekcija ( d ha m ma - kk ha n d a) .

G lavni dijelovi Ti - pi t ake jesu:

Vinaya- pi t aka, djela koja se odnose na re d o v n ič k u disci­
plinu B u ddhine zajednice (sangha).
Sut t a- pi t aka, glavni R uddhini govori i n e k a m a n ja p je ­
snička djela. Dijeli se na pet zbirki (nikdya):
1) Di gha- ni kdya ili »duga zbirka«, sa drž a va 52 duga govora.
2) M a gi g j h i ma - ni k dy a ili »srednja zbirka«, sadrži 152 go­
vora sre d n je dužine. Kao cjelina ova je z b irk a m ožda n a jp r i- 4

4 U s p . W . G e ig e r: P S l i . L i t e r a t u r u n d S p r a c h e ( S t r a s s b u r g , 1916). I z
o vo g a d je la , k o je je do d a n a s o s n o v n o za p S l l s t u d ij e u z a p a d n o m s v ije t u ,
u z e li s m o 1 n iz d r u g ih p o d a ta ka u o v o m o d s je č k u . — 1951. o b ja v io Je k ra ć u
p S li g r a m a t ik u , b o g a tu k o m p a r a t iv n o - f ilo lo š k im m a t e r ija lo m , M . M a y r h o -
f e r u H e id e lb e rg u . O d s u v r e m e n ih a z i j s k i h u č e n ja k a na p o d r u č ju p S li
je z ik a i g ra m a t ik e u ž iv a s v j e t s k i g la s o s o b ito c e jlo n s k i M a h A t h e r a A . P
B u d d h a d a tta .

78
stupačnija, a sa d rž a v a neke od n a jlje p ših stra n ic a budističke
proze, iako su sa d rž a jn o neki govori iz prve zbirke važniji.
3) S a m y u t t a - n i k d y a ili »zbirka složena po grupam a«, s a d r ­
žava 2839 suttci s v r sta n ih u 56 g r u p a po tem i koju o b ra đ u ju
ili po glavnoj ličnosti koja se u n jim a pojavljuje.
4) A n gu t t a r a - n ik a ya , sku p in a tem a siste m a tiz ira n ih po
b ro ju e le m e n a ta u g r u p a m a koje se ra z ra đ u ju , od 1 do 11,
sadrži 2308 sutta.
5) K u d d a k a - n i k d y a ili » k ra tk a zbirka«, sastoji se od niza
kraćih djela, od kojih su n eka u stihovim a. O vam o spada
Dhamvi apada, zbirka od 423 strofe, sa k u p lje n e iz raznih dije­
lova Ti-pitake, složene po te m a m a u 26 poglavlja. Ovo k ra tk o
djelo o buhva ć a sve bitne e le m e n te B u ddhine n a u k e i n e su ­
m njivo je n a jp r is tu p a č n ije kao početno štivo. Zato je postalo
je d n im od n a jp o p u la r n ijih djela ne samo indijske nego i azij­
ske književnosti uopće. Mnoge od tih strofa unišle su i u nebu-
đističku lite ra tu ru , na pr. u epose.5 — Od na jlje pših pjesničkih
djela sta re budističke književnosti, sačuvanih u K u d d a k i v r i ­
jedno je još spom enuti: Sut ta n i pd t a ili »splet pjesama«, te
TheragCitka i Theri gdt hđ ili pjesm e B u d dhinih učenika i uče­
nica, sažetog oblika, a redovno opisuju doživljaj duhovnog
p ro sv je tlje n ja . — K onačno u K u d d a k u spada i gla v n a zbirka
indijskih priča uopće, a ujedno i je d n a od n a js ta r ijih ta k v ih
zbirki u svjetskoj književnosti, Gjdtaka. To su 547 p rip o v je ­
d a k a sv rsta n ih oko tem e p re th o d n ih života Buddhe. Teme su
priča velikim dijelom sta rije od budizma. K ao zbirka sređene
su v je ro ja tn o tek na Cejlonu.
A b h i d h a m m a - p i t a k a sadrži sedam knjiga dodatih kanonu
uglavnom na trećem saboru, sa svrhom da se odrede definicije
i tu m a č e n ja spoznajnoteoretskih, psiholoških i etičkih pojm ova
i da budu klasificirani.
Posebno m jesto u n a jsta rijo j pali književnosti zauzim a djelo
Milindcipanha ili »Milindina pitanja«, iz 2. st. pr. n. e. To su
razgovori g rč k o -b a k trijsk o g v la d a ra M e n a n d ra s budističkim
m udracom N agasenom. O vdje su obra đ e n a u obliku dijaloga 1

1 R a d h a k r is h n a n o v o iz d a n je s e n g le s k im p r ije v o d o m (O x fo rd , 1950)
s a d rž a v a m n o g o k o m p a ra t iv n o g m a t e r ija la , o s o b ito i z B h a g a v a d — G i t e . Od
n o v ijih p r ije v o d a na s la v e n s k e je z ik e s p o m in je m o p o l j s k i p r ije v o d S . F.
M i c h a l s k o g a ( S c i c z k a F r a w d y , L o d z , 1948., 2. iz d .) i č e š k i p r ije v o d V .
l . e s n i j ( P ra h a . 1946).

79
sva osnovna filozofska p ita n ja ra n e budističke n a u k e na vrlo
p ristu p a č a n način. Djelo obiluje klasičnim književnim uspo­
redbam a, a iznad svega p r e d s ta v lja glavni k n j i ž e v ni s po m en i k
kulturnih, i filozofskih odnosa, koji su tada postojali iz me đu
Indije i Grčke.
Klasični k o m e n ta to r Ti - pi t ake bio je Buddhaghoša, koji je
u 5. st. n. e. došao iz Indije na Cejlon. Uz k o m e n ta r e njegovo
je glavno djelo V is uddhi - magga ili »Put pročišćenja«, kom pen-
dij B uddhine n a u k e .6
Veliki g r a m a tič a r pali jezika bio je Kaććdyana, nešto mlađi
od Buddhaghoše. N jegova se n a u k a oslanja pa već izrađeni
sistem sa n sk ritsk e gra m a tik e , za koju je osnovno djelo
Pdninija.
Razvoj pali književnosti n a sta v lja se do n a jn o v ije g v r e ­
mena, osobito na Cejlonu i u Burmi.
Naš se prikaz u ovom poglavlju osniva na kanonskoj k n ji­
ževnosti u okviru južne ili t heravdda (h i na y dn a ) škole. O sje­
vernoj školi (mahdydna), koja se je razvila kasnije pod u t j e ­
cajem ved a n tin sk o g idealizma, a čija su djela n a p isa n a t. zv.
budističkim sanskritom , govorit ćemo posebno. Važno je spo­
m enuti, da se od početka 20. st. p ro u č a v a n je osnovne b u d isti­
čke n a u k e osniva p rv e n stv e n o na djelim a A b h i d h a m m a - p i t a k c
i na B uddhaghošinim tu m a č e n jim a , t. j. na n a jr a n ijim siste­
m atskim djelima, koja su donedavno zapadnim čitaocima bila
nepristupačna.
P rik a z razvoja pali književnosti ne bi bio zaokružen, kad
se ne bismo osvrnuli na neke specifičnosti d u h a i stila, koje su
za zapadnog čitaoca često isto toliko s tra n e kao i privlačne.
U pogledu redovničke discipline, koju je B ud d h a ostavio
svojim učenicima, potrebno je općenito naglasiti nedogm atski
liberalizam njegovog »srednjeg puta«, koji je osuđivao k r a j ­
nosti tr a p lje n ja i isposništva, toliko razvijene u Indiji. S je d n e
stra n e B uddha je bio n e p rija te lj »čudotvorstva«. S d ru g e
strane, nije vjerovao u mogućnost iskupljenja. »B uddhe samo
pokazuju put.« N apor i uviđaj ostaju s tv a r svakog pojedinca.
U tom je smislu B u d d h a rekao: »Svatko je sam sebi zaštitnik,
svatko je sam sebi utočište, . . . a i tko bi, iznad toga, mogao
biti utočište?« — P rista še n a u k e o a p solutnom d t m a n u p o k u ­

0 U n a s t a v k u ćem o v a ž n ija d je la T i - p i t a k e , k o ja s m o o v d je spom e­

n u li, c it ir a t i s k ra ć e n o in ic ija lim a ( D . N . — D tg h a — n ik a y a , Μ. N. — M a-
g jg jh im a - n ik S y a , V . M . — V is u d d h i-m a g g a i t. d.)

80
ša v a ju još i danas, da i iz ovih riječi izvuku dokaz za svoju
tezu. Ja sn o je, ipak, iz niza d ru g ih tekstova, da se one odnose
na problem discipline njegovih sljedbenika. — Pro b le m »ko­
difikacije« na ovom p o druč ju n a jk a r a k te ris tič n iji je u opisu
posljednjih dana B uddhinog života (Ma h đ pa ri ni bbanas ut t a,
D. N. 16):
»Ananda, što još očekuje redovnička zajednica od mene?
N a u k u sam izlagao ranije, a da nisam razlikovao u n u ta r n ju i
vanjsku. U čiteljeva ru k a sad više ne u p r a v lja poukom. Mo­
žda je netko mislio: „Ja ću u p ra v lja ti redovničkom zajedni-
c o m “, ili: „Redovnička zajednica će se ugledati u m e n e .“
Taj će m ožda u budućnosti u p r a v lja ti redovničkom z a je d n i­
com, no U savršeni se, A nanda, više ne bavi ta k v im m isli­
m a . . . J a sam, uostalom, star, pod teretom godina, oronuo,
ispunio sam svoje vrijem e. O sam deset mi je godina. O A n a n ­
da, ja sam kao sta r a kola, čije se osovine još drže povezane
konopima. I tijelo U savršenoga još korača, kao da je pove­
zano konopim a . . . Mogli biste možda pomisliti kasnije:
„Nema više U čiteljeve riječi, nem am o više U čitelja." Ne
tre b a tako p ro m a tr a ti stvari, A nanda! N auk je pravilo, ja
sam vam ga pokazao i poučio vas, on neka vam bude uči­
telj poslije m oje sm rti . . . Ako redovnička zajednica bude
željela, poslije m oje sm rti, može da ukine m a n je i sporedne
propise.«
Pr obl e m stila u Ti -pi t uki nije samo estetski važan. Iz po­
vijesnih i sistem atskih razloga potrebno je, da se na njega i
ovdje osvrnemo.
»Postepeni n a s ta n a k kan o n a možemo zamisliti tako, da se
je u pojedinim sam ostanskim zajednicam a sačuvala uspom ena
na govore i razgovore učiteljeve. O datle potječe stalni uvod:
e v a m m e sut ta m, „ovako sam čuo". Na većim skupovim a, kao
što su bili koncili, ti su se pojedinačni prilozi p ro v je ra v a li i
usvajali. Na taj je način m a te rija l stalno rastao i dijelio se u
razne zbirke. T a k a v n a sta n a k ra z ja šn ja v a činjenicu, da je već
od početka postojala m ogućnost f o rm ira n ja škola . . . T ako je
u p rv ih 200 godina nakon B u ddhine sm rti v je ro ja tn o bilo sa­
kupljeno glavno m noštvo k anonskih tekstova. Naslovi koje
nalazim o na n a tp isim a iz 3. st. pr. n. e. . . . pokazuju, da je u
to doba kanon imao istu raščlanjenost kao i kasnije. P re d a ja
kan o n a bila je u prvim stoljećim a isključivo usmena. Na- 6

6 » F il o z o f i j a is t o č n ih n a ro d a « I .
81
čin, kako je pali kanon nastao, i njegova usm e n a p re d a ja kroz
skoro četiri stoljeća, može da nam razjasni m noge osebujnosti,
koje tu srećemo. R aznovrsnost priloga, kako u pogledu v r e ­
mena. tako i u pogledu p o r i j e k l a ,. . . m o ra la je dovesti i do
p roturječja. — Možemo lako razum jeti she m a tsk i k a r a k t e r k a ­
nona i m n o gobrojna ponavljanja. U sm enom pre da jom je u v je ­
tovano. da se događaji i okolnosti, koji se p riro d n o češće spo­
m inju, p o n a v lja ju u stereotipnom obliku i istim riječima.
Mnogo toga, na što stalno nailazim o u te kstovim a, očito spada
u neophodnu te h n ič k u opre m u redovničkog znanja. U to
u b r a ja m nizove sinonim nih izraza, koji se stalno pon a v lja ju ,
način ra s p r a v lja n ja u p ita n jim a i odgovorima, koji skoro da
n a lik u ju na fo rm id a re redovničkih ispita, parabole i u sp o re d ­
be, stihove za m e m o rira n je .« 7*
-O vakav način p re d a je osjeća se, m eđutim , vrlo neugodno
u prik a z u n a jsta rije g budizm a, j e r se n e k e stvari, a u prvom
redu neki dijelovi nauke, uvijek p r ik a z u ju i o b r a d u ju na isti
način, kad god je o n jim a riječ. Posljedica je, da su neke v a ­
žne točke n a u k e zapravo samo je d a m p u t izražene, j e r se
uvijek vraća ista ukočena form ula, kad god se do njih dođe.
To bitno otežava ra z u m ije v a n je. N edostaje nam o svjetljenje
tem e s raznih stra na , koje p re d m e t dobiva, kad se p r o m a tra
i opisuje u raznim p rilik a m a i vezama.« To se tim više osjeća,
kad se uvaži, »da m edu glavne osobine B u d d h in e spada u p r a ­
vo njegova n e v je r o ja tn a spretnost, kojom izlaganje nauke
prilagođava slušaču u svakoj prilici, zahvaćajući je s prave
strane. «H
U sprkos svim tim p rigovorim a m alo je koji z apadni pisac,
koji je proučavao ovu književnost, m ogao »da se otm e utisku,
da ovdje nailazim o na istinski doživljena sjećanja« u pojedi­
nim je d n o sta v n im p rik a z im a ili slikam a.9
L jepotu B uddhinog izražaja i eleganciju stila, na koju
tako često nailazim o u djelim a Ti-pitake, po općem je p riz n a ­
nju n a jbolje uspio da p renese u p rije v o d u njem ački u čenjak
K. E. N e u m a n n početkom ovog stoljeća. C itira t ćemo zato
njegovo gledište riječim a njegova talijanskog su ra d n ik a G
De Lo r e nz a :10

7 G e ig e r, P d l i , 7—8.
" F r a u w a lln e r , I , 151— 2.
’ G e ig e r, id .
Indi a e b u d d h i s m n an t i c o , B a r i , 1926., 5. i z d . , s t r . 199,— 201

82
 »G otam a je posjedovao snagu, poput S h akespeara, da k r i ­
stalizira u savršeno čistim i bistrim oblicima svojih riječi
s v a k u sliku iz života i svijeta, koji ga je okruživao. Zato se
ova u m je tn o st G olam ina može p ro m a tra ti . . . kao tr a jn i s tv a ­
ralački akt, iz kojeg su se u ka snijim tisućljećim a razvile
m ir ija d e oblika budističke um jetnosti po čitavoj A z i j i . . .
P r e m a N e u m annovim riječima, u G otam inim g o v o r i m a . . .
čitalac ne će naći opis tr iju godina ili triju dana iz života
nekog proroka, nego će vidjeti velike i snažne slike, koje pred
njegovim očima žive u neizbrisivim bojama. Ne će čitati ispre­
pletene priče i p r i č i c e . . . ne će slušati propovijedi za slabe
časove i slabe duhove, nego će čuti razgovore za snažne d u ­
hove, kao u P latonovom »Symposionu« . . . Ne će čuti p rije tn je
i obećanja, nego će doznati sve istančanije i intim nije misLi,
k a k v e su doživljavali ti sm ireni mislioci ra z m a tra ju ć i ša re n u
pozornicu svijeta, istražujući gotovo za vlastitu razonodu, uz
podsm ijeh. R a z o tk rit će tragove i otiske u m jetnika, u kojima
se odrazu je bogat svijet vječitih likova, uzvišenih, a i la k o u m ­
nih poput ptica pod suncem, kao i paklenskih, sličnih noćnim
strašilima.«
I ovdje se uz e stetske k v a lite te ističu bitno filozofske, ču­
vene po snazi B uddhinog izraza, čija su najbolja potvrda
njegove p rv e refleksije nakon »probudenja«, njegov »lavovski
r ik « :
»Sam ostalno sam se uzdigao do spoznaje. Na koga da se
pozovem?«
T a k v e su izjave inspirira le i Nietzscheuv sud u »A n tik ri­
stu« (paragr. 20):
>Budizam je sto puta realističniji od kršćanstva. On s a d r ­
žava baštinu hladnog i objektivnog zn a n ja o p o sta v lja n ju
problem a, a p o ja v lju je se nakon stotina godina neprekidnog
filozofskog pokreta. K ad se on pojavljuje, pojam »bog« je već
zastario. Budizam je doista i po svojoj spoznajnoj teoriji je ­
dina pozitivna religija, koju poznaje povijest. On više ne kaže:
„Bori se pro tiv grije ha ", nego, dajući pravo realnosti, kaže:
„Bori se protiv bola!" — Duboko se razlikuje od k ršćanstva
po tome, što je već nadm ašio z a v a ra v a n je samoga sebe m o r a l­
nim pojm ovim a, pa se — izraženo mojim jezikom — nalazi
s onu s tr a n u dobra i zla.«

83
 3. B U D D H A I Y A G J N A V A L K Y A

U spoređujući B u d d h in u n a u k u s Y agjn a v a lk y in o m , n a p o ­
m inje se, uz hipotezu da vre m e nski ra z m a k između njih dvo­
jice nije veći od nekoliko stoljeća, još i okolnost da su živjeli
u bliskim p o k r a jin a m a sjeveroistočne Indije. Y a g jn a v a lk y in
prijatelj, k ra lj G janaka, vladao je p o k ra jin o m Videha, gdje
je i B u d d h a dolazio da propovijeda.
U citiranim istupim a Y a g jn a v a lk y e ističu se ovi m om enti:
1. T ra ž e n je je pra poč e tka ad i n f i n i t u m apsurdno. Izvor
vlastite svijesti ne možemo m a te r ija ln o tra n sc e n d ira ti, je r bi­
smo tim e njeno uporište »prepustili psima«. — Z načajno je,
da je sjedište te svijesti još u »srcu«.
2. S vođenje e le m e n a ta fe nom enalnosti na pro sto r (uJcdša).
3. K a r m an postaje osnov n a u k e o p re p o ra đ a n ju .
4. A t m a n kao metafizički princip svijesti n a d o m je šta on-
tičku funkciju sveobuhvatnog brahmana.
R azrada ovih stavova u smislu budističkog razvoja dovolj­
na je, da dade uvid u specifičnost osnovne spoznajne nauke,
koju nalazimo u kanonskoj književnosti, o analitici elem enata,
percepcije i su b je k tiv n o -o b je k tiv n ih odnosa, koji odatle n a ­
staju za svijest.
Ad 1. U vezi s razvojem budističke n a u k e o elem entim a,
koja je nesum njivo n a jz a m rše n iji dio budističke spoznajne
teorije i izvor velike većine n e sporazum a i k riv ih tu m a č e n ja
na Zapadu, pisao je spom enuti ruski o rije n ta lista O. Ro s e n­
berg: »Prem a n a jsta rijo j analizi sastoji se ljudsko tijelo iz
m a te rija ln ih dijelova, koji se na n je m u mogu p r i m i j e t i t i . . . i
iz niza osjetnih organa, od kojih su budisti zadržali pet —
oči, uši, nos, jezik i kožu. Riječ tijelo tr e b a ra z u m je ti u širo­
kom smislu, je r m eđu njegove dijelove spada i svijest, č u v ­
stva i drugi psihički elementi.« — U budizm u se »promijenio
iz osnova objekt analize. Od tjelesne, m a te r ija ln e čahure,
ispunjene d u hovnim elem entim a, čovjek je postao nešto svi-
jesno, što p re d m e te vanjskog svijeta doživljava pomoću t. zv.
. organa". Taj je o b ra t mogao izazvati niz bitnih p r o m je n a u
terminologiji. Budisti su, m eđutim , zadržali sta re term ine, ali
su im dali novo značenje. „Organi" (indriya) nisu više oni o r­

84
gani, o kojima se p rije govorilo, nego su ,,čisti“ organi, „u p r a ­
vom smislu riječi", t. j. ne tjelesni, m a te rija ln i organi, nego
prije neke vrste „sposobnosti" gledanja, slušanja i t. d., ili
„akti" gledanja, slušanja i t. d. . . . Za sada je dovoljno napo­
menuli, da je pojam m a te rija ln o g osjetnog org a n a zam ijenjen
pojm om akta, t. j. pojave koja već spada u područje psiholo­
ške analize.«11
Ad 2. U o k v iru v e d a n tin sk e ontologije o sve obuhvatnom
b rahmanu. svođenje e le m e n a ta fenom enalnosti na prostor
(shvaćen više m etafizički nego tr a n sc e n d e n taln o ) moglo je biti
k ra jn ji stu p a n j a pstrakcije. U vođenje v re m e n a kao kategorije
istog reda nije, doduše, izostalo, no v r ije m e je moglo postati
prostoru n a d re đ e n a k a te g o rija p r v e n stv e n o u ta k v u sistemu
spoznajne m etafizike, koja više nije vezana za ontologiju sve-
obuhvatnosti. Ako se u spoznajnoj metafizici budizm a još
može govoriti o a psolutnom e u svjetovnim, odnosima, onda je
to moguće je dino u smislu Husserlovog »Zeitbewusstsein« ili
Bergsonove »duree«.
U Atthasalini, osnovnom k o m e n ta r u A b h i d a m m a- p i t a k e
čitamo:
»M udrac je u v re m e n u izrazio misao, a m išlju je izrazio
vrijem e.
N akon ta k v e definicije, moguće je razjasniti pojave po
njihovim kategorijam a.«
Ad 3. U B r ih a d a r a n v a k a - u p a n iš a d i (III, 4, 2) Usasta Ća-
k r a y a n a ne zadovoljava se s Y a g jn a v a lk y in im izvodom pante-
ističke form ule »tat tv a m asi«, ili b r a hm an = dtman, u ko-
zmološkim okvirim a, koje smo u prošlom poglavlju citirali.

»Ti si to rastum ačio, kao kad bi netko rekao: „Ovo je krava,

ovo je konj". Ali, razjasni mi brahman, koji je očit i ne uda-
lju je se iz dogleda, d t m a n koji je u svemu.« — »To je tvoj
dtman, koji je u svemu.« — »Sta je, Y agjnavalkya, to što je
u svemu?« — »Ti ne možeš vidjeti ono, što pogledom gleda,
ne možeš čuti ono, što sluhom sluša, ne možeš razum jeti ono,
što razum om razum ijeva, ne možeš spoznati ono, što spozna­
jom spoznaje. To je tvoje svojstvo (dtman), koje je u svim
stva rim a . Sve ostalo je p a tn ja i prolaznost.«

11 O. c . 65— 66.

85
 O vdje m nogoznačna riječ drtd (zlo, p a tn ja i prolaznost) iz­
ražava implicite ono što je u B uddhinoj nauci označeno sa
tri osnovna iz d ife re n cira n a pojma, koji iz ra ž a v aju njegov n e ­
ga tivni stav p re m a tra dicionalnoj spoznajnoj teoriji, etici i
metafizici:
aniććatd-dukkhatd-aji attatd
(nepostojanost ili tre n u ta č n o s t svih e le m e n a ta egzistencije,
p a tn ja kao re z u lta t svakog karm ičkog zbivanja, negacija apso­
lutnog d tma na ili tra n sc e n d e n cije subjekta).
Od sre d n je g od ovih principa, ili od etičkog a sp e k ta n a u k e
o k a r ma n u, polazi B u d d h in a n auka. N jen cilj se više ne n a ­
ziva m u k t i , nego ni rvana (pali: nibbdna). Etim ološki riječ
znači »rashlađenje«, no n je n je filozofski smisao određen osta­
lim d v a m a principim a, koji u gornjoj form uli o k ru ž u ju ideju
svem irske patnje.
Ad 4. S u p ro tn o st d v a ju pogleda na svijet očituje se u su ­
protnosti dviju osnovnih form ula:
»Tat t v a m asi« (»To si ti« — dtrnan) i
»Na m e so atta« (»Ovo nije moj dtman«).
Dvije i po tisuće godina tr u d i se čitava in d ijsk a filozofija,
da rela tiviz ira i ograniči B u d d h in u negaciju dtmana. Među
a u te n tič n im p re d sta v n ic im a budizm a nije, m eđutim , n ik a d a
postojala su m n ja o njenom u n iverzalnom važenju. U blaženje
suprotnosti pokušavalo se postići na dva načina:
a) S hinduističkog stanovišta B u d d h in a se povijesna a u te n ­
tičnost nastoji u m a n jiti na taj način, da ga p o k u ša v a ju p r o ­
glasiti za »sunčano božanstvo, koje je sašlo s neba, da donese
spasenje kako ljudima, tako i bogovima, da ih oslobodi svih
zala, koja su u k lju č e n a u pojm u sm rtnosti« ..
M itologiziranje B u d d h in e ličnosti naišlo je na širok odjek
u kasnijem ma h dy d na budizm u. Ipak to nije moglo ići na
šte tu principa o an -d t ma nu , kako je to hinduizam želio da
nam etne.
b) K ako ćemo u kasnijim poglavljim a vidjeti, m a h d y d n a
škole dale su neke od n a jd u b ljih p r e d sta v n ik a indijske i azij­
ske idealističke filozofije uopće. Na tom e je te r e n u jedino

A. K. C o o m a ra s w a m y : H in d o u ism e et b o u d d h ism e, str. 98.

86
moglo doći do zbližcnja s tra d ic io n a ln im oblicima indijskog
idealizma. Idealističkom a psolutizm u hinduističkog sveobu­
h v a tn o g dtmana, budistički idealizam su p r o ts ta v lja idealistički
relativizam n a u k e o svem irskom n išta v ilu (šdn ga t d). Osnivač
te n a u k e bio je Ndgdrgjuna, u 2. st. n. e.
Iz u z a ja m n e uvjetovanosti s u b je k ta i objekta, budistički
idealizam tih v re m e n a z aključuje, da postoji samo svijest. —
Ta osnovna n a u k a naziva se vigj ndna- vdda. O na se razvija
pa ra le ln o i istovrem eno s n a u k o m o n išta v ilu (šunya-vdda),
a g la v n i su joj pre d sta v n ic i Asanga i Ašvaghoša, približno
suvre m e nic i N agargjune.
Iz n a u k e o svijesti kao jedinoj opstojnosti proizlazi, da
» ka rma n i z ablude proistječu iz d iskrim inacije. O ne se šire
k a o posljedica diskurzivnog m išljenja, a o b u s ta v lja ju se ništa-
vilom.« »Kad iščezne o b je k tiv n a sfera m išljenja, iščezava i
p redm et, koji se da d e te rm in ira ti.« ,a — K onačni je zaključak
iz n a u k e o ne re a lnosti samsdre (fenom enalnosti) s je d n e s tr a ­
ne, a n i r v d ne s druge, da su ove dvije p o la rn e sfere zapravo
identične i je d n a k o ništetne. — Postignuće n i r v dn e iz te p e r ­
spektive čini se da je olakšano, je r više ne postoji radikalna
odvojenost, tako da ne samo p u t askeze, nego i ličnost B uddhe
kao učitelja lako pop rim a simboličko i re la tiv iz ira n o znače­
nje, kao i ličnosti in d ijsk ih bogova s gledišta Šankarinog
apsolutnog idealizma.
Obim s tr u ja m a zajednička je d u b o k a iracionalistička crta
i m istički interes.
Iako se su p ro tn o st u nauci o d t m a n u u biti nije smanjila,
stv o re n a je m e đ u idealističkim ško la m a dovoljno široka osno­
va za in filtra c iju h induističkih shv a ć a n ja , p rv e n stv e n o putem
mitologije, k a k o ćemo k a sn ije još vidjeti. I zvorna B uddhi na
n a uk a ostala je, m e đ u t i m , pored s vi h idealističkih i realistič­
ki h skretanja, za razl i ku od čitave ostale i ndi j ske filozofije,
čisti f e no m e n i z a m , a ontologiji s v e ob u h v at n o s t i suprotstavlja
se ov dj e me t af iz i k a irelacionalnosti n i r v d n e .
P ošto smo u ovom uvodu pokušali da dadem o perspektivni
prik a z filozofskih mogućnosti budizm a, koje su se razvijale
u doba indijske skolastike (u p rv im stoljećim a naše ere), n a ­
sto ja t ćemo, da u da ljn je m p rik a z u B u d d h in e nauke, na osnovu

'* C a n d r a k ir t i, P r a s a n n a p a d a (6. s t . n . e. — P re m a e n g le s k o m p r ije ­

v o d u E . C o n ze u B u d d h i s t T e x t s , O x f o r d , 1954., s t r . 167. i 169.)

87
a u te n tič n ih tekstova, izvedemo osnovna obilježja B uđđhinog
a rh a jsk o g kriticizma. Kao uvod u taj izvod neophodno je, da
u n a jk ra ć im c r ta m a dadem o pregled s tr u k tu r n o g shem atizm a,
koji je u svakom izvornom p rik a z u tako snažno izražen iz već
spom enutih stilskih razloga u form ulaciji tekstova Ti-pitake.

4. S T R U K T U R A S I S T E M A
»Buddha je bio je d a n od p rv ih m a lo b ro jn ih mislilaca n a j ­
ra n ijih v rem ena, koji su uveli odre đ e n e filozofske te rm in e i
frazeologiju uz ja sn u filozofsku m e to d u .« "
Vodeći ra č u n a o tome, kao i o nem inovnoj okolnosti, koju
smo r a n ije spomenuli, da se ovdje sta rim te r m in im a često
daje novo značenje, potrebno je da n a jp r ije ra z ja sn im o z n a ­
čenje riječi, kojom B ud d h a i njegovi sljedbenici nazivaju
svoju n a u k u — d h a m m a (sanskr. dharma). T e rm in je izveden
iz korije n a dhar-, koji znači »nositi«. B u d d h a ovim izrazom
označava svoju n a u k u o p riro d n o m zakonu, koji je u biti za­
snovan i »nošen« na m oralnoj podlozi, kako ćemo kasnije
vidjeti. O tuda se smisao te rm in a g r a n a u dva sm jera, pa
s je d n e s tr a n e označava zakonitost u smislu p ra ve dnosti i
ispravnosti (legalitet i m oralitet), a s d ru g e zbiljsku osnovu
fenom enalnog zbivanja, čija je s tr u k tu r a , kako ćemo vidjeti,
složena od »elemenata«, koji se ta k o đ e r naz iv a ju d h a m m a (u
pluralu). Budući da elem enti zbilje nisu još i elem enti »stvari
0 sebi«, to izraz d h a m m a u ovom značenju konačno prim a i
značenje fenom ena ili pojave uopće, u smislu onakve »objek­
tivne realnosti« kakovu fenom enu p rid a je K ant, ili n e p o sre d ­
ne datosti u Schelerovom intuicionističkom smislu.
Već smo spom enuli klasičnu sistem atsku podjelu B u d đ h in e
n auke na tri dijela: e tiku 'sil i) n a u k u o m editaciji (samcidhi)
1 na u k u o spoznaji (pavva). U vezi s tom podjelom, tri s t r u k ­
tu r n e shem e d a ju pečat toj nauci. U slijedećem prik a z u udaljit
ćemo se od klasične razdiobe u toliko, što ćemo s tr u k tu r u
m editacije ra z m a trati na posljednjem m jestu.
O snovna etička shem a sa d rž a v a »četiri ple m e n ite istine«
(ćattari-ariya-saććani) sa »osmoročlanim putem «, koji vodi
k oslobođenju (atthangika-vuigga). U spoznajnoj nauci sre d i­
šnji položaj zauzima shem a od 12 članova ili k a rik a (niddna) 14
14 D a sg u p ta , I, 8fi.

88
koji u v je tu ju n a s ta n a k i tok egzistencije ( p a t i ć ć a - s a m u p p a d a )
u n u t a r univerzalnog toka zbivanja (s a m s d r a ). N auka o m edi­
taciji osniva se na dvije četvoročlane ljestvice, od kojih se
p rv a i osnovnija ( r i l p a - g j h d n a ) odnosi na redukciju ( v i k k h a m -
b h a n a ) oblika svijesti, a d r u g a ( a r U p a - g j h d n a ) na redukciju
k a te g o rija spoznaje.
P o jm u fenom ena u n a jšire m smislu odgovara izraz d h a m -
ma je d n im od svojih specifičnih značenja. P ojm u ob je k ta od­
govara te rm in v i s a y a , koji u prvom redu znači područje.
P r e m a budističkoj tr a n s c e n d e n ta ln o j analitici, objekt je t r e ­
nutačni kom pleks zbiljskih e le m e n a ta. Za osnovnu fenomeno-
lošku analizu važne su dvije k a te g o rija ln e sheme: pet o g ra ­
naka osjetnosti ( p un e u p d d d n a - k k h a n d h a ) i 13 e lem enata
osjetnosti (dhditu).
S t r u k t u r n a shem a n a u k e o m e dita c iji po našem je m išljenju
n a jz a n im ljiv ija sa sta novišta s u v r e m e n e z apadne filozofije,
jer sa drž a va jasno izraženu m e to d u fenoinenološke redukcije.
Sve te osnovne s tr u k tu r e fo rm u lira o je sam Buddha, a
nalazim o ih u n a js ta r ijim dije lo v im a T i-pitake. Pojm ovni
opseg našeg prik a z a ostaje u p rin c ip u u o kvirim a n a jsta rije
budističke fenom enologije ( a b h i d h a m m a ) , kojoj po potrebi
dodajem o tu m a č e n ja osnovnog i n a jo rto d o k sn ije g kom entara,
B uddhagosinc »V isuddhim agga«.15

A) SIL A (E T IK A )

»M en e, k oji o v a k o g o v o r im , o v a k o n a u č a v a m , o p tu žu ju
n e k i a s k e te i b r a h m a n i, b ezra z lo ž n o , p ro izv o ljn o , la žn o i
n e o p r a v d a n o , o v a k o : „ R u š i l a c je a s k e t a G o t a m a ; o n p r o p o ­
v i j e d a r u š e n j e , u n i š t e n j e i o d r i c a n j e p r a v o g a ž i v o t a .” — A ja,
u č e n ic i, n a u č a v a m s a m o jed n o , d a n a s k a o i ran ije: bol i
i s k o r e n j i v a n j e b o l a . « (M. N.-:)

'· P r v i s u se p r ije v o d i d ije lo v a A b h id h a m m e p o ja v ili u p r v im d e c e n i­

j i m a o vo g a s t o lje ć a , a c je lin a n i je p re v e d e n a n i do d a n a s na e v ro p s k e
je z ik e . P o t p u n i s u i v je r o d o s t o jn i p r ije v o d i V i s u d d h i m a g g e o b ja v lje n i te k
p o s lje d n jih g o d in a . Ip a k je jo š od v re m e n a p r v i h ra d o v a O. R o se n b e rg a
i S č e rb a tsk o g n e o s p o rn o i o p ć e n ito u s v o je n o g le d iš te , da s u u p ra v o
ova d je la g la v n i a u t e n t ič n i o s n o v za s t u d i j iz v o r n e b u d is t ič k e f ilo z o f ije .
U p o z n a v a n je z a p a d n ih č ita la c a s t im d je lim a z a s lu g a je s u v re m e n e e e j-
lo n s k e t h c r a r d d a š k o le , od č i j i h ra d o v a s p o m in je m o : N y a n a l i l o k a , G u i d e
t h r o u g h t h e A b h i d h a m m a P it a k a ( C o lo m b o , 1938), z a t im p r ije v o d V is u d d h i­
m agge na n je m a č k i od is to g a u to ra ( K o n s t a n z , 1952), i e n g le s k i p r ije v o d
is to g d je la , k o j i je o b ja v io N d n a m o l i ( C o lo m b o , 1956). — N a š i s u c it a t i iz
V i s u d d h i m a g g e p re m a p a li t e k s t u u iz d a n ju » P a li T e x t S o c ie t y « ( L o n d o n ,
1920— 21).

89
 »Četiri ple m e nite istine« od kojih dolazi B u d d h in a n a u k a
0 odvraćenosti od fenom enalne egzistencije ( s a m s d r a ) jesu:

I. bol ( d u k k h a ) ,
II. n a s ta n a k bola ( d u k k h a - s a m u d a y a ) ,
III. p r e s ta n a k bola (d u k k h a - n i r o d h a ),
IV. osmoročlani put koji vodi do p re s ta n k a bola
(dukkha-nirodha-atthangika-magga)

Dijelovi »osmoročlanog puta« jesu:

1. ispravni nazori ( s a m m d - d i t t h i ) ,
2. isp ra v n e n a m je r e ( s a m m d - s a m k c i p p a ) ,
3. isp ra v a n govor ( s a m m d - v d ć d ) ,
4. isp ra v n a d je la tn o st ( s a m m d - k a m m a n t a ) ,
5. isp ra v a n način života ( s a m m d - d g j i v a ) ,
6. isp ra v a n napor (s a m m d - v d y d m a ) ,
7. isp ra v n a pažnja ( s a m m d - s a t i ) ,
8. isp ra v n a m e d ita tiv n a sa b ra n o st ( s a m m d - s a m d d h i ) .

Je d n o sta v n o st i n a tu ra liz a m , kojim B ud d h a opisuje izvorni

doživljaj svoga filozofiranja — bol, odaju već na prv o m ko­
r a k u pečat kritičkog i sistem atskog duha:
»Ovo je, učenici, p le m e n ita istina o bolu: R ođenje je bol,
sta ro st je bol, bolest je bol, sm r t je bol. Biti združen s onim a
koje ne volimo, to je bol, biti ra sta v lje n od onih koje volimo,
1 to je bol. Ne postići ono za čim težimo, to je bol. U kratko:
pet o g ranaka, od kojih je složena egzistencija, jesu bol.
Ovo je, učenici, ple m e nita istina o n a s ta n k u bola: To je
ona žeđ, što izaziva uvijek nova rođenja, što se z d ru ž u je s r a ­
došću i strašću, što radost nalazi sad tu sad tamo, to jest: žeđ
požude, životna žeđ, žeđ za vlašću.«
Iz ovog u v iđ a ja polaze tri »puta pročišćenja«: isk u p lje n je
iz karm ičkog de te rm in iz m a pu te m kreposti; analitička spo­
znaja uvjetovanosti egzistencije i n je n ih ele m e n a ta; m e d ita ­
tiv n a odvraćenost od a fir m a tiv n ih i n e g a tiv n ih stavova p re m a
p ro b le m im a bitka i ne b itk a i njih o v a re d u k c ija na ka te gorije
čiste savjesti.

90
 A nalitički dio svoje etike započinje B uddhagosa ovim cita­
tom iz djela PatisambhidCi (»Analitika«), koje spada u K h u d -
d a k a - n i k a y u Ti-pitake: »Šta je etika? Postoji etos volje, etos
duhov n o g stava, etos u o b u z d a v a n ju i etos u n evršenju p r e ­
k r ša ja .« 10
P ra k tič n i m oral B uddhinog sljedbenika izTažen je u jednoj
su b je k tiv n o j i jednoj objektivnoj shemi:

a) P e t d uševnih sposobnosti (indriya) ili snaga (bala):

1. p ouzdanje (saddha),
2. odlučnost (viriya),
3. pažnja (sati),
4. sa b ra n o st (samđdhi),
5. spoznaja (ραήήά).

b) Pet osnovnih vrlina (sila):

1. Ne ubijati nikoje »dahom obdareno biće«.17

2. Ne uzim ati ništa što n a m nije dano.
3. K loniti se r a z v r a tn a života.
4. Ne lagati.
5. S u z d rž a v a ti se od opojnih pića.18

'· v . M ., 6—7.
O v a j p r in c ip , k o j i n i je sa m o b u d is t ič k i, n a js t r o ž e je p r im ije n je n u
g ja in iz m u . ( V id i s lije d e ć e p o g la v lje !) B u d d h a , p r i m j e n j u j u ć i s v o je p r a v ilo
» s r e d n je g a p u ta « , o d g o v a ra na p it a n je d v o rs k o g lje k a r a G jiv a k a o v e g e -
t a r iz m u : » U t r i s lu č a ja k a ž e m , G jiv a k a , da se n e je d e m e s o : ka d ga v i ­
d im o , k a d a ga o s je ć a m o , ka d a s u m n ja m o , da n a m je p o n u đ e n o .« (Μ . N .
55.). — U M a n u o v u z a k o n ik u ( V id i p o g la v lje o e p o v im a ) k a ž e s e : » T k o
p r is t a je na u b ija n je , t k o u d a ra , t k o u b ija , t k o k u p u je i p ro d a je , t k o k u h a ,
tk o s lu ž i, tk o je d e — sv i su u b o jic e .« ( V , 51)

O v o s u opća i l i » m a n ja « p r a v ila , k o ja v a ž e i za la ik e . Z a p rip a d n ik e

B u d d h in e a s k e t s k e z a je d n ic e v a ž i jo š n i z p r a v ila , m e đ u k o jim a s u o s n o v n a :
j e s t i s a m o je d a m p u t d n e v n o , n e k a s n ije od p o d n e ; n e p o s je ć iv a t i p re d ­
s ta v e n i ja v n e p r ir e d b e ; n e n o s i t i u k r a s e ; s p a v a t i na je d n o s ta v n o m le -
ž a ju ; n e p r im a t i n o v a c , d ra g o c je n o s t i, n e k u h a n u h r a n u , s lu g e n i ro b o v e ;
n e b a v it i se t r g o v in o m i t. d.

91
 Središnji položaj discipline p ra ktič nog um a u svim siste­
m im a indijske filozofije dovodi nužno do isticanja fenom ena
pažnje ne sam o u praktičnoj nego i u teorijskoj filozofiji.1”
N auka o pažnji r a z ra đ e n a je i term inološki, osobito u b u d i­
zmu, u cijelom re g istru m o ra ln ih i spoznajnih izvoda, od
savjesnosti (appamadu), od koje polazi aforistički prikaz b u ­
dizma u D h a m m apadi, pre k o raznih »osjenčanih« oblika
pažnje i zadubijenosti, koji noetski p r e th o d e dostignućim a
spoznaje i meditacije, pa do konačne potpuno sm ire n e i »ras­
hlađene« (nirvđna) »budnosti« (buddhatci).
Fenom enologijom pažnje već rani budizam nastoji da
prem osti u biti onaj isti jaz, koji je k o n sta tira o K a n t između
čistog i prak tič n o g uma.-0 U etičkom dijelu Visaddhi -vi agge
pe rsp e k tiv e tog prijelaza o tv a r a ju se p rirodno na svakoj
točki, gdje se p ro b le m a tik a m oralnog kazuizm a povlači na
ishodišne fenom ene pažnje i savjesnosti:
»Kao što se obu z đ a v a n je osjetnosti postiže pažnjom , tako
se čistoća u načinu života postiže odlučnošću volje.«21

»Svrha je discipline obuzdanost, s v rh a je obuzdanosti, da

se izbjegne kajanje, s v rh a je izb je g a v a n ju k a ja n ja radost, ·

·· u n a ju ž o j v e z i s a k t u a ln o š ć u in d i j s k e f i l o z o f i je v r ije d n o je n a p o m e ­
n u ti s p o z n a jn o t e o re t s k o i m e t a f iz ič k o z n a č e n je , k o je fe n o m e n o lo g ija pa­
ž n je d o b iv a u B e r g s o n o v o j i H u s s e r lo v o j f i l o z o f i j i . Z a B e rg s o n a je r a ­
c io n a ln a s p o z n a ja s v ije t a u c j e l i n i p ro iz v o d i l u z i j e » d is k o n t in u it e t a « , k o j i
s t v a ra p a ž n ja » u te k u ć o j m a s i n a še p s ih ič k e e g z is t e n c ije ka o c je lin e « . K a o
š t o je p a ž n ja s t v o r ila » d is k o n t in u it e t n iz a a k a ta « , » k a o š t o ih je u m je t n o
r a z lu č ila i r a z d v o jila , is t o ta k o m o ra da ih n a k n a d n o p o n o v n o p o v e že
u m je t n o m v e z o m . T a k o se z a m iš lja n e k o ja , a m o rf n o , in d if e r e n t n o , n e p o ­
k r e t n o . . « k o je u b it i » n ije n ik a k a v r e a lit e t « , ne g o sa m o » o z n a k a za s v i ­
je s t « i t. d. ( V id i » E v o lu t io n c rć a tric e « , 62e e d ., s t r . 3— 7.) — O v ih n e k o lik o
n a t u k n u t ih f o r m u la c ija , k o je n a la z im o na p o č e tk u B e rg s o n o v a d je la m o g u
is t o ta k o d o b ro da p o s lu ž e , a k o se ž e le o c r t a t i g la v n e s m je r n ic e b u d is t ič k e
m e t a f iz ik e s p o z n a je , na č ije m se d n u n a la z i is t a » te k u ć a m a sa p s ih ič k e
e g z is t e n c ije « , i s t i » d o ž iv ija j n i t o k « » k o n s t it u t iv n e s v i j e s t i « o k o j o j g o v o ri
H u s s e r l, a č ij u k o n s t it u t iv n u m o ć o t k r iv a is t a » in t u ic io n is t ič k a « i l i » e id e t-
s k a « f u n k c ija p a ž n je . Z a u s p o re d b u s H u s s e r lo m v id i b i l j . 38 o vo g a p o g l.

!β U s p o r e d i K a n t o v o p it a n je : »D a l i se č i s t i u m s u s re ć e i u p r a k t ič n o j
u p o tre b i, da l i tu v o d i do id e ja , k o je d o s e ž u do n a j v i š i h s v r h a č is to g
u m a , k o je s m o u p ra v o n a v e li, te da l i n a m sa s t a n o v iš t a s v o g p ra k t ič n o g
in t e re s a ne b i m o g a o p r u ž i t i o n o , š t o n a m je sa s p e k u la t iv n o g s t a n o v iš t a
u p o t p u n o s t i o d b io ? « ( » K r i t i k a č is to g u m a « , A 804, B 832.)

,l V . M . s t r . 40.

92
sv rh a je radosti zadovoljstvo,-- sv rh a je zadovoljstva sm ire ­
nje, s v rh a je sm ire n ja sreća, s v rh a je sreće sabranost, sv rh a
je sa b ra n o sti spoznajni uvid, s v r h a je spoznajnog uvida ođ-
vraćenost,-3 sv rh a je odvra ć e nosti odcjepljenje, sv rh a je od­
c je p lje n ja oslobođenje, s v r h a je oslobođenja slobodan pogled
spoznaje, sv rh a je slobodnog pogleda spoznaje irelacionalna
(»neprionjiva«) potpunost niblnhie.«-M
U evropskim in te r p r e ta c ija m a b udizm a uvriježile su se
tv r d o k o rn o dvije p r e d ra su d e , iza kojih stoje gotovo svi za­
padni a uto rite ti 19. stoljeća, a protiv kojih se dižu de ta ljnija
i izvornija p ro u č a v a n ja tek sto v a posljednjih decenija na Za­
p a d u i prekid ig n o rira n ja a u te n tič n ih o r ije n ta ln ih p re d sta v ­
nika raznih filozofskih škola, koji se sa svoje stra n e p rib li­
ž avaju z apadnim in te le k tu a ln im s ta n d a r d im a u diskusiji. Te
su dvije p redrasude:
1. Da B u d d h a ne negira m etafizičku tra n sc e n d e n ciju di­
m a n a (teorija v e d a n tin sk o g porijekla, kako smo već spome­
nuli).
2. Da u budizm u n em a specifičnih sta v o v a o problem im a
spoz na jne teorije i metafizike, nego da je to isključivo etička
nauka.
Oba ova pro b le m a idu u poglavlje o spoznaji. Odgovor,
koji je B uddha sam dao, u sklopu svoje k ritik e 62 b ra h m a n sk a
sistema, onim a svojim k ritič a rim a , koji su u njegovoj vlasti­
toj sredini zastupali stav n a v e d e n pod 2), glasi:
zOvo su, učenici, n evažne stvari, sporedne, u granicam a
m oralnosti, o kojim a mogu da govore obični građani, kad
hoće da pohvale tathagotu.~:’ Postoji, m eđutim , učenici, druga
datost, duboka, teško z a hvatljiva, teško spoznatljiva, čija raz­

U s p . u f o r m u li g j h a n a u H r e s t o m a t ij i (Μ . N . 44) f in u r a z l i k u i z ­
m e đ u o v ih d v a ju č u v s t v e n ih k v a lit e t a , na p r ije la z u i z d ru g o g u t re ć i s t u ­
p a n j — r a z lik a , k o ju je d e f in ir a o K a n t k a o z a d o v o ljs t v o sa s a m im so h o m
( S e lb s t z u f r ic d e n h e it ) i r a z lu č io je od h e d o n is t ič k o g d o ž iv lja ja r a d o s t i, s r e ­
će i l i o d u š e v lje n ja - z a - n e š t o : T a r ije č »u s v o m p ra v o m z n a č e n ju o d re ­
đ u je u v ije k s a m o n e g a tiv n o z a d o v o ljs t v o s v la s t it o m e g z is t e n c ijo m , ka d
je č o v je k s v ije s t a n . da m u n iš t a n ije p o tre b n o « . ( - K r i t i k a p ra k t ič n o g u m a «,
s t r . 211.)
5J K o m e n t a t o r p r im je ć u je , da se » t im e m i s l i ja s n a in t r o s p e k c ija · ( v i -
p a s s a n d, o s n o v n i t e r m in b u d is t ič k e e id e t ik e ) .
·'* V . M „ s t r . 13.
!i T a th a g a ta je n a z iv k o j i se G o ta m i p r id a je n a jč e šć e n a k o n n a z iv a
B u d d h a . Z n a č e n je n a z iv a n ije je d n o z n a č n o , ne g o se tu m a č i na ra z n e
n a č in e .

93
rada p re tp o s ta v lja sm iren duh, n e z a h v a tljiv a sre d stv im a dis­
kurz iv n e logike ( t a k k a , Sanskrit t n r k a ) , istančana, koju može
spoznati sam o m udrac. O tom e bi tre b a li da govore oni, koji
bi željeli da istinski pohvale t a t h a g a t u . « ( B r a h m a g j d l a - s u t t a ,
27—28)
U B u ddhinom a rh a jsk o m kriticizm u, u njegovom još reli­
giozno obojenom stavu p re m a p ro b le m u tran sc e n d e n tn o sti,
čini nam se lakše nego u K a ntovom form alizm u zapaziti
bitnu zajedničku crtu, u k o r i j e n j e n u u m e t a f i z i c i s p o z n a j e ,
koja o d re đ u je k r a jn ji smisao etike čiste dužnosti, i tr a n s c e n ­
d e n ta ln u n e u tra ln o st njenog vrhovnog zakona. S v r h a je Bud-
dhinog »puta pročišćenja«, da nas dovede s onu s tr a n u relati-
viteta dobra i zla. M oralni zakon ( d h a m m a ) može izvršiti tu
funkciju jedino, ako je uzdignut iznad m etafizičke p r o b le m a ­
tike ličnosti.20 O tuda negacija apsolutnog d t m a n a :
»Tako sam ja, prija te lju , spoznao, tako sam razum io sve
izvanjske utiske na ovo tijelo prožeto sviješću, u težnji da
potpuno iskorijenim fikcije o ,,sebi“ i „svome".« (Μ. N. 112)
Za K a n to v su čisti p ra k tič n i um »svi za h tje v i za v r e d n o ­
v a n je samoga sebe, k o j i p r e t h o d e s u g l a s n o s t s m o r a l n i m z a ­
k o n o m , ništetni i neopravdani, je r je izvjesnost o suglasnosti
određenog stava s tim zakonom prvi u v je t svake lične v r ije d ­
nosti.«27
Iz niza klasifikacija m o ra ln ih fenom ena, čiju sistem atsku
ra z ra d u ne možemo ovdje pratiti, čini nam se v rije d n o ista k ­
nuti još ove sheme:
a) U »V isuđđhi-Maggi« ra z lik u ju se v rlin e »ličnog p o d r u ­
čja«, koje n a sta ju iz »poštovanja i obzira p re m a sebi sam o­
me«; v rlin e »svjetovnog područja«, koje n a sta ju iz »poštovanja
i obzira p re m a svijetu« ili sredini u kojoj živimo; vrline
»područja m oralnog zakona«, koje su nastale iz »poštovanja
i obzira p re m a m oralnom zakonu i iz želje, da se očuva uzvi-
šenost tog zakona«.20*

** B u d is t ič k i p o ja m d h a m m a , k o j i o zn a č a v a m o r a ln i z a k o n uo p će i m o ­
r a ln u d u ž n o s t u s p o m e n u to m s m i s l u , b it n o se r a z l i k u j e od v e d s k o g p o jm a
r it u a ln o u v je to v a n e d u ž n o s t i ( d h a r m a ) i l i od k a s n ije g h in d u is t ič k o g p o jm a
lič n e d u ž n o s t i ( s v a d h a r m a ) , k o ja je u v je to v a n a s o c ija ln o , k a s t i n s k i , na
p r . u » B h a g a v a d — G it i« . U p r a v o zb o g u n iv e r z a ln o s t i s v o g p o jm a d h a m m a
m o g a o je b u d iz a m , za r a z l i k u od s v i h o s t a lih d u h o v n ih p o k re ta u I n d i j i ,
da p o sta n e n o s ila c k u l t u r n i h v re d n o ta I n d i j e u č it a v o j A z i j i .
17 » K r i t i k a p ra k t ič n o g u m a « , s t r . 129.
" S t r . 13— 14.

94
 b) M ora ln e sm e tn je na p u tu pročišćenja p re m a B uddhinim
riječim a jesu: p o v je re n je u ličnost, sum njičenje, zavisnost od
p ra v ila i obreda, osjetilne stra sti i zlonam jernost. — Osobito
je z a n im ljiv a treća od ovih p r e p re k a : osuda vjerskog rituali-
zma. K a sn ija dogm atika budističkih sekti m o ra la je često u
povijesti da se o p ra v d a v a u odnosu p re m a ovom principu
B u d d h in e nauke.

A) PA T IN A (SP O Z N A JA )

PROBLEM K A U Z A L IT E T A

B u d d h in a etika polazi od »istine o bolu«, a zatim vrlo brzo

prelazi okvire, u kojim a bi se moglo p okušavati, da se shvati
kao hedonizam u evropskom smislu te riječi,29 te se razvija u
etiku čiste dužnosti (dhamma), gdje se tr a n s c e n d ir a n je m a te ­
rija ln ih vrije d n o sn ih odnosa dobra i zla očituje tek kao n e ga ­
ti vna strana spoznajnog procesa u da ljn jo j razradi discipline
p ra k tič n o g uma.
G le d a n a povijesno, ra z ra d a n a u k e o bolu u ok v iru »istine
o njegovu n a s ta n k u i o njegovu p re sta n k u « obogaćuje indij­
sko filozofsko m išlje n je sa dva nova k a te g o r ija ln a principa,
principom zbivanja (bhava) i principom k a u z a lite ta (pacca-
ya).30
Spom enuli smo, da d ogm a tika u b u d iz m u zauzim a r e la ­
tivno malo m jesta. O na se zap ra v o svodi na p odruč je budolo-
gije u kasnijim školam a. Kod z a p a d n ih u č e n ja k a često se
po ja v ljiv a la sklonost, da osnovne k a te g o rija ln e oblike indij­
skog m išljenja, koji se ra z lik u ju od naših, p r o m a tr a ju bez

n I z t ip ič n o e n g le s k e p e r s p e k t iv e f o r m u l i r a j u H o p k in s (o. c., s t r . 137)

i K e i t h ( » B u d d h is t P h ilo s o p h y in In d ia a n d C e y lo n « , s t r . 278) t a j k o m p li­
c ir a n i p ro b le m o v im je d n o s t a v n im r ije č im a : » D je lo im a za p o s lje d ic u
s re ć u z a to , j e r je d o b ro , a n i je d o b ro z a to , j e r im a za p o s lje d ic u s re ć u .
D je la k o ja te že za s re ć o m u o v o m e ž iv o t u n is u d o b ra , a k o o d v ra ć a ju u m
od n je g o v o g p ra v o g c ilja . «
M D a sg u p ta k o n s t a t ir a , da se » r ije č b h a v a n e n a la z i u r a n i j i m upa-
n iš a d a m a , ne g o se u p ž l i t e k s t o v im a p r v i p u ta ja v lj a k a o f i l o z o f s k i t e r ­
m in « (o. c., s t r . 87). B u d iz a m je n e s u m n jiv o h i s t o r i j s k i n a jz n a č a jn ija o p re ­
k a v e d S n t in s k o m e le a t iz m u , u k o r ije n je n o m u p o jm u & t m a n a , na č iju
će m o je d n o s t a v n u p o t v rd u n a ić i jo š i u » B h a g a v a d — G i t i « . U v e z i s d ru g im
od o v d je s p o m e n u t ih p o jm o v a , p iš e H o p k in s ( s t r . 145): » V e l i k i n a p re d a k ,
k o j i je u č in io b u d iz a m s e t ič k o g s t a n o v iš t a , s a s t o ja o se u u v o đ e n ju p r i n ­
c ip a k a u z a lit e t a , j e r je p o s lje d ic a tog a b ilo p o tp u n o o s lo b o đ e n je m o ra la
od v j e r s k i h o b re d a .«

95
razlike kao dogme. M eđutim , osobito u budizm u, pažljivim
p ro m a tra č im a nije bilo teško ustanoviti, da se dosta rano
p oja vljuje i u n u ta r n je ra z lik o v a n je k ategorija, dogmi i h i­
poteza.
J e d a n od p rv ih e vropskih učenjaka, koji je nastojao da
zađe dublje u pozadinu m etafizičkih p re tp o sta v k i budizma,
Louis dc la Val l ee- Poussi n ,31 bio je sklon da dogm atizm u
dade što šire mjesto. Izvan p o d ru č ja budologije, on je upozo­
rio na dvije osnovne s t r u k tu r e kao dogm atske: »retribuciju
akta« kao p re tp o sta v k u m oralnog d e te rm in iz m a i n a u k u o
p r e p o ra đ a n ju .
Ni je d n a ni d ru g a p re tp o sta v k a nije izvorno budistička.
N a u k a o p r e p o r a đ a n ju p re u z e ta je i bez k akvog kritičkog
p r o v je r a v a n ja kao opčenito p riz n a ta »činjenica«, pa je u tom
smislu njen dogm atski k a r a k t e r neosporan. D ru k č ije je
s p re tp o sta v k o m o re trib u c iji akta i nau k o m o k ar ma n u .
»Budisti su prim ijetili, da je teorija o k a r m a n u hipoteza.
K ad govorim o o tom elem entu, k o n sta tira m o zapravo samo
činjenicu, da dhar mđ (elementi zbiljnosti) nisu sv rsta n i slu ­
čajno, nogo na određeni način. Tom okolnošću, ipak, ne m o­
žemo razjasniti, zašto su d h a r m d uopće sv rsta n i na bilo koji
način. To p ita n je ostaje otvoreno, pa u tom smislu djelatnost
k a r ma n a ostaje ta jn a i n e r a z ja šn jen a .« S2
B u d d h in a osnovna ra z ra d a ovog problem a f o r m u lira n a je
u shem i od 12 članova ili »spona« (niddna) »uvjetovanog n a ­
stanka« egzistencije (patićća-samuppadd):

1. N e z n a n j e m je u v je tova no oblikovanje (karmičko).

2. O b l i k ov a nj e m je u v je to v a n a svijest.
3. Svi j ešću su u v je tova ni ime i lik (subjekt i objekt).
4. I m e n o m i l ikom u v je tova no je šest osnova osjetnosti.
5. Sa šest osnova osjetnosti u v je to v a n i su utisci.
6. Utiscima su uvjetovani osjećaji.
7. Osjećajima je u v je to v a n a žeđa (za novim životom). 1

11 U s p . : L e d o g m e e t la p h i l o s o p h i c d u b o u d d h i s m e , P a r i z , 1930., 2. iz d .
" R o s e n b e rg , o. c., 209. — U s p . K a n t o v p o k u š a j u » K r i t i c i p ra k t ič n o g
u m a « ( s t r . 80.— 87. o r ig . iz d . ) , da c i j e l i k a t e g o r ija ln i k o m p le k s p ra k t ič n o g
u m a sv e d e na » k a u z a lit e t v o lje « i l i » k a u z a lit e t p u te m s lo b o d e * . T u je m i ­
sa o d a lje ra z r a d io S c h o p e n h a u e r. — O h ip o t e t ič n o s t i b u d is t ič k o g p o jm a
k a u z a lit e t a u s p o re d i p r ik a z N a g S r g ju n in e f i l o z o f i je u V I I . p o g l.

96
 8. Ze d om jo u v je to v a n o p ria n ja n je .
9. Pr i a n j a n je m je uv je to v a n o bivanje.
10. B i v a n j e m je u v je to v a n o rođenje.
11. R o đ e n j e m je u v je to v a n a
12. starost i smrt.

»Dubok je doista. A n a n d a , ovaj uvjetovani nastanak, a

dubok nam i izgleda», kaže Buddha.
N esum njivo je, da »formula, koja bi tr e b a la da izrazi n je ­
gov smisao, nosi obilježje p rim itiv n o g filozofiranja.«'*3 — Isto
je takt) n esum njivo, s d ru g e strane, da se »nejasnoće i nelo­
gičnosti u skolastičkoj formuli, kao i mnogi drugi nesp o ra ­
zume! o budističkoj nauci, d a ju svesti na pogrešno shvaćanje
teorije o dharmi . «:u — U ovom slučaju poteškoće su nastale
za z apadne a u to r e u 19. st. zbog neizvjesnosti o opsegu, u
kojem ovu form ulu tre b a prim ijeniti. S v r h a je lanca od 12
k a rik a jedino, »da pokaže koji uzroci i uvjeti dovode do n a ­
s ta n k a patnje.« :r‘ — R azilaženja u sta rijim tu m a č e n jim a istoč­
nih k o m e n ta to ra r a z ja šn ja v a R osenberg na taj način, što su
se »neki članovi tum ačili u filozofskom, a neki u popularnom
smislu«, iako je moguće sprovesti dosljedno tu m a č e n je u oba
ta različita smisla, kako ćemo v id je ti."1
P r v a dva člana odnose se na ra n ije živote. »Neznanje« je
n e p o z n a v a n je »istine o bolu«, koja održ a va tok karm ičkog
zbivanja. N eznanje nije ontički osnov egzistencije, usprkos
svojim m etafizičkim dim enzijam a. A psolutni prapočetak pro­
cesa zbivanja po B u d d h in im riječim a nije moguće zamisliti.37
P o slje d n ja dva člana odnose se na slijedeći život, koji je
ka rm ič k a r e z u lta n ta d je la tn o sti svijesnog bića, ili »karmički
plod« sa d a šn je egzistencije i njenih a k tu a ln ih dijelova, 8— 10.
K a rik e 3—7 odnose se na samo p re p o ra đ a n je , od začeća do 35

53 O . S t r a u s s , o. e., 96.
’* O . R o s e n b e rg , 211.
y· N y a n a t llo k a : G u i d e t h r o u g h t h e A h h i d h a m m a —P i t a k a , 140. — P o z i­
v a ju ć i se na je d a n na Z a p a d u jo š n e p re v e d e n i t e k s t A b h id h a m m a — P it a k e
( Y a m u k a . V ) , N y a n a t iio k a u p o z o ra v a , da t e r m in » d u k k h n ( k o ji se o b ić n o
p re v o d i k a o .. p a t n ja " i l i ,, b o l" ) u p r v o j od č e t ir i p le m e n it e is t in e ne z n a č i
sa
s a m o o s je ć a j b o la , ne g o n e z a d o v o ljs t v o ( . . u n s a t i s f a c l o r i u e s s ' ' ) s v a k im
o b lik o m e g z is t e n c ije , b e z o b z ira da i i je v e za n a za u g o d n o , n e u g o d n o i l i
ra v n o d u š n o č u v s t v o .« ( Ib ., 23).
” Id . , 211.
K U s p . u H r e s t o m a t ij i » K e v a d d h a — s u t t a «

7 » F ilo z o f ij a is t o č n ih n a ro d a « I .
97
poro đ a ja bića podložnog k a rm ič k o m p re p o ra đ a n ju . »Svijest«
(υιήήάηα) u tom se slu č a ju m o ra shvatiti kao p r i nc ip i um in-
dividuationis u fo r m ir a n ju zam etka, a ne kao duša \jiva).
N a u k a o duši u budizm u ne postoji. N je n u m ogućnost
isključuje princip nepostojanosti (anićća) i funkcionalnosti
svih e le m e n a ta egzistencije. U m jesto toga postoji pojam lič­
nosti (puggala), koja je kom pleksan pojam kao i u m odernom
zapadnom personalizm u.
»Postoji p atnja, ali ne onaj tko pati,
postoje djela, ali ne onaj tko radi,
postoji oslobođenje, ali ne onaj tko slobodan biva,
postoji put, ali na n je m u p u tn ik a nema.«
( Vi suddhi -magga, XVI, 513)
S vijest o problem atičnosti zbilje, o hipotetičnosti njenog
»kontinuum a« (samtana), dovodi preko p ro b le m a solipsizrna i
p ita n ja o realnosti tu đ e ličnosti i do p ra k tič n o g proble m a o
mogućnosti p ro p o v ije d a n ja v la stite nauke. T u je te m u u 5. st.
n. e. obradio čuveni filozof m a h d y d n a škole V as ubandhu,
s idealističkog stanovišta.
Fenom en bola s je d n e je str a n e osnova za spoznaju nepo­
stojanosti i bezličnosti egzistencije, a s d ru g e je str a n e osnova
za uvid u p riro d u egzistencijalne žeđi i neznanja.
U ok v iru »istine o p re s ta n k u bola« B u d d h a je shem u od
12 k a rik a in te r p r e tir a o na više načina. — J e d a m p u t, » p re sta n ­
kom n e z n a n ja p r e sta je oblikovanje« k a rm ič k i re le v a n tn ih
fa k to ra i t. d. — D rugi put, oslobođenje od n e z n a n ja znači
oslobođenje od s ta r e n ja i u m ira n ja , a p re m a tom e i od đalj-
njeg p r e p o ra d a n ja . Na taj se način redoslijed može provesti
unatrag, od posljednje k a rik e do prve. T reća je mogućnost
da se izostave p rv e dvije karike, koje se odnose na p re th o d n u
egzistenciju, i dvije posljednje, koje se odnose na slijedeću,
a k a rik e 3— 10 dijele se tako, da 3—7 p r e d s ta v lja ju e m b rio ­
n a ln u psihofiziološku d iferencijaciju od začeća do rođenja,
dok samo g ru p a 8— 10 sadrži p o k re tn e snage k a rm ič k o g p r o ­
cesa, čije sm irenje polazi od g a še n ja životne žeđe, a g d je k a d a
i od dru g ih dvaju članova, p r ia n ja n ja uz život ili bivanja
uopće.
P roblem k a u zaliteta zanim a B u d d h u sa sta novišta u v je to ­
vanosti ljudske egzistencije. Iako je zakon k a r ma n a kozmičkog

98
opsega, B uddha sm a tra , da je jedino u ljudskoj egzistenciji
d a n a mogućnost za odlučni k o ra k na p u tu oslobođenja.38 U od­
nosu p re m a k o n tin u ite tu z bivanja, oslobođenje je moguće
je d in o u pe rspe ktivi vrije d n o sn o g sta v a pojedinaca kao nosioca

3' R a z lo g je t o j p r e d n o s t i u r e d u k t i b i l n o s t i s a d rž a jn e s v i j e s t i p u te m
p a ž n je ( s i i t h , k o ja p o s ta je in s t r u m e n t s lo b o d e i s t o ž e r m e d ita c ije , k a k o
ć e m o v id j e t i u n a s t a v k u . O v d je b is m o na p ro b le m u slo b o d e k a o n a jje d n o ­
s t a v n ije m p r im j e r u h t j e l i u p o z o r it i na s lič n o s t u o d r e đ iv a n ju k o z m ič k ih
r a z m je r a p ro b le m a m e d it a t iv n e r e d u k c ije k o d B u d d h e i k o d H u s s e r la .
S lič n o s t n ije sa m o u iz v o d u ne g o i u t e r m in o lo g ij i. O b o jic a p o la ze od p r e t ­
p o s ta v k e o m n o g o s t r u k o s t i m o g u ć ih s v je t o v a i n e s v je to v a ( » W e lt c n u m i
U n w e l l e i l · · ) , k o j i n is u n iš t a d ru g o ne g o k o r e la t i . . . p r e o b r a z b i . . . i s k u ­
s tv e n e s v i j e s t i ( H u s s e r l, l d e e n . . 88): o b o jic a » p o m iš lja ju na m o g u ć n o st
n e b it k a s a d rž a n u u s v a k o j t r a n s c e n d e n c iji s t v a r i i » u v iđ a ju , da b i b ita k
s v i j e s t i , k a o i s v a k o g d o ž iv lja jn o g to k a uo p će , u n iš t e n je m s tv a rn o g a s v i ­
je ta b io d o d u še n u ž n o iz m ije n je n , a li b i o sta o n e t a k n u t u s v o jo j v la s t it o j
e g z is t e n c iji . . ( I t i. 91— 92). O b o jic a p r e t p o s t a v lja ju d a lje , da je » z r a k a
p a ž n je * ž iv o t s v i j e s t i i b it n a še g ja ( » l c h s l r c i h l « ) . a » n e p a ž n ja m o d u s
m r t v e s v i j e s t i . pa z a k lju č u j u , da ta k o sh v a ć e n m e d it a t iv n i ž iv o t » n ije te k
p u k i b it a k b ilo k a k v ih . . s a d r ž a ja " u s t r u j i s a d rž a ja , nego je m n o g o s t r u k o s t
o p is iv ih iz r a ž a ja o to m e k a k o č i s t i s u b je k t k a o s lo b o d n o b ić e ž i v i U to m e
m e d it a t iv n o m s t a n ju . ( H l., 191— 2). ·— T a k o je p re d n o s t m o ra ln e slo b o d e i
o s lo b o đ e n ja b it n o v e z a n a za m e d it a t iv n u s v i je s t . H u m a n iz a m o b a ju m i s l i ­
laca o d ra ža v a se i u s r o d n o s t i s ta v a p re m a s v i je t u b ogova i l i » b r a h m in o j
m r e ž i : » N a k o n š t o s m o n a p u s t ili p r i r o d n i s v i je t , n a ila z im o na jo š je d n u
d r u k č iju t r a n s c c iu lc n c iju , k o ja n i je dana n e p o sre d n o s re d u c ira n o m s v i ­
je š ć u k a o č is t o ja . . . M is lim o na b o ž a n s k u tra n s c e n c le n c iju . . . O na b i
b ila .. a p s o lu t n a " u p o tp u n o d ru g o m s m i s l u ne g o a p s o lu tn a s v i je s t , a s d ru g e
s t r a n e a p s o lu tn a u p o tp u n o d ru g o m s m i s l u ne g o š t o je t ra n s c e n d e n c ija
s v ije t a . 1 na o v o „ a p s o lu t n o " i „ t r a n s c e n d e n t n o " p ro te ž e m o fe n o m e -
n o lo š k u r e d u k c iju . I to tre b a da o s ta n e is k lju č e n o i z n o v o s tv o re n o g p o ­
d r u č ja is t r a ž iv a n ja , u k o lik o to tre b a da b u d e sa m o p o d ru č je č is t e s v i je s t i . «
(110— 11) — Tu n ik a k a v bog n e m o ž e n iš t a i z m i je n i t i . « (81) — S lo b o d a
m e d it a t iv n e s v i j e s t i n a la z i s v o je k o n a č n o u p o r iš t e u » m o d if ik a e iji n e u t ra -
lit c t a p re m a 'p o t e n c ija ln im i a k t u a liz ir a n im te za m a « ka o » o sn o v n o m i
b it n o m s v o js t v u s v a k e s v i j e s t i uo p ć e , iz ra ž e n o m u s t a v u p re m a a k t u a ln o m
i p ro t o d o k s ič k o m p o s t a v lja n ju ili n e p o s la v l ja n ju « te za k o je iz r a ž a v a ju
b ilo k o je u v je r e n je i l i o s v je d o č e n o s t . (232) — T o s u m o d e rn im f ilo z o f s k im
r je č n ik o m iz ra ž e n e p re t p o s t a v k e B u d d h in e m e d ita c io n e sh e m e , na k o ju
ć e m o se u s lije d e ć e m p o g la v lju o s v r n u t i, a k o je je i sa m B u d d h a d o v o ljn o
ja s n o i a p s t r a k t n o iz r a z io u m n o štv u iz ja v a p o p u t o v e : »O č e m u se ,
M a lu n k y a p u t t o , ja n is a m iz r a z io ? N is a m se iz r a z io , da je s v i je t v je č a n ,
n i fla s v i j e t n ije v je č a n , n i da je s v i j e t k o n a č a n , n i da je b e sk o n a č a n ,
n i da s u d u ša i t ij e lo is t o , n i da s u d u ša i t i j e l o r a z l i č i t i . . . Λ z a š to se
o to m e n is a m iz r a z io ? Z a t o , j e r to ne o d g o v a ra s v r s i , j e r n ije s v o js t v e n o
i z v o r n o j d is c ip lin i, n i o d v ra ć e n o s t i, n i n e p r is t r a n o s t i, n i o d e ije p lje n o s t i,
n i s m ir e n ju , n i n e p o s re d n o j s p o z n a ji, n i p ro b u đ e n ju ( p u n o m o s v je š t e n ju ) ,
n i u t r n u ć u ( n ib b iin a ) . Z a t o se o to m e n is a m iz r a z io . « (Μ . N . 63) I č e tv rta
je K a n t o v a a n t in o m ija načeta u B u d d h in o j k r i t i c i m e t a f iz ič k ih s is t e m a u
R r a h m a g ja la - s u t t a (30— 33), u d i s k u s i j i s t a n o v iš t a : » D u š a i s v i j e t n a s ta ju
b e z u z r o k a « . Ip a k a n t in o m ič n o s t p ro b le m a ne d o la z i do o n a k o p u n o g
iz r a ž a ja k a o u p re th o d n e t r i . s o b z ir o m na p re t p o s t a v k u o o p ć o j v a lja ­
n o sti za ko n a k a rm a n a , o k o j o j sm o u ovom p o g la v lju g o v o r ili.

99
 karm ičkih plodova. Moralni ideal nije a psolutna jalovost, nego
svođenje »plodonosnih« e le m e n a ta na čistu n e u tr a ln u egzi­
stencijalnu funkcionalnost (kriyd) po isk lju č e n ju vrijednosnog
akcenta. (Usporedi o b ra d b u toga proble m a u poglavlju o
Bhagavad-Giti.) — U tu sv rh u potrebno je analizirati elem ent
po elem ent vlastitog egzistencijalnog sklopa. Pri tome konačna
mogućnost oslobođenja i n e u tra liz a cije zavisi od priro d e za­
kona po kojem su ti »bazični elementi« (dyatana) složeni u
egzistencijalnu skupinu. U tom smislu analiza e le m e n a ta po­
staje osnovnom disciplinom filozofije. Ona je o buhva ć e na
tehničkim te rm inom abhidhamma.™

PROBLEM ELEM ENATA

U osnovnoj klasifikaciji (Dhamma- sangani ) tih e le m e n a ta

ima 89. U kasnijim m u hd y dn a školam a njihov je broj dalje po­
rastao. O snovna je teškoća za zap a d n e in te r p r e ta to r e okolnost,
da se svi ti elem enti p rv obitno dijele na ka rm ič ki pozitivne,
negativne i n eutralne. Analiza poj avnosti provodi se isključivo
u cilju redukcije i neutralizacije složenih tv o re v in a svijesti.
Filozofsku važnost s tr u k tu r a , koje se tom analizom izljuštuju
u spoznaji, možemo pravilno ocijeniti jedino onda, kad u n a p o ­
rima m od e rn e filozofije, koji su nam prin c ip ije ln o lakše p r i­
stupačni, nađem o uporište u djelomično srodnim m etodam a.
J’ O d a v d e n a m se o tv a ra n a j š ir a p e r s p e k t iv a p re m a /.a m a š n o sti p o ­
d ru č ja k o je n a z iv a m o » a r h a js k im k r it ic iz m o m « . E t i č k i o b ra t , k o j i do o v e
to č k e n a še g iz v o d a im a z n a ta n u d io , o s v je t lja v a n a m is t o v re m e n o i n u ž n u
in s t r u m e n t a ln o s t i f o r m a liz a m d is c ip lin e p ra k t ič n o g u m a . N e z a la z e ć i d a lje
u t a j p ro b le m ( k o j i je u z o r n o o b ra d io T a l i j a n j . E v o l a u n e k im p o g la v ­
ljim a s v o je k n jig e L a d o t t r i n a d e l r i s v e g l i o , B a r i , 1943). ž e lim o na o v o m
m je s t u s p o m e n u t i sa m o g la v n e z a k lju č k e , do k o j i h je u p o g le d u I n d i j e
d o ša o H . v o n G la se n a p p u s t u d i j i K a n t u n d d i e R e l i g i u i u i n d e s O s t e n s
( » B e ih e f t e z u m J a h rb u c h d e r A lb e r t u s - U n i v e r s i t S t , K o n ig s b e r g « — K i t -
z in g e n / M 1954). — D v ije o s n o v n e s r o d n o s t i, k o je p r o iz ila z e iz a n a liz e
K a n t o v ih v la s t it ih iz ja v a o is t o č n im k u lt u r a m a , je s u : N a jp r i je m iš lje n je ,
k o je je o s n o v n o za s v e m e t a f iz ič k e s is t e m e z e m lje G a n g e sa . a k o je je
d u b o k o s ro d n o s K a n t o v im g le d iš te m , da s u s v i j e t i ž iv o t p o je d in c a p o d ­
v r g n u t i m o ra ln o m za k o n u , k o ji nam n ije m o žd a u v i je k i n e p o sre d n o
o č e v id a n , a li ip a k d a je s m is a o p o s t o ja n ju . S t im je u n a ju ž o j v e z i o k o ln o s t ,
da K a n t , k a o i i n d i j s k i f ilo z o f i , z e m a ljs k o j e g z is t e n c iji s a m o j za se b e ne
p r id a je n e z a v is n u v r ije d n o s t , ne g o je p r iz n a je s a m o t o lik o , k o lik o s l u ž i
m o ra ln o m u s a v r š a v a n ju .« — M e d u n a z o rim a , k o je je K a n t n a ša o k o d I n d i ­
ja c a , »a k o j i o d g o v a ra ju n je g o v im v la s t it im a « i k o je je » s p o h v a lo m i s t i ­
cao«, n a la z i se i » p re d o d ž b a da je d u ša p o s to ja la p r i je č o v je k o v a ro đ e n ja ,
te da n a k o n n je g o v e s m r t i t r a je i d a lje , z a to da b i se r a z v ija la do s v e
većeg s a v rš e n s t v a « ( s t r . 135).

100
Čini nam se, da je za našu filozofsku generaciju ta mogućnost
jednoznačno p r e d o d re đ e n a H usserlovom fenomenologijom svi­
je sti,40 od čijih specifičnih s tr u k tu r a m oram o pretpostaviti
b a re m u općim c r ta m a slijedeće:
1. F enom enološka re dukc ija »doksičkog stava« u u v je r e ­
n jim a (»Glaubevscharaktere«), »stavljanje u zagradu« takvih
stavova, u smislu » u k la n ja n ja uporišta«, koje s tv a ra u v je re n je
(budist, te rm in za re d u k c iju ove vrste — v ik kh amb an a ) , ne u
a psolutnom smislu, nego u cilju metodološke izolacije takvih
e le m e n a ta svijesti. Ta odvraćenost pažnje i »izolacija« (viveka)
p r e d s ta v lja »izvanredno t e š k i . . . novi, potpuno izmijenjeni
stav u odnosu p re m a p riro d n o m stavu u iskustvu i m išlje­
n ju .« 41 — To je stav, koji se nakon K a n to v a »kopernikovskog
obrata« k rista liz ira iz polaznih »ka rtezijevskih meditacija«
m od e rn e filozofije. I s tra ž iv a n ju o d g o v a ra ju ć ih s t r u k tu r a svije­
sti odgovara r e d u k tiv n a m etoda budističke m editacije (gjhdna)
2. Ta se srodnost m etode p r o d u b lju je u osnovnoj klasifi­
kaciji ele m e na ta svijesti na noetske i noem atske. Na Husserlo-
vu form ula c iju ove podjele osvrćem o se u bilješci uz ovaj ·*

*· P o m a n jk a n je o r ije n t a c ije o v e v r s t e k r a je m 19. i p o č e tk o m 20. s t.

o sje ć a se k o d s v ih f i l o z o f s k i š k o lo v a n ih e v r o p s k ih o r ije n t a li s t a , pa č a k i
k o d O. R o se n b e rg a . K o d je d n o g a u to ra n a la z im o na i s t o j s t r a n i k n jig e
u s p o re d b u s a g n o s t ic iz m o m , p o z it iv iz m o m , S c h o p e n h a u c ro m i K a n t o v im
k r it ic iz m o m . ( T . W . R h y s D a v is : S a c r e d H o o k s o f t h e B u d d h i s t s , v o l. I I .
O x f o r d , 1923.. 2. iz d . s t r . X X V I . ) — P o tre b a k o m p a ra t iv n e p o d lo g e , k a k v u
o v d je p re d la ž e m o , č in i n a m se da se n a j ja s n i je o d ra ža v a u fo rm u la c ija m a
n je m a č k o g o r ije n t a li s t a m . W a l l e s e m ( H e id e lb e rg ) p o č e tk o m o v o g s to lje ć a :
». . . O s n o v n i b u d is t ič k i n a z o r u doba n a s ta n k a b io je p o z i t i v i s t i č k i « , a
k a s n ije (s p o ja v o m ι η α ί ι ά χ / ά η α š k o la ) » d o la z i do o b ra ta i z p o z it iv iz m a u
i z r a z i t i n e g a t iv iz a m « . — » O b ilje ž je je B u d d h in a p o z it iv iz m a , da p it a n ju
r a z ja š n je n ja s v ije t a p r i l a z i b e z p re t p o s t a v k i i da tu b e s p re tp o s ta v n o s t p r i ­
z n a je k a o p r in c ip i z a s tu p a n a s u p ro t d r u g im p o g le d im a na s v ije t . « D a lje
b u d iz a m s t o j i na s t a n o v iš t u e m p ir iz m a , pa p r iz n a je sa m o n o , š t o se o č it u je
k a o s a d r ž a j is k u s t v a , a li n a s t o ji da t a j i s k u s t v e n i m a t e r ija l lo g ič k i p ro ­
d u b i . . . P r i to m e je s t a n o v iš t e , s k o je g a p ro m a t ra is k u s t v e n e č in je n ic e ,
b it n o p s ih o lo š k o « . T a j se » p s t h o lo g iz a m « o g le d a u p i v o m re d u u n a u c i o
k a t e g o rija m a , za r a z l i k u od »za p a d n e n a u k e o k a t e g o rija m a , k o ja je već
u s t a r i j o j g r č k o j f i l o z o f i j i d o š la do č i s t ih o n t o lo š k ih p o jm o v a k a o v r h o v ­
n ih ··. — » B u d is t ič k i je p o g le d na s v i j e t p s ih o lo š k i, a ne o n t o lo š k i. « —
P o z n a v a o c u d i s k u s i j e o » p s ih o lo g iz m u « u f e n o m e n o lo š k o j f i l o z o f i j i , k o ju
je u to v r ije m e v o d io H u s s e r l , d o v o ljn o je t i h n e k o lik o c ita ta , da v id i da
se n a la z im o p re d b it n o is t im p ro b le m o m . P o g la v lje o b u d is t ič k o j m e d it a c iji
k a o r e d u k liv n o j f e n o m e n o lo š k o j m e to d i, to će n a m la k o p o t v r d it i. ( C it a t i
s u iz p re d g o v o ra p r ije v o d u d je la P r a j r i a P đ r a m i t a — H e id e lb e rg , 1914., s t r .
9 —ti. — U s p . W a lle s c r o v u r a n i j u k n jig u P h i l o s o p h i s c h e G r u u d l a g e n tie s
d lte ren B u d d h ism u s .)
" I d e c n . . ., I , 1.

101
sta v .1- R eđuktivnu s t r u k t u r u noctskog niza u osnovnoj B u đđhi-
noj sistematici p re d sta v lja po n ašem u v je r e n ju rupa-gjhana,
a noem atskog niza arupa-gjhđna, kako ćemo u n a sta v k u n a sto ­
jati da pokažemo.
3. Elem enti, o kojim a je ovdje riječ, koji se r e d u c ira ju i
n e u tra liz ira ju u m e d ita tiv n o j svijesti ne prelaze ontološke
granice te svijesti. N jihova noe m a tska tra n sc e n d e n c ija može da
bude je d in o » tra nscendencija u im anentnom «.
U tom je smislu B u d d h in a n a u k a n a u k a o m etodi par
excellence. Sve ono što je ncz a h v a tljiv o u g ra n ic a m a te m e ­
tode spada u područje nerješivih an tin o m ija uma, koje B ud d h a
fo rm u lira u okvirim a koji o d gova ra ju K a ntovim . (Usporedi
citat o tome u bilješci br. 38.)
Cilj fenom enološke red u k c ije u odnosu p r e m a »doksički*
obojenim e le m e n tim a zbilje jest svođenje svih e le m e n a ta
na čistu funkcionalnost oslobođenu vrijednosnog p re d z n a k a
(kriyu) u sublim inalnom toku svijesti (bhavanga- sot a).i:1i*

•s » P re t p o s t a v im o , da g le d a m o s u ž it k o m na ja b u k o v o s ta b lo , k o je c v je ­
ta u v r t u . na s v je ž e z e le n ilo le d in e i t. d. O č ito je , da o p a ž a n je i s v iđ a n je ,
k o je ga p r a t i, n is u is to d o b n o o n o š t o o p a ža m o i š t o n a m se s v iđ a . U p r i ­
ro d n o m s t a v u ja b u k o v o d rv o p o s t o ji u t ra n s c e n d e n t n o j z b i l j n o s t i p ro s t o ra ,
a o p a ž a n je i s v iđ a n je s u d u š e v n a s t a n ja , k o ja p rip a d a ju na m a k a o r e a ln im
lju d im a . . . U n e k im s lu č a je v im a , m e đ u t im , k a ž e se k o d o v a k v o g d o ž i v l ja j-
no g s t a n ja , da je o p a ž a n je „ s a m o h a lu c in a c ija " , a o n o š t o se o p a ža , to
ja b u k o v o s t a b lo p re d n a m a , ne p o s t o ji u „ z b i l j s k o j " s t v a r n o s t i. T a k o je
p o re m e ć e n s t v a r n i o d n o s , za k o j i s m o p r i je s m a t r a li da p o s t o ji z b i l j s k i . . .
P r e đ im o sada na fe n o m e n o lo š k o s t a n o v iš t e . T r a n s c e n d e n t n i s v i j e t s t a v lja ­
m o u ..z a g ra d u ” . . . O v d je v iš e o p a ž a n ju . . . n e p o s t a v lja m o p it a n je , da
l i m u u z b i l j i n e što o d g o v a ra .· O n o š t o z a m je ć u je m o p o s ta je noem a
o p a ž a n ja « . T im e o n o ne g u b i n iš t a od s v o ji h z o r n ih o s o b in a . ( » Id e e n . . . .
s t r . 182.— 184.) — I l i : » S t a b lo k o je g le d a m s u ž it k o m m o g lo b i i n e p o s t o ja t i,
a ja b ih m oga o b it i h a lu c in ir a n o b ić e . N e b i l i o n d a s ta b lo p o s ta lo m o ja
p re d o d ž b a , r e a ln i s a s t a v n i d io s v i je s t i ? N e ! R a z lik a iz m e đ u a k ta s v i j e s t i
i n je g o v o g id e a ln o g p re d m e ta , iz m e đ u n o e z e i t i o e m e , n e da se p o b r is a t i. «
( S . V a n n i R o v ig h i, » l. a f i l o s o f i a d i E d m u n d H u s s e r l · · , M ila n o , 1939., s t r .
7 7 .- 7 8 .) Z a o p ć i p r ik a z H u s s e r lo v e f i l o z o f i je i z n a č e n je t e r m in a k o je o v d je
u p o t re b lja v a m o v id i: Z a g o rk a M ić ić : » F e n o m e n o l o g i j a E d m u n d a H u s s c r t c n ,
B e o g ra d , 1937.
“ N a u k a o t r e n u t a č n o s t i » je d in ic a i l i » p ro c e sa ·' s v i j e s t i z a je d n ič k a je
s v im a b u d is t ič k im š k o la m a . A n a liz u je n jih o v o g s in t e t s k o g sa s ta v a r a z ­
ra d ila već ra n a k o m e n t a t o rs k a k n již e v n o s t . » M o m e n a t s v i j e s t i « (kSana)
t r a je n a jd u lje 1/75 s e k u n d e . U s lu č a ju v id n e s v i j e s t i , na p r . , im a m o o v a j
a n a lit ič k i o p is : » K a d se v id n i o b je k t p o ja v i u p o d r u č ju o p a ž a n ja , onda
se (1) u s u b lim in a ln o m t o k u s v i j e s t i z b iv a (2) p o d ra ž a j i (3) p r e k id toga
to k a , a z a t im d o la z i do (4) o p a ža ja na p ra g u o s je t n o s t i, do (5) v id n o g o s je ta ,
(6) re c e p t iv n e s v i j e s t i , (7) s v i j e s t i p r o v je r a v a n ja , (8) s v i j e s t i o d lu č iv a n ja ,
(9) p o tic a ja i (10) » s v ij e s t i k o ja b i l j e ž i « i l i p a m ć e n ja . N a k o n to g a č it a v
k o m p le k s ponovno pada is p o d p ra g a s v ije s t i. « ( N y a n a t ilo k a , » G u id e

102
 Tako se budizam odnosi pre m a pita n ju : K ako je složen m e ­
hanizam ličnosti? U tisak je postojanosti i ontičke je d in stv e ­
nosti i jed n o sta v n o sti iluzoran. No, zbog toga još nisu ne opho­
dno iluzorni i elem enti karm ičkog atom izm a, koji stv a r a ju
taj utisak individualnosti. Na ovoj se točki fo rm ira la početna
p ro b le m a tik a budističkog kriticizm a. N eke th e ra v a d in sk e
škole ostale su dosljedno na sta novištu kritičkog realizm a do
da n a s (sarvasti-vdda; vidi VII pogl.).
N a u k a o e le m e n tim a zbilje ima neke svoje specifične in d ij­
ske i budističke pretpostavke, koje su zajedničke realističkim i
idealističkim školama. P re m a tim općim p re tp o sta v k a m a sp a ­
ja n je e le m e n a ta u sk u p in e tre n u ta č n a je pojava. U odnosu
p re m a pojavnim »vrtlozima«, koje njihovo vječno k r e ta n je
izaziva u svijetu, ti elem enti p r e d s ta v lja ju zbiljsku podlogu.
K a r m a n je zakon njihova tre n u ta č n o g s p a ja n ja i ra z d v a ja n ja,
zakon pojavnog fo rm ira n ja . K a rm ič k i je lanac lanac pojavnih
m om enata. Sa stanovišta zbilje (yathđ-bhiita[ svaka je egzi­
stencija tre n u ta č n a .
R osenberg nalazi, da se u budističkoj književnosti i t r a n ­
sc e n d e n ta ln a teorija o e le m e n tim a zbilje zasniva na form uli
kauzalnog lanca od 12 članova, tako da se o te rm in e iste shem e
ve z u ju značenja d v a ju različitih nizova. U tom je tra n sc e n ­
de nta lnom smislu prvi član lanca (»neznanje«) kaos i n e m ir
koji dovodi do f o r m ira n ja novih »virova« elem enata. D rugi je
član sre đ iv a n je tako zahvaćenih e le m e n a ta zbilje u određene
kauzalno u v je to v a n e oblike. N akon tog prolaznog stanja, u
trećoj se fazi form ira sre dišnja točka, princip individualizi-
ra n ja ili svijest. To je dinstvo počinje odm ah da se diferencira
po općim princ ipim a s u b je k tiv n o -o b je k tiv n o g rascjepa svijesti
(3— 10), koji dovode do potp u n e i konačne objektivizacije bitka
(bkava), koji je tek m o m e n a t zbiv a n ja i p r e o b ra ž a v a n ja i nosi
u sebi posljedice vlastitog ra sp a d a (11— 12).

t h ro u g h th e A b h id h a m m a -p it a k a , s t r . 21.) — N a t a j se n a č in » k o n t in u u m
( s a m t d n a ) a n a liz ir a u e le m e n te . I z r a z » k o n t in u u m « u p o t re b lja v a se u b u d i­
s t ič k o j f ilo z o f s k o j t e r m in o lo g ij i k a o s in o n im za » ž iv o b ić e «. N e ž iv i se
p re d m e ti za r a z l i k u od toga n a z iv a ju » n e k o n t in u ir a n im a « (a satrt U ln a ) . ( U s p .
O . R o s e n b e rg , o. c., s t r . 3u3.) — U p a ra le le s m o d e rn im p s ih o lo š k im i fe n o -
m e n o lo š k im t e o r ija m a o k o n t in u it e t u i d is k o n t in u it e t u s v i j e s t i ne m o že m o
o v d je z a la z it i. S r e d i š n j i će p ro b le m lo g ič k ih d i s k u s i ja u k la s ič n o m d o b u
in d ij s k e f il o z o f i j e b it i d i s k u s i ja iz m e đ u n y a y a s is t e m a k la s ič n e lo g ik e i
p re d s t a v n ik a b u d is t ič k e s p o z n a jn e t e o r ije o p ro b le m u t re n u t a č n o s t i fe n o ­
m e n a sa s t a n o v iš t a lo g ič k o g p rin c ip a o id e n t it e t u .

103
 »Svaki je život samo v re m e n sk i d ije la k u b e sk ra jn o m p r o ­
cesu bitka određene s tr u je elem enata. Zato tr e b a pam titi, kad
se govori o teoriji p r e p o ra đ a n ja , da tu ne prelazi neka "duša«
iz jednog tijela u drugo, ili iz jednog svijeta u drugi, nego da
jedan isti kom pleks zbiljskih elem enata, koji se u jednom času
pojavljuje kao iluzija ličnosti, nakon određenog v re m e n a isk r­
sava ponovno kao druga, treća, č e tv rta i t. d. ličnost bez p r e ­
stanka. P re m a tome se zapravo ništa ne p re p o ra d a , ne vrši se
nik a k v a transrnigracija, nego b e sk ra jn a tra n s f o r m a c ija k o m ­
pleksa e lem enata; događa se p r e g r u p ir a n je s u p s tr a ta . . . «4‘
I B uddhina teorija e le m e n a ta u k lju č u je »četiri velika ele ­
menta« zemlju, vodu, v a tr u i zrak, no i ona ih kao ra n ije upa-
nišade p r o m a tr a kao »hranu« osjetne svijesti. D vije d ru g e
shem e su osnovne za B u đ đ h in u klasifikaciju fenomena:

1. Mjesto naše raspodjele na fizičke i psihičke pojave.

B uddha polazi od pet osnovnih dijelova (khunda):
a) oblik (rupa), obuhvaća m a te r ija ln e ele m e nte (približno
u aristotelovskom smislu),
b) osjet (vedanđ),
c) predodžba (saniia) i osjetilna svijest u svojim raznim
oblicima i općenito (abhisanna),
d) o stv a re n je (sankhđra), važna životna funkcija u vezi s
karm ičkom preobrazbom , »dozrijevanjem « i povezivanjem
poja v n ih skupina,
e) svijest (νίήήάηα), u spoznajnom smislu, za razliku od
šireg pojm a svijesti, o kojoj ćemo govoriti u slijedećem od­
sječku (ćitta).

2. 18 e le m e n a ta osjetnosti (indriya) p odije lje nih u tri

skupine:
a) osjeti vida, sluha, njuha, okusa, opipa i psihičkog sta n ja
(mano),
b) područja osjetnosti za istih šest klasa,
c) osjetna svijest za istih šest klasa.

R o s e n b e rg , 216. — U s p u H r e s t o m a t iji o d lo m a k i z d je la M iliu d u p a n h a .

104
 C) S A M A D H I ( M E D I T A C I J A )

S v r h a je m editacije »razvoj svijesti i m udrosti«. Pod prvim

se izrazom ovdje »razum ijeva sabranost«, a pod dru g im jasni
uvid ( vi passand), kaže B uddhaghosa u uvodu »Visuddhi-
magge«.
U ovoj se diholomiji svijesti (ćitta) i m udrosti (ραήήα) ne
radi o općim i m nogoznačnim izrazima, kako bi se na prvi
pogled moglo ćimti, nego o dva jasno o d re đ e n a niza katego-
rija ln ih str u k tu r a , koje d o m in ira ju ovim p odruč je m filozofije,
a usporedili smo ih s noetskom i noe m a tskom stra n o m svijesti
kod Ilusserla.
Na noetskoj strani, u procesu r e d u k c ije e le m e n a ta svijesti
( τύ ρα-gjhdna), osnovna je snaga sabranost, dok se na noem at-
skoj strani re d u k c ija »mudrosti« ili z n a n ja na čista katego-
rijalna područja (arfipa-gjhđna) provodi s tu p n je v a n je m e v i­
den tn o g uvida, kako ćemo vidjeti u k a sn ijim she m a m a tih
procesa. Proces je noetske re d u k c ije pri tom e p rvobita n i
tem eljan, pa je zato i sa b ra n o st ishodišna točka, po kojoj cijela
ova na u k a o m editaciji dobiva ime — samddhi. Kako ćemo
vidjeti još iz d ru g ih k o m e n ta ra , s v rh a m e d ita c ije nije m istička
ekstaza, nego h la d n a analiza sta n ja spoz n a jn e svijesti, koja
nije u s m je re n a ni p re m a kak v o m p r e d m e tn o m zahv a ć an ju
kao k r a jn je m cilju. Zbog ta k v a sta v a budističkoj metodi m e d i­
tacije p rig o v a ra se oduvijek, ne samo na Z apadu, nego i na
Istoku, od str a n e dru g ih oblika yoge, besciljnost, bespredm ct-
nost i ateizam. S u p stancijaliziran, cilj bi ove m etode značio
»rashlađenje« i »utrnuće« svijesti. G ledano fenomenološki,
s v rh a je sa b ra n o sti svođenje pa ž n je na »jednu točku« (cittass’e-
kaggatd), koja se in te r p r e tir a i kao »točka ništice u svijesti«.
R a šč la n jiv a n je noetskog i n oem atskog sm je ra redukcije
počinje u fenomenologiji pažnje. B u d d h a g h o sa se poziva na
ovu B u d d h in u izreku: »Postoji, učenici, sm irenost osjetnih
form a c ija i sm irenost svijesti.«4Γ>
Z ato je potrebno da n a jp r ije ja sn o ra z lik u je m o pažnju kao
noetski e le m e n a t (sali) od sa b ra n o sti kao noem atskog elem enta
(samddhi). U analizi ovog posljednjeg te rm in a , koju daje B u d ­
d haghosa (sam-d-dhdna) is ta k n u ta je osobito čvrsta poveza­
nost određenog s tr u k tu r n o g sklopa. S obzirom na teoriju o.V

V. M „ 133.

105
tre nuta č nosti zbiljnih sklopova, čvrstoća povezanosti zavisi
od postojanosti u m a u odnosu p r e m a izdiferenciranosti ele­
m enata. To je osnov m e d ita tiv n o g stava, koji se može u sp o re ­
diti s problem om D escartesova »Cogito« ili, još bliže, K a n to v a
tra n sc e n d e n taln o g su b je k ta .
»Što znači ta č v rsta uklopljcnost? Time se označava „ravno­
m je rn o i potpuno o d r ž a v a n je čvrstoće sk lo p a 11 i u s tr a jn o s t d u h a
s njegovim sposobnostim a na je d n o m je d in o m predodžbenom
p re d m e tu .« 48
S obzirom n a p r e d m e te sabranog p r o m a tr a n ja i stadije
a nalitičkog p ro d u b lje n ja , od osnovne su važnosti slijedeće
s tr u k tu r n e ra z lik e u fenomenologiji sabranosti:
1. »G ranična sabranost« — koja se postiže pom oću pre-
dodžbenih p r e d m e ta (kasina) — i »puna sabranost«, »jedin­
stv e n a usredotočenost, k o ja neposredno slijedi p r ip r e m u za
p rv i stu p a n j z a dubljenosti (jhana)«.
2. S a b ra n o st može biti: »vezana za m isaono z a h v a ć an je
p r e d m e ta (vittaka) i njegovu d iskurz ivno logičku o b ra d b u
(vicara); n e v e z a n a m isaonim z a h vaćanjem , a vezana samo
diskurzivnom obradbom ; neve z a n a ni jednom ni drugom
logičkom funkcijom .«17
Za p re d m e te i s v rh u budističke m edita c ije osnovni je tekst
lAiddhin govor »O ishodištu pažnje« ( »Sat i-patthana-sutta,
D. N. XXII), koji se p re m a svojim dijelovim a naziva i govorom
o »četiri stu p a m udrosti«. U tom govoru B u d d h a potanko
razlaže svojim učenicima, kako tr e b a da »u tijelu b d iju nad
tijelom . . . u osjećajim a nad osjećajim a . . . u m islim a n a d m i­
slima . . . u p o ja v a m a nad pojavam a«.
U o k v iru ta četiri područja, p re d m e ti m e d ita c ije (kasina)
svrstani su k a sn ije na u k u p n o 40 tema. P r v a i početna gru p a
osjetni su predm eti (zemlja, voda, v a tra , zrak, plavo, žuto,
crveno, bijelo, svijetlo i p ro sto rn a figura). Z atim dolazi g ru p a
m a te rija ln ih o b je k a ta sa snažnim n e g a tiv n im č uvstve nim
a kcentom (»predmeti gađenja«), kao biološka pre d v je ž b a za
re d u k c iju doksičkog stava p re m a p re d m e tim a slijedeće s k u ­
pine, t. j. pre d m e tim a idealne sfere uopće. S lijede v re d n o te
m ora lnih č uvstava (dobronam jernost, saučešće, sura d o st i

« I d „ 85.
« Id . , 146.

106
r a v n o d u šn o st kao najviša). Zadnja· su g r u p a predm eti čiste
tra n s c e n d e n ta ln e noem atske sfere, n a b r o ja n i u drugom dijelu
shem e (uriipa-gjhdna).
P r e d m e t m editacije odabire se po te m p e r a m e n tu učenika.
Zato »V isuddhi-magga« o b ra đ u je i kara k te ro lo g iju , pa dijeli
lju d sk e p rirode na šest skupina: stra stv e n , srdit, zaslijepljen,
povjerljiv, razborit i n em iran. Sa sta n o v išta duho v n e prakse
često se s različitim te m p e r a m e n tim a postu p a je d n a k o (na pr.
sa stra stv e n im i povjerljivim , sa srd itim i razboritim , sa zasli­
je p lje n im i nemirnim).
Početni p r e d m e t za vježbu pažnje i sa b ra n o sti obično je
kasina »zemlja«. Kod vježbe se osobito pazi na posebno for­
m ir a n je i o d rž a v a n je čiste slike, a posebno paslike u osjetnom
organu, kad p r e d m e t više nije prisu ta n ; na a p s tr a h ir a n je od
boje p re d m e ta : k o n c e n tra c iju na čisti oblik, pa na a p stra k tn i
a tr ib u t (u slučaju zemlje: »protežnost, moćnost, plodnost, po­
sta n a k . obilje koje ona pruža i obilje koje u sebi skriva«)· K la­
sična je p r v a tema: čista protežnost e le m e n ta zemlje uz
a p s tr a k c iju osjetnih kvaliteta.
Od in te le k tu a ln ih osobina, koje naročito tr e b a njegovati,
značajne su: u ra v n o te ž e n je d u še v n ih osobina, spre tn o st u psi­
hičkom z a h v a ć an ju slike, na p o r svijesti u određeno vrijeme,
la b a v lje n je tog n a p o ra u određeno v rijem e, poticaj svijesti u
određeno vrijem e, ra v n o d u šn o p r o m a tr a n je svijesti, kad je
potrebno, da se ona ra v n o d u šn o motri.
R a đ h a k rish n a n , koji im a na u m u sam o prvi, noetski, niz
ove shem (\ izražava ovako smisao ovog m cđitacionog postupka:
»U četiri sta d ija gjhana nailazim o na postepeno i metodsko
a p s tr a h ir a n je p lu r a lite ta fe nom e na lnog svijeta. Gjhana nije
ra z uz da na s a n ja r ija nego složena vježba, koja tre b a da uzdigne
snage uma, na taj način, što z a tv a r a prilaze osjetila.«4*
K a n o n sk u form ulu gjhana da je m o u hrestom atijskom
dijelu. O vdje ćemo se ograničiti na klasifikaciju fenomena,
koje nalazim o na pojedinim s tu p n je v im a :411

1. Ri i pa-gj hana (m e d ita tiv n a re dukc ija oblikovnih sposo­

bnosti svijesti): ·*

*· M is t. I. 426.
“ O. c. , 88.

07
 »P rvi stu p a n j m e d ita tiv n e z a dubljenosti sastoji se od p e t
članova, i to:
misaono z a h v a ć an je p r e d m e ta ( v i t t a k a ) ,
diskurzivno m išlje n je ( v i ć d r a ) ,
oduše vlje nje ( p i t i ) / ' 0
zadovoljstvo (s u k h a ),
sa b ra n o st ( s a m a d h i ) .
N jim a se o d stra n ju je p e t sm etnji.51

D r u g i s t u p a n j m e d ita tiv n e zadubljenosti, na kojem se ,,smi-

r u je “ m isaono zahv a ć an je i diskurzivno m išljenje, im a tri
člana:
oduševljenje, zadovoljstvo i sabranost.

T r e ć i s t u p a n j m e d ita tiv n e zadubljenosti, raz rije še n od o d u ­

ševljenja, ima dva člana:
zadovoljstvo i sabranost.

Č e t v r t i s t u p a n j m e d ita tiv n e zadubljenosti, s obzirom na

povezanost sa bra nosti s osjećajem ravnodušnosti, im a dva
člana:
ravnodušnost i sabranost.

Na taj je način sa b ra n o st č e tv o ro stru k a s obzirom na s t u p ­

nje v e m e d ita tiv n e zadubljenosti.«

U ovom su p rik a z u z a hvaćena samo ona oblikovna svojstva

svijesti, koja se re d u c ir a ju na m o m e n a t čiste neo b lik o v a n e
svijesti, iza kojega može da slijedi ili z a h v a ć a n je su b lim i-
nalnog toka svijesti ( b h a v a n g a - g j h a n a ) , ili n a k o n tre n u ta č n o g
pada u nesvijesno s ta n je ( b h a v a n g a - p d t o ) , »ponovni pro d o r

“ D v a t e r m i n a , k o j a o v d je p r e v o d im o k a o » o d u š e v lje n je « i » z a d o v o lj­
stv o « , p o ta n k o s u r a z r a đ e n a u b u d i s t i č k o j f e n o m e n o lo g iji o s je ć a ja . K r i t e r i j
j e r a z lik e u s m j e r e n o s t i n t e r e s a . P i t i j e s t a n j e k o j e m o ž e i m a ti p e t s t u p ­
n je v a : p o č e tn a z a in te re s ira n o s t, tre n u ta č n o o d u š e v lje n je , n e p o s to ja n i in te ­
re s , e k s ta z a i t r a j n a o b u z e t o s t. — U sp . b i l j . 22. o v o g a p o g la v lja .
“ M is a o n o z a h v a ć a n je o s lo b a đ a n a s u k o č e n o s ti i u č m a lo s ti, d is k u r z iv n o
m i š l j e n j e s u m n je , o d u š e v l j e n j e z l o n a m j e r n o s t i , z a d o v o l js tv o u z b u đ e n j a i
g r i ž n j e s a v je s ti, a s a b r a n o s t n a s o s lo b a đ a s t r a s t i . (V. M ., 141.)

108
 svijesnog opažanja«, koje ta d a može da se zadrži na pragu
svijesti »radi uvida u zadubljenost«.5-’
U B uddhinoj form uli, m e đ u tim , m ožem o razlikovati tr i niza
noetskih oblikovnih svojstava. P a r a le ln o s psihičkim feno­
m enim a, koji se re d u c ira ju , te k u u s u p ro tn o m sm je ru feno­
m eni pažnje, koji se ojačavaju, a s n jim a r a v n o m je rn o teku
odgovarajući fenom eni sabranosti. Dok su fenomeni pažnje
ocrtani negativno, fenom eni sa b ra n o sti o d r a ž a v a ju pozitivnu
n o e m a tsk u usm jerenost. (Vidi shem u na 111. stranici.)
Na prvom ste p e n u z a d a ta k je pažnje, da proizvede odcije-
pljenost (vi veka) od voljnog p r ia n ja n ja uz osjetnost, j e r je
to p r e d u v je t logičkog m išljenja. No budući da je »volja osjet­
nost«, odcjepljenje od voljno-afektivnog z a h v a ć a n ja čini se da
povlači za sobom nužno i o d c je p lje n je od novog misaonog
z a h v a ć an ja neposredno u o sje tnu p re d m e tn o st. Zato se m isa­
ono z a h v a ć an je red u c ira prije logičko-analitičke funkcije dis­
kurzivnog m išljenja. Da bi se to naglasilo, re d u k tiv n i se po­
stu p a k često dijeli na pet um je sto na četiri stu p n ja , (tako da
na d ru g o m s tu p n ju ispada samo »misaono zahvaćanje«).
Na dru g o m stu p n ju odcjepljenost se pojačava i p roširuje u
isk lju č e n je (vUpasama) m isaonih, vo ljn ih i ču v stv e n ih stavova.
Izraz pasdda, koji se u ovom dijelu te k s ta spom inje m eđu
u n u ta r n jim svojstvim a, može im ati d v o stru k o značenje, ili
č u v stv e n u v e d rin u u osjećaju radosti, ili b istrin u introspektiv-

JJ Id ., 139. — V e ć in a z a p a d n ih , a i i s to č n ih a u t o r a p r e v o d i i i n t e r p r e t i r a
t e r m i n b h a v a n g a ( k o ji d o s lo v n o z n a č i s a m o is h o d iš n i e g z i s te n c ija ln i
( b h a v a ) f a k t o r ( a n g a ) k a o » p o d s v ije s t« . N a n e i s p r a v n o s t o v e i n t e r p r e t a c i j e
u p o z o r io j e p r v i, k o lik o n a m j e p o z n a to , p r e d s t a v n i k c e j lo n s k o g b u d iz m a
M a h a th e r a N S r a d a u č l a n k u »La c o n c e p tio n h o u d d h i s t e d e l 'e s p r i t o u la
c o n s c ie n c e « ( P a r is , 1949, »L a p e n s ć e b o u d d h iq u e « ) , g d je is tič e , d a » p re m a
s h v a ć a n j u z a p a d n i h f ilo z o f a p o d s v ije s t i s v i j e s t k o e g z i s t i r a j u , d o k p r e m a
b u d i s t i č k o j f il o z o f iji n e p o s to je d v a t ip a s v i j e s t i i s to v r e m e n o , a b h a v a n g a
n i j e n i d o n j i s lo j s v i j e s t i ( p l a n s o u s - j a c e n t ) . U to m s m is lu N a r a d a s p r a v o m
is tič e , d a »b h a v a n g a n i j e n i s u b l i m i n a l n a s v ije s t« . S lu ž e ć i se o v im n a z iv o m
u p o m a n j k a n j u b o lje g a , ž e lim o u p r a v o d a iz b je g n e m o m o g u ć n o s t p s ih o ­
a n a l i t i č k i h a lu z i j a . O s t a n j i m a s v i j e s t i k a o » r e z u lta tu v je ž b e « v id i u H r e ­
s t o m a t i j i , » P o tt h a p S d a - s u tta « . — P o n a š e m m i š l j e n j u B e r g s o n o v a te o r i j a
m e m o r ije , k o j a s e p o ja v ila g o to v o is to v r e m e n o s F r e u d o v o m , m o g la b i
m n o g o b o lje d a s lu ž i k a o p o d lo g a r a z u m i j e v a n j a o v ih in d i j s k i h t e o r i j a o
a p s o lu t n o m a k t u a l i t e t u s t a n j a s v i j e s t i . Z n a č a j n a b i za tu p a r a l e l u b ila
o s o b ito k a t e g o r i j a » s v ije s ti k o ja b ilje ž i« ( t a d - A r a m m a n a t , s p o m e n u t a p o d
b r. 10 (u b ilje š c i 43. o v o g a p o g la v lja ) .

109
nog pogleda. Na p o d ru č ju sa b ra n o sti prelazi se od već spo­
m e n u te »čvrstoće sklopa« na »uspon do jedinstvenosti« (prem a
Buddhaghosinoj in te rp re ta c iji te r m in a e k o d i - b h d v a .53 Ovo je
sta n je pre m a istoj in te r p r e ta c iji »jedinstveno i stvaralačko«.

Na trećem stu p n ju o d c je p lje n je prelazi u ra v n o d u šn o st

(upekkhd). P ri tom e se naročito ističe, da je na drugom s tu p ­
nju svijest »slobodna od m isaonog z a h v a ć a n ja i d iskurzivnog
mišljenja« zato, je r u p ra v o provodi n jih o v o s m iriv a n je i izo­
laciju, dok je na trećem i četvrtom s tu p n ju slobodna od tih
fa k to ra »zbog je d n o sta v n e odsutnosti«.54 Od deset v r s ta r a v n o ­
dušnosti osobito se ističu »ra vnodušnost u odnosu p r e m a egzi­
stencijalnim str u k tu r a m a « i »ravnodušnost jasnog uvida«
(vipssana - εϊόος). — Na p o d ru č ju sa bra nosti povezuje se
ovdje pažnja (sati) s jasnoćom in te le k tu a ln e svijesti (sampa-
gjanna). Pri tom e pažnja po p rim a noem atski u sm je re n o »obi­
lježje pam ćenja, bit n e z a b o ra v lja n ja i izraz očuvanja«.5·’ Iako
učenik na ovom stu p n ju osjeća »užas p re d o d uševljenjem «,5®
zbog p r e d m e tn e usm je re n o sti tog čuvstva, on ipak, ili n a s u ­
p ro t tome, osjeća »u svom tije lu zadovoljstvo, za koje p le m e ­
niti duhovi kažu: „Tko je ra v n o d u ša n i pažljiv, taj živi
sretno. “«

Na prije la z u u č e tv rti stu p a n j iščezava svaki osjećaj zado­

voljstva i nezadovoljstva. — »Izrazom ni-zadovoljstvo-ni-ne-
z a d o v o ljs tv o . . . označuje se onaj treći osjećaj, koji suzbija
osjećaj zadovoljstva i osjećaj nezadovoljstva, a ne je d n o sta v n o
n epostojanje tih d v a ju čuvstava.«57 — T u se konačno postiže s
je d n e s tr a n e »čistoća pažnje«, a s d ru g e ra v n o d u šn o st kao
p re s ta n a k n a p o ra su z b ija n ja proizlazi iz »trećeg osjećaja« r a v ­
nodušnosti, koji, možda, tek u tom noe m a tskom sm islu dobiva
svoje puno sam ostalno značenje.

Z aključno možemo čitav re d u k tiv n i proces budističke m e d i­

tacije raščlaniti na ove tri skupine: 74*5

41 V. M ., s t r . 156.
“ lb ., 157.
45 lb ., 162.
“ lb ., 159.
47 lb ., 167.

110
Redukcija oblikovnih Ojačanje pažnje: Stav sabranosti pre­
sposobnosti: ma predmetu:
I. Misaono zahva- Odcijepljenost od Čvrstoća strukturnog
ćanje, diskurziv­ voljnog i afektiv- sklopa.
no mišljenje, o- nog prianjanja.
duševljenje, za­
dovoljstvo, sa­
branost.
II. Oduševljenje, Isključenje misao­ Težnja za jedinstvom
zadovoljstvo, nih, voljnih i čuv­ svijesti.
sabranost. stvenih stavova.
III. Zadovoljstvo i Ravnodušnost. Jasno i pažljivo mo­
sabranost. trenje unutar svije­
sti.
IV. Ravnodušnost i Čistoća pažnje. Suzbijenost interesa.
sabranost. Zahvat u subliminal-
ni tok svijesti.

2. A r x i p a - g j h a n a (m e d ita tiv n a r e d u k c ija k a te g o r ij a ln ih p o d ­

ru čja s p o z n a je ):58
»P rvi stu p a n j (p o d ru čje b e sk ra jn o g p ro sto ra ) p o s tiž e se
p r e v la d a v a n je m o s je tn ih e le m e n a ta p r e d o d ž b e .
D r u g i s t u p a n j ( p o d r u č j e b e s k r a j n e s v i j e s t i ) p o s tiž e s e p r e ­
v la d a v a n j e m p r o s to r n e p r e d o d ž b e .
T r e ć i s t u p a n j ( p o d r u č j e n i š t a v i l a ) p o s tiž e s e p r e v la d a v a n je m
p r o sto r n o šć u u v je to v a n e s v ij e s ti.
Č e tv r ti s tu p a n j (p o d ru čje n i-z a m je ć iv a n ja -n i-n e z a m je ć iv a -
n j a ) p o s tiž e s e p r e v la d a v a n je m p r o d o d ž b e o p r e s ta n k u p r o ­
s to r n e s v ij e s t i.« 5®
U r a z ja š n je n ju s e o v o g k a te g o r ij a ln o g n iz a is tič e n a jp r ije ,
d a n a o v im p o d r u č jim a v a ž i ta k o đ e r s u b j e k tiv n i s ta v r a v n o ­
d u š n o s ti i u je d n u to č k u sa b r a n e s v ij e s t i, p o s tig n u t p r e th o d n o
o p is a n o m r e d u k c ijo m .50*·

s* R tlp a , k a k o s m o v e ć v id j e l i , z n a č i o n o š to j e o b lik o v a n o i u to m
s m is lu i n d i r e k t n o m a t e r i j u k a o h y l e u A r i s t o t e l o v u s is te m u . Α τ ύ ρ α j e o n o
š to j e is k l j u č e n o iz r e l a t i v n o g o b l i k o v a n j a (u s m is lu K a n to v a s h e m a tiz m a ? ! )
i p r e m a to m e v r h o v n a k a t e g o r i j a p o d r u č j a , k o j a s e n o e m a ts k i n e d a j u d a l j e
r e d u c i r a t i , k a o š to s e v id i iz f o r m u l e k o j a s lije d i.
*· lb . , 338.
·· lb ., 327.

111
 N a p r v o m s tu p n ju p o la z i s e p o n o v o o d a tle , d a s e » n e u z im a
u o b zir, n e u z im a u r a z m a tr a n je , n e u z im a u p r o m a tr a n je ,
n e u z im a u r a z m iš lja n je p e r c e p c ija m n o š t v a . . . P o d tim se
m is li p r e v la d a v a n je i z a n e m a r iv a n je s v ih s ta n ja s v ij e s t i i
p s ih ič k ih fa k to r a , k o ji p r ip a d a ju u p o d r u č je o sjetn o sti.« ® 1
» P r e v la d a v a n je m z a m je d a b a p r e v la d a v a s e i p r e d o d ž b e n i
predmet.«®* K a d ra z u m n ij e v iš e n a o p is a n i n a č in u s m je r e n
k p r e d m e tu o s j e t n e m n o g o s tr u k o s ti, n e g o a p s tr a h ir a ju ć i od
n je g a » p ro m a tr a sa m o p r o sto r , k o ji o n p o p u n ja , ta d a s e k a ž e
da ra z u m u p red o d žb i: „ p rostor" , „ p ro sto r" , r e d u c ir a p r e d o d ž ­
b e n i p r e d m e t (k a sin a ). T im e š t o j e taj p r e d m e t r e d u c ir a n ,
o n s e n e. ć e n iti r a z r u š iti n iti u r u šiti. N j e g o v a r e d u k c ija v a ž i
je d in o , u k o lik o j e u v j e t o v a n a n e o b r a ć a n j e m p a ž n j e n a n je g a
i p r o m a tr a n je m p red o d ž b e : „ p ro sto r" , „ p ro sto r" . P o ja v a n o s ta ­
j e sa m o p ro sto r, k o ji j e taj p r e d m e t isp r a z n io . S v e j e d n o j e p r i
to m e , d a li s e g o v o r i o p r o sto r u , k o ji je „ re d u cira o " p r e d m e t,
ili o p ro sto ru , k o ji j e tim p r e d m e to m b io „ isp u n je n " , ili o p r o ­
sto ru , k o ji j e od to g p r e d m e ta „oslobođen".«® 3
D r u g i s e stu p a n j p o s tiž e ta k o , »d a s e s v ij e s t, k o ja p r o -
ž im lje o n aj p ro sto r, s v e ja č e u z im a u o b z ir , u p a ž n ju , u r a z m a ­
tr a n je , i d a s e tr a jn o m is a o n o r a z r a đ u je . P r ito m s e p a ž n ja n e
s m ije u s m je r iti p red o d ž b i: „ b e sk r a ja n , b e sk r a ja n " . . . D o k se
ta k o n a n e o k r n je n n a č in p r o m a tr a s v i j e s t , č i j i j e p r e d o d ž b e n i
p r e d m e t o n a j p r o s t o r , p r o m a tr a s e u p r a v o ta s v ij e s t k a o
b eskonačna.«® 4
T r e ć i j e stu p a n j, » sta n je n ič e g a . T o j e „ n išta v ilo " , a o z n a ­
č u je iš č e z n u ć e s v ij e s t i o p o d r u č ju p r o sto r n e b e s k r a jn o s ti. T o
n iš t a v ilo p r e d s ta v lja p o d r u č je o v o g a za d u b ljen ja .« ® 5
N a č e tv r to m s e s tu p n ju » p o d r u č je n iš t a v ila p o tp u n o u č v r ­
š ć u je u p r a v o u iš č e z a v a n ju s v ij e s ti. M e to d u p u n o g p o s tig n u ć a
tr e b a s h v a titi is k lj u č iv o u to m sm islu « . — » B a š to p o d r u č je
n iš t e t n o s t i p r o m a tr a u č e n ik k a o sm ir e n o , p a r a z v ija p o s lje d n ji
o s ta ta k u m n ih s v o js ta v a . Z b o g to g a s e n a z iv a „ o n im k o ji n iti
z a m je ć u je n iti n e z a m je ć u je " .« 6® » U k o lik o o v a k v o z a m je ć iv a n je
n e m o ž e v iš e d a p r o v o d i o štr u d je la tn o s t z a m je ć iv a n ja , u to lik o
v iš e i n e v a ž i k a o z a m je ć iv a n je ; u k o lik o se, m e đ u tim , n a *·
·> lb ., 331.
” lb ., 329.
“ lb ., 327-e.
M lb ., 331-2.
“ lb ., 334-5.
·· lb ., 335.

112
n je g a jo š n a ila z i u is ta n č a n o m o s ta tk u d u h o v n ih s v o js ta v a ,
u to lik o n e m o ž e v a ž it i n iti k a o n e z a m je ć iv a n je . Z a to se u z im a
k a o n i-z a m j e ć iv a n je -n i- n e z a m je ć iv a n j e . A z b o g to g a što je
s j e d iš t e p o s lj e d n j e g o s ta tk a u m n ih s v o js ta v a , z a to se o z n a č a v a
k a o p o d r u č je n i-z a m j e ć iv a n ja - n i-n e z a m j e ć iv a n ja . P r i to m e
n ije sa m o z a m j e ć iv a n j e r e d u c ir a n o d o to g stu p n ja , n e g o isto
ta k o i č u v s t v o . . . i s v i j e s t . . . i u tis a k s v i j e s t i . . . i s v a o sta la
s tim e p o v e z a n a d u h o v n a s v o js tv a . U o v o m j e iz la g a n ju z a m je -
č iv a n j e u z e to sa m o p r im je r a radi.«®7
Iz n a z iv a o v ih d v a ju r e d u k c io n ih sh e m a p r o iz la z i d o v o ljn o
ja s n o i n jih o v a n e p o s r e d n a sv r h a :
1. T r a n s c e n d ir a n je o b lik o v a n o g b itk a ( r u p a ) , k o ji j e u b iti
b ita k u s v ij e s t i,es i
2. tr a n s c e n d ir a n je o d g o v a r a ju ć e g n e b itk a ( a r u p a ) u u p r a v o
o p isa n o j r e d u k c iji n a s u b lim in a ln i to k s v ij e s t i.69
K a r a k te r is tič n o je , d a za B u d d h u o s lo b o đ e n je k a o p ro ce s
m e d ita t iv n e z a d u b lje n o s ti s v ij e s t i o s t a je r a z lu č e n o od p o s ti­
g n u ć a n i b b a n e k a o sta n ja , a is to se ta k o i iz v o d , k o ji b i tr e b a o
da d o v e d e do o d r e đ iv a n ja n o u m e n o n a k a o i d e j e i r e l a c i o n a l n o s t i ,
z a u s ta v lja n a p ra g u n i-b it k a - n i-n e b it k a , te s e k o n a č n o id e n ­
t ific ir a s » n e u k lju č e n o š ć u « ( a p a r i y a p a n n a ) k a o m o d u so m s a ­
b r a n o s ti70 i d r u g im n e k im a tr ib u tim a in fin it e z im a ln e s v ije s ti.
N a taj n a js u p t iln ij i o n to lo š k i p r o b le m B u d d h in e n e p o ­
s r e d n e f ilo z o fij e u p o z o r io je d ije lo m v e ć O. S t r a u s s 71 p ita n je m :
» K a k o se o d n o si lj e s t v ic a , k o ja z a v r š a v a p r e s ta n k o m s v ije s ti,
p rem a lj e s t v ic i k o ja v o d i d o d u š e v n e r a v n o d u šn o sti? « — » P o ­
z n a ti d io D ig h a n ik a y e , k o ji o p is u je u č it e lj e v e p o s lje d n je d a n e ,
p r ik a z u je k a k o je on , p o što se o p r o s tio od u č e n ik a , p reša o c ije lu
lj e s t v ic u č e tir iju ( r u p a ) — g j h d n a , a z a tim s te p e n ic e a r u p a -
g j h d n a . N o, tim e B u d d h a n ije u n iš a o u n i r v a n u , n e g o se k a že,
da j e ta d a p r e š a o p o n o v n o o b a n iz a u n a tr a g , a z a tim je po­
n o v n o p r e š a o sa m o p r v u lj e s t v ic u . T a d a j e p o s tig a o p o tp u n u
n i r v d n u n e p o s r e d n o isp r e d č e t v r t o g s tu p n ja te lje s tv ic e .« *
·

" lb . , 337.
** T r a n s c e n d e n t n o u im a n e n tn o m e — n o e m a .
·· E d u a r d v o n H a r t m a n n is tič e , d a p o ja m » n e s v ije s n o g a « , n a k o je m
s e o s n iv a n je g o v s is te m , n a la z i iz r a ž e n u v e d đ n tln s k o m d j e l u » P a n ć a d a -
š a p r a k a r a n a « b o l j e n e g o i u k o je m d j e l u m o d e r n i h filo z o f a . (U sp . » P h ilo -
s o p h ie d e s U n b e w u s s te n « , 11. iz d ., 1911., s t r . 28.)
» V. M ., S tr. 88.
71 O . C., s t r . 102.

8 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I.
113
 IV. GJAINIZAM
1. P O V I J E S N E O SNO VE M A H A V iR I N E NAUKE

Ndt ap u tt a Va r d dh amd na , n a z v a n Gjina (P o b je d n ik ), M o -

hdvira (V e lik i J u n a k ) i T i n h a n k a r a ( U te m e ljite lj p u ta , k o ji
v o d i o slo b o đ e n ju ), sp o m in je s e č e s to u B u d d h in im g o v o r im a
p o d im e n o m N d taput t a Ni gantha, (N e sp u ta n i) p r e m a s ta r ije m
n a z iv u s e k te , č iji j e b io o b n o v it e lj. N a u k a , k o ju j e ta k o u t e ­
m e ljio , n a z iv a se gjainizam ili Gjinina nauka, a sa m o g a V a r d -
d h a m a n u o b ič n o z o v u M a h a v ir o m , s lič n o k a o što G o ta m u n a ­
z iv a ju B u d d h o m . Ž iv io j e u 6., a po n e k im a jo š i u 5. s to lje ć u
pr. n. e. — P r e m a p o d a c im a R a d h a k r is h n a n o v im , u m r o je 527.
g. pr. n. e. u d ob i o d š e z d e s e t i d v ije g o d in e . O sim što j e b io iz
is to g k ra ja k a o i B u d d h a , iz M a g a d h e , d a n a š n je g B ih a r a , i što
j e p r o p o v ije d a o sv o ju n a u k u u isto v r ije m e i n a istim m je s tim a ,
M a h a v ir a i u s v o m e ž iv o to p is u i u sv o jo j n a u c i im a to lik o d o d ir ­
n ih to ča k a s B u d d h o m , da su ih p o v r š n i p r o m a tr a č i n a Z a p a d u
r a n ije p o k u š a v a li da id e n tific ir a ju .1 O b o jic a su u ž iv a li z a š titu i
s k lo n o s t is tih v la d a r a iz d in a s tije M a u r y a , o b o jic a su b ili iz ple­
m ić k ih p o r o d ic a i n a p u s tili su d o m i o b ite lj u z r e lo j d o b i, a
n a k o n to g a su g o d in a m a tr a ž ili is tin u u s tr o g o s ti a s k e ts k o g
ž iv o ta . B u d d h a j e k o n a č n o n a p u s tio tr a d ic io n a ln e p u to v e i
p o ša o — u o d n o su p rem a a sk e z i — » sr e d n jim p u te m « is k lj u č i­
v o g p o v je r e n ja u sn a g u in tr o s p e k tiv n o g p o g le d a i m e d ita t iv n e
z a d u b lje n o s ti. M a h a v ir a j e o sta o v je r a n a s k e ts k o j tr a d ic iji
s v o g a v r e m e n a , r a z v io j e m o r a ln e k o n z e k v e n c ij e a s k e ts k o g
s ta v a p rem a iz v a n js k o m s v ij e t u d o v r h u n c a , pa j e n a taj
n a č in o s tv a r io sn a g u , k o ja j e n je g o v p o k r e t o d r ž a la t is u ć lj e ­
ćim a , ia k o n e k a o u n iv e r z a ln u i b r o jn u o r g a n iz a c iju , n e g o k a o

1 V a ž n ija p o v ije s n a s ta n o v i š ta i p o d a t k e o to m e n a v o d i R a d h a k r i s h n a n ,
H i s t . , I , 289—292.

114
uzor nadčovječnog napora, da se postigne ideal najvišeg dobra.
Iz tog na pora , iz g ja in sk e sredine, potekao je i M ahatm a
G andhi.
I jezik k a nonskih djela budizm a i g ja in iz m a bio je srodan.
No dok se B u d d h in a n a u k a u č v rstila u svojim književnim
osno v a m a u izbrušenom »jeziku tekstova«, pđli, u toku od
nekoliko stoljeća, M a h a v irin a n a u k a živjela je nevezano i r a ­
z v ija la se p riro d n o u sektam a, sve do u 5. st. n. e., kad je
osnovna gjainistička književnost dobila svoj ustaljeni oblik
u t. zv. gjainskom prdkri t u, nešto m o d e rn iz ira n o m ardhama-
gadhi jeziku. T ako se učvrstio kanon od je d a n a e s t glavnih
djela, n a z va nih Anga. U m e đ u v r e m e n u je iz u m rla p re d a ja
ranijih, izvornijih djela, za koja se kaže, da ih je bilo 14, a
zvala su se Ρ ύ τ ν α (prvobitna).
P o tk ra j 1. st. n. e. došlo je do velikog raskola u gjainisti-
čkoj zajednici, koji je doveo do f o r m ir a n ja d v iju osnovnih
sekti: S v e t d m b a r a (»obučeni u bijelu odjeću«) i Digambara
(»obučeni u n e b e sk u odjeću«, ili goli). P r e d s ta v n ik a je d n e i
d r u g e se k te im a sk u p a u Indiji još oko m ilijun. Na njihov
socijalni položaj u m o d e rn o doba, u vezi s n jihovom m oralnom
n aukom , još ćemo se osvrnuti.
Niz e le m e n a ta u nauci g ja in a i u njihovoj povijesti, od
samog početka, ostavlja u n a m a utisak, da je posrijedi pokret,
koji se kreće na r u b u ljudskih m ogućnosti. Baš zbog toga nam
se čini, da je ova te m a n a jp o v o ljn ija za prikaz općih prilika
polovinom prvog tisućljeća p r ije naše e re u Indiji, kad je
tropsko b u ja n je sp e k u la tiv n ih ideja bilo na v rhuncu.
Nekoliko vjekova ranije, u doba r a n ih upanišada, b r a h ­
m a n sk i su domaćini vodili učene s a n sk ritsk e diskusije na
svojim seoskim im anjim a, a d a r za n jih o v u m u d r o s t bila su
sta d a goveda. U ovo se k a sn ije doba diskusije vode u gradu
jezikom kojim govore obrazovani g ra đ a n i. V la d a ri i mecene
n a svojim im a n jim a podižu »diskusione dvorane« u počast
učiteljim a raznih škola, ili »za diskusiju različitih sistema
m išlje n ja . . . a sam a je ta činjenica još je d a n dokaz slobode
m išljenja, koja je vladala u istočnoj dolini rijeke G ange u
6. st. pr. n. e.«2
U tim d v o r a n a m a (sala) m jesto u g le dnih b r a h m a n a n a la ­
zimo a sk e te b e sk u ć n ik e i prosjake. T ako se u gradovim a su­
5 T . W . D a v is , » D ia lo g u e s o f t h e B u d d h a « , I, 244 ( k o m e n ta r u z » P o t t h a -
p a d a -s u tta « ) .

115
sr e ć u d v ije e lit e , je d n a u d r o n jc im a , n e p o z n a to g p o r ije k la , a
d ru g a iz k r a lje v s k ih d v o r o v a . O d n o si su m e đ u j e d n im a i d r u ­
g im a d o b ri i so lid a r n i, iz n iz a r a z lo g a , u k o je o v d je n ije m o g u ć e
d u b lje z a la z iti.
O v i u č it e lji i p r o p o v je d n ic i, m is t ic i i s o fis ti, im a ju je d n u
z a je d n ič k u cr tu , sp a d a ju u j e d n u s k o la s t ič k u k a te g o r iju —
n đ s t i k a ili n e o r to d o k s n ih . S v i o n i, sa s v ih m o g u ć ih str a n a ,
r a z b ija ju b r a h m a n sk i e le a tiz a m , te o r iju o a p s o lu tn o m b itk u
( đ s t i k a ) , r a z n im v r s ta m a a t o m is tič k o -m o n a d is tič k ih k o n c e p c ija ,
ili č is tim s k e p tic iz m o m » p o p u t je g u lja « .
U n e k o lik o je d a ljih s t o lje ć a g la v n i d io t e b u jn e o p o z ic ije
b io p o n o v n o i p o s te p e n o a p so r b ir a n u v e lik e v e d a n tin s k e
o k v ir e . O v e ć in i n đ s t i k a š k o la i u č ite lja z n a d e m o sa m o p o ­
sr ed n o , o so b ito iz b u d is tič k ih t e k s to v a . N jih o v a n a u k a n ije
n ik a d a b ila g r u b o z a tir a n a , n e g o j e b ila p r e v la d a n a k a sn ijo m
d ife r e n c ija c ijo m o r to d o k s n ih š k o la , o s o b ito za r a z d v a ja n ja
y o g e i s a m k h y e , o če m u ć e m o g o v o r iti u p o g la v lj u o » B h a g a -
v a d -G iti« . M n o g a su f ilo z o fs k a d je la ta k o p a la u z a b o r a v , je r
n ije b ilo n ik o g a , tk o b i o d r ž a o tr a d ic iju u č e n je m n a p a m e t, a
a k o su i b ila z a p isa n a i sp o m in ja n a u k a s n ijim k n již e v n im
sp o m e n ic im a , p o s ta la su k o n a č n o ž r tv o m b ije lih m r a v i. T a k v a
j e b ila su d b in a a g n o s tič k ih i m a te r ij a lis tič k ih str u ja , k o je su
s e u o v o d o b a m o g le r e la t iv n o n a jb o lje is p o ljiti.
D o k s e g ja in iz a m jo š b o r io za s v o ju » p r v o b itn u « f o r m u ­
la c iju , p r o tiv o p a s n o s ti, da g a n e p r e r a s te » d ž u n g la n a z o r a « ,3
b u d iz a m j e v e ć z a h v a tio m a h a iz v a n g r a n ic a In d ije . U d o b a ,
k a d j e d o b io s v o j e k o n a č n e o b lik e , g ja in iz a m j e filo z o fs k i b io
v e ć d ije lo m p r e v la d a n . V e d a n tin s k a k r itik a g ja in iz m a , k a k o
ć e m o jo š v id je ti, p o la z i z a to od u p o z o r a v a n ja n a u n u ta r n ji
n e s k la d iz m e đ u p o je d in ih g ja in s k ih te o r ija , k o je p o tje č u iz
r a z n ih s lo je v a .
O d s v ih n a s t i k a s is te m a b u d iz a m se s m a tr a o r g a n s k i n a j­
u že p o v e z a n im s b ra h m a n sk o m tr a d ic ijo m . B u d d h in a j e k r itik a
b ila b itn a . O n j e u n iv e r z a liz ir a o i fo r m a liz ir a o p o ja m d h a r m e
i p o d v r g a o k r itič k o j a n a liz i p o ja m a t m a n a .
G ja in iz a m n e m a t a k v e j e d in s t v e n e k r it ič k e o s n o v e za d if e ­
r e n c ija ln u a n a liz u s tv a r n o s ti, ia k o j e toj a n a liz i d a o u to k u
s to lje ć a z n a tn e d o p r in o se . N e d o s ta ta k s m is la za c je lin u , u z *

* T a k o B u d d h a n a z iv a n e k r i t i č k e s p e k u l a t i v n e s is te m e s v o g a v r e m e n a
U Μ . N . 72.

116
f a n t a s t ič n i k a z u is tič k i s m is a o z a k la s if ic ir a n je d e ta lja , o p ća je
c r ta in d ijs k o g in te le k t u a liz m a .
K a r m a n , p r e p o r a đ a n je ž iv o tn o g p r in c ip a ( g j i v a ) i o slo b o ­
đ e n je od to g a k a r m ič k i u v je to v a n o g p r e p o r a đ a n ja , d o v e li su i
g ja in iz a m d o p o te š k o ć a , k o je u k r a jn jo j lin ij i n ije m o g a o da
r ije š i je d n o z n a č n o sa s v o g a s t a n o v iš ta r e a lis tič k e m o n a d o lo g ije .
Ip a k su n je g o v i p o jm o v i r e a ln o s ti i ž iv o tn ih m o n a d a (iz r a ­
ž e n o a p r o k s im a tiv n im e v r o p s k im iz r a z im a ), u z e tič k u str o g o st
s is te m a , u s p je li d a g a u z d ig n u iz n a d s ta v a id e o lo g ija i a n ti-
id e o lo g ija s o f is t ič k o g v r e m e n a i d a g a u s m je r e p r e m a iz g r a d ­
n ji s is te m a s p o z n a jn e t e o r ije i lo g ik e , u k o je m s e o sje ć a da
p o tje č e iz slo b o d n ijih p o b u d a , n e g o lo g ik a o r to d o k s n o -a p o lo -
g e t s k ih s is te m a , s k o jo m j e u to k u v r e m e n a m o ra o d a se
s u k o b lju je .
N e p r o č iš ć e n o s t n a iv n o - r e a lis t ič k ih p r e tp o s ta v k i u g j a in is tič -
k im te o r e ts k im s t a v o v im a č e s to n a s p o d s je ć a n a K a n to v u
k r itik u L e ib n iz -W o lfo v e m e ta fiz ik e .

2. T E O R IJ S K I S T A V O V I

Λ) SPOZNAJNA TEORIJA I LOGIKA

U isto j m je r i, u k o jo j j e n e g ir a o a p s o lu tn i b ita k a t m a n a ,
B u d d h a j e lo g ič k o m n u ž d o m m o r a o d a p o o p ć a v a id e ju b iv a n ja
u n e p o s to ja n o s ti ( a n i c c a ) . Z b o g to g a su o n tič k i k v a lit e t i n o s i­
la c a to g b iv a n ja ( d h a m m a ) b ili od B u d d h e sa m o g a p o tis k i­
v a n i u n e o d r e đ e n o s t. N a taj j e n a č in iz v o r n i b u d iz a m u sv o ­
jim a r h a jsk im o k v ir im a b io č is ti k r itic iz a m , k o ji se te š k o m o ­
g a o o d r ž a ti, k a o i K a n to v .
O n to lo šk o m » n e d o sta tk u « t a k v o g k r it ic is t ič k o g s ta v a k a s n iji
g ja in iz a m j e p o k u ša o da d o sk o č i s v o jo m te o r ijo m sp o z n a jn o g
r e la tiv iz m a , k o ja se n ije z a d o v o lj ila sa m o tim e , da o g r a n ič i
a p s o lu tn o s t b itk a i n je g o v u p o s to ja n o s t, n e g o ta k o đ e r i n e g a ­
c iju te a p s o lu tn o s ti i p o s to ja n o s ti.
O s n o v n i p r in c ip g j a in s k e s p o z n a jn e t e o r ije j e s t e s y d d - v d d a
ili n a u k a o r e la tiv n o j v r ije d n o s ti z n a n ja . R ije č s y d t j e o p ta tiv
od g la g o la a s - (biti), a u a d v e r b ija ln o m s m is lu rije č s y & t z n a č i
» m o že b iti« . N a jb liž i te r m in , k o ji s e p o ja v io u e v r o p s k o j f ilo ­
z o fiji, b io j e V a ih in g e r o v » a ls ob« u r e la tiv is tič k o j in te r p r e ­
t a c iji K a n to v e filo z o fije .

117
 P r in c ip r e la tiv iz m a s y dd - v dd e j e s t o sn o v g j a in is tič k e te o r ije
su d a u lo g ic i, k o ja se po r a z lik o v a n ju se d a m v r s ta s u d o v a
n a z iv a sapta-bhangi.
»Z a g ja in iz a m j e o s n o v a n p r in c ip , da j e is tin a r e la tiv n a
p rem a n a šem s ta n o v iš tu . O p ći k a r a k te r r e a ln o s ti sa d r ž a n je
u r a z lič itim d je lo m ič n im v id o v im a « .*4
G ja in iz a m n ije n ik a d a n e g ir a o taj » o p ći k a r a k te r r e a ln o s ti« .
N je g o v a j e sv r h a , u id e a ln o m p o v ije s n o m s m is lu , b ila , d a sp a si
m in im u m r e la t iv iz ir a n o g b itk a , a ta m in im a ln o s t j e u v ije k
s v o j s t v e n a te o r ija m a sp o z n a jn o g r e a liz m a . U to m je s m is lu
k a r a k te r is tič n a ilu s tr a c ija g j a in is tič k o g s ta v a u p r ič i o s lij e p ­
c im a i slo n u : S v a k i j e s lije p a c id e n tific ir a o s lo n a s o n im n je ­
g o v im d ije lo m , k o ji je d o h v a tio .5

P rem a nauci o s apt a-bhangi p o sto ji o v ih sed am v r s ta

su d o v a :
1. N a i gamanay a — su d sa s t a n o v iš ta s v r h o v it o s t i. K a d , n a
pr., u p ita m o č o v je k a , k o ji n o si v o d u , v a tr u , p o s u d e i si., što
rad i, on m o ž e o d g o v o r iti: » K u h a m h r a n u .« — T u s e ra d i o
»op ćoj sv r si, k o ja k o n tr o lir a n iz r a d n ji i is t ič e s v r h o v it u o d r e ­
đ e n o st živ o ta .« '1
P r e m a d ru g o j in te r p r e ta c iji o o v o j se v r s ti su d a ra d i, k a d
u isto m p r e d m e tu z a h v a ć a m o g e n e r ič k e i s p e c ifič n e k v a lit e t e ,
a da ih p ri to m e n e r a z lik u je m o .
2. S am g ra h an a ya j e su d , k o ji z a h v a ć a o p ć e o so b in e , k la s i-
fik a c io n i su d , u a p so lu tn o m ili r e la tiv n o m s m is lu . O v d je se
is tič e , da n i u n iv e r z a ln i n i p a r tik u la r n i su d n e m o ž e o d r e d iti
p r e d m e t u a p so lu tn o m s m is lu . — G ja in i s m a tr a ju , d a b u d is ti
g r ije š e , j e r n e p r iz n a ju u n iv e r z a ln e s u d o v e , d o k o s n o v n i s k o -
la s tič k i o b lic i v e d a n tin s k e f ilo z o fij e , advaita (m o n iz a m ) i
s a m k h y a (d u a liz a m ) n e p r iz n a ju p a r tik u la r n e s u d o v e . S k o -
la s tič k a lo g ič k a šk o la , nydya, u z im a u o b z ir o b je v r s te , a li
g r ije š i k ad im p r id a je a p so lu tn o v a ž e n je .
3. V ya va hd ra n ay a je su d o sn o v a n n a e m p ir ič k o m is k u s tv u .
M a te r ija liz a m g r ije š i, k a d se o g r a n ič a v a s a m o n a o v u v r s tu
su d o v a .

4 R a d h a k r i s h n a n , o. c ., 299.
4 P r i č a s e n a la z i u B u d d h in o m g o v o r u » U d ^ n a « V I, 4.
• U sp . R a d h a k r i s h n a n , o . c ., 299 (n a o s n o v u c i t a t a iz U m & s v a tije v ih
» T a ttv a r th a - s u tr a « ) .

118
 4. R i g j u s u t r a n a y a j e ta k a v e m p ir ič k i su d , k o ji o d b ija i
in d u k t iv n u m e to d u , t e s e o g r a n ič u j e s a m o n a tr e n u ta č n o s ta ­
n j e s tv a r i, is k lj u č u j u ć i k a k o k o n t in u it e t , ta k o i id e n tite t. —
G ja in i s m a tr a ju , d a j e p r im je n a o v e v r s t e su d a o s o b ito v a ž n a
za b u d iz a m . P r e d n o s t j e o v a k v a r a s u đ iv a n ja , d a m o ž e d o v e s ti
d o s p o z n a je o is p r a z n o s ti a p s tr a k tn e f ilo z o f ij e o a p so lu tn o m
b itk u .
O s ta le se tr i v r s te su d a o d n o s e n a p r o b le m e s e m a n tič k e
lo g ik e i n a z iv a ju s e o p ć im im e n o m :
5. S a b d a n a y a . S u d o v i o v e v r s te p o la z e o d f u n k c ij e » im e ­
n a « , d a u r a z u m u iz a z iv a s lik u p r e d m e ta , k o ji o z n a č a v a , b ila
to s tv a r , a tr ib u t, o d n o s ili d je la tn o s t. O d n o s te r m in a i z n a ­
č e n ja j e r e la tiv a n . S v r h a j e s a b d a n a y a lo g ik e , d a s p r ije č i p o ­
g r e š k e , k o je b i m o g le n a s ta ti iz n e p o š tiv a n j a to g r e la tiv iz m a .
6. S a m a b h i r i i d h a n a y a j e s e m a n tič k a d is c ip lin a o k o r ije n i­
m a r ije č i.
7. E v a m b h x i t a n a y a j e r a s u đ iv a n je , k o je p o la z i o d p r e tp o ­
s t a v k e , d a » k o r ije n r ije č i o b u h v a ć a sa m o je d a n o d r a z n ih
v id o v a i s t u p n j e v a p o ja v n o s ti s t a n o v ite s tv a r i« , p a j e sa m o u
to m v id u is p r a v n o u p o t r e b lj a v a t i o s n o v n i te r m in . U r a z n im
v id o v im a tr e b a z a to is tu s t v a r o z n a č a v a ti r a z n im te r m in im a .
K a r a k te r is tič n o j e s h v a ć a n je g ja in a , d a s k o la s tič k a lo g ik a
k a o i s k o la s t ič k i v e d a n tin s k i s is te m i, a n iš ta m a n je i b u d iz a m ,
g r i j e š e u z a n e m a r iv a n ju s e m a n tik e i d a j e u to m e iz v o r n ji­
h o v ih p o g r e š n ih s t a v o v a u su d u o r e a ln o s ti.
U is tic a n ju lo g ič k e k o m p le k s n o s ti p o jm a r e a lit e t a , g ja in i
su im a li n a u m u o s n o v n u p o z it iv n u s v r h u s v o j e m e ta fiz ik e ,
d a p o ja m r e a ln o s ti iz o lir a ju iz d ija le k tik e d t m a n a . N iz k la s i­
f ik a c ij a i s t u p n j e v a n j a v r s ta s p o z n a je , u k o je n e ć e m o z a la ­
z iti, s lu ž e isto j s v r s i, da s e o č u v a p o k o ja v r s ta tr a n s c e n d e n ­
ta ln o g u v id a u n e p o s r e d n o s t s tv a r i. T a k o , n a p r., š r u t i , ili
sp o z n a ja p o č u v e n ju , k o ja u o r to d o k s n im s is te m im a z n a č i p r i­
o p ć a v a n je is t in e d o z n a te n a d lj u d s k im p u te m , za g ja in e z n a č i
s a m o p o s r e d n u s p o z n a ju p u te m z n a k o v a , s im b o la ili r ije č i.
U s p r k o s to m e , z n a n je i za g j a in e im a d v a o s n o v n a lik a :
n y a y a , ili sp o z n a ja p u te m o p is a n ih s e d a m v r s ta r a s u đ iv a n ja ,
i p r a m đ n a ili sp o z n a ja s t v a r i p o s e b i, k o ja j e d o stu p n a sa m o
d u h o v im a o č iš ć e n im od » lju sa k a « fe n o m e n a ln o s ti. Z b o g to g a
in te le k t u a ln a sp o z n a ja , u s p r k o s s v im a d ife r e n c ija c ija m a , o sta je
u v ije k z a s je n j e n a i k o n fu z n a , a lo g ik a n e m o ž e p r id o n ije ti

119
v iš e r a z b is tr a v a n ju s tv a r i, n e g o d a r a z m r si r e la t iv n a s t a n o v i­
šta , k o ja s e u d is k u s iji is p r e p le ć u .7
B roj lo g ič k ih p r in c ip a p o v e ć a v a ju g j a in i ta k o đ e r od č e tir i
na sed a m : 1. » m o žd a je st« (syad asti), 2. » m o žd a n ije « (syđd
nasti), 3. »m ožd a i j e s t e i n ije « , 4. » m o žd a s e n e m o ž e p r e d i-
cir a ti« , 5. »m o žd a je s t, a n e m o ž e se p r e d ic ir a ti« , 6. » m o žd a n ije
i n e m o že se p r e d ic ir a ti« , 7. » m o žd a i j e s t e i n ije i n e m o ž e
se p red ic ira ti« .

B) PLURALISTIČKI POGLED NA SVIJET

S v o jo m lo g ik o m r e la t iv n o g r a z b is tr a v a n ja , g ja in iz a m j e
u p u ć e n n a pluralistički pogled na svijet. P r i to m e g a r a z lo z i,
k o jim a b i se p a r a le la m o g la tr a ž iti u L e ib n iz o v o j m o n a d o lo -
g iji, n a v o d e , da »u ži sm isa o r ije č i m o n a s . . . o g r a n ič i s a m o n a
o n u je d n o s ta v n o s t, k o ja j e d a n a n e p o sr e d n o k a o j e d n o s ta v n a
s u p s ta n c ija (na pr. u v la s tito j s v ije s ti), a n e k a o e le m e n t
s k lo p a , k o ji bi se ra d ije , m o g a o n a z v a ti a to m o m « .8 G ja in s k i
p o ja m m a te r ija ln o g a to m a j e u s lič n o m s m is lu fu n k c io n a la n
i n e o d r e đ e n po k v a n t it e t u i k v a lit e t u .

Gj i va (ž iv o tn i ili d u š e v n i p r in c ip ) o d g o v a r a p o jm u m o n a d e ,
k o ja j e sa d r ž a n a »u s v e m u , p o č e v š i od s u n č a n o g s is te m a pa
d o k a p ljic e ro se, a n e sa m o u lju d im a i ž iv o tin ja m a « .9 Gjiva
j e n o s ila c sp o z n a jn e sp o so b n o sti, ili s v ij e s t i (cetana), a n je n
sjaj z a s je n ju ju o p n e m a te r ija ln o s ti, k o je su k a r m ič k a t v o r e ­
v in a . P o ja m k a r ma n a o b ja š n ja v a f u n k c io n a ln o s t m a te r ij e i
n je n u sp o z n a jn u n e p r o z ir n o st, k o ja n a s p o d sje ć a n a L e ib n i-
z o v u .10

7 U sp . s l ije d e ć e K a n to v e s u d o v e o I .e i b n iz u : » L e ib n iz j e s v e s tv a r i
u s p o r e đ iv a o s a m o s p o jm o v im a , p a , p r ir o d n o , n i j e n a š a o n i k a k v i h d r u g ih
r a z lik a d o o n ih , k o jim a r a z u m r a z l u ć u j e s v o je C iste p o jm o v e . U v je te o s j e t ­
n o g p r o m a t r a n j a , k o j i s a d r ž a v a j u u s e b i s v o je v l a s t i t e r a z lik e , ni.ie s m a t r a o
is k o n s k im a , j e r j e o s j e t n o s t za n je g a s a m o z b r k a n i n a ć i n p r e d o č a v a n ja .«
(» K r. č is to g u m a « A 270, B 326.) Ili: » I.e ib n iz o v a m o n a d o lo g ija n e m a d r u g o g
o s n o v a , n e g o d a t a j filo z o f r a z lik u n u t a r n j e g i v a n js k o g z a m iš lja s a m o
u o d n o s u n a r a z u m .« (Id . A 274, B 330.) — O t e r m i n u ρ τ α τ η ά η α u i n d ijs k o j
lo g ic i u s p . b llj. 11.), p o g l. V .
* K a n t, O. C., A 441, B 469.
* R a d h a k r i s h n a n , o. c ., 322.
'** L e ib n iz j e s v o jim m o n a d a m a » p r ip is iv a o z a j e d n iš tv o « , z a č i j e m u je
r a z j a š n j e n j e t r e b a l o » n e k o b o ž a n s tv o k a o p o s r e d n ik , j e r m u s e to z a j e d ­
n iš tv o sa s ta n o v i š ta v la s t ito g o p s t a n k a č in ilo p u n im p r a v o m n e s h v a tljiv o « .
( K a n t, id ., B 293.)

120
 R a d h a k r ish n a n is t ič e , d a g j a in s k i p o ja m g j i v e o d g o v a r a
L e ib n iz o v o j m o n a d i p o to m e , š to j e » su b je k t is k u s tv a « . — U
o k v ir u in d ijs k e f ilo z o f ij e g la v n a j e o s e b u jn o s t o v o g a g le d iš ta ,
d a n a g la š a v a d a g j i v a n e b i m o g la b iti p o k r e tn a sn a g a k a u ­
z a ln e d je la tn o s ti, k a d n e b i b ila p o d lo ž n a r e a ln im p r o m je n a ­
m a, te d a b i m o r a ln e r a z lik e iz g u b ile v r ije d n o s t p o d p r e tp o ­
s ta v k o m p a s iv n o s ti d u še . S p o z n a jn a sp o s o b n o s t g j i v e j e u v ije k
a k tiv n a , a u toj se a k tiv n o s t i o d r a ž a v a isto d o b n o n je n a v la ­
s tita p rir o d a i p rir o d a o b je k ta , k a o š to s v ij e t lo o č itu je s e b e i
d r u g e p r e d m e te . O v im s e s ta v o m g j a in s k a n a u k a s u p r o ts ta v ­
lja sk o la s tič k o j te o r iji n y d y a , p r e m a k o jo j z n a n je r a z o tk r iv a
sa m o iz v a n j s k e o d n o se , a n e i sa m o s e b e .’1
G ja in iz a m o s ta je n a s t a n o v iš tu , d a sp o z n a ja n e d je lu j e n a
p r o m je n u s p o z n a jn o g p r e d m e ta . P r e la z e ć i n a p r o b le m su p ­
s ta n c ije , k o n s ta tir a se, da n je n a d e f in ic ij a z a v is i od n a š e g
s ta n o v iš ta , d o s lje d n o g o r e s p o m e n u tim lo g ič k im p r in c ip im a
su d a . N a taj n a č in r e a ln o s t i n je n o z n a č e n je o s ta ju n e r a z d v o ­
jiv i, a m is a o j e k lju č r e a ln o s ti. P r e m a to m e n ije m o g u ć e ra z­
lu č iti n i s u p s ta n c iju od k v a lit e t e . I o v o j e s t a n o v iš te u o p r e č ­
n o s ti s n a u k o m n y d y a i sr o d n ih šk o la .
U z t a k v e in t e le k t u a ln e p r e tp o s ta v k e g ja in iz a m s v o d i sv o ju
p lu r a lis tič k u te o r iju n a te z u o d v ije s u p s ta n c ije : g j i v a i a g j i v a
(o n o š t o n ije g j i v a ) . T o k k o z m ič k o g z b iv a n ja ( s a m s d r a ) j e p r o ­
c e s z a č a h u r e n o s ti d u š e ( g j i v a ) u m a te r iju ( a g j i v a ) . M a te r ija
j e v je č n a s u p s ta n c ija , n e o d r e đ e n o g k v a lit e t a i k v a n t it e t a .12
F iz ič k i s v ij e t s a s t a v lj e n j e od a to m a ( a n u ) , k o ji su in f in it e z i­
m a ln i, n is u n ik a d a n a s ta li n iti ć e n e s ta ti, a m ije n e u fiz ič k o m
s v ij e t u p o s lje d ic a su n jih o v o g r a s p a d a n ja i sp a ja n ja . S u p r o tn o
n y d y a š k o li, g ja in iz a m sm a tr a , da n e p o s to je r a z n e v r s te a to ­
m a, n e g o da su e le m e n ti r e z u lta ti m e d u a to m s k o g z b iv a n ja .
S a s t a n o v iš ta g j i v e , e g z is t e n c ija j e p o s lje d ic a z a b lu d e , a
m a te r ija je k a r m ič k i p r o iz v o d . N a taj n a č in s e k a r m a n m a te ­
r ija liz ir a , t e p o s ta je » k a r m ič k im tije lo m « ( k d r m a n a - š a r i r a ) , a
p o ja m s e m a te r ij a ln e s u p s ta n c ije s v ij e t a p o n o v n o r e la tiv iz ir a
u o d n o su p r e m a č isto m b itk u m o n a d e , k o ji j e č is ta s v ije s t.
N a u k a o m a te r ija ln o s ti k a r m a n a n a jz n a č a jn ija j e za g ja in i­
zam . N ij e b e z v e z e s o v o m s u p s ta n c ija liz a c ijo m n i o s o b ito st
g j a in s k o g s is te m a , da je p o ja m d h a r m e liš io s v a k o g e tič k o g *1

11 U sp . R a d h a k r i s h n a n , o. c ., 334, 323, 312.

11 U sp . k a s n i j e b i l j e š k u 19. o L e ib n iz o v o m » p r in c ip u n e r a z l ik o v a n ja « .

121
a sp e k ta , i p r e tv o r io taj te r m in u o z n a k u za p o k r e tn u sn a g u
m e h a n ič k o g k r e ta n ja i m ir o v a n ja . N a taj j e n a č in , k a k o ć e m o
jo š v id je ti, g ja in s k a e tik a , s u p r o tn o b u d is tič k o j, p o s ta la e tik a
m a te r ija ln ih v r e d n o ta p r a k tič n e d je la tn o s ti.
T e o r ija o k a r m a n u d o b iv a sa d a fu n k c iju n e k e v r s te » p r e -
s ta b ilir a n e h a r m o n ije « .13
D a lja a n a liz a p r o c e sa s p o z n a je , ili p r ir o d e m a te r ije ili d u še
u g ja in s k o j f ilo z o fij i v o d i n a s b rzo u p o d r u č ja m ito lo š k e f a n ­
ta z ije i n e d a s e v iš e p r o v o d iti ta k v im r a c io n a ln im k r ite r ijim a ,
k a o š to j e » a m fib o lija r e f le k s iv n ih p o jm o v a « , k o jo j K a n t p r i­
p is u je n e ja s n o ć e L e ib n iz o v a in te le k tu a liz m a . S m a tr a li sm o ,
da j e n e sa m o m o g u ć e n e g o i n e o p h o d n o p r e m a ta k v im v iš im
o r ije n ta c io n im k r ite r ijim a p o k u š a ti p o v e z a ti o s n o v n e d ije lo v e
n a u k e , k o ja s e k r is ta liz ir a la u to k u je d n o g t is u ć lj e ć a , a k o ja
jo š d o d a n a s im a s v o ju in te le k t u a ln u ž iv o tn o s t u In d iji. O v a ­
k a v n a m p r ik a z o m o g u ć a v a ta k o đ e r , d a n a k o n c u o c r ta m o
z b iv a n je n a ru b u r a c io n a ln o s ti, fa n t a z ij e i m ito lo g ij e , s v o j ­
s t v e n o in d ijs k o j f ilo z o fiji, a i u v id u je d n o tip ič n o p o d r u č je
b o rb e m iš lje n ja .

C) PROBLEM DUŠE
» B u d u ć i d a j e g ja in iz a m p r o iz v o d f ilo z o fij e n e d o z r e lo g
d o b a , n a la z im o da n ije ja sn o p r o č is tio r a z lik e iz m e đ u g j i v e i
a t m a n a , a g j i v e i m a te r ije « , sm a tr a R a d h a k r is h n a n .11
» S ta r o sh v a ć a n je , da d je lo s t a v lja d u šu u r o p s tv o n e k e g r e ­
š n e tv a r i, k o je tr a je ta k o d u g o , i iz a z iv a k o b n e p o s lje d ic e , d ok
s e ta tv a r n e is tr o š i ili n e u d a lji p o m o ć u o b red a , o v d je d o b iv a
g o to v o n a u č n u s tr u k tu r u .« 15
» N e m is lim o , da su p r is ta š e M a h a v ir e , ili m o ž d a on sa m ,
d a li te k g r u b lji lik b u d is tič k im id e ja m a , n e g o je ta č n ije s h v a ­
titi, da se v e ć od v r e m e n a n a js ta r ijih u p a n iš a d a s n a ž n o is ta k la
d u h o v n o -id e a lis tič k a c r ta u s ta r o in d ijs k o m m iš lj e n ju . T u je
c r tu p r e u z e o b u d iza m i n a s ta v io d a j e is ta n č a v a , d o k j e n a -
iv n o -r e a lis t ič k a n it, k o ja s e jo š iz p r a v r e m e n a p r o v la č ila p o - *

,s O u s p o r e d b i s L e ib n iz o m u to m p o g le d u v id i R a d h a k r i s h n a n , o. c.,
s t r . 310, p a s s im .
'* Id ., 335.
“ G la s e n a p p : I n d . P h i l . , 231.

122
str a n c e , b ila o č u v a n a u o n o j sta ro j z a je d n ic i, k o ju j e G jin a
r e fo r m ir a o .« 16
O p is p r e s ta b ilir a n e h a r m o n ije , k o ja j e z a k o n ž iv o ta d u še ,
p o č in je s p o e tič n o m s lik o v ito š ć u : » P r im je r j e ru ža , k o ju v i­
d im p red so b o m . P r ije n e g o š to sa m je p o g le d a o , u m e n i je
b ilo z n a n je o ru ži, a li u z a s tr to m sta n ju , te n ije m o g lo da se
o č itu je . A k t g le d a n ja r u ž e z n a č i, d a sm o i ru ža i ja p o s tig li
tu sp o so b n o st, d a j e ru ž a p o s ta la v id lj iv a , a v e o s m o g a z n a ­
n ja o ru ži j e o d s tr a n je n . . . O p a ž a n je j e n e k o g p r e d m e ta zn a k ,
d a j e m a k n u t v e o n e z n a n ja s d u š e u o d n o su p r e m a to m p r e d ­
m e tu . . . I s k u s tv o p o tv r đ u je , da o b je k t iv n i s v ij e t p o sto ji. A li
d a o n ra đ a z n a n je u n a m a , to o s t a je n e d o k a z a n a h ip o te z a .
Z n a n je se ja v lja k a o n a še o t k r iv e n je sa m o g a s e b e . . . N a š v la ­
s titi k a r m a n o d s tr a n ju je o p n e s n a š e g z n a n ja , o sje ć a ja i t. d.,
ta k o da im a m o b a š o n u v r s tu z n a n ja ili o sje ć a ja , k o ju sm o
z a s lu ž ili da im a m o .« 17
G u n a r a t n a , in d ijs k i p o v je s n ič a r f ilo z o f ij e iz 14. sto lje ć a ,
p iš e o g ja in s k o j te o r iji k a r m a n a o v a k o : » U tje c a j k a r m a n a
z n a č i d o tic a j d ije lo v a k a r m ič k e m a te r ije , p r e m a o d r e đ e n o j
v r s t i k a r m a n a , s d u šo m , p o p u t p r a šin e , k o ja s e lij e p i n a tije lo
n a m a z a n o u lje m . B u d u ć i da u s v im d ije lo v im a d u š e p o sto ji
b ezb ro j k a r m ič k ih a to m a , o n a j e n jim a ta k o p o tp u n o p r e k r i­
v e n a , d a s e u o d r e đ e n o m s m is lu s to g a g le d iš ta d u ša k a tk a d a
p r o m a tr a k a o m a te r ija ln o t ije lo , d o k s e n a la z i u n u ta r s a m -
sđ re .«
O d a v d e s e la k o r a z v ija s h v a ć a n je o p r o te ž n o s ti d u še , k o ja
o d g o v a r a v e lič in i t ij e la i d o b iv a o d g o v a r a ju ć e o r g a n e . M o­
r a ln e k v a lit e t e o d r e đ u ju k o n a č n o i b o ju k a r m ič k e m a te r ije
( l e š y d ) , p a d u ša m o ž e d a s e p r ič in ja z la tn a , r u ž ič a sta , b ije la
i crn a , p la v a ili siv a .
Z a g j a in s k i j e a to m iz a m z n a č a jn a i t e o r ija n i g o d a . T o su
k o n d e n z ir a n e s k u p in e n e iz m je r n o g b r o ja d u š e v n ih m o n a d a
u in fin it e z im a ln im p r o p o r c ija m a . Č ita v j e s v e m ir isp u n je n
n i g o d a m a , č ija j e ž iv o tn a e n e r g ij a p r iv r e m e n o z a č a h u r e n a i
o č e k u je k a r m ič k i p o v o d za d a ljn j e d je lo v a n j e i r a z v ita k . O v a
j e te o r ija ž iv o tn o g a to m iz m a od o s n o v n o g z n a č e n ja za g ja in -
sk u e tik u .

" O . S tr a u s s , o . c ., 115.
" D a s g u p ta , o. c ., 184—191.

123
 3. G J A I N I Z A M U S V I J E T L U I N D I J S K E K R I T I K E

U sp o r e d b a s e s L e ib n iz o m n a la z i r e d o v n o i k o d e v r o p s k ih
i k od in d ijs k ih a u to r a . K a d b ism o h t j e li da j e p r o d u b im o ,
tr e b a lo b i p r o v je r iti, u k o jo j j e m je r i in te le k t u a liz a m o v e
v r s te , p r im ije n je n n a g ja in iz a m , p r o iz v o d n e a d e k v a tn o s ti
t a k v e u sp o r ed b e . R a d h a k r ish n a n p o v e z u je u sp o r e d b u s L e ib ­
n iz o m i u sp o r e d b u s B e r g s o n o v o m te o r ijo m s tv a r a la č k e e v o ­
lu c ije . I m im o g j a in is tič k e p r e tp o s ta v k e , in d ijs k a j e filo z o fija
r a z v ija la r a z n e t e o r ije o fo r m a m a i o r g a n im a d u š e k a o p r e la -
z n im o b lic im a iz m e đ u » fiz ič k e « t je le s n o s t i i p o tp u n e b e z o b lič n o -
s ti s v e o b u h v a t n o g d t m a n a . N e s u m n j iv o j e p o je d n o s ta v lje n o
p r e v o d iti te r m in g j i v a , k o ji o z n a č a v a k v a lit e t ž iv o tn o s ti, e v ­
r o p sk im te r m in o m » d u ša « .
M e đ u tim , k la s ič n a in d ijs k a k r itik a g ja in iz m a iz g le d a da
n ije s k lo n a p o la z iti od m o g u ć n o s ti g r a n ič n ih p r ije la z a m e đ u
s is te m im a , n e g o s e u s r e d o to č u je n a te o r iji in t e le k t u a ln o g r e ­
la t iv iz m a sp o z n a je , k o ja j e u g ja in iz m u n e s u m n jiv o ra n o g
d a tu m a . S v r h a je v e d a n tin s k e k r itik e d a d o k a ž e n u ž d u s v o đ e ­
n ja fe n o m e n o lo š k o g p lu r a liz m a n a id e a lis tič k i m o n iz a m .
S m je r toj k r itic i d a o j e S a n k a r a , k a d j e re k a o , d a j e n a u k a
o p lu r a liz m u g j i v a m o g u ć a j e d in o ta k o d u g o , d o k se p rem a
s u b je k tu o d n o sim o k a o p r e m a o b je k tu p r o m a tr a n ja . A k o taj
s u b je k t o slo b o d im o o b je k t iv n ih o d n o sa , m o r a m o u v id je ti, da
p lu r a lit e t s u b je k ta n ije m o g u ć e p o d r ž a v a ti d o k r a ja . — O d
S a n k a r e p o tje č e i k r itik a p s ih o lo š k o g m a te r ija liz m a u g j a in i-
s tič k o m p o g le d u n a s v ij e t . P o n je g o v u m iš lj e n ju g j a in i sa m i
g r ije š e p r o tiv p r in c ip a p s ih ič k o g m o n a d iz m a , k a d s m a tr a ju
d a g j i v a p o p r im a v e lič in u i o b lik t ije la . U to m s lu č a ju i o n a
m o ra b iti n e p o s to ja n a i n a ila z iti na p o te š k o ć e p r ilik o m p r e p o -
r a đ a n ja u m a n je ili v e ć e t ije lo . A k o p r e tp o s ta v im o , d a g j i v a
m o ž e p o s ta ti v e ć a ili m a n ja d o d a v a n je m ili o d u z im a n je m
d ije lo v a , o n d a p o s to ji tr a jn a iz m je n a tv a r i u m o n a d i. R a z li­
k o v a n je iz m e đ u b itn o g i n e b itn o g u to m s lu č a ju sa m o b i
p o v e ć a lo p o te šk o ć u . G ja in i n a to o d g o v a r a ju a n a lo g ijo m o
š ir e n ju s v j e t lo s t i u z a tv o r e n o j p r o s to r iji.
U p o g le d u in te le k t u a lis tič k e t e o r ije o » k a r m ič k o j« m a te ­
riji, d o la z i se d o z a k lju č k a , k a o i k o d L e ib n iz a , d a » te o r ija ,
p r e m a k ojoj su r e a ln o s t i z n a č e n je n e r a z d v o j iv i, id e u p r ilo g
m e ta fiz ič k o m m o n iz m u , a n e p lu r a liz m u « .10 A k o su m a te r i- *·

*· R a d h a k r i s h n a n , o. c ., 334.

124
j a ln e p r e p r e k e a k c id c n ta ln e , te n e s p a d a ju u b itn o s t m o n a d e ,
k a o š t o g j a in i tv r d e , š to o n d a o p r a v d a v a r a z d v o je n o s t č istih
i o s lo b o đ e n ih m o n a đ a , r a z d v o je n o st, k o ju g j a in i p r e n o s e i n a
p o d r u č je n i r v a n e ?
D r u k č iji j e s t a v z a u z e o v e d a n tiz a m od sa m o g p o č e tk a p r e ­
m a B u d d h in o m p o jm u n i r v a n e . U » B h a g a v a d -G iti« i u č ita v o j
k a s n ijo j v e d a n tin s k o j f ilo z o fij i n a la z im o taj p o ja m k a o s a ­
s t a v n i d io s is te m a . J e d in a j e r a z lik a , da se s h v a ć a u s m is lu
s v e o b u h v a t n o s ti a p s o lu tn o g a t m a n a - b r a h m a n a m je s to u k o ­
z m ič k i ir e la c io n a ln o m s m is lu , n o n ir u đ n a n ik a d a n e z n a č i
in d iv id u a ln i sp a s d u š e i n je n o tr a ja n je u v je č n o s ti.
M a t e r ija lis tič k a te o r ija k a r m a n a č in i n a m se, ip a k , i sa
s t a n o v iš ta p s ih o lo š k o g m a te r ija liz m a , i sa s ta n o v iš ta id e a li­
s tič k o g m o n iz m a , z n a č a jn ija za ra z v o j in d ijs k e filo z o fije , n e g o
š to s e m o ž e n o r m a ln o u v id j e t i s v e d a n tin s k o g s ta n o v iš ta .
R a zv o j, k o ji j e d o v e o d o t a k v ih te o r ija , p o s lje d ic a je , s je d n e
s tr a n e , r a z b ija n ja a p s tr a k tn e m e t a fiz ik e a p so lu tn o g a t m a n a ,
a s d r u g e s tr a n e o d g o v a r a t e n d e n c iji s a m e t e id e a lis tič k e t e o ­
r ije, d a iz d v o ji s v e p s ih ič k e , p a i k a te g o r ij a ln e fu n k c ije fe n o ­
m e n a ln e s v ij e s t i u o n tič k o p o d r u č je m a te r ije . U p r a v o u o v o
v r ije m e , to s e p o d r u č je n a g lo p r o š ir u je u isto j m je r i, u k ojoj
a t m a n p o s ta je m e t a fiz ič k i iz o lir a n a a p str a k c ija . L o g ič k a se
fu n k c ija sa d a o č ito s v e v iš e o b r a ć a p o tr e b a m a to g i ta k v o g
m a te r ij a ln o g p o d r u č ja , ia k o jo š p r e v la d a v a u tis a k , d a s e rad i
0 p r o š ir e n ju o n o g p r ilič n o ja lo v o g » p r in c ip a o n e r a z lu č n o m e
( G r u n d s a t z d e s N i c h t z u u n t e r s c h e i d e n d e n ) , k o ji v a ž i sa m o za
p o jm o v e u o p ć e, n a o s j e t n e p r e d m e te « , a n a o s n o v u k o je g a je i
L e ib n iz » v je r o v a o , d a ć e p o s tić i z n a tn o p r o š ir e n je p o d r u č ja
sp o z n a je p r ir o d e « .,e
N e k o lik o u sp o r e d b i s k la s ič n im lo g ič k im s is te m o m n y d y a -
v a i š e š i k a u k a z u ju t a k o đ e r i n a sm je r , k o jim ć e s e r a z v ija ti
u n u tr a šn ja p o tr e b a u v e d a n tin s k o m p o g le d u n a s v ij e t za d u a li­
s tič k im in s tr u m e n to m a n a litič k o g m iš lje n ja . T u p o tr e b u k o ­
n a č n o z a d o v o lja v a s is te m s a m k h y a , za k o ji j e k a r a k te r is tič n o
u p r a v o is k lj u č e n je a k tiv n o g o d n o sa iz m e đ u d u h a i m a te r ije .
1 tu j e m a te r ija v je č n a , n o o n a u j e d in s tv u d u h a m o ž e sa m o
da s e z r c a li. Z a d o b a p r e v ir a n ja z n a č a jn e su ta k o đ e r i sn a ž n e
m a te r ij a lis tič k e te n d e n c ije u o r to d o k sn im lo g ič k im šk o la m a . N a
t u ć e m o s e p o ja v u o s v r n u ti u s lije d e ć e m p o g la v lju . *·

*· K a n t, o. C., A 272, B 328.

125
 4. E T I K A
U » M a g jg jh im a -n ik a y i« (56) z a b ilj e ž e n j e B u d d h in r a z g o ­
v o r s M a h a v ir in im u č e n ik o m T a p a s s i o m o r a ln o j v r ije d n o s t i
d je la . T a p a ssi tu iz n o s i n a u k u , k o ju M a h a v ir a k a s n ij e o d o ­
b ra v a , da j e od tr i v r s te d je la tn o s t i, k o jim a s e m o ž e p o č in iti
z lo — d je lo m , r ije č ju i m iš lj u — n a jv e ć e z lo p o č in je n o d je lo m ,
d ok j e zlo p o č in je n o r ije č ju i m iš lju m a n je zlo . B u d d h a n a s u ­
p r o t to m e iz n o s i n a u k u , da j e m is a o iz v o r zla , i d a j e z lo p o č i­
n je n o m iš lju z a to v e ć e n e g o z lo p o č in je n o r ije č ju ili d je lo m .
U o v o m s e r a z g o v o r u o č itu je n a jd u b lja r a z lik a iz m e đ u
d v ije n a u k e . V id je li sm o , u k o je m j e s m is lu k a r m a n za g ja in e
m a te r ij a ln e p rir o d e . V e ć s p o m e n u ta o k o ln o s t, d a te r m in
d h a r m a za g j a in e z n a č i sa m o m e h a n ič k i p r in c ip k r e ta n ja , n e
b i sa m a za s e b e z n a č ila m n o g o , k a d se u z m e u o b z ir m n o g o -
z n a č n o s t to g te r m in a u in d ijsk o j f ilo z o fij i u o p ć e , a i n je g o v a
b itn o r a z lič ita z n a č e n ja u sa m o m b u d is tič k o m s is te m u (g d je
z n a č i s j e d n e s tr a n e v r h o v n i m o r a ln i z a k o n , a s d r u g e č is tu
n e p o sr e d n u » d a to st« ). N o m o r a ln o m p o jm u d h a r m e , k o ji je
o p ć e in d ijs k i, u g ja in iz m u n e o d g o v a r a n išta . V r ije d n o s t m o ­
r a ln ih d je la n e r e fle k tir a s e u je d n o m v r h o v n o m z a k o n u ,
n e g o o s ta je n e p o sr e d n a i k o n k r e tn a u s v o jim k v a lit e t a m a
T a k o o n to lo š k o m p lu r a liz m u o d g o v a r a e tič k i p lu r a liz a m v r e d ­
n o ta .
K r ite r ij n e p o sr e d n o g v r e d n o v a n ja d je la z a s n iv a se na
p r in c ip u n e p o s r e d n e is p o lje n o s ti m o n a d e k a o n o s io c a ž iv o ta
u a p so lu tn o m s m is lu ( g j i v a ) . N a s u p r o t s h v a ć a n ju , k o je s e p r o ­
p o v ije d a u » B h a g a v a d -G iti« , da » n iti tk o u b ija , n iti j e tk o
u b ije n « , g ja in iz a m sm a tr a , da u v it a ln im v r e d n o ta m a k a o
o s n o v n im n a la z e sv o j n e p o sr e d n i i p u n i iz r a z s v e o s t a le v r e d ­
n o te v iš e g a red a. R a z lik a m e đ u v r e d n o ta m a m o ž e b iti sa m o
p o in te n z it e t u i »b oji« k a r m ič k e o p n e , k o ja im z a s je n j u j e j e ­
d in s t v e n i sja j.
T o m e p o z itiv n o m m e ta fiz ič k o m p r in c ip u o d g o v a r a k a o
m a k sim a m o r a ln e d je la tn o s ti te k n e g a t iv n o iz r a ž e n i p o s tu la t
a h im se .
G a n d h i j e v a je p r im je n a te m a k s im e n a p o d r u č ju s o c ija ln e
b o rb e iz a z v a la d u g e r a s p r a v e o z n a č e n ju to g iz r a z a . S a g j a i-
n is tič k o g s ta n o v iš ta , k o je j e iz v o r n o i za G a n d h ija , ja s n o je,
d a » p a siv n a r e z iste n c ija « n e iz r a ž a v a u o p ć e d o s lo v n i sm isa o
te r m in a . K od a h i m s e n ije p o s r ije d i n ik a k a v o tp o r n i p r im je n a
n e g a tiv n o iz r a ž e n o g p r in c ip a u o k v ir im a n e g a t iv n ih s ta v o v a ,

126
n eg o is k o n s k i p o z it iv a n s ta v p r e m a ž iv o tu , p r e m a g j i v i , k o ja
je n e p o s r e d n o p r is u tn a u č o v je k u , m r a v u , tr a v k i, i u sv a k o j
k a p i v o d e , a k o ju p o p r in c ip u a h i m s e n ije d o p u š te n o p o v r i­
je d iti.
G ja in iz a m n e o d o b r a v a u b ij a n j e ž iv ih b ić a n e sa m o u
p r e h r a n i, n e g o n i u p ić u , n i u d isa n ju . U tu s e s v r h u p o d u z i­
m a ju p o s e b n e m je r e a s k e ts k o g o p r e z a .
Iz e t ič k e p e r s p e k tiv e , k o ja p o s ta je o s n o v n a , m ije n ja s e u
m n o g o č e m u tis a k č it a v e in te le k t u a ln e s t r u k tu r e sp o z n a jn o g
s is te m a . T e o r ija o » m o ž e b iti« , n a p r im je r , n e m a v iš e k r a jn ji
c ilj, da d o k a z u je r e la t iv n o s t is tin e , n e g o p o s ta je je d a n od
e t ič k ih izra za a h i m s e . E tič k i in te r e s za o s lo b o đ e n je g j i v e iz
r o p stv a k a r m a n a m je r ilo j e v r ije d n o s t i.z n a n j a . D a ju ć i o s n o v ­
n u v a ž n o s t n e p o s r e d n o m a k tiv n o m iz r a z u m o n a d e , g j a in i m o ­
ra ju iz v r ije d n o s n ih r a z lo g a z a s tu p a ti s t a v o m n o g o str u k o j
z a z b iljn o s ti ( a n e k d n t a - v C i d a ) . P r v i p o š te n i z a k lju č a k iz to g
u v iđ a ja je s t, da s e n e m o g u ć e v e z a ti za je d n u n e p r o m je n ljiv u
r e lig iju u t r a ž e n ju o s lo b o đ e n ja , k o je j e in d iv id u a ln o .* 0
J o š j e d u b lje u k o r ije n je n u e tič k o j » lo g ic i srca « g ja in s k i
sta v , k o ji sa s ta n o v iš ta » lo g ik e u m a« iz g le d a n a jp r o tu r je č n iji:
s t a v d a p o s to je »d u še« i n jih o v o in d iv id u a ln o o s lo b o đ e n je i
m je s to n jih o v a o s lo b o đ e n o g p r e b iv a n ja ( n i r v a n a ) , a li n e m o ž e
da p o s to ji b o g , s t v o r it e lj s v ije ta . N e g a c ija b o g a iz v ir e iz n e ­
p o s r e d n o g d o ž iv lja ja o s n o v n e v it a ln e v r e d n o t e b o la . P r e tp o ­
s ta v k a b o ž a n s k o g s tv a r a o c a za g j a in e , k a o i za b u d is te , n e
m o že da r a z ja sn i n i n a s ta n a k n i p r e s ta n a k b o la .* 1

5. V J E R S K A O R G A N I Z A C I J A

Z a s v r h e p o p u la r n o g k u lta p o s to ji p o š tiv a n j e h e r o ja ( g j i -
n a ) . K a o š to je G o ta m a B u d d h a g o v o r io o b u d d h a m a , k o ji su
b ili p r ije n je g a i o n im a , k o ji ć e d o ć i p o s lij e n je g a , s o b zir o m
n a o g r a n ič e n u m o g u ć n o s t t r a ja n ja č is t e n a u k e , ta k o j e is to i
V a r d h a m a n a s m a tr a o s e b e d v a d e s e t i č e t v r t im m u d r a c e m u
s v o jo j n a u c i (T ir th a n k a r a ). N je g o v p r e th o d n ik z v a o se je *i

*· R a d h a k r i s h n a n ( s tr. 328) n a v o d i n e k o l i k o k a r a k t e r i s t i č n i h c i t a t a iz
g j a i n s k i h d j e l a , g d je s e to iz r ič ito p o t v r đ u j e , a p r i m j e n j u j e s e d o s lje d n o
i n a s u p r o t t e o r i j i o k a s ta m a .
*' Z a to g j a i n i z a m n e z a b r a n j u j e s a m o u b o j s tv o . N a k o n o d r e đ e n o g b r o ja
g o d in a a s k e ts k o g ž iv o ta , a s k e t a im a p r a v o d a s e u b i j e , a k o j e s v ije s ta n ,
d a j e p o s tig a o p r o č i š ć e n j e i » sa g o rlo « o s t a t k e k a r m a n a . T o je , d o n e k le ,
n je g o v k r a j n j i a k t a s k e t s k e n e g a c ije .

127
P a r š v a n a th a , a b io j e h is to r ijs k a lič n o s t, s ta r ija s v e g a n e k o ­
lik o s to tin a g o d in a od V a r d h a m a n e . N e k o lik o r a n ijih g j a in i-
s tič k ih T ir th a n k a r a s p o m in je s e u Y a g ju r -v e d i, a p r ista še
p o je d in ih od tih p r e th o d n ik a p o ja v lj u ju s e jo š i n a k o n M a-
h a v ir in e sm rti.
K a r a k te r is tič n e su o k o ln o s ti, p o d k o jim a s e o d r ž a v a la u
p o v ije s ti o v a r e la t iv n o m a lo b r o jn a , a li sn a ž n a v je r s k a z a je d ­
n ica , č iju je o s e b u jn o s t H o p k in s p o k u ša o k a r a k te r iz ir a ti r ije ­
čim a : « R e lig ija , č iji su g la v n i s t a v o v i, d a tr e b a z a n ije k a ti
b o g a , o b o ž a v a ti č o v je k a i h r a n iti g a m a d .« 22
P r im je n a s tr o g ih p r o p isa a h i m s e z a k r č ila j e p u t g ja in im a
u v e lik i b roj o s n o v n ih z a n a ta , p o č e v š i od z e m ljo r a d n ič k o g .
U m je s to da s e p r o le ta r iz ir a ju , g ja in i su s e d o b r im d ije lo m
o d a li s p e k u la t iv n im z v a n jim a , n e sa m o u d u h o v n o m , n e g o i
u p r iv r e d n o m ž iv o tu . N o v č a r s tv o je u n o v ije d o b a u n e k im
d ije lo v im a I n d ije p o s ta lo o sn o v b la g o s ta n ja g j a in s k e z a je d ­
n ic e . P r iv r ž e n o s t z a je d n ic i i tr a d ic iji im a la je u tim k r u g o ­
v im a p o s lje d ic u , d a j e u n o v ije v r ije m e sa m a ta z a je d n ic a
p o tic a la z a p a d n e i in d ijs k e u č e n ja k e n a stu d ij n je n e k n j iž e v ­
n o sti i p o d u z im a la o b ja v lj iv a n je iz v o r n ih d je la i n o v ijih s t u ­
d ija o g ja in iz m u .
U o d n o su p rem a b u d iz m u , k o ji je u I n d iji b io is k o r ije n je n
u d o b a is la m s k e n a je z d e , o p is u je je d a n z a p a d n i a u to r ž ila v o s t
g j a in s k e z a je d n ic e o v a k o : »O n a s e n ije n ik a d a o d c ije p ila od
v je r e , k o ja ju je o k r u ž iv a la , k a o što j e to u č in io b u d iz a m ,
n e g o je u v ije k u p o tr e b lja v a la b r a h m a n e k a o d o m a ć e s v e ć e ­
n ik e p ri o b r e d im a k od r o đ e n ja , s m r ti, v je n č a n ja i u h r a m o v i­
m a. U z n iš e za s v o je v la s t it e h e r o je n a la z ili su m je s ta i za
lj u b im c e h in d u is tič k o g p a n te o n a , R a m u , K r iš n u i t. d. M a h a -
v ir in o r g a n iz a c ijs k i g e n ij u k lju č io j e la ik e u z a je d n ic u , d o k u
b u d iz m u o n i n isu im a li m je s ta n i u d je la u r e d o v n ič k o j z a je d ­
n ici. T a k o , k a d su z e m ljo m ‘h a r a le o lu je p r o g o n a , g ja in iz a m se
je d n o s t a v n o u tje c a o u h in d u iz a m , k o ji g a j e šir o k o g r u d n o
p rim a o , a o s v a ja č i n isu m o g li d a g a r a z lik u ju od v e lik o g h in ­
d u is tič k o g s is te m a .« 23
" » T h e R e lig io n s o f In d ia « , s tr . 297. — K a n t u s v o jim a n tr o p o lo š k im
p r e d a v a n j i m a s p o m in je is tu p o ja v u , i d e n t i f i c i r a j u ć i p r i to m e g d j e k a d a
g j a i n e s a » k a s to m tr g o v a c a « (» B a n ia n e n « ), p a k a ž e , d a o n i » g ra d e b o ln ic e ,
n a p r . k o d S u r a t a , za k o z e , k o n je , k r a v e i p s e , k o j i s u o s a k a ć e n i ili
o s t a r j e l i . P o r e d to g a s e n a la z i b o ln ic a z a b u h e i s t j e n i c e . U n a jm e k o je g
s ir o m a h a , d a s e j e d n u n o ć d a d e o d n j i h b o s ti.« ( G la s e n a p p : K a n t u . d i e
R e l . d e s O s t e n s , s tr . 19.)
** S te v e n s o n : T h e H e a r t o f J a i n i s m , s t r . 18—19.

128
 V. MATERIJALIZAM
1. ONTOLOŠKI I PERCEPTUALISTICKI
MATERIJALIZAM
P r o b le m m a te r ij a lis tič k e f ilo z o fij e u I n d iji m a lo j e o b ra ­
đ iv a n , u g la v n o m zb o g n e d o s ta tk a o r ig in a ln ih t e k s to v a i p o ­
v ij e s n o g k o n t in u it e t a tr a d ic ije .
P r o u č a v a n je s e in d ijs k o g m a te r ija liz m a m o ž e s m a tr a ti
v a ž n im j e d n a k o iz s is te m a t s k ih k a o i iz p o v ije s n ih r a z lo g a .
S is t e m a ts k a j e v a ž n o s t t e m e u o k o ln o s ti, d a j e in d ijs k a filo z o ­
f ija u o s n o v i m o n is tič k a i in tu ic io n is tič k a , t e j e m a te r ija liz a m
u je d n o m i u d r u g o m s m is lu n u ž n a a lt e r n a t iv a r e lig io z n o
o p te r e ć e n o m id e a liz m u . U r a z n o d o b a m a te r ija liz a m z n a č i
g la v n u m o g u ć n o s t za s v ij e s n o i n e s v ij e s n o o t e r e ć e n je filo z o f ­
sk o g to k a m is li od s t a ln o g b u ja n ja m ito lo š k ih n a s la g a . O sim
to g a , v e ć u n a js ta r ijim v r e m e n im a , z b o g n e p r o č iš ć e n ih p o j­
m o v a o f e n o m e n a ln im o d n o sim a , i sa m id e a lis tič k i m o n iz a m
g d je k a d a n e p r im je tn o s k r e ć e u m a te r ij a lis tič k e v o d e . U to m
s m is lu m a te r ij a lis ti s e p o z iv a j u n a p r. n a Y a g jh a v a lk y in e ri­
je č i, k o je su o č ito z b u n ile v e ć n j e g o v u ž e n u M a itr e y i, u o p r o ­
š ta jn o m g o v o r u , č iji sm o d io v e ć c itir a li:

» S to se iz d ig lo iz tih e le m e n a ta , to u n jim a i p ro p a d a . P o ­
s lij e s m r ti n e m a z n a n ja . T a k o t i k a ž e m , d ra g a !« — A
M a itr e y i: » T im e si m e sm e o , p le m e n it i g o sp o d in e , d a p o slije
s m r ti n e m a z n a n ja .« — » N e, d r a g a , ja n e g o v o r im s m u t lj iv e
s tv a r i. T o j e d o v o ljn o za sp o z n a ju .«

P r ito m n e s m ije m o s m e tn u ti s u m a n e k o lik o o sn o v n ih

o k o ln o sti:
1. K a d s e in d ijs k i m a te r ija liz a m p o z iv a n a m je s ta iz o r to ­
d o k sn e k n j iž e v n o s ti, k a o š to j e v e ć s p o m e n u ta n a u k a C h d n d o -

9 » F ilo z o f ija I s to č n ih n a r o d a « I.
129
g y a -u p a n iša d e o tr i e le m e n ta (» v a tr a « , » v o d a « i » h ra n a « ),
o n d a tr e b a p r e tp o s ta v iti, d a s e iz r a z m a te r ija liz a m n e m o ž e
u p o tr e b lja v a ti u filo z o fs k o m s m is lu ta k o d u g o , » d o k d u h i
m a te r ija n isu jo š p r iz n a ti k a o o d v o je n e s tv a r i, u n a js ta r ijim
sta d ijim a f ilo z o fs k e m is li.« '
T aj z a k lju č a k d o v o ljn o ja s n o p r o iz la z i i iz o s ta lo g te k s ta
u v e z i s c itir a n im m je s to m .

2. U in d ijs k o m j e m a te r ija liz m u v a ž n o r a z lik o v a ti o n to ­

lo šk u n a u k u od p e r c e p tu a lis tič k e .
a) O n t o l o š k i , o sim č is to g m a te r ija liz m a , k o ji p r iz n a je sa m o
» č e tir i v e lik a e le m e n ta « , n a a to m is tič k o j o s n o v i (šk o la d h u r -
ta ) , p o s to ji jo š i v a r ija n ta , k o ja se iz s h v a t lj iv ih r a z lo g a p r i-
b liž u j e b r a h m a n sk im te o r ija m a p s ih o lo š k o g m a te r ija liz m a , u
ž e lj i d a im d a d e je d n o s t a v n ije tu m a č e n je , p a p r e tp o s ta v lja i
p s ih ič k u m a te r iju , k o ju sm a tr a isto ta k o n e p o s to ja n o m k a o
i o s ta la č e tir i e le m e n ta (šk o la s u š i k š i t a ) .
b) P e r c e p t u a l i s t i č k i , k a o n a u k a , k o ja p r iz n a je sa m o is k u ­
s t v o tje le s n ih o s je tila , u u ž e m ili šir e m s m is lu , in d ijs k i je
m a te r ija liz a m m n o g o m a n je iz o lir a n a i s p e c ifič n a p o ja v a , te
sp a d a u z a je d n ič k u k a te g o r iju sa s k e p tic iz m o m i n ih iliz m o m ,
k o ji n e s to je n a m a te r ija lis tič k o j o n to lo š k o j o s n o v i, n e g o p r e d ­
s t a v lj a ju r a z n e m e đ u o b lik e iz m e đ u k r a jn je g m a te r ija liz m a i
o n ih r e la tiv n ih i m e to d o lo š k ih s k e p tič k ih i n ih ilis t ič k ih tu ­
m a č e n ja , k o ja n a la z im o p o č e v š i o d s u m n je iz r a ž e n e u h im ­
n a m a R ig -v e d e , pa s v e do id e a lis tič k ih n a u k a o is k lju č iv o m
p o sto ja n ju s v ij e s ti, ili o n e p o s to ja n ju n ič e g a š to b i m o g lo
s lu ž iti k a o lo g ič k a o sn o v a za r a z lik o v a n j e ilu z o r n o g p o s to ja ­
n ja u o b lik u m đ y e i s a m s d r e s j e d n e s tr a n e , a a p s o lu tn o g
b itk a n i r v a n e s d ru g e.
Z a m a te r ija lis tič k u se n a u k u u o b ič a jio u p o v ije s t i n a z iv
l o k d y a t a , ia k o on is k o n s k i je d n o z n a č n o n e o b ilje ž a v a n a u k u
pod a), a n iti u v ije k n a u k u p od b). Iz tr a ž e n ja p o v ije s n o g a
z n a č e n ja o v o g iz r a z a r a z v ilo se u g la v n o m m o d e r n o p r o u č a ­
v a n je in d ijs k o g m a te r ija liz m a , pa ć e m o z a to od to g a te r m in a
p oći u p o v ije s n o m d ije lu o v o g a p o g la v lja . — D r u g i izra z, k o ­
jim s e o z n a č a v a m a te r ija liz a m u n e š t o v u lg a r n ij e m sm islu ,
jeste ć d r v d k a .

' H . v o n G la s e n a p p : P h il. I n d ., s tr . 105.

130
 U M a h a b h & r a t i (X II, 38— 39) n a z iv a s e im e n o m Ć&rv&ka
n e k i d e m o n ( r A k š a s a ) , p r e r u š e n u b r& h m an sk og a sk e tu . Ia k o
s e tu n e g o v o r i p o b liž e o n je g o v o j n a u c i, m o g u ć e je , d a j e b io
sm a tr a n m its k im z a č e tn ik o m o v e n a u k e , p o u z o r u n a d ru g e
s ta r e s is te m e , j e r s e m a te r ija lis tič k a n a u k a sp o m in je u u p a n i-
ša d a m a v e ć o k o p o lo v in e p r v o g t is u ć lje ć a p r. n. e. — N a su ­
p r o t to m e , p r e v la d a o j e e tim o lo š k i iz v o d iz k o r ije n a ćarv-
(je s ti), k a o p o g r d n i n a z iv za m o r a ln u p r im je n u se n z u a liz m a .
P r ij e n e g o se o s v r n e m o n a te k s to v e , k o ji u g la v n o m p o sr e d ­
n o d o k u m e n tir a ju s p o m e n u te o b lik e m a te r ij a lis tič k e n a u k e ,
r a z m o tr it ć e m o p o v ije s n e u v je te r a z v itk a u p r v o m tis u ć lje ć u
p r. n. e.

2. P O V I J E S N E O K O L N O S T I

R a n ije sm o s p o m e n u li, da se iz u s p o r e d b e je z ik a i m o tiv a

R ig - v e d e s n a js ta r ijim a s lo j e v im a A v e s t e , a i iz n e k ih d r u g ih
p o v ije s n ih o k o ln o s ti m o ž e z a k lju č iti, d a su a r ijsk a p le m e n a
p r ilik o m d o la s k a u In d iju d o n ije la iz in d o ir a n s k e p r a d o m o ­
v in e o s n o v e o d r e đ e n o g p o g le d a n a s v ij e t i d r u š tv e n o g u r e đ e ­
n ja . K a s tin s k i j e s is te m b io p r o iz v o d p r ila g o đ a v a n ja a r ijsk o g
o k u p a to r a n o v im p r ilik a m a . U iz v je s n o m p o v ije s n o m ra z m a k u
o d p r im je n e o b lik a d r u š tv e n o g u r e đ e n ja , d o la z i i d o u n u tr a ­
š n je g id e o lo š k o g p r ila g o đ a v a n ja n o v im p r ilik a m a . D o k se
tr a d ic io n a ln i b r a h m a n s k i s is te m u č v r s tio n a za p a d n o j o b a li
r ije k e G a n g e, n a n je n o j su isto č n o j s tr a n i p o č e le da c v je ­
t a ju n e o r to d o k s n e n A s t i k a n a u k e u p r ilik a m a r e la tiv n o g
k u lt u r n o - p o lit ič k o g lib e r a liz m a . U d r u g o j s e p o lo v in i p rv o g
tis u ć lje ć a pr. n. e. p r ila g o đ u je i o r to d o k s n a r e lig ija n o v im
p r ilik a m a i u tje c a jim a , i p o k u š a v a d a ih p r e r a d i u sv o m e
s tilu , a li n a p o p u la r a n n a č in . R e z u lta t su to g a n a p o r a e p o si,
u p r v o m re d u f ilc z o f s k o - r e lig ijs k a n a u k a sa d r ž a n a u M ahfi-
b h a r a ti. — N a u k a se B u d d h e i M a h a v ir e p o ja v lju je , m e đ u tim ,
u v r ije m e , k o je se s p r a v o m m o ž e n a z v a ti »d ob a e k s p e r im e ­
n a ta u filo z o fij i« .2
K a k v i su b ili o p ći u v je ti, k o ji su p o g o d o v a li tim e k s p e r i­
m e n tim a ? T o su b ili u v je ti tr a ž e n ja r a v n o te ž e iz m e đ u d v a
d r u š tv e n a s lo ja , p o što j e p r o šlo v r ije m e s u r o v o g o sv a ja n ja .
T o je r a z d o b lje rad a da s e o č u v a k o n tin u ite t v r ije d n o s ti, k o je

' K a d h a k r i s h n a n , o . c ., I, s t r . 272.

131
s u s e o d r ž a le n a je d n o j i d r u g o j s tr a n i n a k o n o s v a j a č k e n a ­
je z d e . — »K ad n a b u ja le ž iv o tn e s n a g e is p o lj u j u s v o ja p r a v a ,
n ije n ep rir o d n o , d a s e m n o g i lju d i o d a ju n e o b u z d a n o j m a šti.
U sp r k o s to m e , s lo ž e n o s t n a z o r a i n a s to ja n ja p o m a ž e , d a se
ž iv o t u n a p r ije d i. I n te le k t u a ln i p o k r e t to g a v r e m e n a n a g la š a ­
v a o j e s v o je p r a v o n a s lo b o d u is tr a ž iv a n ja . T im e j e sla b io
tr a d ic io n a ln i a u to r ite t u b o r b i za is tin u . S u m n ja s e v iš e n ije
s m a tr a la o p a sn o m .« — » M a te r ija liz a m z n a č i iz ja v u o d u h o v ­
noj n e z a v is n o s ti p o je d in c a i o d b a c iv a n je p r in c ip a a u to r ite ta .« *
S d r u g e s tr a n e , s o b z ir o m n a is t ic a n j e » is tin e o b o lu « k o d
b u d ista i k o d g j a in is ta , č e s to u v e z i s o p is a n im s o c ija ln im
p o b u d a m a , te s o b zir o m n a h e d o n iz a m ć d r v d k a , s h v a tljiv j e
i o v a j z a k lju č a k in d ijs k o g p o v je sn ič a r a : » O sjeća j n e u s p je h a ,
n e u s p je h a d r ž a v e i d r u štv a , g u b ita k n a d e u s v ij e t , n e p o v je r e n j e
u sp o so b n o sti č o v je č a n s tv a , n a tje r a li su p o je d in c a n a tr a g u p o ­
d r u č je v la s t it e m is li i o s je ć a ja .« 4 O v a k v e z a o k r e te u id e o lo ­
šk im s t a v o v im a m o g la j e o r to d o k sn a r e lig ija s m a tr a ti sa m o
p o v o ljn im za v la s t it e c ilj e v e . Č ita v o to z a m r š e n o s ta n je o d r a ­
ž a v a se u id e jn o m s in k r e tiz m u M a h a b h a r a te .

3. D O K U M E N T I I H IP O T E Z E O NAUCI LOKAYATA
I CARVAKA

P e t r o g r a d s k i r j e č n i k , o s n o v n i e v r o p s k i p r ir u č n ik u 19. st.
za p r o u č a v a n je s ta r e in d ijs k e k n j iž e v n o s ti, p r e v o d i r ije č l o k d -
y a t a te r m in o m » m a te r ija liz a m « . N a v o d i se n iz m je s ta , g d je se
r ije č p o ja v lju je , a n e g d je se n a p o m in je , d a r ije č v je r o ja tn o
im a i d r u k č ije z n a č e n je .
T. W. R h y s D a v i d s , u te m e lj ite lj p a li s tu d ija u E n g le sk o j,
d a je (1899) p r v i p u ta n e š to p o ta n ju p o v ije s n u a n a liz u to g a
te r m in a , p o la z e ć i od p o d a ta k a iz s p o m e n u to g r je č n ik a , u
u v o d u s v o m e p r ije v o d u » K u ta d a n ta -s u tte « , g d je se j a v lja r ije č
l o k d y a t a . O n p o la z i od s v je d o č a n s ta v a u ran oj b u d istič k o j k n ji­
ž e v n o s ti, k o ja su n a jv a ž n ija za o v a j s t u d ij.5
G. T u c c i , s u v r e m e n i t a lija n s k i o r ije n ta lis ta , p o la z e ć i od
R h y s -D a v id s o n o v ih p o d a ta k a , n a p is a o j e s tu d iju od o s n o v n e

• Id ., s tr. 283.
• Id ., s t r . 274.
• » D ia lo g u e s o f th e B u d d h a « , I, O x fo r d , 1923., 2. izd ., s t r . 166—172.

132
v a ž n o s ti, p o d n a s lo v o m » L in e e d i u n a s to r ia d e l m a te r ia lism o
in d ia n o « (1923).e
S. Dasgupta o b ja v io j e p o se b n i d o d a ta k o o v o m p r o b le m u
u III. s v e s k u s v o j e » H is to r y o f In d ia n P h ilo so p h y « (1940).
E. Frauwallner, u II. k n jiz i s v o je » G e sc h ic h te d e r In d i-
s c h e n P h ilo s o p h ie « (1956), o b r a đ u je m a te r ija liz a m u p o se b ­
n o m p o g la v lj u , g d je n a v o d i is c r p n ije n e k e b u d is tič k e i g ja in i-
s t ič k e d o k u m e n te . U b ib lio g r a fs k im p o d a c im a F r a u w a lln e r
n a v o d i je d n o n e d a v n o n a đ e n o o r ig in a ln o d je lo k a s n ije g m a ­
te r ija liz m a , te jo š n e k e s tu d ije , u k o je o v d je n ism o im a li
u v id a , o s o b ito d je lo in d ijs k o g h is to r ič a r a Dakshina Ranjeni
Shastri, » S h o r t H is to r y o f In d ia n M a te r ia lism « , C a lc u tta
1930.7
Rhys Davids smatra, da je u petrogradskom rječniku
»,,materijalizam“ grub i približan prijevod Šankarinog termina
lokdyata, koji ipak daje evropskom čitaocu dobar uvid u uti­
sak, koji je Sankara stvarao kod indijskog čitaoca, iako ...
evropski materijalisti ne zastupaju mišljenja, koja Sankara
pripisuje svojim lokayatikama (pristašama lokdyate)«.
O n to lo š k i m a te r ija liz a m d e fin ir a B u d d h a u m n o g im s v o ­
jim g o v o r im a rije č im a : »Tam gjivam tam sariram.« (» D u ša je
id e n tič n a s tije lo m .« ).
V e r b a ln o r a z ja š n je n je i o p is n a z iv a lokdyata n a la z i R h y s
D a v id s u d je lu p a li k n j iž e v n o s ti iz 11. st. » A g g a v a m sa « :
»Loka z n a č i p r o sje č n i, n e r a z b o r iti s v ije t. Lokdyata z n a č i, da
o n i, k o ji s e o k o to g a tr u d e , o g le d a ju i b o re, to č in e iz z a d o ­
v o lj s t v a u d isk u siji.«
O v d je j e d r u g i d io te r m in a iz v e d e n iz o s n o v e yat-, » tru ­
d iti se«. B u d u ć i d a iz r a z ayata n ij e je d n o z n a č a n , n e g o se m o ž e
iz v e s t i i iz o s n o v e yam-, » p o d r ž a v a ti« , k a ž e s e u slije d e ć o j
r e č e n ic i c itir a n o g te k s ta , d a ta n a u k a » n e p o d r ž a v a d u h u
is p r a v n o j d je la tn o s ti« . T o j e n a u k a n e v je r n ik a , k o ji s e b a v e
t a k v im b e s k o r is n im d is k u s ija m a k a o n a pr.: » S v e j e n e č isto
— S v e n ije n e č isto .« » V ra n a j e b ije la — ž d r a l je crn , iz tih i
tih r a z lo g a .« I t. d. i t. d.•

• R im , M e m o r ie d e lla R . A c c a d e m ia N a z io n a le d e i L ln c e i, S e r ie V , v o l.
17, fa s c . 7, 1 n a k n a d n o (1929) S e r i e V I, v o l. 2, ( a s c . 10.
’ F r a u w a lln e r n a v o d i j o š d v i je s t u d i je u g le d n ih n je m a č k ih a u t o r a , k o je
n ism o m o g li k o n z u lt i r a t i : A . H llle b r a n d t : Z u r K e n n t n i s d e r I n d i s c h e n M a-
t e r i a l i s t e n (U » A u f s a t z e . . . E r n s t K u h n g e w id m e t« , M U nchen , 1916) I W.
R u b e n : M a t e r i a l i s m u s l m L e b e n d e s a l t e n I n d t e n («A c ta O r ie n ta lia « X I I I ,
L e id e n , 1935).

133
 U b r a ja n je lokayata n a u k e u sofistiku m nogo je sta rije g
d atum a, kako ćemo vidjeti u nasta v k u .
Tucci nalazi kod B u ddhaghose (5. st. n. e.) izvod izraza
dyata iz te rm in a dyatana, koji znači osnovu. Lok a y a ta kao
n a u k a značila bi p re m a tom e »osnovu n e ra z u m n o g i profanog
svijeta«. B uddhaghosa govori o lo k d y a ti kao o vita n d d -sa tth a
ili sofistici. »N yaya-sutra«, osnovno djelo skolastičke logike,
nastalo početkom naše ere, definira te rm in vitandd kao logič­
ku diskusiju, koja se vodi radi k ritik e p ro tiv n ik o v e teze, bez
n a m je re da se postavi p ro tu te ž a i da se b ra n i kao pošteno
uvjerenje. O na se služi lažnim a nalogijam a, čija je s v rh a da
sm ete p ro tiv n ik a i da ga dovede u p roturječnost.
U tra dicionalnim k ru g o v im a i školam a nije se, m eđutim ,
lokdyata, a ni n a u k a o sofistici ili vještini u v je r a v a n ja gledala
isključivo s ovakvih n e g a tiv n ih stanovišta. U K a u tily in o j
»A rtha-šastri«, (koju smo citirali u uvodu, u vezi s definici­
jom pojm a filozofije kod Indijaca), nalazimo, već nekoliko
stoljeća prije naše ere, lo k a y a ta sp o m e n u tu uz s d m k h y u i
yogu kao logičku disciplinu. M edhdtithi, u k o m e n ta r u »Manu-
ovog zakonika« (djela iz epskog razdoblja, VII, 43) govori o
nauci ć a rv a k a kao o logičkoj disciplini u strogom smislu
(tarka-vidyd). U to se isto v r ije m e spom inje kod K d ty d y a n e
i »Lokayata-šastra« kao osnovno djelo ove na uke , a u 3. st.
pr. n. e. postoji i k o m e n ta r tog djela. K asnije se »L okayata-
šastra« pripisuje redovno B rih a sp a tiju i češće se citira do­
slovno ili p a ra fra z ira n o u polemici.
P okuša va juć i re k o n stru ira ti pozitivni smisao i sadržaj n a ­
uke lokdyata, Rhys Davids je postavio »radnu hipotezu . . . da
se oko 500. g. pr. n. e. riječ lokdyata u p o tr e b lja v a la u d o p u n ­
skom smislu kao naziv za g r a n u b r a h m a n sk o g znanja, i da je
v je ro ja tn o značila poznavanje p riro d e (»nature lore«), m u d r e
izreke, zagonetke, pjesmice i teorije, koje su živjele u pre d a ji
o kozmogoniji, elem entim a, zvijezdama, v re m e n u , astronom iji,
osnovnoj fizici, pa čak i o anatom iji; zatim zn a n je o prirodi
dragulja, ptica, zvijeri i bilja . . . U to se doba n ije d n a škola
nije nazivala ovim imenom i nisu postojali posebni priručnici
ta kvog znanja.« Rhys Davids n a b r a ja dalje niz zanim ljivih
p oda ta ka o zna n jim a te vrste u p re d b u d istič k im upaniša d a m a ,
pa o da ljnje m razvoju iznosi ovakvu hipotezu: »Kad je količina
toga znanja porasla i kad su se razne g r a n e p riro d n e n a u k e

134
p o č e le r e d o v n o p r o u č a v a ti, o n d a s e p o č e lo g le d a t i s n e g o d o ­
v a n je m n a s u v iš e is k lj u č iv o b a v lje n j e l o k d y a t o m «.
K a o o s n o v » s v je to v n o g z n a n ja « l o k d y a t a s e p o k u ša v a la
tu m a č iti i k a o » p o litič k a n a u k a « . U d id a k tič k o j d r a m i iz sk o -
la s tič k o g d o b a » P r a b o d h a -ć a n d r o d a y a « , K r išn a M išra k a že,
da ć a r u đ k a -m a te r ija lis ti s m a tr a ju , d a su p r a v o i n a u k a o
d r ž a v i j e d in e p r a v e n a u k e , p o d k o je p o tp a d a ju i v j e š t in e p o ­
ljo p r iv r e d e , tr g o v in e i s lič n ih p r a k tič n ih r a d in o sti.
F r a u w a lln e r u o c je n i in d ijs k o g m a te r ija liz m a ta k o đ e r sm a ­
tra p o lit ič k i in te r e s b itn im , a s v o ju te z u d o k u m e n tir a c itir a ­
n je m is t a k n u tih d r ž a v n ik a i v la d a r a k a o p r e d s ta v n ik a o v a k v ih
te o r ija . K a s tin s k i j e s is te m v la d a v in e p o g o d o v a o u In d iji
ra n o m i n e z a v is n o m r a z v o ju n a u k e o d r ž a v i, č ije p r in c ip e u
d o b a s la v n e M a u r y a d in a s tije u 4. st. p r. n. e. (Ć a n d ra g u p ta )
F r a u w a lln e r u s p o r e đ u je s M a c h ia v e llije v im . P r e d s ta v n ik to g a
p o litič k o g m a te r ija liz m a n a d v o r u Ć a n d r a g u p te b io j e Ć đ n a-
k y a , n a z v a n ta k o đ e r K a u t x l y a .
P r e d s t a v n ik j e r a d ik a ln o g m a te r ija liz m a b io u d o b a B u d d h e
i M a h a v ir e k ra lj P S y a s i. O n j e n a z lo č in c im a v r š io e k s p e r i­
m e n te m u č e n ja , s k o jim a j e d o k a z iv a o d a d u ša n e p o s to ji.8
U t a k v im j e o k o ln o s tim a k a r a k te r is tič n o is t ic a n je n e g a ­
tiv n o g in te r e s a o v o g a p r a k tič n o g m a te r ija liz m a u lo g ič k im i
d ija le k tič k im d is k u s ija m a . I tu j e j e d a n o d v a ž n ih ra zlo g a ,
z a š to j e r a z v ita k m a te r ij a lis tič k ih te o r ija t e š k o s lije d it i u k a ­
s n ij im r a z d o b ljim a s k o la s tič k e filo z o fij e , k a d s e lo g ič k a i sp o ­
zn a j n o te o r e ts k a p ita n ja r a s p r a v lja ju s r a z r a đ e n ih fo r m a ln ih
s ta n o v iš ta . K a o i u g rč k o j filo z o fij i, ta k o j e i u in d ijsk o j so fi-
s tik a p r e th o d ila s is te m a ts k o m r a z v o ju lo g ič k e n a u k e . Ip a k se
n e m o ž e n e g ir a ti v a ž n o s t k r itik e sa s t a n o v iš ta se n z u a lis tič k o g
m a te r ija liz m a u k a s n ije m r a z v o ju n a u k e o lo g ič k o m z a k lju č k u .
U in d ijsk o j j e f ilo z o fij i ta v a ž n o s t p o te n c ir a n a r a z v itk o m n e k ih
s r o d n ih s t a v o v a u n a u c i b u d is tič k ih lo g ič a r a , n a k o je će m o se
u n a s ta v k u o sv r n u ti.
D a s g u p ta sm a tr a , d a p o d a tk e , k o ji g o v o r e u p r ilo g p rir o d o -
p is n o g i p o litič k o g tu m a č e n ja n a u k e l o k d y a t a , tr e b a s h v a titi
k r itič k i k a o d je lo m ič n e i d o b r im d ije lo m in d ir e k tn e . »T ešk o •

• N a p r . z a t v o r io b i z lo č in c a o s u đ e n o g n a s m r t u h e r m e t lč k l lo n a c , p a
b i k a s n ije o p r e z n o lo n a c o tv o r io , d a d u S a , a k o j e Im a, n e p o b je g n e n e p rl-
m lje ć e n a . — P o d a c i o o v o m v la d a r u n a la z e s e k o d B u d d h e u D. N . 23,
a k o d g ja l n a u » U v a n g a m « , 2. (U sp . F r a u w a lln e r , II, s tr. 295—309.)

135
j e reći, k a d a j e i k a k o s ta r ija n a u k a o s o fis tič k o j lo g ic i, i l i
n a u k a o u v je r a v a n ju , p o v e z a n a s m a te r ij a lis tič k im te o r ija m a
i r e v o lu c io n a r n im n a u k a m a o m o r a lu , p o s ta la o m r z n u ta j e d ­
n a k o k o d b u d ista i g ja in is ta k a o i k o d h in d u is ta . R a n ije j e b ila
o m ra ž en a je d in o k o d b u d ista , d o k s e za b r a h m a n e g o v o r ilo , da
tu n a u k u p r o u č a v a ju k a o je d n u o d s p o r e d n ih g r a n a s v o je
znanosti.«®
P r e m a D a s g u p tin im is tr a ž iv a n jim a , » l o k A y a t a n a z o r i su
v r lo sta ri, v je r o ja tn o isto to lik o k a o i V e d e , ili jo š sta r iji,
a b ili su p r o š ir e n i u su m e r sk o m n a r o d u p r e d a r ijs k ih v r e ­
m en a . . . M o g u ć e je, d a su l o k d y a t a d o k tr in e p o te k le u ra n ijo j
su m e rsk o j c iv iliz a c iji iz o b ič a ja , k o ji su ta d a v la d a li, d a s e
m r tv a c i u k r a š a v a ju , i iz u v je r e n ja , d a t ij e lo ž iv i i p o s lij e
sm rti. Iz to g a s e k a s n ije r a z v ilo sh v a ć a n je , u v e z i s v j e r o v a ­
n je m u id e n tite t d u še i tije la , da n iš ta n e p r e ž iv lj u je sm r t, a k o
s e m r tv o t ij e lo sp a li, p a d a n e m o ž e b iti z a g r o b n o g s v ije ta .
V e ć u »K a th a « i » B r ih a d a r a n y a k a « u p a n iša d a m a n a la z im o d o ­
k a ze, d a su p o s to ja li lju d i, k o ji n isu v j e r o v a li u o p s ta n a k b ilo
k a k v e s v ij e s t i n a k o n sm r ti, n e g o su m is lili, d a sm r ć u s v e p r e ­
sta je . U » C h a n d o g y i« n a la z im o , d a V ir o ć a n a v j e r u je , d a j e
t ij e lo đ t m a n , a n a to m s e m je s tu o v a n a u k a p o v e z u je u z o b ič a j,
k o ji p o s to ji k o d A su r a , d a se m r tv o t ij e lo u k r a š a v a .« 10
M a te r ija lis tič k a f ilo z o fij a r a z v ija la s e ta k o iz d v ije t e n ­
d e n c ij e r a n o g in d ijs k o g m iš lje n ja : iz in te r e s a za p r ir o d n e
p o ja v e i iz in te r e s a za s o f is t ič k u lo g ik u . N a js ta r ije d je lo , k o je
s e s p o m in je p o d n a s lo v o m » L o k a y a ta -s u tr a « , sp a d a u o v u p o ­
s lj e d n ju k a te g o r iju .
U p r o c je n jiv a n ju p o v ije s n e u lo g e i p r o š ir e n o s ti m a te r ij a ­
lis tič k e filo z o fij e u In d iji p o tr e b n o j e t a k o đ e r p a z iti, d a s e n e
ž ig o š u b ez d a ljn je g a i u n a še m s m is lu k a o » m a te r ija lis tič k e «
š k o le i te n d e n c ije , k o je s e g d je k a d a u o r to d o k sn o j k n již e v n o s ti
n a z iv a ju » a te istič k im a « . In d ijsk a k la s ič n a f ilo z o fij a p o p r im a
t e is t ič k e fo r m e te k u d o b a ep o sa . V id je li sm o d a is k o n s k i o n a
n ije te is tič k a , a i n je n p o v ije s n i i id e o lo š k i n a jv iš i s k o la s tič k i
izra z, S a n k a r in a v e d a n ta -a d v a ita , o s t a je id e a lis tič k i m o n iz a m .
U t e is tič k im š k o la m a k la s ič n o g d o b a n a s ta o j e o b ič a j, d a se
p r o tiv n ič k i s is te m i o s u đ u j u k a o a t e is tič k i. N a taj j e n a č in *·

' D a s g u p t a , o. c ., I I I , s t r . 516.
·· Id ., s t r . 525.

136
d u a lis tič k a f ilo z o fij a sdmkhya n a z iv a n a , a te is tič k o m , z a to je r
s e j e o g r a n ič a v a la n a č is tu a n a litič k u k a te g o r iz a c iju fe n o m e n a ,
ia k o n ik a d a n ije z a b a c ila d u h o v n i p r in c ip (puruša). U slič n o m
s m is lu s r e d n j o v je k o v n i v e d a n tin s k i p isa c K u m & rila o s u đ u je
p r is ta š e o r to d o k s n e š k o le pUrva-mimamsd, d a su m e đ u n jim a
r a s p r o s tr a n je n i a t e is t ič k i n a z o r i.
J o š r a n ije i u jo š š ir e m s m is lu k a r a k te r iz ir a n i s u s v i n e o r ­
to d o k s n i s is te m i, k o ji s e n isu t e m e lj ili n a a u to r ite tu V e d a , k a o
ndstika (n e g a to r i). U tu se g r u p u u b r a ja ju i b u d iz a m i g j a i-
n iz a m , ia k o j e u o v o m p o s lje d n je m n a u k a o b e s m r tn o s ti in d i­
v id u a ln ih d u h o v n ih m o n a d a iz r a ž e n a n a n a č in , k o ji p r e d s ta v lja
e k s tr e m u in d ijs k o j filo z o fij i.
U B u d d h in o j s is te m a tiz a c iji 62 b r a h m a n sk a sis te m a , » B r a -
h m a g ja la s u tta « (D. N . 1), d o b a r s e d io m o ž e o b u h v a tit i u
j e d in s t v e n i s k lo p s k e p tič k e , h e d o n is t ič k e i m a te r ij a lis tič k e
mistika n a u k e . — U to d o b a ra z v o j s o f is t ik e (hetu-vđda, p o
n a la ž e n ju » u zrok a« za s v a k u tv r d n ju ; p r is ta š e s e n a z iv a ju
haituka) p r e v la d a v a k a r a k te r is tik a s k e p tic iz m a , a n e m a te r i­
ja liz m a . P o ja m m a te r ija liz m a , u n a ju ž o j v e z i s e tič k im h e d o ­
n iz m o m , fo r m u lir a n j e j a s n ije u iz r a z u ćdrv&ka.
T e k k o d n e š to k a s n ij ih s r e d n jo v je k o v n ih p is a c a (K a m a -
la š ila , 8. st., K r išn a M išra , u s p o m e n u to m d je lu , G u n a r a tn a ,
14. st.), u b r a ja ju se ćdrvđke m e đ u p r is ta š e n a u k e lok&yta.
Brihaspatiju k a o u t e m e lj it e lj u m a te r ij a lis tič k e n a u k e p r i­
p is u ju s e tr i siltr e , č ije su te m e : n a u k a o r e a ln o s ti (tattva), o
č e t ir i e le m e n ta (z e m lja , v o d a , v a tr a i zra k ) i k r itik a t e o r ija o
s v ij e s t i (ćaitanya).

4. REKONSTRUKCIJA TEZA

A) SVJEDOČANSTVA

S v je d o č a n s t v a o m a te r ija lis tič k o j n a u c i u u p a n iš a d a m a i

ra n o j b u d is tič k o j k n j iž e v n o s ti v e ć sm o s p o m e n u li.

U Mahdbhdrati (X II, 186) s p o m in je s e n a u k a Bharadv&gje,

k o ji j e s m a tr a o , d a s e ž iv o tn e fu n k c ij e m o g u r a z ja s n iti f iz ič k im
i f iz io lo š k im p u te m , pa d a j e p r e m a to m e p r e tp o s ta v k a o d u ši
s u v iš n a .

137
 R d m d y a n a sa d r ž a v a m n o g o m a n je filo z o fs k ih d ije lo v a . Ip a k
s e i tu sp o m in je m a te r ij a lis tič k a n a u k a G j d v d l i j a , k o ji j e n ij e ­
k a o ž iv o t p o s lije s m r ti i u s ta ja o p r o tiv ž r tv e n ih o b r e d a . O vaj
j e p o s lje d n ji m o tiv o s o b ito z n a č a ja n za s v e n d s t i k a š k o le i
o č ito j e u p e r e n p r o tiv b r a h m a n s k e h e g e m o n ije . O n d a je n a ­
g la s a k i o d lo m k u o n a u c i m a te r ija lis ta , k o ji j e u k lju č e n u
n a šu h r e s to m a tiju iz p o v ije s t i f ilo z o fij e » S a r v a -đ a r š a n a -
sa m g ra h a « (a u to r M d d h a i ' a , 14. st.).
P r a b o d h a c a n d r o d a y a , d id a k tič k a d r a m a s k o la s tič k o g v e -
d a n tin s k o g p isc a K r i š n u M i š r e , k o je g a sm o v e ć sp o m in ja li,
sa d r ž a v a s lije d e ć i k r a tk i p r ik a z m a te r ij a lis tič k e n a u k e :
» L o k d y a t a je je d in a n a u k a . N je n je a u to r ite t sa m o o sje tn a
o č ito s t. E le m e n ti su z e m lja , v o d a , v a tr a i zra k . B o g a t s t v o i u ž i­
ta k s v r h a su lju d s k o g ž iv o ta . M a te r ija m o ž e d a m is li. N e m a
d r u g o g s v ije ta , s v e s v r š a v a sm rću .«
U p o le m ič k im sp is im a k a s n ije g s k o la s tič k o g d o b a (8.— 14.
st.) n a la z im o d e t a ljn ij e p o d a tk e o n a u c i m a te r ija lis ta , p a ć e m o
p r e m a n jim a n a s to ja ti d a r e k o n s tr u ir a m o o s n o v n e t e z e o k a u -
z a lite tu , o s v ij e s t i i o m o r a ln o m s ta v u m a te r ij a lis ta i n jih o v u
p o v ije s n u u lo g u u filo z o fs k o j d is k u s iji tih v r e m e n a .

B) TEORIJA KAUZALITETA

M a te r ija lis tič k a lo g ik a o d n o s n o sp o z n a jn a te o r ija o d lik u je

s e p r v e n s t v e n o p e r c e p tu a liz m o m . P o s to ji s a m o o n o , što s e m o ž e
z a m ije titi p o m o ć u p e t o s je tila . — In d ijs k a j e lo g ik a is k o n s k i
b ila u sm je r e n a in tu ic io n is tič k i. T aj j e s m je r o d r e đ e n v e ć u
r e lig io z n im p r a o sn o v a m a m iš lje n ja i a u to r ite ta , k o ji s e m a n je
p o z iv a n a lič n i o d n o s sa s v ije to m s tv a r a la č k ih b o ž a n s ta v a , a
v iš e n a n e p o s r e d n o d u h o v n o v iđ e n je i n a n je g o v u p r in c ip ije ln u
d o stu p n o st. P u t a s k e z e j e p r v e n s tv e n o p u t s p o z n a jn e m e to d e
p r a k tič n o g u m a , k a k o sm o v e ć n a g la š a v a li. T a sp o z n a jn a m e ­
to d a im a u v ije k s v o j e r a c io n a ln o d e f in ir a n e s t u p n j e v e » a r isto ­
k r a tsk e « e v id e n c ije .
Z b o g tih s e o k v ir a p r o b le m a s p o z n a je u o p ć e s r e d iš n je p ita ­
n je in d ijs k e lo g ik e o d n o s ilo u v ije k n a p r ir o d u v e z e m e đ u
te r m in im a lo g ič k o g z a k lju č k a ( a n u m d n u ) . 11 K a k o v e ć u d o b a
R ig - v e d e p o ja m k o z m ič k e z a k o n ito s ti ( r i t a ) s to ji d a le k o iz n a d

11 V . o to m e V II. p o g la v lje .

138
a u to r ite ta bogova, p ita n je povezanosti uzroka i posljedica
p o ja v lju je se u sre d ištu diskurzivne i in tu itiv n e logike, a i u
središtu etičke proble m a tike , koja polazi od p re tp o sta v k e pane-
tičkog k a r a k t e r a kauzalnog determ inizm a.
P riro d n o je, da lokAyata polazi od negacije univerzalnog
va ž e n ja svakog principa zak lju č iv a n ja od uzroka (hetu) na
posljedicu (sAdhya). Tem eljni odnos u v je to v a n ja (upAdhi) ne
može postati p re d m e to m osjetnog opažanja, pa se p r e m a tom e
ne da ni dokazati. Ipak se i u m aterijalističkoj nauci već na
ovoj točki počinju razlikovati dvije tendencije na osnovu od­
nosa p re m a prin c ip u dovoljnog razloga, slično kao i u aristo-
telovskoj logici. To su dvije spom e n u te m a te rija listič k e škole,
r a d ik a ln a d h u rta (nazvana tako od p ro tiv n ik a po »zlona­
m je rn o m lukavstvu«) i u m je r e n a sušikšita (»kultivirana«).
D hurta o dbacuje ra z lik o v a n je uzroka u realnom smislu
(causa) i dovoljnog razloga u smislu logičke nužde (ratio), razli­
k o v a n je in d u k tiv n e i d e d u k tiv n e metode, dok sušikšita to ne
čini, nego sam o ogra nič a va v aženje in d uktivnog zaključivanja,
slično evropskim e m p iris tim a .12
D hurta ističe, da veza jednog p r e d m e ta s dru g im p re tp o ­
sta v lja njihov u z a ja m n i odnos u prošlosti i budućnosti, a ne
samo u sadašnjosti. Prošlost i budućnost, m eđutim , nisu zahva-
tljive ne posre dnim opažanjem . N eposredno se z a h v a ć an je n e ­
kom razum skom intuicijom ta k o đ e r odbija. P r e m a tome razum
ne može zam jećivati odnose uzajam nosti, koje ne m ogu da
za m ije te osjetila. T u v rstu odnosa p re tp o sta v lja oblik z a k lju ­
č iv a n ja od uzroka na posljedicu. U zročna se veza o d re đ u je
iskustvom na osnovu velikog broja slučajeva. Budući da p ri­
roda i k v a lite t stv a ri nisu postojani, ne može se pretpostaviti,
da bilo koja dva p r e d m e ta osta ju u određenom uzajam nom
odnosu u svim okolnostim a, u svako v rije m e i na svakom
m jestu. N ije moguće isključiti ni iznimke, u sprkos velikom
b ro ju p ro v je re n ih slučajeva. Iako se može zam ijetiti ned o sta ­
tak vid ljiv ih uvjeta, ne može se isključiti pojava nevidljivih.
G ja y a n ta (9. st.), p r e d sta v n ik skolastičke logičke škole
nyAya, pobija u svom djelu »N yaya-m angjari« ova shvaćanja,
pa sp o m in je i to, da dhurta-ćArvAke u svojim su tr a m a nastoje
dokazati, da n ije m oguća ni logička kategorizacija (padArtha).

' s D a s g u p ta , k o d k o je g s u u s p o r e d b e s e v r o p s k o m f ilo z o f ijo m r i j e t k e ,

u p o z o r a v a o v d je n a s r o d n o s t s id e ja m a B. R u s s e la u » M y stic is m a n d L ogic«.

139
 Sušikšita s ta n o v iš te z a s tu p a Purandra (o k o 7. st.), k o je g a
sp o m in je Kamalašila (8. st.) u d je lu » P a h g jik a « . P u r a n d r a
sm a tr a , da j e in d u k tiv n a g e n e r a liz a c ija v j e r o ja tn a u to lik o ,
u k o lik o n a la z i p o tv r d u u o s je tn o m is k u s tv u , d o k u tr a n s c e n ­
d e n ta ln im i tr a n s c e n d e n tn im p o d r u č jim a n e m o ž e d a v a ž i n a
o s n o v u lo g ič k e s n a g e (tarka) č is to g m iš lje n ja .
P o b ija ju ć i n a u k u m a te r ija lis ta , G ja y a n ta is t ič e u n iv e r z a l­
n o st p r in c ip a lo g ič k e sp o z n a je . U k la s ič n o m p r im je r u u z r o č n o g
o d n o sa d im a i v a tr e , d o g e n e r a liz a c ije n e d o la z i p u te m p r o v je ­
r a v a n ja n e iz m je r n o g b ro ja s lu č a je v a , je r d u h u z r o č n u v e z u n e
sp o z n a je iz o d n o sa d im a i v a tr e u s tv a r n o s ti, n e g o iz o d n o sa
p o jm o v a v a t r e -n o s ti (vahnitva) i d im -n o s ti (dhumatva). K ad
n e b ism o p r iz n a li u n iv e r z a ln o s t lo g ič k o g z a k lju č k a , o n d a bi
lo g ič k u s p o z n a ju m o r a li s m a tr a ti z a v isn o m od in s tin k ta . N o
u to m b i s lu č a ju te k z a p a li u in tu ic io n is tič k i m is tic iz a m , j e r
b i ta k o b ilo m o g u ć e n a p r., d a s ta n o v n ic i K o k o s o v a o to k a ,
k o ji n e zn a ju za v a tr u , v id e d im i z a k lju č e , da je o n p o slje d ic a
v a tr e .
S m e ta fiz ič k o g g le d iš ta , p r e d s ta v n ic im a sušikšita š k o le b ilo
j e la k š e n a ć i z a je d n ič k i je z ik s p r e d s ta v n ic im a k la s ič n e lo g ik e ,
n e g o š to j e b ilo e v r o p s k im s k e p tic im a . S v e in d ijs k e š k o le s m a ­
tra ju ra zu m Š estim o s je tn im o r g a n o m , k o ji p r ip a d a u sk lo p
m a te r ije (prakriti), a n e d u h a (dtman ili puruša). M e đ u s f e ­
ram a p s ih o m a te r ija ln o s ti, p o d r u č je j e manasa u s v im šk o la m a
n a jn iž e p r e la z n o o r g a n sk o p o d r u č je iz m e đ u sto ž e r a , k o je
e v r o p s k a f ilo z o fij a n a z iv a » o sje tn o st« i »d u h «.
T a k a v j e p r e la z n i o b lik » k u ltiv ir a n o g « m a te r ija liz m a o p i­
sa n u p o v ije s n o m d ije lu » S a rv a sid d h ćm ta s& r a sa m g ra h a « , k o je
s e p r ip is u je Sankari, a o d lik u je s e šir in o m d u h a i lje p o to m
izra za :

»T k o ta k o d iv n o b o ji p a u n e , tk o d a je k u k a v ic i ta k o iz r a z it
g la s? U to m e n e p o sto ji d r u g i u zro k o s im p rir o d e .« (II, 5)
» I n te lig e n c ija , u tj e lo v lje n a u p r ila g o đ e n im o b lic im a e le ­
m e n a ta k o ji n e m a ju in te lig e n c ij e , n a s ta j e n a is ti n a č in , k a o
š to c r v e n a b o ja n a s ta je iz m je š a v in e č e tir iju o r g a n s k ih
sa sto ja k a .« (II, 7)

»Atman je sa m o o v o tije lo , o lič e n o a tr ib u tim a k a o što su

izra zi: „Ja sa m sn aža n " , „Ja sa m m la d " , „Ja sa m sta r" , „Ja
sa m u zr elim g o d in a m a " i t. d.« (II, 6)

140
 O v im p o s lje d n jim k o n s ta ta c ija m a o s tr u k tu r i manasa i
đ tm a n a d o d ir u je m o v e ć d r u g u te m u n a š e r e k o n s tr u k c ije .
I n a tr e ć u se, e t ić k u te m u lokdyata n a u k e o sv r ć u k r itič a r i
v e ć u v e z i s p r o b le m o m lo g ič k e u n iv e r z a ln o s ti. Udyayana,
p r e d s ta v n ik nydya š k o le (10. st.), k a ž e d a b i n a u k a ćdrvdka o
č isto m p e r c e p tu a liz m u , d o s lje d n o p r im je n je n a , d o v e la lju d e
d o to g a , d a n e v j e r u ju n iš ta , š to n e o p a ž a ju u o d r e đ e n o m
tr e n u tk u , a t im e b i o z b iljn o p o r e m e tila č ita v n a š p r a k tič n i
ž iv o t i p o red a k .

C) TEORIJA SVIJESTI

P r o b le m k a te g o r ija i p r o b le m s v ij e s ti, k o ji su g o r e sa m o
n a b a č e n i, d o la z e u s r e d iš te d is k u s ije p ri r a z r a d i sis te m a , što
g a m o ž e m o n a z v a ti in d ijs k im k a r te z ija n iz m o m , u 10. i 11. s to ­
lje ć u , k o d Ydmune i n je g o v a n a s ta v lja č a Rdmdnugje, n a jz n a t-
n ijih in d ijs k ih m is lila c a p o s lije S a n k a r e . K la s ič n i p r o b le m
u n iv e r z a ln o g dtmana o v i su m is lio c i p r v i z a o š tr ili u p r o b le m
mam-dtmana ili » m o g a s a m o sv o jstv a « (e n g le s k i » m y -s e lf« ) i
tim e su c ije li p r o b le m s p o z n a je i b itk a r e d u c ir a li n a je d n u
to čk u , k o ja o d g o v a r a D e s c a r te s o v u »Ego cogito« (aham anu-
bhdvami — »ja sp o z n a je m « , g la s i R a m a n u g jin a fo r m u la ). Iz
č in j e n ic e , da sp o z n a ja n a s ta je u s lije d u p o s te p e n o s ti, a n e u
o b lik u is t o v r e m e n o s ti s v e o p ć e g a z n a n ja , z a k lju č u je Y a m u n a ,
da o r g a n m iš lj e n ja (manas) n e m o ž e b iti is to v e ta n s dtmanom
k ao s u b je k to m sp o z n a je . R a z lik u iz m e đ u s v o je filo z o fij e i m a -
te r ija lis t a Y a m u n a s v o d i n a to, da m a te r ij a lis ti n a z iv a ju
»manas« on o, što on n a z iv a »dtman«, d r u g im r ije č im a , da n e
r a z lik u ju ego i cogito. Istu p o g r e š k u č in i, m e đ u tim , i S a n k a r in
id e a lis tič k i m o n iz a m . O d n o s p r e m a m o n iz m u i d u a liz m u tim e
se za Y a m u n u k o m p lic ir a , k a o što je b ilo i u s lu č a ju D e s c a r -
te sa , n o o n sn a g u s v o g a s ta n o v iš ta g le d a u s tr o g o m v o đ e n ju
r a č u n a o s p o z n a jn im č in je n ic a m a i n e o sje ć a s e p o n u k a n im ,
d a s e o p r e d je lju je p o p u t D e s c a r te s a p o d p r itisk o m o n to lo š k ih
te o r ija . T o s e o d r a ž a v a v e ć u n a z iv u o v o g a p o s lje d n je g v e lik o g
sis te m a : N je g o v g la v n i p r o tiv n ik , S a n k a r a , n a z v a o j e sv o j id e ­
a liz a m advaita (a n ti-d u a liz a m ). Y a m u n in i R a m a n u g jin sis te m
n a z iv a ju s e višištddvaita, što z n a č i ili: višišta-advaita ( k v a li­
fic ir a n i m o n iz a m , za r a z lik u od S a n k a r in o g r a d ik a ln o g m o n i­
zm a ), ili: višištd-dvaita ( k v a lific ir a n i d u a liz a m ).

141
 »Filozofija se Y am une su p r o ts ta v lja la n e posre dno nauci
ćdrvdka. Z ato je najbolje, da Y a m u n in u te o riju duše ra z m a ­
tra m o ovdje u vezi sa sh v a ć a n jim a ćdrvdka. Y a m u n a polazi od
pojm a samosvijesti, pa kaže da naša percepcija »„Ja znadem'*
jasno upućuje na ,,sebe“ kao subjekt.« Ovim riječim a D asgupta
počinje analizu Y a m u n in e n a u k e .n
Y am una zalazi u ana litič k u disk u siju teza, koje su spo­
m e n u te kao m a te rija listič k i stav u n ašem c ita tu iz »Sarva-
sid d h a n ta sa ra sa m g rah a « : K ad bi svijest bila r e z u lta t kem ijske
prom jene, kao u slučaju n a sta n k a crv e n e boje kom binacijom
raznih sirovina, onda bi svijest n a sta ja la u česticama, a naša
bi svijest bila zbir tih čestica. U tom bi slu č a ju m o ra la posto­
jati percepcija m nogih »ja« u nam a, pa ne bi m ogao da n a ­
stane id e n tite t svijesti. — O dbijajući ova k v u ontološku k o m b i­
n a c iju s je d n e strane, a s dru g e str a n e Š a n k a r in u a firm a c iju
a psolutne svijesti uz negaciju n je n e bitne zavisnosti od poje­
dinačnog a k tu a liz ira n o g su b je k ta iskustva, Y a m u n a se zado­
voljava in tro sp e k tiv n o m evidencijom o jed in stv e n o sti i n e z a ­
visnosti sam osvijesti od bilo k a k v ih fizičkih ili m e n ta ln ih
nizova. Sve, što bi kom pliciralo tu iskonsku evidenciju o »Ego
cogito«, Y am u n a odbacuje kao proizvoljnu ontološku hipotezu.
M aterijalisti su se u diskusiji s logičkim te o rija m a n y d y a
okoristili i ovim a r g u m e n to m p ro tiv univerzalija: U v je t je
uzročne veze očito u neospornoj vezi s posljedicom, ali nije u
istoj takvoj vezi s uzrokom. — Y a m u n in a te o rija k a te g o rija i
svijesti vraća se na problem u n iv e rz a lija s d r u g e stra n e : Sve
se pojave mogu očitovati samo uz p r e tp o s ta v k u d ru g e k a te g o ­
rije, koja ne spada u njihovu klasu. Je d in o je svijest samo-
očita i nezavisna od stra n ih k a te g o rija u neposrednoj datosti.
S budistim a su m a te rija listi vodili diskusiju o k o n tin u ite tu
nizova svijesnih s ta n ja i o prekidu, koji u tim nizovim a izaziva
sm r t i rođenje. Budući da budisti nisu p riz n a v a li postojani
princip in d iv id u a lite ta (d tm a n ), razlikovali su se od m a te -
rijalista uglavnom po tvrdnji, da su nizovi svijesti beskonačno
ko n tin u ira n i kao i svi drugi egzistencijalni nizovi, usprkos
neprestanoj m ijeni sta n ja i kvaliteta. 1

11 O. c ., I I I , s tr . 140. — U d a lje m ć e m o s e p r i k a z u te z a d r ž a t i u g la v n o m
D a s g u p tin e i n t e r p r e t a c i j e t e k s t o v a , k o j a c i t i r a o r i g i n a l e u b i l j e š k a m a i
o n d a k a d n e d a j e n j i h o v d o s lo v a n p r i j e v o d , n e g o s m is a o p o je d i n i h s ta v o v a .

142
 P r e d s ta v n ik je Sušikšila n a u k e K am baldšvatara sm atrao,
da svijest n a sta je iz biom otornih funkcija organizm a, p r v e n ­
stveno iz d aha (prdna). Ta te o rija nije daleko od predodžbi
ranih upanišada. Na osnovu toga je isticao, da em b rio n a ln o sta ­
n je o rg anizam a prije rođenja m ora nužno značiti pre k id u nizu
svijesti. G lavni pro tu d o k a z budista kao i ostalih te o rija o
r e in k a rn a c iji polazi od p riro đ e n ih in stin k a ta . P ri tom e Ka-
m alašila u djelu »Pangjika« u p o tre b lja v a čitav tehnički a p a ­
r a t teorije zaključka, pa kaže, na pr., da je prvi princip uzroč-
nosti, da je uzrok ono, što je važno uočiti, a što je bilo prisutno,
ali nije bilo uočeno, dok se nije ispoljilo kao uzrok. T ako je i
sa sviješću kod z a m e tk a ili u nesvijesnim stanjim a. Dalje, kad
su u dva slučaja je d n a k i svi uvjeti osim jednoga, a uvođenjem
toga jednoga n a sta je novi fenom en u onom slučaju, u kojem
je taj u v je t pridošao, a u d ru g o m e ne, onda je taj ele m e n t
uzrok novoga fenom ena. — E m pirijski, osim p riro đ e n ih in stin ­
kata, navodi se, kao dokaz e le m e n ta rn e nezavisnosti svijesti
i n je n e prin c ip ije ln e neprekidnosti, slučaj paralize tijela uz
n o rm a ln o d je lo v a n je svijesti. — Kao negativni dokaz ističe se,
konačno, da koegzistencija nije dokaz uzročnog odnosa, je r
koegzistencija dviju stvari može biti posljedica nekog trećeg
uzroka.
D uhu se indijske filozofije činila uvijek logički n a ja p s u r d -
nijom teza o prvom p o k re ta č u (p rim u m mobile). I taj se m otiv
iskorišćava u polemici protiv m ate rija lista . — K ad bi tijelo
bilo uzrok p rv e pojave svijesnog znanja, a ne kasnijih, koja su
p r o d u k t em pirijskog k o n tin u ite ta svijesti, koji neki sušikšita
m a te rija listi čini se da priznaju, to bi značilo priznati, da ta
k a sn ija psihička sta n ja m ogu da n a sta ju bez zavisnosti od
tijela.
D a ljnji značajni ele m e n t indijske filozofije, koji ulazi u
ovu diskusiju, jest pažnja. P a ž n ja je nužni p r e d u v je t spozna­
vanja. Bez te p re tp o sta v k e nije moguća ni o sjetna spoznaja
p u te m sam ih osjetnih org a n a i njihovih sposobnosti. To isto
vrijedi i za razum, koji ne može dovesti do spoznaje bez osjetne
podloge. Z ato svijesna sta n ja nisu niti proizvod tijela niti duše,
z a k lju č u ju budisti, nego p r e d s ta v lja ju nezavisni i beskonačni
uzročni niz za sebe. P a m ć e n je ra n ijih s ta n ja svijesti pri tome
je odvojen fenom en bez odlučne važnosti. Ipak, je dinstvo niza
svijesnih sta n ja , njihova k a u z a ln a (karm ička) povezanost tek
om ogućava naš utisak o id e n tite tu tijela. (Ovdje se ponovno

143
p r ib liž u je m o B e r g s o n o v im i H u s s e r lo v im te o r ija m a p a m ć e n ja
i p a žn je.)
A r g u m e n ta c ija gjaina i nydya š k o le r a z lik u je s e od b u d i­
s tič k e , p a j e č e s to n jih o v a k r itik a m a te r ija liz m a u p e r e n a is t o ­
d o b n o i p r o tiv b u d is tič k e n e g a c ije in d iv id u a ln o g d u h a (a g d je -
k a d a i p r o tiv S a n k a r in e ).
Vidydnandi u d je lu » T a ttv & r th a -š lo k a -v S r tik a « p o la z i od
r a z lik e iz v a n js k o g i in tr o s p e k tiv n o g o p a ž a n ja . S v ij e s t s e o
b o ja m a p r e d m e ta , n a p r., n e m o ž e s m a tr a ti t ip ič n im s lu č a je m
s a m o s v ije s ti, d o k s v ije s t: »Ja sa m sr e ta n « , u p u ć u je n e p o s r e d n o
n a o p a ž a n ja s a m o s v ije s ti, i n ije z a v is n a o d o s j e t n ih s r e d s ta v a
o p a ž a n ja . K a d b ism o n ije k a li tu n e p o s r e d n u e v id e n c ij u , z a k lj u ­
č u je V id y& n an d i s lič n o Y S m u n i i R a m ž n u g ji, o n d a n e b i b ilo
m o g u ć e t v r d iti n iš ta d ru g o , j e r j e s v a k a tv r d n ja iz r a z t e s a m o ­
s v ij e s ti. P r e m a to m e n e b i m o g la d a d o đ e d o iz r a ž a ja n i t v r d ­
n ja m a te r ij a lis ta o m a te r ija ln o s ti s v ije ta .
Gjayanta u s p o m e n u to m d je lu » N y & y a -m a h g ju r i« p o la z i od
lo g ič k e fu n k c ij e s v ij e s ti, o d n je n o g k o o r d in a c io n o g z a d a tk a u
o d n o su p r e m a u tis c im a o s je tila , p a o d a tle z a k lju č u je , d a id e n ­
t it e t s a m o s v ij e s t i n e m o ž e b iti p r o iz v o d to k a o s j e t n ih u tis a k a .
I G ja y a n ta u p o tr e b lja v a e t ič k i a r g u m e n a t p r o tiv m a te r i­
j a lis ta , a li k a o d o k a z t e o r ije o karmanu: N e sa m o p r ir o đ e n i
in s tin k ti, n e g o i r a z lič ito s ti u p s ih ič k im s p o so b n o stim a , a o s o ­
b ito n e je d n a k o s ti u » u b ir a n ju p lo d o v a « iz is t o v r s n ih n a p o r a ,
za n je g a su d o k a z k o n tin u ite ta in d iv id u a ln e s v ij e s ti.
Sankara, u s v o m n a ja u te n tič n ije m d je lu , k o m e n ta r u Bra-
hma-sUtre, r e z im ir a n a u k u lokdyata o v a k o : K r e t a n j e ž iv ih b ić a ,
s v ij e s t, p a m ć e n je i d r u g e r a z u m sk e f u n k c ij e j e s u s v o j s t v o
tije la , j e r is k u s tv o o n jim a im a m o sa m o u tije lu , a n e iz v a n
n je g a . S a n k a r in j e o d g o v o r , da s v e t e p o ja v e g d je k a d a n e
p o sto je , m a d a t ij e lo p o sto ji. O sim to g a o s o b in e tije la , k a o što
j e b o ja , o b lik i si., o p a ž a sv a tk o , n o im a lj u d i k o ji n e m o g u da
o p a z e s v ij e s t, p a m ć e n je i t. d. K o n a č n o , k a d b i s v ij e s t b ila
p r o iz v o d t ije la , o n a n e b i m o g la d a o p a ž a t ije lo , k a o š to n i
v a tr a n e m o ž e d a sa g o r i sa m a s e b e , k a o š to s e n i p le s a č n e
m o ž e p o p e ti sa m s e b i n a ra m e n a . T ije lo j e in s tr u m e n t s v ij e s t i
đ tmana.
O d m a te r ij a lis tič k ih n a m j e o d g o v o r a n a p r ig o v o r e o a to -
m is tič k o j t e o r iji n a s ta n k a s v ij e s t i p o z n a ta u sp o r e d b a sa s v o j­
s tv o m o p o jn o s ti a lk o h o ln ih p ića . Z a n a s ta n a k o d r e đ e n ih k v a ­

144
lit e ta p o tr e b n i su s p e c ifič n i u v je ti i o d n o s i u m a te r ija ln im
sa sto jc im a . T a k o i s v o j s t v o o p o jn o s ti u p ić u n e p r e tp o s ta v lja
s a m o p r is u tn o s t p o tr e b n ih tv a r i, k a o š to su b ra šn o , v o d a i m e ­
la sa , n e g o i to, d a s e te tv a r i n a la z e u o d r e đ e n o m s ta n ju , k ad
u la z e u sm je s u . K a o š to s v o j s t v o o p o jn o s ti n e m o ž e da n a s ta n e
u p ije sk u , is t o ta k o n e m o ž e n i s v o j s t v o s v ij e s t i da s e r a z v ije
iz g lin e n ih o b lik a , n e g o j e p o tr e b n o , da p o s to je o d r e đ e n e tv a r i
u o d r e đ e n o m s ta n ju t ije la (k o ža , k o sti, m e so , k r v ). N a o sn o v u
to g a r a z v ija s e te o r ija o » tri t je le s n a so k a « k a o p o d lo z i p s i­
h ič k ih s ta n ja (slu z, žu č i v je tr o v i). — N a su p r o t te o r ija m a o
s p e c ifič n o s ti s a m o s v ij e s t i za r a z lik u od o s ta lih v r s ta s v ij e s ti,
m a te r ij a lis ti o s ta ju n a s t a n o v iš tu , d a n e p o s to ji b itn a r a z lik a
iz m e đ u s v ij e s ti: »Ja s p o z n a je m « , i s v ije s ti: »Ja sa m m r š a v « .14

D) ETIKA

Mddhava, u s p o m in ja n o m d je lu » S a r v a -d a r š a n a -s a m g r a h a «
o p is u je h e d o n iz a m m a te r ij a lis ta o v a k o :
» N em a s m is la tv r d iti, d a o s j e t n i u ž ic i n isu č o v je k o v a sv r h a ,
z a to j e r su v e z a n i u z n e k u v r s tu n e u g o d e . S v r h a je m u d r o sti,
u ž iv a ti č is ti u ž ita k u n a jv e ć o j m je r i, a z a n e m a r iti n e u g o d u ,
k o ja g a n e o p h o d n o p r a ti. Z a to n e tr e b a m o iz s tr a h a p red
n e u g o d n o s tim a o d b a c iv a ti u ž itk e , k o je n a ša p rir o d a in s t in k ­
tiv n o p r iz n a je k a o u ro đ e n e .«
Č u v e n a »Kama-sutra«, ili svltra o u ž ic im a , k a ž e za m a te -
r ija lis te :

» B o lji j e d a n a s g o lu b , n e g o su tr a p a u n ,
b o lji je iz v je s ta n n o v č ić , n e g o n e iz v je s t a n c e k in ,
to j e n a u k lokayata.« (I, 2, 29)

S n a ž n a j e stra n a lokdyata n a u k e b ila b o rb a p r o tiv b r a h ­

m a n s k e h e g e m o n ije i p r a z n o v je r ja . U to m e se ča k i Š a n k a -
r in a n a u k a s la g a la s n jim a , k a k o ć e m o jo š v id je ti u p o g la v lju
o » B h a g a v a d -G iti« . V e d a n tin s k i p isa c Sriharša, iz 8. st., u d je lu
» N a iša d h a č a r ita « o p is u je tu n a u k u m a te r ija lis ta o v a k o :

» S a m o n e r a z u m n i lju d i i n e sp o so b n i za rad z a r a đ u ju k r u h
v e d s k im ž r t v a m a . . . N e p o sto ji iz v je s n o s t o č is to ć i k a sta . *10

14 P r a b h d ć a n d r a , N y& yakum udraćandra (c itira n o p re m a F ra u w a lln e ru ).

10 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a χ I.
145
S o b z ir o m n a n e u k r o tiv o s t s p o ln ih p o b u d a k o d m u šk a r a c a i
ž e n a , n e m o g u ć e j e reći, d a j e ik o ja lo z a o s ta la č is ta o tk a d
p o sto ji, k r o z s v e m n o g o b r o jn e o b it e lj i s m a jč in s k e i s o č in s k e
str a n e . M u šk a rc i se m n o g o n e b r in u , d a s e o d r ž e č is ti, a j e d in i
r a z lo g za š to d rže ž e n e u h a r e m u j e s t lju b o m o r a . N e is p r a v n o
j e s m a tr a ti d a n e o b u z d a n s p o ln i ž iv o t p r e d s t a v lj a n e k i g r ije h ,
ili d a g r ije s i im a ju k a o p o s lje d ic u p a tn ju , a v r l in e sr e ć u u
s lije d e ć e m ž iv o tu . T k o z n a , š t o ć e b iti u s lije d e ć e m ž iv o tu , k a d
v e ć u o v o m ž iv o tu v id im o d a g r e š n ic i n a p r e d u ju , a k r e p o s n i
lju d i p ate?«

E) ZAKLJUČAK
T a k o j e m a te r ija liz a m , v r š e ć i fu n k c iju z d r a v o g a r a z u m a ,
u d a n im p o v ije s n im u v je tim a , u o č im a s v o j ih p r o t iv n ik a b io
v e lik im d ije lo m id e n tific ir a n s a so fiz m o m i e r is tik o m . Ia k o s e
iz p o v ije s n ih p o d a ta k a m o ž e p r ilič n o ja s n o r a z lik o v a t i n iz
r a z n ih n ih ilis t ič k ih i a n a r h is tič k ih n a u k a , s tr o g e id e o lo š k e
g r a n ic e m e đ u n jim a n ije m o g u ć e p o v u ć i n a s v im b itn im p o d ­
r u č jim a i u s v im r a z d o b ljim a . U to m s e p o g le d u n e m o ž e g o v o ­
r iti n i o s tr o g o m k o n t in u it e t u , a n i o s tr o g o j s p e c ifič n o s ti m a ­
t e r ija lis t ič k e n a u k e .
Z n a ča j s e m a te r ij a lis tič k ih id e ja za ra z v o j v e lik ih s tr u ja
in d ijs k o g m iš lj e n ja o g le d a p r v e n s t v e n o u v a ž n o s ti, k o ju j e
p o b ija n je n jih o v ih id e ja d o b ilo p r i iz g r a d n ji d r u g ih sis te m a .
O b je k tiv n a n a u k a l o k & y a t a b ila j e p r i t o m e p r ir o d n o r e k o n ­
str u ir a n a p r e m a p o tr e b a m a p r o tiv n o g d is k u ta n ta . U in d ijsk o j
j e f ilo z o fij i t a o k o ln o s t p o te n c ir a n a u v je tim a s t r u k tu r n o g
r a z v o ja s is te m a , o k o jim a sm o u v o d u g o v o r ili. P o v ij e s t i su
s e f ilo z o f ij e i p is a le za to , da s e iz h ije r a r h ijs k o g r e d o s lje d a
k la s ič n ih š k o la , p o b ija n je m n iž e p o m o ć u v iš e , k o n a č n o iz v e d e
sitav v la s t it e š k o le k a o n a jv iš i.
Z b o g s v e g a j e to g a m o g u ć e o p o v ije s n o m sa d r ž a ju in d ijs k o g
m a te r ija liz m a d o n o s iti sa m o k r itič k i o g r a n ič e n e v r ije d n o s n e
su d o v e . Iz a n a liz e is k o n s k ih k a te g o r ij a ln ih s tr u k tu r a s ta r o -
in d ijs k o g m iš lje n ja , k o je s e u sv o jo j b it i u to k u p o v ije s t i n is u
iz m ije n ile , p r o iz la z i d o v o ljn o ja sn o , d a u in d ijsk o j f ilo z o fiji,
k o ja j e od p o č e tk a b ila iz r a z ita f ilo z o fij a s v ij e s ti z a r a z lik u o d
g r č k e , g d je s e o d g o v a r a ju ć i te r m in za s v ij e s t ( d t m a n , c i t t a ,
v i g j n d n a ) u o p ć e n e p o ja v lju je , m a te r ija liz a m n ij e m o g a o im a ti
n iiz d a le k a to lik u u lo g u k a o u p o v ije s t i e v r o p s k e filo z o fij e ,

146
nego je nužno imao ulogu povrem enog kritičkog k o re k to ra na
r u b u velikih m isaonih s tru ja . U tom e je v je ro ja tn o i glavni
razlog nepovezanosti njegove tradicije. O su ro v u z a tira n ju
ideja, na način k a k o se to događalo i događa u E vropi, teško bi
se moglo govoriti. Š to idemo dalje u povijest indijske filozofije,
nailazim o na sve češće i k o n k r e tn ije pod a tk e o p r e d sta v n ic im a
m a te rija lis tič k e misli, k a k o se može zaključiti već iz gornjeg
n e p o tp u n o g p rik a z a izvora.
 VI. BHAGAVAD - GlTA

1. P O V I J E S N I R A Z V O J D V I J U O S N O V N IH ID E J A
SAM K H Y A I YOGA

U p o g la v lj u o u p a n iša d a m a n a s to j a li sm o d a o s ta n e m o u
id e jn o m o k v ir u d je la za k o ja s e sm a tr a , d a su n a s ta la p r ije
b u d izm a . O s n o v n e su id e je v e d a n tin s k e n a u k e tu b ile : id e n t it e t
d t m a n a i b r a h m a n a , s v e o b u h v a t n o s t to g v r h o v n o g p r in c ip a
i r e la t iv it e t s u b j e k tiv n o - o b j e k t iv n o g r a s c je p a s p o z n a jn e s v i ­
je sti.
A k o sa d a o s ta v im o p o s tr a n i p o k u š a je n e g a c ije i s la m a n ja
o v o g m o n is tič k o g te m e lja , o k o jim a sm o g o v o r ili u p r e th o d n a
tr i p o g la v lja , n ije t e š k o v id je ti, u k o je m se s m is lu m o g la
r a z v ija ti is h o d iš n a v e d a n tin s k a p r o b le m a tik a : S j e d n e s tr a n e
b ilo j e p o tr e b n o r a z r a d iti o d n o s r e la t iv n e e g z is t e n c ije p r e m a
a p so lu tn o m b itk u u s p o z n a jn o -a n a litič k o m s m is lu , a to z n a č i
r a š č la n iti i k a te g o r iz ir a ti e le m e n te f e n o m e n a lo g s v ij e t a . S
d r u g e str a n e , tr e b a lo j e n a o s n o v u t a k v e a n a liz e r e k o n s tr u ir a ti
p u t k o ji v o d i d o p o n o v n o g s je d in je n ja r e la t iv n e s v ij e s t i s a p so ­
lu tn o m , p u t s a d h a n e . O ba sm o ta e le m e n ta n a š li v r lo ja s n o
iz ra ž en a i u n e o r to d o k s n im šk o la m a , o s o b ito u b u d iz m u . U c ij e ­
loj su in d ijsk o j f ilo z o fij i o b je o v e t e m e o d u v ij e k b ile n a ju ž e
v e z a n e za te o r iju e v o lu c ije . S a m o j e u to m sk lo p u m o g u ć e
s h v a titi g r a n a n je k la s ič n ih š k o la in d ijs k e f ilo z o fij e .
D v ij e se n a js ta r ije š k o le r a z v ija ju to k o m v j e k o v a u d v a
filo z o fs k a s is te m a , č iji j e p a r a le liz a m o d r e đ e n p o d je lo m o v ih
d v iju tem a : k la s if ik a c ij u ili » p o b r o ja v a n je « e le m e n a ta b itk a
i b iv a n ja p r e u z im a s d m k h y a , k o ja p o to m z a d a tk u d o b iv a i
im e; » p o v e z iv a n je « p r e u z im a y o g a (r ije č o z n a č a v a » v ez u « ili
» sp reg u « ; iz isto g k o r ije n a p o tje č e la t in s k a r ije č j u g u m i n a ša
»jaram «).

148
 P o s te p e n i s e r a z v ita k i r a z d v a ja n je o v ih d v iju sm je r n ic a
m o ž e p r a titi u u p a n iš a d a m a s r e d n je g ili p r e la z n o g r a z d o b lja ,
za k o je se p r e t p o s ta v lja d a su n a s ta le p r ije » B h a g a v a d -G ite « ,
u k o jo j o d v a ja n je s p o m e n u tih š k o la ta k o đ e r n ij e jo š d o v r še n o .
O d upanišada ovog razdoblja spomenuli smo već K a th a i
Svetašvatara upanišade, ne zalazeći u ovu njihovu s p e c ifič n u
p r o b le m a tik u .
U s v o m j e k la s ič n o m o b lik u s a m k h y a d u a lis tič k i sis te m ,
d o k s e yoga p o d u tje c a je m n o v ijih p o p u la r n ih k u lt o v a u d ob a
G it e p r e tv o r ila u m o n o te iz a m . P r o b le m s ta r o s ti i p o r ije k la
o v ih d v a ju s is te m a n ij e r ije še n .
U te m e lj it e lj e m s e s a m k h y e sm a tr a d r e v n i m u d r a c Kapila.
P o v ij e s n o j e v a ž a n o s o b ito p r o b le m , k o lik o j e s a m k h y a m o g la
u tj e c a ti n a b u d iz a m u n je g o v u n a s ta n k u . K la s ič n i j e p rik a z
s is te m a sa d r ž a n u d je lu » S a m k h y a k a r ik a « , n a s ta lo m u 4. ili
5. st. n. e., č iji j e a u to r Išvarakrišna.
O s n o v n o su k la s ič n o d je lo yoge » Y o g a su tr e « P atangjalijeve,
č iji se a u to r n a jč e š ć e id e n tific ir a sa s la v n im u č e n ja k o m i lin ­
g v is t o m , k o ji j e ž iv io u 2. st. p r. n. e.
G la v n e p o jm o v e , k o ji su n a m p o tr e b n i za r a z u m ije v a n je
G lte , m o ž e m o iz v e s t i iz s p o m e n u tih u p a n iša d a s r e d n je g
ra z d o b lja .

A) KATHA-UPANIŠAD

U K a th a ( ili K d th a k a ) upanišadi n a la z im o je d n u od n a jr a ­
n ijih fo r m u la c ija s p o z n a jn o g p r o b le m a n a n a č in s v o js tv e n
s d m k h y i i yogi. T u s e o d n o s d u še , t ije la i iz v a n js k o g s v ij e t a
p r ik a z u je s lik o m k o la : P u tn ik j e u k o lim a ž iv o ta d tm a n u
in d iv id u a ln o m o b lič ju , k o lim a u p r a v lja u m (buddhi), k a o u zd a
m u s lu ž i ra zu m (manas), o s j e t ila su k o n ji, k o je o n o b u z d a v a ,
a s v ij e t j e c e s ta p o k o jo j v o z i. N a taj su n a č in o s j e t ila » u p r e g ­
n u ta « ili » p o d ja r m lje n a « (y u k ta ) u m o m . T u je sa d r ž a n o v a ž n o
s t a n o v iš te , da n ije d tm a n u sp r e z i ž iv o ta , n e g o n je g o v o r g a n
m anas.

B) š v e t ASv a t a r a - u p a n is a d

U Š vetdšvatara-upanišadi n a la z im o o d g o v a r a ju ć i princip, da
b rahm an ili Atman n e m o ž e biti n e p o s r e d n i u z r o k zbivanja.
S tv a r a la c s e n a la z i iz m e đ u n je g a i n a s. T o j e Išvara, prem a

149
 nauci yoge iz toga v rem ena. Na n e ra z re š iv i čvor pojm ova,
koji bi trebali da odrede odnos Išvare p re m a b ra h m a n u i p r e ­
m a n am a samima, o sv rn u t ćemo se ne p o sre d n o u o k v iru Gite.
Srodnost je ove u panišade s G itom na juž a . Dok se s je d n e
str a n e u zaglavlju svakog p ogla vlja G ite spom inje njezin p u n i
naziv kao »upanišada o p je v u (gita) Blaženog Gospoda«, Šve-
ta šv a ta ra -u p an iša d se k a r a k te r iz ir a kao »pokušaj usporedan sa
B hagavad-G itom , uz razliku, da je v rh o v n o božanstvo ovdje
Siva«, dok je u Giti K r iš n a .1
O vdje se ja v lja ju i tri osnovna klasifikaciona te r m in a sam -
k h y e , koji ne potječu toliko iz su p sta n c ija ln e analize kozm i­
čkog zbivanja, koliko iz opisa psihičke atm osfere, koja obavija
njegov tok. To su tri osnovna m o d a lite ta ( g u n a ) : sa ttv a — p r o ­
zirna jasnoća uma, rajas — m a g la osjećajnih i v o ljn ih pobuda,
i tam as — »tama« utonulosti u m a te riju . U u panišadi se ova
tri svojstva spom inju n a jp r ije po svojim b o ja m a (bijelo, c rv e ­
no i crno), a zatim se iznose n jih o v a filozofska obilježja.
Čini nam se, da izraz »psihološki m a te rija liz am « , koji smo
p rije iz nevolje skovali, tek ovdje, u s tr u k t u r a m a koje p r e d ­
sta v lja ju srce klasične in d ijsk e filozofije, nalazi m ogućnost
a d e k v a tn ije g ra z ja šn je n ja, ako naše supstanci ja ln e predodžbe
o sv ije tu zam ijenim o predodžbom o ovim prolaznim i p ro la z ­
nim osjenčanjim a, ne polazeći ni oa »stvaralačkog m laza
života« poput Bergsona, nego od stv a ra la č k e atm o sfe re guna.
U četvrtoj je strofi ove u p a n iša d e n a b r o je n cijeli s t r u k ­
tu r n i o k v ir sistem a sam k hy a:
S v ije t tr e b a sh v a titi kao točak »s je d n im obru č e m u tr i
kruga, sa še snaest kra je va , pedeset prečaka, d v a d e se t pro-
tup re č a k a , šest osmica, povezan r a z n o v rsn im konopom , a
kreće se po b ra z d a m a tr iju cesta, dok ga d v a povoda u za­
bludu vuku«.

O vdje se Išvara shvaća kao o b u h v a tn i glavni obruč. T ri

kruga, koji ga ovijaju, jesu tri g u n a . Š e sn a e st su k r a je v a pet
osjetnih elem enata, p e t osjetila, p e t o rg a n a d je la tn o sti i r a ­
zum (manas). P edeset su pre č a k a p o k r e tn e snage svem irskog
zbivanja, u biti n e g a tiv n e v re d n o te m etafizičkog nez n a n ja ,
zablude i m aye. Š a n k a r a ih klasificira ovako: 5 osnovnih za-

‘ R a d h a k r i s h n a n , o. c ., I, s t r . 511.

150
 b lu d a (n e z n a n je , s a m o lju b lje , lju b a v , m r ž n ja i str a h ), 28 n e ­
sp o s o b n o s ti, 9 n e z a d o v o ljs ta v a , 8 p r o tu te ž a s a v r š e n s tv u . —
D v a d e s e t s u p r o tu p r e č a k a d e s e t o s j e t n ih o r g a n a i n jih o v ih
d e s e t p r e d m e ta . — Š e s t o sm ic a : 1. m a te r ija (prakriti) sa o sa m
u zro k a za p e t m a te r ij a ln ih e le m e n a ta i za tr i p s ih ič k a o r g a n a
(ra zu m — manas-, u m — buddhi- i » s v ije s t o s v o m e ja« —
ahamkdra); 2. o sa m e le m e n a ta , o d k o jih j e s lo ž e n o t ije lo (dh&-
tu); 3. o sa m o b lik a v la s t i n a d so b o m ; 4. o sa m u v je ta b itk a ; 5.
o sa m v r s ta b o g o v a (deva); 6. o sa m v r lin a άίτηαηα. — R a z n o v r sn i
su k o n o p s tr a s ti (kdma) — T r i su c e s te p r a v d a , n e p r a v d a i z n a ­
n je . (P r v a d v a , dharma i adharma, s h v a ć a ju s e č e šć e o b a d v a
k a o p u to v i k o ji v o d e o s lo b o đ e n ju — je d a n p o m o ć u v je r s k ih
p r o p isa i o b red a , a d r u g i s lo b o d n im tr a ž e n je m sp o z n a je , k o je
s e p r iz n a je u p r in c ip u k a o i u b u d iz m u .) — Z a b lu d a je
n e p o z n a v a n je sa m o g a s e b e k a o ćtmana, d o č e g a d o la z i iz d v a
r a z lo g a : d o b r im i z lim d je lim a . (D o b ra n a s d je la v o d e n a p u t
b o g o v a , a n e n a p u t o s lo b o đ e n ja iz k o z m ič k o g z b iv a n ja .)
N e š to j e d n o s t a v n ija j e fo r m u la k la s ič n o g s&mkhya s is te m a
sa 25 b itn ih e le m e n a ta (tattva, d o s lo v n ije : n o s io c i o b ilje ž ja
» to g a tu « , ili is k o n s k e d a to sti):

Odvojen od svjetovnog zbivanja Nasuprot tome, 23 elementa

ostaje transcendentni duhovni osjetnosti razvijaju se iz prin­
princip cipa pramaterije

1. p u ru ša 2. p r a k r iti:
3. um (b u d d h i)
4. individualna svijest
(a h a m -k & ra , »faktor ja«)

5. razum (m a n a s ) 16 —20. pet velikih eleme­

nata (m a h d b h U td n i)
6.—10. pet organa 11.—15. pet or­ 21.—25. pet kvalificiranih
spoznaje: gana djelat­ elemenata (v iše ša )
sluh nosti:
opip govor
vid zahvaćanje
hod
okus izmjena tvari
miris održanje vrste

151
 A h a m k a r a je duševni k valitet, koji ostaje prilično n e r a z ­
ja šn je n u lite ra tu ri. N em a sum nje, da je posrijedi te rm in , koji
odgovara latinskom e p r i n c i p i u m i n d i v i d u a t i o n i s . O davde se
ra z d v a ja su b je k tiv n a i o b je k tiv n a s tr a n a e m p irijsk ih elem e­
nata. 16.—20. su e le m e n ti (eter, zrak, v a tra , voda i zemlja) u
svome »čistom« sta n ju , dok su 21.— 26. ti isti ele m e nti u svo­
jim pojavno z a m je tljiv im oblicima.
D rugi je dio » Š v e ta šv a ta ra -u p an iša d e « posvećen praktičnoj
nauci y o g e . Za m etafizički iskonski stav y o g e čini n a m se
osobito z n a č a jn a XV stro fa na k r a ju prvog odlom ka:
»Kao u lje u sje m e n ju sezama, kao m aslo u v r h n ju , kao
voda u bujici, ta k o se i a tm a n zahvaća u sam om sebi, k a d a
se traži istinski i s prijegorom.«
Ne samo y o g a , nego čitava indijska n a u k a o m editaciji
( d h y d n a ) osniva se na ovome principu. P rito m bi se moglo
s p ra v o m upozoriti da težište leži u riječi »prijegor«, n e samo
u m oralnom , nego i u m etafizičkom smislu. Naš jezik tu im a
izraz, koji odgovara slici iz g a ra n ja je d n a k o kao i riječ, koju
s njim prevodim o — t a p a s .
F r a u w a l l n e r p okušava cijeli klasični razvoj in d ijsk ih filo­
zofskih škola o b u h v a titi iz tr i j u osnovnih vedskih sh v a ć a n ja
o p ra e le m e n tu . Iako na p rv i pogled ovaj pokušaj i suviše
podsjeća na analogiju s g rč k im m išlje n je m i ne odgovara
iskonskom fenom enološkom stavu, koji Indijci nisu n ik a d a
p re v la d a li u svojim k la sifikacijam a »elem enata«, on je ipak
često p ouzdana orije nta c ijska nit. Iz tri v rste p r a e le m e n ta —
voda, d a h i v a tra , F r a u w a lln e r izvodi n a u k u o to k u kozm ič­
kog zbivanja, n a u k u o d t m a n u i n a u k u o m editaciji k ao p la ­
m e n u sagorijevanja. U našem slu č a ju ovaj p oslje dnji izvod
om ogućava vrlo sažet prikaz biti y o g e : »Do spoznaje se đtm a-
na dolazi, kad se osjetni organi pomoću m išlje n ja o d v r a te od
v a n jsk ih pre d m e ta , a d t m a n sine kao plam en. To je tipična
v r s ta spoznaje p u te m y o g e , koja o d g o v a ra s ta r ije m epskom
dobu.«2
Ta spoznaja u odvraćenosti, k a k o se moglo zaključiti već
iz p rik a z a istog proble m a u budizm u, dovodi nas u ovo v r i­
jem e do ra z lik o v a n ja y o g e od aske tiz m a utje lo v lje n o g u t a -
p a s u kao tra p lje n ju . D rastične će se m e to d e v ra titi ka sn ije i u
neke v rste y o g e , no u razdoblju eposa isključivo psihološka *
* O . c., s tr . 293.

152
re d u k c ija osjetnosti odgovara d u h u i m o ra ln im te n d e n c ija m a
vrem ena.
Na pro b le m m d y e u S v e ta š v a ta r a - u p a n iš a d i nije potrebno
da se ovdje vraćam o.

C) MAITRI - UPANIŠAD

M a i t r i ili M a i t r d y a n i y a u p a n i š a d s m a tr a se m la đ o m od
p re th o d n ih po tra g o v im a budističkih u tje c a ja i po tome, što
p oka z uje dalji razvoj pojm ova s d m k h y a - y o g e . O vdje se j a ­
sn ije nego r a n ije o c rta v a važni problem odnosa d u h a od
m aterije.
Za stanovište je u p a n iša d a k a o i za filozofska poglavlja
M a h a b h a r a te k a r a k te r is tič n o u tom pogledu tum a č e n je , koje
je S a n k a r a dao uz de v e tu strofu prvog dijela S v e ta š v a ta r a -
upanišade, da iz v rh ovnog b r a h m a n a proistječu »tri nerođena«
elem enta: duša ( g j i v a ) , bog ( i š v a r a ) i m a te r ija ( p r a k r i t i ) , od
kojih je srednji, p r e m a riječim a upanišade, »svemoćan«, a
d r u g a dva »nemoćna«.
U svom klasičnom obliku s d m k h y a naučava, n a s u p r o t to­
me, iskonski dualizam tv a r i i duha, ne tražeći da ih svede na
z a je dnič ku osnovu. Zbog toga je s d m k h y a za in d ijsk e pojm o­
ve a teistična.3 M a te rija ln i se princip tu naziva p r a k r i t i , a
d u h ovni p u r u š a .
Povijesni ra z v ita k ovih osnovnih pojm ova m ožem o pove­
zati s antro p o m o rfistič k o m n a u k o m Rig-vede o p u r u š i kao
djelom ičnoj e m anaciji b r a h m a n a . U d a ljn je m se raz v o ju ja v ­
lja te n d e n c ija a p s tr a h ir a n ja i od a n tro p o m o rfiz m a i od em a-
nacionizma. Proces a p stra k c ije čiste svijesti u vedantinskoj
filozofiji, o kojem smo već govorili, a koji je doveo do psiho­
loškog m a te rija liz m a, m orao je n e m inovno dovesti i do pojave
čistog dualizm a. Iako m etafizički je d in s tv e n a p o ja v a u in d ij­
skoj filozofiji, s d m k h y a je brzo postala neophodni fenomeno-

s S p o m e n u to o s n o v n o d je lo » S S m k h y a - k firik S « n e o s v r ć e s e u o p ć e n a
p i t a n j e s t v a r a l a č k o g b o ž a n s tv a . N je g o v i k a s n i j i k o m e n t a t o r i z a la z e n e p o ­
s r e d n o u t a j p r o b le m . M A t h a r a i G a u d a p đ d a s m a t r a j u d a s e i š v a r a n e m o ž e
p r e t p o s t a v i t i , j e r p o s to je s a m o d v i j e v r s t e d u h o m o b d a r e n i h b ić a : s lo b o d ­
n a , k o ja n e m a j u v iš e o r g a n a m iš l j e n j a , v o lje i t. d . n i s r e d s t v a p u n a , k o ja
b i im z a to b ila p o tr e b n a , p a s e p o to j r a z r i j e š e n o s t l o d s t v a r a l a č k e d j e ­
la t n o s t i r a z l i k u j u o d s v ih o s ta l ih b ić a , k o j a s u r o b o v i g u n a . — V d ć a s p a ti-
m i S r a s m a t r a , d a s e n a s t a n a k s v i j e t a i p o s lje d ic e d o b r i h i z lih d je la d a ju
b o lje r a s t u m a č i t i b e z h ip o te z e o I š v a r i , s a s t a n o v i š t a o m a t e r i j i p o d r e ­
đ e n o j z a k o n u m o r a l n e u z r o č n o s ti . (U sp . G la s e n a p p , o. c .. s t r . 168.)

153
lo š k i i k a te g o r ija ln i in s tr u m e n t v e d a n tin s k o g m o n iz m a , z a to
j e r j e sv o j a n a litič k i p r o c e s d o v e la d o lo g ič k e k r a jn o s ti, n e ­
v e z a n a n ik a k v im o n to lo š k im p r e tp o s ta v k a m a r e lig ije . P o ja m
puruša a p str a k tn i j e p r e d z n a k ili k a te g o r ija ln i o k v ir za a n a ­
liz u čovjeka. O n s e n e m o ž e id e n tific ir a ti s dtmanom n i po
k v a lit e t i je d n o te i h o m o g e n o s ti, a n i p o k v a lit e t i o b u h v a tn o s ti.
O n j e a p str a k tn a i p r a z n a in d iv id u a ln o s t, t e p o n u ž d i lo g ič k e
p r e tp o s ta v k e m o ra o s t a ti je d in k a u m n o š tv u . S u p r o tn o g ja -
in sk o m p o jm u gjive z a p e tlja n e u k a r m ič k o z b iv a n je , puruša
je u sdmkhyi m ir n i i p a s iv n i p r o m a tr a č , s v j e d o k (sakšin) ili
» p o z n a v a la c p o lja « (kšetragjna), n a k o je m s e v o d i b o r b a za
o p sta n a k .
U o v o j se u p a n iša d i puruša n a z iv a » č in ila c k o ji n e d je lu je « .
U s v ij e t u d je la tn o s ti o n s e o č itu je sa m o k a o s v j e t lo s t ili ča k
k a o o s v ij e t lj e n a zr c a ln a p lo h a o d č ije s e p o v r š in e to z b iv a n je
r e fle k tir a .
K a o š to j e u sv o m č isto m o b lik u sdmkhya a te is tič n a , s lič n o
ta k o o s ta je i yoga u p o v ije s t i in d ijs k e f ilo z o fij e s is te m , k o ji
n ije n e o p h o d n o v e z a n za m o n o t e is tič k e id e je r e lig ij e B h a g a -
v a ta , n e g o p r e d s ta v lja n a jo p ć e n itije u s v o je n i s is te m m e d ita -
c ijs k e te h n ik e , k o ji p r e tp o s ta v lja a n a litik u sdmkhye k a o p s i­
h o lo š k u p o d lo g u .
U M a itr i-u p a n iš a d i n a la z im o , u p o s lje d n je m d ije lu , iz lo ­
ž e n u i tu n a u k u o m e d ita c iji, o d k o je s p o m in je m o sa m o š e s t
g la v n ih sta d ija : r e g u lir a n je d is a n ja , p o v la č e n j e o s j e t n ih o r ­
g a n a iz fu n k c ije , m e d ita c ija , ra z v o j p o s to ja n o s ti m iš lje n ja ,
lo g ič k a k o n tr o la m iš lje n ja , z a d u b lje n o s t. O s lo b o đ e n je se u sp o ­
r e đ u je o v d je s » p a u k o m , k o ji s e p o v la s tito j n iti p e n je u
slo b o d u « .

2. B H A G A V A D - G I T A U O K V I R U m a h a b h A r a t e

B h a g a v a d -G ita j e d io š e s te k n jig e (B h iš m a -p a r v a n ) M a -
h a b h a r a te . S a s to ji se od 18 p o g la v lja i u k u p n o 700 str o fa .
J e d a n o d p r v ih e v r o p s k ih a u to r a , k o ji j e s tu d iju G ite p o ­
č e tk o m 19. s to lje ć a p o s v e tio o s o b itu p a ž n ju , W ilh e lm v o n
H u m b o ld t, p o tv r d io j e o n o, što in d ijs k i n a r o d s to lje ć im a d o ž iv ­
lj a v a u G iti, k a d j e re k a o , da j e to » n a jlje p š a , a v j e r o ja tn o i
j e d in a is t in s k i filo z o fs k a p je s m a u s v im k n již e v n o s tim a , k o je
p o zn a je m o « .

154
 Ip a k , G ita n ije n i je d in o , n i n a jd u ž e f ilo z o fs k o p o g la v lje
u ep o su , a za m n o g e m o d e r n e a u to r e n i n a jz n a č a jn ije . N o u
e s te ts k e p r e d n o s ti, n a k o jim a s e o s n iv a s n a g a n je n o g u tje c a ja
n a n a jš ir e s lo j e v e , n ij e n itk o p o su m n ja o .
N e š to n a m p r o z a ič n ije o t v a r a u v id u p o v ije s n u situ a c iju
k la s ič n i in d ijs k i k o m e n ta to r S a y a n a , k a d k a ž e , d a j e sv r h a
M ah& bh& rate i Pur& na, da u z a k o n e s o c ija ln ih d u ž n o s ti u p u ti
ž e n e i p r ip a d n ik e n a jn iž e k la s e , š u d r e , k o jim a n ije d o p u šte n o
č ita t i V e d e . U to su d o b a » b u d is tič k i s p is i b ili p r istu p a č n i
s v im a , d o k su s v e t e k n jig e b r a h m a n a b ile o g r a n ič e n e sa m o n a
tri v iš e k la s e . T a k o j e n a s ta la p o tr e b a za p e to m V e d o m , k o ja
ć e ta k o đ e r b iti p r is tu p a č n a s v im a .« 4
M a h a b h a r a ta j e sa s v o jih sto tis u ć a s tr o fa n a jo p s e ž n iji e p o s
u s v je ts k o j k n j iž e v n o s ti. » S v a k a d r u g a e p o p e ja , u k lj u č iv š i
H o m e r o v u , u s p o r e đ e n a p o o b u jm u , iz g le d a k a o b r e ž u lja k
u s p o r e đ e n s H im a la jo m .« 5
R a z d o b lje s e e p o s a u in d ijs k o j k n j iž e v n o s ti m o ž e r a č u n a ti
o d p o lo v in e p r v o g tis u ć lj e ć a p r. n. e., p a d o p o lo v in e p r v o g
t is u ć lj e ć a n. e. M a h a b h a r a ta sp a d a u n a js t a r iji s lo j, R&m&yana
u s r e d n ji, a r e d a k c ija r e lig io z n ih e p o sa P u r a n a u p o s lje d n ji
slo j, k o ji n o s i s v a o b ilje ž ja s r e d n jo v je k o v n o g h in d u iz m a .
T e m a j e M a h S b h S r a te r a t iz m e đ u d v a ju o g r a n a k a d in a s tije
Đ h& rata, za k o ji s e sm a tr a , d a s e z a is ta z b io n e g d je u p o s lje d ­
n jim s t o lj e ć im a d r u g o g tis u ć lj e ć a p r ije n a š e e r e . P r e tp o s t a v ­
lja se , d a s e v e l ik i e p o s r a z v io iz s ta r ije g , k r a ć e g p o v ije s n o g
e p o s a o is to j te m i. N a p o č e tk u se d je la k a ž e , d a j e m its k i
a u to r V y đ s a sp je v a o to d je lo n a jp r ije u 24.000 s tih o v a , a z a ­
tim g a p r o š ir io n a 6,0 00.000 s tih o v a , o d k o jih s e j e s a č u v a lo
s a m o 200.000. Z a a u to r a k a k a v j e b io V y& sa u sta r o in d ijs k o j
p r e d o d ž b i, t a k v e d im e n z ije s tv a r a n ja n e iz g le d a j u n e o b ič n e .
V y& si s e p r ip is u je s k o r o s v e , š t o s e sm a tr a o r to d o k sn im i
a u te n t ič n im u s ta r o in d ijs k o j k n j iž e v n o s ti d o u k lj u č iv o Pur&na.
N a jd u ž e j e filo z o fs k o p o g la v lj e u M ah ab h & rati M o k ša d h a r -
m a u X II. k n jiz i. U X V I. s e k n jiz i n a la z i k a s n ij i d o d a ta k G iti,
A n u g itS , k o ja j e z a n im ljiv a p o s p o m in ja n ju m n o š tv a r e lig i-
o z n o - filo z o f s k ih š k o la i n a u k a . E k le k t ič k o j e s t a n o v iš te u o p ć e
b itn o za d u h i p o v ije s n u u lo g u M a h fib h S r a te. *

* R a d h a k r i s h n a n , o. c ., s t r . 482.
' U v o d u p r i je v o d M . K e r b a k e r a na t a l i ja n s k i (»II M ah A b h A rata«, I,
R e a le A c c a d e m la d ’I t a l la , 1933)

155
 Za studij razvoja ideja, osobito u siste m im a s a m k h y a i
yoge značajnija je od G ite M ok šadharm a (»Nauka o oslobo­
đenju«), poglavlje od 7.500 stihova, m je ša v in a kozmoloških,
etičkih, psiholoških i m e ta fiz ič kih sh v a ć a n ja iz p oslje dnjih
stoljeća pr. n. e. — F r a u w a l l n e r s m a tr a ovaj te k st osnovnim
za povijesno p ro u č a v a n je s d m k h y a filozofije.6
Zbog n e u ra v n o te ž en o sti id e jn ih sta ja lišta u filozofskim
dijelovim a eposa, ne m ožem o se ovdje u p u š ta ti u p o ta n ju
analizu tekstova, koji su za povijest filozofije važni kao d o k u ­
m entacija. Z adovoljit ćemo se da n a v e d e m o nekoliko ne v e z a ­
nih misli z na č a jnih za ovo razdoblje. U isti ćemo k om pleks
m a te rija la uk lju č iti i M anuov zakonik, djelo koje po svojim
k v a lite ta m a spada u ovo prelazno doba. Id e n tite t je ovoga
a u to r a još m nogo k o m p lic ira n iji nego id e n tite t Vyase. U Rig-
vedi »otac Manu« stv a ra la c je živih bića, je d n o od na jv iših
božanstava. Indijci su skloni, da »Zakonik« prip išu tom e M a-
nuu. U tom bi slučaju djelo potjecalo iz v r e m e n a s ta r ijih ved-
skih him ni. T ako se općenito p re tp o sta v lja lo početkom 19. st.
Na osnovu jezične i sa d rž a jn e analize, d a n a s se redovno sm a ­
tra, da »Zakonik« spada u r a n o epsko doba. Po svom k a r a k ­
te r u ovo je djelo dharm ašastra ili z b irk a m o r a ln ih m aksim a.
Z a ideološki sta v epske književnosti ovoga doba čini nam
se, da je n a jp r ik la d n ije m je rilo re a kc ija n a a n a rh istič k e s tru je
na stik a asketizm a, m e đ u ko jim a središnji položaj zauzim a
b u dizam .7 Iako nailazim o i na o tv o re n u osudu budizm a, m no- •

• O . C., S tr. 473—474.

» » I n d ija j e o k o 600 g. p r . n . e. p o č e la d a d a j e s v i j e t u n e o b ič n o o s e b u j a n
p r i m j e r : Iz z a p r e p a š t e n j a p r e d n e o d r ž iv o š ć u l j u d s k i h d je la , r o d il o s e u v j e ­
r e n j e , d a j e ž iv o t s a n , v a r l j i v i b o la n , o d k o je g s e m o g u ć e i z b a v iti i r a z ­
b u d i t i p o m o ć u m e d i t a c i j e . U t e ž n j i z a m e d ita c i jo m p r i j e đ e n a j e s v a k a
m j e r a . . . U d o k a z i v a n j u b o la k a o o s n o v e e g z i s te n c ije n i t k o n i j e n a d m a š io
m la d o g k r a l j e v i ć a p le m e n a S & k y a, n a z v a n o g B u d d h a . O n j e v j e r o j a t n o b io
n a j s t r a h o v i t i j i m is lila c n a s v i j e t u . . . D o s l je d n o s t n je g o v e lo g ik e d o s t o j n a
j e d i v l j e n j a . O n a j e o b u z e l a m a s e , ta k o d a s e u je d n o m č a s u i o n s a m
z a p r e p a s tio n a d v la s t i t i m t r i j u m f o m i p o s ta v i o m u g r a n i c u . . . T im je
o g r a n i č e n j i m a B u d d h a v j e r o j a t n o d a o n a j b o l j i d o k a z s v o je g e n i j a l n o s t i . . .
N o b u d iz a m n i j e u I n d i j i b io d u g o t r a j a n . T a k o j e n a » B h a g a v a d — G itu «
p r e š a o z a d a ta k d a o b u z d a v a a n t i s o c i j a l n e t e n d e n c i j e . . .« (U v o d u I I I . k n j i ­
g u K e r b a k e r o v a p r i j e v o d a »II M ah & b h & rata« , R im , 1936) — U s p o r e d im o
o c j e n u s o c ij a ln e u lo g e » R am & y an e« p r e m a R a d h a k r i s h n a n u : »N a n j u se
g d j e k a d a g le d a k a o n a p r o t e s t p r o t i v b u d is tič k o g m o n a š t v a , j e r v e lič a
v r l i n e d o m a ć e g ž iv o ta i p o k a z u j e d a n i j e p o t r e b n o n a p u š t a t i d o m a ć i ž iv o t
z b o g o s lo b o đ e n ja « (o. c ., s tr . 483). — N a s u p r o t to m e j e d n a o d č e s tih
B u d d h in ih iz r e k a g la s i: »D om j e g n o jiš te , ž iv o t a s k e t e b e s k u ć n i k a j e č is t i
z ra k .«

156
go je češći slučaj, da se budističke ideje i principi u eposu
p r e u z im a ju i tu m a č e na drugi način. U p rv o m se re d u sm atra,
da B u d d h in k r ite r ij »srednjega puta« n ije dovoljno dosljedno
p r im ije n je n u njegovoj vlastitoj nauci. P u t asketskog »bes-
kućničkog« života nije sre d n ji put:

»M onaško odijelo, z a v je t šutnje, tr o s tr u k i štap, zdjela za

vodu — sve to sam o zavodi u b ludnju, a ne vodi spasenju.«
(XII, 321, 47)
U »M anuovu zakoniku« hvali se asketizam , ali se kaže, da
se tr e b a odricati samo onih želja, koje su su p r o tn e m o ra ln o m
p o s tu p k u (dharma).

»Askeza je b ra h m a n u sabrano učenje, k šatriji je askeza

zaštita slabih, vaišiji z anat i zem ljo ra d n ja , a u štidri služiti
drugom.«
M onoteistički k u lt Višnua, koji u eposu, a osobito u Giti,
dolazi do afirm acije, cijeni B u d d h u zbog njegova otp o ra p ro ­
tiv k rv n ih ž r ta v a do te m jere, da ga p ro g la šu je za in k a rn a c iju
V išnua.8
I B u d d h in a je re ligija bila religija h e ro ja »lavovskog rika«,
religija k ša trije . U eposu nailazim o na novi z a o k re t u k u ltu
n adčovjeka:
»K rše nje v je rsk ih zakona ne k a lja bogove, a ni h r a b r a d je ­
la ju n a k a , kao što ni v a tr a nije o kaljana, ako se h r a n i n e ­
čistim gorivom .«9
U odnosu p r e m a m o ra ln o m hedonizm u, nalazim o mjesta,
g d je se je d n o sta v n o kaže: »Sva bića žele užitak i n astoje da
izbjegnu bol«,10 dok se d r u g d je p ro b le m p ro d u b lju je , pa se
kaže: »Zelja za srećom ne p r e sta je o stv a r e n je m užitka«. —
» P ra v a ra d o st u k lju č u je bol.« — »N ezadovoljstvo je poticaj
n a p re tk u .« I t. d.u A nailazim o i na izreku: »Ne čini drugim a,
što ne želiš da se tebi učini!« — U »M anuovom zakoniku« n a ­
lazimo i m etafizičko p r o d u b lje n je p ro b le m a u riječim a: »Pod- ·*•

• U sp . R a d h a k r i s h n a n , o. c ., s t r . 491, 1 v e ć c i t i r a n i s t a v C o o m a r a s w a m y a
(p o g l. I, 4.).
• » B h & g a v ata « , X , 33. 26—29.
*· » S a n t ip a r v a « , 139, 61.
11 » V a n a p a rv a « , 233.4; » S a b h ž p a r v a « , 55. 11.

157
r e đ e n o s t d r u g im a je u v ije k b o ln a , a p o d r e đ e n o s t s a m o m e s e b i
j e u v ije k s r e ć a .« 11

M o k ša d h a r m a z a la z i d u b lje o d G ite u f ilo z o fs k u p o z a d in u

s & m k h y e i y o g e , p a m je s tim ič n o d a je e s te ts k i i m is a o n o sa ž e te
iz r a z e p s ih o lo š k e p o z a d in e m e d ita c ijs k o g p r o c e sa , k o je je
v r ije d n o is ta k n u ti:

»K ao š to s e k a p v o d e k o tr lja p o lis tu n a s v e s tr a n e , t a k o
j e i s m iš lje n je m . S v e i k a d s e s m ir i za tr e n u ta k , k a d s e
p u te m m e d ita c ije z a u s ta v i, p o n o v n o s e iz m ič e za tr a g o m
v je tr a , p a s e s v je tr o m m o ž e i u s p o r e d iti.« (X II, 195, 12)

Z a to ra zu m tr e b a d a u v u č e o s j e t ila , » k a o k o r n ja č a s v o je
u d o v e « . (G itfi, II, 58)

» N e s m ije s e z a h v a t iti z v u k u h o m , n i d o tic a j k o ž o m , n i

o b lik o k o m , n i o k u s je z ik o m , a tr e b a s e su z d r ž a ti i o d o s je ta
n ju h a .« (X II, 195, 6)

» A k o o d p e t o s j e t ila sa m o n a je d n o m e n a s ta n e p u k o tin a ,,
ta d o tje č e sp o z n a ja k a o v o d a k r o z d o n ji k ra j c ije v i.« (Isto ,
str o fa 15)

» L u č n a m u m a o s v j e t lj a v a đ t m a n k a o s t v o r it e lja s v ij e t a ,
o n k ra j v e lik e ta m e , ta m o m n e z a h v a ć e n .« (X II, 308, 23)

T ije lo o d p s ih ič k e m a te r ij e iz v la č i y o g i u m e d ita c ij i iz
g r u b e t je le s n o s t i » k a o ta n k u v la t tr a v e iz g r u b lje g o m o ta č a .«

3. DRAMATSKA RADNJA U GlTI

F ilo z o fs k a a k tu a ln o s t G ite , p a č a k i n je n a r e la t iv n a id e o lo ­
šk a z a o k r u ž e n o s t, n e s u m n jiv o j e e f e k t d r a m a ts k o g v r h u n c a ,
n a k o je m se Git& p o ja v lj u je u r a d n ji M ah& bh& rate. P o v ij e s t
j e p o tv r d ila , d a su p r v a d v a p o g la v lja , k o ja s u jo š č v r s to u r a -
š t e n a u tu r a d n ju e p o sa , o s ta la n a jz n a č a jn ija . F ilo z o fs k i je
p r o b le m G ite n a jv e ć i m o r a ln i p r o b le m č o v j e č a n s tv a — p r o ­
b le m č o v je k a u p r v o m b o r b e n o m z a m a h u . *

** »Pandlt«, 1171.

158
 » O ru žje j e u z a m a h u b ilo , A r g ju n a j e v e ć n a p e o lu k .«
N iš a n e ć i, p o g le d m u z a p n e , z a u s t a v lj e n m iš lju :
»D a p o g le d a m t e r a tn ik e , p o s tr o je n e , ž e lj n e b o rb e!
S k im e tr e b a d a s e b o r im , s tu p a ju ć i n a p o p r ište ? «

I z v a n ž iv o tn ih s lu č a j n o s ti i iz v a n u č e n ih fo r m u la c ija , k o je
v r ije m e d o g a đ a jim a d a je i u z im a , b it s v ij e s ti, k o ja s e b u d i u
to m tr e n u tk u , o s ta je n e ta k n u ta , da s e tu , » p o d ije lje n o u d v ije
v o jsk e « , n a la z i p le m e » o č e v a i p r a o č e v a , u č it e lja i u ja k a , p r i­
j a te lj a i t a z b in e « .13

Iz p r v e p o z a d in e o v e n e p o s r e d n e z b ilje u z d iž e s e p r o b le m
m o r a ln o g o p r a v d a n ja , u p o č e tk u k a o je d v a p r im je tn o o s je n ­
ča n je o s n o v n o g c r te ž a . Iza p o m is li, k o ja m u s e p r v a n a m e ć e
k a o p rir o d n a :

»D a z a tr e m o s v o j e p le m e , k a k o b i s e u sr e ć ili? «

— A r g ju n a o sje ć a , d a m u j e » d u h p o m u ć e n « i » tije lo o b a m r lo «
od n e m o ć i, d a n ij e sp o so b a n d a r ije š i sv o j n a d lju d s k i p r o b le m
b ez p o m o ć i i v o d s tv a b o ž a n s k o g u č it e lja K r išn e , in k a r n a c ije
V išn u a .
K r iš n a o d g o v a r a sa s m ije š k o m i p o la z i od is to g u tis k a o
» o č e v im a i p r a o č e v im a . . . «, p a p o o p ć a v a ju ć i tu m isa o , iz
n je n e u n iv e r z a ln o s ti iz v o d i s u p r o tn e z a k lju č k e , k o ji tr e b a da
v r a t e s m je lo s t i ja s n o ć u p o g le d a A r g ju n i:

»Z naj d a j e n e u n iš t iv o s v e o v o š to tu p o sto ji!

U n iš t it i n e is c r p n o n ije n i u č ijo j m o ći.«
» N i p o g in u le n e ž a li m u d r a c n i n e p o g in u le .«

'* O I n t e r p r e t a c i ja m a o v e p o la z n e s c e n e u m o d e r n o j I n d ijs k o j fil o z o f iji

u s p . p o s l je d n ji o d s je č a k o v o g p o g la v lja . R a z lik e u ile d lf i . m a o c je n ju je
S r l A u r o b ln d o G h o se u s v o ji m » E s e ji m a o G Itl« o v a k o : »U t u m a č e n ju
G lt e p o s t o j i m e t o d a , p r e m a k o jo j n e s a m o o v a e p iz o d a n e g o č it a v a
M ah A b h A rata p o s t a je a le g o r ijo m u n u t r a š n je g ž iv o ta 1 m o d n o s i s e v lS e n a
n a S a s p o l ja S n ja l j u d s k a d je la , n e g o s a m o n a b o r b e d u š e 1 s n a g e k o je s e
u n a m a b o r e z a p r e m o ć . T o J e s t a v k o ji n e o p r a v d a v a n i o p ć i k a r a k t e r ,
a n i Je z ik e p o s a . . . G lt a J e p is a n a J a s n im r i je č i m a 1 ž e li d a r i je š i v e lik e
e t ič k e 1 d u h o v n e te S k o ć e , k o je s e p o j a v l j u j u u lju d s k o m ž iv o tu . N ije
o p r a v d a n o t r a ž i t i s k r i v e n i s m is a o u t o j n e p o s r e d n o j m is li 1 Iz r a z u , n iti Ih
i s k r i v l ji v a t i z a t o d a b i p o s lu ž ili n a S o j f a n t a z i ji . I p a k 1 o v o s h v a ć a n je s a ­
d r ž a v a d io Istin e , z a t o J e r o k v ir u k o je m J e I z r a ž e n a n a u k a G lte , la k o
n ije s im b o lič a n , I p a k J e b e z s u m n je t ip ič a n .«

159
 O davde K rišn in a n a u k a prelazi postepeno u d ijalektiku,
koja nas podsjeća na Zenonove dokaze:
»Za n e b ita k b iv a n ja nem a, ni n e b iv a n ja za bitak.
Tko zbilju prozre, jaz vidi s obje str a n e neprem ostiv.«
Zato:
»Tko misli: je d a n ubija, a d ru g i gine ubijen,
taj se vara. N it u b ija itko, niti je ubijen.«

Tako u d ru g o m poglavlju K rišn a r a z ja š n ja v a A rg ju n i

n a u k u o s v e o b u h v a tn o m b ra h m a n u i đ tm a n u , a zatim prelazi
n a r a z la g a n je s d m k h y e i yoge. P r i tom e se još ne misli na
konačne filozofske teorije. U početku s d m k h y a znači raz u m n o
rasu đ iv a n je , a yoga etički u sm je re n u djelatnost. N a u k a o
yogi tr e b a da pom ogne A rgjuni, da se oslobodi »spona kar-
mana«. D ru g a polovica drugog poglavlja, gdje se r a s p r a v lja
o tome, sadrži srž etičke n a u k e Gite. To je n a u k a o v l a s t i ­
t o j dužnosti i n a u k a o n e z ainteresiranoj dje la tn o sti (sva-
d harm a i n iškdm akarm an).

A) SVADHARMA

N ajviše dobro v e d a n tin sk e m etafizike jest: apsolutni bitak,

a psolutna svijest i a psolutna dobrobit (sać-ćid-đnanda). Etički
ideal u tom o k v iru spada u o stv a re n je sddhune ili discipline
p ra k tič n o g uma, čija fu n k c ija nije isključivo etička, nego služi
m etafizičko-religioznom oslobođenju. Dužnost, k o ju iz v rša ­
vam o u tu s v rh u n e m a samo m o ra ln i smisao, a do b rim se
dijelom može sh v a titi kao form alno sredstvo. U tim je osobi­
n a m a pojm a dha rm a opasnost krivog sh v a ć a n ja iz z apadne
filozofske pe rspektive.
K ritič a ri su K a n to v e etike dovoljno ja sn o istakli, da etika
čiste dužnosti ne m o ra biti i ostati nu ž n o samo e tik a indivi-
dualističkog form alizm a, nego da može ta k o đ e r postati p o d ­
logom k r a jn je sociološke h e teronom ije. Već smo istakli u n i­
verzalni i a p s tr a k tn i sm isao budističkog pojm a dharm e. U
G iti se najviše približavam o o b rn u to m , sociološkom a spektu
toga pojma. N aglasak te r m in a ovdje leži n a oznaci sva- »svo­
ja«. Etički problem G ite glasi: Što znači vršiti s v o j u d u ­

160
žn o st? K o je su n je n e o s n o v e i g r a n ic e ? — P r v o p ita n je sp a d a
u p o d r u č je s a m k h y e — a n a liz a d je la tn o s ti, a d r u g o u p o d r u č je
y o g e — z a in te r e s ir a n o s t za d je lo .
D a s g u p ta n a la z i o v d je p a r a le lu , k o ja b i s e d a la p r o te g n u ti
i n a s p o m e n u ti id e a l n a jv iš e g d o b ra , u u sp o r e d b i sa s h v a ć a ­
n je m P la to n a , d a j e » k r e p o st p r a v e d n o s ti z a je d n ič k o d ob ro,
k o je s v a k a k la s a tr e b a da o s tv a r i p u te m s v o jih p o s e b n ih d u ­
ž n o s ti« .14 U G iti se p o d » v la stito m « d u ž n o šć u m is li u p r v o m
r e d u n a k a s tin s k u d u ž n o st. P r i to m e ju n a k e p o sa , A r g ju n a ,
za k o je g a s e p r o b le m p o s ta v lja , n e p r e d s ta v lja te k je d a n lik
s o c ija ln e d u ž n o sti, n eg o , k a o k ša tr ija , s im b o liz ir a tu d u ž n o s t u
n je n o m n a jiz r a z itije m i n a jč iš ć e m o b lik u .
» A r g ju n a j e č o v je k d je la , a n e č o v je k sp o z n a je . O n je
b o ra c, a n ik a k o p ro ro k n i m is lila c . O n u G iti u t j e lo v lju je d u h
d je lo tv o r n o g č o v je k a , k o je g a u n a jo štr ijo j i n a jž e šć o j k r iz i
s š m o to d je lo d o v o d i n e p o sr e d n o p red p r o b le m lju d sk o g a ž i­
v o ta i n je g o v e p r iv id n e n e s p o jiv o s ti s d u š e v n im sta n je m , p a
i s id e a lo m is k lj u č iv o e tič k o g s a v r š e n s t v a .« 15*
O v d je se v id i sp o m e n u to s h v a ć a n je a u to r a G ite o » sr e d ­
n je m p u tu « , k o je se s u k o b lja v a s b u d is tič k im , a jo š o š tr ije
sa g ja in s k im id e a lo m a h i m s e ili n e n a n o š e n ja b ola: » K a k o g o d
ž iv io č o v je k , k a o a s k e ta ili k a o p u s tin ja k , n e m o g u ć e m u j e da
p r o v o d i p r a v ilo n e n a n o š e n ja b o la p r e m a sv im ž iv im b ić im a
d o k r a j n o s t i . . . N e sa m o k r e p o s t n e n a n o š e n ja b o la , n e g o isto
ta k o i s v e o s t a le k r e p o sti, m o g u s e p r o v o d iti sa m o u m je r e n o
i u g r a n ic a m a s ta n o v iš ta p r o sje č n o g z d r a v o g r a z u m a . . . « 1β
Š to je , u o sta lo m , sm isa o d je la tn o s ti u d u h u n a jv iš e g d o b ra
y o g a - s d d h a n e ? » D je la tn o s t j e p o ž e ljn a je d in o k a o o b lik o s t v a ­
re n ja se b e s a m o g a .« 17 N a jv e ć a j e k r e p o st u o v o j e tic i d u ž n o sti
» is to v e tn o s t« ( s a m a t v a ) , » v e lik i id e a l, k o ji G ita n ik a d a n e
p r e s ta je is t ic a ti« .18 T a k o s e e le a tiz a m , k o ji n a s j e u sv o jim
p r v im k o z m o lo š k im a r g u m e n tim a p o d sje ć a o n a Z e n o n o v u e r i-
stik u , p r o d u b lju je u k a s n ijim p o g la v ljim a u n a u k u o m e d i­
ta c iji.

14 O . c ., II . k n jig a , s tr . 506.
11 A u r o b in d o , o. c ., II , 1. O v i s u e s e ji p o r e d a n i ta k o d a s lije d e p o g la v lja
G ite . J e d n o m p o g la v lju G ite o d g o v a r a ju o b ič n o p o d v a e s e ja . Z a to ć e m o
o v d j e c i t i r a t i p o g la v lje G ite , a za n jim d io e s e ja k o ji s e n a n je g a o d n o s i.
“ D a s g u p ta , II , 508.
15 lb ., 515.
" lb ., 511.

11 » F ilo z o f ija is to č n ih n a ro d a * i.
161
 M o r a ln i o d n o s p r e m a d je la tn o s t i tr e b a d a p r o iz la z i iz a n a ­
liz e d je la . »T k o sm a tr a , d a j e d je lo tv o r n o s t is k lj u č iv o s v o j s t v o
dtmana, taj n e v id i to č n o , n e g o s e v a r a .« (X V III, 16)
N a isto m se m je s tu k a ž e , d a j e d je lo p r o iz v o d p e t č in ila c a :
t je le s n e o sn o v e , s u b j e k tiv n o g č in io c a , r a z n ih m o to r n ih o r g a n a ,
ra z n ih v r s ta d je la tn o s ti i b o ž a n s k o g u d je la .
R ije č daiva, k o ju sm o p r e v e li k a o » b o ž a n sk i u d io « , m o ž e
da im a n iz z n a če n ja , p o č e v š i od I š v a r e , p a d o » p u k o g slu č a ja « .
O v a k v a j e fo r m u la c ija k a r a k te r is tič n a za r a z v o j sdmkhya
filo z o fij e n a o v o m s tu p n ju jo š n e p r o č iš ć e n o g d u a liz m a . N e k o ­
lik o n a jz n a č a jn ijih m je sta u G iti v e z u j e s e za o v a k a v sta v :
» P u to v i su d je la tn o s ti n e s h v a tljiv i.« (IV , 17) O n i su k a o
d ž u n g la k ro z k o ju tr e b a p r o d r ije ti, d a s e iz iđ e n a č istin u .
»Z ato s e sa m o d je la tn o š ć u i d je lim a , a n e p a s iv n o š ć u d o la z i
d o sp o z n a je o o slo b o đ e n ju .« 19 U to m j e s m is lu id e ju karmana
p o tp u n o ja s n o d e fin ir a o B e r g so n , k a d j e r e k a o , d a j e d e t e r ­
m in a c ija a k c ije lo g ič k i s h v a tljiv a sa m o u r e tr o s p e k tiv n o m
sm je r u . P o o v o j j e sr e d išn jo j id e ji karma-yoge k a o p u t o s lo ­
b o đ e n ja p o sta la G ita e v a n đ e lje m o s lo b o d ila č k o g p o k r e ta m o ­
d e m e In d ije , k a k o za o n e , k o ji su p r o p o v ije d a li o r u ž a n u
r e v o lu c iju , ta k o i za e k s tr e m n e p r is ta š e g j a in s k e ahimse, m e ­
đ u k o je j e sp a d a o G a n d h i.
»U s v a tri s v ije ta n e p o sto ji n išta , o s in e P r itin ,
š t o j e m e n i d u ž n o st iz v r š iti, n iš ta š to n is a m p o s tig ’o,
n iš ta š to p o s tić i tr e b a m , p a ip a k k r e ć e m o b r u č s v ih tih
d je la .« (III, 22)
T a k o k a ž e b o g K r išn a A r g ju n i.
Š to s e v iš e p r o šir u je , u f ilo z o fs k im in te r p r e ta c ija m a ,
»p olje« (kšetra) m a te r ije (prakriti) na p o d r u č jim a o s je tn ih i
p s ih ič k ih k v a lit e t a , š to d a lje n a p r e d u je r a c io n a ln a a n a liz a , to
n e ja s n iji p o s ta ju p u to v i p r a k tič n e d je la tn o s t i u in d ijs k o m ,
k a o i u sv a k o m d ru g o m k a sn ije m o b lik u r a c io n a liz m a . Sdm-
khya-yoga j e u b iti f ilo z o fija r a s c je p a lju d s k e lič n o s ti. U
o v o m ra z d o b lju , g d je s e v e ć p r ib liž u je m o r a c io n a ln o m z a o k r u -
ž e n ju sis te m a , ta j r a s c je p z a la z i u p o s lje d n ja p o d r u č ja tr a n s -
c e n d e n ta ln o s ti dtmana. P r i to m e j e n a jk a r a k te r is tič n ije , da
se c ije la p r o b le m a tik a dtmana f o r m u lir a s p e r s o n a lis tič k o g
s ta n o v iš ta . U sv o m se n a jv iš e m m e ta fiz ič k o m s m is lu dtman* ·
*· A u ro b in d o , IV , 2.

162
id e n tific ir a s v r h o v n im i s v e o b u h v a tn im purušom (puruiotta-
ma ili paramdtman-puruša). U lju d s k o j s e lič n o s ti n e m a te r i­
ja ln i e le m e n t puruše c ije p a jo š n a » p r o m je n jiv i« (kšara) i
» n e p r o m je n jiv i« (akšara). P r o m j e n jiv i d io lič n o s ti v e z a n je
za n iž u p r ir o d u m a te r ija ln o g » p o lja « , u ž iv a p lo d o v e gund i
tim e p r o u z r o k u je n o v a r a đ a n ja u d o b r im ili z lim tije lim a .
N e p r o m je n j iv i d io o p is u je G ita (X III, 23) o v a k o :
» P r o m a tr a č , k o ji o d o b r a v a , p o d r ž a v a i u ž iv a , sv e m o ć n i
g o s p o d a r i n a jv iš i dtman n a z iv a s e u o v o m e t ij e lu tr a n s c e n -
d e n tn i puruša.«
P s ih ič k i o r g a n i e m p ir ijs k e lič n o s ti — manas (ra z u m ), aham-
kara (» fa k to r ja« k a o t r a n s c e n d e n ta ln i su b je k t) i buddhi (um )
— s m a tr a ju se r e d o v n o o b je k tiv ir a n o m tv o r e v in o m d u h a i
u b r a ja ju s e u p o lje o s je tn e m a te r ije .
U to m k o m p le k s u p o jm o v a » G ita p r iz n a je su k o b iz m e đ u
v iš ih i n iž ih o b lik a n a š e g a ja « .20 G r a v ita c ijs k a e n e r g ij a m a te ­
r ije p o tje č e iz gund i d je lu j e p o m o ć u n iž e g a ja . V iš e ja o s ta je
p ri to m e p a s iv n o u sv o jo j o s n o v n o j u lo z i » sv je d o k a « ( sdkšin).
P r is u t n o s t s e to g a v iš e g ja g d je k a d u v iđ a m e d ita t iv n o , g d je -
k a d a p u te m f ilo z o fs k e s p o z n a je , a g d je k a d u m o r a ln o m n a ­
p o ru . — D o ž iv lja j j e te n e p o k o le b iv o s ti iz v o r n o m o r a la n :

»U r a d o sti i u b o lu , u d o b itk u i g u b itk u ,

u p o b je d i i p o r a z u je d n a k b u d i, r a v n o d u ša n !« (II, 38)

T a k o n a s a n a liz a o d n o sa lič n o s ti i d je la d o v o d i d o d r u g e
o s n o v n e e t ič k e id e j e G ite : niškdmakarme (n e z a in te r e sir a n e
d je la tn o s ti).

B) NISKAMAKARMA

R e k li sm o , d a j e k r a jn ji c ilj o v e e t ik e d u ž n o s ti o s tv a r e n je
s v o j e v la s t it e b iti u m e ta fiz ič k o m sm islu .

» S m a tr a j v a ž n im sa m o d je lo , a n ik a d a n je g o v p lo d !
P lo d n e k te n e ru k o v o d i, a n i n e m a r , n e g o rad!« (II, 47)

S a s t a n o v iš ta yoge, n e sa m o d a v r ije d n o s t d je la n e le ž i u
n je g o v o j v la s tito j s v r h o v ito s ti, n e g o s e m o ž e z a s n iv a ti i
o p r a v d a ti j e d in o n a d ru g o j s tr a n i s v o g d ija le k tič k o g jaza:
d je la tn o s t j e v r ije d n a sa m o to lik o , k o lik o v o d i d o p o stig n u ć a

μ D a s g u p t a , Π , 466.

163
id e a la n a p u šta n ja s v o g v la s t it o g k a u z a ln o g k r u g a . D o p ita n ja
0 p r a v o m sm islu d je lo v a n ja d o la z im o te k p o sr e d n o , o d p ita ­
n ja o p r a v o m s m is lu n e d je lo v a n ja . N e d je lo v a n je n e m o ž e b iti
lj e n č a r e n je n i p a siv n o s t. Y o g a j e n a p o r i » iz g a r a n je « . » N e
d je lo v a ti« u e tič k o m s m is lu z n a č i d je lo v a ti » b ez n a d e u n a ­
g ra d u « . Z a to j e » d je lo n e iz m je r n o n iž e od sp o z n a je « , z a to j e
» y o g a n e z a in te r e sir a n o st« . U o k v ir u u ž e p r o b le m a tik e G ite
o v a j iz v o d n ije u v ije k d ija le k tič k i s a v r š e n . M n o g e s e p r o tu ­
r je č n e tv r d n je s h v a ć a ju k a o n a k n a d n i u m e c i. N o in d ijs k i m i­
s lio c i n is u n ik a d a p o s u m n ja li u id e a ln u lo g ič k u m o g u ć n o s t i
sn a g u o v o g a o sn o v n o g iz v o d a .
» S p e c ifič n o s t je G ite , d a t e ž i s v a d je la liš it i m o r a ln o s ti n a
taj n a č in , d a p r e s ije č e v e z e , k o je s j e d in ju ju d je lo s o n im , k o ji
g a vrši.«*1
Z a o v a j stu p a n j a s k e ts k e in s t r u m e n t a ln o s ti e tik e , fo r m a ­
liz a m s v a d h a r m e u k a s tin s k o m s is te m u s o c ija ln o g m o r a la
p r e d s ta v lja n a j id e a ln i je u v je te , k o ji s e m o g u z a m is liti. N o
Git& n e g le d a n a o v a j p r o b le m p r v e n s t v e n o sa s t a n o v iš ta
y o g e . S v r h a je n je n o g a u to r a , d a s v ij e s t o d ija le k tič k o j n e r a -
z r e š iv o s ti d je la n a g la s i d o k r a jn jih g r a n ic a , z a to d a b i sp a sio
u n u tr a š n ju i n e p o sr e d n u v r ije d n o s t d je la k a o o s n o v e s o c ija l­
n o g o z d r a v lje n ja . M e ta fiz ič k i j e d je lo v a n j e n u ž d a n o b lik n e ­
d je lo v a n ja . N o m e t a fiz ič k i je , s d r u g e str a n e , z a d o v o ljs tv o
p o je d in c a , n je g o v o m e t a fiz ič k o d o s tig n u ć e m o g u ć e je d in o
o n d a , k ad » p o je d in a c p r e s ta n e s m a tr a ti s e b e n e z a v is n im č in i­
o ce m . . . D u h j e u č o v je k u z a d o v o lja n je d in o k a d v id i d u h u
s v i j e t u . . . a G ita p r iz n a je d a m i p o d je lim a stu p a m o u o d n o s
p rem a o sta lo m svijetu.«** — A k o j e άίτηαπ u n iv e r z a ln iji od
lič n o s ti p o je d in c a , o n d a n je g o v o o s t v a r e n je m o r a p r o la z iti
p u te m lju d s k o g z a je d n iš tv a , o n d a su y o g a i k a r m a n d o k r a ja
n e o d v o jiv i.
O v a je d ija le k tik a is k lj u č iv o s v o j s t v o G ite . F ilo z o fija y o g a
u sv o m j e k la sič n o m o b lik u e k s tr e m n a f ilo z o fij a n e d je lo v a n j a
1 p o v u č e n o sti. T a j e v e lik a r a z lik a d a la p o v o d a u n o v ij e d o b a
n a jp r ije in d ijs k im a u to r im a , d a is tr a ž u ju , u k o jo j j e m je r i
G it š b ila pod b u d is tič k im u tje c a jim a .”

" D a sg u p t a , lb ., 507.
n R a d h a k r ls h n a n , o. c ., 566.
“ U p o t a n ju a n a liz u o v o g p i t a n ja z a la z i D a s g u p t a (o. c ., s t r . 493—514),
c i t i r a j u ć i j o š n e k e n o v ije I n d ijs k e a u t o r e , k o ji s u s e b a v ili o v im p r o b le ­
m o m . O so b ito j e v r i je d n a t e r m in o lo š k a k o m p a r a t iv n a a n a liz a .

164
 F o r m a ln e p r o tu r je č n o s ti u k n již e v n o j s t iliz a c iji G ite , k o je
sm o sp o m e n u li, o d ra z su r a s p la m s a lih s o c ija ln ih p r o b le m a ,
k o ji tu d o la z e n a p o v r šin u , m n o g o v iš e n e g o o s n o v n e filo z o f ­
s k e k o n c e p c ije . T a p r o b le m a tik a z a h v a ć a i m o d e m e in d ijs k e
m is lio c e i id e o lo g e . O d v r e m e n a p o z itiv iz m a d o d a n a s, s v i in ­
d ijs k i m is lio c i tr a ž e iz r a z s v o g v la s t it o g s ta n o v iš ta p u te m
k o m e n tir a n ja G ite .
D o v o ljn o j e p o s ta v iti sa m o je d n o p ita n je : J e li Git& k o n ­
z e r v a t iv n o ili r e v o lu c io n a r n o d je lo ? — p a d a s h v a tim o , v e ć
n a t e m e lj u d o s a d a š n je g p r ik a z a n je n ih g la v n ih crta , u k o jo j
s u m je r i m o d e m i k o m e n ta to r i m o g li u s p je ti d a k o m p lic ir a ju
d ija le k tič k i sk lo p n je n ih o s n o v n ih id e ja .
T a k o j e G ita p o sta la zr c a lo filo z o fs k ih s tr u ja n ja u m o d e r ­
n o j In d iji, jo š u v e ć o j m je r i, n e g o š to j e to b ila u S r e d n je m
v ij e k u . P r i to m e se j a v lja j u p r e lim in a r n a p ita n ja o to m e , da
li j e e p sk a ra d n ja te k slu č a jn o i s im b o lič k i v e z a n a za M a-
h a b h a r a tu , ili j e b it f ilo z o fij e r e a lis tič k i z a v is n a od d r a m a tsk e
s itu a c ije ; ili p ita n j e o r e lig io z n o -m e ta fiz ič k o m k a r a k te r u sp o ­
z n a je , k o ju p r io p ć u je b o g K r išn a s v o m e slje d b e n ik u . Z a u z i­
m a n je m s ta v a o tim p ita n jim a m o d e m i f ilo z o f o d r e đ u je sv o j
s t a v p r e m a tr a d ic iji i p r e m a m o g u ć n o stim a v e z iv a n ja s p e c i­
fič n ih in d ijs k ih k a te g o r ija m iš lj e n ja sa s ta v o v im a s u v r e m e n ih
z a p a d n ih š k o la . Z a lič n o s ti in d ijs k ih m is lila c a n a p r ije la z u
iz m e đ u 19. i 20. s t o lje ć a d o ž iv lja j G ite r e d o v n o z n a č i p r ije lo m
ili s in t e z u v la s t it o g in te le k t u a ln o g sta v a .
P r ije n e g o š to p o k u ša m o d a ti k r a tk u s lik u m o d e m e in d ij ­
s k e filo z o fij e , u k o lik o j e s k o n c e n tr ir a n a o k o o v e p o v ije s n e
te m e , o s v r n u t ć e m o s e n a n je n e n a js la v n ij e s r e d n jo v je k o v n e
tu m a če .

4. KLASIČNI KOMENTARI
A) SANKARA

S a n k a r a (ili S a n k a r d ć d r y a , » u č ite lj Š .« , k a k o s e o b ič n o
n a z iv a ) b io j e n a jv e ć i in d ijs k i filo z o fs k i d u h p o s lije G o ta m e
B u d d h e . O b ič n o s e sm a tr a , d a j e ž iv io 788.— 820. g ., a p r e m a
n e k im n a jn o v ij im is tr a ž iv a n jim a b liz u 200 g o d in a p r ije . N je ­
g o v j e k o m e n ta r , G U & -b h d š y a , p o v ije s n o v a ž a n p r v e n s tv e n o
z b o g to g a , š to j e to d o sa d n a js ta r iji s a č u v a n i k o m e n ta r , g d ie
n ij e p r e s k o č e n a n ije d n a r ije č iz v o r n o g te k s ta k o ji k o m e n tir a ,

165
ta k o d a j e u je d n o i n a js ta r ija p o u z d a n a r e d a k c ija G ite . S a n ­
k a ra s e p o z iv a n a n e k e r a n ije k o m e n ta r e , s k o jim a p o le m iz ir a ,
n o n jih o v n a m t e k s t iz v o r n o n ije v iš e p o z n a t.
K a o i o s ta li k o m e n ta to r i, S a n k a r a n a s to ji d a G itu r a s tu ­
m a či u s v ij e t lu v la s t it e filo z o fij e . P r i to m e n a m n o g im m je ­
stim a , o so b ito n a o n im a , k o ja s m o o v d je is ta k li, d o la z i u
o tv o r e n u o p rek u s te k s to m G ite .
S a n k a r a iz v o d i p r v e n s t v e n o iz u p a n iša d a , k o je j e k o m e n ti­
rao, sv o j s is te m advaita-veddnta, ili v ed & n tin sk i a p s o lu tn i
m o n iz a m (advaita z n a č i d o s lo v n o » n e -d v o js tv o « ), id e a liz a m
k o ji je , m e đ u o s ta lim , is k r is ta liz ir a o o n a j p o ja m mdye k a o
ilu z o r n o s ti fe n o m e n a ln o g s v ij e t a , k o ji s e k a s n ij e r e d o v n o
o z n a č a v a tim te r m in o m . V e ć tu m o ž e m o u s ta n o v it i, d a s e u
G iti iz ra z mdyd ja v lja s a m o tr i p u ta i to u g la v n o m k a o s in o ­
n im za te r m in guna, d o k j e k o d S a n k a r e mdyd je d a n o d t e ­
m e ljn ih p o jm o v a c ije lo g a f ilo z o fs k o g s is te m a . T a k o j e i s p o j­
m o m avidyd (m e ta fiz ič k o n e z n a n je o p r a o s n o v u s v ij e t a ) , š to
j e u z r o k ilu z ij e o p o d v o je n o s ti s u b je k ta i o b je k ta . O to m e
sm o iz r a z u v e ć g o v o r ili, o s o b ito u b u d iz m u . U G it i se , m e đ u ­
tim , te r m in avidyd u o p ć e n e p o ja v lju je .* 4
S a n k a r in a j e n a u k a intelektualizam, k o ji p o s te p e n o , a li
p o tp u n o z a b a c u je o s n o v n u te o r iju karmana u G iti. R e v o lu ­
c io n a r n o st S a n k a r in a , a k o s e ta k o m o ž e n a z v a t i s t a v n a jk o n -
t e m p la t iv n ij e g id e a lis tič k o g filo z o fa , iž iv lj a v a la s e u d o g m a t­
sk oj b o rb i p r o tiv b r a h m a n s k o g s h v a ć a n ja o ž r tv i k a o » d je lu «
u n a jid e a ln ije m s m is lu , k o je v o d i k o s lo b o đ e n ju . Z a n je g a j e
o s lo b o đ e n je č is ta s p o z n a ja ilu z ij e o z b ilj n o s ti fe n o m e n a ln o g
s v ije ta . O d n o s iz m e đ u p o s to ja n o g » sv je d o k a « i l i a p s o lu tn o g
»ja« i n e p o s to ja n o g to k a z b iv a n ja , n e m o ž e b iti o d n o s n ik a k v e
z b iljs k e v e z e ili u z r o č n o s ti, n e g o m o r a b iti o d n o s n e a d e k v a t ­
n e n a d r e đ e n o s ti (adhyasa) ili tr a n s c e n d e n ta ln e ilu z ij e r a z u m a ,
s lič n o k a o k o d K anta,*" jo š s lič n ije k o d B e rg so n a .* · 14

14 Usp. D asgupta, lb., str. 479. 1 499.

■ P o čiv a ju ći se oso b ito na ran ije sta v o v e S ch op en h au era 1 D eu ssen a,
O lasenapp u citiran om d jelu »Kant und d ie R el. d es O stens« (str. 137—41)
pokušava da k rltićk l o sv ije tli ovu p aralelu , k oja m u se ćln l bliža n eg o
paralela s B uddhom (koju zastu p aju osob ito F ran k e 1 N eu m an n u N je­
m ačkoj). Od teza, k o je m u se č in e srodn e, sp om in jem o: »9ankara, k oji
Je živ io u doba K arla V elik oga, d ak le 1000 god in a p rije K anta, . . . slaže
se s K antom u tom e, da prostoru 1 v rem en u n e p rizn aje n a jv iši m eta fizičk i
realitet, a p red m ete n ašeg opažanja o c jen ju je sam o k ao p ojave. P o p u t
K anta p retp ostavlja za jed n ičk o p ostojan je em p lrlčk e realn osti 1 tran scen ­
d en ta ln e ldealnostl«. R azlika Je u San k arlnom apsolutnom Idealizm u.
" Usp. bllj. 19., pogl. V.

166
 T a k o š a n k a r a o d b ija n a jp r ije smisa<? ž r tv e n o g , sim b o lič n o g
d je la . N o k a k v o g s m is la m o ž e za m u d r a c a , k o ji j e sp o z n a o
ilu z iju , im a ti d je lo u r e a ln o sti? N e p r e tv a r a li s e i o v a j p o ja m
u k o n tr a d ik c iju in a d j e c t o , k o ja g a o s lo b a đ a je d n im m a h o m
s v ih d ija le k tič k ih k o m p lik a c ija ? » M u d ra c, k o ji n e m a in te r e s a
za k a r m a n , n e m o ž e se n a z iv a ti n je g o v im iz v r š ite lje m u p r a ­
v o m s m is lu r ije č i, ia k o o n p r e m a v a n i i p r iv id n o m o ž e p o s tu ­
p a ti p o s v e is t o k a o i s v a k i d r u g i č o v je k . Z a to j e za S a n k a r u
o s n o v n a te z a G ite , d a s e s lo b o d a m o ž e p o s tić i s a m o p r a v iln o m
sp o z n a jo m , a n ik a k o sp o z n a jo m , k o ja je p o v e z a n a za iz v r š a ­
v a n je d u ž n o s ti.« 27
K a d j e r ije č o s o c ija ln o -m o r a ln o m p o r e tk u , S a n k a r a n e
o s p o r a v a , da v r š e n je d u ž n o s ti m o ž e b iti k o r isn o za » n e z n a ­
lic u « , k o je g a o b u z d a v a , n o č is to n e is p u n j e n je d u ž n o s ti n e
m o ž e im a ti z le p o s lje d ic e , j e r iz č is te n e g a c ije n e m o g u p r o -
iz a ć i p o z it iv n e p o s lje d ic e . P r i to m e se S a n k a r a p o z iv a n a
j u r is tič k u lite r a tu r u , p a m o r a lite t s v o d i na le g a lite t.
N a jja č a j e s tr a n a S a n k a r in e in te r p r e ta c ije m o ž d a r je š e n je
in fin it e z im a ln o g p r o c e sa c ije p a n ja lič n o s ti, u k o ji z a p a d a
s d m k h y a n a g r a n ic a m a d u a liz m a i p lu r a liz m a . T o r je š e n je
in d ijs k i d u h n ije n ik a d a m o g a o da s h v a ti i u s v o ji k a o k o n a č n o .
B r a h m a n i I šv a r a , j e d in s tv o i m n o š tv o , m o g u da s e s h v a te , u
S a n k a r in o m sis te m u , k a o » o d ra z b r a h m a n a u m đ y i« , sa m o š to
ta d a jo š I šv a r a z a je d n o sa s v o jim m n o š tv o m s v ij e t a i s v je to v a
p o tp a d a p o d k a te g o r iju ilu z o r n o s ti. G ita n a su p r o t to m e sm a tr a
I š v a r u » n a jv iš im b itk o m , s v ij e š ć u i d o b r o b iti« .

B) RAMANUGJA

R d m d n u g j a (11. st.), č iji j e u č ite lj Y £ m u n a ta k o đ e r o b r a d io

G itu u s a ž e tu o b lik u , p r e d s ta v lja d r u g u v e lik u s tr u ju ved& n-
t in s k e filo z o fij e , u m je r e n i ili t e is t ič k i m o n iz a m (v iš iš t d đ v a i-
ta j,28 k o n z e r v a t iv n ij i i b liž i o p ć im c r ta m a m o r a ln e n a u k e u
G iti.
R a z lik a u in te r p r e ta c iji R a m š n u g je i S a n k a r e n a jiz r a z itije
s e o č itu je u s t r o fi III, 8, G ite , g d je s e k a ž e , d a j e » d je la tn o s t

” D asgupta, II, 437.

" O o voj Ik o ll v id i p otanje p od atk e u p oglavlju V., 4 c, u vezi s d isk u ­
sijom o m a terija lističk im teorijam a sv ijesti.

167
bolja od nedjelatnosti«. R a m a n u g ja kaže, da je p u t djelatnosti
bolji od p u ta znanja (k arm a-y oga bolja je nego gjnana-yoga).
Tim e se vraćam o na p lu r a lite t pu to v a ili v r s ta yoge, koje
G ita opširno opisuje.
R a m a n u g ja sm a tr a dalje, da je K rižna kao »božansko biće
sam izjavio da je različitost ličnog svojstva (đtmana), kako
od boga tako i od dtm a n a koji je svojstve n d ru g im ličnostima,
najviša realnost«. P r ib liž a v a n je se m oniz m u i ideji n e u tra ln o g
brahm ana kao v rh ovnog p rin c ip a osjeća na m je stim a gdje
R a m a n u g ja ističe da su »sva bića, počevši od bogova, pa do
n e p o k re tn ih s tv a ri izm iješana s n e in te lig e n tn o m m aterijom «.-9
Slijedeća bi slika tre b a lo da produbi taj »kvalificirani« (viši-
šta) odnos p re m a p ro b le m u monizma: »Sva in te lig e n tn a bića
i n e in te lig e n tn e stvari, i u s ta n ju uzroka i u s ta n ju posljedice,
koje sa č in ja v a ju m oju tjelesnost, jesu kao d r a g u lji nanizani
na vrpcu, koja je obješena na mene, a m oje je biće u dtm a-
71U .«30

C) MADHVA

M adhva (13. st.) u svojoj »G ita-bhašya« z astupa stanovište

višnuitskog m onoteizm a, dualizm a i b h akti-yoge, ili religije
ljubavi p re m a bogu, koja p re v la d a v a u h in d u iz m u toga v r e ­
mena. Njegov je k o m e n ta r k a r a k te r is tič a n zbog opširnog pobi­
ja n ja Š a n k a rin o g stanovišta, osobito njegove n a u k e o mdyi.
U d u h u ovih osnovnih stru ja , a ta k o đ e r i sa sta novišta re li­
gije, koja o k ru tn o g boga Sivu s m a tr a v rh o v n im božanstvom ,
pisani su n e p re k id n o novi k o m e n ta ri Gite. Ti su k o m e n ta ri
velik dio književnog s tv a r a n ja u Indiji do k r a ja »srednjeg
vijeka«, koji z a v rša v a z a m ira n je m i za koč e njem d ogm a tskih
ideja u 17. stoljeću. N akon izvjesnog k u ltu r n o g zastoja i pre-
o r ije n tir a n ja u vezi s velikim političkim p r o m je n a m a , m o d e rn a
indijska filozofija pod u tje c a je m Z apada, osobito engleskog
pozitivizma, počinje u 19. st. tra ž iti svoj novi originalni izraz
u renesansi ideja v e d a n te i Gite.

" B h 3 š y a (k o m e n t a r G ite ), 13,2.

lb ., 7, 7.

168
 5. MODERNI KOMENTARI

A) RAM MOHUM ROY

P r e p o r o d j e in d ijs k e m is li, k n j iž e v n o s ti i k n j iž e v n o g je z ik a
u d u h u n o v o g a v r e m e n a v e z a n za im e R a m M o h u m R o y
(1774— 1833). Z a h v a lju ju ć i n je m u , je z ik j e p o k r a jin e B e n g a l
p o s ta o p r v im i n a jz n a č a jn ijim m o d e r n im k n j iž e v n im je z ik o m
u In d iji. O n j e p r v i p r e v e o u p a n iš a d e n a e n g le s k i je z ik , a is to
ta k o p o čeo s p r e v o đ e n je m v e d a n tin s k e o s n o v n e k n j iž e v n o s ti
n a s u v r e m e n e in d ijs k e je z ik e , u d u h u s v o j e o p ć e p r o s v j e t i­
t e lj s k e d je la tn o s ti. U s p r k o s sn a ž n o m e n g le s k o m u tje c a ju , s
R o y e m s e b u d i i s v ij e s t m o d e r n o g in d ijs k o g in te le k t u a lc a o
u n iv e r z a ln o j m is ij i n a c io n a ln e k u ltu r n e b a štin e , id e ja o s in te z i
v e d S n tin s k o g m e ta fiz ič k o g m o n iz m a s p r o s v j e t it e lj s k im r a c i­
o n a liz m o m m o d e r n e E v r o p e . U z n je g o v o j e im e v e z a n p o k r e t
B r & h m a S a m đ g j , k o ji j e n a v je r s k o j o s n o v i p r v i p o č e o š ir iti
tu id e j u » u n ita r iz m a « , a č iju j e tr a d ic iju n a k o n R o y a m e đ u
o s ta lim a u B e n g a lu n je g o v a la o s o b ito o b ite lj u g le d n ih in t e ­
le k tu a la c a i u m j e t n ik a T a g o r e .
S v o ju k n j iž e v n u k a r ije r u p o č e o j e R a m M o h u m R o y u
š e s n a e s to j g o d in i, n a p a d o m n a » id o la tr iju « h in d u is tič k o g p o li-
te iz m a . T a d a j e jo š b io p o d u tje c a je m is la m s k e n a u k e i p e r ­
z ijs k ih i a r a p s k ih s tu d ija , k o je su b ile o s n o v n je g o v e n a o b r a ­
z b e, ia k o j e b io iz b r a h m a n s k e p o r o d ic e . N a d r u g o m m je s tu
d o la z i stu d ij s a n s k r ita u B e n a r e s u . N a k o n to g a j e p u to v a o u
T ib e t, g d je j e s tu d ir a o b u d iz a m , a z a tim s e v r a tio k u ć i i p o č e o
d a u č i e n g le s k i je z ik i k n j iž e v n o s t. O s t ilu n je g o v ih k a s n ijih
e n g le s k ih sp is a r e k a o j e f ilo z o f J e r e m y B e n th a m , d a ž a li š to
J a m e s M ili n ij e u m io d a p iš e s tilo m , k o ji b i b io n a isto j
v is in i.51
K o d R o y a su is ta k n u ta jo š d v a tip ič n a s ta v a n e o h in d u iz m a :

a) P r im je n a m e to d a p r o te s ta n ts k e k r itik e B ib lije .
b) U v je r e n j e , da n ije p o v ije s n a s ta r o s t n i n e p o v r e d iv o s t
v j e r s k e tr a d ic ije m je r ilo v r ije d n o s t i d je la , k o ja H in d u s i sm a ­
tr a ju s v e tim a , n e g o j e to m je r ilo is k lj u č iv o u a k tu a ln o s ti i u n i­
v e r z a ln o s t i n a u k e . 1

11 R. W. F razer: a L itera ry H istory of In d ia , London, 1898., str. 391.

169
 Iz o v ih v r e m e n a p o tje č e i o p ć e u v je r e n j e k a s n ijih n e o h in d u -
is t ič k ih m is t ik a i r a c io n a lis ta o » b o ž a n sk o m a u to r ite tu K r ista « ,
o k o je m j e R o y g o v o r io , ia k o su s e s v i k r š ć a n s k i m is io n a r i b rzo
o d r e k li n je g o v ih u n it a r is tič k ih id e j a i p r o g la s ili ih šiz m o m .
R o y p r i to m e n ije m o g a o s h v a titi, k a k o k r š ć a n s k i u č it e lj i n e
m o g u d a u v id e » k lic e v j e č n e is tin e « u u p a n iš a d a m a i v e d a n ti,
za r a z lik u od V e d a i P u r a n a , č iji j e a u to r ite t i o n sa m o d b a ­
c iv a o k a o isp r a z a n . S m a tr a o je , da j e o b n o v a k r š ć a n s tv a m o ­
g u ć a j e d in o u In d iji, n a o s n o v u o n ih is t ih v e d & n tin sk o -m o n i-
s tič k ih p r e tp o s ta v k i, n a k o jim a j e n e k a d a c v j e t a la n a u k a O r i-
g e n a i S y n e s iu s a .
N e o h in d u iz a m se R a m M o h u m R o y a u s p io b r z o r e h a b ili­
t ir a t i u E v r o p i, a o s o b ito u E n g le s k o j, z b o g p r a k tič n ih p r e d ­
n o s ti p o k r e ta B r& hm a S a m a g j k a o o s n o v e za k u lt u r n u s a r a d -
n ju . U to m e j e s m is lu n a jv e ć u z a s lu g u s t e k a o o x f o r d s k i p r o ­
fe s o r M a x M u lle r u d r u g o j p o lo v ic i p r o š lo g s to lje ć a . I s ti u t j e ­
c a ji z r c a le s e i u d je lu S c h o p e n h a u e r o v a s lj e d b e n ik a P . D e u s -
se n a , p r v o g v e lik o g e v r o p s k o g p o v ije s n ič a r a in d ijs k e f ilo z o fije .

B) SRI RAMAKRISNA
S in d ijs k o g s t a n o v iš ta p r o c v a t n e o h in d u is tič k o g u n iv e r z a ­
liz m a p o p r im a n e š t o d r u k č iji iz g le d . U u lo z i, k o ju j e D e b e n d r a
N&th T a g o r e im a o u R o y e v u Br& hm a S a m a g j u, b io j e i o sn o v
n e s u g la s n o s ti k o ja n ik a d a n ije p r e v la d a n a iz m e đ u n je g o v o g
sin a , p je s n ik a R a b in d r a n a th a , i o s lo b o d ila č k o g p o k r e ta M a h a t-
m e G a n d h ia .8*
I d e a ln i i d a n a s v e ć le g e n d a r n i z a č e tn ik n e o h in d u is tič k o g
p rep o ro d a za I n d ijc e j e S r i R A m a k r i š n a n a z v a t P a r a h a m s a ili
» m is tič n i la b u d « (1836— 1886), č iju j e n a u k u p r o p o v ije d a o s v i­
j e t u p o č e tk o m o v o g s to lje ć a u č e n ik S w a m i V i v e k A n a n d a , a
n a jz n a č a jn iji im j e p o š to v a la c i b io g r a f u E v r o p i b io o b a d v o jic i
R o m a in R o lla n d .* 3
Z a s lu g o m su R a m M o h u m R o y a o t v o r ili E n g le z i 1816. p r v i
H i n d u C o l l e g e u K a lk u ti. N e š t o k a s n ij e iz a b r a o j e i S r i R a -
m a k r išn a , ta k o đ e r B e n g a la c , s j e d iš t e s v o g a p u s tin ja č k o g ž iv o ta
u b liz in i is to g g ra d a . E v o k a k o u č e n ik V iv e k a n a n d a o p is u je
o v a j o d n o s: *

** T o m e o d n o s u o s o b it o m n o g o p a ž n je p o s v e ć u je R o m a in R o lla n d u
s v o jo j k n ji z i o M a h a tm l G a n d h lju ( P a r iz , 1924, 3. lz d .).
" L a V ie de R d m a k rU h n a 1 La V ie de V ivek& nanda, P a r t s , 1930.

170
 » R S m a k rišn a s e n a s ta n io b liz u K a lk u te , g la v n o g g ra d a
In d ije , n a jv a ž n ij e g s v e u č iliš n o g g r a d a n a š e z e m lje , o d a k le se
s v a k e g o d in e r a z ila z e s t o tin e s k e p tik a i m a te r ija lis ta . P a ip a k
su m n o g i o d tih u n iv e r z it e t lij a , od tih sk e p tik a , od tih a g n o ­
s tik a , d o la z ili da g a s lu š a ju . J a sa m ču o o to m č o v je k u , p a sa m
o tiš a o da g a ču je m . Iz g le d a o j e p o s v e o b ič n o , na n je m u n ije
b ilo n ič e g a u p a d n o g . Iz r a ž a v a o se n a jje d n o s ta v n ijim je z ik o m .«
P a ip a k je, p r e m a r ije č im a u č e n ik a , n je g o v a p u s tin ja č k a
k o lib a b ila o p s je d n u ta m n o š tv o m lju d i, k o jim a je p r o p o v ije d a o
p o d v a d e s e t s a ti n a d a n .
N je g o v a s e n a u k a d a d e iz r a z iti p o s v e k r a tk o , r ije č im a , k o ­
jim a s e m o ž e d e fin ir a ti i v je r s k a o sn o v a R o y e v e , G a n d h ije v e
ili A u r o b in d o v e n a u k e :
» B o ž a n s k a u tj e lo v lje n j a — K r išn a , B u d d h a , Isu s — za B o g a
su o n o š to su v a lo v i za o ce a n .«
U n a u c i R am M o h u m R o y a, B h a g a v a d -G ita jo š n e z a u z im a
is ta k n u to m je s to . N je g o v s e id e a lis tič k i r a c io n a liz a m u sr e d o ­
to č io u n a u c i o d l m a n n r a n ih u p a n iša d a . K o d R a m a k r išn e n e ­
m a ta k v ih p r e p r e k a , a li s t a v lj a n j e n a g la s k a n a G itu n a la z im o
tek k o d V iv e k a n a n d e , k o ji ž iv o to p is s v o g a u č ite lja p o č in je
c ita to m iz G ite :

» K a d g o d u s v ij e t u p r a v d a p o č in je d a išč e z a v a ,
a n e p r a v d a g la v u d iž e , ja s e ta d a p rep o ra đ a m .« (IV , 7)

C) BANKIM CANDRA CATTERGJI

B a n k i m C a n d r a C a t t e r g j i (1838— 1894) b io j e p r v i la u r e a t
s v e u č iliš t a u K a lk u ti. P o o p s e g u s v o jih p o v ije s n ih r o m a n a iz
in d ijs k o g ž iv o ta i p o v ije s ti, n a z v a n j e b e n g a ls k im W a lte r
S c o tto m . F ilo z o fs k i j e b io p o d s n a ž n im u tje c a je m J. S . M illa i
p o z itiv iz m a , k a o i c ije la in te le k t u a ln a g e n e r a c ija k r a je m 19.
s to lje ć a . U sv o jim s tu d ija m a o G iti s p e d a g o š k o g s t a n o v iš ta
d o la z i d o z a k lju č k a , k o ji je tip ič a n za n je g o v u g e n e r a c iju u
p o g le d u o d n o sa p rem a so c ija ln o j f u n k c ij i r e lig ije , k a d k a ž e
za K r išn u : » B io b o g ili n e, ja g a o b o ža v a m .«
R a c io n a lis tič k i i p o z it iv is t ič k i u tje c a j sa Z a p a d a n a tje r a o je
in d ijs k e in t e le k t u a lc e 19. s t o lje ć a n a n e g a c iju v j e r s k ih s ta v o v a
S r e d n je g a v ije k a , č ije j e u t j e lo v lj e n j e u p r v o m r e d u r e lig ija
i k n j iž e v n o s t P u r in a . D o k j e R o y tr a ž io č is tu a p s tr a k tn u is tin u
u iz v o r im a u p a n iša d a , p o z itiv iz a m s lije d e ć e g p o k o lje n ja o g le d a

171
s e u p r o s v je tite ljs k o m id e a lu za k o ji p r ir o d n o n a la z i t e ž iš t e u
G iti, č ija j e iz v o r n a p o v ije s n a m is ija b ila , d a u r a v n o te ž i p o k o ­
le b a n i d r u š tv e n i p o r e d a k i d a k a o » p e ta V ed a « p o s ta n e S v e t o
p is m o za š ir o k e s lo je v e . A v a t d r ili b o ž a n s tv o k o je s e u v ije k
p o n o v n o u tj e lo v lju je u s p o m e n u to m s m is lu , n a p r e k r e tn ic a m a
s v e m ir s k o g ili p o v ije s n o g z b iv a n ja , im a tr i z a d a tk a p r e m a
r ije č im a K r išn e u G iti: p o m o ć i d o b r im a , u n iš t it i z lo i o b r a n iti
p r a v d u ( d h a r m a ) . O va j je p o s lje d n ji z a d a ta k za B a n k im a
o sn o v n i. O n g a tu m a č i k a o z a d a ta k p r o s v je ć iv a n ja n a r o d a .
O sn o v n o j e s r e d s tv o p r o s v je ć iv a n ja p r im je r , u zo r, id e a l lju d ­
sk o g a lik a . P r ir o d n o je, da n a taj id e a l n e u k č o v je k g le d a k a o
n a s v e tin j u i b o ž a n stv o . T a k a v s im b o lič k i k a r a k te r a v a t d r a
k a o u č ite lja B a n k im sm a tr a da m o ž e s p o jiti s p r in c ip im a z a ­
p a d n o g p o z itiv iz m a i n a taj n a č in o d r ž a ti m o r a ln i u g le d G ite .
N a u k u o ž r tv i i o k a sta m a B a n k im p o k u š a v a d a p r e r a d i u
s m is lu e tič k o g a ltr u iz m a . O d tri p u ta y o g e , k o ja G ita n a u č a v a
— p u t d je la , p u t s p o z n a je i p u t lju b a v i — B a n k im iz a b ir e
p rv i. I z v r š e n je v la s t it e d u ž n o sti, o k o jo j g o v o r i G ita , p r ije g o r i
sa m o z a ta ja u to m iz v r š e n ju u s lu ž b i in te r e s a z a je d n ic e , to j e
ž r tv a , k o ju K r išn a tr a ž i od s v o g a slje d b e n ik a .

D) BAL GANGADHAR TILAK

O d a v d e j e k r a ta k p u t d o p o lit ič k e id e o lo g ije , k o ju u s li j e ­
d ećo j g e n e r a c iji iz G ite iz v o d i B a l G a n g d d h a r T i l a k (1856—
1920). D o k j e B a n k im k a o p r o s v j e t it e lj s t a v lj a o t e ž iš t e n a tr e ć i
z a d a ta k a v a t d r a , T ila k se o d lu č n o o p r e d je lju je za d r u g i z a d a ­
ta k v o đ e i u č ite lja n a ro d a : u n iš t it i zlo . — T ila k o v a p o v ije s n a
is tr a ž iv a n ja o G iti im a la su z n a tn u n a u č n u v r ije d n o s t.
T ila k j e d o s v o j e sm r ti b io v o đ a o s lo b o d ila č k o g p o k r e ta
In d ije . P o s lij e n je g o v e sm r ti p r e u z im a v o d s tv o G a n d h i, id e o lo g
o p r e č a n T ila k o v im s h v a ć a n jim a i m e to d a m a . T ila k j e b io za
p u t m o d e r n e b e sk o m p r o m is n e r e v o lu c ij e p r o tiv e n g le s k e o k u ­
p a cije. — » K a k o b i s e r a z v ija li d o g a đ a ji, d a T ila k n ije iz n e ­
n a d n o u m r o u a u g u s tu 1920?« T o j e p ita n j e z a b r in ja v a lo b o r c e
i p r ija te lje I n d ije u d o b a , k a d s e č in ilo , d a j e p o k r e t n a c io n a l­
n o g o tp o ra b io n a v r h u n c u . Č o v je k d u b o k e a z ijs k e k u lt u r e i
š ir o k o g d u h a , » T ila k j e p o s je d o v a o v la s t n a d v a n js k im s n a ­
g a m a , k a o što je G a n d i p o s je d o v a o v la s t n a d u n u ta r n jim a .« —
G a n d h i j e rad o p r e p u š ta o T ila k u r u k o v o đ e n je m a sa m a , j e r
sa m n ik a d a n ije b io u v je r e n u p r e v la s t sn a g a f iz ič k e v e ć in e .

172
T ila k je , n a s u p r o t G a n d h i ju , istic a o , d a » p o litik a n ije za sv e c e « .
B io j e sp r e m a n , »d a i is tin u ž r tv u je za s lo b o d u s v o je z e m lje « .
N a s u p r o t to j iz ja v i, G a n d h i je , » p r is ilje n d a s e iz ja s n i, r e k a o da
b i o n ž r t v o v a o slo b o d u istin i« .34

E) MOHANDAS KARAMCAD GANDHI

M o h a n d a s K a r a m ć a d G a n d h i (1869— 1948) o s je tio j e u tim
p r ilik a m a p o tr eb u , d a o v o j k r a jn jo j r e a lis tič k o j in te r p r e ta c iji
G ite , k o ja s e r a s p la m sa la u n a r o d u , s u p r o ts ta v i s v o ju sim b o ­
lič k u v e r z iju . T o g a s e z a d a tk a la tio u z a tv o r u 1927. U b iti,
G a n d h i j e b io m a n je d u h u č e n ja k a i n o s ila c k la s ič n ih id e ja
in d ijs k e k u ltu r e n e g o T ila k . U G a n d h iju je , k a k o sm o v e ć u p r i­
j a š n jim p o g la v lj im a is tic a li, p o b ije d io d u h s a n n y d s i n a , a sk e ta ,
b u n to v n ik a . K o lik o g o d j e d u b o k i tip ič a n za n je g o v u g e n e r a ­
c ij u b io G a n d h ije v d o ž iv lja j G ite , o n n ije n ik a d a d o tje c a o ,
d a p o s ta n e p o tp u n i iz r a z n je g o v a d u h a . G itu je G a n d h i u p o ­
z n a o p r v i p u ta u E n g le sk o j 1888. n a in ic ija t iv u e n g le s k ih p r i­
ja te lj a , a n e iz v la s t it e p o b u d e . P r v a j e o b ra d a o v e t e m e n a p i­
sa n a n a n je g o v o m m a te r in s k o m g u đ a r a ti je z ik u . O n o što j e za
B a n k im a b io K r išn a iz G ite , to j e u b iti za G a n d h ija b io T o lsto j
iz J a s n e P o lja n e , č ijim se » sk r o m n im i o d a n im p o što v a o c e m «
p r iz n a v a o jo š 1921. g .85 P o č e tk o m d e v e d e s e t ih g o d in a , k a d je
p r is tu p io in d ijs k o m n a c io n a ln o m p o k r e tu , G a n d h i j e v e ć b io
p o d d u b o k im u tje c a je m T o ls to je v ih id e ja . T o ls to je v o k r šć a n ­
s tv o d a je o s n o v n u sm je r n ic u G a n d h ije v u tu m a č e n ju G ite . Id e ja
p a s iv n e r e z is te n c ije r o d ila se, p r e m a n je g o v im rjrečlm a 1093.,
iz d o ž iv lja ja K r is t o v e » P r o p o v ije d i n a g o ri« : » V eć sa m r a n ije
p o z n a v a o ,,B h a g a v a d -G itu “ i d iv io joj se, a li sa m u „ N o v o m
zavjetu** sp o zn a o z n a č e n je p a s iv n o g o tp o r a . . . „ B h a g a v a d -G i-
t&“ j e p o ja č a la taj u tis a k , a T o ls to je v o d je lo „ C a rstv o j e b o ž je
u vama** d a lo m u j e k o n a č n i o b lik .« 8·
G itu j e G a n d h i sm a tr a o » r je č n ik o m is p r a v n o g p o n a ša n ja « .
P r ito m m u j e b ilo ja sn o , d a o n a sa m a p o s e b i n ije n e p o sr e d n o
p r im je n j iv o d je lo p r a k tič n e f ilo z o fij e , n e g o d a j e u t u sv r h u
tr e b a te k o b r a d iti. Git& d a je p r in c ip e , g o v o r io je , a p r im je n u
m o r a m o n a ć i sa m i. P r i t o m e j e k a o g ja in i k r š ć a n in tr a jn o *

M R. R olland, o. c., (citiran o prem a njem ačk om p rijevod u, Ztlrlch, 1923),

* tr. 23.
» lb ., atr. 30. — Usp. M ilan I. M arkovltch: T o l t t o i e t G a n d h i , Pari«, 1923.
« lb .

173
n a ila z io n a te šk o ć e , k o je j e p o d s v a k u c ije n u ž e lio d a p r e b r o d i,
s v ije s ta n zn a ča ja G ite u d u h u n a r o d a .
Iz v a n to g a b i s e o k v ir a G a n d ije v a e tik a m o g la d e f in ir a t i u
je d n o m n je g o v o m k r a tk o m g ja in s k o m k o m e n ta r u k r šć a n sk o j
n a u ci: » L ju b i b liž n je g a s v o g a k a o sa m o g a se b e ! — T v o j j e
b liž n ji s v a k o ž iv o b iće.«
Ia k o j e b io z a in te r e s ir a n sa m o za m o r a ln u d je la tn o s t, ip a k
s e r a z lik o v a o o d T ila k a i d r u g ih p o to m e , š to u tu m a č e n ju
G ite n ije s t a v lj a o n a g la s a k n a d je la tn o s t sa m u , n e g o n a n je n u
n e se b ič n o s t. P r v i G a n d h ije v č la n a k o G iti n o s i n a s lo v » A n a -
s a k ti-y o g a « , i l i n a u k a o n e v e z a n o s ti in te r e s o m . K o n a č n o iz d a ­
n je s v ih G a n d h ije v ih tu m a č e n ja G it e p r ir e d io j e M a h a d e v
D e s a i 1946. p o d n a s lo v o m » E v a n đ e lje n e s e b ič n o g d je la « .
U ta k o slo b o d n o m tu m a č e n ju G ite , G a n d h i n e sa m o d a to
d je lo n e sm a tr a p o v ije s n im n e g o sim b o lič n im , n e g o n e p r i­
z n a je n i »M ah&bh&ratu« za d je lo n a s ta lo iz p o v ije s n ih p o b u d a
i iz v o r a , p a i n ju u c j e lin i tu m a č i k a o » p o v ije s t d u še « . O sn o v n i
m o r a ln i p r o b le m A r g j u n e o d r e đ u je o v a k o : L ju d sk a j e lič n o s t
b o jn o p o lje . Ip a k , p o tr e b a b o r b e n ij e u v ije k s a m o a le g o r ič n a .
N a jp o z itiv n ija p o u k a , k o ju j e G a n d h i p r e u z e o iz G ite , m o ž d a
j e n je g o v s ta v o s u d e k u k a v ič lu k a :
» G d je p r e o s ta je sa m o iz b o r iz m e đ u k u k a v ič lu k a i n a s ilja , ja
s a v je tu je m n a s i l j e . . . J a sa m o d lu č a n d a m ir n e d u še u m r e m
r a d ije n e g o d a u b ija m . N o , tk o n e m a t e o d v a ž n o s ti, b o lje m u
j e d a s e v je ž b a u v j e š t in i d a u b ija i d a b u d e u b ije n , n e g o d a
sr a m o tn o b je ž i p r e d o p a sn o sti. J e r , tk o b je ž i, p o č in ja n a s ilj e
u m islim a ; b je ž i za to j e r n e m a s m je lo s ti, d a u b ija ju ć i i sa m
b u d e u b ijen .«
U ta k v u j e s u b je k tiv n o m s lu č a ju u b ija n je m a n je zlo , n o
taj s e p r in c ip n e s m ij e g e n e r a liz ir a ti. P o m iš lj e n ju G a n d h ija
n iti » M a h a b h a ra ta « n e o p r a v d a v a r a t u p r in c ip u .
U d ru g o m o d lu č n o m p ita n ju za t u m a č e n je G ite , o lič n o s ti
a v a t d r a , u tj e lo v lje n o g b o g a K r išn e , G a n d h i je d n a k o o d b ija
o r to d o k sn i s ta v , k a o i p o z it iv is t ič k u s k lo n o s t B a n k im a , d a
K r išn u s h v a ti k a o p o v ije s n u lič n o s t, k o ja j e p o s ta la u zo r.
S lik a s a v r š e n s tv a z a G a n d h ija m o ž e b iti sa m o im a g in a r n i
id e a l. O na s e n e m o ž e u tj e lo v iti. » B o g n ije o so b a n e g o v j e č n i
p rin cip « ( d h a r m a ) , r e k a o j e je d n o m p r ilik o m R. R o lla n d u .
» B o g j e id e ja i zak on .«
O stv a r iti id e a l a v a t d r a z n a č i o s t v a r it i sa m o g a s e b e u s m is lu
a p s o lu tn o g a t m a n a . Iz o v e p o s ta v k e , k o ju j e n a jja s n ije fo r m u ­

174
lir a o S r i A u r o b in d o G h o se , k a k o ć e m o v id je ti, r a z v ija s e sp e ­
c ifič n o s t in d ijs k e f ilo z o f ij e 20. s to lj e ć a k a o f ilo z o f ij e ž iv o ta , a
r a z v ija s e i s p e c ifič n a te r m in o lo g ija t e filo z o fij e .
G a n d h ij e v a n a u k a o n e s e b ič n o s ti p o la z i s j e d n e s tr a n e od
p r in c ip a G it e o n e v e z a n o s ti d je lo m , n o o n a s e n e p o m ir u je sa
S a n k a r in im p r in c ip o m in te le k t u a ln e n e z a in te r e s ir a n o s ti. G a n ­
d h i p r iz n a je i b h a k t i - y o g u ili p u t lj u b a v i u a ltr u iz m u i o d b ija
r a v n o d u š n o s t p r e m a p lo d o v im a d je la . N jih tr e b a i ž n je ti, a li
n e iz e g o is tič k ih p o b u d a .
P o ja m j e ž r t v e i za G a n d h ija is t o v e t a n s p o jm o m s lu ž e n ja .
» Ž r tv a j e d je lo z a tu đ e d ob ro.« Ia k o n e v j e r u j e u r a s n u i k a -
s t in s k u s u p e r io r n o s t, G a n d h i o s je ć a p o tr e b u , d a n a đ e e t ič k u
in te r p r e ta c ij u i k a s tin s k o m p o jm u » v la s t it e d u ž n o sti« , o d k o je g
p o la z i G it s . K a s te m o g u da p o s to je k a o n a s lje d n e p r o fe s io n a ln e
g r u p e . T a k a v s t a v k o r is ti n je g o v o j te ž n j i d a o d r ž i z e m ljo r a d ­
n ič k i a u ta r h ič n i p o r e d a k u In d iji. P o ja m » v la s t it e d u ž n o sti«
( s v a d h a r m a ) u z im a z a to za o s n o v p o jm a s v a d e š i ili p r ip a d n i-
š t v a i s lu ž e n ja v la s tito j z e m lji. G a n d h i j e b io o g o r č e n i n e p r i­
ja te lj in d u s t r ij a liz a c ije k a o i T o lsto j i s h v a tio j e m a r k s is tič k e
t e o r ije j e d in o s n e g a t iv n e i p e s im is t ič k e str a n e . T u j e b ila
je d n a o d o s n o v n ih r a z lik a iz m e đ u n je g a i T ila k a u o d n o su
p r e m a ru sk o j r e v o lu c iji.* 7
U n iz p r a k tič n ih p o lit ič k ih p a r o la , k o je j e G a n d h i iz v o d io
iz G ite , n e m o ž e m o u la z iti. O n e su p r o iz la z ile iz o v ih o s n o v n ih
c rta .
G a n d h i j e b io m n o g o b liž i s lje d b e n ic im a R a m a k r iš n e n e g o
k u ltu r n o m p o k r e tu R a b in d r a n a th a T a g o r e . P o p u t R a m a k r iš n i-
n ih p r is ta š a i o n j e o s n o v a o sv o j a š r a m , s r e d iš te p o k r e ta i š k o lu
u A h m e d a b a d u , g d je j e v la d a o d u h a s k e ts k e d is c ip lin e . U
a š r a m u s e s v a k i d a n r e c itir a lo i tu m a č ilo p o j e d n o p o g la v lj e
G ite . S a m je G a n d h i z n a o p r e k o p o lo v ic u d je la n a p a m e t.

F) RABINDRANATH TAGORE

R a b i n d r a n a t h T a g o r e (1861— 1941) v j e r o v a o j e u u n iv e r ­
z a ln u m is ij u in d ijs k e k u ltu r n e b a š tin e u d r u g o m s m is lu . N a ­
u k a j e to g v e lik o g b e n g a ls k o g p je s n ik a , m is lio c a i p e d a g o g a

,T l b ., 24. — M a r k o v ić (o. c.) o p š ir n o s e o s v r ć e n a z a k lju č k e i u s p o r e d b e

iz k n ji g e R . F tllttp e M llle r a : L e n in u n đ G a n d h i, k o ja j e u to d o b a b ila
v r lo a k t u a ln a .

175
p r o ž e ta p r v e n s tv e n o id e jo m e s t e t s k e h a r m o n ije . V r h o v n a je
id e ja n je g o v o g v e d S n tiz m a s a ć - ć i d - d n a n d a , a p s o lu tn i b ita k ,
s v ij e s t i sreća. » O sn o v n i j e to n n a u k e u p a n iša d a : „ Ž iv o t je
neizm jeran**.« T a k o j e p isa o u u v o d u s v o m e f ilo z o fs k o m d je lu
»S& dhana«. — S d d h a n d , k a k o s m o v e ć r e k li, z n a č i d is c ip lin u
p r a k tič n o g u m a, p r o č iš ć e n u o d id e ja a s k e ts k o g t la p lje n ja
(t a p a s ), n e u tr a ln u p r e m a r a z n im s p e c ifič n im m e to d a m a y o g e
ili d h y d n e . S d d h a n d j e za R. T a g o r u » o s tv a r e n je ž iv o ta « u n a j-
o p le m e n je n ije m s m is lu s p o m e n u to g v e d in t in s k o g id e a la . Z b o g
te te ž n je za h a r m o n ijo m i za u n iv e r z a ln o š ć u , a i z b o g o b i­
te ljs k ih tr a d ic ija b lis k ih B r a h m a S a m a g ju . T a g o r e n ije n ik a d a
b io sk lo n , d a G itu ili b ilo k o je d r u g o k la s ič n o d je lo iz d iž e
iz n a d o sta lih . N je g o v e su in te r p r e ta c ije G ite p r ig o d n e i k r a tk e ,
a u k la p a ju s e b ez n a s ilja u n je g o v u ž iv o tn u filo z o fiju . N iti
k a d s e p o z iv a n a n a u k u u p a n iša d a , š to j e m n o g o č e šć e , n e m a
v e ć ih p r e te n z ija .
R e f le k s ij e s e o G iti o d n o s e n a jč e š ć e n a p r o b le m n e s e b ič n e
d je la tn o s ti, k o ju p je s n ik s h v a ć a sa s t a n o v iš ta b h a k t i - y o g e :

»Git& n a s u či d a r a d im o n e z a in te r e s ir a n o , n a p u š ta ju ć i ž e lju
za p lo d o v im a . M n o g i, k o ji g le d a ju iz v a n a , z a k lju č u ju iz te
n a u k e , d a s e s h v a ć a n je s v ij e t a k a o n e r e a ln o s ti n a la z i u k o r i­
je n u t a k o z v a n e n e z a in te r e s ir a n o s ti, k o ja s e p r o p o v ije d a u
In d iji. I s tin a j e o b r n u ta . Č o v je k , k o ji t e ž i za v la s t it im u v e li-
č a n je m , p o d c je n ju je s v e o sta lo . U u sp o r e d b i s n jim sa m im ,
č ita v o s ta li s v ij e t p o s ta je n e s tv a r a n . Z a to , da b i p o sta o p o t­
p u n o s v ij e s ta n r e a ln o s ti s v e g a , č o v je k tr e b a da s e o s lo b o d i
sp o n a lič n ih ž e lja . K r o z tu d is c ip lin u tr e b a d a p r o đ e m o , da
b ism o s e p r ip r e m ili za s v o j e d r u š tv e n e d u ž n o s ti.« 88
»U s a v r š e n s tv u lj u b a v i n a la z im o o s lo b o đ e n je od n a s sa m ih .
S a m o on o, što č in im o iz lju b a v i, č in im o s lo b o d n o , m a k o lik o
p a tn je iz to g a p r o i z a š l o . . . T o j e sm isa o n a u k e o n e z a in t e r e ­
sir a n o j d je la tn o s ti u G iti. — G it§ k a ž e , d a m o r a m o b iti d je ­
lo tv o r n i, je r sa m o u d je la tn o s t i m o ž e m o d a is p o ljim o sv o ju
p riro d u . N o to is p o lj e n je n ije s a v r š e n o , d o k n a š e d je lo n ije
slo b o d n o .« 89

" S&dhanA, s tr . 44. ( T a u c h n itz e d . 1921)

" Id ., 131—2.

176
 G) A U R O B I N D O GHOSE

Sve dosad n a v e d e n e ideje neohinduističkog p re poroda na

prije la z u iz 19. u 20. stoljeće i n jih o v e veze sa B ha ga va d-
Gitom, n alaze svoj n a jp o tp u n iji i n a ja d e k v a tn iji izraz u filo­
zofskom d je lu A u ro b in d a Ghose (um ro 1950). R om ain Rolland,
biograf ve lik ih likova novog hinduizm a, s m a tra o ga je »naj­
većim misliocem su v re m e n e Indije«. O dgojen u engleskom
duh u , d a le k o od sv a k e indijske tradicije, kao stu d e n t u Cam -
b rid g e u p ribliž uje se revolucionarnom indijskom p o k re tu i
v ra ć a se u domovinu, u K alkutu, da propovijeda oslobođenje
p u te m nasilja. T ada je tek počeo da uči jezik i k u l t u r n u po­
v ije st svoje zemlje. Uskoro je bio u h a p še n kao revolucionar.
U zatv o ru se počinje vježbati u disciplini yoga, da bi ojačao
svoju d u še v n u snagu za d a ljn ju re v o lu c io n a rn u borbu. R ezultat
je tih vježbi bio su p ro ta n prvobitnoj nam jeri. A urobindo se u
mističnom zanosu obraća tr a ž e n ju »vječne i un iv e rz a ln e isti­
ne« (sandtana-dharm a), sm a tra , da se Indijac m o ra boriti za
slobodu zbog un iv e rz a ln e m isije svoje d u h o v n e k u ltu re , zbog
svijeta, a ne zbog sebe samoga. P r e d opasnošću se d a ljn jih
progona sklonio 1910. u fra n c u sk u koloniju Pondichery, gdje
je ostao do sm rti, baveći se filozofskim m edita c ija m a , čiji su
g la v n i izraz dvije kn jig e »Eseja o Giti«.
Indijci su od ranog S re d n je g v ije k a tražili u Giti o p r a v ­
d a n je i podlogu za n a jp r o tu r je č n ije sisteme. U A urobindovo
su doba evropski učenjaci bili zahvaćeni n a iv n im pozitivi­
stičkim tra ž e n je m apsolutnog izvornog oblika i smisla G ite i
ostalih tek sto v a u m a te m a tsk o m prostoru i v r e m e n u njihova
n astanka. S v a k a je su v re m e n a ili samo psihologistička asoci­
ja c ija misli bila svetogrđe, na svakom k o ra k u ra z o tk riv a n e
su u povijesnim slojevim a tek sto v a »interpolacije«. Iz ljubavi
za čišćenjem tih in te rp o la c ija ,’ z apadni su učenjaci iznalazili
u n u t a r n j e p ro tu rje č n o sti i ta m o gdje zdrav ra z u m ne može da
vidi ništa dru g o nego po koju riječ sum njivog povijesnog po­
rijekla. Možda nitko u povijesti nije uspio da dade toliko
zaokružen, ne usiljen i ozbiljan p rik a z idejnog redoslijeda i
povijesnog sm isla B h a g a v a d -G ite kao Š ri A urobindo.
Iako je u svojim ranim spisima, m e d u kojim a se ističe
»Ideal lju d sk o g jedinstva«, polazio od C om teova pozitivizma
i sm a tr a o da je čovječanstvo božanstvo, te je pokušavao da
sjedini v e d a n tin s k u m etafiziku sv je tsk e duše s pra ktič nim 21

12 » F i l o z o f i j a is t o č n ih n a r o d a « I. 177
idealim a socijalizma, njegov se pozitivizam nije mogao izroditi
u a k a d e m sk u fikciju o mogućoj in te r p r e ta c iji »autentičnog«
smisla Gite. U vijek je ostao svijestan, da svaki Indijac traži
u Giti ono, što m u može biti od pomoći, što je u njoj blisko
životu, a budući da se ta k v i m otivi uvijek ponovno nalaze,
znači da Gita im a snagu, koja može i suvre m e nog čovjeka
sačuvati od z a s tr a n jiv a n ja u m etafizičkim teorijam a. T u je
tr a jn u izvornu snagu G ite nasto ja o A uro b in d o naći i slijediti
na što n e z a in te resira n iji način, lako je u r a d n ji G ite m alo toga
uvjetovano prostorno i vre m e n sk i, A urobindo je pazio da ne
falsificira osnovni A rg ju n in problem ni id ealiziranjem , ni
m itologiziranjem situacije.
Te ideje iznosi A urobindo u svome uvodnom eseju (1921 g.),
iz kojeg je dio uključen u našu H restom atiju.
Iz u v je re n ja , da istinu u nekom djelu ili nekoj nauci m o ­
žemo sh v a titi samo onoliko, koliko smo sposobni da živimo u
njenom duhu, a da je izvan toga nem a m o pra v o falsificirati,
razvila se cijela A u r o b in d o v a univ e rz a listič k a filozofija života.
Već se kod Roya i pozitivista 19. st. vidi težnja, da se pod
svaku c ijenu oču v a ju filozofski osnovi in d ijsk e k u ltu re . Tako
se razvija m isio n a rsk a svijest o doprinosu indijske ideje u n i­
verzalizma, za koju Indijac u m odernoj zapadnoj filozofiji ne
nalazi p ro tu v rije d n o st, koja bi m ogla da ga zadovolji. U toj
se m isionarskoj težnji za sintezom istočne i z a pa dne k u ltu r e
tada iživljava z n a ta n dio nacionalnih i socijalnih težnji Indije
za sam oodržanjem , slobodom i ravn o p ra v n o šć u . S am osvijest
m oderne Indije izražava se tu u idealističkom p o v je re n ju u
istinu.
A urobindo polazi od evidencije o jednoj vječnoj istini, koja
je izvor svih d r u g ih istina u riznici životnih izražaja. U sprkos
površinskim s u p r o tn o s tim a ’ svi su ti izražaji sam o povijesni
oblici im plicitnog smisla ishodišne idealne istine. U koliko je
spoznaja vezana za izražaj, a to znači za im plicitni smisao
(»connotation«), ona je nužno relativna. K ao doživljaj, ople­
m e n je n i omogućen disciplinom p ra k tič n o g um a (yoga, dhydna)
istina je dublja od izražaja. U doživljaju evidencije moguće je
tra n sc e n d ira n je gra n ic a i su p ro tn o sti im plicitnog smisla i za-
hv a ć a n je istine u nje n o m a psolutnom n eizražajnom bitku,
onkraj su bjektivno-objektivnog, pa p re m a tom e i racionalnog
logičkog rascjepa.

178
 N a taj j e n a č in A u r o b in d o iz r a z io z a je d n ič k u o s n o v u sv ih
in d ijs k ih r e lig io z n o -f ilo z o fs k ih s is te m a i id e ja od Y & g jh a v a ik y e
d o G a n d h i ja i n a š a o fo r m u la c iju za s t a v o v e , s k o jim a s e i
d a n a s s u s r e ć e m o n a s v a k o m k o r a k u , k a d j e r ije č o n a jšir im
p o ja v a m a in d ijs k e k u ltu r e .
A u r o b in d o v i s ta v o v i p r im ije n je n i n a f ilo z o fij u p o v ije s t i v o ­
d e n u ž n o d o p o n o v n o g sin k r e tiz m a . S a m se A u r o b in d o n ije u p u ­
š ta o u tu r a z ra d u , n e g o ju j e p r e p u s tio e p ig o n im a . O n j e o sta o
a p s tr a k ta n i z a tv o r e n u in te le k tu a ln o m i m o r a ln o m s v ije tu
u p a n iša d a , G ite i y o g e , p r o p o v ije d a ju ć i iz p r ik r a jk a (u P o n -
d ic h e r y ju ) n e p o s r e d n o s t ž iv o ta i n je g o v id e n tite t s a p so lu tn o m
istin o m .
O sn o v n u n a u k u G ite o k a s ta m a i š a s tr a m a ( s v e tim k n ji­
g a m a ) A u r o b id n o s h v a ć a u a p str a k tn o m i p r e n e s e n o m sm islu .
S a s tr a j e iz r a ž a jn i o b lik lju d s k o g s o c ija ln o g p o r e tk a ( » a r r a n ­
g e m e n t o f t r u t h · ) , p a j e n e s m ije m o s h v a ć a ti d o g m a tsk i. K a ste
su p o v ije s n i sim b o l za k o n k r e tn e o b lik e o p ć e g z a k o n a .
U is t ic a n j u n e o h in d u is tič k o g lib e r a liz m a i in d iv id u a liz m a ,
u p o z o r a v a lo se, o s o b ito k o d A u r o b in d a , s j e d n e s tr a n e n a sr o d ­
n o s ti e v r o p s k e h is t o r ic is t ič k e f ilo z o fij e , a s d r u g e s tr a n e n a
N ie t z s c h e o v p rin cip : » S e i w e r d u b ist!« (* B u d i tk o je si!« ).40

H) SARVEPALLI RADHAKRISHNAN

S a r v e p a l l i R a d h a k r i s h n a n , d u g o g o d iš n ji p r o fe s o r in d ijs k e
filo z o fij e u O x fo r d u i K a lk u ti, sa d a p o tp r e d s je d n ik R e p u b lik e
In d ije , o d lik u je s e s m is lo m za fo r m u lir a n je p o v ije s n ih p o ja v a
iz p e r s p e k t iv e o p ć e in d ijs k e f ilo z o f ij e ž iv o ta . N je g o v a sm o
g le d iš ta t e v r s te v e ć č e š ć e c itir a li. S a s v o jim p r e th o d n ic im a
im a z a je d n ič k e c r te u n iv e r z a liz m a i lib e r a liz m a , a u p e r s o -
n a liz m u n a la z i r j e š e n je p r o b le m a in d iv id u a liz m a i k o le k ti­
v iz m a , s lo b o d e i d e te r m in iz m a , r a c io n a liz m a i ir a c io n a liz m a .
P r e m a r e lig io z n o m p r o b le m u G ite z a u z im a s t a v e t ič k o g tu m a ­
č e n ja , a u m o r a ln o m p r o b le m u A r g ju n e u z im a u o b z ir i r e a ln i
i id e a ln i s im b o lič k i sm isa o .
» A r g ju n a j e tip p o je d in c a u b o r b i, k o ji o s je ć a t e r e t i m is t e ­
rij s v ij e t a . U s e b i sa m o m e jo š n ij e iz g r a d io sn a ž n o d u h o v n o
s r e d iš te , iz k o je g a m o ž e s p o z n a ti n e s a m o n e r e a ln o s t sv o jih 4

44 U s p . P . H a c k e r : M o d e m e B h a g a v a d g it& k o m m e n ta re u » Z e lt s c h r lft
d e r D e u t s c h e n M o r g e n lfin d isc h e n G e s e lls c h a ft « (Z D M G 150, 1955, 2, 58 1. d.).

179
vlastitih želja i strasti, nego i p r a v o s ta n je u svijetu koji m u
se s u p r o t s t a v l j a . . . Bojno polje K u r u k š e tr a sim bolizira d u ­
ševni ž i v o t . . . P u t n a p r e tk a vodi kroz p a tn ju i sam oodri-
canje . . . P rvo poglavlje p o k a z u je velik uvid u ljudsko srce,
njegove suprotnosti i m o t i v e . . . M isija G ite je u n iv e rz a ln a
po svome opsegu. Ona se ne ob ra ć a nekoj sekti, ne u spostavlja
školu, nego o tv a ra p u t svim v je tro v im a .« 41
»A utor Gite sm atra, da se čovjek nije m ogao razviti u tom
pravcu, da p re tp o sta v lja logiku. Z ato je a u to r G ite pošao od
upanišada, povukao je njihove religijske zaključke, te ih g a l­
vanizirao u životni sistem, povezujući ih s p o p u la rn o m m ito ­
logijom i m aštom n a ro d a . . . G ita se nalazi na sredini izm eđu
filozofskog sistem a i pjesničke inspiracije.«
»Gita je dobila svoj izraz u ra z doblju etičke religije, pa
tako odgovara osjećajim a svoga vremena.«
»Čovjek tr e b a da teži za in te g ra ln im d u h o v n im životom . . .
L judska dje la tn o st nije ra sc je p k a n a . . . G ita priznaje, da razni
ljudi dolaze do duhovnog uvida na razne načine, neki k r i ­
zama m oralnog života, neki in te le k tu a ln im su m n ja m a , a neki
iz č uvstvene težnje za savršenstvom .«

I) SURENDRANATH DASGUPTA

S u r e n d ra n a th Dasgupta, profesor u C a m b rid g e u i K alkuti,

p re d sta v lja g e n e ra c iju R a d h a k rish n a n a , od kojega se ra z likuje
po tome, što s p o d ru č ja povijesti filozofije ne prelazi na pod­
ručje filozofije povijesti. Čitavo je njegovo životno djelo posve­
ćeno istra ž iv a n ju i p r o v je r a v a n ju povijesnih podloga indijske
filozofije. O cjenjujući D asg u p tu kao n a jz n a tn ije g p ovjesničara
indijske filozofije uopće, ne možemo njegov značaj sh v a titi
samo na osnovu m je rila uobičajenih u istra ž iva la čkom ra d u
evropske povijesti filozofije. N a u k a i sistem atizacija in dijskih
škola, osobito u S r e d n je m vijeku, u razdoblju, koje se sve
više sm a tra užim p o d ru č je m ra z ra d e i borbe indijskih filo­
zofskih ideja, na koje ćemo se ovdje moći o sv rn u ti te k u za­
ključnom poglavlju — sve je to još velikim dijelom n e is tr a ­
ženo. P isa n je povijesti in d ijsk e filozofije u tom smislu s m a tr a
se d a n a s više nego p re d nekoliko decenija problem om b u d u ­

“ O vi s u c it a ti iz p r v e k n ji g e P o v i je s t i in d . f il o z o f ije , s t r . 520—556.

180
ćnosti. S obzirom na spoznaju o važnosti ne dovoljno istraženih
p o d ru č ja D asguptino je životno djelo tu od te m e ljn e važnosti.
No i u bolje poznatim klasičnim te m a m a D a sg u p ta se ne ori­
je n tir a toliko p r e m a teorijskoj re k o n stru k c iji sistem a koliko
p r e m a d o k u m e n ta r n o j analizi pojm ova i v a n jsk ih utjecaja.
Te se k v a lite te naučnog rada oč ituju na uzoran način u po­
g la v lju o GIti.4- K r a tk i pregled redoslijeda problem a, koje Das­
g u p ta ob ra đ u je , može nam ovdje poslužiti kao re k a p itu la c ija
cijele p ro b le m a tik e ove n a jr a n ije pojave filozofskog sin k re ti-
zm a u Indiji.
D asgupta polazi od Š a n k a r e kao a u to ra n a js ta r ije povi­
jesne redakcije te k sta i kom e n ta ra . Sa Š a n k a r in im k o m e n ta -
to rsk im stavom , kako smo već vidjeli, nije se m oguće složiti.
D alje prelazi na k r a tk i prik a z k o m e n ta ra Y a m u n e i R a m a n u g je
i ka sn ijih k o m e n ta r a u o k v iru raznih sekti. S re dišnji povijesni
problem je st u tv r đ iv a n je mogućih u tje c a ja r a z n ih škola.
Yoga kao te h n ik a re d u k c ije psihičkih sta nja , u smislu
sistem a koji se p rip isu je P a ta n g ja liju , m o ra la je biti potpuno
n epoznata a u to r u Gite. Taj je sistem yoga e k stre m istič a n za
ra z lik u od sta v a Gite. Riječ yoga nije, m e đ u tim , ni jezično
jednoznačna. No, pojam yoge u Giti ra z lik u je se znatno i od
yoga n a u k e u upaniša d a m a , koje smo u vezi s G itom spomenuli.
G ita p re tp o sta v lja id e n tite t yoge i sa m k h y e . D ualizam k la ­
sičnog s d m k h y a sistem a pri tome ne dolazi uopće do izražaja.
A naliza teh n ič k e term inologije s d m k h y e daje, m e đ u tim , pozi-
tiv n ije rezultate.
Specifične c rte budističkog u tje c a ja n a P a ta n g ja lije v u
y o g u nisu u Giti uopće uočene.
U pogledu je odnosa p r e m a r itu a ln im dužnostim a žrtvo­
v a n ja jasno, da su skolastičke te o rije kasnijeg d atum a. U Giti
m oram o računati s vedskim osnovam a tog odnosa. G ita propo­
vijeda je d n a k o u n u tr a š n je pročišćenje (yoga) kao i pročišćenje
p u te m p rin o še n ja žrtava.
S b u d iz m o m je Giti za je d n ič k a sre dišnja ideja kontrole
osjetnosti i isticanja značaja djela. Iako je naglašena su b je k tiv ­
nost m o ra la , odnos je p re m a socijalnoj dužnosti bitno različit.
U spore dba s D h a m m a p a d o m pokazuje, da je u ovom posljed­
njem djelu m e to d a kontrole osjetnosti znatno izdiferenciranija. 54

45 U d r u g o j k n ji z i c i t i r a n e p o v ije s t i, s t r . 437—552.

181
S d r u g e s tr a n e u G iti n e n a la z im o p e s im is t ič k u c r tu B u d d h in e
n a u k e o b olu.
D a s g u p tin j e z a k lju č a k , d a j e G ita » n e z a v isn a o d e t ik e
a p s o lu tis tič k ih i m e ta fiz ič k ih s is te m a .« 48. S v e to g o v o r i u p r ilo g
sh v a ć a n ju , »da u G iti n e sa m o d a n e m a n iš ta b u d is tič k o g a ,
n e g o is to ta k o n išta iz k o n a č n e s d m k h y a f ilo z o fij e n i iz y o g e
P a ta h g ja lije v ih ,,Y o g a -s titr a “, . . . te da j e G ita u sv o jo j op ćoj
s tr u k tu r i p r e d b u d is tič k a .« 44 — P r ito m tr e b a r a č u n a ti s te o r i­
jom o n a k n a d n im in te r p o la c ija m a u te k stu .
J e d a n j e od v a ž n ih r a z lo g a za d r u k č ija g le d iš ta b io te iz a m
G ite . E v r o p s k i s u a u to r i n a o s n o v u t e c r te o d m a h p o k u š a li d a
iz n e su h ip o te z u o k r šć a n sk o m u tje c a ju . T i l a k j e k r a je m p r o šlo g
s to lje ć a iz n io d o k u m e n ta c iju o to m e , d a s ta r a B h a g a v a ta se k ta ,
k o ja o b o ž a v a N a r a y a n u i n je g o v o g b o ž a n s k o g u č ite lja K r išn u ,
potječe iz v r e m e n a m n o g o r a n ije g od n a s ta n k a g ja in iz m a u
8. st. pr. n. e. S tim su s e d o k a z im a s u g la s ili p o č e tk o m o v o g
s to lje ć a m n o g i u g le d n i e v r o p s k i u č e n ja c i.
P r e m a D a s g u p tin u z a k lju č k u , G ita u o d n o su p r e m a š k o la ­
m a s d m k h y a i v e d d n t a » p r e d s ta v lja s ta r iji sis te m , g d je su
g le d iš ta s ta r ije s d m k h y a š k o le b ila iz m ije š a n a s v e d a n tin s k im
id e ja m a r a z lič itim od v e d d n t e u Š a n k a r in o m s m i s l u . . . G ita
m o ž e b iti d je lo B h a g a v a ta š k o le n a p isa n o m n o g o p r ije r e d a k ­
c ij e M a h a b h a r a te .« 45 P r ilik o m u k lju č iv a n ja u ep o s, G ita j e
m o žd a b ila d o p u n je n a in te r p o la c ija m a .
P o te š k o ć a j e o v o g g le d iš ta za z a p a d n e u č e n ja k e u n e m o ­
g u ć n o sti, da se p o m o ć u h ip o te z e o in te r p o la c iji d o đ e d o o z b ilj ­
n ijih n a u č n ih d o k a za .

“ Id ., 514.
« Id ., 549.
“ Id ., 550—552.
 VII. PREGLED SKOLASTIČKIH SISTEMA

1. O P Ć I O K V I R

U ocjeni djela Dasgupte, a i u p rija šn jim poglavljim a, isti­

cali smo, da iz d ife re n cira n u filozofsku p ro b le m a tik u indijskih
škola nalazim o tek početkom n aše ere. U poglavlju o G iti po­
kušali sm o da pokažem o na p rim je ru , kako se razlučivanje
škola zbivalo u toku od barem pet stotina godina na prijelazu
iz a rh a jsk o g u klasično doba. Ni u vre m e n sk o m pogledu, a ni
u pogledu bivstvene ra zradenosti i zrelosti sistema, ne možemo
postavljati opća p ra v ila ni granice. K ronološki može biti o p r a v ­
d ana sum nja, rođena iz m e d ite ra n sk o g pojm a historičnosti,
da tr e b a podvrći naučnoj revizi tra d ic io n a ln a in d ijsk a sh v a ­
ćanja o starosti osnovnih sm je ro v a njih o v e d u h o v n e kulture.
N eposredno ja sa n ostaje ipak utisak, da su odre đ e n e a rh a jsk e
form ulacije u sistem im a izrasle iz d u b in a k u ltu r n e tradicije,
koje se ne d a ju svesti na k o m p a r a tiv n e ra z m a k e od nekoliko
stoljeća. K ritič n ije od re dukc ije na naša v la stita m je rila jest
pitanje, koliko se historiografski problem i ovdje uopće daju
rješavati.
U ovom se prik a z u m o ra m o zadovoljiti, da se zaustavim o
na p r a g u uže p ro b le m a tik e in dijskih sistema. O snovna se
p re d n o st indijskog sistem atskog m išljenja, k a k o na području
p ra k tič n o g tako i teorijskog um a, očituje u daljem razvoju sve
više, iako se često p u ta pokušavalo, da se i ona shvati kao
ne d o sta ta k :
Ove se škole »ne mogu uvijek bez daljn je g a usporediti sa
sistem im a kao što je Platonov, Aristotelov. Hegelov, Schopen-
h a u e ro v i t. d. Sve i kad bismo ih mogli svesti na nekog odre-

183
đcnog osnivača, ipak bi p r e d s ta v lja le tv o re v in u t r a jn iju od
d o k tr in a r n ih k o nstrukcija većine evropskih filozofa.« — K a ­
ra k te ris tik a tih škola »nije u k r a jn je m vidu specifični odgo­
vor na neki m etafizički problem , nego m e to d a kao osnova za
spoznaju stvarnosti.«1
O vdje se misli p rv e n stv e n o na šest b r a h m a n s k ih sistema,
daršana (iz korije n a driš-, »vidjeti«; pogled ili nazor; usp. u
budizm u prvi stepen osm oročlanog puta, »ispravni nazori« —
pali ditthi). U p redskolastičko se doba ra z v ija la spoznajno-
teoretska i logička p r o b le m a tik a u ra z d v a ja n ju i s p a ja n ju
s tru ja u ok v iru daršana. U skolastičko doba u sre d ištu razvoja
filozofske misli dolazi su p ro tn o st b ra h m a n s k ih daršana s je d n e
stra n e i budističkih te o rija s druge. U toj borbi ideja isk ri­
stalizirale su se p rv e n stv e n o logičke škole.

2. S E S T D A R Š A N A

Djela, koja ovdje navodim o kao osnovna za pojedine škole,

jesu skolastički udžbenici, koji su uglavnom u p rv im stolje­
ćima n aše ere dobili svoj konačni sistem atski oblik, iako su
i te sutre k r a tk i tra k ta ti, koji su bez k o m e n ta r a teško r a z u ­
mljivi. O snovni su k o m e n ta ri nastali ta k o đ e r u većini slu ­
čajeva gotovo neposredno nakon izvornih djela. Ova djela ne
p re d sta v lja ju , m e đ u tim , ni u jednom slučaju početak filo­
zofskih škola. U udžbenicim a je sistem atizirana n auka, koje se
dijelovi u m nogim sluč a je vim a nalaze u ra n ijim neposrednim
ili posrednim d o k u m e n tim a iz dru g e polovice prvog tisućljeća
pr. n. e., koji nisu sačuvani u cjelini.

1. N y d y a (»metoda«, »pravilo«, »logički postupak«); osnov­

no djelo Nydya-siUra; a u to r Gautam a. N a u k a sa drž a na u ovom
djelu fo rm u lira n a je postepeno izm eđu 4. st. pr. n. e. i 2. st.
n. e. Sudeći po polem ičkim e le m e n tim a čini se, da je djelo
završeno u razdoblju izm eđu budističkih škola m d d h y a m ik a i
vigjndna-vdda (teorija Jacoby), što ne znači, da je n apisano u
v rije m e između N a g a rg ju n e i Asange, je r se s n a u k a m a , ko­

1 G la s e n a p p , »P h ll. In d .«, s t r . 112—113.

184
jim a oni d a ju skolastičku form ulaciju, susrećem o već u 2.
st. pr. n. e.2
2. V aišešika (»specifikacija«, »razlučivanje«, »kategorizi­
ranje«); osnovno djelo V aišešika-sutra; a u to r Kanada (»koji
je d e atome«). Za sta ro st n a u k e i d a tu m sdtre vrijedi isto što
i za ny dy a. P roblem , da li je ova d r u g a škola p re th o d ila prvoj
ili o b rn u to , nije još riješen. T a k o đ e r se p o sta v lja p ita n je
zajedničkog p orije kla s m im d m s o m (teorija D asgupta). V re­
m enski je odnos zanim ljiv zato, je r se n y d y a i vaišešika u sko-
lastičko doba sta p a ju u je d n u školu, a u je d in je n o m sistemu
p r v a škola daje form alnologičku s tr u k tu r u , dok d r u g a dopri­
nosi atom ističku ontologiju.
3. S d m k h y a (v je ro ja tn o izvedeno iz sam khya, »broj«, »ra­
čun«); začetnikom se sm a tra drevni m u d ra c Kapila, za kojeg
se p re tp o sta v lja , da je sta riji od B uddhe; osnovno je djelo
S d m k h y a - k d r i k d ; a u to r išv a ra k rišn a , 3. st. n. e. Ovo je d u a ­
listička n a u k a i osnovna indijska te o rija em anacionizm a.
4. Yoga (»veza«, značenje slično latinskom »religio«);
osnovno djelo Yoga-sutra, p ripisuje se Pataiigjaliju, 2. st. pr.
n. e. Povijesno sa č u v a n a verzija v je ro ja tn o je iz 5. st. n. e.
K ao n y d ya-vaišešika, tako se i s d m k h y a -y o g a sm a tra je d ­
nim sistemom, koji sadrži s je d n e s tra n e teoriju em anacije,
a s d ru g e m e to d u m editacije. (Usp. pogl. o »Giti«.)
5. M im d m sd (»istraživanje« vedskog rituala); osnovno d je ­
lo M im d m sd -su tra ; a u to r G jaim ini, nekoliko stoljeća p rije
n a še ere. S istem atski ra z r a đ u je te o riju o r itu a ln im dužnostim a
i m e to d u p ro u č a v a n ja Veda. Kao pretežno form alistička škola
im ala je znatnog udjela u razvoju logike. i*

* I s tra ž iv a n je je s ta r o s ti ovog d je la bilo v a žn o oso b ito zbog h ipoteza,

k o j e s u s e k r a j e m 19. st. j a v l j a l e o u t j e c a j u i n d i j s k e l o g i k e n a g r č k u , u
d o b a A l e k s a n d r a V e l i k o g a . E n g l e z W. J o n e s s m a t r a o j e , d a j e A l e k s a n d r o v
p ra tila c u p o h o d u n a In d iju , »K alisten n a ša o kod I n d ija c a g o to v u logiku
i d o n i o j e s v o m e s t r i c u A r i s t o t e l u « . N i j e m a c G o r r e z a s t u p a o j e is to g l e d i š t e
i p o k u šao d a dokaže, da A risto telo v i te h n ič k i te rm in i o d g o v a ra ju in dijskim .
C. B. S c h l t i t e r o b j a v i o j e d j e l o p o d n a s l o v o m » A r i s t o t e l o v a m e t a f i z i k a ,
k ći K a p ilin e n a u k e s & m k h y a * . K r i t i č k i s u se n a o v e t e o r i j e o s v r n u li M ax
M i i l l e r (» S ix S y s t e m s o f I n d i a n P h i l o s o p h y « , L o n d o n 1903) i M. W i n t e r n i t z
( » G e s c h i c h t e d e r i n d i s c h e n L i t e r a t u r « , L e i p z i g 1908). D a n a s n e m a s u m n j e ,
d a s u n e k i d i j e l o v i » N y š y a - s u t r e « iz p r v i h s t o l j e ć a n a š e e r e . I s t o j e t a k o
s i g u r n o s d r u g e s tr a n e , d a svi d ije lo v i n is u j e d n a k o s tar i. S m iš lje n je m ,
d a j e » N y fiy a -s < H ra p o s t o j a l a u 4. st. p r . n. e ., i a k o n e u s v o m s a d a š n j e m
o bliku« ( R a d h a k r i s h n a n ) , slažu se s u v r e m e n i in d ijs k i u č e n j a c i, koji su se
bavili o v im p ro b le m o m .

185
 6. V e ddnta (»završetak Veda«), p rv o b itn o oznaka za upa-
nišade. Osnovni tekst za siste m a tiz a c iju filozofskih s h v a ć a n ja
škole je Brahm a-siitra, 555 a fo riz a m a izraženih m n e m o te h n ič ­
kim stilom (kao i sutre ostalih škola); p rip isu je se Bddardyani,
koji se kasnije identificira s m itsk im a u to ro m M ahdbhdrate
V ydsom . P re m a R a d h a k r is h n a n u osnovna je povijesna p r e t ­
postavka, da se djelo m o ra s m a tr a ti sta rijim od Gite. N a jsta ­
riji sačuvani k o m e n ta r, koji nauci d a je je d n o z n a č an lik, jest
Bhdša (»komentar«) S a n k a r in (6. ili 8. st. n. e.). Idealistički
m onizam Š a n k a r in e in te r p r e ta c ije ne isc rp lju je značenje ve-
d a n tin sk e filozofije.
U toku povijesti zna tn o su se m ije n ja li stavovi, koji se
p o ja v lju ju u ovim školam a, a i u z a ja m n i odnosi m e đ u ško­
lama.
O s d m k h y i, yogi i v e d a n ti govorili smo nešto opširnije u
p r e th o d n im poglavljim a. Na opseg ćemo se logičke p r o b le m a ­
tik e n y d y e o sv rn u ti još u n a s ta v k u ovog poglavlja i u H re sto ­
m atiji.
Za m im d m s u kao ritua listič ku školu zanim ljivo je spom e­
nuti, zašto je protivnici često nazivaju ateističkom. M im dm su
polazi od panteizm a riječi. Riječ Veda nije izraz bogova, kao
u sem itskim religijam a, nego je vječna i a u tonom na. Vede
postoje po snazi vlastitog izraza, koji je ne p o sre d n a s tv a r a ­
lačka m a n ife sta c ija svem irskog duha. Bit su V eda u p u te za
d je la tn o st koja donosi bla g o tv o rn e posljedice. Te posljedice
jam či bezlični zakon svem ira, dharm a. Cilj je m im d m s e p ro ­
u č a v a n je priro d e dharm e. U tom sm islu posrijedi je iskonski
paneticizam , koji se kao sistem tu m a č e n ja Veda form alizira
u čisti ritu a liz a m djela. U tom smislu s v e d a n tin sk o g sta n o v i­
šta te o riju ritu a ln o g djela n a p a d a osobito Š a n k a ra .
M im d m sd je i svojim »ateističkim« a sp e k to m dala d o p ri­
nos spoznajnoteoretskoj diskusiji skolastičkog doba. Njen
n a jz n a tn iji filozofski p re d sta v n ik K u m d rila (nešto sta riji od
Š a nka re ) kritiz ira o je n a sto ja n ja n y d y e da logičkim putem
dokaže p ostojanje boga. N asu p ro t budistim a, m im d m s d je
b ra n ila realističko stanovište. S lužbeni je stav politeistički,
ali se značaj bogova svodi na simboličko p o sre d o v a n je u iz v r­
še n ju zakonitosti dharm e. F u n k c iju boga zap ra v o preuzim a
čovjek, svećenik, koji poznaje p r a v u sn a g u riječi (m antra) i
n jo m e izaziva n em inovne posljedice ž rtv e n o g djela. Ž eljeni se
plod djela ne postiže ni milošću bogova, a nije ni a u to m a tsk a

186
posljedica djela, nego proistječe iz z n a n ja o magičnoj snazi
riječi i iz p ra v iln o g u sm je re n ja u tom smislu. To u sm je re n je
m im d m s d fo rm a liz ira u ritu a ln o m smislu, podižući na taj n a ­
čin svoju m e ta fiz ič k u n a d g r a d n ju nad principom , da dobro
djelo u e tičkom smislu može proisteći sam o iz dobre nam jere.
M im d m s d supsta n c ija liz ira i tu snagu p ra v iln e usm jerenosti
i na z iv a je apurva. To je m etafizička veza izm eđu djela i
ploda. Dokaz protiv milosti božje nalazi m im d m s d u principu,
da isti uzrok (ili isti obred) ne može izazvati ra z n e posljedice.
S h v a ć a n je da svećenik svojim obredom prisiljava božan­
stvo na djelovanje, izazvalo je u k asnije vrijem e, kad je di­
ja le k tik a počela da z a m je n ju je ritualizam , n u ž n u reakciju
teizm a u ortodoksnim krugovim a. J e d n a i d r u g a tendencija
im a ju pozadinu kako u razvoju općih d r u š tv e n ih odnosa u
sistem u kasta, ta k o i u razvoju borbe filozofskih ideja izvan
ortodoksnih v je rsk ih okvira. S filozofskog je sta n o v išta k a ­
ra k te ristič n o pri tom e p ro m a tra ti, kako se povijesno i siste­
m atski uz rubove velike pa nte istič ke s tr u je politeizam i
m onoteizam p o ja v lju ju tek u zam a glje nim henoteističkim
obrisim a.
Skolastički studij šest sistem a počinje redovno s form alno-
logičkom a n a litik o m n y d y e , koja se n a sta v lja proširenom n a ­
ukom o k a te g o rija m a vaišešika. Z a tim se prelazi na studij
sd m k h y e , čija je ontološka m etoda, za razliku od n y d y e , bitno
sintetska. Kao što viši broj, koji slijedi iza nižega, nužno o b u ­
hvaća pre th o d n i, tako je u p rin c ip u i s izvodom 23 elem enta
fe n o m e n a ln e p riro d e (prakriti), čiju smo tablicu prikazali u
prošlom poglavlju. S inte tski se princip pove z iva nja još jasnije
očituje u m etodici yoga n a u k e s m etafizičko-religioznog gle­
dišta. — Studij daršana z a v rša v a redovno v e d a n to m kao n a j­
višim sp e k u la tiv n im izrazom b r a h m a n sk o g m išljenja.

3. B U D I S T I Č K I R E A L I Z A M I I D E A L I Z A M

Već se na drugom koncilu u Vesali, ni 200 godina poslije

B u ddhine smrti, očituju mnoge razlike u tu m a č e n ju njegove
nauke. S ta v većine sljedbenika, u d je lu K a th d v a tth u , izražava
do 2. st. pr. n. e. realistička škola sarvdsti-vdda (»sarva asti«
= »sve jeste«).

187
 Još se p rije naše ere sp o m in ju u indijskoj književnosti če­
tiri budističke škole, od k o jih su dvije realističke i slijede
ortodoksnu tradiciju (theravdda ili hinaydna), dok su druge
dvije idealističke i p r ib liž a v a ju se više općim indijskim t r a ­
dicijam a skolastičkog v r e m e n a (m ahdydna). I realističke škole
k asnijeg razdoblja p o k a z u ju s p e k u la tiv n e sklonosti, pa se
odv a ja ju od razvojnog toka cejlonske theraviida tradicije, u
čijem smo okviru prika z a li osnovnu B u d d h in u n a uku. M etafi­
zički se stavovi tih d v iju škola f o rm ira ju u odnosu na p ro ­
blem atiku m a h d y d n a idealizm a, koji je uspio da ih povijesno
potpuno p re v la d a do 3. ili 4. st. n. e., k a d a budistički ideali­
zam u Indiji doseže svoj vrh u n a c .
Dvije s p e k u la tiv n e škole, koje su se razvile iz sarvasti-
vdda realizma, jesu:
a) V aibhdšika (v je ro ja tn o p re m a djelu Vibhdšd, k o m e n ­
ta r u A b h id h a m m e , k o ju p riz n a ju kao osnovni a u to rite t, dok
ra n ije dijelove T i-p ita k e zane m a ru ju ), može se uglavnom
k a r a k te r iz ir a ti kao onaj s t u p a n j razvoja sarvdsti-vdde, na
kojem odnos izm eđu n o u m e n a ln ih i fe n o m e n a ln ih e le m e n a ta
nije još pročišćen. S obzirom na osnovnu b u distič ku n a u k u
o tre n u ta č n o sti je d n ih i drugih, središnji položaj zauzim a n a ­
u k a o kau z a lite tu , p r o m a tr a n a sa sta n o v išta k a te g o rija »ime­
na« i »oblika«:
Uzrok n ik a d a ne nestaje, nego samo m ije n ja im e postajući
posljedicom, pošto m u se prom ijenilo stanje. Na pr., glina
postaje posuda, pošto je p ro m ije n ila stanje. U tom se slučaju
im e »glina« gubi, a ja v lja se ime »posuda«. (A ryadeva)
Na taj način su p sta n c ija tr a je u vječnom zbivanju. O snov­
na je p re tp o sta v k a , da je p o sta ja n je p r e d m e ta nezavisno od
našeg opažanja.
b) S a u tra n tik a je (priznaje samo a u to r ite t S u tta -p ita k e , ili
B u d dhinih govora, a z a n e m a r u je ostala dva dijela k a n o n sk e
književnosti), p r e l a ž n i s t u p a n j p re m a m ahdydni, te n a ­
učava, da je naša p r e tp o s ta v k a o p o sto ja n ju n o u m e n a ln ih ele­
m e n a ta re z u lta t logičkog z a ključka, a ne neposrednog opažanja.
Osnovno je djelo o b u dističkom realizm u A b h id h a rm a k o ša ,
čiji je a u to r V asu b a n d h u (4. st. n. e.) ka sn ije pod u tje c a je m
svog b r a ta A sange postao i sam m ahdydnista.

188
 Sa sta n o v išta m a h d y d n e p rv a je realistička škola n a p a d a ­
na kao n a iv n i realizam , a d ru g a kao hipotetički dualizam .3
Ovaj je p oslje dnji stav bilo teško b ra n iti zbog njegove psiho­
loški n e a d e k v a tn e posrednosti.
P o v ije sn a se važnost m a h d y d n a književnosti nalazi i u
tome, da su se n je n a osnovna djela rano počela prenositi u
K in u i T ibet i tam o prevoditi. U tim su z e m lja m a bolje saču­
vani m nogi originalni sa n sk ritsk i rukopisi, već iz klim a tsk ih
razloga. Vezi s K inom z a h v a lju je m o i mnogo točnije povije­
sne podatke, nego što smo ih imali ranije.
K ineski indolog iz 7. st. n. e., I-tsing, k a r a k te r iz ir a m a h d ­
ydna škole ovako: »Postoje dvije v rste t. zv. m ahdydne. P r v a
je m d d h y a m ik a , a d r u g a yoga. P r v a naučava, da je ono, što
se obično naziva bitkom , nebitak, te da je svaki p re d m e t samo
pra z n a slika, po p u t iluzije, dok d r u g a naučava, da u stv a rn o sti
ne postoje v a n jsk i pre d m e ti, nego da postoje samo misli u
nam a, a sve stvari postoje samo u svijesti.«
a) M d d h y a m ik a (filozofija »srednjega puta«; sanskr. m a d h -
yam a, pali m a g ig jh im a = »srednji«); p re m a naslovu djela
glavnog p r e d s ta v n ik a škole N dgdrgjune (»M d d h y a m ik a - s d -
tra«) (2. st. n. e.).
N a u k u o »srednjem putu« N a g a r g ju n a tum ači dijalektički
kao isk lju č e n je a psolutne a firm a c ije i apsolutne negacije. Na
tom osnovu z astupa relati vitet svega što postoji i što se spo­
znaje, uključivši tu i fenom ene ne posre dne svijesti, sam sdru
i n irvdnu. — Po svojoj se idealističkoj k a ra k te ristic i ova n a ­
u k a naziva sd n y a td -v d d a , ili »nauka o ništavilu«. Iako je
N a g a r g ju n in fenom enizam v je ro ja tn o n a jr a d ik a ln iji m e đ u
ve likim s m je rn ic a m a sv je tsk e filozofije, on se ipak u osnovi
ne u d a lju je bitno od B uddhinog p r a s ta v a o irelacionalnoj
tra n sc e n d e n ciji nirvdne.
Po svojoj povijesnoj ulozi, N a g a r g ju n in a d ija le k tik a vezuje
logičku i sp oznajnoteoretsku p ro b le m a tik u k a snijih stoljeća za
p o d ru č je idealističke filozofije. O na o tv a r a disk u siju protiv
n a iv n o rc a listič k ih stavova klasične n y d y a logike, a u b u d u ć ­
nosti izaziva sp oz na jnote ore tsku k r itik u S a n k a rin o g a p so lu t­
nog idealizma.
I v re m e n sk i se i ideološki nalazi na sredini ovog kasnijeg
razvojnog perio d a d ru g a m a h d y d n a škola: *

* U sp. R a d h a k r i s h n a n : im i. P h i l . , I, s t r . 621.

189
 b) Yogdcdra, koja budističku n a u k u o m e d ita tiv n o j r e d u k ­
ciji (dhydna) razvija u o k v iru opće indijske filozofije p r a k tič ­
nog um a (yoga), pa po tom e dobiva g o rn je ime, dok je bolje
poznata i k a r a k te riz ira n a d ru g im nazivom: vigjndna-vdda, ili
»teorija svijesti«. — M edu r a n ije p re d s ta v n ik e yogdcdre spada
A švaghoša s djelom »M ahdydnasraddhotpdda« (1. st. n. e.).
S poznajnoteoretski je s m je r dao školi Asanga (4. st. n. e.), ko­
je m u se p rid ru ž u je kasnije b r a t V asubandhu.
V asubandhuov učenik, logičar Digndga, koji se istakao
kritikom ny dy e , u b r a ja se, kao i njegov učitelj, i u sautrdn-
tika i u v ijndnavdda školu. Isto vrijedi i za slijedeća dva b u ­
distička logičara, koji ostaju usko povezani s V a su b a n d h u o -
vom i D ignaginom naukom , D h a rm a k irti (7. st.) i D harm ottara
(9. st.). D h a r m a k ir ti se i sam naziva slje d b e n ik o m vigjndna-
vdde, a na stav D h a rm o tta re , koji se uzdiže iznad stanovišta
škola po svojoj koncepciji o logičkoj nauci, o s v r n u t ćemo se
kasnije.
T ako se logika od početka razvija na ra z m e đ u izm eđu re ­
alističke i idealističke škole, iako je v ig jn d n a -v d d a kao pozi­
tiv n a fenom enologija svijesti postala osnovom cijelog ovog
razvoja. N jena je »zasluga, da je istakla važnost misli za
realnost uopće«.4 U disk u sija m a pro tiv budističkog idealizma
n a p a d a osobito S a n k a ra , a ta k o đ e r i d ru g i ra n iji i kasniji
autori, n a u k u D ignage i D h a r m a k ir tija kao su b je k tiv n i ide­
alizam. D h a r m a k ir ti je uz svoje glavno djelo N y d y a b in d u ,
napisao i esej o solipsizmu, Santdndtara-siddhi, u kojem brani
stav vigjndna-vdde.
D harm ottara, konačno, f o rm u lira problem logike ovako:
»Zašto da se uopće držim o k o n s tr u ir a n ih na u k a ? Z a r logika
ne bi trebalo da se osniva isključivo na činjenicam a koje su
izvan sum nje? S m a tra m o , da n a u č n a istra ž iv a n ja tr e b a p ro ­
voditi u d u h u p o tp u n e slobode, n e sm e ta n o od k o n s tr u ir a n ih
nauka.«5
Već se iz odnosa m e d u srodnim školam a može vidjeti, kako
se metafizički, a pogotovu m etafizičko-religiozni problem , po­
tiskuje u pozadinu p re d spoznajno-logičkim . To postaje još
ja sn ije u spom enutim p o le m ik a m a s n y d y a logikom na jednoj
strani, a kasnije sa S a n k a r in im sta vovim a na drugoj. Iz tih 1*

* l b . , s t r . 643.
1 P r e m a Th. S tc h e rb a ts k o m e (» E rk e n n tn isth eo rie und Logik n a c h der
L e h r e d e r s p a t e r e n B u d d h i s t e n « , s t r . 83—84).

190
polem ika i iz r a z ra d e u n u tr a š n jih teorija, koju one izazivaju,
možemo ovdje d a ti sam o nekoliko p rim je ra , da pokažemo, u
kojim se g r a n ic a m a približno k re ta la in d ijsk a filozofska m i­
sao u tisućljeću svog n ajsnažnijeg razvoja.

4. P R I M J E R I

A) Ν Υ λ Υ Α - S U T R A

N y d y a -sd tra »uvodi o b ra d b u sre d sta v a spoznaje p rije p r e d ­

m e ta spoznaje kao novo poglavlje u filozofiju«.8 — S v r h a je
ove logičke rasprave, da nabroji, obilježi i p ro v je ri 16 osnov­
nih logičkih kategorija. Tablica k a te g o rija pri tom e ne služi
više, kao prije, na pr. u s d m k h y i, n a b r a ja n ju svih e le m e n a ta
fenom enalnosti, nego m etodi njihova p ro u č a v a n ja :
»N ijedna izreka, koja brojčano obuhvaća ,,sve“, nije točna,
je r za nju ili postoji ili ne postoji dokaz.« (IVa 38) (P rotivnik
sm a tra , da je i dokaz u k lju č e n u kozm ološku cjelinu, što
n y d y ik a odbija.) (IVa 39—40)
16 kategorija (paddrtha): sredstvo spoznaje, p r e d m e t spo­
znaje, sum nja, svrha, prim je r, teza, članovi, ra su đ iv a n je , odlu­
čivanje, r a s p ra v lja n je , ra sp ra v a , polem ika, p riv id n i razlozi,
iskrivljiva nje , n e isp ra v n i prigovori, redoslijed. (Ia 1)
4 sre d stv a spoznaje: opažanje, z a ključ iva nje , usporedba,
svjedočanstvo. (Ia 3)
12 p r e d m e ta spoznaje: d tm a n (subje kt spoznaje u smislu
postojane »duše«), tijelo, osjetila, osjetni predm eti, um (bud-
dhi) razum (manas, u smislu » n u ta rn je g organa« spoznaje), dje­
latnost, pogreška, p o sto ja n je poslije sm rti, plod djela, bol, oslo­
bođenje. (Ia 9)
O pažanje je spoznaja, koja n a sta je iz doticaja osjetila i
p re d m e ta , a ne može se izraziti riječima, ne može biti pogre­
šna, sastoji se u neposrednoj izvjesnosti. (Ia 4)
Na o p a ž a n ju se osniva tro v rsn o zaključivanje, od oznake
na nosioca oznake, i to: od posljedice na uzrok, od uzroka na
posljedicu i po analogiji. (Ta 5)
Z a k lju č iv a n je m na osnovu osjetno opažene stv a ri spozna­
jem o s tv a r koja se osjetno ne opaža. (Ila 44)

' W. R u b e n : D ie N y A x ja s u tr a 's , Leipzig, 1028.

191
 Tipičan se indijski silogizam (anum dna) sastoji od pet čla­
nova. Školski je p rim je r dim i v a tra :
1. T v r d n j a (pratigjna): N a b rd u je vatra.
2. R a z l o g (hetu): Z a to je r je d im .
3. P r i m j e r (uddharana): G d je je d im , ta m o je i v a tra kao
n a pr. u k u h in j i.
4. P r i m j e n a (upanaga): Sada je tako na brdu.
5. Z a k l j u č a k (nigamana), D a k le, ta m o je v a tra.

Osnovni dio silogizma su p r v a tri člana: »Na b rd u je vatra,

zato je r je dim, kao u kuhinji.« — »Brdo« je su b je k t (pakša),
»dim« je bitno obilježje (linga), a »vatra« je izvedeni pojam
(sddhya).7
S u m n ja (samsaya) p o k re tn a je snaga logičkog m išljenja:
Logički se p o stu p a k ne p r im je n ju je ni u slučaju k ad p r e d ­
m et nije opažen, ni kad je potpuno određen, nego kad o n je m u
postoji su m n ja (N ydya-bhdšya).
N a ivno-re a listič ke p r e tp o sta v k e n y d y e počinju od teorije
vida i sluha. Za vid se p r e tp o sta v lja da se u obliku nevidljive
zrake kreće od osjetila k p re d m e tu . To sh v a ć a n je potječe iz
teorije m e d iu m a (dkdša). P o stu p a k ide u su p ro tn o m sm je ru
nego kod A ristotela, gdje je p u t kroz m e d iu m išao od objekta
p re m a s u b je k tu »utiska«. Ta se razlika u s m je ru k r e ta n ja
može tu m a č iti p re tp o sta v k o m psihološkog m a te rija liz m a o
fu n k c ija m a prtine.**
T eorija dkdše kao kozmičkog m edija potječe iz vedske te ­
orije zvuka (V. odsječak o m im dm si).
A k d ša je p rv o b itn o nosilac toga vječnog i neprolaznog
zvuka. Po v e d a n tin sk o j teoriji em anacije, dkdša je prvi nepo­
sredni proizvod brahm ana. »Staro je shvaćanje, koje je iz
upa niša da prešlo u sistem sd m k h y a , da su p ro sto r i v rije m e
proizvod dkdše . . . Uz izraz diš (prostor, s tr a n a svijeta) ozna­
čava dkdša b e sk ra jn i prostor, koji se shvaća vrlo različito:
g dje ka da kao simbol ne iz m je rnosti uopće, te kao ta k a v o b u ­
hvaća v rije m e i prostor; gdjekada, n a su p ro t tome, označava

5 U i n d i j s k o j lo g i c i n a u k a o z a k l j u č k u o b u h v a ć a i s u d . N a s h e m u
z a k l ju č k a od t r i č la n a , k o ju je te o r e ts k i ra z ra d ila b u d is tič k a logika, svode
s e i s u d o v i k o j i i z r i č u j e d n o s t a v n o o p a ž a n j e (n a p r . : »O vo j e s t a b l o » , k a k o
ć e m o p o k a z a t i u o d s j e č k u e).
* U sp . u H r e s t o m a t i j i » C h S n d o g y a - u p . « V, 1 ( » B r i h a d a r a n y a k a - u p . « VI, 1)
i c i t a t iz R o s e n b e r g a u p o g l a v l j u o B u d d h i n o j n a u c i (b il j. li).

192
sam o n e p r o m je n ljiv o s t,. . . a n e k a d a posebnu supstanciju, eter
k a o nosioca zv u k a . . . P r e m a tom e n ije u Indiji n ik a d a posto­
ja o p o tp u n i p aralelizam u o b r a đ iv a n ju p ro b le m a pro sto ra i
vrem ena.« Za v aišešiku pro sto r i v r ije m e su supstance. B udi­
sti, n a s u p r o t tome, z abacuju »postojanje v re m e n a , ne samo
kao supstancije, nego i kao b itk a u toku«. T ako se »u vezi
s r a s p r a v lja n je m o p riro d i zv u k a počela ra z v ija ti in d ijsk a si­
ste m a ts k a filozofija uopće.«9
P re d n o st je stanovišta n y d y a da bitno ra z lik u je opažanje
od racionalnog spoznavanja. P r e tp o s ta v k a p ro tiv n ič k ih škola,
p r e m a kojoj je i opažanje zaključak, odbija se izričito već u
»N yaya-sutri«. (Ha 28—29)
V anjski uvjeti opažanja jesu: mjesto, v rije m e i đkđša. (Ha
22 )
Iz toga sta novišta potječe niz posljedica, čija je form ulacija
m orala da se isk rista liz ira u ka snijim diskusijam a.
Logički se n a jp r ije ja v lja problem cjeline i dijelova. N yđ-
ya sm a tra , da neposrednim opažanjem , a ne zaključivanjem ,
za hva ć am o i cjelinu, a ne samo dijelove:
»Kad n e bi bilo cjeline, ne bi bilo moguće za h v a titi ništa
što postoji«. (Ha 32)
Po nauci vaišešika, cjelina je posebni kvalitet, različit od
dijelova. B udisti sm a tra ju , da je pojam cjeline fik tiv n a tv o ­
revina, koja odgovara p o tre b a m a iskustva. I*

• S č e r b a t s k o j , o. c., 37—68. U s p . b i l j . 6., p o g l. IV . U v e z i s p o j m o m

dkdše z an im ljiv o je u sp o re d iti u B erg so n o v o j te o riji p a m ć e n ja »održanje
p r o š l o s t i u s a m o j s ebi« ( » s u r v i v a n c e e n s o i d u p a s s ć « — » M a t i ć r e e t m ć -
m o i r e « , s t r . 166); n j e n o » p o s t o j a n j e i z v a n s v i j e s t i « (ib., 158); o n t o l o š k u f o r ­
m u la c iju p ro b le m a p a m ć e n ja , polazeći od d o ž iv lja ja g o v o rn e m a te rije i
» o p a ž a n j a s i r o v i h z v u k o v a « (»s ons b r u t s p e r g u s « — 129); n e p r i z n a v a n j e
o n tič k e ra z lik e iz m e đ u p re d m e ta , d o k su izvan z ap a ž a n ja u p ro sto ru , i
s je ć a n ja , d o k su izvan sv ijesti u v re m e n u ; ra z lik o v a n je p ro s to rn e i v r e ­
m e n s k e tra n s c e n d e n c ije sam o po p ra k tič n o j n uždi psihološki s u p ro tn ih
» postulata djelatnosti«. P o p u t b u d istič k e i S a n k a r in e te o rije o k rite r ijim a
r e a l n o s t i (v. o d s j e č a k d), B e r g s o n u u s p o r e d b i p r o s t o r n e i v r e m e n s k e r e a l ­
n o s t i i s t i č e , d a » s a d a š n j o s t « n e z n a č i » o n o š t o je s t « , n e g o » o n o š t o j e d j e ­
l a t n o « (»ce q u i s e fait« ) (s tr . 166). — G l a v n a z a j e d n i č k a p r e t p o s t a v k a j e
tr e n u t a č n o s t zb iljn o s ti: »Svijest je is k lju čiv o o b ilje ž je s a d a š n jo sti, . . . o n o ­
ga što je d je la tn o . . . O no što n ije d je la tn o m o že p r e s ta t i d a p r ip a d a svi­
j e s t i , a l i n e m o r a z b o g t o g a p r e s t a t i d a p o s t o j i n a n e k i n a č i n « ( s tr . 156). —
I p o t e o r i j i d l a y e (v. n i ž e v i g j n d n a - v đ d a ) s v i j e s t j e r e z e r v o a r ž i v i h s t r u ­
j a n j a , a n e s t a t i č k i h s t a n j a . (U s p. b i l j . 62, p o g l . o B u d d h i n o j n a u c i ) . S t a ­
tič k a je »podsvijest« n e g ir a n a n e p r iz n a v a n je m tr a jn o s ti đ tm a n a . — T im e
se ne p r e ju d ic ir a p o s ta v lja n je p ro b le m a p a m ć e n ja u o k v iru k a te g o rije
&k&Sa. O t v o r e n j e s a m o s t a t u s t e k a t e g o r i j e u r a z n i m s i s t e m i m a .

13 » F i l o z o f i j a i s t o č n i h n a r o d a « t.
193
 N aivnorealističke poteškoće u vezi s atom ističkom teorijom
vaišešika, p o ja v lju ju se ta k o u diskusiji oko n a u k e n y d y a u
problem u cjeline i dijelova, u p ro b le m u oblika, u pro b le m u
e te ra i u problem u teorije zaključka. G lavni a rg u m e n t n y d y e
za p re tp o sta v k u o a to m im a kao k r a jn jim n e d je ljiv im česti­
cama jest, da su p ro tn a te o rija »vodi u regressus ad in fin itu m
(anavasthd) a regressus ad i n fin itu m ne d o p u šte n je«. (IVb 25)
S tanovište je p ro tiv n ik a bilo, da se logičkom analizom ne
dolazi do spoznaje o biti stvari. K ao što se ne može opažati
postojanje tk a n in e m im o v la k n a od kojih je sa tk a n a , ta k o se
ni cjelina ne može opažati m im o dijelove. (IVb 26). P ro tiv n ik
ide k a s n ije 10 i dalje, pa tvrdi: O p a ž a n ju tk a n in e slijedi točnije
opažanje v la k a n a ; još točnijim o pažanjem prelazi se na d ije ­
love v la k a n a ; sv a k a d a ljn ja spoznaja pokazuje netočnost p r e t ­
hodne; n a jto č n ija spoznaja ne postoji, je r se proces za vrša va
u ništavilu. — N y d y ik a odbija ta k a v prigovor kao p r o tu r je ­
čan, j e r za njega »ne može ni postojati ni nepostojati dokaz«.
(IVb 30)
Isti se problem vraća u diskusiji oko te o rije z a k lju č k a kod
K u m d rile protiv te o rije yogdcdre. Budistički se idealizam
pozivao na n y d y a te o r iju o z a k lju č k u i isticao, da se sud i
zaključak tu m a č e na osnovu ideja su b je k ta i p r e d ik a ta i n ji­
hovih bivstvenih odnosa, koji ne p r e tp o s ta v lja ju realnost
o b je k ta .*
11 K u m a rila odgovara, da n y d y a p riz n a je realnost
objektivnog svijeta i da joj je to osnova, od koje polazi u
logici.
U diskusiji ove vrste nalazim o i m otiv koji odgovara K an-
tovom p r im je r u s talirim a: M ddhava ističe, da bi po k r a jn jo j
idealističkoj pretpostavci »sok, e n e rg ija i p r o b a v a zam išljenog
i stv a rn o g slatkiša bili identični«.,s
Um je p re m a nauci n y d y e je d n a od prolaznih osobina d uha
(dtman). P rito m su um, spoznaja i z n a n je isto. (Ia 10, 15)
N ydy a -b h d šy a sadržava polem iku p ro tiv različitog s ta n o ­
višta sd m k h y e , pre m a kojem u je um (buddhi) posebni, tr a jn i
organ psihičke m aterije. S budističkog sta n o v išta um je jedan
od fu n kcionalnih dijelova ličnosti, a s v e d a n tin sk o g osnovni
a tr ib u t d u h a .1·1
'· U m a h & y & n i s t i č k o j » L a n k a v a t & r a - s i i t r i « . — U s p . R u b e n , o. c . 2tC— 17.
" D i g n a g a , p r e m a c i t a t u S č e u b a t s k o g , o. c., s t r . 28. — U sp . t a k o đ e r
b ilj. 42. p o g l. I I I.
11 » S a r v a - d a r š a n a - s a m g r a h a * ( c i t a t p r e m a R a d h a k i i s h n a n u . o. c.. I. 633).
15 U s p . R u b e n , o. c., s t r . 6.

194
 P r o c e s j e m iš lj e n ja v e z a n za ra z u m ( m a n a s ) , k o ji se sh v a ć a
k a o u n u tr a š n j i o r g a n g n o z ije , te p o v e z u je i k o o r d in ir a o s je te
r a z n ih o s j e t ila . T e o r ija o ra z u m u k a o u n u tr a š n je m o r g a n u
v je r o ja t n o j e n a js ta r ija t e o r i j a p a ž n j e . Iz č in je n ic e , da se n e
m o ž e is t o v r e m e n o p r o v o d iti p a ž ljiv o v iš e d u š e v n ih d je la tn o s ti,
z a k lj u č u j e se , d a m o ra p o s to ja ti p o s e b n i d u š e v n i o r g a n , k o ji
j e s a m o je d a n u sv a k o m e tije lu ( I llb 55), v e lič in e a to m a (III b
58), k o ji n e m a v la s t it u in te lig e n c ij u , n e g o s lu ž i sa m o k a o
s p o jn ic a iz m e đ u o s j e t ila i d u h a . M a n a s o v d je n ije š e s ti o rg a n
o s j e t n o s ti za to , je r n ije v e z a n za sa m o je d n o p o d r u č je o s je t-
n o s ti. O p a ž a n je j e k o m p le k s n ih z b iv a n ja m o g u ć e n a taj n a č in ,
d a s e m a n a s k r e ć e m e đ u r a z n im o s j e t ilim a » k a o isk r a k o ja se
v r t i u k r u g u , p a j e zb o g b r z in e k r e ta n ja v id im o k a o v a tr e n i
k r u g « . ( I llb 57)
T a k o s e o v a j o r g a n m iš lj e n ja r a z lik u je s je d n e str a n e od
u m n e s p o z n a je i z n a n ja ( b u d d h i ) , a s d r u g e s tr a n e od d u h a
k a o c j e lin e ( đ t m a n ) . K a d b i đ t m a n , č ija j e b itn a o so b in a u v i­
j e k o s ta la s v e o b u h v a t n o s t s v ij e s ti, b io n e p o s r e d n i o r g a n sp o ­
z n a je , o n d a n e b i m o g a o p o s to ja ti is h o d iš n i fe n o m e n v e z a n o s ti
p a ž n je n a sa m o je d n u r a z u m sk u r a d n ju . — B u d iz a m , k o ji
n e g ir a đ t m a n u to m k la s ič n o m s m is lu , o slo b a đ a se o v ih k o m ­
p lic ir a n ih p s ih o lo š k ih sh e m a , u z n e m in o v n u p o s lje d ic u p o t­
p u n e r e la t iv iz a c ij e sp o z n a je , k o ju d o s lje d n o p r o v o d i N a g a r -
g ju n a . P s ih o lo š k u fu n k c iju đ t m a n a z a m je n ju je k a s n ije đ l a y a
(r iz n ic a s v ije s ti).
T im e d o la z im o d o p r o b l e m a p a m ć e n j a . Z a s d m k h y u j e f e ­
n o m e n p a m ć e n ja j e d n o s ta v n o d o k a z tr a jn o s ti m iš lje n ja . Z a
n y đ y u j e č in je n ic a , da » on o što sm o v id je li s lij e v im o k o m
p r e p o z n a je m o i s d e sn im « , d o k a z za p o s to ja n je m a n a s a k a o
k o o r d in a c io n o g o r g a n a g n o z ije , a p o s to ja n je je r a z n ih p o d r u č ja
o s j e t n o s ti u k ra jn jo j lin ij i i o v d je k a o i u v e d a n ti d o k a z za
p o s to j a n j e d u še ( đ t m a n ) . ( l i l a 7, 3)
D u š a j e za n y đ y u h ip o te z a , k o jo m s e r a z ja š n ja v a je d in s tv o
s v ih s t a n ja s v ij e s ti N o, u in d ijsk o j je f ilo z o fij i k r itik a n a iv ­
n o g r e a liz m a k o n c e n tr ir a n a p r v e n s t v e n o u o d b ija n ju ta k v ih
o n to lo š k ih h ip o te z a o fe n o m e n im a v e z a n im za t o k s v i j e s t i .
» V eć m i m đ m s a n e sm a tr a , d a s p o s o b n o s t s p o z n a v a n ja p o p r i­
m a o b lik e s p o z n a tih p r e d m e ta , n e g o sm a tr a , da sp o z n a ja ra ­
z o tk r iv a p r e d m e te u o b je k tiv n o m s v ij e t u , d o k sa m a sp o so b -

195
 nost spo zn av an ja nem a n ik a k v e o b lik e« .14 U k asnijoj k ritic i
n y a y e s v ed an tin sk o g s ta n o v išta ističe se, da logička škola
sm atra, da zn an je o d tm a n u k ao sam o sv ijesti stječem o tek
logičkim z a k lju č iv a n je m iz fen o m en a o p ažan ja, h tije n ja i
osjećaja, dok v e d a n ta sm a tra , da je to z n a n je nep o sred n o
očevidno. B u d ist p ita , da li je ta n e p o sre d n a očevidnost o
k o n tin u u m u svijesti uopće zav isn a od p re tp o s ta v k e o tra jn o ­
m e »ja«.
N y d y a -v a iše šik a polazi od p rin cip a, da tra jn o ne m ože biti
p ro m jen ljiv o , pa zato p riv id n u tra jn o s t m išlje n ja tu m ači kao
povezani niz p o je d in a č n ih i tre n u ta č n ih a k a ta m išljen ja,
je d n ak o k ao i u slu č a ju k re ta n ja . S d m k h y a je k ao em an acio n i-
stičk a te o rija im ala u ovoj teškoći p red n o st. Za n ju su p o jed in i
a k ti m išlje n ja id e n tič n i sa sposobnošću m išlje n ja . K a ra k te ri­
stičan je, m eđ u tim , sta v n y d y e , da m išlje n je zah v aća k re ta n je
u kojem n em a tra jn o sti. (Illb 42) Z ato je i o b ilježje m išlje n ja
m o m en tan o st, a ne tra jn o st.
N a ta j n ačin n y d y a o sta je n a ontološkom sta n o v ištu , d a je
s u b je k t m išlje n ja tr a jn i duh, dok sam o m išlje n je n em a obi­
lje ž je tra jn o s ti, a o rg a n m išlje n ja n ije in te lig e n tn i su b je k t,
nego sam o njegov in stru m e n t.
U k ritic i teorije kauzaliteta N dgargjuna k o n sta tira , da svi
p rija šn ji sistem i uzročnost sh v a ć a ju ili sa sta n o v išta u n u tr a ­
šn jih m ije n a nek e tra jn e su p sta n c ije , ili kao g o m ilan je razn ih
činilaca, ili kao d je la tn o st o d re đ e n ih čin ilaca na tra jn o j su p ­
stan ciji. S a m k h y a zastu p a te o riju p o sto ja n ja posljedice u
uzroku, m n o štv a u je d in stv u (sat-karya-vada): S ve je tra jn o ,
la te n tn o u p ra m a te riji, k o ja je k ao s u p sta n c ija id e n tič n a sa
svojim p o jav n im a trib u tim a . N a u k a je n y d y e s u p ro tn a (asat-
kdrya-vada): S u p sta n c ija i a trib u ti n isu id en tičn i, nego in h e ­
re n tn i. O snovna se m a te rija ne m ije n ja , k a d se m ije n ja ju
a trib u ti, pa iz je d n e stv a ri n a s ta je d ru g a . Po b u d ističk o j je
te o riji sve tre n u ta č n o (kšanika-vada): T ra jn a podloga ne po­
stoji, postoje sam o p o jed in ačn i fe n o m e n i.15
Od niza p ro b lem a, koji se o v d je o tv a ra ju za k ritič k o g le­
d an je, m ožem o u o k v iru N y a y a -su tre ra z m o triti sam o jed an ,
k a ra k te ris tič a n i za g rčk u filozofiju: p ro b le m v re m e n s k o g
k ontinuiteta.

’* D a s g u p ta , II , s t r . 180.
" U sp . R u b e n , s t r . 78—79.

196
 N e sam o so fisti i b u d isti, nego i v e d a n tin a c Gaudap&da,
p re te č a S a n k a rin , sm a tra , da n isu m ogući ni slijed n i isto v re-
m en o st u z ro k a i posljedice:
S re d s tv a sp o zn aje (opažanje, z a k lju č iv a n je , usporedba,
sv jed o čan stv o ) n e m a ju dokazne snage, je r im je fu n k c ija n e­
m o guća u jed n o m od tr iju v re m e n a (prošlosti, sad ašnjosti,
b ud u ćn o sti). (11a 8)
A ko dokažem o, da sp o zn aja p u tem o p ažan ja p reth o d i
p re d m e tu spoznaje, onda ta sp o zn aja ne n a s ta je iz sp oja osje­
tila s p red m eto m ; ako slijed i iza n jeg a, o nda p re d m e t ne
spoznajem o p rv o b itn o tim sred stv o m spoznaje; ako dokažem o
isto v rem e n o st sp o zn aje i p re d m e ta , onda n em a slijed a u a k ti­
m a m išljen ja, j e r su oni v ezan i za p red m ete. (Ha 9— 11)
N y d y ik a o d g o v ara: K ad bi o v ak av p rig o v o r bio isp rav an ,
o n d a ni sam ne bi m ogao da važi n i u jed n o m od ta tr i v re ­
m ena, je r onem o g u ću je svako sred stv o spoznaje. (Ila 12— 13).
N a su p ro t tom e, sre d stv a sp oznaje m ogu b iti i p re d m e ti
spoznaje, k ao što je v ag a sred stv o sp oznaje n ek e količine zla­
ta , a g d je k a d a i p re d m e t p ro v je ra v a n ja pom oću u tega. (Ila 16)
P ro tiv p rig o v o ra, d a je svako d o k a z iv a n je regressus ad
in fin itu m , nav o d i se i u sp o re d b a sa sv jetiljk o m , je r sred stv a
spoznaje, k ao i sv je tlo st, služe o p ažan ju n a m je rn o o sv jetlje-
n ih p re d m e ta , a i ra z n ih d ru g ih , m eđu k o jim a i sam ih sre d ­
sta v a spoznaje. (Ila 19)
N a p rig o v o r da ne po sto ji sad ašn jo st, nego sam o prošlost
i b u d u ćn o st i odnos m eđ u n jim a (IIa37, 39), od g o v ara ny dy ik a:
1. K ad ne bi bilo sad ašn jo sti, n e bi bilo opažanja. (Ila 40)
2. S v ak a d je la tn o st sa d rž a v a a trib u te v eć-u čin jen o g a i ono­
g a -što -tre b a -u č in iti, p a se n a ta j n ačin shvaća u v ijek sam o
sad ašn jo st. (Ila 41).
T ak o dolazim o do n u žn e logičke posljed ice sv ak e te o rije
k a r m a n a (u k lju čiv ši B ergsonovu), da se b ita k m ože p rip isiv a ti
sam o onim činiocim a, ko ji su sposobni d a služe nekoj svrsi.
P ro b le m ra z lik o v a n ja m eh an ičk o g i fin aln o g k a u z a lite ta u
te o riji k a rm a n a ne p o ja v lju je se uopće.16 Svako se kau zaln o
zb iv a n je tu m a č i u svim školam a, re a listič k im i idealističkim ,

“ U sp . B e r g s o n o v s t a v p r e m a m e h a n iz m u 1 f in a liz m u , k o jim » n a s to ji đ a
I s to v r e m e n o p r i j e đ e o k v i r e i m e h a n iz m a i f in a liz m a , p r i b l l ž u j u ć i s e ip a k
o v o m d r u g o m e v iš e n e g o p rv o m e « . (» E v o lu tio n c r ć a t r lc e « , s t r . 50 1 d ., p o ­
s e b n o s t r . 102.)

197
po analo g iji »ploda« i njegovog » d o zrijev an ja« (phala, vipdka),
»korijenja« i »sjem enja« i t. d.:
T ijelo n a sta je d jelo v an jem ploda ra n ijih d jela. (Illb 59)
Z ato se te o rija logičke veze najčešće svodi na n ek u v rstu
teo rije in stin k ta k a rm ičk o g p o rije k la . P ro b le m je, da li je i
u kojoj m je ri in s tin k t z a jed n ičk i k o rije n s u b je k tiv n o -o b je k -
tivnog ra sc je p a .17
O davde se ponovno v ra ć a m o u k ru g p ra s ta re ontološke
p ro b lem a tik e Y a g jn a v a lk y in e : O tk u d a po tječe b itak ? K oji su
ontički k o rije n i n e zn an ja?
Dok s d m k h y a sm a tra , da b ita k u v ije k n a s ta je iz b itk a, je r
je uzrok su p sta n c ija ln o je d n a k s posljedicom , n y d y a n au č a v a
obrnuto:
B itak n a s ta je iz n ebit ka, je r n išta ne m ože n a sta ti, a da
p reth o d n o ne u n išti svoj uzrok. (IVa 14)
P ro tiv svih tih s k re ta n ja u a p so lu tn o u s ta je konačno b u ­
distički lo g ičar D ignaga, k a d kaže:
»Sva n aša spozn aja, uk o lik o se sasto ji od istin itih z a k lju ­
čaka, n a s ta je pom oću ra z u m sk ih k a te g o rija su p sta n c ije i
obilježja, bez ko jih n em a p redodžbe, a s re a ln im b itk o m i n e-
bitkom nem a n ik a k v e veze« (Pramdnasamuććaya).
»Tako je logika p o stala b u d ističk o m nau k o m . Za sam e je
bu d iste ona n a d o m je stila ra n iju m e ta fiz ik u i d ru g e filozofske
discipline p o zn ate pod općim nazivom abhidharm a.«iH

B) NAGARGJUNA, FILOZOFIJA NIŠTAVILA (SONYA-VADA)

U tom sv ije tlu tre b a da sh v atim o u p rv o m re d u d ija le k tik u

N dgdrgjune i sp o m e n u te sofističk e dokaze, da ne postoji sa ­
dašnjost, zato je r u sa d a šn jo sti ne m ože p o sto jati k re ta n je ,
budući da, na p rim je r, p re tp o sta v k a , da g a v ra n leti, u k lju č u je
sa svoje s tra n e p re tp o sta v k u , da je cijeli sv ije t u letu ; ili da
je jed n a k o nem oguće z am isliti hod čo v jek a k o ji hoda kao i
hod čovjeka ko ji ne hoda.
Boreći se p ro tiv te o rija o tra jn im k v a lite ta m a stv a ri, o
a trib u tim a o b je k tiv n e su p sta n c ije i si., b u d isti, a i d ru g e

17 U sp . K a n to v o s h v a ć a n j e (» K r. č. u m a « , A 78), d a j e s in te z a p ro iz v o d
» m a š te ( E in b ild u n g s k r a f t) , s l ije p e , a li n e o p h o d n e d u š e v n e f u n k c ije « . — Z a
n a š e j e * k o m p a r a tiv n e i n t e r p r e t a c i j e o s o b ito v a ž n o s r e d i š n j e z n a č e n j e k o je
H e id e g g e r d a j e o v o m K a n to v o m g l e d i š t u ( » K a n t . . .«).
" S č e r b a ts k o j , s tr . 29.

198
škole ko je im se u tom p rib liž u ju , s m a tra ju da su o b jek tiv n e
k v a lite te id e n tič n e s p odacim a isk u stv a, da su s u b je k t i o b jek t
n erazd ru živ i, da se s v ije t sasto ji od re la c ija , ko je se ne d aju
ontološki re d u c ira ti, pa u tom sm islu nisu do k ra ja spozna-
tljive.
R elativ izam N a g a rg ju n in e n a u k e o isp razn o sti (sunya-
vdda) n alazi sv o ju k la sič n u fo rm u la c iju u IX. pogl. »M ddhya-
m ik a -su tre « , u p ita n ju :
»K ako m ože ono p o sto ja ti bez ovoga i ovo bez onoga?«
(Vidi odlom ak u h re sto m a tijsk o m dijelu.)
Isp ra z n o st je u zro k po kojem su sve s tv a ri m oguće, bez
isp razn o sti bi se sve svele n a ništicu. O ni koji n e g ira ju is p ra ­
znost, i u tom e vide p o g rešk u , slični su k o n ja n ik u koji zabo­
ra v lja da je na k o n ju . — T ko sm a tra , da stv a ri postoje po
svom e v la stito m b itk u , a ne po isp razn o sti, ta j p re tp o sta v lja ,
da stv a ri n a s ta ju bez uzro k a, ta j u n išta v a odnose koji postoje
izm eđu izvršioca i d jela, a u n išta v a ta k o đ e r i u v je te na ko­
jim a se o sn iv a zakon ra đ a n ja i sm rti. Za sve kažem o da je u
s ta n ju n išta v ila zato, je r n em a ničega što ne bi bilo proizvod
opće uzročnosti. T aj je zakon uzročnosti, ipak, provizoran,
iako se nalazi na sred n jem p u tu . (M ddhyam ika-šđstra.)
Č inilac se n aziv a ta k o u odnosu p re m a d jelu , a djelo se
n aziva ta k o u odnosu p re m a činiocu. U ap so lu tn o m sm islu ne
postoji ni d jelo ni činilac (M. S. VIII).
P re d m e t se od v o jen od u zro k a ne opaža, a uzrok odvojen
od p re d m e ta isto ta k o (M. S. IV).
P re m a tom e »nem a ni p re d m e ta koji postoji, ni koji ne
postoji«. (Lalitavistara.)
N ep o k retn o v rijem e, k o je bi o sje tila m ogla zapaziti, ne
postoji, a p o k re tn o se v rije m e ne zapaža . . . A ko v rijem e po­
sto ji sam o u odnosu p re m a p re d m e tim a , o d ak le onda može
da p o tječe nego iz p re d m e ta ? Mi n eg iram o b ita k p red m eta,
a tim više b ita k v rem ena. (M ddhy am ik a-k drikd.)
K ad racio n aln o istra ž u je m o stv a ri, ne m ožem o u tv rd iti
p riro d u ničega. Z ato sve s tv a ri tre b a p ro g la siti n e ra z ja šn ji-
vim a i lišenim bilo k a k v e a trib u tiv n e p riro d e ili svojstva.
(Lankdvatdra-siitra, II, 173.)
Sa sta n o v išta se n y d y e p o s ta v lja ju N a g a rg ju n i ovakvi
prig o v o ri:

199
 A ko nem a p re d m e ta o sjetn o sti, o nda se ne m ože ni p o stav ­
lja ti p rig o v o r s obzirom na n jih . T ako su vaši p rig o v o ri n e ­
osnovani. Ako n e g ira te sv a k u evidenciju, o nda i vaši p red m eti
gube v rijed n o st. (Sarva-daršana-sam graha.)
J e li isp razn o st č in jen ica ili nije? A ko n ije čin jen ica, koju
n etko zam jeću je n a nek i način, k ako m ožete reći, da je sv ije t
ispraznost? A ko je s t čin jen ica, je li e v id e n tn a po sebi, ili je
zam jećuje netk o d ru g i na nek i d ru g i način? U tom se slu čaju
m ora p re tp o sta v iti eg ziste n c ija onoga tk o z a m jeću je i onoga
što zam jećuje. (Udayana.)
Na prig o v o re ove v rs te o d g o v ara N a g a rg ju n a u IV. "poglav­
lju svog djela, da je šd n y a ta (p rin cip isp razn o sti ili n ište tn o sti
bitka) za k lju č a k n a ko ji je p risilje n spoznajom o re la tiv n o sti
znanja, a ne ishodišno p ra sta v n o stan o v ište. Točno je, da bi
p re tp o sta v lja ti p rin cip isp razn o sti sv ije ta k ao p ra sta v a n zna­
čilo počiniti g rije šk u petitio p rin c ip ii (sd d h y a sa m a ).
U vezi sa svojim k ritic istič k im sta n o v ište m dolazi i N a­
g a rg ju n a n a k ra ju sv o je an alize do zak lju č k a , da »nezavisno
od p ra k tič n e sp o zn aje n ije m oguć uvid u tra n s c e n d e n ta ln u
p red m ctn o st (paramdrtha)«. (XXIV. pogl.)
N a g a rg ju n in a se d ija le k tik a z a v rša v a p riz n a v a n je m razlik e
izm eđu re la tiv n e i ap so lu tn e istin e. N jezin a je sv rh a da do
k ra jn jih g ra n ic a n ag lasi već sp o m in ja n u ire la c io n aln o st n ir ­
vane.
U tu sv rh u N a g a rg ju n a n a jed n o j s tra n i ističe, n a pr.:
Istin a se i z a b lu d e ne d a ju ap so lu tn o raz lik o v a ti, a kad nem a
realnosti, onda ne postoji ni m o gućnost n esp o razum a. (XIII.
pogl.)
P rigo v o r, da bud izam djelo m ičn o p ris ta je uz n a u k u o
isprazno sti, pa se ta k o sam izlaže tešk im p o g rešk am a, ne po­
gađa p ra v i sm isao n a u k e , je r u isp razn o sti n e p o stoje p o g re­
ške. (M a d h y d m ik a -sd stra .)
S d ru g e stra n e , u sp rk o s p ro v iz o m o sti » sred n jeg a puta«
kao i svakoga »puta«, N a g a rg ju n a ne zab acu je izv jesn o st cilja
kojem u taj p u t vodi. Na taj n ačin ne n e g ira sv a k u izvjesnost,
ali je sv ijestan , da ona p ra k tič n a izv jesn o st k o ju ne n eg ira,
ne može služiti kao osnov p rin c ip u dovoljnog razloga relacio-
n aln e spoznaje.
B u d d h in a se n a u k a osniva na razlici d v iju v rsta istine:
ap so lu tn e i relativ n e. Oni koji n e m a ju a d e k v a tn u sp o zn aju o

200
tom e, n isu sposobni da sh v a te d u boki i ista n č a n i sm isao b u ­
dizm a. — Ali, k ad ne bi bilo re la tiv n e istin e, o nda se apso­
lu tn a ne bi m ogla doseći, a dok se n e dosegne a p so lu tn a istina,
n e m ože se postići nirvdna. ( M a d h y d m ik a Šdstra.)19

C) FILOZOFIJA SVIJESTI (VIGJNANA-VADA)

Sam je B u d d h a n a n eo sp o ran n ačin n e g ira o sv ak u tra jn o s t

i sv ak u s u p s ta n c ija ln o st (aniććatd-anattatd). N & gargjuna po­
vlači p rv e logičke z a k lju č k e iz k o n sta ta c ije , da ulogu dtm a n a
p reu zim a fu n k c ija sp o zn ajn e sv ijesti (vigjndna). Ovo novo
u p o rište p o sta je sad a p o p rište m d a ljih d isk u sija. Za filozo­
fijom eg z iste n c ija ln e isp ra z n o sti slijed i filozofija sv ije sti, k o ja
svoju tezu fo rm u lira kao »ispraznost v a n jsk o g svijeta« fbđ-
h y drtha-šunyatd).
N a g a rg ju n in o se d ija le k tič k o n e g ira n je ev id en cije odrazilo
n eg ativ n o n a jp rije na p o d ru č ju logike. K o re k tu ra je vigjndna-
vdde om ogućila logički id ealizam .
M etafizički i ova šk o la polazi od te o rije o n ep o sto ja n ju
v an jsk o g »uporišta« p red o d žb i (nirdlam bana-vdda). O b jek tiv n i
je sv ije t p red o d žb a u našoj svijesti. P ro s to r i v rije m e su p r in ­
cip iu m individuationis razu m a. S obzirom na osnovnu b u d i­
stičku te o riju o to k u sv ijesti, k a te g o rija v rem en a p riro d n o
dobiva sve is ta k n u tiji položaj. Već se D ignagi p rip isu je re d u k ­
cija dkdše na k a te g o riju v rem en a kao oblika razu m a (manas).20
R ed u k cija ra sc je p a dovodi nas, m eđ u tim , do šire tra n sin d iv id u -
alne podloge sv ijesti (dlaya-vigjndna), ko ja se ne o čitu je kao
isp razn o st nego kao n e k v a lific iran i b ita k -u -sv ije sti (tathatd —
takvost).
Već A švaghošina ish o d išn a d efin icija ovog p o jm a pokazuje,
k o liko se b u d istič k i id ealizam p rib liž io v ed an tin sk o m e:
U svojoj se osnovnoj p riro d i s tv a ri ne m ogu ni im en o v ati
ni ra z ja sn iti. N ikoji ih jezičn i o blik ne m ože izraziti ad ek v atn o ,
je r im a ju ap so lu tn u jed n a k o st. N isu podložne n i p ro m jen i

" U sp . G . S im m e l (» U e b e r F r e ih e it« , s t r . 24.): » B u d u ć i d a a p s o lu t n i k o n ­

t i n u i t e t p o n i š t a v a u z r o č n o s t, a ž iv o t d u š e j e a p s o lu t n i k o n t i n u i t e t , to
p o s to ji m o g u ć n o s t d a ž iv o t im a s v i j e s t o s lo b o d i.« — R a d h a k r i s h n a n (I, 664)
u s p o r e đ u j e s t a n o v i š t e N & g S rg ju n e s D u n s S c o to m (» N ije n e i s p r a v n o r e ć i,
d a b o g n i j e n iš ta « ) i s B r a d le y e m (»Z a m is a o o n o š to n i j e r e l a t i v n o , n i j e
n iš ta « ).
" U sp. S ć e r b a t s k o j , 26.

201
ni u n iš te n ju , jer n is u n iš ta d rugo nego j e d in s t v e n i duh.
(SraddhotpđdaiAttra.)
Alaya j e » rizn ica « ili » r e z e r v o a r « s v ij e s ti, a o d S a n k a r in a
a p so lu tn o g Atmana r a z lik u j e s e p o to m e , š to j e n e p o sr e d n o
p o d lo g a e m p ir ijs k e s v ij e s ti. T u su p o h r a n je n e » k lice « i in d i­
v id u a ln a str u ja n ja z b ilj s k ih k o n tin u u m a . S v a k i p o je d in a c im a
c je lin u s v ije s ti, v e lik o g r e z e r v o a r a o č ije m s a d r ž a ju a k tu a ln a
s v ij e s t n i sa m a n e m a p o tp u n o z n a n je . I s k o n s k i n e s v ij e s n i p o ­
s je d p a m ć e n ja o is k u s tv im a d u g o g n iz a r a n ijih e g z is te n c ija
p o p r im a i p r o iz v o d i o b lik e in d iv id u a liz a c ij e n a p r in c ip u k a u ­
z a ln o g d o z r ije v a n ja , k o ji j e o s n o v n i m e h a n iz a m n a š e g k a te g o -
r ija ln o g s h v a ć a n ja s v ij e t a . K a d b is m o m o g li p r e v la d a ti to
o b je k tiv iz ir a n o s je ć a n je (smriti), » išč e z la b i o b ilje ž ja in d iv i­
d u a ln o s ti, a s v ij e t u p r e d m e tn o s ti n e b i o s ta lo tr a g a « , k a ž e
A šv a g h o š a .* 1
N a ta j j e n a č in s p a š e n a p s ih o lo š k a r a z lik a s u b je k ta i o b je k ta
k a o o d n o sa t r a n s c e n d e n c ij e u im a n e n tn o m e , n o e z e i n o e m e .
(V . b ilj. 42. u p o g l. » B u d d h in a n a u k a « .) U n a s ta v k u ć e m o
v id je ti, k a k o j e S a n k a r a u sv o jo j k r itic i p o k u š a o d a i o v o
r a z lik o v a n je s v e d e n a z a je d n ič k i o s n o v s N a g ftr g ju n in o m h ip o -
te tič n o š ć u e g z is te n c ije .

D) PROBLEM KASNIJEG BUDISTIČKOG REALIZMA

U SPOZNAJNOJ TEORIJI

U Vasubandhuovom j e r e a lis tič k o m d je lu Abhidharmakoša

z n a č a jn a za lo g ič k u p r o b le m a tik u te o r ija o s je ta i lič n o s ti. U
n je g o v im j e id e a lis tič k im sp isim a , VimšatikA i TrimšikA v a ž n a
k r itik a p e r c e p tu a liz m a i te o r ija id e a c ije .
B u d is tič k i s e r e a liz a m r a z lik u je o d s&mkhye i nyAye p o
te o r iji m o m e n ta n o s ti. A n a liz a b i n a s to g a p r o b le m a b rzo d o ­
v e la d o z a k lju č k a , d a sa s t a n o v iš ta t e o r ije m o m e n ta n o s ti n a iv n i
r e a liz a m s t a r ijih š k o la v iš e n ije m o g u ć . B u d is tič k i r e a lis t n e
m o že da v j e r u j e u p o s to ja n je s u p s ta n c ije n e z a v is n o o d a t r i­
b u ta . S u p s ta n c ija m o ž e b iti j e d in o j e d in ic a sp o so b n a d a p ro ­
iz v e d e je d a n je d in s tv e n i o sje t. K a te g o r ija je , p o d k o ju sp a d a
su p sta n c ija , ru p a (» o b lik « ). U V a s u b a n d h u o v o j r e a lis tič k o j
in te r p r e ta c iji to j e sp o so b n o st s m e t n j e za o s j e t n e o r g a n e . M a ­
te r ija j e p o v e z a n o s t o s je tn ih k v a lit e t a (b o je, m ir isa , o k u sa i

*' P r e m a D a s g u p tl, I. 129—30.

202
doticaja). P re m a rije č im a Š č erb atsk o g a »elem enti m a te rije oči­
tu ju se u svojim a k c ija m a ili fu n k c ija m a . P re m a tom e, oni su
više e n e rg ija nego su p sta n c ija .« 22
P rem a izvornoj B u d d h in o j k la sifik a c iji, svakom o b liku osje­
ta odg o v ara i oblik sv ijesti. R azum kao šesto o sjetilo n ije tak o ­
đ e r neko u n iv e rz a ln o svojstvo. On se po svojoj v oljnoj k v a lite ti
naziva ćitta, po m isaonoj manas, a po d isk rim in a tiv n o j vigjnđ-
na. O sjetila su b itn i u v je t o p ažanja. Ne postoji, m eđ u tim , n u ­
žda, da se iz te o kolnosti izvodi za k lju č a k o p o sto ja n ju duše
kao tra jn o g je d in stv e n o g p rin cip a. A ko d uša postoji, kaže V asu-
b an d h u , o n d a m o ra biti b iv stv en o ra z lič ita od ele m en ata, koji
sa č in ja v a ju ličnost. A ko je v ječn a, o nda je isk lju čen a iz p ro ­
cesa uzročnosti, pa je p re m a tom e isk lju čen a iz p o d ru čja p ra k ­
tičnog zb iv an ja. »Što je zap ra v o ’ovaj' čovjek, D evadatta?« —
p ita se V asu b an d h u .
»On je sam o n e p re k in u ti niz tre n u ta č n ih snaga, za koje
n e u k i lju d i sm a tra ju , da su cjelin a, pa im p rid a ju im e D eva­
d a tta . N jihovo je u v je re n je , da se D e v a d a tta kreće, h ip o te­
tično, a o sniva se n a an alo g iji s v la stitim iskustvom , je r se i
n jih o v v la s titi živ o tn i k o n tin u ite t sasto ji od tra jn o g pom icanja
s jed n o g m je sta n a drugo. Iako se sm a tra , da to k re ta n je zavisi
od nekog tra jn o g bića, ono je sam o niz n o v ih p roizvoda na
raznim m jestim a, k ao što i izrazi: „ v a tra se k re ć e ”, „zvuk se
š iri”, znače ta k v u povezanost.« (A bhidharm akoša.)
T ako se v raćam o na s ta ru d isk u siju , ko ja nas vodi u ide­
alizam . Na tom p o d ru č ju V a su b a n d h u dolazi do u v je re n ja , da
se ne m ožem o p o u zd ati u p e rc e p tu a ln u ev id en ciju o p o sto jan ju
o b jek tiv n o g sv ijeta. Da li je, na pr., p re d m e t vidnog o p ažan ja
c jelin a ili ato m sk o m noštvo, p ita V asu b an d h u . Je d n o sta v n a
c jelin a ne m ože biti, je r c je lin a u k lju č u je dijelove. Ne m ože
b iti ato m sk e p riro d e, je r se ato m i p o jed in ačn o ne m ogu osjetno
opažati. Ne m ože b iti proizvod atom a, je r se m a te rija ln o posto­
ja n je ato m a ne m ože d o k a z a ti.23
P ro s to r je k a te g o rija ln i proizvod m išlje n ja i, kao tak av ,
osnov o b je k tiv n o sti p re d m e ta sm je šte n ih u n jem u . Z ato m o­
žem o raz lik o v a ti ta k o ra z m je šte n e p re d m e te od o sje tn ih k v a ­
lite ta , k o je to nisu, na pr. p lav i p re d m e t od p lav e boje. C ije­
p a n je n a s u b je k t i o b je k t o snovano je u p riro d i m išljen ja.
Ipak, ličn o st kao tok ta k v a zb iv a n ja ne o sta je sam o u idealnoj *
** » S y s te m s o f B u d d h is t ic T h o u g h t« (c itira n o p re m a D a s g u p ti, I, 121).
“ P r e m a D a s g u p ti, II , 20.

203
sferi. V asu b a n d h u se p rib liž u je v e d a n tin sk o j te o riji o o b je k tiv ­
n o sti mdxje i tra d ic io n a ln o m psihološkom m a te rija liz m u , pa
p re tp o sta v lja na pr., da m ed u in d iv id u a ln im to k o v im a svijesti
m ože p o sto jati i odnos u z a ja m n o sti i u tje c a ja . P odloga iluzor-
nosti za n jeg a je »čista« sv ijest.
K ra jn je o b razlo žen je fe n o m e n a ln e re a ln o sti sv ije ta tra ž i se
u svim in d ijsk im siste m im a n a p ra k tič n o m p o d ru č ju . Z n a č a jn a
je u tom pogledu V asu b a n d h u o v a tv r d n ja da p re tp o sta v k a
in d iv id u a ln e d u še »ne bi slu žila n ik ak v o j p ra k tič n o j svrsi«.
Dignaga iz te o rije m o m e n ta n o sti i u zro čn o sti izvodi d efi­
niciju, da je e g zisten cija sposobnost p ro izv o đ en ja posljedica.
D arm ottara sm a tra , da je p ro b n i k a m e n isp ra v n o sti logičkog
zak lju č iv a n ja o re a ln o sti sv ije ta u sp je šn a d je la tn o st. Z n a n je
je u v ijek sv rh o v ito u tom p ra k tič n o m sm islu .24
V id jet ćemo, da i Saiikara za stu p a slično p ra k tič n o sta n o ­
vište, u sp rk o s različito m g led ištu o etičkoj v rije d n o sti djela.

E) RAZVOJ BUDISTIČKE LOGIKE

O snovni silogistike u b u d ističk o j logici p ro izlaze p o tp u n o

jasn o već iz k an o n sk o g d jela K a th a v a tth u (2. st. pr. n. e.) — U
tom d jelu d o k azn i p o stu p a k po d ire k tn o j m e to d i (anulom a)
slijed i ovu fo rm u lu :
— J e li A B?
— Jest.
— J e li C D?
— N ije.
— Ali, ako je A B, onda je n u žn o i C D.
N ije m oguće da se B tv rd i za A, a D n e g ira za C.
T im e je p o b ijen p rv i odgovor.
I n d ire k tn a m e to d a (patiloma) slijed i ovu fo rm u lu :
— A ko se D izvodi iz C, o nda je B m o ralo b iti izvedeno iz A.
Ti si tv rd io B za A, zato ne m ožeš n e g ira ti D za C.
O b rta n je m h ip o te tsk e p re tp o sta v k e u ovom p o stu p k u , do­
biv a se i tre ć a fo rm u la:

u U sp . B e r g s o n o v o g le d iš te , d a s v i j e t n i j e » s in o n im b i t k a n e g o s a m o
s t v a r n e d j e l a t n o s t i ili n e p o s r e d n e e f ik a s n o s ti« . (» M a tič re e t M ć m o ire « ,
s tr . 157).

204
 A ko je A B, o nda je C D.
A je ste B.
P re m a tom e je i C D.25
V a su b a n d h u važi kao u te m e ljite lj b u d istič k e logike. O v eli­
čini njeg o v a d o p rin o sa m ožem o su d iti n a ovom p o d ru č ju sam o
posredno , po d je lu u čen ik a D ignage i d a lje m ra zv o ju nauke.
N a osnovu p o v ije sn ih p o d atak a, ko ji p o tječu i iz d ru g ih škola,
z a k lju č u je se, »da te m e lji k a sn ije b u d ističk e logike ne p otječu
od D ignage, nego već od V asu b an d h u a« .28 D ig n ag ina je n a u k a
u sistem a tsk o m p rik a z u n e ra z d v o jiv a od ra z ra d e D h a rm a k ir-
tijev e, k o ja se osn iv a na o b ra n i D ig n ag in ih stav o v a od n a k n a d ­
n ih k ritik a . Slično je i s odnosom D h a rm a k irtija i D h a rm o tta re ,
koji ta k o đ e r polazi od k o m e n ta ra i o b ra n e svoga p re th o d n ik a
u polem ici p ro tiv n y a y e . Z ato ćem o č ita v ovaj razvoj od blizu
500 godin a o b u h v a titi kao c je lin u i k o n c e n trira ti oko tem e
logičkog zak lju č k a .
S tu p a n j ra z ra đ e n o s ti b u d ističk o g tra n sc e n d e n taln o g id e­
alizm a o d ra ž a v a se n a jv je rn ije u te o riji zak lju č k a, ko ja u sp i­
je v a da u fo rm aln o lo g ičk i o k v ir o b u h v a ti ne sam o zak lju čak i
sud, nego i o p ažan je kao sred stv o spoznaje. P ri to m e se fu n k ­
cija m išlje n ja id e n tific ira s fu n k cijo m z a k lju č iv a n ja , dok se
fu n k c ija o p a ž a n ja svodi n a fo rm u z a k lju č k a posebnim a n a li­
tičk im p o stu p k o m . Već se po ovom o k v iru vidi, da in d ijsk a
te o rija z a k lju č k a , a osobito ova k o ju ra z m a tram o , im a svoje
specifične p re tp o sta v k e . (D etaljn a bi analiza m o rala voditi
ra č u n a i o p re te ž n o n o m in aln o j fo rm i iz ra ž a v a n ja u sa n sk rit-
skoj rečenici.) K ak o ćem o d a lje v id je ti, p rije v o d te rm in a
a n u m d n a s n ašim te rm in im a »zaključak« ili »silogizam« odgo­
v a ra sam o p rib ližn o , po osnovnom sm islu, dok doslovno zn a­
čen je te rm in a u k a z u je na posve d ru g u specifičnost logičkog
p o stu p k a , čije ra z u m ije v a n je p re tp o s ta v lja n ek o liko p re th o d ­
n ih ra z ja š n je n ja .
P olazeći od već sp om enutog p etočlanog silogizm a, D ignaga
g a k v a lific ira kao » zak lju čak za druge« ili in s tru m e n t d o k a -
znog p o stu p k a , pa m u s u p ro ts ta v lja » zak lju čak za sebe« kao
m e to d u m išljenja. O vaj d ru g i oblik p o sta je osnovom b u d ističk e

“ P r e m a D a s g u p tin o j o b r a d i, I, 157—58.
“ S č e r b a t s k o j , 266.

205
logike. N jegovim p o tre b a m a o d g o v ara tro č la n i silogizam , čija
te o re tsk a o b rad b a o d g o v ara p rv e n stv e n o našoj te o riji su d a.27
U k ritic i k a te g o rija , od k o jih polazi n y a y a , D ignaga ističe
osnovnu logičku v ažnost d v iju od n jih : o p a ž a n ja i zak lju čk a.
Te d v ije k a te g o rije o d re đ u ju o sje tn o st i m išlje n je kao izvore
spoznaje.
D ignaga polazi od p re tp o s ta v k i re a listič k e sautrdntik a
škole (koje se ovi lo g ičari n isu n ik a d a o d rek li) u d a ljn jo j
razlici »neodređenog zn an ja« (nirvikalpa-gjndna) i »određenog
znanja« (savikalpa-gjndna). P rv o o d re đ u je s u b je k t zak lju čk a,
a sadržav a k o p iju p re d m e ta d o stu p n u o sjetilim a, k o ja p re d ­
sta v lja do v o ljn u o snovu o p ažan ja. »O dređeno znanje« n a s ta je
d jelatn o šću m išlje n ja , k o je p o jm ovno id e n tific ira p re d m e t s r a ­
nijim iskustvom . Ovo z n a n je ne m ože b iti a d e k v a tn i p rik az
stv a rn e i n e p o sre d n e o sje tn e d ato sti. O no o b u h v aća logičko po­
d ru č je p re d ik a ta .
U D h a rm a k irtije v o j in te rp re ta c iji, u d u h u o snovnih b u d i­
stičk ih k a te g o rija »im ena« i »oblika«, ističu se ta d va sa sta v n a
d ijela sp o zn aje ovako: a) n ep o sred n o o p ažan je, u kojem je
sad ržan a istin a, ali n ije u k lju č e n a spoznaja, i b) ja sn a slika,
koja n a s ta je p u te m razu m sk o g o z n a č a v an ja i p rid a v a n ja

Č e š ć e j e is t i c a n a s r o d n o s t o s n o v n o g in d ijs k o g s ilo g is tič k o g o b lik a

s p rv o m A r is to te lo v o m f ig u r o m . — U m o d e r n o j lo g ic i p o s to je t e o r i j e , k o je
s u d s v o d e n a z a k l j u č a k . (U sp . S c h u p p e : E r k e n n t n i s t h e o r e t i s c h e L o g l k . ) —
U s l u č a j u R i c k e r t a ( G e g e n s t a n d d e r E r k e n n t n i s , s t r . 169) n a la z i S č e r b a t s k o j
b i t n u s r o d n o s t u t e n d e n c i j i lo g ik e to g a v r e m e n a , d a p o đ e o d s u d a , a n e o d
p o jm a , k a o o s n o v n o g lo g ič k o g o b lik a , » je r j e s v a k i a k t s p o z n a je s u d « . K a ­
s n i j e ć e m o u p o z o r i t i n a j o š n e k e s r o d n o s t i, k o j e o d a tle p ro iz la z e . Iz o v e
p e r s p e k t i v e č in i n a m s e n o r m a l n i m , d a lo g ik a 20. s t. u s v o m d a l j n j e m
r a z v o ju d o la z i d o o v a k v ih t v r d n j i : A n a liz a » n a u k e o s u d u p o k a z u j e , d a
s m o to p o g la v lje lo g ik e z a p r a v o l i k v i d i r a l i . P r o b le m e , k o j e j e o n o s a d r ž a ­
v a lo , d je lo m ič n o s m o i s k l j u č i l i iz lo g ik e , d j e lo m ič n o s m o u k l j u č i l i u n a u k u
o p o jm u , a d je lo m ič n o u n a u k u o z a k l j u č k u . K a d n e b i b ilo p o tr e b n o , d a
s e jo š o b a z i r e m o n a t r a d i c i j u i d a s t a l n o r a z j a š n j a v a m o n e j a s n e p o jm o ­
v e , . . . m o g a o b i s e s is te m lo g ik e p r i k a z a t i u d r u k č i j e m d i d a k tič k o m
o b lik u .« (B . v o n F r e y t a g - L O r i n g h o f f : L o g i k , S t u t t g a r t 1955. — s t r . 90—91.) —
» P o d u t j e c a j e m s p o z n a j n o t e o r e t s k i h r a z m a t r a n j a i lo g is tik e , p o la z ilo se
p o s l j e d n j i h d e c e n i j a u i z g r a d n j i lo g ik e u g la v n o m o d n a u k e o s u d u , n a
k o jo j s e o s n iv a la n a u k a o p o jm o v im a i z a k l ju č c im a . M i p o n o v n o s t a v l j a m o
n a u k u o p o jm u n a p o č e t a k , z a t o j e r j e p o s ta l o m o g u ć e , d a s e c ije la n a u k a
o z a k l j u č k u n a je d n o s t a v a n n a č i n s v e d e n a n a u k u o p o jm u , a n a u k a o
s u d u d a s e l i k v i d i r a — u k o l i k o j o j j e t e m a č is t o lo g ič k a — j e r s e p o k a z a lo
d a t a t e m a t i k a s p a d a b o lje u n a u k u o p o jm u , ili v e ć d u b o k o u n a u k u o
z a k l j u č k u . . . U n a u c i o z a k l j u č k u z a š li s m o iz a m o d u s a k la s i č n e n a u k e
d o z a k l ju d ž b e n ih s lo je v a p o jm a („ s c h lU s s ig e B e g r i f f s l a g e n ” ).« (Ib . 145.) —
» S ilo g is tik a s e ž e d a lje , n e g o š t o j e k la s i č n a lo g ik a ik a d r a z v ila n a u k u o
z a k l ju č k u .« (127) — U n a s t a v k u ć e m o u p o z o r iti i n a n e k e s lič n o s ti u p o j e ­
d in o s tim a , k o je p ro iz la z e iz i n d i j s k e d e f i n i c i j e z a k l j u č k a .

206
im ena. O vaj d ru g i dio sad rži sp o zn aju , ali ne u k lju č u je o b jek ­
tiv n u istin u .2" P re d o d ž b a n a s ta je iz n e o d re đ e n ih n ep o sred n ih
d o živ ljaja o sje tila i iz razu m sk ih k a te g o rija sličnosti i ra z li­
čitosti. (K a te g o rije k o n tin u ite ta , k a u z a lite ta i m n o štv a tak o ­
đ e r su izraz a k tiv n o sti to k a svijesti.) — Izm eđ u »oblika« kao
o sjetn e d a to sti i »im ena« kao pojm ovnog o d re đ e n ja , n e postoji
n ik a k a v u zro čn i odnos.29
K a ra k te ris tič a n je c ita t iz s ta rije k a n o n sk e književ n o sti,
koji nalazim o u »V isuddhi-M aggi«: »Vid ne opaža oblik, je r
m u n e d o sta je razu m ; a razu m ga ne opaža, je r m u n ed o staje
vid.«30 K a n to v a tra n s c e n d e n ta ln a logika polazi od iste k o n ­
sta ta c ije : »R azum n e m ože n išta opaziti, a o sje tila n e m ogu
n išta zam isliti.« 31
T ek je n a ovoj osnovi sh v a tljiv n aziv in d ijsk o g zak lju čk a:
αηιιτηάηα — » n ak n ad n o o d re đ iv a n je opsega«.
O va logika shvaća, p re m a tom e, n a u k u o z a k lju č k u kao
te o riju » k v alificiran o g o p ažan ja« .32
Polazeći od p rin c ip a , da g ra n ic a su d a ne m ože p rijeći g ra ­
nicu o sje tn e spoznaje, b u d isti k r itiz ir a ju d ru k č ije stav o v e
o stalih škola, na pr. s a m k h y e k o ja sm a tra , da se »pom oću
z a k lju č k a sp o zn aje ono, što se n a la z i izvan opsega dostupnog
o sjetilim a .« 33
P re m a D h a rm a k irtiju zn ačen je te rm in a »subjekt« (pakša)
može b iti različito . A ko n ije p o srije d i osnovna n e o d ređ en a i
n ep o sred n a o sje tn a dato st, onda je bitno, da logički su b je k t
(anum eya) b u d e n e k a »opća b it općeg pojm a« 34 da bi zadovoljio
u v je t »neod ređ en o g znanja«.
U svak o m s lu č a ju s u b je k t m o ra b iti »to tu« (tad, τόόε u ) ,
te rm in na ko ji sm o se već o s v rta li.35 T ak o bi tip ič a n p rim je r *
s" U sp . i n t e r p r e t a c i j u b u d is tič k o g s ta v a , k o j u d a j e p r e d s t a v n i k n y & y e ,
V d ć a s p a t i m i š r a (U . s t . ) : » V a n js k i p r e d / n e t n e p o s to ji, b e z o b z ir a im a li o d ­
r e đ e n u v e lič in u ili j e in f i n i t e z i m a l a n . S v e s e p r e d o d ž b e o s l a n j a j u s a m o n a
s v o j v l a s t i t i o b lik , k o j i o b j e k t i v i z i r a j u , p a s u z a t o n e a d e k v a tn e .«
** P r e m a S t r a u s s u , s tr . 216—17.
’· S t r . 20. — P r e m a N y a n a t i l o k i , c i t a t s e o d n o s i n a » K a th S v a tth u « (p o g l.
X V III ).
,l » K r. č . u m a « , B 75, A 51.
11 U s p . J a c o b i : D ie i n d i s e h e L o g i k , s t r . 461.
*3 P r e m a S č e r b a ts k o m e , 209.
" U sp . S č e r b a ts k o j, 203.
“ O v d je n a ila z im o ta k o đ e r n a j e d n o o d n iz a m j e s t a s r o d n i h sa S ig w a r -
to v o m lo g ik o m . ( S u b j e k t j e s v u d a p r e d o d ž b a , k o j a s e n e d a i z r a z iti r i j e ­
č im a .) R i c k e r t (o. c ., 176) r a z l i k u j e u o p a ž a n j u d v a e l e m e n t a : »to tu « i
p r e d o d ž b u . D a to s t s e n e n a la z i u s a d r ž a j u p r e d o d ž b e . (U sp . b ilj. 28. o v o g a
p o g l. — N a s r o d n o s t i s a S ig w a r to m 1 R ic k e r t o m u p o z o r a v a v e ć S č e rb .

207
grčkog silogizm a: »Svi lju d i su sm rtn i; S o k ra t je čovjek; So­
k r a t je sm rtan ;« — sv ed en n a o b lik in d ijsk o g z a k lju č k a »za
sebe sam oga«, glasio: »Ovo je s m rtn i čovjek Sokrat.«
P re m a D h a rm o tta rin o j d e fin ic iji, »do z a k lju č k a dolazim o
nak o n sp o zn aje o d ređ en o g sv o jstv a p re d m e ta , što im a fu n k c iju
logičke oznake, i n ak o n u v iđ a n ja n e p o sre d n e veze izm eđu te
oznake i izvedenog pojm a« (anumiti).
Logička k v a lifik a c ija ili p re p o z n a v a n je n ije m oguće bez
sred n jeg pojm a (medius). O snovni logički oblici sre d n je g p o j­
m a jesu: oznaka (linga), osnov ili razlog (h e tu ) i dokaz (sđ-
dhana). Po ovoj shem i n e m ože p o sto ja ti sud bez tri člana, koji
k a ra k te riz ira ju silogizam . (K opula u n o m in aln o j k o n stru k c iji
sa n sk ritsk e rečen ice n em a logičke fu n k cije.)38

Primjeri:
Za ilu s tra c iju te rm in a shem e z a k lju č k a m ože p o slu žiti ovaj
školski p rim je r:
»Ovo je šimšapa- stablo.«
s u b je k t o znaka (p red ik at)
(minor) (m edius) (maior)
p akša linga sddhya
anumeya h e tu a n u m iti
sddhana
S p ecijaln e p ro b le m e te o rije z a k lju č k a s a d rž a v a ju ovi p ri­
m jeri:
1. »Ovo je stablo.« (A n alitičk i zak lju čak .)
2. »U šu m i je v a tra , je r je dim.« (K au zaln i zak ljučak.)
3. »O vdje n e m a posude.« (N eg ativ n i z a k lju č a k .)37
Ad 1. B u d ističk a tra n s c e n d e n ta ln a a n a litik a polazi od dva
osnovna p rin cip a. P rv i o d re đ u je op isan i odnos o p ažan ja i m i­
šljen ja, a d ru g i iz ra ž a v a tre n u ta č n o s t z b iljsk ih e le m e n a ta svih
pojava. — U tom je sm islu o p a ž a n je s ta b la već s in te tsk a tv o ­

M U sp . J . S . M lllo v u d e f i n i c i j u z a k l j u č k a , p o k o jo j s e p r e d m e t s p o z n a je
p o s v o m o b ilje ž ju . — Z a p r o b le m k o p u le u s u v r e m e n o j lo g ic i, u s p . m i š l j e n j e
B. v . F r e y ta g - L O r in g h o f f a (o. c . 61): »S p o tp u n o d o s lje d n o g s ta n o v i š t a ,
k o p u l a t l v n a f u n k c i j a k o p u le n e b i s e u o p ć e ti c a l a n a u k e o s u d u . N je n o
p r o u č a v a n j e m o g lo b i s e p r e n i j e t i u n a u k u o p o jm u .«
" P r i m j e r i s u u z e t i o d S č e r b a t s k o g a ( s tr. 216—17 1 d .).

208
rev in a, k v a lific ira n a k o m p a ra tiv n o m d je la tn o šć u m išljen ja.
O sjetn o zam je ć u jem o sam o dijelove, a c je lin a je plod za­
k lju č k a .
T e o rija z a k lju č k a p re tp o sta v lja d va o sn o v n a o b lik a sinteze:
a) sin te z u u n u ta r p re d ik a ta i b) sin tezu izm eđu oznake i
p re d ik a ta .
M oguć je slučaj u k o jem p rv a v rs ta sin teze o tp ad a. To
ip ak n e p re ju d ic ira z a k lju d ž b e n i k a r a k te r jed n o stav n o g suda
o o pažan ju , na pr.: »Ovo je p la v a boja.« — P re d o d žb a p la ­
voga n ije sa sta v lje n a od ra z n ih e lem en ata, ali zbog toga nem a
n išta m a n je k a r a k te r o b ilježja, ko je k v a lific ira p re d ik a t i v e­
zuje ga s realn o m podlogom s u b je k ta , ko ji n a taj način
»prepoznajem o«.
Ip ak je ovaj slučaj v ažan za te o riju o p ažan ja, je r se iz n je ­
ga izvodi p o jam »čistog« o p ažan ja:
K ad p re d m e t, pošto sm o o sjetili n jeg o v u p risu tn o st, n ep o ­
sre d n o ulazi u sv ijest, onda kažem o, da je u tom slu čaju
čisto o p ažan je izv o r spoznaje. (Dharmottara.)
U sv im o stalim slu č a je v im a »čisti« se e le m e n ti p o ja v lju ju
sam o kao m ogućnosti za u sp o stav u odnosa predo džbe i n je n e
o b je k tiv n e podloge. (Usp. u p o v ijesti e v ro p sk e logike m ateria
signata i te o riju in te n c io n a ln ih relacija.)

A d 2. Ovo je k lasičn i p rim je r z a k lju č k a po obliku, a i po

p ro b lem u in h e re n c ije ili »dodira« (vydpti, lat. concom itatus)
izm eđu o zn ak e i p re d ik a ta , u zro k a i posljedice. S n aiv n o -
realističk o g se sta n o v išta ovaj p ro b lem p o sta v lja kao o n to ­
loški, a te k ga b u d istič k i k ritic iz a m svodi n a p o tp u n o spo­
z n ajn o p o d ru čje, k a k o sm o p o k azali već citato m D ignage (na
k r a ju od sječk a o n y d y i). U vezi s tim p roblem om zan im ljiv a
je d isk u sija m eđ u šk o lam a o izvoru spoznaje:
Vaišešika d o p u šta d v ije m o gućnosti: a) izvor je spoznaje
s tv a rn o obilježje (dim), a sp o zn aja je u zro k a (v atra) re z u lta t
logičkog m išlje n ja ; b) izvor je sp o zn aje spoznati p r e d m e t
(vatra), a re z u lta t su m išlje n ja p ra k tič n i stav o v i, k o je zau ­
zim am o n a osnovu sp o n tan o g ra sp o z n a v a n ja (v. te o riju
in stin k ta ).
N y d y a s m a tra , da je izvor sp o zn aje do ticaj ili veza dim a i
v a tre kao m a te rija ln a inherencija u zro k a i posljedice.

14 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I.
209
 M im d m sd sm a tra , da je izv o r spozn aje te rm in u s m edius,
logičko obilježje, kojim m išlje n je id e n tific ira k o n k re tn i slučaj
B udisti p rig o v a ra ju svim ovim sta n o v ištim a , da ne dosežu
do izvorn e sin te tsk e fu n k c ije m išljenja, k oja om ogućava je d n a ­
ko op ažan je kao i o b ilje ž a v a n je , iako ne jam či a d e k v a tn o st
izvedenih tv o re v in a s re a ln o m podlogom .
F u n k cija logičke oznake, ko ja s tv a ra sp o zn aju o p re d m e ­
tim a koji nam nisu d a n i u n ep o sred n o m o p ažan ju , sastoji se
iz svijesti o nužnoj vezi ove o znake s tim p redm etom .
(Dharmottara.)
Za zak lju čak je po d efin iciji b itn o ra sp o z n a v a n je sličnosti
i » isklju čen je svega ostaloga«. O snov je z a k lju č k a »nerazre-
šiva veza id e n tite ta b iti v rs te i roda, ili n e ra z re š iv a veza po­
sljedice i uzroka«.38
Nydya-sUtra (V-a) n a b ra ja 24 m ogućnosti p o g rešn e a n a lo ­
gije u za k lju č iv a n ju . D ignaga je ta j broj p o k u šao da svede n a
14. U vezi je s pro b lem o m logičkog o b ilje ž ja b ila p o treb n a
po to n ja te o re tsk a o b ra d b a ovog p o d ru čja. P re m a k asn ijim
teo rija m a logičko o b ilježje m o ra isp u n iti tr i u v je ta , da bi
zak lju čak bio isp ra v a n :
1) O b ilježje m o ra p o sto ja ti u su b je k tu .
2) Isto o b ilje ž je tre b a u sta n o v iti u k o n k re tn im slu čajev im a
gd je se p o ja v lju je p re d ik a t.
3) To o b ilježje n e sm ije p o sto ja ti u slu čajev im a g d je je
p re d ik a t o d su tan .
A d 3. U slu čaju n eg ativ n o g suda s m a tra D h a rm a k irti, da je
predodžb a p razn o g m je sta , g d je se lonac ne nalazi, re z u lta t
zaključka. T u je logičko o b ilježje n e n a la ž e n je p re d m e ta na
određenom m je stu , a to je m jesto sam o s tv a rn a osnova z a k lju ­
čiv an ja (anumeya).
D osljedno k ritic istič k o m sta v u o g ra n ic a m a sp o zn aje ističe
D h a rm o tta ra , da m og u ćn o st n eg a tiv n o g su d a n e om ogućava
spoznaju nezav isn o od o sjetn o g p o d ru čja, zato je r je osjetno
n ezahvaćen i p re d m e t n e g a tiv n o g z a k lju č k a ostao nezapažen
sam o u h ip o tetsk o m sm islu.
U tjecaj je b u d ističk e logike i k ritik e sp o z n a jn ih sposobnosti
bio z n ata n za ostale škole. D ig n ag in o ra z lik o v a n je » zak lju -

» N y S y a b in d u tik S « (29), p r e m a D a s g u p ti

210
čiv a n ja za druge« i » z a k lju č iv a n ja za sebe« usvojeno je opće­
nito, a s tim u vezi i tro č la n i ob lik silogizm a. Ip ak je osnovna
n a u k a o ap rio rn o m i sp o z n a jn o -im a n e n tn o m k a r a k te ru logičke
veze i n je n e z a k o n ito sti o stala n e sh v aćen a i zab o rav ljen a.
M etafizičk o -relig io zn i in te re s o stalih škola, osobito v edante,
k o ja je b ila n a jb liž a b u d ističk o m tra n sc e n d e n ta ln o m id eali­
zm u, bio je g la v n i razlog, da se na p o d ru č ju tra n sc e n d e n ta ln e
d ija le k tik e n ije zalazilo u te o re tsk u d isk u siju sta v a o nespo­
z n a tljiv im te m a m a , k o je je već B u d d h a v rlo izrazito fo rm u ­
lira o .39 Ip a k je b u d istič k a k ritik a e le m e n a ta o sjetn e d ato sti
i sin te tsk o g p rocesa sp o zn aje b ila od p resu d n o g u tje c a ja n a
d a ljn ji razv o j sp o z n a jn o te o re tsk e a n a litik e .
U k asn o sk o lastičk o doba (11.— 13. st.), pošto je b u d ističk a
logika do stig la svoj v rh u n a c , dolazi u o k v iru n y d y e do ra z ra d e
fo rm a listič k e s tra n e silogizm a u o k v iru m a h d -v id y d nauke.
M a h d -v id y d silogizam sad rži 16 fig u ra. P o ticaj razv o ju ovog
d ije la fo rm a ln e logike n alaze n e k i p o v jesn ičari u razrad i N a-
g a rg ju n in e d ija le k tič k e n a u k e .40

F) SANKARA

S a n k a ra sp ad a m eđ u n ajžešće p ro tiv n ik e b udističkog id e­

alizm a, u sp rk o s sro d n o sti id ealističk o g sta v a i nesum njivog
snažnog u tje c a ja o b iju b u d istič k ih škola na razvoj v e d a n tin -
sk e n au k e, čiji je g la v n i p re d sta v n ik . Id ealističk i zao k ret, koji
je v e d a n tin sk o j n au ci dao S a n k a ra u svom k o m e n ta ru »B rah-
m a-su tre« , o p tu ž u je k a sn iji v e d a n tin sk i re fo rm a to r Y am u-

” S č e r b a t s k o j u p o z o r a v a n a lo g ič k u r a z r a d u o v e te m e k o d D h a r m a -
k i r t t j a i D h a r m o t t a r e , k a o 1 n a v a ž n o s t u s p o r e d b e sa s t a v o v i m a u e v r o p ­
s k o j f il o z o f iji i lo g ic i o d A r i s t o t e l a d o S ig w a r ta , u v e z i s p r o b le m a tik o m
n e g a t iv n o g s u d a .
D h a r m a k i r t i : » N e o p a ž a n je iz v a n g r a n i c a i s k u s tv a d o v o d i s a m o d o s u m ­
n j e , j e r iz v a n t i h g r a n i c a n e p o s t o j i n i o p a ž a n je n i m iš lje n je .«
D h a r m o t t a r a : »U č e m u j e b i t n e o p a ž a n ja ? U p r e s t a n k u o p a ž a n j a i
m i š l j e n j a . S u m n j a j e o d s u t n o s t s p o z n a j e . . . T o z n a č i, d a s u m n j a n e m a
n i š t a z a j e d n i č k o s a s p o z n a jo m ili p r e d m e t i m a s p o z n a je .« — S č e r b a ts k o j
( s t r . 241 i b ilj. 403) s m a t r a , d a s u i S p in o z a i H e g e l » p o ja m n e g a c i j e p r e b a c i li
u b i t n o s t s t v a r i k a o i in d i j s k i r e a lis ti« . O d to g a r is t o t e l o v s k o g s ta n o v i š ta
n i j e s e o s lo b o d io n i K a n t. N a o v u r a z l i k u iz m e đ u p o z itiv n o g i n e g a t iv n o g
s u d a u p o z o r io j e t e k s i g w a r t : » N e g a c ija j e u s m j e r e n a u v i j e k p r o t i v p o ­
k u š a ja n e k e s in te z e i p re tp o s ta v lja p r e d m ije v a n je o v e z iv a n ju s u b je k ta
i p r e d ik a ta .« (» L o g ik « , 155).
" U sp . D a s g u p ta I I , 118—125.

211
n a41 kao » p rik riv e n i budizam «, u sp o re đ u ju ć i ga s »otvorenim
budizm om « D ignage i D h a rm a k irtija , čiji je v elik n ep o sred an
u tjecaj na S a n k a ru n e o sp o ra n .42 S d ru g e stra n e , k ritiz ira ju ć i
bu d ističk i idealizam , S a n k a ra p re la z i g d je k a d a g ran ice v la sti­
tog stan o v išta izraženog n a d ru g im m je stim a , da bi dokazao
p o tp u n u o b jek tiv n o st v a n jsk o g a sv ije ta .
S a n k a rin p re th o d n ik G audapada u p o tre b lja v a iste dokaze
ko je i dv ije b u d ističk e škole, da d o kaže n e re a ln o st v an jsk ih
p re d m e ta o p ažanja. N jegova je in te rp re ta c ija v e d a n te »po­
kušaj da spoji u je d n u c je lin u n e g a tiv n u lo g ik u m a d h y a m ik a
s pozitivnim idealizm om u p an išad a. K od G a u d a p a d e n e g a tiv n a
ten d en cija p re te ž e n ad pozitivnom . S a n k a ra n alazi u ra v n o ­
težen iji izraz.«43 To ide ta k o daleko, da G a u d a p a d a p o tk ra j
svoga d jela (Kdrikd) osjeća p o tre b u da se izričito b ra n i rije č i­
ma: »Ovo n ije rek ao B u d d h a .« K o m e n tira ju ć i te riječi, S a n k a ra
dodaje: » B udistička te o rija sliči advaiti, ali ne sa d rž a v a onaj
apsolutizam , ko ji p re d s ta v lja osovinu v e d a n tin sk e filozofije.«
O d b ijaju ći stan o v ište vig jn d n a v d d e u istom sm islu kaže već i
G au d ap ad a: »Razum ne ra d a p re d m e te spoznaje.«
S a n k a rin se ap so lu tizam ra z lik u je od b u d ističk o g re la ti­
vizm a u d v ije osnovne teze:
1) o d b ija o g ran ičen o st eg zisten cije n a o p a ž a n je (sahopa-
la m b h a - n iy a m a ; usp. ev ro p sk i p rin cip : esse est percipi);
2) ra z ra đ u je te o riju o m d y i kao tra n s -s u b je k tiv n o j podlozi
o b jek tiv n o sti.
» D h a rm a k irti n e g ira re a ln o st p o jav n o g sv ije ta koji mi spo­
znajem o, pa o sta je p ri tom e; izvan toga počinje za n jeg a
p o d ru čje n e p ristu p a č n o spoznaji. S a n k a ra , m eđ u tim , poriče
rea ln o st p o jav n o g sv ije ta sam o zato, da tim e u tv rd i p ra v i
b itak svog brahm ana — je d in e vječn e d u h o v n e su p stan cije.« 44
T ežište svoje k ritik e p ro tiv sp o zn ajn o g id ealizm a polaže
S a n k a ra n a p re d n o st svog ap so lu tn o g id ealizm a u pogledu
ra zlik o v a n ja s u b je k ta i o b jek ta, noeze i noem e u spoznaji.
S v ijest o stu p u n ije isto što i stu p kao p re d m e t te svijesti.

41 O Y S m u n i v id i p o g la v lje o m a t e r i j a l i z m u (4 c).
44 O v a j j e p r o b le m o b r a d io d o k u m e n t a r n o S č e r b a t s k o j , o. c ., 80 i d .
° R a d h a k r i s h n a n , II , 465.
44 S č e r b a ts k o j, s tr . 31.

212
 D ignaga u svojoj te o riji psihološke ra z lik e s u b je k ta i o b je ­
k ta tv rd i, da se ono što m ožem o sp o zn ati sam o n a psihičkom
p o d ru č ju p rič in ja kao da postoji u v a n jsk o m sv ijetu . S a n k a ra
p o sta v lja p ro tu p ita n je : A ko taj v a n jsk i s v ije t uopće ne postoji,
k ako se o n d a bilo k o ja o sje tn a sp o zn aja m ože p rič in ja ti iz v a n j­
skom ? »V išn u m itra« (ind ijsk i »Titius« ili »Caius«) ne m ože
se p o ja v iti kao sin žene n e ro tk in je . — P ri tom e se i Š a n k a rin
v la s titi »objektivizam « osniva n a te o riji o m d y i kao iluziji,
k o ja se u odnosu p rem a b ra h m a n u kao jed in o m b itk u ispo-
lja v a kao »nam etn u ta« (adhydsa — »im pozicija«, »n ead ek v atn i
prijenos« ili »translacija«), čiji je s ta tu s u svakom slu čaju v rlo
k o m p licira n i ontološki i logički, te se konačno id e n tific ira s
k ateg o rijo m n e z n a n ja (avidyd), iak o s m a n je d o sljednosti nego
kod budista.
S a n k a rin a je osnovna teza: S v ije t je p osljedica lažne ilu ­
zorne n a m e tn u to sti n ad istin sk im bitkom brahm ana, ali ilu ­
zije, kao na pr. fa ta m o rg a n a , p re tp o s ta v lja ju u v ijek podlogu
na kojoj se z a sn iv aju . T ako je i m dyd, m a da n ije b itak , na
nek i n ačin u sid re n a u b itk u . Ta id eja povezanosti, k oju bu d isti
o d b ijaju , k ad je rije č o nirvani, v raća se i u d isk u siji oko
m etafizičk o g n e z n a n ja . Za Š a n k a ru to n e z n a n je ne može biti
u z r o k sv ije ta , k a o š to se p rik a z u je u b u d ističk o m uzročnom
la n c u o d 12 k a rik a , je r je o n o o n tičk i »isto tak o m rtv o kao i
m a te rija u s d m k h y i «Λ5 S v ije t ko ji se p o ja v lju je pred našom
sviješću, o b je k tiv a n je i nezav isan , sam o je n jeg o v a k ra jn ja
p riro d a n e ra z ja š n jiv a . Je d in a ra z lik a izm eđu N a g a rg ju n in e
» n au k e o isp ra z n o sti i n a u k e o n e ra z ja šn jiv o sti p rem a S an -
k a rin o j školi je st, da se ovo n e ra z ja šn jiv o ip ak p ro m a tra kao
n e ra z ja šn jiv o nešto« za ra z lik u od b u d ističk o g n e g ira n ja sv ak e
podloge.4'1
S ta k v im a rg u m e n tim a zalazi S a n k a ra i u d isk u siju s b u d i­
stim a o tip ičn o in d ijsk o j tem i sna i jav e. G a u d a p ad a je još
povezivao isk u stv o sna i isk u stv o ja v e u n e ra z re šiv u cjelinu,
pa je i tu ostao blizak b u d istim a. S a n k a ra sn ažn ije n ag lašav a
v je ro d o sto jn o st tra jn o s ti p re d m e ta na jav i. N a p rigovor, da
ne p o sto ji veza izm eđu isk u stv a u sn u i n a ja v i, pa da zato
m ožem o z a k lju č iv a ti je d n a k o o p rav d an o , da je san lažan, a
ja v a istin ita , kao i o b rn u to , Š a n k a rin k o n ačn i odgovor glasi, •

•5 P r e m a R a d h a k r i s h n a n u , II, 580.
“ D a s g u p ta , I I , 35.

213
 d a je isk u stv o budnog s ta n ja za n as p ra k tič k i v ažnije, pa zato
zak lju ču jem o , da su sni lažni, a n e ja v a .47
Svoje sta n o v ište o d v a č v rs ta u p o rišta — sv je d o k a (sdkšin)
u n am a i apsolu tn o g b itk a tra n s c e n d e n tn o g b rahm ana —
S a n k a ra p rim je n ju je n a niz s p e k u la tiv n ih tem a. T ako n a pr.
n a su p ro t b udističkom sh v a ć a n ju , da je đ/cđša n e g a tiv n a v eli­
čina, čista o d su tn o st p re p re k a , o n sm a tra , da je n e g a tiv n i e fe k t
nužn a posljedica p o zitiv n e p riro d e i t. d.
No, u p ra v o se n a ta č v rsta m e ta fiz ič k a u p o rišta okom ila
k a sn ije u o k v iru v e d a n tin s k e škole n e sm ilje n a k ritik a Y am une
i R am an u g je p ita n je m : K o lik u re a ln o st ja m č i toj su b je k tiv n o j
i objek tiv n o j tra n sc e n d e n c iji in d iv id u a ln a i a k tu a ln a sv ije st
Cogito”?
T ako se v ra ć a m o n a p rin c ip N a g a rg ju n in e te o rije pažnje,
da spozn aju u n iv e rz a ln o sti atm a n a »ne p o tv rđ u ju n ik a k v e
činjenice«.

47 U sp . S c h o p e n h a u e r o v u t e o r i j u s n a : » D u g a č k i s a n (ž iv o ta ) s r e đ e n j e
u s v o jim r a z n im d ij e l o v i m a p o z a k o n u k a u z a l i t e t a , a li n e m a n i k a k v e v e z e
s k r a t k i m s n o v im a , i a k o i s v a k i p o j e d i n i o d t i h s n o v a s a d r ž i u s e b i t a k v u
k a u z a ln u p o v e z a n o s t. T a k o j e iz m e đ u p r v o g a i d r u g i h s r u š e n m o s t, p a ih
z b o g to g a m o ž e m o r a z l i k o v a t i . . . . 2 i v o t i s n o v i s u lis to v i j e d n e t e is te
k n jig e . K a d č ita m o s t r a n i c u z a s t r a n ic o m , o n d a j e to s t v a r n i ž iv o t, a k a d
p r o đ e v r i j e m e r e d o v n o g č i t a n j a (d a n ) i d o đ e v r i j e m e o d m o r a , n a s t a v l j a m o
d a lis ta m o n e m a r n o p o k n jiz i, o tv a r a m o j e s l u č a j n o t u i ta m o , n a ila z im o n a
s t r a n i c u k o ju s m o v e ć p r o č i t a l i i n a s t r a n i c u k o ju n e p o z n a je m o , p a i p a k
č ita m o u v ije k iz is te k n j i g e . . . T a k o s e , d a k le , iz o lir a n i s n o v i r a z l i k u j u
o d s tv a r n o g ž iv o ta p o to m e , š to n e u la z e u k o n t i n u i t e t is k u s t v a . . . A k o s e
u s v o m r a s u đ i v a n j u s ta v i m o iz n a d s n a i j a v e , n e ć e m o n a ć i u n ji h o v o j
b iv s tv e n o j p r ir o d i n i j e d n o o b i lje ž je , p o k o je m s e ja s n o r a z l i k u j u . . .« ( W e l t
a i s W i l l e u n d V o r s te llu n p , k n j. I, p a r a g r . 5)
 VIII. INDIJSKI PRILOG SVJETSKOJ
FILOZOFSKOJ MISLI

Za ocjen u su p rin o sa in d ijsk e filozofske m isli razv o ju

sv jetsk e filozofije od osnovne v ažnosti činjenice, da je in d ijsk a
filozofija z n atn o s ta rija od ev ro p sk e, te da p o tječe iz d ru g ih
izvora i d ru k č ijih p re tp o s ta v k i nego filozofija g rčk ih »prvih
filozofa«. O va se o k o ln o st m ože sh v a titi u p o zitivnom i u
neg ativ n o m sm islu. R azličito st k a te g o rija ln ih s tr u k tu ra istoč­
nog m išlje n ja i d o ž iv lja v a n ja izaziva često sta v a p rio rn e od­
b o jnosti p re m a n jim a i p re u ra n je n i z a k lju č a k o njihovoj
b e zv rijed n o sti za nas. Iz toga se sta v a o d b ija ju g d je k a d a n je ­
ne b itn e p re d n o sti zbog fo rm a ln ih ra z lik a u s tru k tu rn o j
u g rađ en o sti d ijelo v a u cjelin u . Ovo osobito v rije d i za m o d er­
ne stav o v e p re m a istočnoj filozofiji. U S taro m je i S red n jem
v ije k u dovodio n e d o sta ta k p a ra le la u k o n k re tn im ideološkim
stav o v im a do o sude in d ijsk o g m išlje n ja kao sk ep ticizm a i
m ate rija liz m a. S u d o v e te v rste , na koje ćem o se u ovom p re ­
gledu još o sv rn u ti, m ožem o n ačeln o lakše sh v a titi kao dokaze
filozofičnosti nego nefilozofičnosti in d ijsk ih sistem a. — U po­
zitivnom se sm islu u p ra v o različito st polazn ih p re tp o sta v k i
m išlje n ja m ože sh v a titi kao p re d n o st i a p so lu tn i doprinos
s ta rih i d alek ih k u ltu r a za obnovu naše v la stite . I taj stav
k r ije n e k ritič n e o pasnosti, na koje tre b a osobito d an as poseb­
no upozo riti. U p ra k si je d a n i d ru g i sta v red o v no poprim a
izraz p seu d o k riticizm a.
O vezam a sta ro g in d ijsk o g i g rčkog k u ltu rn o g k ru g a, oso­
bito n a k o n A le k sa n d ra V elikog, postoje d o v o ljn a svjedočan­
stv a s o b je stra n e . Bilo bi n e o p ra v d a n o ne u v a ž a v a ti ra n ije
doticaje, o k o jim a n alazim o sp om ena već kod H erodota u 5.
st. pr. n. e. Iak o u filozofskom p ogledu o sk u d ijev am o u nepo­

215
srednoj d o k u m en taciji, sam a čin jen ica, da p rv i g rčki filozofi
kao i p rv i p o v jesn ičari dolaze iz M ale A zije, iz M ileta, u k a ­
zu je n a u tje c a je s Istoka.
O snovni oblik, u k o jem b a š tin a azijsk e k u ltu re dolazi do
nas kroz S ta ri i S re d n ji v ijek , ne m ožem o o b ilježiti bolje nego
nazivom in d o iran sk i. Tim nazivom izražav am o u jedno posred-
nost i re fle k tira n o st isto č n ih u tje c a ja n a E v ro p u ; posred n o st
koja po staje to veća, što se ja č e p ro š iru je n jih o v o b u jam na
dugom p u tu od H elen izm a do R enesanse. U n u ta rn ji je odnos
ind o iran sk e izv o rn e zajed n ice p roblem , o k o je m u ćemo go­
voriti u drugoj k n jizi ovog p ovijesnog p rik aza. O vdje ćemo
se zadov o ljiti jed n o m općom k o n sta ta c ijo m o re flek siv n o sti
ira n sk e k u ltu re :
»N esum njivo je z a h v a to m Ira n a c a izv ršen d ubok u tjecaj
u svjetsk o zb iv an je. To je č in jen ica k o je nism o u v ijek sv ije-
s n i . . . Ira n sk i se u dio u sv je tsk o j k u ltu ri ne o čitu je odm ah
jasno. Ira n s k u b a štin u po zn ajem o p re v iše dugo, a da bism o
m ogli bez poteškoća iz lju š titi ono, što joj je specifično, pogo­
tovu k ad znam o, da kod sro d n ih in d o ev ro p sk ih n a ro d a neki
nazori, ko ji p o d sje ć a ju n a Ira n , p rip a d a ju n jih o v o m isk o n ­
skom n aslje đ u .« 1
A risto te l u svom p rik a z u razv o ja g rč k e filozofije, n a po­
četk u »M etafizike« ra z lik u je stav » p rv ih filozofa«, za koje je
»jedini u zro k ta k o z v a n i m a te rija ln i uzrok« (Tales, »osnivač
ove v rste filozofije«, A n a k sim e n i D iogen, H ippasos i H e ra -
klit, E m pedoklo, A n ak sag o ra, P arm en id ), od sta v a d ru g e sk u ­
pine filozofa, k o ji u svom tra ž e n ju p rv ih u zro k a polaze od
» m atem atsk e v je štin e n a sta le u E giptu«, k o ja se po njeg o v u
m išljen ju tam o ra z v ila p rije i sn a ž n ije nego kod G rk a zato,
»jer je tam o sv ećenički stalež m ogao ž iv je ti u udobnosti« i
b av iti se »slobodnom nauk o m « :
»Istovrem eno s tim filozofim a i p rije n jih , tak o zv an i p ita -
gorovci, koji su se p rv i počeli b a v iti m a te m a tik o m , ne sam o
da su n ap re d o v a li u toj n au ci, nego su ta k o đ e r, razv iv ši se
u n jo j, s m a tra li da su n je n i p rin c ip i u je d n o i p rin cip i svih
stv ari.« 2*•

' O . G . v o n W e s e n d o n k : D a s W e ltb ild d e r I r a n i e r (B d . la , K a f k a : G e

sch ich te d e r P h i l o s o p h i c i n E i n z e l d a r s t e l l u n g e n , 1933), s tr . 15.
• M e ta p h ., 985 b . U sp . 981 b — 984 a.

216
 D alje A risto te l i P la to n o v u filozofiju p rik a z u je u uskoj
vezi s ovom p itag o ro v sk o m stru jo m , čiji izv o r tre b a tra ž iti
n a Isto k u .1*3
U p ita g o ro v sk o -h e ra k lito v sk im s tru ja m a ra n e g rčk e filozo­
fije nalazim o sm je rn ic e sro d n e sta ro in d ijsk o m fenom enološkom
pogledu na sv ije t, povezane uz n ek e k o n k re tn e id ealističk e
stav o v e i p re tp o s ta v k e v je rsk e m istik e. A risto te l zam jeću je
specifičn o st ta k v ih e lem en ata, k ad na pr. p rip isu je u dobro
p itag o ro v cim a, d a ra z lik u ju d v ije v rs te p rin c ip a, ne sam o
su p sta n c iju , nego i »izvor k re ta n ja « , ili kad nav odi kao ose­
b u jn o st ovih filozofa, »da su m islili da ko n ačn o st i besk o n ač­
n o st n isu a trib u ti n ek ih d ru g ih stv a ri, na pr. v a tre ili zem lje
ili bilo čega te v rste , nego da su beskon ačn o st po sebi i je d in ­
stvo po sebi su p sta n c ija s tv a ri k o jim a se p re d ic ira ju « .4
O n ep o sred n im se in d ijsk im u tje c a jim a na P ita g o ru i H e-
ra k lita m nogo pisalo i govorilo, no d o k u m e n tira n je ta k v ih
stav o v a u ovom povijesn o m slo ju o nem ogućuje, po m išljen ju
nekih u čen jak a, p rv e n stv e n o n e d o sta ta k izvora za studij
k u ltu re F en ičan a, ko ji su ra n ije bili g lav n i p osrednici i spona
izm eđu Isto k a i Z a p a d a .5
To se s ta n je m ije n ja u doba A le k sa n d ra V elikog. — A n a­
liza n e p o sre d n ih in d ijsk ih u tje c a ja n a h e le n istič k u filozofiju
p re d sta v lja tem u poseb n ih stu d ija , iz ko je ćem o se zadovoljiti
da istak n e m o je d a n k a ra k te ris tič n i sim ptom :
D olazeći u do ticaj s in d ijsk im »asketim a« (sarmanes, p re ­
m a san sk r. šramcind, ili samanaios, p rem a pali samana), G rci
su n jih o v u n a u k u k a ra k te riz ira li kao skep ticizam , pod u tje ­
cajem b u d ističk o g n e g a to rstv a , i kao ato m ističk i m a te rija li­
zam, pod u tje c a je m n a u k e vaisešika.
U islam skoj sk o lastici n a u k a ovih In d ija c a (sum ani) im a
još iz ra z itiju n e g a tiv n u ulogu, zbog p o zn ate re la tiv n o sti i
im p erso n aln o sti p o jm ova »bog« i »duša« kod In d ijaca, su p ro t­
no b ib lijsk im i ev ro p sk im v je rsk im p re tp o sta v k a m a . Na tu

1 U in d i j s k o j S u l v a - s u t r i , k o ja s a d r ž a v a p r o p is e o g r a d n j i h r a m o v a
n a la z i s e i p r a v ilo o k v a d r a t u h ip o te n u z e . S m a t r a s e d a o v o d je lo n i j e
m la đ e o d 9. s t. p r . n . e.
4 M e ta p h . 987 a.
J U sp . V .—V. B a r th o ld : L a d ć c o u v e r t e d e l'A s ie , P a r i s , P a y o t, 1947,
( p r ije v o d s r u s k o g ) , s tr . 54. - T e z u , d a je P i t a g o r i n o j n a u c i o s e o b i d u š e u
to d o b a p o s t o j a l a s t v a r n a p a r a l e l a j e d i n o u I n d i j i , r a z r a d i o j e n a j i s c r p n i j e
L . v. S c h r o d e r ( » P i / t h a p o r a s u n d d ie I n d e r « , L e ip z ig 1384.). P a r a l e l i s H e r a -
k lito m p o s v e ti o j e p o s e b n u s t u d i j u u n o v ije v r i j e m e s i n d ijs k e s t r a n e
A u r o b in d o G h o s e .

217
ćem o se p o jav u o sv rn u ti u d ru g o j k n jiz i »Filozofije istočnih
naroda«.
N eg ativ n o st ra n ih in d ijsk ih u tje c a ja je d n a je od osnovnih
c rta odlu čn ih za z ap ad n i sta v p re m a n jim a. T aj je n e g a tiv i-
zam m a n je b ita n za sa m u in d ijs k u filozofiju, k ak o se d ad e
z a k lju č iti iz cjelin e n ašeg p rik a z a , a u m nogo većoj m je ri
proizlazi tek iz ra z lik e k a te g o rija ln ih p re tp o sta v k i d v iju
s tru k tu ra m išljen ja. D ok se n e p re v la d a ta d u b in sk a razlik a,
ili dok se b arem ne o sjeti n je n a istin sk a p ro b le m atičn o st, ne
m ože se g o v o riti ni o o zb iljn ijim p re tp o s ta v k a m a za idealno
k u ltu rn o p o v ije sn o zaje d n ištv o . S ovog n am se sta n o v išta čini
da je im ao p ra v o E duard von H artm a n n , k a d je A risto telo v a
op ažan ja o » im an en tn o m ra z v o ju . . . sv ije ta k ao cjeline«, ko ja
se u o g ra n ič e n u o k v iru n a d o v e z u ju n a n je g o v a zap ažan ja
b iv stv en ih razlik a, k o ja sm o već c itira li, sh v atio kao iznim ku,
kojoj u sta ro j filozofiji »ne n alazim o više n i trag a« , i kao
djelom ičn i u v iđ a j k o ji ni »na su v re m e n ik e i n a slijed eća po­
k o ljen ja n ije izv ršio e p o h a ln i utjecaj«.®
H elen ističk a je k u ltu r a težila za sp o m en u tim z ajed n ištv o m
id eja n a Isto k u i Z ap ad u , ali je p ri to m e o stala n a sin k re ti-
stičkoj osnovi. R azvoj m e d ite ra n s k e k u ltu r e to g a v re m e n a ni
po svojim g rč k im tra d ic ija m a ni po n ovim ra z v o jn im te n d e n ­
cijam a u s m je ru sk o la stik e n ije pogodovao zb ližen ju u osnov­
nim filozofskim p re tp o s ta v k a m a istočnog i zap ad n o g m išlje ­
n ja. V id je t ćem o iz p rik a z a islam sk e filozofije, da su ira n sk i
elem en ti u islam sk o m m iš lje n ju u S re d n je m v ije k u p ru ž a li
m nogo p o v o ljn ije tlo za z b liž a v a n je h e te ro g e n ih k u ltu ra , pa
su uz g rč k u baštir\u za e v ro p sk u re n e sa n su tu saču v an e do­
b rim dijelo m i in d ijs k e tra d ic ije u la te n tn o m sta n ju .
U d ije lu o filo zo fiji D alekog Isto k a o s v rn u t ćem o se na
je d in stv e n i v a l m istik e, k o ji je oko 12. st. o b u h v a tio cijeli
pojas k u ltu rn o g s v ije ta od J a p a n a do E n g lesk e snagom b itn o
je d in stv e n e p a n te is tič k e m isli. P o v ije sn a p o zad in a ove pojave
nije dovoljno istra ž e n a . O čito je, da isto v re m e n o st tog niza
sro d n ih p o jav a n ije m ogla b iti plod n e p o sre d n ih u tje c a ja iz
jednog sred išta, nego je m o ra la b iti pro izv o d re la tiv n o sličnih
p rilik a n a ovoj je d in stv e n o j tra c i s re d n jo v je k o v n ih k u ltu ra
sv jetsk o g ra z m je ra. K a te g o rija ln e p re tp o sta v k e in d ijsk o g m i­
šljen ja, k o je su ovom nizu p o ja v a n ajb liže, pa i te rito rija ln i
' P h ilo so p h ic des U nbew ussten, II , L e ip z ig , K rftn er, 1923., 12. izd .,
s tr . 369.

218
položaj In d ije izm eđu D alekog Isto k a i S red o zem lja, m ogu
d a v a ti povoda za m noge sp ek u lacije.
Iz ren esan sn o g m išlje n ja m oguće je n a svim p o d ru čjim a
a n a litič k i izlu čiti niz p red o d žb i i p o jm ova n e su m n jiv o o rije n ­
ta ln o g p o rije k la pod pečatom ira n sk e m e ta fiz ik e sv jetlo sti, o
kojoj ćem o više g o v o riti u dru g o j k n jizi ove povijesti, no
čiji je k ra jn ji osnov n a jv je ro ja tn ije u in d ijsk o m p anteizm u.
Ipak, nep o sred n e in d ijsk e u tje c a je n a re n e sa n sn u filozofiju
ta k o đ e r ne bi bilo m oguće d o k u m e n ta rn o dokazati.
D o k u m e n ta rn i u tje c a ji ra z v ija ju se redovno m im o ovo id e j­
no p o d ru č je d u b in sk o g z b liž a v a n ja v elik ih sv je tsk ih k u ltu ra .
M arko Polo u 13. st. dao je p rik a z B u d d h in o g života na
osnovu dov o ljn o a u te n tič n ih izvora, pa je na k ra ju p rim ijetio :
»Da je bio k rš te n (cristiano batezzato), sig u rn o bi bio veliki
sv etac božji.«
Izjav e i u sp o red b e ove v rs te nisu rije tk e ni u ran im m isi­
o n arsk im iz v je šta jim a . Ip ak se n a čeln a re a k c ija v je rsk ih i
k o lo n ija ln ih a u to rite ta d osta ra n o i snažno u č v rstila u stan o ­
v ištim a o s u p e rio rn o sti k ršć a n sk e i m e d ite ra n sk e k u ltu re .
P ro sv je tite ljs k o doba znači novi p očetak d o k u m en tarn o g
u p o z n a v a n ja isto čn ih z em alja sa sta n o v išta filozofskog in te ­
resa. K a ra k te ris tič n o je za ove odnose sp o m en u ti na p rim je r,
da u p rv o j polovici 19. st. V. Cousin u svom »T ečaju p ovijesti
filozofije« o b n a v lja tezu, k o ju je b lizu sto god in a ra n ije iznio
A bbe Foucher, da ish o d išn u to čk u filozofije tre b a tra ž iti n a
Istoku.
S filozofskog je sta n o v išta jasno, da m im o sve plim e i
oseke o b je k tiv n ih p o v ijesn ih d o k u m en tacija, k a te g o rija ln e
s tr u k tu re p ro sto rn o i v re m e n sk i u d a lje n ih id e jn ih sv jeto v a
p o sta ju z a n im ljiv e za e v ro p sk u filozofsku m isao te k u doba
» k o p ernik o v sk o g o b rata« n je n ih v la s titih a p rio rn ih p re tp o ­
stav k i. S v ije st o novim m o g u ćn o stim a k o m p a ra tiv n e filozofije
d o zrijev a u doba ro m an tizm a. T ak v e ro m a n tič k e koncepcije
o tra n sc e n d e n ta ln o -id e a listič k im osnovam a u n iv e rz a ln e filo­
zofije n ala z e svoj p u n i izraz n a jp rije kod Schopcnhauera, a
zatim kod sro d n ih m islilaca, koji o sta ju u istom k ru g u m e ta ­
fizike sv ije sti do k ra ja 19. st., k ad a je P. D eussen dao p rv u
d u b lje o b ra đ e n u p o v ijest in d ijsk e filozofije s to g a filozofskog
stan o v išta .
S obzirom n a golem v re m e n sk i rasp o n , k o ji raz d v a ja r a ­
zine osn o v n ih filozofskih p re tp o s ta v k i s ta ro in d ijsk e filozofije

219
zasnovan e n a u p an išad am a i n a B u d d h in o j n au ci s je d n e s tr a ­
ne, a s d ru g e m o d ern e fen o m en o lo šk e filozofije k o ja polazi
od spoznajnog k riticizm a, p o ja v ila su se nužn o i o p ra v d a n o
p ita n ja o m ogućnosti, g ra n ic a m a i općoj v rije d n o sti ta k v ih
usporedbi. D eussen je n a sto ja o da taj rasp o n ste g n e ili b arem
usredotoči na odnos: S a n k a ra — n je m a č k i id ealizam . P ro šire ­
n je k ru g a p ristu p a č n ih d je la iz k lasičn o g ra z d o b lja in d ijsk e
filozofije i ja s n iji u v id u ra z v o jn e odnose in d ijsk ih filo zo fsk ih
škola u prv o m tisu ć lje ć u n aše e re p o g o d u ju u n o v ije v rije m e
tak v o m o m e đ a v a n ju p ro b le m a tik e . N ije n am o v d je m oguće
zalaziti u an a liz u D eussenovog u tje c a ja n a opća sh v a ć a n ja o
indijskoj filozofiji u 20. st. P rito m se ip a k o sjeća je d a n n ed o ­
statak , k o ji izaziva sve veće sm etn je, što se d u b lje n a sto ji zaći
u o rig in a ln u p ro b le m a tik u : S p o m e n u ta o sn o v n a p a ra le la ote-
ščava nam da i s je d n e i s d ru g e s tra n e zah v atim o izv o rn e
k a te g o rija ln e p re tp o s ta v k e filozofske m isli, k ak o u slu čaju
in d ijsk e a rh a js k e m u d ro sti, ta k o i u slu č a ju ev ro p sk e feno­
m enološke filozofije. Na ovom su se p o slje d n je m p o d ru č ju
p re tp o sta v k e filozofskih m ogu ćn o sti z n a tn o izm ijen ile u po­
slje d n jih p e d e se t godina, ta k o da je re v iz ija n a ših k o m p a ra ­
tiv n ih m ogućnosti već i zbog toga p o sta la n eo p h o dna, a da ne
govorim o o p ro š ire n ju o b jek tiv n o g z n a n ja o izv o rim a in d ijsk e
filozofije.
D rugo je p ita n je , koliko d a n a s posto ji u n u ta r n ja p o treb a
u zapadnoj filozofiji za ta k v u n o v u ra z ra d u k o m p a ra tiv n ih
elem en ata. T u m ožem o u sta n o v iti, da je ta p o tre b a u m e đ u ­
v rem en u živ jela u g lav n o m la te n tn o u sv ije sti z a p ad n e k u l­
tu re i da se o čito v ala m a n je izrazito n a filozofskom nego na
d ru g im p o d ru čjim a. Iak o su u p ra v o o rije n ta lis ti p re d v eliči­
nom svoga d o k u m e n ta rn o g z a d a tk a n a js n a ž n ije izražav ali
skepticizam p re m a a u te n tič n im m o g u ćn o stim a filozofskih za­
h v a ta u n jih o v u g ra đ u , ip ak su se oni isto v rem en o i n ajv iše
žalili na n e isp u n je n a p ro ro č a n stv a o v ažn o sti istočne filozo­
fije za m o d e rn u z a p a d n u k u ltu ru .
Iz n a b ra ja n ja sro d n o sti ne proizlazi, m eđ u tim , dokaz o
p lo d n o sti a k tiv n ih u tje c a ja . U čenjaci k o ji su u v id jeli da je
te žište p ro b le m a tik e u id ealn o j u n u tra š n jo j sro d n o sti m isa ­
onih sistem a, sh v a tili su n a jja s n ije i ovu ra z lik u :
»Budući da ne po sto ji gotovo n ije d a n z ap ad n i sistem koji
se ne bi m ogao naći i u In d iji, to sam a č in je n ic a p o d u d arn o sti
ne dok azu je n išta, je r se n a n ju m ogu svi p o ziv ati — d u a list

220
i m on ist, sk e p tič a r i d o g m atičar, re a lis t i id ealist, m a te rija list
i sp iritu alist.« T. Sčerbatskoj)7
»D uhovni su p ro sja c i n aših d a n a n a ž a lo st i suviše skloni,
da m ilo stin ju Isto k a p rim e u goto v u . . . Ono što je K ina iz­
g ra d ila tisu ćljećim a, m i ne m ožem o u k ra sti. M jesto toga m o­
ram o n a u č iti k ak o d a stek n em o , da bism o im ali. O no što
Istok m ože da nam dade, tre b a da nam b u d e tek pom oć u
poslu, ko ji m o ram o izv ršiti. Š to n am k o risti m u d ro st u p a n i-
šada ili u vid u k in e sk u yogu, ako svo je v la s tite te m elje n a p u ­
stim o kao p re ž iv je le zab lu d e, pa se kao b esk u ćn ici i g u sa ri
razb o jn ič k i u g n ijezd im o n a tu đ im obalam a?« (C. G. Jung.)*
S in d ijsk e s tra n e in te re s za zbližen je izgleda nešto d ru k ­
čije. Već k ra je m 18. i početkom 19. stoljeća, n ak o n p rv ih
d u b ljih d o tic a ja s m o d ern o m zap ad n o m k u ltu ro m , ja v lja se
tam o sv ije st o u n iv e rz a listič k o j m isiji In d ije. Iskusivši m o­
ra ln u b ru ta ln o s t i v je rsk u n e to le ra n c iju bilo d o g m atsk ih ili
em p iristič k ih b ezo b zirn ih stav o v a p re m a sv ije tu i životu, In ­
dijci p o sta ju sv ijesn i n e u te m e lje n o sti evropskog pogleda na
sv ije t u istini, o sjećaju da ev ropskoj m etafizici, ukoliko postoji
u to doba, n e d o sta je osnov u jed n o j dovoljno širokoj i općeusvo-
jenoj a n a litič k o j d iscip lin i logičke s tr u k tu r e sv ijesti. P re m a
razvojnom s te p e n u logičke p ro b le m a tik e i n jen o j ak tu aln o sti
u In d iji u k a sn ije m S re d n je m v ijek u , aristo te lo v sk a logika
još n a p o četk u m o d ern o g doba ev ro p sk e filozofije p re d sta v lja
tek ru d im e n t. P a ipak, ta logika u in d ijsk o j filozofiji ne
zauzim a isto m jesto , k o je joj s tru k tu rn o p rip a d a u evropskoj
filozofskoj n auci. V ažn iji dio logičke fu n k c ije u in d ijsk o j
filozofiji v rši d iscip lin a p ra k tič n o g um a, na k o ju smo u n a ­
šem p rik a z u u v ije k ponovno upo zo rav ali.
Iz svega toga In d ijci p ovlače z a k lju č a k o u n iv erzaln o j
m isiji svo je m etafizik e, ili k a k o bi je oni ra d ije nazvali, p h i­
losophiae perennis, (sanatana-dharma).
Iak o je ta sv ije st u svom o rig in aln o m o b lik u snažno re li­
giozno obojen a, n je n je sre d išn ji e le m e n t u v je re n je , da se
m e tafizič k e p re tp o sta v k e in d ijsk e filozofije d a ju m nogo bolje
u sk la d iti s re z u lta tim a ev ro p sk e p o zitiv n e n au k e, nego o sk u d ­
ni i z a s ta rje li ru d im e n ti e v ro p sk e o n tologije. Te m etafizičke,
u p rav o m etafizičk o -relig io zn e p re tp o sta v k e , ne sm e ta ju in d ij-

’ E r k e n n t n i s t h . u n d L o g i k . . ., s t r . 2—3.
" R ic h a r d W ilh e lm u . C. G . J u n g : D a s G e h e i m n i s d e r G o l d e n e n B l d t e ,
Z U ric h , R a s c h e r , 1946., s t r . X IV .

221
skim in te le k tu a lc im a već od p o četk a 19. st., da u svoje n au čn e
p rin cip e engleskog em p irizm a i p o zitivizm a, s k o jim n a jp rije
dolaze u doticaj. To se o č itu je zorno u k o m e n ta rim a G ite iz
tog v rem en a, na koje sm o se već o sv rn u li.
O sim toga, za In d ijc e p riro d n o n ije m ogao p o sto jati n a j­
teži evro p sk i asim ilacijsk i p ro b lem a u te n tič n e in te rp re ta c ije
n jih o v e d re v n e m u d ro sti u n aše m o d ern o doba, pro b lem n i­
voa, o k ojem u sm o u p ra v o govorili:
» . . . Sve i k ad bism o p re tp o sta v ili, da je to m oguće, ne
sm atram o za n im ljiv im tra ž iti u G iti to čn i m etafizičk i sm isao,
koji je im ala za lju d e svoga v rem en a. U ostalom , razlik e m eđu
izvornim k o m e n ta rim a . . . a i k o m e n ta rim a ko ji se još u v ijek
pišu, p o k azu ju da bi to bilo nem oguće, je r sv ak i od n jih . ..
n alazi u G iti svoj v la s titi m etafizičk i s is te m . . . V elika su
d jela i n a p isa n a zbog tog u d jela. Sve je ostalo sam o ak a d e m ­
ska d isk u sija ili teo lo šk a dogm a.« (Šri A urobindo.)9
Polazeći od istog izvora n eo h in d u ističk o g h u m an izm a, i
R adha k rish n a n n a sto ji da se u zap ad n o m sv ije tu približi
»praznin i k o ja je n a s ta la n a p u šta n je m n e ra z b o ritih p re tp o ­
stav k i i iž iv je lih ideologija, pa tra ž i novi d u h o v n i sadržaj«.
T u »intim n o m eđ u so b n o u p o z n a v a n je n a ro d a p o činje oboga­
ćiv ati sv je ts k u svijest«.
Poteškoće, o k o je se ra z b ija ju još u v ije k m nogi ozbiljni
ev ro p sk i p o k u šaji, fo rm u lira R a d h a k ris h n a n sa svoje stra n e
ovako:
»Osjećam , da m en i zap ra v o sasvim ne o d g o v ara zad atak
da napišem k n jig u , u kojoj ću b a re m djelo m ičn o m o ra ti da
se p o uzd ajem u p rijev o d e. Ip ak m islim , da ne bi im alo sm i­
sla ček ati na u čen ja k a , koji bi rasp o lag ao d o v o ljnim k ritič ­
kim zn an jem s a n s k rita i h eb rejsk o g , grčk o g i latin sk o g , f ra n ­
cuskog i n jem ačk o g (a to bi b ile p re tp o sta v k e da p rik a z ove
v rste bude u svakom p ogledu b e sp rije k o ra n ), je r se ta k a v
u č en jak još n ije rodio . . . Z ato m i se čini da je v rijem e, da
n etk o na osnovu izvjesnog z n a n ja o g la v n im g led ištim a po­
kuša stv a ri dovesti u re d .« ,u
Na p itan je, k oliko d a n a s u zap ad n o j filozofiji postoji u n u ­
ta rn ja p o treb a za p o th v a te ove v rste , n ije m oguće d a ti su ­
m arn i odgovor. U ovom opsegu m ožem o u k a z a ti ja s n ije na
neke sim ptom e nego n a b itn e e le m e n te te p o treb e. •
• V id i p r ilo g iz » E s e ja o G iti« u h r e s t o m a t i j s k o m d ije lu .
" E a s te r n R e lig io n s a n d W e s t e r n T h o u g h t , p re d g o v o r.

222
 U ak a d e m sk im se k ru g o v im a o c je n ju ju g d je k a d a R adha-
k rish n a n o v a d je la kao »sirenski glasovi«.
K ao n a ja u to rita tiv n iji nam p ra k tič n i d ija g n o stič a r na
ovom p o d ru č ju d a n a s m ože da važi C. G. Jung:
»Z nadem da je naš n esv ijesn i dio (u n s e t U n b e w u p te s) p u n
isto čn e sim bolike. D uh je Isto k a d o ista ante portas. Z ato m i
se čini, da je o stv a re n je tog sm isla, tra g a n je za tao, kod nas
p o stalo k o le k tiv n a p o jav a u m nogo jačoj m je ri, nego što se
obično m isli.«11
P o v ije st sv je tsk e filozofije ne m ože više ig n o rira ti svoj
istočni dio. Ipak, o b ra d b a tih p o g la v lja u ovom sto ljeću do
n aših d an a o sta je red o v n o još u tijesn o m p re d v o rju . P rv i
p okušaj da se istočni p rin o s u član i u a rh ite k to n s k u s tru k tu ru
i da p o stan e n e ra z d v o jiv a cje lin a te p o v ijesn e z g rad e n a la ­
zim o u d jelu , k o je je na p o d ru č ju p o v ije sti filozofije zbog
svojih općih k r ite r ija d a n a s n e su m n jiv o n a jz a n im ljiv iji sv je t­
ski događ aj, u Jaspersovoj p rv o j k n jiz i »V elikih filozofa«.12
T u su B u d d h a i K o n fu cije u v rš te n i izm eđu S o k ra ta i Isusa, a
L ao -tse i N a g a rg ju n a o b ra đ e n i su n ak o n n eo p lato n sk e filozo­
fije i Spinoze.
Z a u sta v lja ju ć i se u ovom p re g le d u n a razm eđ u sim ptom a
i b iv stv e n ih e le m e n a ta, m ožem o p rim ije titi da in te re s egzi­
ste n c ija listič k e filozofije za m u d ro st d rev n o g Istoka, koji se
u p ra v o o č itu je kod Ja sp e rsa , a n e izo staje ni kod Heideggc-
r a ,13 n ije slu č a jn a p o jav a, ili je d a n sim p to m m eđ u m nogim a.
Č ini nam se, da je ovo g la v n i sim p to m u d a n a šn jim p rilik am a.
Č ini nam se ta k o đ e r, da n ije slu čajn o , što se on o čitu je izra-
zitije kod J a s p e rs a nego kod H eid eg g era. T ra ž e n je novih s ta ­
vova, izla ž e n je iz šk rip c a , u k lju č u je n em in o v n o v ra ć a n je u
p ro šlo st k ao d u b lje u p o rište. V ra ć a n je u ro m a n tik u , u spom e­
n u tim slu č a je v im a p rv e n stv e n o n a S c he llinga, n e odg o v ara
sam o užoj b iv stv en o j vezi eg zisten cijalizm a s tim p o d ru čjim a
m isli k o ja je p rv a počela da se o rije n ta liz ira . S ve se nove
m ogućno sti n a jp rije tra ž e u ro m an tici, u ro m a n tik a m a svih
v rem en a. No In d ijci, do k o jih n as p u t fa ta ln o vodi p rek o n aše
m o d ern e ro m a n tik e , n isu b ili ro m an tici, b a re m n e u p o tp u ­
nosti. U k o n k re tn o m slu čaju , N a g a rg ju n a je bio bliži ro m a n ­

11 O . C., X V .
'* K . J a s p e r s : D i e g r o s s e n P h i l o s o p h e r j, I, M u n c h e n , P i p e r , 1957.
” U h r e s t o m a t i j s k i j e d io n a š e d r u g e k n j i g e u v r š t e n j e d a n o d lo m a k
H e id e g g e r o v a j a p a n s k o g u č e n i k a T s u j i m u r a K flic h i.

223
tici nego B uddha. Zbog toga i J a s p e rs teže p ra v iln o o c je n ju je
B u d d h u nego N ag a rg ju n u .
Možemo se pitati, konačno, i čem u služe o v ak v e u sporedbe s
v eličinam a prošlog stoljeća? Ni Ja sp e rso v o tra ž e n je p u ta iz
su to n a evropskog, u p ra v o ro m an tičk o g d u h a ne m o ra biti za
svakoga aJctualno. Z a r n ije iz istih p re tp o sta v k i S a rtre pošao
u ob rn u to m sm je ru da tra ž i d ru g i izlaz? Za njeg a d an as
in d ijsk a m isao v je ro ja tn o im a m a n je b itn u v rije d n o st. No, kao
d o k u m en ta rn a p o jav a sig u rn o je na do m ak u i n jegove pažnje.
Im am o li p rav o , da a k tu a ln o s t ta k v e p ro šlo sti kao što je
indijska, k o ja sam a tra ž i za sebe u n iv e rz a ln o p riz n a n je kao
philosophia perennis, u k o lik o se s m a tra osnovnom filozof­
skom disciplinom n ezav isn o od škola i s tru ja , sudim o p rem a
n ajužim v la stitim k rite rijim a d a n a šn je p ro b le m a tik e? S ig u rn o
je barem toliko, da a k tu a ln o s t in d ijsk e filozofske m isli m ože­
mo sh v a titi sam o uz p re tp o s ta v k u k o ju n am ona sam a za to
stav lja, da je p ro m a tra m o u odnosu p re m a cjelin i m o d ern e
zapadne filozofije, a p s tra h ira ju ć i od užih v rije d n o sn ih d ife­
ren c ija c ija na našoj, evro p sk o j stra n i.

A ko bism o h tje li da in d ijsk i prilo g sv jetsk o j filozofskoj

m isli svedem o na p re g le d d o k u m e n ta c ije o n ep o sred n im u tje ­
cajim a i da o c je n ju je m o o b je k tiv n u v je ro d o sto jn o st tih u tje ­
caja, onda bism o m o ra li istaći kao n a jv a ž n ije ove činioce:
Ne u p u šta ju ć i se u tra ž e n je dokaza o in d ijsk im u tje c a jim a
na p itag o ro v sk u filozofiju, m ožem o u sta n o v iti u doba A lek ­
sa n d ra V elikog u tje c a j sp o m e n u tih in d ijsk ih sarm anes n a j­
p rije na sk e p tič k u filozofiju P y rrhona iz Elisa, koji je p rip a ­
dao p ra tn ji u č e n ja k a u A le k sa n d ro v u pohodu n a In d iju .
U h e len ističk o doba d o tic a ji s Ind ijo m , a tim e i d ire k tn i
u tjecaji, d ostižu p rv i od sv o jih p o v ijesn ih v rh u n aca. Diogen
Laertije u d je lu »O životu i n au ci sla v n ih filozofa« spom inje
m išljen je »m nogih«, da »razvoj filozofije p o čin je kod b a rb a ­
ra. Tako su P e rz ija n c i im ali svoje M agijce, B abilonci i A sirci
K aldejce, In d ijci G y m n o so p h iste („gole m u d ra c e '1) . .. « N ajveći
p red stav n ik n eo p lato n sk e filozofije, Plotin, n a m jerav ao je da
p u tu je u Indiju. R im ski cinik Salustrije sm atrao se »yogijem «.
Iz n au k e in d ijsk ih g ym nosophista preuzeo je sv. J eronim priču
o B uddhi. Visoko m išlje n je k oje je u to doba p o stojalo o In d ij­
cim a nalazi odjeka još kod Dantea. (Usp. »Raj«, XIX , 7.)

224
 S re d n ji v ije k n ije pogodovao ja č a n ju o vih tra d ic ija , koje
su se iz ra z itije o sjetile u islam u, pa su se tim posrednim
p u tem o d ra z ile i u općim p ogledim a re n e sa n sn ih m islilaca na
im p lic itn i n ačin, ko ji n ije m oguće isc rp n ije d o k u m e n tira ti.
N ovi d o k u m en tacio n i m a te rija l donose k ršć a n sk i m isio­
n a ri. P rv e su od tih d o k u m e n ta c ija v rlo p o zitiv n e i v jero d o ­
sto jn e. P ro s v je tite ljs k o doba znalo se s n jim a da o k o risti i da
ih p ro d u b i.1415 — R om antizam p re d s ta v lja d ru g i v rh u n a c u tje ­
c a ja in d ijsk ih ideja na e v ro p sk u k u ltu r u i filozofiju. R om an-
tičko o d u še v lje n je tr a je do k r a ja 19. st., a zatim se postepeno
p ovlači p red z ah tjev o m za o p širn ijo m i v je ro d o sto jn ijo m do­
k u m en ta c ijo m o rije n ta ln e n au k e. U tjecaj se m e đ u tim p ro širio
d ru g im p u to v im a k u ltu rn ih veza i te ž n ja m a za k u ltu m o p o v i-
je sn im u n iv erzalizm o m , k oje o d re đ u ju obzor suv rem en o g
čovjeka, a u v je to v a n e su u m nogom po g led u razvojem te h ­
ničke civ ilizacije. P očetkom ovog sto ljeća o p ira li su se m nogi
filozofi p ro tiv p o k u šaja, da se o rig in a ln o st n jih o v ih m isli
povezuje s p o v ijesn im tra d ic ija m a Istoka. N a jiz ra z itiji je p ri­
m je r bio u tom po g led u Bergson, čiju su sro d n o st p rv i razo t­
k rili su v re m e n i in d ijsk i v e d a n tin sk i m islioci. U tak v im je
o d b ija n jim a in d o e v ro p sk ih h ip o teza u su v rem enoj filozofiji
više u g le d n ih filozofa d o k u m e n tira lo svoje s tv a rn o n ep ozna­
v a n je isto čn e filozofije p re d ra su d a m a , za ko je k ao uzor m ože
da n am posluži u u v o d u c itira n a izjav a Hegelova.
U n a jn o v ije v rije m e zap ad n im filozofim a ovaj n ed o statak
p ra v iln o g i sv ijesn o g sta v a p re m a n ep o zn an icam a istočne
filozofije p o sta je sve ja sn iji. A ko bism o se h tje li u p u šta ti u
tra ž e n je n e k ih p rv ih općih sm je rn ic a u d je lo v a n ju te sv ijesti
0 u n iv erz a liz m u filozofske m isli u n je n im istočnim i zap ad ­
nim sa sta v n im d ijelo v im a, čini nam se, da bism o n a jp rije
m ogli istaći p re v la d a v a ju ć i in te re s za k in e sk u filozofiju.
P re d n o st k in esk e filozofije, s kojom tu m o ram o ra č u n a ti,
n je n a je p re g le d n o st i sažeto st izraza, za ra z lik u od glo m a­
znosti in d ijsk ih sistem a. Ne m a n je tre b a lo bi v o d iti raču n a
1 o n o to rn o j n em etafizičn o sti k ineskog d u h a kao i o okolnosti
d a su n e k i b itn i ele m e n ti in d ijsk e filozofije p re k o b udizm a
ušli u k in e sk u filozofiju i p rilag o d ili se pod lo gam a općeg
azijskog pogleda na svijet.

14 P o lo v ic o m 18. s t. u k l j u č i o je J a k o b B r u c k e r u s v o ju » H is to ria c r itic a

p h ilo s o p h ia e « t a d a š n j e z n a n j e o i n d ijs k o j f ilo z o f iji.

15 » F ilo z o f i ja is t o č n ih n a r o d a « i.
225
O D A BR A N I TEKSTOVI
 1. RIG-VEDA

(KNJIGA X. HIMNE 119, 121, 90, 129)

PJESNIK SE LABA O P IO 2RTVENIM PIĆEM

Evo, p ri duši m i je sad a baš ovako: I k o n ja i k ra v u na d a r

da vam dam!
O sjećam se p ija n im od som e.1

K ao v je ta r k ad u z v itla g ra n e s ta b la što se opire, som a, kad

m e opije, diže m e u zrak.
O sjećam se p ija n im od som e.

K ao sp re g a b rzih k o n ja k a d povuče kola, nosi m e za sobom

opojni sok.
O sjećam se p ija n im od some.

Bliži mi se m o litv a ko k ra v a , k ad m uče i p rila z i g d je joj je

lju b lje n i sin.
O sjećam se p ija n im od som e.

U srcu o krećem m o litv u kao to k a r os.

O sjećam se p ija n im od som e.

S v ih m i se p e t n a ro d a ne čine većim no u oku tru n .

O sjećam se p ija n im od som e.

Ni ko p tič je k rilo n ije m i v elik ovaj i onaj s v ’jet.

O sjećam se p ija n im od some.

1 Ž rtv e n o p ić e , k o j e se d o b iv a t i j e š t e n j e m i s to im e n e tr a v e .

229
V e lič in o m n a d m a šu je m n e b o i o v a j z e m a ljs k i k ra j.
O sjeć a m s e p ija n im od so m e .

P a što ! S m je s tit ću o v u z e m lju ta m o ili tu!

O sjeć a m s e p ija n im od so m e .

Č a sk o m ću z e m lju g u r n u t i k u d h o ć u ja!
O sjeća m s e p ija n im od so m e .

J e d n im sa m k r ilo m u n e b u , d o k d r u g o m e te p ra h .
O sjeć a m s e p ija n im od so m e .

V in u ta d o o b la k a sa d a j e m o ja m o ć!
O sjeć a m s e p ija n im od so m e .

I p r in o sim k a o b o g a ta k u ć a b o g o v im a d ar.
O sjeća m s e p ija n im od so m e .

BOŽANSTVO TKO

U p o č e tk u j e p o sta o z la tn o m k lic o m ,
ro đ en j e b io on , j e d in i g o sp o d a r s tv o r e n ja ,
o n š to j e u č v r s tio z e m lju i o v o n e b o —
T K O j e b o g , k o m e tr e b a da s lu ž im o ž r tv o m —

š to d a je ž iv o t i s n a g u , i b o g o v im a š to d a je sm je r ,
a sm r t i b e s m r tn o s t n je g o v a su s je n a —
T K O j e b o g , k o m e tr e b a da s lu ž im o ž r tv o m —

š to j e p o sv o jo j m o ć i p o s ta o je d in i v la d a r
n a d s v im e š to d iš e i d r ije m a ,
n a d s v im a š to s e k r e ć u n a d v ije i č e t ir i n o g e —
T K O j e b og, k o m e tr e b a d a slu ž im o ž r tv o m —

p o čijo j m o ći s e u z d iž u sn je ž n a b rd a ,
p o č ijo j m o ći, k a žu , n a s ta o c e a n i R a ša s
i o v i d ije lo v i n eb a , š to su n je g o v e r u k e —
T K O j e b og, k o m e tre b a da s lu ž im o ž r tv o m — •

• P o d z e m n i s v ije t, č is t iliš t e .

230
p o k o m e su u č v r š ć e n i m o ć n o n e b o i z e m lja
i š to p o d u p r ’j e s u n c e i z v je z d a n o n e b o ,
a k ro z u z d u h p r o ž im lje p r o sto r v a s io n e —
T K O j e b o g , k o m e tre b a da slu ž im o ž r tv o m —

n a k o g a o b a d v ij e v o js k e , u z n je g o v u p o m o ć i p o ts tr e k ,
k o le b a ju ć u d u h u u p ir u p o g le d , n a k o g a p o d u p r to
s u n c e u s v a n u ć u š ir i s v o j e z r a k e —
T K O j e b og, k o m e tre b a da slu ž im o ž r tv o m —

a k a d su n a iš le v e l ik e v o d e , p a S v e o b u h v a tn o p r im ile k a o
k lic u ,
s t v a r a j u ć O ganj,* * iz to g j e n a s ta o on ,
j e d in i ž iv o tn i d u h b o g o v a —
T K O j e b og, k o m e tr e b a da s lu ž im o ž r tv o m —

u sv o jo j j e v e lič in i n a d g le d a o č a k i v o d e ,
k a d su p r im ile D a k š u 4 i ž r tv u p r o iz v e le ,
i b io j e n a d b o g o v im a j e d in i b o g —
T K O j e b og, k o m e tre b a da slu ž im o ž r tv o m —

N e k a n a m n e šk o d i on , š to j e s t v a r a la c z e m lje
i n eb a , sa z a k o n im a k o ji ta m o v a ž e ,
i b lje š t a v ih v is o k ih v o d a —
T K O j e b o g , k o m e tre b a da s lu ž im o ž r tv o m —

P r a j a p a t i,5 n itk o o sim te b e n e p ru ža o k r ilj e č ita v o m

s tv o r e n ju .
S k a k v o m ti ž e ljo m ž r tv u tk o p r in o si, ta n e k a m u b u d e u dio!
A m i b is m o h t j e li d a v la d a m o b o g a ts tv o m .

PURUSA

T is u ć u g la v a , tis u ć u o č iju , tis u ć u n o g u im a P u r u š a .

Z e m lju j e p o tp u n o p o k r io i jo š se d e s e t p r s tiju d ig a o iznžid
n je .
* B o ž a n s tv o A g n i.
4 S lič n o o d n o s u P u r u š e i V ir š g ja u h im n i P u r u š i , o v d je j e D a k š a m u S k i
s t v a r a l a č k i p r i n c i p (u a p s t r a k t n o m s m is lu d j e l o t v o r n a s n a g a ) , k o je m u o d ­
g o v a r a A d itl k a o ž e n s k i p r i n c i p s t v a r a n j a ( o n o š to o d is k o n a p o s to ji) .
* U sp . u p o v ije s n o m d i j e l u o d lo m k e 4 i 5 (2) p o g la v lja o V e d a m a .

231
P u r u š a j e sam o v a j č ita v s v ij e t , p o s ta li i te k u n a sta n k u .
O n b e sm r tn o š ć u v la d a i s v im e š to h r a n e ć i s e u v ije k d a lje
r a ste .

S v e to j e n je g o v a m o ć, i jo š je s n a ž n iji od to g a P u r u ša .
Č e tv r tin a n je g a su s v a s tv o r e n ja , a tr i č e t v r t in e b e s m r tn e
u neb u.

D o tri se č e tv r tin e iz d ig ’o P u r u š a , a č e tv r tin o m se o v d je d o lje

p o m la đ u je .
O tu d se ra sp r o str o p o s v u d a , n a d s v im š to h r a n u j e d e i što
se n jo m n e h r a n i.

Iz n je g a se rod i V ir a g j, iz V ir a g ja P u r u š a .
R o đ en j e s tr š io v a n z e m lje n a o b a d v a k ra ja .

A kad su b o g o v i s P u r u š o m k a o ž r tv e n im d a ro m p r in ije li
ž r tv u ,
O n da j e P r o lje ć e b ilo ž r tv e n o m a slo , lj e t o g o r iv o d r v o , a
j e s e n ž r tv e n i p r in o s.

N je g a p o s v e t iš e k a o ž r tv u n a o lta r u , n je g a p r v o b itn o r o đ e n o g
P urušu.
N je g a su p r in ije li b o g o v i, S a d h y a i R iši s e b i za ž r tv u .

Iz te su p o tp u n o ž r t v o v a n e ž r tv e d o b ili ž r tv e n i b a lz a m ,
a iz to g j e s t v o r io on ž iv o tin j e što ž iv e u zr a k u , u šu m i i u
s e lu .

Iz te su p o tp u n o ž r t v o v a n e ž r tv e n a s ta li s t ih o v i i p je sm e ;
iz n je su n a s ta li m e tr i, iz n je ž r tv e n a rije č .

Iz n je su n a s ta le r u ž e i ž iv o tin j e s d v a re d a zu b i;
iz n je su n a s ta la g o v e d a , k o z e i o v c e .

A k a d su P u r u š u r a z g lo b ili, k o lik o je d ije lo v a b ilo ?

K a k o su n a z v a li n je g o v a u sta , k a k o ru k e , b o k o v e , a k a k o
n o g e?

232
O d n je g o v ih u sta p o s ta š e br d h m a n i, rd g ja n y a od ru k u , od
bokova v a isy a ,
a o d n o g u m u n a s ta d e š u d r a .e

M je se c j e n a s ta o iz n je g o v o g d u h a , s u n c e m u j e n a s ta lo iz o k a,
iz u sta m u n ja i o g a n j,7 iz d a h a j e n a sta o v je ta r .

Iz p u p k a j e n a s ta o zr a č n i p ro sto r, iz g la v e p r o iz a š lo n eb o ,
iz n o g u z e m lja , iz u h a s tr a n e s v ije ta . S v j e t o v e su p o r e d a li
ta k o .

S a s e d a m su g a g r e d a o k r u ž ili n a lo m a č i od tri p u t p o se d a m
k la d a
b o g o v i, k ad su p r in o s ili ž r tv u i k a o ž iv o tin ju ž r t v o v a li n je g a .

Ž r tv o m su b o g o v i ž r t v o v a li ž r tv i. T o su b ili p r v i p r o p isi za
ž r tv u .
T e su se s ile ta d a p r ik lo n ile n e b u , g d je su v e ć b ili S a d h y a ,
ra n ija b o ž a n stv a .

PJESMA O ISKONU

N i b itk a n i n e b itk a n ije b ilo ta d a ,

n i z r a č n o g p r o sto r a n i n e b a n a d n jim .
Š to j e p r o la z ilo sa d tu d a sa d ta m o ?
U č ije m o k r ilju i g d je ?
Š to b je š e to b e s k r a jn o b e z d n o v o d a ?

N i b e s m r tn o s ti n i s m r ti n ije b ilo ta d a .
N i tr a g a n ije b ilo d a n u n i n o ći.
P o s v o m j e za k o n u d is a lo J e d n o , b e z titr a ja v je tr a ,
a v a n to g a n ije b ilo n ič e g a d r u g o g n i d a lje g .

U p o č e tk u b je š e ta m a z a v ita u ta m u
i s v e m u j e b io n e s p o z n a tljiv to k .
Ž iv o to m m o ćn o , u v it o u p r a z n in u ,
J e d n o s e p o r o d i sn a g o m ž a r k e te ž n je . *1

• P o z n a t a s l i k a o n a s t a n k u č e t i r i j u g l a v n ih k a s t a : s v e ć e n ik a ( b r đ h m a n a ),
v o j n i k a ili v l a d a r s k e k a s t e ( k S a t r i y a ili r d g j a n y a ) , z e m l j o r a d n i k a i tr g o v a c a
( v a i S y a ) , s lu g a ( S t i d r a ) .
1 B o g o v i I n d r a i A g n i.

233
L j u b a v n a č e ž n ja o b u z e g a p r v o ,
a to j e b io z a m e ta k p r v e m is li.
P r o n ič u ć sr c e m iš lju , m u d r a c i su n a š li tu v e z u
š t o b ita k s n e b itk o m sp a ja .

N it v o d ilju su ta k o n a p e li p o p r ’je k o .
Sto je tad bilo gore, a što dolje?
O p lo d ite lji su b ili i s n a g e b u ja n ja .
D o lje je b io p o r iv , a g o r e o b d a r e n je .

N o , tk o to iz v je s n o zn a , o b ja v it i tk o n a m to m o že?
O tk u d su n a s ta li o n i, o tk u d j e d o šlo stv o r e n je ?
B o g o v i su k a s n ij e d o šli, p o s t v a r a n ju s v ije ta .
P a tk o o n d a da zn a , iz č e g j e to p o te k lo ?

Iz č e g a s e j e r a z v ilo s t v o r e n je ,
j e li to d je lo N je g o v o ili n ije ,
O n o g a što n a d s v e m ir o m b d ije u n a jv iš e m n eb u ?
O n sa m to zn a , a m o ž d a n e z n a n i on.
 2. UPANIŠADE
B R IH A D A R A N Y A K A -U P A N IS A D
(I, 1, 1)
A u m .** — Z ora j e g la v a ž r tv e n o g k o n ja , S u n c e o k o, v j e t a r
d ah , o t v o r e n a u sta v a tr a v a i s v đ n a r a , a v r ije m e j e b ić e ž r t v e ­
n o g k o n ja . N e b e s a su m u le đ a , p o d n e b lje m u je tr b u h , z e m lja
k o p ito , s tr a n e s v ij e t a b o k o v i, d ije lo v i n e b e s k o g sv o d a re b r a ,
g o d iš n ja d o b a u d o v i, m je s e c i i n jih o v i d ije lo v i z g lo b o v i, d a n i
i n o ć i p o d n o ž je , z v ije z d e o k o sn ic a , o b la c i m e s o ,2 h r a n a u p r o ­
b a v i p ije s a k , r ije k e ž ile , d ž ig e r ic a i p lu ć a p la n in e , tr a v a i
d r v e ć e k o sa . S u n c e n a iz la s k u n je g o v j e p r e d n ji d io, a na
z a la s k u s tr a ž n ji. K a d z a r z a m u n ja s ij e v n e , k a d s e s tr e s e tad
z a g r m i, k a d a m o k r i k iša p a d a , a n je g o v g la s , to j e g la s!

' A u m — m i s t i č k i s lo g , k o ji p o v e ć i n i t u m a č e n j a o d g o v a r a r i j e č i »A m en«.
O v o m r i j e č j u p o č i n j e s v a k o v e d s k o r e c i t i r a n j e . S im b o lik a o v o g iz r a z a i n j e ­
g o v o t u m a č e n j e u u p a n i š a d a m a v r lo s u o p s e ž n i i r a z lič iti. P r v i je o d lo m a k
C h U n d o g y a - u p a n iS a d e p o s v e ć e n t u m a č e n j u t e r i j e č i k a o n a j s v e t i j e p r a r i j e č i .
K o n c e n t r a c i j o m m is li n a t a j s lo g , k o ji s e i d e n t i f i c i r a s v e d s k o m h im n o m
( u d g i t h a ) u o p ć e , p j e v a č h i m n e p r i o b r e d u t r e b a d a s h v a t i d a je z e m lja b it
s v ih z e m a l j s k i h b ić a , b i t j e z e m lje v o d a , b it s u v o d e b i l j k e , b i t Je b i l j k i
č o v je k , b i t Je č o v j e k a r i j e č , b i t Je r i j e č i h im n a (rite), b i t j e h im n e p je s m a ,
b i t j e t e p je s m e k o n a č n o s lo g a u m . N a k r a j u s e k a ž e , d a j e a u m p o t v r d a
b i t k a u o p ć e i p o z itiv n o g s t a v a p r e m a n je m u .
O ž r t v o v a n j u k o n ja , n a k o j e s e n a š o d lo m a k o d n o s i, k a ž e R a d h a k r i s h n a n
u k o m e n t a r u u z o v u u p a n i š a d u : » K o d t e s e ž r t v e k o n j p u s ti n a s lo b o d u ,
a o n d a 3000 č u v a r a s lije d e n je g o v t r a g . A k o g a tk o g o d s p r e č a v a n a p u tu ,
o n i t r e b a d a g a o s lo b o d e . T a k o k o n j p o b je d o n o s n o o b ila z i s v i j e t o m i v r a ć a
s e n a p o la z n o m je s to , a t a d a g a ž r t v u j u . K r a l j k o ji p o d n o s i o v u ž r t v u
d o b iv a p o n j o j n a s lo v s u v e r e n a , s m a t r a s e o k r u n je n im .«
* » K o n j o b la k « ti p i č n a je s lik a u in d i j s k o j k n j iž e v n o s ti. O d m a j s t o r s k i h
d j e l a p o s v e ć e n ih o v o j i s r o d n im te m a m a s p o m in je m o : V a lđ h a s s a g jđ t a k a ,
196. p r i č a u n a j s t a r i j o j z b ir c i i n d i j s k i h p r i p o v i j e d a k a G j & t a k a , k o j e s u
u k l j u č e n e u b u d i s t i č k u T i - p i t a k u (v id i p o v ije s n i d io ), t e s l a v n u l i r s k u
p j e s m u n a j v e ć e g in d ijs k o g p j e s n i k a K S lid S s e (5. s t. n . e.) o » o b la k u g la s o ­
n o š i« ( M e g h a d d t a ) .

235
 B R IH A D A R A N Y A K A -U P A N IS A D (V I, 1, 6— 15)
I C H A N D O G Y A - U P A N I S A D (V , l ) 1

N e k o ć su se o s je tila s v a d ila o to m e , k o je j e v a ž n ije . »Ja

sa m v a ž n ije « — »Ja sa m v a ž n ije « .
T a d a ta o s je tila o tiđ u o c u P r a g ja p a tiju . » G o sp o d in e , k o je
je od n a s n a jv a ž n ije ? « — O n im o d g o v o r i: » P o č ije m o d la sk u
tije lo iz g le d a n a jg o r e , o n o je n a jv a ž n ij e m e đ u v a m a .«
T ad a o tiđ e g o v o r . Iz b iv a o je g o d in u d a n a , a o n d a s e v r a ti
i u p ita: » K ak o s te m o g li p r e ž iv j e t i b ez m en e? « — » K a o n ije m
č o v je k , k o ji n e g o v o r i, a li d iš e d a h o m , g le d a o k o m , slu š a
u h om i r a z m išlja u m o m .« — A g o v o r u đ e n a tr a g m e đ u n jih .
T ad a o tiđ e v id . I z b iv a o j e g o d in u d a n a , a o n d a s e v r a ti i
u p ita: » K a k o s te m o g li p r e ž iv je ti b ez m e n e ? « — » K a o s li j e ­
p ac, k o ji n e v id i, a li d iš e d a h o m , g o v o r i u stim a , s lu š a u h o m
i r a z m išlja u m o m .« — I v id u đ e n a tr a g m e đ u n jih .
T a d a o tiđ e s lu h . I z b iv a o je g o d in u d a n a , a o n d a s e v r a ti
i u p ita: » K a k o s te m o g li p r e ž iv j e t i b ez m en e? « — » K a o g lu h
č o v je k , k o ji n e č u je , a li d iše d a h o m , g o v o r i u s tim a , g le d a
o k om , i r a z m iš lja u m o m .« — I s lu h u đ e n a tr a g m e đ u n jih .
T a d a o tiđ e u m . I z b iv a o je g o d in u d a n a , a o n d a s e v r a ti i
u p ita: » K a k o s te m o g li p r e ž iv j e t i b ez m e n e ? « — » K a o d je c a
k oja su n e r a z u m n a , a li d išu d a h o m , g o v o r e u stim a , g le d a ju
o k o m i s lu š a ju u h o m .« — I u m u đ e n a tr a g m e đ u n jih .
K ad je d a h p o ša o , p o č e da k id a o s ta la o s j e tila , k a o š to b i
ž e sto k k on j r a s k id a o o p r e g u k o jo m je z a u z d a n . S v i s e o k u p e
o k o n je g a , p a će: » P o š to v a n i g o s p o d in e , n e m o j ići! T i si n a j­
b o lji od n a s, n em o j s e u d a ljiti!«
T a d a m u r e č e g o v o r : » A k o sa m ja n a ju m je š n iji, o n d a si
i ti n a ju m je š n iji.« V id m u reče: » A k o sa m ja č v r s t o slo n a c ,
o n d a si i ti č v r s t o slo n a c .« S lu h m u reče: » A k o sa m ja d o v itljiv ,
o n d a si i ti d o v itljiv .« U m m u reče: » A k o sa m ja n a jš ir e p o ­
d ru čje, o n d a si i ti n a jš ir e p o d r u č je .«
Z ato se s v a ta o s j e t ila n e n a z iv a ju g o v o r im a , n i v id o v im a ,
ni slu h o v im a , n i u m o v im a , n e g o se n a z iv a ju ž iv o tn im o d u š c i-
m a ( p r a n a ) , j e r su s v a o n a d ah .

1 U B r ih a d & r a n y a k a i C h & n d o g y a u p a n iš a d a m a t e k s t j e i d e n t i č a n . U
s k r a ć e n o m s e o b lik u p o n a v l j a is ta te m a i u P r a š n a i K a u š ita k i- B r & h m a n a
u p a n iš a d a m a .

236
 Ch A n d o g y a -u p a n i S a d

(V I , 1— 3; V , 3 , 1— 5; V , 11, 1— 4 ; V I , 1 0 — 13)

B io j e je d n o m n e k i S v e t a k e tu A r u n e y a . O ta c m u je rek a o :
» S v e t a k e tu , p o đ i da iz u č iš b r a h m a n sk u n a u k u ! S in k o , u n ašoj
o b ite lj i n e m a n ik o g a , tk o n ije u č e n , tk o j e b r a h m a n sa m o po
r o đ e n ju .« — O n ta k o p o đ e u n a u k u , k a d m u j e b ilo d v a d e s e t
g o d in a , a v r a ti se, k ad m u j e b ilo d v a d e s e t i č e tir i, p o što je
p r o u č io s v e V ed e. S m a tr a o se n a č ita n im , b io j e v r lo u m iš lje n
i b e z o b r a z a n . — O ta c m u reče: » S v e ta k e tu , k a d si v e ć t o lik o
u m iš lje n , sm a tr a š s e n a č ita n im i b e z o b r a z a n si, j e s i li p ita o 1
za n a u k u o o n o m e , š to b e z č u v e n ja p o s ta je č u v e n o , b e z o p a ž a ­
n ja o p a žen o , a b ez sp o z n a v a n ja sp o zn a to ? « — »Z ar p o sto ji, g o ­
sp o d in e , i ta k v a n au k a ? « — » Isto o n a k o , sin k o , k a o što s e po
jed n o j g r u d i g lin e p r e p o z n a je s v e što j e iz r a đ e n o od g lin e , a
o b lik o v a n j e j e sa m o p r id a v a n je im e n a , k o je p o tje č e iz g o v o r a ,
d o k j e u is t in u to sa m o g lin a ; is to o n a k o , sin k o , k a o što se po
je d n o m k o m a d u z la ta p r e p o z n a je s v e , š to je iz r a đ e n o o d z la ta ,
a o b lik o v a n j e j e sa m o p r id a v a n je im e n a , k o je p o tje č e iz g o ­
v o r a , d o k j e u is tin u to sa m o z la to ; is to o n a k o sin k o , k a o što
s e p o je d n o m p a ru š k a r ic a za n o k te p r e p o z n a je sv e , š to je
iz r a đ e n o o d ž e lje z a , a o b lik o v a n j e j e sa m o p r id a v a n je im e n a ,
k o je p o tje č e iz g o v o r a , d o k je u is tin u to sa m o ž e lje z o — ta k o ,
sin k o , p o s to ji i o v a n a u k a .« — » D o ista , o n a u g le d n a g o sp o d a
n is u to z n a la , j e r da su z n a la , z a š to m e n e b i n a u č ila ? Z a to
m i ti, g o s p o d in e , m o lim te, to reci!« — O ta c o d g o v o r i: »H oću ,
sin k o !«
» B ita k je , sin k o , u p o č e tk u b io o n o je d n o b ez d v o js tv a .
N e k i k ažu : „ N e b ita k j e u p o č e tk u b io o n o je d n o b e z d v o js tv a ,
a iz to g n e b itk a n a sta o j e b ita k .” — N o, za r b i z b ilja , sin k o ,
m o g lo b iti ta k o ? K a k o b i iz n e b itk a m o g a o n a s ta ti b ita k ? O b r­
n u to , sin k o , b ita k j e u p o č e tk u b io o n o je d in o b e z d v o js tv a .
— T a d z a ž eli: ,,D a m i j e p o sta ti m n o štv o , da m i se je u m n o ­
ž it i! ” — T ad iz n je g a p r o b u k ti v a tr a . T a v a tr a z a ž e li: ,,D a m i je
b iti m n o š tv o , d a m i se j e u m n o ž iti!” — T a d iz n je iz v r ij e v o d a . ‘
Z a to , k a d s e č o v je k m u č i ili z n o ji, ta d n a s ta je v o d a iz to p lin e .
— T a v o d a z a ž eli: „D a m i je p o sta ti m n o štv o , da m i se je
u m n o ž iti!” — T ad iz n je p r o k lija h ra n a . Z a to , k a d p a d a k iša ,
o n d a b u ja h r a n a . T a k o h r a n a n a s ta je je d in o iz v o d e . — P o ­
s to je sa m o tr i p o r ije k la tih b ića: r o đ e n a iz ja ja , r o đ e n a ž iv a i
r o đ en a iz o g r a n k a . — O n o b o ž a n stv o z a ž e li: „ D a ja u n iđ e m u

237
o v a tr i b o ž a n s tv a k r o z o v o ž iv o tn o s v o j s t v o ( đ t m a n ) , p a da r a z ­
vijen a im e i o b lič je ! D a u č in im s v a k o od tih tr iju tr o s tr u k im !’'
— T o b o ž a n stv o u n iđ e u o n a tr i b o ž a n s tv a k r o z to ž iv o tn o s v o j­
stv o ; p a r a z v ije im e i o b lič ja . O d s v a k o g od t ih tr iju n a p r a v i
tr o str u k o , a k a k o j e s v a k o o d ta tri b o ž a n s tv a p o s ta lo tr o str u ­
k o, to, sin k o , sa d a n a u č i o d m e n e !«

S v e ta k e tu A r u n e y a o t iđ e n a sa s ta n a k Panć&lft. T a m o m u
r e č e P rav& han a G ja iv a li: » M la d ić u , j e li t e tv o j o ta c iz o ­
b razio?« — » S ig u r n o d a je s t , p o š to v a n i g o sp o d in e !« — » Z n a š
li, k u d a b ića o d la z e o d a v d e ? « — » N e, g o sp o d in e .« — » Z n a š li
k a k o se v r a ć a ju n a tr a g ? « — » N e, g o sp o d in e .« — » Z n a š li g d je
s e r a z d v a ja ju p u to v i š t o v o d e b o g o v im a i p u to v i š to v o d e
p recim a ? « — » N e, g o sp o d in e .« . . . »O n da, z a š to si r e k a o d a si
iz o b r a ž e n . T k o o v o n e zn a , k a k o m o ž e r e ć i d a j e iz o b r a ž e n ? «
— A o n s e r a ž a lo š ć e n v r a t i o cu , p a m u re če : »T i s i m i re k a o ,
d a s i m e iz o b r a z io , a n is i m e iz o b r a z io . N e k i č o v j e k iz k r a ­
lj e v s k e p o r o d ic e p o s ta v io m i je p e t p ita n ja , a ja n is a m m o g a o
d a r a z u m ije m n i je d n o .« — O ta c m u o d g o v o r i: » P o o n o m e
k a k o s i m i p o n o v io ta p ita n ja , n i m e n i n ije d n o o d n jih n ije
p o zn a to . K a d b i m i b ila p o z n a ta , z a š to t e n e b ih p o u č io ? «

Pr& ćinaš& la A u p a m a n y a v a , S a ty a y a g j n a P a u lu š i, In d r a -
d y u m n a B h S lla v e y a , G ja n a Š a k a r a k š y a i B u d ila A š v a ta r a š v i,
s v e v e lik i p o s je d n ic i i v e lik i t e o lo z i, s a s t a li su se d a p r o u č a ­
v a ju p ita n je : » S to j e n a š e s v o j s t v o (đ t m a n ), š to j e b r a h m a n ? ·
— N a k o n n e k o g v r e m e n a s p o r a z u m je li su s e o v a k o : » P o što ­
v a n a g o sp o d o , U d d a la k a A r u n i u p r a v o sa d a p r o u č a v a s v e ­
m ir sk o s v o j s t v o ( đ t m a n ) . H a jd e , d a o tiđ e m o d o n je g a .« — N o
o n p ro m isli: » O vi ć e m e v e l ik i p o s je d n ic i i v e l ik i t e o lo z i is p i­
t iv a ti, a ja s ig u r n o n e ću m o ć i, d a im s v e ra zja sn ip o . N e g o , da
ih p o š a lje m n e k o m d r u g o m u č ite lju !« — T a k o im i re če : » P o ­
što v a n a g o sp o d o , A š v a p a t i K a ik e y a u p r a v o sa d a p r o u č a v a
s v e m ir s k u b it. H a jd e , d a o tiđ e m o d o n je g a !«

(T ak o s e s v i ti u č e n i b r a h m a n i u p u te d o k r a lja A š v a p a t i ja,
a o n ih lije p o p r im i i p o g o s ti, s a s lu š a ih , o b e ć a im d a ć e im
s u tr a d a ti o d g o v o r , p a ta k o i u č in i, »a d a ih p r e th o d n o n ije
n i p r im io za u č e n ik e « p o p r o p isa n im o b r e d im a , k o jih su se on i
sa m i d rža li.

238
 N a u k a k o ju im j e tu m a č io b io j e k o z m ič k i a n tr o p o m o r fi-
za m , n i iz d a le k a ta k o d u b o k a k a o o n a k o ju j e S v e t a k e tu
k o n a č n o d o b io o d s v o g a oca.
E v o g la v n o g d ije la to g r a z g o v o r a , k o ji j e p o č e o k a r a k te ­
r is tič n im o č e v im r ije č im a : » N a u č i, sin k o , o d m e n e , u č e m u j e
b it sn a!«)
» O v e r ije k e , sin k o , te k u j e d n e n a Isto k , d r u g e n a Z a p a d ,
se ž u o d m o ra d o m o ra , p a i s a m e p o s ta ju m o r e . K a o š to o n e
n e zn a ju : „ J a sa m o v a r ije k a ” — „ J a sa m o n a r ije k a ” — is to
ta k o , sin k o , i s v a o v a s tv o r e n ja , ia k o su n a s ta la iz b itk a , n e
z n a ju d a su n a s ta la iz b itk a . T a k o i tig a r , i la v , i v u k , i v e p a r ,
i c r v i m u h a , i o b a d , i k o m a r a c p o sta ju o n o š to je su . O n o š to
j e s ić u š n a je z g r a , to j e s v o j s t v o s v e g a o v o g a . T o j e b itn o , to je
άίτηαη, to si ti, S v e ta k e to !«
» K a d bi n e tk o , sin k o , z a s je k a o k o r ije n o v o g a v e lik o g s ta ­
b la, o n o bi s m o lilo , a li bi ž iv j e lo d a lje . K a d bi g a n e t k o z a s je ­
k a o p o s r e d in i, o n o b i s m o lilo , a li b i ž iv je lo d a lje . K a d b i g a
n e tk o z a s je k a o p ri v r h u , o n o bi s m o lilo , a li b i ž iv je lo d a lje .
P r o ž e to s v o jim ž iv o tn im s v o j s t v o m o n o s to ji č v r sto , n a p a ja ju ć i
se i r a d u ju ć i. — A k o m u ž iv o t n a p u s ti je d n u g r a n u , o n a se
sa su ši. A k o m u n a p u s ti d r u g u , i o n a s e s a s u š i. A k o m u n a p u s ti
tr e ć u , i o n a se sa su ši. A k o g a n a p u s ti c ije lo , c ije lo s e sa su ši.
Tako, z b ilja , u v id i, sin k o ! — D o ista , liš e n o ž iv o tn o s t i tije lo
u m ir e , a li ž iv o t n e u m ir e . O n o š to j e s ić u š n a je z g r a , to j e
s v o j s t v o s v e g a o v o g a . T o j e b itn o , to je dtm an, to si ti,
Svetaketo!«
» D o n e si o v a m o p lo d s ta b la n y a g r o d h a !« — » E v o g a , g o s p o ­
d in e!« — » P r e lo m i ga!« — » P r e lo m lje n je , g o sp o d in e !« — » Š ta
tu v id iš? « — »O vo s itn o s j e m e n je , g o sp o d in e !« — » P r e lo m i
je d n u sje m e n k u !« — » P r e lo m lje n a je , g o sp o d in e !« — » S ta sa d
v id iš? « — » N išta , g o sp o d in e !? — T a d a m u r e č e o v a k o : » S in k o ,
to j e sić u š n a je z g r a k o ju n e v id iš , a od te j e j e z g r e n a s ta lo
o v o v e lik o s ta b lo n y a g r o d h a . V je r u j, sin k o ! O n o š to j e s ić u ­
šn a je z g r a , to je s v o j s t v o s v e g a o v o g a . T o j e b itn o , to j e
dtman, to si ti, S v e ta k e to !«
» S ta v i o v u so l u v o d u , p a d o đ i u ju tr o k m e n i!« — O n
u č in i ta k o . — O tac m u reče: » M o lim te, d o n e s i o v a m o o n u so l,
k o ju si s in o ć s ta v io u v o d u !« — O n j e p o tr a ž i, a li j e n e n a đ e ,
je r s e p o tp u n o r a sto p ila . — » P o p ij g u tlja j v a d e s o v e str a n e !«
— » K a k o je?« — » S la n o .« — » P o p ij g u tlja j iz sr e d in e !« —
» K a k o je?« — » S la n o .« — » P o p ij g u tlja j s d r u g e str a n e !« —

239
» K a k o je?« — » S lan o.« — » P r o sp i to , p a d o đ i k m e n i!« —
T a k o j e u č in io , a sv a j e v o d a b ila ista . O ta c m u ta d a reče: »Ti,
sin k o , u to m e d o ista n e p r im je ć u j e š b ita k , n o o n j e tu . O n o
što j e sić u š n a je z g r a , to j e s v o j s t v o s v e g a o v o g a . T o je b itn o ,
to j e d t m a n . T o si ti, Š v e ta k e to !«

K E N A -U P A N IŠ A D

O d k o g a u s m je r e n a m is a o t e ž i k o d r e d ištu ?
O d k o g a s e u p r e g n u t p o k r e ć e p r v i d a h ž iv o ta ?
T k o je u s m je r io o v u iz g o v o r e n u r ije č ,
o k o i uho? K o je b o ž a n s tv o n jim a u p r a v lja ?

O n o što j e s lu h slu h a , d u h d u h a
i r ije č r ije č i, to j e d u ša d a h a
i v id ok a. U m a k n u v š i ja r m u , m u d r a c i
n a d ila z e taj s v ij e t i p o s ta ju b e sm r tn i.

T a m o n e d o s e ž e o k o , n e d o s tiž e r ije č n i m isa o ,

N e v id im o i n e u v iđ a m o , k a k o o to m e p o u č a v a ti.
D r u k č ije j e to od z n a n o g , a i o n k r a j n e z n a n o g a .
T a k o sm o č u li o d p r e th o d n ik a , k o ji su n a s to u č ili.

O n o što se r ije č ju n e iz r a ž a v a , a p o č e m u j e r ije č iz r a ž e n a ,

u v id i da j e B r a h m a n to , a n e o n o š to o v d je u v a ž a v a ju !

O n o š to m iš lj u n e z a m iš lja , a p o č e m u j e m is a o z a m iš lje n a ,
u v id i da j e B r a h m a n to , a n e o n o što o v d je u v a ž a v a ju !

O n o š to p o g le d o m n e g le d a , a po č e m u j e p o g le d v id lj iv ,
u v id i da je B r a h m a n to , a n e o n o š to o v d je u v a ž a v a ju !

O n o š to slu h o m n e s lu š a , a p o č e m u j e s lu h d o h v a tljiv ,
u v id i da je B r a h m a n to , a n e o n o š to o v d je u v a ž a v a ju !

O n o š t o d a h o m n e d iše , a p o č e m u j e d u ša u d a h n u ta ,
u v id i d a j e B r a h m a n to , a n e o n o š to o v d je u v a ž a v a ju !

240
 II

A k o m is liš : » D o b r o to zn a m « , o n d a z b ilja s la b o p o z n a š o b lič je

B rahm ana.
O n o n je g o v o š to s i ti, o n o n je g o v o što j e u b o g o v im a , to n a sto j
s h v a titi.
» M islim d a z n a d e m .« 1

J a n e m is lim d a to d o b r o z n a d e m , a li zn a m : n i n e z n a n o m i n ije .
T k o od n a s to zn a, taj zn a to, i zn a d a n ije n e z n a n o .

T k o to n e m n ije , ta j to m n ije , a tk o m n ije , taj to n e z n a .**

N e s p o z n a t ljiv o j e za o n e k o ji sp o z n a v a ju , a s p o z n a tljiv o za o n e
k o ji n e sp o z n a v a ju .

K a d s e n a z r e sp o z n a ja u p r o b u đ e n ju , p o s tiž e s e d o ista
b e sm r tn o s t.
U s e b i s e ta d p o s tiž e sn a g a , a sp o z n a jo m d o s e ž e b e sm r tn o s t.

T k o to s p o z n a o v d je , taj d o is ta je s t, a tk o to n e sp o zn a ,
g u b ita k m u j e v e lik .
K a d u s v im o b lic im a z b iv a n ja m u d r a c i to r a z a b ir u , n a d ila z e
o v a j s v ij e t i p o sta ju b e sm r tn i.

III

B r a h m a n p o b ije d i za b o g o v e . T a p o b je d a B r a h m a n a u z v e lič a
bogove,
t e j e s h v a tiš e o v a k o : » N a ša j e o v a p o b je d a , n a ša je o v a
v e lič in a .«

O n o sp o z n a n jih o v o s h v a ć a n je , te p o p r im i n jim a v id lj iv lik .

N o , o n i n is u s p o z n a li, š ta j e taj d e m o n .

1 B u d u ć i d a B ra h m a n p re th o d i s u b je k tiv n o -o b je k tiv n o m ra s c je p u sp o ­
z n a j e , o n j e » s lo b o d a n o d a t r i b u t a , p a n i j e p r e d m e t z n a n j a . U č e n ik u se
p o s t a v l j a z a h t j e v , d a r a z m iš lja o o v o j is tin i, a o n , n a k o n r a z m i š l j a n j a i
i n t u i t i v n o g is k u s t v a , d o la z i d o z a k l j u č k a , p a p r i l a z i u č i t e l j u i k a ž e :
» M islim d a s a m s a d a s h v a ti o š ta j e B r a h m a n ! « ( R a d h a k r i s h n a n , T h e P r i n ­
c i p a l U p a n i s a d s , s t r . 584.)
* G la g o l m a n - (p r e z . m a n y a t e ) p r e v o d im n a š im g la g o lo m » m n je ti« ,
is to g k o r i j e n a i z n a č e n j a , ia k o z v u č i p o n e š to a r h a i s t i č k i , a li o s t a j e u s tilu
č ita v o g d j e l a . B r a h m a n , n e u t r a l n i b e z l ič n i p r i n c i p s v e o b u h v a tn o s ti b itk a .

16 » F ilo z o f ija i s to č n ih n a r o d a « I.
241
R e k o š e O g n ju 3: »Ti k o ji si z n a la c s v ih r o đ e n ja , iz v id i k a k a v j e
to d em o n !« A on će: » N e k a b u d e tak o!«

N a sr n e na n j, a o n o m u re če : » T k o si?« »Ja sa m O g a n j« ,
o d v r a ti.
»Ja sam z n a la c s v ih ro đ e n ja .«

» A k o si ta k a v , k o ja j e u te b i m oć?« — » S v e o v o m o g u s p a liti,
što g o d im a na ze m lji.«

O n o m u d od a tr a v k u : » S p a li o v o!« O n s e u p r e iz s v e sn a g e ,
a li j e n e u s p ije s p a liti, p a se v r a ti n a tr a g . » N isa m m o g a o
iz v id je ti, što je taj d em o n .«

T ad a r e k o š e V je tr u : 4 » V je tr e , iz v id i kakav je to d em o n !«
A o n će:
» N ek a b u d e tak o!«

N a sr n e na n j, a o n o m u reče: »T k o si?« — »Ja sa m v je ta r « ,

o d v r a ti.
»Ja sa m d a h š to s e n a d im lje u u tr o b i m a jk e.«

» A k o si ta k a v , k o ja j e u te b i m oć?« — » S v e o v o m o g u p o n ije ti,

što g o d im a n a z e m lji.«

O no m u d od a tr a v k u : » P o n e s i o v o!« O n s e u p r e iz s v e sn a g e ,
a li j e n e u s p ije p o n ije ti, p a se v r a ti n a tr a g . » N isa m u sp io
iz v id j e ti, što j e taj d em o n .«

T ad a re k o še In d ri: »T i š to r a s p o la ž e š iz o b ilje m ,5 iz v id i k a k a v
je to d em on !« A on će: » N e k a b u d e ta k o !« — N a s r n e n a n j,
a o n o iš č e z n e o d a tle . *

1 B o ž a n s tv o A g n i.
* B o ž a n s tv o V&yu.
s A t r i b u t i b o g o v a A g n i ( J š t a - v e d a s ) , V S y u (M & ta riš v a n ) i I n d i a (M & g -
h a v a n ) o b ič n o s e n e p r e v o d e . P r i j e v o d k o ji o v d j e d a je m o o s n iv a se na
S a n k a rin o j in te rp r e ta c iji.

242
O n ta d u to m is to m
p r o sto r u n a iđ e n a ž e n u v e lič a n s t v e n e
lje p o te .
T o j e b ila U m a , k ć i s n je ž n ih v r h u n a c a H im a la je . O s lo v i je:
» K a k a v j e to d em o n ? «

IV

» B r a h m a n « , o d v r a ti o n a . » B r a h m a n o v a j e ta p o b je d a , k o ja je
v a s u z v e lič a la .« T a d a te k o n u v id i, da j e to B r a h m a n .

Z a to o v i b o g o v i — A g n i, V a y u i In d r a — k a o d a su iz n a d
d r u g ih b o g o v a , j e r su b ili n a jb liž i n je g o v o m d o tic a ju i p r v i
su u v id j e li, da j e to B r a h m a n .

Z a to i In d ra k a o d a j e iz n a d d r u g ih b o g o v a , je r j e o n b io
n a jb liž i n je g o v o m d o tic a ju i p r v i j e u v id io da j e to B r a h m a n .
O v o j e o b ilj e ž je to g a u o d n o s u p r e m a b o g o v im a : » K ’o u b lj e ­
s k u k a d n a m sin e , ili u tr e n ok a.«

A u o d n o su n a n a s sa m e : o n o š to s e p o p u t m is li k r e ć e
i p o č e m u sa b r a n r a z u m s v e to tr a jn o p a m ti.
T o m e j e n a z iv »ta ž e lja « , a u tu s e ž e lju tr e b a z a n ije ti.
O n o g a k o ji to ta k o sp o z n a , p r iž e ljk u ju sv a b ića .

R e k a o si: » U č ite lju , k a ž i u p a n iša d u !« U p a n iša d a ti j e sa d

rečena.
E v o , r e k li sm o ti u p a n iš a d u o B r a h m a n u .

N je n o su u p o r iš te žar,® k r o tk o s t i d o b r o č in stv o ,
V e d e su joj d ije lo v i, a is t in a p o sto jb in a .
T k o tu u p a n iša d u o v a k o sp o z n a , te sa s e b e z b a c i zlo ,
taj u b e sk r a jn o m , n e n a d m a š iv o m s v e m ir u n a la z i u p o r ište ,
d o is ta n a la z i u p o r ište . •

• » T a p a s« z n a č i is to v r e m e n o » to p lin a « i a s k e t s k o t r a p l j e n j e . O v d je se
m is li n a p o s l j e d n j e . K a o š to Je i z r a z » h ra n a « u i n d i j s k o j f ilo z o f iji o p ć i
p o ja m z a s v e f iz ič k e i p s ih ič k e f e n o m e n e u v e z i s e g z i s te n c ijo m , ta k o
Iz ra z » iz g a ra n je « i s lič n i o z n a č a v a j u s v e a s k e t s k e i lo g ič k e , p a i e tič k e
o b lik e r e d u k c i j e f e n o m e n a in o s tl.

243
 IŠ A -U P A N IŠ A D

Puno je ono, p u n o ovo. Iz p u n o će p u n o slije d i.

O d pu n oće o d b i pu n o, p u n oća će b iti ista . A u m .

B o g o m j e p r o ž e to s v e o v o , što g o d s e u s v ij e t u p o k r e tn o s ti
k r e ć e .7
Z a to u ž iv a j u o d r ic a n ju ! N e č e z n i za n ič ijim b la g o m !

D je lu ju ć ta k o , z a ž e li d a ž iv iš i s to tin u lje ta ,
u v ije k ć e b iti isto , a d r u k č ije n ik a d : u z č o v je k a n e će p r io n u ti
d je lo .

D e m o n s k i su , n a im e , ti s v j e t o v i o v it i s lj e p ilo m ta m e ,
g d je n a k o n s m r ti o d la z i o n a j, tk o je u b ita č a n sa m se b i.

J e d n o , n e p o k o le b iv o , b r ž e j e od m is li.
O sje tila g a n ik a d n e s tiž u , p red n jim a j e b e z p r e s ta n k a .

Ia k o sto ji, n a d m a š u je s v e š to b ježi.

U n je m u V je ta r , g o s p o d a r k r e tn je , p o d r ž a v a d je la .

I k r e ć e s e i n e k r e ć e , d a le k o je , a i b liz u ,
s v e m u j e to u n u tr in i, a s v e m u j e i s p o lja š n je .

A on aj tk o s v a b ića u s e b i ta k o z r ije ,
i u s v im b ić im a s e b e , n ik a d se za to n e k a je .

T k o sp o zn a is t o v j e t n o s t s v ih b ić a sa so b o m sa m im ,
k o je jo š z a b lu d e i k o je b r ig e tr e b a da se p la ši, p o što je p r o z r ’o
je d in s tv o ?

O n 8 j e o b u h v a tio sve i p o s ta o b ista r , n e s p u ta n t ije lo m n i

o z lje d o m , •
sn a g o m m išić a , k a lju ž o m ili z lo ćo m .

T O b r n u to n a š e m iz r a z u » s v e m ir« , r i j e č k o j a o v d je o z n a č a v a » s v ije t«
— g j a g a t — iz v e d e n a j e iz g la g o la » k r e t a t i se« ( g a m - ) , a z n a č i d o s lo v n o
» ono š to j e p o k r e tn o « .
• P r e m a S a n k a r in o m k o m e n t a r u , s u b j e k t j e o v e r e č e n i c e b o ž a n s tv o ,
Iš v a ra , k a o s v e m irsk i A t m a n . M i sm o r a d ije s lije d ili d ru g e k o m e n ta re
(M a h id h a r a ) , p r e m a k o j i m a j e s u b j e k t č o v je k , k o ji j e d o s e g a o z n a n j e
o đ t m a n u , p a s m o p r e m a to m e p r il a g o d ili a t r i b u t e . — K a o u m n o g im
d r u g im s lu č a je v im a , lj e p o t a j e t e k s t a i o v d je u d v o s t r u k o j m o g u ć n o s t i
s h v a ć a n ja s u b je k ta re č e n ic e .

244
P r o n ic ljiv j e m is lila c , s v e m u j e d o se ž n o , o p s to ji v lastito m
sn a g o m ,
p o p u t stv a r i š to s lije d e u p r ir o d n o m re d u k r o z b e sk r a j vrem ena.

U s lije p u ta m u u la zi, tk o s e k la n ja n e z n a n ju ,
u jo š v e ć u ta m u id e, tk o u ž iv a u sp o z n a n ju .

Z a n e š t o k a žu , da iz la z i iz z n a n ja , za n e š to iz n e z n a n ja .
T o sm o č u li od m u d ra c a , k o ji su n a s p o u č ili.

T k o z n a n je i n e z n a n je sp o z n a je sk u p a ,
n e z n a n je m p r e la z i sm r t, a z n a n je m u b e s m r tn o s t stiž e .

U s lije p u ta m u u la z i, tk o s e k la n ja n e z b iljn o m e ,
u jo š v e ć u ta m u id e, tk o u ž iv a u z b iljn o m e .

Z a n e š t o k a žu , da iz la z i iz z b ilje , za n e š to iz n e z b ilje .
T o s m o č u li od m u d ra c a , k o ji su n a s p o u č ili.

T k o z b iljn o s t i n iš t e t n o s t sp o z n a sk u p a ,
taj n iš t e t n o sm r t p r e la z i, a z b iljs k i d o s tiž e b e sm r tn o s t.

Requiem”

Z la tn o m j e p lo čo m is tin i p r e k r ito lic e ,

a ti g a , P u š a n , o d a str i, da g a u g le d a m ja , što se za istin o m
rav n am . •

• V. k o m e n t a r u p o v ije s n o m d i j e l u , p o g la v lje o u p a n iš a d a m a . P O š a n ,
k o j e m u j e o v a m o litv a u p u ć e n a , je d n o je o d n a j z a n i m l j i v i j i h m a n j i h b o ­
ž a n s ta v a , z b o g s v o je r a z n o lik o s ti. P r v e n s t v e n o , o n je v o d ič n a p u t u , n a
o v o m s v i j e t u i p o s lije s m r t i . O r a č u o n o c r t a v a p r a v a c b r a z d e . K a d se
k r a v e p u š t a j u n a p a š u , m o li s e P O š a n , d a id e z a n j i m a . O n t r e b a d a
» v r a ti iz g u b lje n o « . — K a o b o g p u t n i k a , o d g o v a r a o b i H e r m e s u . P o f u n k c i ­
j a m a p r i ž r tv i, č in i s e O ld e n b u r g u (o. c ., s t r . 33. i d .), d a je , m o ž d a 1 e t i ­
m o lo š k i, s r o d a n s P a n o m . C e s to s e p r i k a z u j e u p r a t n j i j a r c a . P r i v e lik o j
v e d s k o j ž r t v i k o n ja , ž r t v u j e s e i j a r a c z a P u š a n a . O ld e n b u r g p r i m i j e ć u j e ,
d a s e i H e r m e s č e s to p r i k a z u j e s o v n o m , v j e r o j a t n o j e r j e p o s r i j e d i ž iv o ­
t i n j a , k o j a n a j b o l j e n a la z i p u t u t e š k o p r o h o d n im p o d r u č j i m a . N o P O š a n
j e i in a č e p r a t i l a c I n d r e , k o ji s e u n je g o v o m d r u š t v u » r a d u je u p ić u «
(R . V . I, 82, 6). P r i ž r t v i s v e ć e n ik s v e p r e d m e t e d o tič e » P O Š a n o v im r u k a ­
m a«. P o k u š a v a l o s e , d a s e k u l t P O š a n a i d e n t i f i c i r a s v i š n u i t s k i m k u lto m
u n e k im o d r e đ e n i m p r e d j e l i m a . V iŠ n u u v e d s k im v r e m e n im a n i j e Još
b io p o p u l a r n o i o c r t a n o b o ž a n s tv o . B itn a o z n a k a P O š a n o v a u n a š o j
u p a n i š a d i k a o i u R ig - v e d i b ila j e d a » b o g o v im a n a j a v l j u j e ž rtv u « . (R . V.
1, 162, 2—4.)

245
O P u š a n , je d in i iz č ije g o k a is t in a sja ,
ti š to si su d a c sm rti! O S u n c e , p o to m č e s v e m ir s k o g o ca ,
r a s p r o str i zr a k e , pa im s a ž m i sja j
ta k o , d a ti u g le d a m o b lič j e p o n a jlje p š e !
M a č ije da j e to lic e , to is t o s a m i ja .

Ž iv o t p u šta m u b e s m r tn i d a h , a z a tim
n e k s e t ije lo r a sp e u p e p e o i p ra h !
A u m . U m n e k a p a m ti d je la , n e k a p a m ti u m ,
n e k a p a m ti d je la , n e k a p a m ti!

O g n ju , v o d i n a s p u te m b la g o d a ti,
b ože, k o ji si p r o z r e o s v e š t o s e zn a!
O tk lo n i od n a s o p a s n o s ti z la ,
a m i ć e m o t e v e lič a t i o b ilje m p o h v a la ! 1·

R i g - v e d a , I, L89, L
 3. BUDIZAM
S. R A D H A K R IS H N A N : G A U T A M A BU DD H A’

Ia k o su o n je g o v o m p o v ije s n o m k a r a k te r u iz r a ž a v a n e s u ­
m n je , d a n a s te š k o da ik o ji o z b ilja n u č e n ja k su m n ja u p o v i-
j e s n o s t o v e lič n o s ti, za k o ju su u tv r đ e n i d a tu m i, č iji ž iv o t
m o ž e d a s e o p iš e b a r e m u g la v n im c r ta m a , a č ija s e n a u k a
0 n e k im o s n o v n im p r o b le m im a v j e r s k e filo z o fij e m o ž e p r o u ­
č a v a t i s d o v o ljn o m iz v je s n o š ć u . N e m o g u o v d je z a la z iti u p o je ­
d in a č n o o p r a v d a v a n je s ta n o v iš ta , d a o d r e đ e n i d ije lo v i r a n e
k a n o n s k e k n j iž e v n o s ti s a d r ž a v a ju s je ć a n ja o n ih , k o ji su č u li
1 v id j e li u č ite lja . T o j e b io s v ij e t , g d je p is m e n o s t n ije b ila u
v e lik o j u p o tr e b i. Z a to j e p a m ć e n je b ilo to č n ije i p o s to ja n ije ,
n e g o š t o j e to d a n a s. T o j e o č ito v e ć u o k o ln o s ti, d a j e je d a n
d o k u m e n t m n o g o s t a r ije g d a tu m a , R i g - v e d a , d o p r o d o n a s,
s a č u v a n u lju d s k o m p a m ć e n ju s m a n je v a r ija n a ta u te k s tu
n e g o m n o g a k a s n ija d je la . Ia k o su b u d is tič k i d o k u m e n ti u
k a s n ijim v r e m e n im a p r o š li k r o z d o sta r e c e n z ija , ip a k s e v a ž n e
iz ja v e i d je la n jih o v o g z a č e tn ik a m o g u p r o u č a v a ti s d o v o ljn o m
to č n o šć u . D e k o r a tiv n i n a tp r ir o d n i e le m e n ti i n e p o v ije s n e p r ič e ,
k a o n a pr. o č u d e s im a p r ilik o m G a u ta m in o g r o đ e n ja , o d g o ­
v a r a ju u tis k u , k o ji j e n je g o v a lič n o s t o s t a v ila n a p r v e s lj e d ­
b e n ik e , k o d k o jih j e o d a n o st b ila v e ć a od r a s u đ iv a n ja . Ip ak
p o s to ji o s n o v n a s u g la s n o s t iz m e đ u p a li k a n o n a , c e j lo n s k ih k r o ­
n ik a i s a n s k r its k ih d je la o v a ž n im d o g a đ a jim a iz n je g o v a 1

1 O v e s u s t r a n i c e d io p r e d a v a n j a , k o j e j e S . R a d h a k r i s h n a n o d r ž a o u
B r i t a n s k o j a k a d e m i j i u L o n d o n u 28. l i p n j a 1938., k a o » G o d iš n je p r e d a v a ­
n j e A k a d e m i j e o je d n o m o d v o d e ć i h d u h o v a « . P r v i j e p u t a o b j a v l j e n o u
P r o c e e d i n g s o f t h e B r itis h A c a d e m y , v o l. X X IV . — I m e B u d d h in o , G a u t a ­
m a , k a o i d r u g a l ić n a i g e o g r a f s k a im e n a , a u t o r p iš e u s a n s k r its k o m , a n e
u o r ig i n a l n o m pćlli o b lik u , p a o t u d a n a s t a j u m a n j e r a z lik e o d o s ta l ih n a ­
š i h t e k s t o v a , k o j e n i j e te š k o p r i m i j e t i t i .

247
ž iv o ta , o s lic i s v ij e t a u k o je m s e k r e ta o i o n a jr a n ijim o b li­
c im a n je g o v e n a u k e . P r ič e o n je g o v u d je tin j s tv u i m la d o s ti
n o se n e s u m n jiv o m ito lo š k i p e č a t, a li n e m a r a z lo g a , d a s e n e
v j e r u j e u tr a d ic io n a ln e p o d a tk e o n je g o v u p o r ije k lu .
R o d io s e 563. god . p r. n. e. T r a d ic ija t v r d i j e d in s tv e n o , da j e
u m r o u o sa m d e se to j g o d in i ž iv o ta , 483. g o d . B io j e s in S u d d h o -
d a n e, iz k š a tr ijs k o g p le m e n a n a z v a n o g S a k y a , iz m je s ta K a p i-
la v a s tu b liz u g r a n ic e N e p a la , s to tin u m ilja n a s j e v e r o d B e -
n a resa . V la d a r A š o k a o b ilj e ž io je to m je s to k a s n ij e s p o m e n i­
k o m , k o ji jo š p o sto ji. — Im e m u j e b ilo S id d h a r th a , a G a u ta m a
p rez im e. S v e ć e n ic i k o ji su p r is u s t v o v a li n je g o v u r o đ e n ju r e k li
su , d a će p o s ta ti v e l ik i v la d a r , a k o p r is ta n e d a v la d a , a B u d d h a ,
a k o se p r ik lo n i a s k e ts k o m ž iv o tu b e s k u ć n ik a . J a s n o je , d a ista
o so b a n e m o ž e p o s ta ti i v la d a r i B u d d h a , j e r j e o d r ic a n je od
s v j e t o v n e k a r ije r e n e o p h o d n a p r e tp o s ta v k a o z b iljn e r e lig i­
o zn o sti. U » S u tta N ip a ti« z a b ilje ž e n a j e p r ič a o s ta r o m e p r o ­
ro k u p o im e n u A s ita , k o ji j e d o ša o da v id i d ije te , t e j e n a s li­
č a n n a č in k a o S im e o n p r o r e k a o n je g o v u b u d u ć u v e lič in u i
z a p la k a o n a p o m is a o , d a to n e će d o ž iv je ti, n i č u ti n o v u n a u k u .2
M a jk a j e u m r la s e d a m d a n a n a k o n p o r o đ a ja , a d ij e t e j e o d g o ­
j ila n je n a s e s tr a M a h a p r a g ja p a ti, S u d d h o d a n in a d r u g a ž e n a .
K ad j e p o o d r a sta o , G a u ta m a se o ž e n io sv o jo m r o d ic o m Y a s o -
d h a ro m i im a o sin a R a h u lu . P r ič a , da j e G a u ta m in o ta c o so b ito
p a zio , da m u s in b u d e p o š te đ e n od p o tr e s n ih d o ž iv lja ja , t e da
j e slu ča j ili b o žja v o lja d o v e la n a n je g o v p u t o r o n u lo g sta r c a ,
m r tv a c a i a s k e tu b e s k u ć n ik a , od k o jih m u j e p o s lje d n ji ra z­
b u d io ž e lju , da tr a ž i m ir i z a d o v o ljs tv o u v je r s k o m ž iv o tu ,
p o k a z u je d a j e G a u ta m a b io r e lig io z n o n a s tr o je n i da g a n isu
z a d o v o lja v a le s v j e t o v n e a m b ic ije i u ž ic i. P r iv la č io g a je id e a l
b e s k u ć n ič k o g ž iv o ta . T a k o u n je g o v im g o v o r im a č e s to č u je m o
o » v r h o v n o m c ilju s v e ta č k o g ž iv o ta , z b o g k o je g g r a đ a n i n a p u ­
š ta ju s v o j e d o m o v e i o d la z e u b e s k u ć n ič k i ž iv o t« . N a p o r i oca,
da p r iv u č e n je g o v d u h n a s v j e t o v n e in te r e s e , n is u im a li
u sp je h a , te j e u d o b i od 29 g o d in a n a p u s tio d o m , o b u k a o a s k e t- *

* U s p o r e d b e s k r š ć a n s t v o m , k o j i h s e R. o v d j e č e š ć e d o tič e , p r e d m e t
s u m n o g o b r o j n ih s t u d i j a . M e d u n a j p o z n a t i j e i n a j p o t p u n i j e s p a d a k n jig a
a m e r i k a n s k o g in d o lo g a A . J . E d m u n d s a , B u d d h i n o i K r i s t o v o e v a n đ e l j e
( P h ila d e lp h ia , 1908 4), p r e v e d e n a n a s v e v a ž n i j e je z ik e . I s c r p a n p r e g le d
s r o d n i h m j e s t a u iz v o r n im t e k s t o v i m a s a d r ž a v a i p o p u l a r n i j e d je lo P a u l a
C a r u s a , B u d d h i n o E v a n đ e lj e ( C h ic a g o 1894). O d p o s l j e d n j i h a k a d e m s k ih
o b r a d a o v e t e m e s p o m in je m o e s e j P r o f . G u s t a v a M e n s c h in g a (B o n n ),
B u d d h a u n d C h ristu s (1952).

248
sk o r u h o i p o č e o da ž iv i k a o n e z a v is a n tr a ž ila c is tin e . T o je
b ilo » v e lik o o d r ic a n je « .
T e š k o je za n a s u o v o m p r o fa n o m v r e m e n u s h v a t it i v je r s k u
o p s je d n u to s t in d ijs k o g d u h a , ža r i a g o n iju , n a k o je j e b io s p r e ­
m a n , da b i p o s tig a o s v r h u r e lig io z n o s ti. G a u ta m in o tr a g a n je
d o v o d i g a n a jp r ije u n a u k u k o d b r a h m a n s k ih a s k e ta A la r e
K a la m e i U d d a k e R a m a p u tte , k o ji su g a p o u č a v a li s v o ju n a ­
u k u i d is c ip lin u ( d h a r m a i v i n a y a ) . V je r o ja tn o su g a u č ili o
p o tr e b i v j e r o v a n ja , d o b r o g v la d a n ja i m e d ita c ije , n o o n s a d r ­
žaj n jih o v e n a u k e n ije s m a tr a o z d r a v im . U b e sk r a jn o j lo g o -
m a h iji s p e k u la t iv n ih m is lila c a n ij e m o g a o d a n a đ e lij e k za
p a tn je s v ij e t a . T a d a j e o d lu č io da p o s tig n e p r o s v j e t lj e n je
p r im je n o m a s k e tiz m a , p a s e s p e t u č e n ik a p o v u k a o u U r u v e lu ,
» lije p o m je s to s d iv n o m šu m o m « , k o je j e s m ir iv a lo o s j e t ila i
p o tic a lo d u h . U I n d iji j e o p ća p r e tp o s ta v k a , d a s e a s k e ts k i
ž iv o t p r o v o d i n a jla k š e u tih im i lije p im p r e d je lim a g d je
č o v je k d o ž iv lj a v a u n u ta r n ji m ir i in sp ir a c iju . I n d ijs k i h r a m o v i
i m a n a s tir i n a la z e se n a o b a la m a r ije k a ili n a v r h u b rd a , a
u sp r k o s is t ic a n j u u n u ta r n je s k r u š e n o s ti, n ik a d se n ije z a b o ­
r a v ila v a ž n o s t k r a jo lik a i k lim e za m e d ita t iv n i n a p o r . N a to m
j e lije p o m m je s tu G a u ta m a o d lu č io , d a se p o s v e ti n a js tr o ž im
o b lic im a a s k e tiz m a . Isto k a o š to v a tr a n e m o ž e d a n a s ta n e iz
v la ž n o g d r v e ta , n e g o sa m o iz su h o g a , ta k o , p o n je g o v u m iš lj e ­
n ju , n i tr a ž io c i is tin e , č ije s tr a s ti n is u s m ir e n e , n e m o g u p o stić i
p r o s v j e t lj e n je . Z a to je p o č e o da s tr o g o p o sti, d a v r š i m e d i-
t a c io n e v j e ž b e i d a se p r is ilja v a n a s tr a h o v ita o d r ic a n ja . N o,
s la b o s t tije la iz a z v a la j e d u h o v n u z a m o r e n o st. Ia k o s e za to
v r ije m e č e s to n a la z io n a r u b u sm r ti, n ije u s p io d a p r o z r e
č v o r ž iv o ta . Z a to j e u v id io , d a a s k e tiz a m n ije p u t p r o s v j e t lj e -
n ja , pa je p o k u ša o d a p r o n a đ e d r u g i p u t. S j e tio s e k a k o je
j e d n o ć u m la d o s ti d o ž iv io m is tič k o p o n ir a n je , p a j e sa d a p o k u ­
ša o , da n a s ta v i ić i tim sm je r o m . L e g e n d a k a ž e , da j e u toj
k r iz i G a u ta m u n a p a o M ara, » n e č a s tiv i« , k o ji je u z a lu d p o k u ­
ša v a o , s v im s r e d s tv im a te r o r a i n a p a sti, da g a p o k o le b a i
o d v r a ti. T im e se n a z n a č u je , da n je g o v n u ta r n ji ž iv o t n ij e b io
sr e đ e n i p o v e z a n i da s e u d u h o v n o j b o rb i o tr g n u o od sta r ih
v j e r o v a n j a i p o k u ša o da id e n o v im p u to v im a . N a s t a v io j e m e ­
d ita c ij u i ta k o j e p ro ša o k r o z č e tir i k o n t e m p la tiv n a s ta d ija i
p o s tig a o p o tp u n u v la s t n a d so b o m i s m ir e n o s t d u h a . G le d a o je
n a č ita v s v e m ir k a o n a u z a k o n je n s is te m , s a s t a v lj e n od b ića
u p o k r e tu te ž n je , s r e tn ih i n e s r e tn ih , p le m e n it ih i p o d lih , k a k o

249
s ta ln o p r e la z e iz je d n o g o b lik a p o s to ja n ja u d r u g i. U p o s lj e d ­
n je m d ije lu n o ć i » sk ršio j e n e z n a n je , z n a n je s e j e p o j a v i l o . . .
d o k j e s je d io ta k o , o z b ilja n , u p o r a n i o d lu č a n « . T a k o j e G a u ­
ta m a p o s tig a o p r o b u đ e n je ( b o d h i ) i p o s ta o B u d d h a , p r o b u đ e n i.**
D o k j e B u d d h a o k lij e v a o , d a li d a p o k u ša o b ja v it i s v o ju
n a u k u , k a ž e s e u te k s to v im a , d o ša o j e b o g B r a h m a d a g a m o li,
d a p r o p o v ije d a is tin u . T o m o ž e d a z n a č i, d a j e u v r ije m e , d o k
s e j e p r e d o m iš lja o i k o le b a o , š to tr e b a d a u č in i, d o b io p o b u d u ,
s lič n o k a o u s lu č a ju S o k r a to v a d e m o n a , n e k a s e n e p o v u č e iz
ž iv o ta .4 — O d lu č io j e »d a o t v o r i v r a ta b e s m r tn o s ti. N e k a se
p r id r u ž e on i, k o ji im a ju u ši d a č u ju .« T a k o j e p o č e o s v o ju
m isiju . N ije sa m o p r o p o v ije d a o , j e r to n ij e te š k o , n e g o j e i
ž iv io o n im n a č in o m ž iv o ta , za k o ji j e n a u č a v a o d a g a tr e b a
s lije d iti. Ž iv io j e ž iv o to m m is io n a r a p r o sja k a , uz s v e o p a s n o s ti
sir o m a š tv a , n e p o p u la r n o s ti i o tp o r a . N a jp r ije j e p r e d o b io p e t
u č e n ik a , k o ji su m u b ili d r u g o v i u g o d in a m a a s k e tiz m a . P r v i
j e g o v o r o d r ž a o u » J e le n je m G a ju , g d je j e a s k e ta m a b ilo
d o p u šte n o d a b o r a v e , a n ij e b ilo d o p u š te n o d a s e u b ija ju
ž iv o tin je « , u d a n a š n je m S a r n a th u . U č e n ic i s u p o č e li d a s e
o k u p lja ju . N a k o n tr i m je s e c a b ilo ih j e š e z d e s e t, a m e đ u n j i­
m a j e b io i o b lju b lje n i A n a n d a , p r a tila c n a č ita v o m G a u ta m in o m
ž iv o tn o m p u tu . J e d n o g im j e d a n a rek a o : » P o đ ite po s v ij e t u za
d o b r o b it m n o g ih , iz m ilo s r đ a p r e m a s v ij e t u , z b o g d o b r o te , n a
k o r is t b o g o v a i lju d i. N e m o jt e d v o jic a ić i is tim p u te m . P r o p o ­
v ij e d a jt e n a u k u k o ja j e v e lik a n a s v o m p o č e tk u , v e lik a u
s r e d in i i v e lik a n a k r a ju , u d u h u i u s lo v u . O b ja v lju jt e u m j e ­
r en , u s a v r š e n i p r o č iš ć e n n a č in ž iv o ta .« I sa m j e B u d d h a h o d a o
p o s v ij e t u č e t r d e s e t i p e t g o d in a i s a k u p io m n o g o s lje d b e n ik a .
T o su b ili b r a h m a n i i r e d o v n ic i, p u s tin ja c i i lju d i iz v a n k a ste ,
p le m e n it e g o s p o đ e i z lo g la s n e g r e š n ic e . V e lik j e d io B u d d h in a
rad a b io p o s v e ć e n p o u c i’ u č e n ik a i o r g a n iz ir a n ju z a je d n ic e .
U n a šim b i g a v r e m e n im a s m a tr a li in te le k t u a lc e m .
K a d č ita m o n j e g o v e g o v o r e , z a d iv lj u j e n a s r a c io n a ln i d u h .
P r v i j e k o r a k n je g o v o g e t ič k o g p u ta is p r a v n o s t p o g le d a , r a c i­

* I m e B u d d h a Je n a z i v k a o K r i s t Ili M e s ija , s a m o š to n i j e o g r a n ič e n o
n a j e d n u lič n o s t. N a m j e s t u u B o d h g a y f i, g d j e j e B u d d h a p o p r e d a j i p o ­
s t i g a o p r o b u đ e n j e , n a la z i s e h r a m M a h & b o d h i. (B ilj. a u to r o v a .)
* P o j a m » š u tljiv o g a B u d d h e « , k o j i j e d o s e g a o p r o b u đ e n j e » sa m z a
s e b e « ( P a ć ć e k a —B u d d h a ) , a n e p r o p o v i j e d a g a d r u g i m a , o s ta o j e u I n d i j i
d o d a n a s j e d a n o d n a j s n a ž n i j i h l i k o v a m o r a ln o g u z o r a . — R o m a in R o lla n d
u s v o jo j b i b l i o g r a f i j i V i v e k a n a n d e o p i s u j e v r l o s u g e s tiv n o s u s r e t s j e d ­
n im t a k v i m š u t l j i v i m m u d r a c e m .

250
o n a ln i o b zo r. T r u d io se da r a š č is ti s v u p a u č in u , k o ja sp r e č a v a
u v id č o v j e č a n s tv a u v la s t it u n u tr in u i b u d u ć n o st. S v o jim s lu -
ša o c im a , k o ji su p r iv id n o p u n i z n a n ja , a z a p r a v o g a u o p ć e n e ­
m a ju , p o s ta v lja p ita n ja , iz a z iv a ih da u s p o r e d e s v o j e p r a z n e
r ije č i o n e o d r e đ e n o j p o b o ž n o sti s č in je n ic a m a . T o j e b ilo d ob a,
k a d su m n o g i iz j a v lj iv a li d a im a ju n e p o s r e d n o z n a n je o b o g u .
O n i su g o v o r ili s iz v je s n o š ć u n e sa m o o to m e d a li o n p o sto ji
ili n e , n e g o ta k o đ e r i o to m e , š to o n m is li, h o ć e i č in i. B u d d h a
o p tu ž u je m n o g e od n jih , da n o s e o b r a z in u s p ir itu a ln o s ti. U
» T e v ig j g ja - s u tt i« k a ž e , d a u č it e lji k o ji g o v o r e o B r a h m i, n is u
B r a h m u v id j e li lic e m u lic e . U s p o r e đ u je ih s č o v je k o m , k o ji j e
z a lju b lje n , a n e zn a da k a ž e tk o j e ž e n a u k o ju je z a lju b lje n ,
ili s g r a d it e lje m k o ji g r a d i s te p e n iš t e , a da n e z n a g d je će
b iti k u ć a , ili s č o v je k o m k o ji ž e li p r ije ć i p r e k o r ije k e , p a
d o z iv a d r u g u o b a lu da d o đ e k n je m u . M n o g i im a ju r e lig io z n i
o sje ć a j i s k lo n o s t, a li im n ije j a s a n p r e d m e t p r e m a k o je m tr e b a
u s m je r iti taj o sje ć a j. R a z u m n o s t r a h o p o š to v a n je tr e b a d a s e
o s n iv a n a is tin i. B u d d h a im tu m a č i sm is a o o d n o sa s B r a h m o m
( b r a h m a - v i h d r a ) k a o d u h o v n o s ta n je u k o je m lju b a v p o tp u n o
o s lo b o đ e n a od m r ž n je i z lo b e s t o ji iz n a d s v e g a . T o, n a r a v n o ,
jo š n ij e n i r v đ n a , d o k o je v o d i n je g o v o s m o s te p e n i p u t.
S o b z ir o m n a r a z n o v r s n o s t m u d r ih s a v je ta , B u d d h a u p o ­
z o r a v a s v o j e u č e n ik e , da u lo g ic i i ž iv o tu p r o v je r e r a z n e id e ­
o lo g ij e k o je im s e n a m e ć u i da n e u s v a ja ju n iš ta iz p o š to v a n ja
p r e m a a u to r ite tu id e o lo g a . P r i to m e n ije iz u z im a o n i se b e .
T a k o k a že: » N e u s v a ja jte , što č u je te da s e g o v o r i, n e u s v a ja j t e
tr a d ic iju . N e m o jt e p re b r z o z a k lju č iv a ti, da „ ta k o m o r a b it i” .
N e u s v a ja j t e iz ja v e za to , j e r su z a p is a n e u k n jig a m a , n iti n a
o s n o v u p r e tp o s ta v k e , d a j e to „ p r ih v a tljiv o ” , a n iti za to , j e r j e
ta k o re k a o v a š u č ite lj.« D ir ljiv o m p a ž n jo m m o li s v o j e s lj e d ­
b e n ik e , da se n e d a ju s p r ije č iti u v la s tito m m iš lj e n ju u g le d o m
n je g o v a im e n a . »M o je j e p o v je r e n j e ta k v o , g o s p o d in e « , k a z a o
j e S a r ip u tta , »da m i s e č in i, da n ik a d n ije b ilo , n it i ć e b iti, n iti
sa d a im a d r u g o g v e ć e g n i m u d r ije g u č it e lja o d P le m e n it o g a .« 5
— O d g o v o r g la si: » N a r a v n o , S a r ip u tta , ti s i p o z n a v a o s v e
B u d d h e u p r o šlo sti.« — » N e, g o sp o d in e !« — » O n d a p o z n a je š
o n e b u d u ć e? « — » N e, g o sp o d in e !« — » O n d a b a r e m m e n e p o­
z n a je š ta k o , d a si t e m e lj it o p r o n ik a o m o j d u h .« — » N isa m n i *

* S a rip u tta se I s tic a o kao n a jin te lig e n tn iji u č e n ik B u d d h ln .

251
to, g o sp o d in e !« — » Z a što o n d a , S a r ip u tta , u p o t r e b lja v a š ta k o
v e l ik e i sm io n e riječi?«
U o v o j n a u c i n e m a n iš ta e z o te r ič n o . B u d d h a g o v o r i s p r i­
je k o r o m o o n im a , k o ji tv r d e , d a z n a d u ta jn e is t in e . »O u č e ­
n ic i, u tr i j e slu č a ja u o b ič a je n a ta jn o v it o s t, a n e o tv o r e n o s t.
T a jn o v ito s t j e s v o j s t v e n a ž e n a m a m je s to o tv o r e n o s ti. T a jn o ­
v it o s t j e s v o j s t v e n a s v e ć e n ič k o j m u d r o s ti m je s to o tv o r e n o s ti.
T a jn o v ito s t j e s v o j s t v e n a la ž n o j n a u c i m je s to o t v o r e n o s t i . . .
N a u k i p r a v ila u s a v r š e n ih B u d d h a s ja ju p r e d č ita v im s v ije to m ,
a n isu u ta jn o sti.« U r a z g o v o r u s u č e n ik o m A n a n d o m , m a lo
p r ije s v o je sm r ti, B u d d h a k a ž e : »Ja sa m p r o p o v ije d a o is tin u ,
a da n isa m r a z lik o v a o ta jn u i j a v n u n a u k u . K a d j e p o s r ije d i
istin a , A n a n d a , za B u d d h u n e p o s to je s tv a r i s a k r iv e n e u s t i­
sn u to j šaci.«
U m n o g im g a g o v o r im a su s r e ć e m o , k a k o r a s p r a v lja sa s v o ­
jim s u g o v o r n ic im a n a v iš e ili m a n je s o k r a to v s k i n a č in i n e n a ­
m e tljiv o ih n a v o d i, d a z a u z m u g le d iš ta r a z lič ita od o n ih , od
k o jih su p o šli. S v o jim p r is ta š a m a n e ž e li d a o d u z m e t e r e t d u ­
h o v n e slo b o d e . O n i n e s m iju n a p u s titi t r a g a n je za is tin o m
u s v a ja n je m a u to r ite ta . T r e b a d a b u d u s lo b o d n i lju d i, sp o so b n i
da p r o n o se s v j e t lo s t i d a p o m o g n u sa m i se b i. » B u d ite p o p u t
o n ih k o ji su sa m i s e b i s v j e t lo s t ! B u d ite p o p u t o n ih k o ji su
sa m i se b i u to č iš te ! N e t r a ž ite u to č iš t e v a n i! D r ž ite s e č v r s to
is t in e k a o u to č išta !« V r h o v n i a u to r ite t j e g la s d u h a u n a m a
sa m im a .
U B u d d h in o j n a u c i im a m a lo to g a , š to b i s e m o g lo n a z v a ti
d o g m o m . Š ir in o m p o g le d a , k o ja j e b ila r ije tk a u to d o b a , a n ije
o p ć e n ita n i u n a še , o n j e b io p r o tiv a n z a tir a n ju k r itič n o s ti.
N e s n o š ljiv o s t m u s e č in ila n a jv e ć im n e p r ija te lje m r e lig ije .
J e d a m p u t j e u n iš a o u d v o r a n u za r a s p r a v lja n ja u A m b a -
la tth ik a i z a te k a o n e k o lik o s v o jih u č e n ik a , k a k o r a z g o v a r a ju
o n e k o m b r a h m a n u , k o ji j e u p r a v o o p tu ž io B u d d h u z b o g n e r e -
lig io z n o s ti i k r itiz ir a o n je g o v u r e d o v n ič k u z a je d n ic u . » B ra ćo « ,
r e k a o j e ta d a G a u ta m a , » a k o d r u g i g o v o r e p r o tiv m e n e , ili
p r o tiv m o je n a u k e , ili p r o tiv m o je z a je d n ic e , to n ij e ra z lo g ,
da s e v i lj u tite , da b u d e te n e z a d o v o lj n i ili u v r ije đ e n i. U s u ­
p r o tn o m slu č a ju , š t e t a n e ć e za v a s b iti sa m o u n u ta r n ja d u ­
h o v n a , n e g o će v a m ta k o đ e r b iti n e m o g u ć e , da p r o c ije n ite , je
li o n o što o n i k a žu is p r a v n o ili n ije .« — O v o o s ta je n a jp r o -
s v j e t lj e n ij e g le d iš te , ča k i n a k o n 2.500 g o d in a e n e r g ič n o g p r o ­
s v j e t it e lj s t v a . N a u k e n e p o s ta ju m a n je ili v iš e is t in it e sa m o

252
 za to , j e r m o ž d a la s k a ju n a šim p r e d r a s u d a m a , ili ih v r ije đ a ju .
N ij e p o s to ja lo p r o tu r je č je , n i n a jč u d n o v a tije , n ije p o sto ja la
h e r e z a , n i n a jr a d ik a ln ija , k o ju B u d d h a n e b i b io sp r e m a n da
p r o u č i, ili b i s e to g a str a šio . B io j e u v je r e n , da j e je d in i p u t,
k o jim s e m o g u ć e s u p r o ts t a v it i zb r c i i n e u č a v n o te ž e n o s t i v r e ­
m e n a , m ir n a a n a liz a m iš lj e n ja i p o m o ć lju d im a , d a iz g r a d e
ž iv o t n a o sn o v im a ra z u m a .
O s u đ iv a o j e n e o b je k t iv n u k r itik u d r u g ih u v je r e n ja . R e k a o
je , d a j e ta k a v k r itič a r » slič a n č o v je k u , k o ji d ig n e g la v u d a
p lju n e n a n eb o . P lj u v a č k a n e ć e z a b la titi n e b o , n e g o će n a sti
n a tr a g n a n je g a sa m o g a .«
N ij e z a b ilje ž e n a n ije d n a p r ilik a , k a d s e B u d d h a r a z b je sn io ,
n i n e p r ilik a u k o jo j bi m u u m a k la n e p r ija z n a rije č . N je g o v a je
s n o š lj iv o s t p r e m a b liž n jim a b ila šir o k a . P r e tp o s t a v lj a o je
r a d ije , da s v ij e t u n e d o s ta j e z n a n je , n e g o d a j e za o , r a d ije da
j e n e z a d o v o lja n , n e g o b u n to v a n . O p o z ic iju j e s u s r e ta o m ir n o
i s p o u z d a n je m . K o d n je g a n ije b ilo n e r v o z n e r a z d r a ž ljiv o s ti
n i p o n o sn o g g n je v a . P o n a š a n je m u j e s a v r š e n i iz r a z u č tiv o s ti
i d o b r o n a m je r n o s ti, z a č in je n o tr u n o m ir o n ije . N a je d n o m od
s v o jih p r o s ja č k ih o b ila z a k a , n a iš a o j e n a n e k o g d o m a ć in a ,
k o ji g a j e g r u b o i u v r e d lj iv o p o tje r a o . B u d d h a j e o d g o v o r io :
» P r ija te lju , a k o d o m a ć in iz n e s e h r a n u p r o sja k u , a p r o sja k je
o d b ije , k o m e o n d a p rip a d a h ra n a ? « , a d o m a ć in će: » N a r a v n o ,
d o m a ć in u .« N a to m u r e č e B u d d h a : » P r e m a to m e , a k o ja o d b i­
je m d a p r im im tv o ju u v r e d u i z lo v o lju , o n a s e v r a ć a te b i,
z a r n e? A ja m o ra m da o tid e m s ir o m a š n iji, j e r sa m iz g u b io
p r ij a te lj a .« 8
N e p o z n a to m u j e b ilo n a s iln o o b r a ć a n je . O sn o v a je n je g o v a
s is te m a p ra k sa , a n e v je r a . Ž e lio j e da s tv o r i č o v je k a o d r e ­
đ e n o g k o v a i n a v ik a . M i sm o n e s r e tn i zb o g n a ših lu d ih ž e lja .
D a p o s ta n e m o s r e tn i, p o tr e b n o j e d a d o b ije m o n o v o sr c e i d a
g le d a m o n o v im o č im a . A k o s u z b ija m o z le m is li, a u z g a ja m o
d o b r e, m o ći ć e m o za o i n e s r e ta n d u h p r e o b r a z iti u d o b a r i
sr e ta n .
B u d d h u n e z a n im a ju p r o m je n e v je r o is p o v j e s ti. O n s je d i
p o red s v e t e v a tr e n e k o g a b r a h m a n a i g o v o r i o n je g o v im s h v a ­
ć a n jim a , a da n e o p o v r g a v a n je g o v k u lt. K a d j e g ja jin S ih a
p o sta o b u d ist, B u d d h a je tr a ž io od n je g a , d a n a s ta v i d a v a ti
h ra n u i d a r o v e g ja jin s k im a sk e ta m a , k o ji su z a la z ili u n je g o v u •

• M a g jg j h im a 75.

253
k u ć u .7 J e d in s t v e n o je o b z ir a n u iz n o š e n ju s v o j ih sh v a ć a n ja ,
a te ž iš t e o s ta v lja n a u v je r ljiv o j s n a z i s a m e is tin e .
I to g v e lik o g h e r o ja m o r a ln o g d o s tig n u ć a č e s to su p o z iv a li,
da r je š a v a s it n ič a v e s tv a r i iz r e d o v n ič k e d is c ip lin e . O s n o v a ti
o r g a n iz a c iju zn a či iz v r š iti n a g o d b u sa s v ij e t o m i u s v o jiti s o c i­
j a ln e p o tr eb e; zn a či d a ti u to č iš t e o n im a , k o ji s e n e o s je ć a ju
d o v o ljn o kod k u ć e u p r o sje č n o m d r u š tv e n o m ž iv o tu . I u B u d -
d h in o j je z a je d n ic i b ilo n e r e d a . N je g o v n e ć a k D e v a d a tta , ž e lio
je , da d o đ e na n je g o v o m je s to k a o v o đ a z a je d n ic e , p a j e k o v a o
u ro tu p r o tiv B u d d h e , n o o v a j m u j e o p r o stio . J e d n o m j e p r i­
lik o m B u d d h a n a ša o j e d n o g r e d o v n ik a b o le s n o g od d iz e n te r ije
k a k o le ž i u v la s tito j n e č is ti. O p ra o g a j e i p r e s v u k a o m u k r e ­
v e t uz p o m o ć s v o g d ru g a A n a n d e , a o n d a j e r e k a o u č e n ic im a :
»T k o g o d bi, u č e n ic i, p o d v o r io m e n e , taj b i tr e b a o d a d v o r i i
b o le sn ik a .«
U B u d d h in o j z a je d n ic i n ije b ilo r a z lik a m e đ u k a s ta m a . —
» K ao š to v e lik e r ije k e G a n g a , Y a m u n a , A ć ir a v a ti, S a r a b h u i
M a h i, k ad u đ u u o c e a n , iz g u b e s v o ja p r ija šn ja im e n a i p le m e n ­
sk u p r ip a d n o st, pa se n a z iv a ju o c e a n o m , is to ta k o i č e tir i k a ste ,
k ša tr ije , b r a h m a n i, v a iš ije i šu d r e , k a d p r is tu p e n a u c i i red u ,
k o je n a u č a v a T a th a g a ta , k a d p r ije đ u iz d o m a ć e g u b e s k u ć n i
ž iv o t, g u b e s v o ja p r ija š n ja im e n a i p le m e n s k e n a z iv e , p a se
n a z iv a ju a s k e ta m a .« 8
U to d o b a ž e n e u In d iji n isu b ile o d v o je n e . B u d d h a je
iz ja v io , da su o n e sp o so b n e , d a p o s tig n u p o s v e ć e n je . U p o ­
slje d n jo j g o d in i s v o g ž iv o ta , B u d d h a j e r u č a o k o d k u r tiz a n e
A m b a p a li. Ip a k j e m n o g o o k lije v a o , d a p r im i ž e n e u sv o j red.
— » K ak o, g o s p o d in e , tr e b a da s e o d n o sim o p r e m a že n a m a ? « —
» N e tr e b a te ih g le d a t i, A n a n d a !« — »A a k o ih v id im o , k a k o
da s e v la d a m o ? « — » N e m o jte g o v o r iti s n jim a !« — » A a k o
o n e b u d u g o v o r ile n am a ? « — » P a z ite n a b u d n o st!« — A n a n d a
s e p o n a ša o k a v a lir s k i, z a la g a o s e za m o lb u ž e n a , d a b u d u p r i­
m lje n e u red, p a j e i p o s tig a o u č it e lje v p r ista n a k . T o j e b ilo
p r a v iln o g le d iš te , a li m o ž d a n e v r lo k o r isn o . — »D a ž e n e n isu
d o b ile d o p u š te n je u la s k a u red, A n a n d a , č is ta b i n a u k a tr a ­
ja la d u g o , d o b r o b i p r a v ilo o s ta lo č v r s to tis u ć u g o d in a . S a d
k a d su o n e d o b ile d o p u š te n je , to ć e p r a v ilo t r a ja ti s v e g a p e t
sto tin a g o d in a .« — Z a u la z a k ž e n e u z a je d n ic u z a h tije v a o se
p r ista n a k o b ite lji, d o k j e m u šk a r a c , b a r e m u te o r iji, m o g a o da •

’ M a h a v a g g a , V I, 31.
• U d đ n a , V , 5.

254
o d lu č u je sam . Ip a k , p r a v ila r e d a n isu n i u k o je m p o g le d u b ila
k o n a č n o u tv r đ e n a . B u d d h a k a že: » K ad m e n e n e b u d e , n e k a
z a je d n ic a , a k o z a ž e li, u k in e s v a m a n ja i n e v a ž n a p r a v ila .«
P r ič a o n je g o v o j s m r ti iz r a ž e n a j e s m n o g o p a to sa i j e d n o ­
s t a v n o s t i u M a h đ p a r i n i b b đ n a - s u t t i . B u d d h a j e b io sta r o s a m ­
d e s e t g o d in a , o r o n u o od n a p o r a i p u to v a n ja . U m r o j e u n e k o m
s e lu b liz u g r a d ić a K u sin a g a r a , o k o 120 m ilja s je v e r o - is t o č n o
od B e n a r e s a , 483. g. pr. n. e. — B u d d h in a m ir n a sm r t u o č lj iv o
se r a z lik u je od m u č e n ič k e sm r ti S o k r a ta i Isu sa . S v a su tr o ­
jic a , u ra z n o m stu p n ju , p o tk o p a la d o g m a tiz a m s v o jih v r e m e n a .
Č in je n ic a je , d a j e B u d d h a b io o d r e š itiji p r o tiv n ik v e d s k o g
p r a v o v je r ja i o b red a , n e g o š to j e S o k r a t b io p r o tiv n ik d r ž a v n e
v j e r e u A te n i, a Isu s p r o tiv n ik ju d a iz m a . P a ip a k j e B u d d h a
d o ž iv io o s a m d e s e tu g o d in u , o k u p io je v e lik b roj s lje d b e n ik a i
u s ta n o v io v je r s k u z a je d n ic u jo š za ž iv o ta . M o žd a j e k a r a k te r
in d ijs k e r e lig io z n o s ti r a z lo g r a z lik e o d n o sa p r e m a n e o r to d o k ­
sn im s ta v o v im a .

K R A TK O R A Z JA ŠN JE N JE N A U K E

(MAGJGJHIMA—NIKAYA, 44, ĆOLAVEDALLASUTTA)

O v a k o sa m ču o . J e d n o č j e P le m e n it i b o r a v io u R a g ja g a h i,
u o n o m d ije lu B a m b u s o v a G a ja g d je se h r a n e v j e v e r ic e . N j e ­
g o v s v j e t o v n i s lj e d b e n ik V is a k h a d o đ e to m p r ilik o m ta m o ,
g d je s e n a la z ila D h a m m a d in n a b hik kh u ni,® p a j e p o z d r a v i i
s je d n e p o str a n i. S je d e ć i ta k o p o str a n i, s lje d b e n ik V is a k h a
o s lo v i D h a m m a d in n u b h ik k h u n i o v a k o :
» L ič n o st, lič n o s t ,10 ta k o s e g o v o r i, g o sp o đ o ! A š to j e r e k a o
P le m e n it i o lič n o s ti? «
» P le m e n iti j e re k a o , p r ija te lju V isa k h a , da j e lič n o s t s a s t a v ­
lj e n a od o v ih p e t v r s ta p o b u d a : p o b u d a o b lik a , p o b u d a o s j e t -
n o s ti, p o b u d a p r e d o d ž b e , p o b u d a o s tv a r e n ja i p o b u d a s v ij e s ti. •

• B h i k k h u ( ž e n s k i r o d b h i k k h u n i ) n a z i v j e z a p r i p a d n i k a B u d d h in e
a s k e t s k e z a j e d n i c e ili m o n a š k o g r e d a ( s a n g h a ) . R ije č b h i k k h u p r e v o d im o
r e d o v n o s a » u č e n ik « . — B u d d h in n a jč e š ć i n a z i v b h a g a v a n t p r e v o d im o
» P le m e n iti« .
" S a k k d y a j e iz r a z k o j i o z n a č a v a l ič n o s t u n j e n o j t j e l e s n o j i i n d i ­
v i d u a l n o j p o t p u n o s t i , k a k o s e m o ž e r a z u m j e t i iz s lije d e ć e g o d g o v o r a . O
lič n o s ti u k a r a k t e r o l o š k o m s m is lu (p uggala) m n o g o s e v iš e p is a lo u b u d i­
s tič k o j k n j i ž e v n o s t i .
" V id i u p o v ije s n o m d i j e l u p o g l a v l j e o B u d d h in o j n a u c i , o d s je č a k 4
b) ( P r o b le m e le m e n a ta ) .

255
O d o v ih p e t v r s ta p o b u d a s a s t a v lj e n a j e lič n o s t, ta k o je r e k a o
P le m e n it i, p r ija te lju V isa k h a .«
» D ob ro, gosp o đ o !« o d g o v o r i s lj e d b e n ik V is a k h a D h a m m a -
d in n i b h ik k h u n i, pa z a d o v o lja n i o b r a d o v a n p o s ta v i d r u g o
p ita n je :
» P o sta n a k lič n o s ti, p o s ta n a k lič n o s ti, ta k o s e g o v o r i, g o ­
sp ođ o! A što j e P le m e n it i r e k a o o p o s ta n k u lič n o sti? «
» P le m e n iti je r e k a o , p r ij a te lj u V is a k h a , da j e lič n o s t p o ­
sta la iz o n e že đ i, što s e u v ij e k p o n o v n o ra đ a , i v e z a n a za s tr a ­
s t v e n i u ž ita k n a la z i z a d o v o lj s t v o sa d tu sa d ta m o , a to je
žeđ sp o ln o g n a g o n a , ž e đ za p o s to ja n je m i ž e đ za v la šć u .«
» P r e sta n a k lič n o s ti, p r e s ta n a k lič n o s ti, ta k o s e g o v o r i, g o ­
sp ođo! A što j e P le m e n it i r e k a o o p r e s ta n k u lič n o sti? «
» Z a tr ije ti tr a g s t r a s t i u toj ž e đ i, n a p u s titi je , o d r e ć i je se,
o s lo b o d iti s e i o d r o d iti od n je , to je , p r ija te lju V isa k h a , P le ­
m e n iti n a z v a o p r e s ta n k o m lič n o s ti.«
» P u t k o ji v o d i d o p r e s ta n k a lič n o s ti, p u t k o ji v o d i d o p r e ­
s ta n k a lič n o s ti, ta k o s e g o v o r i, g o sp o đ o ! A što j e P le m e n it i
r e k a o o to m e p u tu ? «
» P le m e n iti j e r e k a o , p r ij a te lj u V isa k h a , da o v a j u z v iš e n i
o sm o r o str u k i p u t v o d i d o p r e s ta n k a lič n o s ti: o p le m e n je n i n a ­
zori, o p le m e n je n e n a m je r e , o p le m e n je n g o v o r , o p le m e n je n a
d je la , o p le m e n je n ž iv o t, o p le m e n je n n a p o r , o p le m e n je n a p a ž n ja
i o p le m e n je n a sa b r a n o st.«
»Je li, g o sp o đ o , p o b u d a is to š to i o n ih p e t v r s ta p o b u đ i­
v a n ja , ili j e p o b u d a r a z lič ita od tih p e t v r s ta p o b u đ iv a n ja ? «
» N ije , p r ij a te lj u V is a k h a , p o b u d a n iti is to š to i p e t v r s ta
p o b u đ iv a n ja , n iti j e p o b u d a r a z lič ita od p e t v r s ta p o b u đ iv a n ja .
O n o š to je, p r ija te lju V isa k h a . u tih p e t v r s ta p o b u d a o d sk o č n a
sn a g a s tr a s ti, to j e o v d je p o b u d a .«
» K a k o n a s ta je , g o sp o đ o , p e r s o n a lis tič k i p o g le d n a sv ije t? «
»E to, p r ij a te lj u V is a k h a , n e u k č o v je k , k o ji n ije v id io o n o
što j e u z v iš e n o , k o ji n e m a to č n o z n a n je o u z v iš e n o j n a u c i,
k o ji n ije o b r a z o v a n u u z v iš e n o j n a u c i, k o ji n ije v id io p le m e ­
n ite lju d e , k o ji n e m a to č n o z n a n je o n a u c i p le m e n itih , k o ji
n ije o b r a z o v a n u n a u c i p le m e n it ih — taj s h v a ć a o b lik k a o
s e b e sa m o g a , ili s e b e k a o o b lik o v a n je , ili o b lik u se b i, ili s e b e
u o b lik u ; o s je t sh v a ć a k a o s e b e sa m o g a , ili s e b e k a o o s je tn o s t,
ili o s je t u se b i, ili s e b e u o s je tu ; p r e d o d ž b u s h v a ć a k a o s e b e
sa m o g a , ili s e b e k a o p r e d o č e n je , ili p r e d o d ž b u u se b i, ili s e b e
u p red o d žb i; o s t v a r e n je s h v a ć a k a o s e b e sa m o g a , ili s e b e k a o

256
o s tv a r e n o s t, ili o s t v a r e n j e u se b i, ili s e b e u o s tv a r e n ju ; s v ij e s t
s n v a ć a k a o s e b e s a m o g a , ili s e b e k a o s v ij e s n o s t , ili s v ij e s t kao
s e b e , ili s e b e u s v ij e s ti. T o je , p r ij a te lj u V isa k h a , p e r s o n a li-
s tič k i p o g le d n a sv ije t.«

» J e li, g o sp o đ o , u z v iš e n i o s m o r o s tr u k i p u t s a s t a v lj e n ili
je d n o sta v a n ? «
» U z v iš e n i j e o s m o r o str u k i p u t s a s ta v lje n , p r ija te lju V i­
sa k h a !«
»A j e s u li, g o sp o đ o , tri s a s ta v n a d ije la iz v e d e n a iz o sm o -
r o s tr u k o g p u ta , ili j e o sm o r o s tr u k i p u t iz v e d e n iz tr iju s a s t a v ­
n ih d ije lo v a ? «
» N isu , p r ija te lju V isa k h a , tri s a s ta v n a d ije la iz v e d e n a iz
o sm o r o s tr u k o g p u ta , n e g o j e o s m o r o s tr u k i p u t iz v e d e n iz tri
s a s ta v n a d ije la . O p le m e n je n g o v o r , o p le m e n je n a d je la i o p le ­
m e n je n ž iv o t, to su d ije lo v i iz v e d e n i iz e tik e . O p le m e n je n
n a p o r , o p le m e n je n a p a ž n ja i o p le m e n je n a sa b r a n o st, to su
d ije lo v i iz v e d e n i iz m e d ita c ije . O p le m e n je n i n a z o r i i o p le m e ­
n je n e n a m je r e , to su d ije lo v i iz v e d e n i iz m u d r o sti.«
»Sto je, gospođo, sabranost, što su obilježja sabranosti, što
su sredstva sabranosti, što je primjena sabranosti?«
» S v o đ e n je m is li n a je d n u to č k u , to j e sa b r a n o st. Č e tir i
p a ž ljiv a r a z m a tr a n ja 12 o b ilje ž ja su sa b r a n o sti, č e tir i o p le m e ­
n je n e v j e š t in e 13 sr e d s tv a su sa b r a n o sti, a u p o tr e b a , v je ž b a i
r a z v ija n je tih u m ije ć a , to je u p r a v o p r im je n a sa b r a n o sti.«
» K o lik o im a v r s ta p o b u d a o stv a r e n ju ? «
» P o s to je tri v r s te p o b u d a o s tv a r e n ju : tje le s n a , g o v o r n a i
m isa o n a .«
» K a k v a je, g o sp o đ o , p o b u d a tje le s n o m , k a k v a g o v o r n o m ,
a k a k v a m isa o n o m o stv a r e n ju ? «
» U d is a n je i iz d is a n je , p r ija te lju V isa k h a , je s u p o b u d a t j e ­
le s n o m o s tv a r e n ju , r a z m iš lja n je i p r o z r ije v a n je p o b u d a su
g o v o r n o m o s tv a r e n ju , a p r e d o d ž b a i o s je t p o b u d a su m is a o ­
n o m o s tv a r e n ju .« *1

” I n t r o s p e k t i v n o b d j e n j e »u t i j e l u n a d tije lo m « , »u o s j e ć a j i m a n a d o s j e ­
ć a jim a « , »u m is lim a n a d m is lim a « , »u p o ja v a m a n a d p o ja v a m a « . T o s u č e ­
t i r i t e m e l j n a » s tu p a « b u d is tič k e m e d i t a c i j e , p r e m a o b r a d i u je d n o m o d
g l a v n ih » d u g ih g o v o ra « B u d d h in ih — M a h d s a t i p a t t h & n a - s u t t a .
11 V la s t n a d o s je t ilim a , n a p u š t a n j e o s j e t n o s t i , m e d i t a c i j a i p o s to ja n o s t
k a ra k te ra .

17 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I. 257

 » Z a što su , g o sp o đ o , u d is a n je i iz d is a n je p o b u d a t je le s n o m
o s tv a r e n ju , z a š to su r a z m iš lja n je i p r o z r ije v a n je p o b u d a g o ­
v o r n o m o s tv a r e n ju , a p r e d o d ž b a i o s je tn o s t p o b u d a m isa o n o m
o stv a r e n ju ? «
» U d isa n je i iz d is a n je t je le s n e su p o ja v e , p r ija te lju V is a -
k h a , v e z a n e za tje le s n o s t, p a su za to p o b u d a tje le s n o m o s t v a ­
r e n ju . T ek n a k o n r a z m iš lja n ja i p r o z r ije v a n ja d o la z i p o v e z a n
g o v o r , pa su z a to r a z m iš lja n je i p r o z r ije v a n je p o b u d a g o v o r ­
n o m o s tv a r e n ju . P r e d o d ž b e i o s je ti o s n o v e su ra z u m a . T e su
o s o b in e v e z a n e za m iš lj e n je , p a su z a to p o b u d a m isa o n o m
o s tv a r e n ju .«
»K a k o se, g o sp o đ o , p o s tiž e p r e s ta n a k p r e d o d ž b e n o g is k u ­
stva?«
» U č e n ik u , k o ji d o s tiž e p r e s ta n a k p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a ,
n e č in i se, p r ij a te lj u V isa k h a , o v a k o : „ J a ću d o stić i p r e s ta n a k
p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a " ; ili: „Ja d o stiž e m p r e s ta n a k p r e d o d ž ­
b en o g isk u s tv a " ; ili: „Ja sa m d o stig a o p r e s ta n a k p r e d o d ž b e ­
n o g is k u s t v a ” ; n e g o s e n je g o v d u h o tp r ije ta k o r a z v ija o , da je
d o v e d e n do o v a k v a sta n ja .«
» K o je v r s t e p o ja v a n a jp r ije p r e s ta ju k o d u č e n ik a , k o ji
d o s tiž e p r e s ta n a k p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a , d a li p o b u d e t j e le ­
sn o m o s tv a r e n ju , ili p o b u d e g o v o r n o m o s tv a r e n ju , ili p o b u d e
m is a o n o m o stv a r e n ju ? «
»K od u č e n ik a , k o ji d o s tiž e p r e s ta n a k p r e d o d ž b e n o g is k u ­
s tv a , p r e s ta ju n a jp r ije p o b u d e g o v o r n o m o s tv a r e n ju , pa o n d a
tje le s n o m , pa o n d a m isa o n o m .«
»A k a k o , g o sp o đ o , d o la z i d o n a p u š ta n ja ta k o d o s e g n u to g
p r e s ta n k a p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a ? «
» U č e n ik u , k o ji n a p u š ta s ta n je p r e s ta n k a p r e d o d ž b e n o g
is k u s tv a , n e č in i se, p r ija te lju V isa k h a , o v a k o : ,,J a ću n a p u ­
s titi d o s tig n u to s ta n j e p r e s ta n k a p r e d o d ž b e n o g is k u s t v a ” ; ili:
„ Ja n a p u šta m d o s tig n u to s ta n je p r e s ta n k a p r e d o d ž b e n o g is k u ­
s t v a ” ; ili: „Ja sa m n a p u s tio d o s tig n u to s ta n je p r e s ta n k a p r e ­
d o d ž b e n o g is k u s t v a ” ; n e g o s e n je g o v d u h o tp r ije ta k o r a z v i­
jao, da j e d o v e d e n d o o v a k v a sta n ja .«
» K o je se v r s te p o ja v a n a jp r ije p o ja v lj u ju k o d u č e n ik a ,
k o ji n a p u šta d o s tig n u to s t a n j e p r e s ta n k a p r e d o d ž b e n o g is k u ­
stv a , da li p o b u d e t je le s n o m o s tv a r e n ju , ili p o b u d e g o v o r n o m
o s tv a r e n ju ili p o b u d e m isaonom o stv a r e n ju ? «

258
 »K od u č e n ik a , k o ji n a p u š ta d o s tig n u to s t a n j e p r e s ta n k a
p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a , n a jp r ije s e p o ja v lj u ju p o b u d e m isa ­
o n o m o s tv a r e n j u , p a t je le s n o m , p a g o v o r n o m .«
» K a k v i s e u tis c i p o ja v lj u ju k o d u č e n ik a , k o ji j e n a p u stio
d o s tig n u to s ta n je p r e s ta n k a p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a ? «
»K od u č e n ik a , k o ji j e n a p u s tio d o s tig n u to s ta n je p r e d o d ž ­
b e n o g is k u s tv a , p o ja v lj u ju se tri v r s te u tisa k a : u tis a k p ra ­
z n in e , u tis a k n e u s m j e r e n o s t i i u tis a k n e p o s to ja n ja te ž n je .«
» K a k v o m j e in te r e s u , k a k v o j s k lo n o s ti, k a k v o m p o tic a ju
p r is tu p a č n a m is a o u č e n ik a , k o ji j e n a p u s tio s ta n je p r e s ta n k a
p r e d o d ž b e n o g is k u s tv a ? «
»M isa o to g a u č e n ik a p r is tu p a č n a j e in te r e s u za o d c je p lje ­
n je , s k lo n o s ti k o d c je p lje n ju , p o tic a ju n a o d c je p lje n je .«
» K o lik o v r s ta o s je ć a ja im a , g o sp o đ o ? «
» P o s to je o v e tri v r s t e o s je ć a ja , p r ija te lju V isa k h a : o sje ć a j
u g o d n o s ti, o sje ć a j n e u g o d n o s ti, o sje ć a j n i- u g o d n o s t i- n i- n e -
u g o d n o sti.«
» K a k a v j e s v a k i od tih o sje ć a ja ? «
» P r ija ta n d o ž iv lja j t j e le s n e ili d u š e v n e u g o d n o sti, to je
o sje ć a j u g o d n o s ti, a n e p r ija ta n d o ž iv lja j t j e le s n e ili d u š e v n e
n e u g o d n o s ti, to j e o sje ć a j n e u g o d n o s ti. O sje ć a j, k o ji n i tje le ­
s n o n i d u š e v n o n ij e n i p r ija ta n n i n e p r ija ta n , n a z iv a s e o s je ­
ć a je m n i-u g o d n o s t i- n i- n e u g o d n o s ti.«
» Š to j e u u g o d n o m o s je ć a ju u g o d n o st, a š to n e u g o d n o st?
Š to j e u n e u g o d n o m o s je ć a ju n e u g o d n o s t, a š to u g o d n o st? Š to
j e u n i-u g o d n o m -n i- n e u g o d n o m o s je ć a ju u g o d n o st, a što n e ­
u g o d n o st? «
»U u g o d n o m j e o s je ć a ju p o s to ja n o s t u g o d n a , a p r o m je n a
n e u g o d n a , u n e u g o d n o m j e o s je ć a ju p r o m je n a u g o d n a , a p o ­
s t o ja n o s t n e u g o d n a , a u n i-u g o d n o m -n i- n e u g o d n o m o sje ć a ju
j e z n a n je u g o d n o , a n e z n a n je n e u g o d n o .«
» K a k v a s k lo n o s t p o s to ji u u g o d n o m o s je ć a ju , k a k v a u
n e u g o d n o m , a k a k v a u n i-u g o d n o m -n i-n e u g o d n o m ? «
»U u g o d n o m o s je ć a ju p o s to ji s k lo n o s t p r e m a str a s tim a , u
n e u g o d n o m s k lo n o s t p r e m a o d v r a tn o s ti, a u n i-u g o d n o m -n i-
n e u g o d n o m s k lo n o s t p r e m a n e z n a n ju .«
» P o s to ji li u s v im u g o d n im o s je ć a jim a s k lo n o s t p rem a
s tr a s tim a , u s v im n e u g o d n im o s je ć a jim a s k lo n o s t p r e m a o d ­
v r a tn o s ti, a u s v im n i-u g o d n im -n i- n e u g o d n im o s je ć a jim a s k lo ­
n o s t p r e m a n e z n a n ju ? «
»N e p o s to j i. . . «

259
 » Š to tr e b a n a d v la d a ti, u u g o d n im o s je ć a jim a , š to u n e ­
u g o d n im , a što u n i-u g o d n im -n i-n e u g o d n im ? «
»U u g o d n im o s je ć a jim a tr e b a n a d v la d a ti s k lo n o s t p rem a
str a stim a , u n e u g o d n im s k lo n o s t p r e m a o d v r a tn o s ti, a u n i-
u g o d n im -n i-n e u g o d n im s k lo n o s t p r e m a n e z n a n ju .«
»T reb a li u s v im u g o d n im o s je ć a jim a n a d v la d a ti s k lo n o s t
p rem a str a stim a , u s v im n e u g o d n im o s je ć a jim a s k lo n o s t p r e ­
m a o d v r a tn o sti, a u s v im n i-u g o d n im -n i- n e u g o d n im o s j e ć a ji­
m a sk lo n o s t p rem a n e z n a n ju ? «
» N e t r e b a . . . T a k o , p r ij a te lj u V is a k h a , u č e n ik k o ji se
o d v o jio od s tr a s ti, o d v o jio od o n o g a š to j e n e v a lja n o , d o s tiž e
i za d rž a v a p r v i s tu p a n j m e d ita c ije , k o ji n a s ta je iz o d v o je n o s ti,
a u k lju č u je r a z m iš lja n je i p r o z r ije v a n je , z a d o v o lj s t v o i sr e ć u .
T aj u č e n ik ta d a r a z m iš lja o v a k o : „ S ig u r n o ću s e i ja , d o s e -
g a v š i to s ta n je , z a d r ž a ti u n je m u , k a o i u z v iš e n a b ića , k o ja su
g a v e ć p r ije d o s e g la i z a d r ž a la .” — D o k ta k o n je g u je ž e lju za
n a jv iš im o s lo b o đ e n jim a , z b o g te g a ž e lj e o b u z im a ž a lo st. T a d a
s e r je š a v a o d v r a tn o s ti, pa n ije v iš e n a k lo n je n o d v r a tn o s ti. —
A za tim , o d v r a t iv š i s e od r a z m iš lja n ja i p r o z r ije v a n ja , u č e n ik
d o ž iv lja v a ra d o st u se b i, u s r e d o to č e n o s t d u h a u je d n o j to č k i,
pa ta k o d o s tiž e i z a d r ž a v a d r u g i s tu p a n j m e d ita c ije , g d je
n em a r a z m iš lja n ja n i p r o z r ije v a n ja , a n a s ta je iz s a b r a n o sti,
p o p ra ćen z a d o v o ljs tv o m i sr e ć o m . — Z a tim u č e n ik n a p u šta
z a d o v o ljs tv o , te o s t a je r a v n o d u ša n , p a ž ljiv i sa b r a n . T u t j e ­
le s n o d o ž iv lja v a o n u sr e ć u , k o ju su o p le m e n je n i o z n a č ili r ije ­
čim a: „T k o j e r a v n o d u š a n i p a ž ljiv , taj ž iv i s r e t n o .” T a k o
d o stiž e i z a d r ž a v a tr e ć i s tu p a n j m e d ita c ije . — Z a tim , o d b a ­
c iv š i sr e ć u i p a tn ju , p o što su iš č e z la r a n ija v e s e lj a i ž a lo sti,
u č e n ik d o stiž e i z a d r ž a v a č e t v r t i s tu p a n j m e d ita c ije , b e z sr e ć e
i p a tn je , p o tp u n o p r o č iš ć e n s v ije s n o m r a v n o d u š n o š ć u . T a k o
se r je ša v a n e z n a n ja , te g a s k lo n o s t k n e z n a n ju v iš e n e o b u ­
zim a.«
» Š to je, g o sp o đ o , p r o tu te ž a u g o d n o m o sje ć a ju ? «
» P r o tu te ž a j e u g o d n o m o s je ć a ju n e u g o d a n o s je ć a j, p r ija ­
te lju V isa k h a !« — »A š to j e p r o tu te ž a n e u g o d n o m o sje ć a ju ? «
— » P ro tu te ža je n e u g o d n o m o s je ć a ju u g o d a n o sje ć a j.« — »A
š to j e p r o tu te ž a n i-u g o d n o m -n i- n e u g o d n o m o sje ć a ju ? « —
» P r o tu te ž a je n i-u g o d n o m -n i-n e u g o d n o m o s je ć a ju n e z n a n je .«
— »A š to je p r o tu te ž a n e z n a n ju ? « — » P r o tu te ž a j e n e z n a n ju
z n a n je .« — »A što j e p r o tu te ž a zn a n ju ? « — » P r o tu te ž a je
z n a n ju o slo b o đ e n je .« — »A š to j e p r o tu te ž a o slo b o đ e n ju ? « —

260
» P r o tu te ž a j e o s lo b o đ e n ju n i b b d n a . « — »A š to je p r o tu te ž a
n i b b d n i ?« — »T o je , p r ija te lju V isa k h a , p ita n j e k o je n a d ila z i
g r a n ic e . N ije m o g u ć e iz a ć i iz k r u g a p ita n ja . A s k e t s k i ž iv o t
p o n ir e u n i b b d n i , s m ir u je s e u n i b b d n i , p o s tiž e sv o j c ilj u
n i b b d n i . — A k o ž e liš , p r ija te lju V isa k h a , m o ž e š o tić i d o P le ­
m e n ito g a , pa p ita ti r a z ja š n je n je . K a k o ti P le m e n it i r a stu m a č i,
ta k o m o ž e š z a p a m titi.«
S lje d b e n ik V isa k h a , z a d o v o lja n i o b r a d o v a n g o v o r o m
D h a m m a d in n e b h ik k h u n i, u sta n e , p o z d r a v i D h a m m a d in n u
b h ik k h u n i, o b iš a v š i j e s d e s n e str a n e , pa o tiđ e ta m o g d je se
ta d a n a la z io P le m e n it i. D o š a v š i, p o z d r a v i P le m e n ito g , pa s je d ­
n e po str a n i. S je d e ć i p o str a n i s lje d b e n ik V is a k h a isp r ič a
P le m e n it o m e s v e o č e m u j e r a z g o v a r a o s D h a m m a d in n o m
b h ik k h u n i, a P le m e n it i m u n a to reče:
- M u d ra je , V is a k h a , D h a m m a d in n a b h ik k h u n i, d u b o k o ­
u m n a je , V isa k h a , D h a m m a d in n a b h ik k h u n i. D a si p ita o m e ­
n e to r a z ja š n je n je , ja b ih ti d a o n a v la s is ti o d g o v o r k a o i
D h a m m a d in n a b h ik k h u n i. K a k o ti j e o n a r e k la , ta k o i z a ­
p a m ti.«
T a k o j e re k a o P le m e n it i. A s lj e d b e n ik je V isa k h a r ije č i
P le m e n it o g a p r im io v e s e la sr ca .

P O T T H A P A D A -S U T T A

(DlGHA - NIKAYA, XI)

O v a k o sa m čuo: J e d n o č j e P le m e n it i b o r a v io u S a v a tth i,
na im a n ju A n a th a p in d ik e , u G je ta g a ju . U is to j e v r ije m e
a s k e ta b e s k u ć n ik P o tth a p a d a b o r a v io n a im a n ju k r a ljic e M a l-
lik e , u d v o r a n i za r a s p r a v lja n ja , u k r a še n o j k o ro m s ta b la t in -
d u k a . — S n jim je b ila v e lik a s k u p in a od tri s t o tin e a sk e ta
b e s k u ć n ik a .
R a n o u ju tr o , P le m e n it i s e o b u č e , u z m e o g r ta č i z d je lu za
h ra n u , pa p o d e u S a v a tt h i p o m ilo s tin ju . P u te m p r o m isli, da
je jo š ra n o ići u S a v a tt h i p o m ilo s tin ju , n e g o d a b i b o lje b ilo
da o tiđ e u d v o r a n u za r a s p r a v lja n ja g d je se n a la z io P o tth a ­
p a d a , pa ta k o i u č i n i . . .

261
 K ad j e P le m e n iti s tig a o d o P o tth a p a d e , o v a j g a p o z d r a v i
rije čim a :
» N ek a iz v o li P le m e n iti! D o b r o n a m d o ša o ! V e ć o d a v n o s e
n ij e p r u ž ila p r ilik a , d a P le m e n it i n a iđ e o v u d a . N e k a iz v o li
sje sti! O v d je j e p r ip r e m lje n o s je d iš te .«
P le m e n it i s je d n e n a p o n u đ e n o m je s to , a P o tth a p a d a u z m e
d ru g o , n iž e s je d iš te , p a s j e d n e p o s tr a n i. P le m e n it i m u ta d a
reče:
»U k a k v u s t e r a z g o v o r u sa d a s j e d ili, k o ji s te r a z g o v o r
p rek in u li? «
P o tth a p a d a o d g o v o r i: » P u s tim o , g o s p o d in e , r a z g o v o r u
k o je m sm o sa d a b ili i k o ji sm o p r e k in u li! T o ć e P le m e n it i i
k a s n ije m o ć i la k o d a č u je . — P r ije s e d o g a đ a lo , g o s p o d in e ,
k ad su s e u o v o j d v o r a n i s a s t a j a li p r e d s t a v n ic i r a z n ih šk o la ,
a sk e ti i b r a h m a n i, d a b i s e r a z g o v o r n a v e o n a p ita n j e o to m e ,
k a k o d o la z i d o p r e s ta n k a s ta n ja s v ij e s t i.14 N e k i su o t o m e
g o v o r ili o v a k o : „ B e z p o v o d a i o s n o v a p o ja v lj u ju s e v r s te s v i- ·*

·* I z r a z a b h t s a d d d , k o j i s e u p o t r e b l j a v a J e d in o u o v o m t e k s t u , n e o z n a ­
č a v a s a m o s p e c i j a l n a s t a n j a s v ije s ti, o k o j i m a s e g o v o r i u m e to d i g j h d n a
( m e d ita c ije ) . T o j e o č ito iz c ije lo g t o k a o v e d i s k u s i j e i iz B u d d h in o g s t a v a
n e g a c ije đ t m a n a k a o m e ta f iz ič k o g n o s io c a s v ije s ti. U s p r k o s to m e n e k i su
p r e v o d io c i s m is a o o v o g t e r m i n a p o k u š a l i d a s u z e n a s t a n j a , k o ja n a z i v a j u
» tra n s« (T . W . R h y s D a v id s i v e ć i n a d r u g i h , k o ji s e z a n jim p o v o d e ).
T e š k o ć a j e p r i j e v o d a u r a z l i č i t o s t i k a t e g o r i j a l n i h s t r u k t u r a s v ije s ti, o d
k o j i h p o la z i i n d i j s k a f il o z o f ija , k a o i u b o g a t s t v u i is t a n č a n o s t i t e r m i n o ­
lo g ije k o jo m s e s lu ž i. U o s n o v n o j k l a s i f i k a c i j i f e n o m e n a ( k h a n d h a ) (n a
p o č e t k u p r i j e v o d a g o v o r a » K r a tk o r a z j a š n j e n j e n a u k e « — M a g jg j h im a 44)
p r e v e li s m o t e r m i n s a d r id s a » p r e d o d ž b a « . U š ir e m s m is lu o v a j t e r m i n
o z n a č a v a » s v ije s n o s t« u o p ć e ( p o la z e ć i o d p r e t p o s t a v k e o f e n o m e n a ln o m
s v i j e t u k a o p r e d o d ž b i) . B u d u ć i d a i z r a z u o v o m t e k s t u d o la z i s t a l n o u
p lu r a lu , p r e v o d im o g a k a o » v r s te s v ije s ti« . P r e f i k s a b h i - d a j e iz r a z u
» tr a n s c e n d e n ta ln o « z n a č e n je , a li n e u n e i s p r a v n o s h v a ć e n o m s m is lu m i-
s tič k o - m e ta f iz ič k o g t r a n s c e n d i r a n j a , n e g o u o p ć e m s m is lu k r i t i č k o g f i l o ­
z o fs k o g s ta v a , g d je o z n a č u j e s t r u k t u r u k a t e g o r i j a l n i h s lo je v a s v i j e s t i u
n a j š i r e m s m is lu . O d m n o g ih m o g u ć ih p r e f i k s a , k o j i u i n d i j s k o j f il o z o f iji
o d g o v a r a ju l a tin s k o m e » tra n s -« ( p a r i - , a t i - , a d h i - , a b h i - ) o v a j p o s l j e d n j i
n a j m a n j e o d g o v a r a t r a n s c e n d e n t n o m , a n a j v i š e t r a n s c e n d e n t a l n o m s m is lu
u k a n to v s k o j f ilo z o f iji. O v d je s e n e r a d i o » t r a n s c e n d e n t n o j s v ije s ti« , n e ^ o
o tr a n s c e n d e n t a l n i m s t r u k t u r a m a s v i j e s t i u o p ć e , k o je o d g o v a r a j u b ilo
k o jim o b je k tiv n im p o d ru č jim a , k o ja o b -(a b h i-)-u h va ća ju . Z a to iz r a z
a b h is a n r id p r e v o d im o s a » s ta n j a s v ije s ti« , a s a d d d (z b o g p lu r a la ) k a o » v rs te
s v ije s ti« . U p r v o m s l u č a j u r a d i s e o n a j š i r e m p o t e n c i j a l n o m o p s e g u s v i j e ­
s ti, a u d r u g o m o n j e n o j k o n k r e t n o j a k t u a l i z a c i j i . A k o b is m o ž e lili d a
iz b je g n e m o m i j e š a n j e s m is la u p r i j e v o d u t e r m i n a s a d d d iz m e đ u » p r e ­
d o d ž b e « , » o p a ž a n ja « i » s v ije s n o s ti« , z a r a z l i k u o d d r u g i h t e r m i n a k o j i
o z n a č a v a ju s v i j e s t ( v i d d d n a ) i d a s e p r ib l iž im o i n d i j s k i m p r e t p o s t a v k a m a
f e n o m e n o lo g ije s v ije s ti, t r e b a l i b is m o p o ć i o d H u s s e r lo v ih » a te n c io n a ln ih
m ije n a ( a t t e n t i o n a l e W a n d l u n g e n ) , k o j e p r e t p o s t a v l j a j u n o e ts k o je z g ro « .
(U sp . » Id e e n . ..« , 190 i. d.)

262
je s ti, a is to ta k o i p r e s ta ju . K a d s e p o ja v e , o n d a je č o v je k
s v ije s ta n , a k a d p r e s ta n u , o n d a v iš e n ije s v ij e s t a n .” T a k o su
n e k i tu m a č ili p r e s ta n a k s ta n ja s v ij e s ti. — N e tk o d r u g i je
rek a o : ,,N e m o ž e b iti ta k o ! S v ij e s t je č o v j e k o v a b it ( a t m a n ) ,
pa ta b it d o la z i i p r o la z i. K a d d o đ e , č o v je k j e s v ije s ta n ; k ad
p ro đ e, č o v je k n ije s v ij e s t a n .” — T r e ć i j e rek a o : „ N e m o ž e b iti
n i ta k o , n e g o p o s to je a s k e te i b r a h m a n i, k o ji im a ju v e lik u
d u š e v n u m o ć i u tje c a j. O n i u lij e v a j u s v ij e s t u č o v j e k a i p o ­
n o v n o j e iz n je g a c r p u . . . (S lije d e ć i tu istu m o ć p r ip is u je
b o g o v im a .)
»T ad a sam s e ja s je tio P le m e n ito g a « , n a s ta v i P o tth a p a d a .
»D a j e o v d je p le m e n it i B u d d h a , k o ji j e v j e š t o v im s tv a r im a ,
o n b i z n a o k a k o p r e s ta ju s ta n ja s v ije s ti.«
»O n i a s k e ti i b r a h m a n i, P o tth a p a d a , k o ji su r e k li, da v r s te
lj u d s k e s v ij e s t i n a s ta ju i p r e s ta ju b e z p o v o d a i o s n o v a , g r i­
j e š e v e ć od s a m o g p o č e tk a . Z a što ? V r s te lju d s k e s v ij e s t i n a ­
s ta ju i p r e s ta ju , P o tth a p a d a , s p o v o d o m i s o sn o v o m . V je ž b o m
se p o s tiž e n a s ta n a k p o je d in ih v r s ta s v ij e s ti, a is to k a k o i n j i­
h o v p r e s ta n a k .«
»A u č e m u s e s a s to ji v je ž b a ? «
(U n a s ta v k u s e p o n a v lja p r e g le d B u d d h in e n a u k e , k o ji
sm o s p o m e n u li u K e v a d d h a -s u tti. U p r im je n i t e n a u k e sa s to ji
s e za B u d d h u is p r a v n a v je ž b a s v ij e s ti. P r e la z e ć i od je d n o g
s tu p n ja ili t e m e s v o je n a u k e n a d r u g i, B u d d h a o v d je u v ije k
istič e:)
» T a k o v je ž b o m n a s ta je o d r e đ e n a v r s ta s v ij e s ti, a is to ta k o
v je ž b o m i p r e s ta je .« . . .
(P o š to j e ta k o o p is a o č e tir i r e d u k tiv n a s te p e n a r u p a - g j h a -
n a i a r u p a - g j h A n a , B u d d h a u p ita P o tth a p a d u :)
» S to m is liš , P o tth a p a d a ? J e s i li ik a d a p r ije č u o o ta k v o m
p o s te p e n o m p o s tig n u ć u n a s ta n k a i p r e s ta n k a s ta n ja s v ije s ti? «
» N isa m , g o s p o d in e ! N o , sa d a o v a k o r a z u m ije m r ije č i P le ­
m e n ito g a :« (S lije d i p o n a v lja n je č ita v e p o u k e . N a k o n to g a P o t­
th a p a d a p ita d a lje :)
» N a u č a v a li P le m e n it i, d a p o s to ji je d a n v r h u n a c s v ij e s ti
ili d a ih p o s to ji v iše? «
»Ja n a u č a v a m , da p o s to ji je d a n v r h u n a c s v ij e s ti, a i d a ih
p o s to ji v iše .«
» K a k o m o ž e P le m e n it i n a u č a v a ti, d a p o s to ji je d a n v r h u ­
n a c s v ij e s t i, a i d a ih p o s to ji v iše ? «

263
 »Ja n a u č a v a m , da se p o s tiž u p o s te p e n o je d a n p o je d a n
v r h u n c i s v ij e s ti, k a o i n jih o v p r e s ta n a k . U to m s m is lu n a u č a ­
v a m , da p o sto ji je d a n v r h u n a c s v ij e s ti, a i d a ih p o s to ji v iše .«
» P o ja v lju je li s e n a jp r ije v r s ta s v ij e s ti, a z a tim sp o z n a ja ,
ili se p o ja v lju je n a jp r ije sp o z n a ja , a z a tim v r s ta s v ij e s ti, ili
se s v ij e s t i sp o z n a ja p o ja v lj u ju isto v r e m e n o ? «
» N a jp r ije s e p o ja v lj u je v r s ta s v ij e s ti, a z a tim sp o z n a ja .
S p o z n a ja se p o ja v lju je , p o š to s e p o ja v ila s v ij e s t. T a k o se u v i­
đa: „N a o v o m je o s n o v u n a s ta la m o ja sp o z n a ja .” «
»Je li s v ij e s t čo v je k o v đ t m a n , ili j e s v ij e s t r a z lič ita od
đ t m a n a ?«
»A k a k o ti, P o tth a p a d a z a m iš lja š đ t m a n ? ·
» Z a m išlja m , d a j e đ t m a n tv a r a n , u o b lič e n , d a se s a s to ji od
č e tir i v e lik a e le m e n ta , da s e h r a n i v id lj iv o m h r a n o m .« 15
» S v e k a d b i i p o s to ja o tv a r n i đ t m a n , u o b lič e n , od č e tir i
v e lik a e le m e n ta , k o ji se h r a n i v id lj iv o m h r a n o m , P o tth a p a d a ,
s v ij e s t b i o s ta la r a z lič ita od đ t m a n a . T o m o ž e š u v id j e t i n a
o v a j n a čin : P r e tp o s t a v iv š i tv a r n i đ t m a n , k a k a v si ti o p isa o ,
ip a k b i je d n i o b lic i s v ij e s t i n a s ta ja li, a d r u g i p r e s ta ja li.«
(D a lje P o tth a p a d a p r e tp o s ta v lja » đ t m a n d u h o v n e p r ir o d e ,
sa s v im g la v n im i sp o r e d n im d ije lo v im a i o r g a n im a « , p a
» đ t m a n b e z o b lič a n , k o ji se s a s to ji od s v ij e s ti« . B u d d h in j e
o d g o v o r u v ije k isti.)
» P o sto ji li o n d a za m e n e m o g u ć n o st« , u p ita P o tth a p a d a ,
»da d o zn a m j e li s v ij e s t č o v je k o v đ t m a n ili n ije? «
» T e šk o je, P o tth a p a d a , da ti, k o ji z a s tu p a š r a z lič ita g le d i­
šta , te ž iš za r a z lič itim s v r h a m a , d r u k č ije si iz o b r a ž e n i p r ip a ­
d a š d r u k č ijo j š k o li, s h v a tiš , da li je s v ij e s t č o v j e k o v đ t m a n
ili n ije.«
»K ad j e ta k o , m o ž e š li m i b a r e m o d g o v o r iti n a p ita n je , j e
li s v ij e t v je č a n . J e li to is tin a , a s v e o s ta lo za b lu d a ? «
»N a to p ita n je ja n isa m d a o o d g o v o r a , P o tth a p a d a !«
(Isto ta k o B u d d h a o s t a v lj a b e z o d g o v o r a s lije d e ć a p ita n ja :
»Je li s v ij e t p ro la z a n ? «
»Je li s v ij e t k o n a ča n ? «
»Je li s v ij e t b esk o n a č a n ? «
»Je li d u ša ( j i v a ) is to što i tije lo , ili j e ra z lič ita ? «

15 P o t t h a p a d a o v d je n a b r a j a r a z n e k a r a k t e r i s t i č n e t e o r i j e o d u š i (& t m a -
tju i j i v i ) , a n e s v o j v la s t iti s ta v .

264
 » P o s to ji li B u d d h a n a k o n sm r ti, ili n e p o sto ji, ili i p o sto ji
i n e p o sto ji, ili n iti p o s to ji n iti n e p o sto ji? « )
»A za š to P le m e n it i n e m a o d g o v o r a n a ta p ita n ja ? «
» J er to, P o tth a p a d a , n e v o d i c ilju , n e v o d i p r a v o m e p u tu ,
n e o d g o v a r a d is c ip lin i u č e n ik o v a v la d a n ja , n e v o d i o d c j e p lje ­
n ju , n i o s lo b o đ e n ju o d s tr a s ti, n i p r e s ta n k u , n i s m ir e n ju , n i
s a z n a n ju , n i p r o b u đ e n ju , n i u tr n u ć u ( n i b b đ n a ) . Z a to n e m a m
o d g o v o r a n a ta p ita n ja .«
»A n a k o ja p ita n ja P le m e n it i d a je o d g o v o r? «
»Ja sa m o d g o v o r io , P o tth a p a d a , n a p ita n je o b o lu , o n a ­
s ta n k u b o la , o p r e s ta n k u b o la , o p u tu k o ji v o d i d o p r e s ta n k a
b ola.«
(P o tth a p a d a s e s lo ž io s o b r a z lo ž e n je m , a B u d d h a za tim
u sta n e· i o tiđ e .)
Č im j e P le m e n it i o tiša o , o n i se a s k e te b e s k u ć n ic i o k u p e
o k o P o tth a p a d e , pa g a p o č n u iz a z iv a ti z a je d ljiv im r ije č im a :
»E to k a k o o v a j P o tth a p a d a p o v la đ u je s v e , š to g o d k a ž e s a ·
m a n a G o ta m a : „T ak o je , P le m e n iti, ta k o je, B la že n i!" M i, m e ­
đ u tim , n is m o s h v a tili n ije d a n d io n a u k e k o ju je s a m a n a
G o ta m a ra zla g a o .« (N a v o d e s e p ita n ja n a k o ja G o ta m a n ije
d a v a o o d g o v o r a .)
P o tth a p a d a n a to o d g o v o r i o v a k o : »N i ja n isa m s h v a tio
n ije d a n od tih d je lo v a n a u k e . A li, s a m a n a G o ta m a je r a z la ­
g a o m e to d u , k o ja j e r e a ln a , lo g ič n a i is tin ita , k o ja s e te m e lj i
na re d u s tv a r i i s tv a r n o m p o u z d a n ju .«
N a k o n d v a -t r i d a n a d o đ u Č itta , sin v o d ič a slo n o v a , i P o t ­
th a p a d a , a s k e ta b e s k u ć n ik , ta m o g d je je b o r a v io P le m e n it i.
K a d su s t ig li, Č itta , sin v o d ič a slo n o v a , p o z d r a v i P le m e n ito g a ,
pa s je d n e po str a n i, a P o tth a p a d a s e s P le m e n it im p r ij a te lj s k i
p o z d r a v i, pa p o s lije u o b ič a je n ih u č tiv ih r ije č i s je d n e po
str a n i.
(T a d a P o tth a p a d a isp r ič a B u d d h i, k a k o su g a a s k e te b e s ­
k u ć n ic i iz r u g iv a li n a k o n r a z g o v o r a s n jim e , i što im j e on
o d g o v o r io , a B u d d h a o d o b r i n je g o v s ta v )
»Im a , P o tth a p a d a , sa m a n a i b r a h m a n a , k o ji o v a k o g o v o r e
i m is le : „ A t m a n j e p o s lije sm r ti p o tp u n o s r e ta n i zd ra v ." —
Ja sa m o tiš a o d o n jih , pa sa m ih p ita o , d a li j e is tin a , da ta k o
g o v o r e i m is le , a o n i su to p o tv r d ili. O n d a sa m im ja r e k a o
o v a k o : „ Ž iv ite li v i, u g le d n i s ta r je š in e , u s v ij e t u za k o ji ste

265
sp o z n a li i u v id je li, da j e p o tp u n o sr eta n ? " — O n i o d g o v o r e
n e. O n d a ih ja u p ita h : „ J e s te li v i lič n o is k u s ili p o tp u n u s r e ­
ću , k o ja j e tr a ja la j e d a n d a n , ili je d n u n o ć, ili p o la d a n a , ili
p o la noći?" — O n i o d g o v o r e , d a n isu . J a ih z a tim u p ita h :
„ Z n a te li b a rem za p u t i n a č in , k o jim s e m o ž e d o s tić i d o p o t­
p u n o s r e tn o g stan ja?" — N i to n is u z n a li, a ja ih u p ita h d a lje :
„ J e s te li ik a d a č u li g la s b o g o v a , k o ji su d o s tig li d o p o tp u n o
s r e tn o g s v ije ta , k a k o k a žu : .N a s to jte i t r s it e se , lju d i, d a d o -
p r e te do o v o g a s v ij e t a , k o ji j e p o tp u n o s r e ta n , je r sm o i m i
ta k v im n a s to ja n je m d o p r li d o o v o g a p o tp u n o s r e tn o g s v ij e t a ! ’
I n a to je o d g o v o r b io : ,,N e !“ — S to m is liš p r e m a to m e , P o t ­
th a p a d a ? Z a r u t a k v im o k o ln o s tim a g o v o r tih s a m a n a i b r a h ­
m a n a n e iz g le d a b e s m is le n ? «
» K ao k a d b i n e k i č o v j e k re k a o : „ A h , k o lik o ž e lim i v o lim
n a jlje p š u ž e n u u z e m lji!" , a d r u g i d a g a u p ita ju : „ D o b a r č o ­
v je č e , z n a d e š li, d a li j e ta lje p o tic a iz o b ite lj i p le m ić a , s v e ­
ć e n ik a , tr g o v a c a , ili j e n is k o g roda?" — a o n d a o d g o v o r i da
n e zn a. Z a tim d a g a p ita ju d a lje , k a k o jo j j e im e i p r e z im e ,
da li j e v is o k o g , n is k o g ili s r e d n je g s ta sa , da li je c r n a , sm e đ a
ili p la v a , da li j e iz s e la , p r o v in c ij e ili g r a d a , a o n d a u v ije k
o d g o v a ra : „ N e z n a m .” T a d a b i m u r e k li: „ D o b a r č o v je č e , zar
i n e p o zn a š d je v o jk u , k o ju ž e liš i v o liš ? ” A o n b i i n a to o d g o ­
v o rio : „ T a k o j e ! ” . . . Isto ta k o , P o tth a p a d a , g o v o r e i m is le i
o v i sa m a n i i b r a h m a n i.« . . .
» K a o k a d b i n e k i č o v je k p o č e o d a g r a d i s t e p e n ic e n a r a s­
k ršću , z a to d a m o ž e u ć i u p a la č u , a lju d i b i g a u p ita li: „D o b a r
č o v je č e , j e li ta p a la č a , č ije s t e p e n ic e g r a d iš, n a is to k u ili n a
za p a d u , n a ju g u ili n a s je v e r u , j e li v iso k a , n isk a ili s r e d n ja ? ”,
a on b i u v ije k o d g o v a r a o , d a n e z n a . . . «
» P o sto je o v e tr i v r s te o č ito v a n ja άίτηαηα, P o tth a p a d a : f i­
zičk o , p sih ič k o i b e z o b lič n o . . . «
(Z a s v e te tr i v r s te ) » ja n a u č a v a m , P o tth a p a d a , n a u k u ,
k o ja v o d i do n a p u š ta n ja o č ito v a n ja to g άίτηαηα. U o n o m e tk o
s lije d i tu n a u k u o d s tr a n it ć e s e z le s k lo n o s ti, a p r o č iš ć e n e će
s k lo n o s ti o ja č a ti, ta k o d a ć e v e ć u o v o m e ž iv o tu s a m o s ta ln o
p o s tić i iz v je s n o s t i u v id u p o tp u n o s t i s a v r š e n s t v o z n a n ja ,
d o se ć i g a i za d rž a ti.
M ožd a ti se, P o tth a p a d a č i n i , . . . da s e i u sp r k o s s v e m u
to m e za d r ž a v a b ol. T o n e bi b ilo p r a v iln o g le d a n je . U o n o m e

266
tk o p o s tig n e s v e t o . . . n a s ta j e r a d o st i z a d o v o ljs tv o , m ir,
u s r e d o to č e n o s t i u v iđ a v n o s t. T aj ž iv i sr e tn o .
N e u p u ć e n i b i n a s m o g li u p ita ti, P o tth a p a đ a , k o ji j e taj
f i z i č k i . . . p s i h i č k i . . . b e z o b lič n i đ t m a n , za k o ji n a u č a v a m o ,
d a tr e b a p r e s ta ti d a s e o č itu je (za to d a b i s e p o s tig lo g o r e
n a v e d e n o s ta n je iz v je s n o s ti). — M i n a to p ita n j e o d g o v a r a m o
o v a k o : ,,T o je , p r ija te lju , o v a j n e p o s r e d n o d a n i (fiz ič k i, p s ih ič ­
k i ili b e z o b lič n i) đ t m a n , o k o je m u m i s v e to n a u č a v a m o .” «
N a k o n to g a u p ita C itta , sin v o d ič a slo n o v a : » K a d s e o č i­
t u j e j e d n a o d te tr i v r s te đ t m a n a , j e s u li o n d a o s t a le d v ije
v r s t e p r iv id n e , a sa m o ta je d n a z b iljsk a ? « . . .
» K a d se , Ć itta , o č itu je j e d n a od te tr i v r s te đ t m a n a , o n d a
s e o s t a le d v ij e tu n e u b r a ja ju , n e g o s e u b r a ja sa m o ta v r s ta
o č ito v a n ja a t m a n a V 8
» Š to b i ti, Ć itta , o d g o v o r io , k a d b i te u p ita li, j e s i li p o s to ­
ja o u p r o š lo s ti ili n e, h o ć e š li p o s to ja ti u b u d u ć n o s ti ili n e ,
p o s to jiš li sa d a ili ne?«
» O d g o v o r io b ih , d a sa m p o s to ja o u p r o šlo s ti, a n e d a n i­
sa m ; d a ću p o s to ja ti u b u d u ć n o s ti, a n e d a n e ću; d a p o s to jim
sa d a , a n e d a n e p o sto jim .«
» A k a d b i t e p ita li d a lje za o n o o č ito v a n je đ t m a n a , k o je je
b ilo r a n ije , d a li j e to o č ito v a n je za t e b e z b iljsk o , a b u d u ć e i
s a d a š n je p r iv id n o , (a is to ta k o i u o s ta la d v a slu č a ja ) — k a k o
bi o d g o v o r io ? «
» O d g o v o r io b ih , d a j e r a n ije o č ito v a n je đ t m a n a b ilo za
m e n e z b iljs k o ta d a , a o n a o s ta la d v a da su b ila p r iv id n a . . . «
» Isto ta k o , P o tth a p a đ a , k a d s e o č itu je j e d n a v r s ta đ t m a n a ,
o n d a s e o n e d r u g e d v ije v r s t e tu n e u b r a ja ju , n e g o se u b r a ja
s a m o ta v r s ta o č ito v a n ja .«
» Isto o n a k o , Ć itta , k a o što s e od k r a v a d o b iv a s v j e ž e m li­
je k o , a o d s v j e ž e g m lij e k a k is e lo , o d k is e lo g m a sla c , o d m a ­
sla c a k rem a , pa k a d g o v o r im o o s v je ž e m m lije k u n e u b r a ­
ja m o tu i k is e lo i t. d., ta k o j e i s te tri v r s te o č ito v a n ja
đ tm a n a . . . «

" R ije č i s a n k h a m g a c c h a n t i m o g li b is m o p r e v e s t i i: » ne s p a d a j u u
t u k a t e g o r i j u « ( s a n k h d ili s a n k h y & ) , j e r k a o i u s i s t e m u s & n k h y a f ilo z o f ije ,
r i j e č » u b r a ja n je « k a o f ilo z o f s k i t e r m i n z n a č i k a t e g o r i z a c i j u .

267
 K E V A D D H A -S U T T A

D IG H A -N IK A Y A , X I

O v a k o sam ču o. J e d n o ć j e P le m e n it i b o r a v io u g r a d u N a ­
la n d a 17 u P a v a r ik in o m m a n g o -g a ju . K e v a d d h a , s in g r a đ a n sk e
o b ite lji, d o đ e ta m o g d je j e b io P le m e n it i, p a g a p o z d r a v i i
s je d n e po stra n i, a za tim p r o g o v o r i o v a k o :
»M oćan j e i b o g a t, g o sp o d in ^ , o v a j n a š g r a d N a la n d a , a
m n o g i su od n je g o v ih b r o jn ih s t a n o v n ik a o d a n i P le m e n ito m e .
B ilo bi d ob ro, k a d bi P le m e n it i u p u tio n e k o g sv o g a u č e n ik a ,
k o ji im a n a d lju d s k e sp o s o b n o s ti, d a d u š e v n o m m o ć i p r o iz v e d e
ču d o. T ad a bi N a la n d a p o s ta la jo š o d a n ija P le m e n ito m e .«
P le m e n iti o d g o v o r i: »Ja, K e v a d d h a , n e d a je m u č e n ic im a
ta k v e u p u te.«
(N a k o n š to j e K e v a d d h a po d r u g i i po tr e ć i p u t p o n o v io
sv o ju m o lb u , P le m e n it i m u reče:)
»Im a tr i v r s te ču d a , K e v a d d h a , k o ja sa m ja sa m sp o z n a o
i o stv a r io , a z a tim ih s a o p ć io d r u g im a . T o su č u d a d u š e v n e
m o ći, ču d a č ita n ja m is li i č u d a n a u k e .« (P r v im se i d r u g im
ču d o m B u d d h a n e ž e li da k o r is ti, je r j e m o g u ć e , da o n a j k o ji
g a v id i sm a tr a , d a j e č u d o iz a z v a n o č a r o lijo m ili p r ije v a r o m ,
a n e sn a g o m v la s t it o g d u h a .) — » U v id je v š i ta k v u o p a s n o s t u
v r š e n ju o v ih ču d a , K e v a d d h a , ja sa m im n e s k lo n , str a š im ih
s e i stid im .«
»A k o je je , K e v a d d h a , č u d o n a u k e ? R e c im o , da n e k i u č e ­
n ik n a u č a v a o v a k o : „ R a z m išlja j na o v a j n a č in , n em o j r a z m i­
š lj a t i n a o n aj n a čin ! U s m je r i sv o j ra z u m o v a k o , a n e o n a k o !
N a p u sti o v o , a v je ž b a j se u o n o m e!" T o se, K e v a d d h a , n a z iv a
ču d o m n a u k e.«
(S lije d i o p is, k o ji s e p o n a v lja u m n o g im g o v o r im a o p o ja v i
n e k o g v e lik o g u č it e lja u s v ij e t u i o n je g o v o j n a u c i. T aj o p is
sa d rž i v a ž n e d ij e lo v e B u d d h in e n a u k e u k la sič n o j fo r m u la c iji
g o to v o n a p e tn a e s t s tr a n ic a . T i su d ije lo v i: b u đ e n je in te r e sa
k o d slu ša o c a , k o ji j e d o ša o u d o tic a j s B u d d h o m , i n je g o v
p r istu p a sk e tsk o j z a je d n ic i; v j e ž b a n je u d je lu , r ije č i i m isli;
o s n o v n a m o r a ln a p r a v ila ; n e u s tr a š iv o s t i s a m o p o u z d a n je ;

17 N c ila n d a j e v e ć u B u d d h in o v r i j e m e b ila v e lik i k u l t u r n i c e n t a r s j e ­

v e r o is to č n e I n d ij e . N e k i s l j e d b e n i c i B u d d h in i, k a o n a p r . d v o r s k i l j c k a r
J i v a k o , s t u d i r a l i s u u N a la n d i. O v o je m je s to i d a n a s p o z n a t o k a o n a j s t a ­
r iji b u d is tič k i u n iv e rz ite t.

268
p a žn ja n a d o r g a n im a o s je tn o s ti; tr a jn a v la s t n a d sa m im s o ­
b om , k o ja s e ta k o p o stiž e ; sk r o m a n i je d n o s t a v a n n a č in ž i­
v o ta ; o s lo b o đ e n j e od p e t p r e p r e k a (p o ž u d a , n e o b u z d a n o st,
lije n o s t, z a b r in u to s t i s m e te n o st); r a d o st i sm ir e n je , k o je se
ta k o p o s tiž e ; v j e ž b a n je m e d ita t iv n e z a d u b lje n o s ti ( g j h d n a ) ;
u v id k o ji s e ta k o p o s tiž e o p r ir o d i v la s t it o g o r g a n iz m a , o
n je g o v o j n e p o s to ja n o s ti i o č in j e n ic i d a j e s v ij e s t v e z a n a u z
t e e le m e n t e p r o la z n o sti; o s t v a r e n j e č e tir iju is tin a i p o s tiz a n je
o s lo b o đ e n ja , s t a n j e a r a h a t a . )
» J e d n o č se, K e v a d d h a , n e k i u č e n ik u n a šo j z a je d n ic i u p u ­
s tio u o v a k v o r a z m išlja n je : „ G d je se o v a č e tir i v e lik a e le m e n ­
ta r a s p a d a ju b ez o sta tk a , t. j. e le m e n t z e m lja , e le m e n t v o d a ,
e le m e n t v a tr a , e le m e n t z r a k ? ” T a d a se j e taj u č e n ik , K e v a d ­
d h a , to lik o z a d u b io u m e d ita c iju , d a s e je p red n je g o v o m
z a d u b lje n o m s v ij e š ć u o tv o r io p u t k o jim k r o č e b o g o v i.«
(T a k o j e taj u č e n ik d o ša o d o ra z n ih b o ž a n sta v a , s v e v iš ih
i v iš ih , s v e d o V e lik o g a B r a h m e , i p o s ta v lja o im s v o j e p ita n je ,
n o o n i m u n is u z n a li d a o d g o v o r e , n e g o su g a s la li u v ije k
d a lje . K a d j e s v o j e p ita n je p o s ta v io V e lik o m e B r a h m i, o v a j
m u j e o d g o v o r io :)
»„Ja sa m , u č e n ič e , B r a h m a , V e lik i B r a h m a , v r h o v n i, m o ć ­
n i, s v e z n a ju ć i, v la d a r , g o sp o d , n a d g le d n ik , s tv o r it e lj, v o đ a .
o ta c s v e g a š to j e b ilo i što ć e b iti."
P o d r u g i p u t . . . i po tr e ć i p u t on aj u č e n ik r e č e to m e
B r a h m i o v a k o : „ N isa m te ja , p r ija te lju , p ita o tk o s i . . . , n e g o
sa m te p ita o , g d je se o v a č e t ir i v e lik a e le m e n ta r a sp a d a ju
b ez o s ta tk a . . . "
T a d a , K e v a d d h a , V e lik i B r a h m a u z m e o n o g a u č e n ik a za
ru k u , pa g a o d v e d e n a str a n u i r e č e m u: „O vi b o g o v i k o ji
s p a d a ju p od B r a h m u , u č e n ič e , m is le , da n e m a n iš ta š to B r a ­
h m a n e v id i, n e zn a i n e m o ž e . Z a to ja u n jih o v o j p r is u tn o s ti
n is a m h tio d a ti o d g o v o r im . N o ja , u č e n ič e , n e zn a m , g d je se
o v a č e tir i v e lik a e le m e n ta r a s p a d a ju b ez o s ta tk a . . . “ «
(V e lik i B r a h m a u p u ti ta d a u č e n ik a n a B u d d h u , a on se
v r a ti u č ite lju , pa m u s v e is p r ip o v ije d i.)
»K ad m i j e s v e to re k a o , ja ta d a , K e v a d d h a , o d g o v o r im
to m e u č e n ik u o v a k o :
„U s ta r im su v r e m e n im a , u č e n ič e , m o r e p lo v c i, p r ije n e g o
š to bi is p lo v ili, u z im a li na b ro d p tic e za iz v iđ a n j e o b a le . K ad
b i b rod is p lo v io iz v a n d o g le d a k o p n a , o n d a b i p u s tili p tic u

269
iz v iđ a č ic u . O n a bi le tj e la n a is to k , n a ju g , n a z a p a d , n a s j e v e r ,
p r e m a z e n itu , pa n a č e tir i s p o r e d n e s tr a n e s v ij e t a . A k o bi
ig d je u g le d a la o b a lu , u p u tila b i s e ta m o , a a k o n e , v r a t ila b i
s e n a tr a g n a brod. Isto si ta k o i ti, u č e n ič e , iš a o d a tr a ž iš
o d g o v o r n a o v a p ita n ja s v e d o B r a h m in o g s v ij e t a , a li g a n is i
n a ša o , pa si s e v r a tio m e n i.
T o p ita n je, u č e n ič e , n e v a lja p o s ta v lja ti o v a k o : ,G d je se
o v a v e lik a č e tir i e le m e n ta r a s p a d a ju b e z o sta tk a ? . . . ’ — T o
p ita n je tre b a p o s ta v iti n a o v a j n a č in :

,G d je v o d a i z e m lja , v a tr a i z r a k n e m a j u o s l o n c a ?
G d je d u g o i k r a tk o , ta n k o i g r u b o , z g o d n o i n e z g o d n o ,
g d je im e i o b lik 18 b e z o s ta tk a b i v a j u s k r š e n i ? ’

N a to p ita n je o d g o v o r g la si:

,G d je s v ij e s t n e m a u s m je r e n o s ti, n i g r a n ic a , n i b r a n a ,
ta m o n i v o d a , n i z e m lja , n i v a tr a , n i z r a k n e m a ju o s lo n c a .
T u d u g o i k r a tk o , ta n k o i g r u b o , z g o d n o i n e z g o d n o ,
tu im e i o b lik b e z o s ta tk a b iv a ju s k r š e n i.
S p r e s ta n k o m s v ij e s t i i on i b iv a ju s k r š e n i.’"

T a k o j e r e k a o P le m e n it i. A K e v a d d h a , s in g r a đ a n s k e o b i­
t e lji, p r im i n je g o v g o v o r v e s e la srca .«

M IL IN D A P A ftH A
( K N J I G A II, P O G L . 1.)

NAGASENA O NEPOSTOJANOSTI NAŠEGA JA (ATMAN)

K ra lj M ilin d a o tiđ e ta m o , g d je s e n a la z io m u d r a c N a g a -
se n a , p a g a p o z d r a v i p r ij a te lj s k im i lju b a z n im r ije č im a , a
z a tim s p o š to v a n je m s je d n e p o s tr a n c e . U z v r a ć a ju ć i p o z d r a v e ,
N a g a s e n a p r e d o b ije k r a lj e v u s k lo n o s t.
N a k o n to g a k ra lj M ilin d a u p ita : » K a k o s e z o v e š , g o s p o ­
d in e? «

" K . E . N e u m a n n , j e d a n o d n a j p r i z n a t i j i h p r e v o d ila c a B u d d h i n i h g o ­
v o r a , p r e v o d i te r m i n η & τ η α - τ ύ ρ α , k o j i o v d j e d o la z i, k a o » s u b je k t i o b je k t«
u d u h u e v r o p s k e f ilo z o f s k e t e r m i n o l o g i j e .

270
 » P o z n a t sa m p o d im e n o m N a g a s e n a , V e lič a n s tv o ! T im m e
im e n o m n a z iv a ju m o ja b r a ć a u n a u c i. Ip a k , m a d a r o d ite lji
d a ju ta k v a im e n a k a o N a g a s e n a , ili S u r a s e n a , ili V ir a s e n a ili
S ih a s e n a , s v e j e to te k s k u p n i n a z iv i p o d e s n a o z n a k a , j e r n e
p o s to ji n ik a k v o „ ja ”.«
T a d a M ilin d a p o z o v e G r k e i m o n a h e k a o s v je d o k e , pa
reče:
» N a g a s e n a k a ž e , da n e p o s to ji n ik a k v o ja! J e li m u m o g u ć e
d a ti p ra v o ? « — T a d a s e o b r a ti N a g a s e n i o v im r ije č im a : » A k o
n e p o s to ji n ik a k v o ja , N a g a s e n a , tk o o n d a v a m a m o n a s im a
d a je o d ije lo , h r a n u , sta n i lije k o v e ? T k o se k o r is ti s v im tim
s tv a r im a , p o što ih j e p r im io ? T k o ž iv i p r a v e d n im ž iv o to m ?
T k o s e p o s v e ć u j e m e d ita tiv n o j z a d u b lje n o s ti? T k o s t iž e n a
k raj U z v iš e n o g p u ta — u n i b b đ n u ? T k o u n iš t a v a ž iv a b ića ?
T k o u z im a on o, š to m u n ije d a n o ? T k o ž iv i r a z v r a tn im ž iv o ­
tom ? T k o la ž e? T k o se o p ija a lk o h o ln im p ić im a ? T k o v r š i p e t
z lo d je la , č iji s e p lo d o v i o s je ć a ju v e ć u o v o m ž iv o tu ? — A k o
j e ta k o , k a o š to ti k a ž e š, o n d a n e m a n i z a s lu g e , ni u v r e d e ,
n iti tk o v r š i n iti tk o n a r e đ u je d o b r a i z la d je la , n iti p o s to je
p lo d o v i tih d je la , a k a d b i t e b e n e tk o u b io , n e b i p o č in io
u m o r stv o . N e p o s to je , d a k le , p r a v i u č it e lji u v a šo j š k o li. K ad
k a ž e š, da te b ra ća u n a u c i n a z iv a ju N a g a s e n a , š to j e o n d a taj
N a g a se n a ? S m a tr a š li, d a su k o s e N a g a se n a ? «
» N e, g o sp o d in e !«
» S m a tr a š li, da su d la k e , n o k ti, z u b i, k o ž a , m e so , ž iv c i,
k o s ti, m o ž d in a , b u b r e z i, sr c e , d ž ig e r ic a , o šit, s le z e n a , p lu ć a ,
d e b e lo ili ta n k o c r ije v o , ž e lu d a c , iz m e tin e , žu č, slu z , k r v , z n o j,
m a st, su z e , s lin a , m o k r a ć a , m o z a k . . . ili n e k a od tih stv a r i,
ili s v e te s t v a r i sk u p a , N a g a se n a ?
» N e, g o sp o d in e !«
» J e li o n d a v id lj iv i lik N a g a s e n a , ili o sje t, o p a ž a n je , o b li­
k o v a n je ili s v ije s t? «
» N e, g o sp o d in e!«
» J e s u li o n d a s v i ti s a s t a v n i d ije lo v i s k u p a N a g a se n a ? «
» N e, g o sp o d in e ? «
»Im a li o n d a iz v a n tih p e t s a s ta v n ih d ije lo v a n e š to š to bi
b ilo N a g a s e n a ?
» N em a , g o sp o d in e !«

271
 »M a k a k o da te p ita m , n e m o g u n ik a k o p r o n a ć i N a g a s e n u .
N a g a s e n a j e p rem a to m e sa m o p r a z n o im e . T k o j e o v a j N a -
g a s e n a k o je g a v id im o p r e d so b o m ? G o v o r iš li n e is t in u i laž?«
M u d ra c N a g a se n a ta d a o d g o v o r i o v a k o k r a lju M ilin d i:
» V e lič a n stv o , ti si o d g o je n k a o v r lo o s j e t lj iv o b iće ! K a d
bi p o o v o m su h o m v r e m e n u h o d a o p o u ž a r e n o j p je s k o v ito j
z e m lji, pa k ad bi n a g a z io n a tv r d i o šta r k o m a d p ije s k a , z a -
b o lile b i te n o g e , im a o b i m u č a n t je le s n i o s je ć a j, d u h b i ti
se p o m u tio , b io b i s v ij e s ta n t je le s n o g b o la . K a k o si d o ša o
o v a m o , p je š k e ili u k o č iji? «
» N isa m d o ša o p je š k e , g o s p o d in e , n e g o u k o č iji.«
»A k o si d o ša o u k o č iji, r a z ja sn i m i, š to j e k o č ija . J e li,
m ožd a, ru d a k o čija ? «
» N e, g o sp o d in e!«
» J esu li o s o v in a , to č k o v i, s je d iš te , o r m a , j a r a m , . . . ili s v e
te s tv a r i sk u p a , k o čija ? «
»N e, g o sp o d in e !«
» J e li o n d a n e š to o sim s v e g a to g a k o čija ? «
»N e, g o sp o d in e !«
»M a k a k o da te p ita m , n e m o g u n ik a k o p r o n a ć i k o č iju .
K o čija j e p r e m a to m e p r a z n o im e . Š ta je , d a k le , ta k o č ija ,
s k o jo m k a žeš, d a si d o ša o ? G o v o r iš li n e is t in u i laž? N e p o ­
s to ji stv a r , k o ju n a z iv a š k o č ijo m . T i si v la d a r c ij e le In d ije ,
m o ća n k ra lj! K o g a s e s tr a šiš, k a d g o v o r iš n e istin u ? « — T a d a
pozove G rke i m on ah e kao s v je d o k e . . .
K ad im j e re k a o , š to j e ču o , p e t s to tin a G r k a p o č n u p lje ­
sk a ti, pa r e k o š e k r a lju : » S a d a o d g o v o r i, a k o m o že š!«
K ralj M ilin d a o d g o v o r i N a g a s e n i o v a k o : » N isa m r e k a o
laž, g o sp o d in e . K a d im a m o s v e te s tv a r i — ru d u , o s o v in u ,
to č k o v e , s je d iš te , o rm u , ja r a m . . . , o n d a u p o tr e b lja v a m o s k u p ­
n i n a z iv i p o d e sn u o z n a k u za k o čiju .«
» O d ličn o, V e lič a n s tv o , p r a v iln o si s h v a tio s m is a o k o č ije .
Isto j e ta k o i sa m n o m . N a g a s e n a j e sa m o s k u p n i n a z iv i p o ­
d e sn a o zn a k a , p u k o im e za m o je k o se , d la k e , n o k te , zu b e ,
k o žu , m e s o . . . U a p s o lu tn o m s m is lu n e p o s to ji n ik a k v o ja . —
T a k o j e u p r is u tn o s ti P le m e n it o g a r e k la u č e n ic a V a g jir a :
„ Isto o n a k o k ao š to r ije č k o č ija z n a č i, da su d ije lo v i p o v e z a n i
u c je lin u , ta k o u p o tr e b lja v a m o i iz r a z ,ž iv o b ić e ’, k a d se
p o ja v e o g r a n c i e g z is t e n c ije .” «

272
 B U D D H IN P R IK A Z M A T E R IJ A L IS T IČ K IH
I A G N O S T IC K IH T E O R IJA S V O G A V R E M E N A

(IZVADAK IZ »SAMAftNA-PHALA-SUTTA«.
DIGHA-NIKAYA, 2)

T a d a v la d a r M a g a d h e A g ja ta s a ttu , s in V e d e h in , p o z d r a v i
P le m e n it o g a , p o d ig n e s k lo p lje n e r u k e p r e m a s k u p in i u č e n ik a ,
p a s j e d n e p o str a n i. S je d e ć i po str a n i, v la d a r M a g a d h e o s lo v i
P le m e n it o g a o v a k o :
» Ž e lio b ih , g o s p o d in e , da u p ita m P le m e n it o g a n e što , a k o
m i P le m e n it i d o p u sti, d a iz n e s e m s v o je p ita n je .«
» P ita j, M a h a ra g ja , š to ž e liš!«
» P o sto je , g o s p o d in e , r a z n i z a n a tlije , k a o š to su v o d ič i s lo ­
n o v a , k o n ja n ic i, a u r ig e , s t r ij e lc i, z a s ta v n ic i, v o jv o d e , o p s k r ­
b ljiv a č i h r a n o m , p le m ić i k r a lj e v s k o g ro d a , ju r iš n i o d r e d i,
ju n a c i s n a ž n i k a o s lo n o v i, o k lo p n ic i, d je c a ro b o v a , k u h a r i,
b rija či, k u p a liš n a p o slu g a , c v je ć a r i k o ji p le tu v ije n c e , p r a -
o n ič a r i, tk a č i, k o rp a ri, lo n č a r i, r a č u n d ž ije , m a đ io n ič a r i i ra­
z n i s lič n i z a n a tlije . S v i o n i n a o v o m e v id lj iv o m s v ij e t u ž iv e
od v id lj iv o g p lo d a s v o g z a n a ta , pa tim e u s r e ć u ju i r a z v e s e -
lju ju se b e , s v o j e r o d ite lje , ž e n u i d je c u , p r ij a te lj e i o k o lic u ,
d a ju is p o s n ic im a i b r a h m a n im a d a r o v e z b o g d u š e v n o g d o b ra ,
n e b a ra d i, zb o g s r e tn o g a p lo d a i r a jsk o g b la ž e n s tv a . M o ž e li
se, g o s p o d in e , is to ta k o p o k a z a ti i v id lj iv i p lo d a s k e ts k o g ž i­
v o ta n a o v o m v id lj iv o m sv ije tu ? «
» P r iz n a je š li, M a h a r a g ja , da si to isto p ita n je p o s ta v lja o
i d r u g im is p o s n ic im a i b r a h m a n im a ? «
» P r iz n a je m , g o sp o d in e !«
»O n d a n a m k a ži, M a h a r a g ja , k a k o su ti o d g o v o r ili, a k o
n e m a š n iš ta p r o tiv tog a !«
» T a m o g d je s je d i P le m e n it i ili n e tk o tk o m u j e s lič a n , n ije
n iš ta p r o tiv m o je v o lje .«
»O n da g o v o r i, M a h a ra g ja !«
» J e d n o č sa m o tiš a o k o d P u r a n e K a ssa p e . P o š to sm o iz m i-
j e n j a li p r ija te ljs k e p o z d r a v e i lju b a z n e , u č t iv e r ije č i, sje o
sa m p o s tr a n i. Z a tim sa m p o s ta v io o v o is to p ita n je . . . , a P u ­
ra n a K a s s a p a m i j e re k a o o v a k o :
„O n aj tk o rad i ili n a r e đ u je d a s e u ra d i, tk o s ij e č e ili n a ­
r e đ u je d a se s ije č e , tk o p e č e ili n a r e đ u je da s e p e č e , tk o iz a ­
z iv a tu g u i p a tn ju , tk o z a s tr a š u je i n a r e đ u je z a s tr a š iv a n je ,

18 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I.
273
tko ubija dahom obdareno biće, tko uzima što mu nije dano,
tko je provalnik i pljačkaš, tko napada na osamljene kuće,
tko postavlja busiju, tko je preljubnik ili lažljivac, taj čineći
tako ne počinja zločin. Tko bi točkom oštrim kao britva
sasjekao sva živa bića na zemlji u jednu gomilu mesa, taj
time ne bi postao uzrok zločina, niti bi mu se zločinstvo pove­
ćalo. Tko bi išao južnom obalom Gange ubijajući i tukući,
sijekući i naređujući sječu, pekući i naređujući da se peče,
taj time ne bi postao uzrok zločina, niti bi mu se zločinstvo
povećalo. Tko bi išao sjevernom obalom Gange dijeleći da­
rove, prinoseći žrtve i propisujući darivanje Lžrtvovanje, taj
time ne bi stekao zaslugu, niti bi mu se zasluga povećala.
Darežljivošću, umjerenošću, obuzdanošću, istinoljubivošću ne
stječe se zasluga, niti se povećava.”«
»Tako je Pdrana Kassapa, kad sam ga upitao za vidljivi
plod asketskog života, obrazložio te o r iju o n iš te tn o s ti d je la .
Kao kad bi nekoga upitao, što je to mangov plod, a on bi raz­
jasnio, što je krušni plod. . . Tada sam ja pomislio ovako:
Kako bi čovjek na mom položaju mogao i pomisliti da protu-
riječi isposniku ili brShmanu, koji živi u njegovoj zemlji?
Zato nisam ni pohvalio ni pokudio govor P&rane Kassape.
Iako sam bio nezadovoljan, nisam to nezadovoljstvo izrazio
nijednom riječju. Ne usvajajući i ne odbijajući njegove riječi,
ustao sam sa sjedišta i otišao.«
»Jednoč sam otišao kod Makkhali Gosfile. . . i postavio mu
isto pitanje, a on je odgovorio ovako:
„Ne postoji, Mah&rSgja, ni uzrok ni povod izopačenosti
bića. Bića se izopačuju bez uzroka i povoda. Ne postoji ni
uzrok ni povod čistoći bića. Bića se pročišćavaju bez uzroka i
povoda. Ne postoji ni vlastito djelo, ni tuđe djelo, ni ljudsko
djelo. Ne postoji ni snaga ni moć. Ne postoji ni ljudska posto­
janost ni ljudski napor. Sva bića, sva dahom obdarena stvore­
nja, svi stvorovi, sve što živi nema ni snage ni moći, nego se
savija snagom sudbine i stjecajem prilika, a radost i bol do­
življava se unutar šest klasa . . . Postoje osamdeset i četiri sto­
tine tisuća velikih razdoblja nastanka i propasti svijeta, u toku
kojih će budale i mudraci kružeći i preporađajući se dostići
kraj bola. Zato nije točna tvrdnja: ,Ovom vrlinom, ili ovim
obredom, ili ovom askezom, ili ovim ispravnim životom po­
stići ću, da mi dozrije još nedozreli plod djela, ili ću opreznim

274
p o s tu p k o m o t k lo n it i v e ć d o z r e li p lo d d je la .’ N e p o s to ji o g r a ­
n ič a v a n je u m je r i r a d o sti i b o la za p r e p o r a đ a n ja , n e p o sto ji
s m a n j e n j e n i p o v e ć a n je , n i n a d r e đ e n o s t n i p o d r e đ e n o st. K a o
š t o s e k lu p k o k o n c a , k a d s e b a ci, k o tr lja d o k s e n e ra z m o ta ,
t a k o ć e is to b u d a le i m u d r a c i k r u ž e ć i i p r e p o r a đ a ju ć i s e d o­
s t ić i k raj b o la .” «
» T a k o j e M a k k h a li G o sa la , k a d sa m g a u p ita o za v id lj iv i
p lo d a s k e ts k o g ž iv o ta , o b r a z lo ž io t e o r i j u p r o č iš ć e n ja p u t e m
p re p o ra đ a n ja .«

» J ed n o ć sa m o tiš a o k o d A g jite K e s a k a m b a li. . . i p o s ta v io

m u is t o p ita n je , a o n j e o d g o v o r io o v a k o :
„ N e p o sto ji, M a h a r a g ja , n i d a r, n i ž r tv a , n i ž r tv o v a n je . N e
p o s to ji d o z r ije v a n je p lo d a d o b r ih i z lih d je la . N e p o s to ji n i
o v a j n i o n a j s v ij e t , n i o ta c n i m a ti, a n it i b ić a n a s ta la sa m a
o d se b e . N e p o s to je n a s v ij e t u is p o s n ic i n i b r a h m a n i, k o ji s u
iš li u z v iš e n im p u te m i d o s tig li u z v iš e n i c ilj, k o ji su sa m i s p o ­
z n a li i p r o z r e li o v a j i o n a j s v ij e t , p a g a r a z ja s n ili. Č o v je k s e
s a s t o j i o d č e t ir i v e lik a e le m e n ta , a k a d p r o ž iv i sv o j v ije k , o n o
š t o j e z e m lja u n je m u o d la z i n a tr a g u z e m lju , v o d a n a tr a g u
v o d u , to p lin a n a tr a g u to p lin u , z r a k n a tr a g u zr a k , a o s je ti se
r a z iđ u u p ro sto ru . M r tv a c a o d n o se č e t ir i č o v je k a , a n o s ila k a o
p e ta . D o z g a r iš ta r e c itir a ju p je s m e . T a m o m u k o s ti p o sta n u
b ije le , a ž r t v e n i d a r o v i s v r š e u p e p e lu . N a u k a o d a r iv a n ju j e
z a g lu p lj iv a n j e . P r a z n a j e la ž b r b lja n je o n ih , k o ji g o v o r e o
s v r s is h o d n o s ti. B u d a le i m u d r a c i, k a d im s e r a s p a d n e tije lo ,
p r e s ta ju p o s to ja ti i n e s ta ju . P o s lij e s m r ti ih n e m a v iš e .” «
»T a k o j e A g jita K e s a k a m b a li, k a d sa m g a u p ita o z a v id lj iv i
p lo d a s k e ts k o g ž iv o ta , o b r a z lo ž io t e o r i j u u n i š t e n j a . . . «

» J e d n o ć sa m o tiša o k o d P a k u d h a K a ć ć a y a n a . . . i p o s ta v io
m u is t o p ita n je , a o n j e o d g o v o r io o v a k o :
,O v ih se d a m tv a r i, M a h š r a g ja , n is u p r o iz v e d e n e , n iti s p a ­
d a ju u re d p r o iz v e d e n ih s tv a r i, n is u s tv o r e n e , n it i j e p o sto ja o
p o v o d za n jih o v o s tv a r a n je , j a lo v e su , s tr š e k a o s t ije n e , p o ­
s to ja n e k a o s tu p o v i. N it i s e k r e ć u , n it i s e m ije n ja ju , n it i š t e t e
j e d n a d r u g o j, n it i m o ž e je d n a u č in it i išta , d a d r u g u u sr e ć i, ili
u n e s r e ć i ili u s r e ć i i u n e s r e ć i. K o jih j e to se d a m ? Č v r sta tv a r ,
te k u ć a tv a r , to p lo tn a tv a r , p lin o v ita tv a r , r a d o st, b o l i ž iv o tn i

275
d u h k a o s e d m i . . . Z a to n e m a n i u b o jic e , n i o n o g a tk o n a r e đ u je
u b ija n je , n i o n o g a tk o s lu š a , n i k o g a tr e b a s lu š a ti, n i o n o g a
tk o sh v a ć a , n i o n o g a tk o r a z ja š n ja v a . K a d n e tk o n e k o m e b r it­
k o m s a b ljo m ra s k o li g la v u , t im e n itk o n ik o g a n ije liš io ž iv o ta ,
a s a b lja sa m o p ro p a d a k r o z r a sp o n iz m e đ u se d a m t v a r i.” «
»T a k o m i j e P a k u d h a K a ć ć a y a n a , k a d sa m g a u p ita o za
v id lj iv i p lo d a s k e ts k o g ž iv o ta , n a d r u g i n a č in o d g o v o r io n e š to
d ru g o . . . «

» J ed n o ć sa m o tiš a o k o d N ig a n th a N a t a p u t t e . . i p o s ta v io
m u isto p ita n je , a o n j e o d g o v o r io o v a k o :
„ N e sp u ta n i ( n i g a n t h a ) , o M a h a r a g ja , o b u z d a v a s e b e č e t v o -
ro str u k o m o b u z d a n o šć u . . . O n j e s p r ije č io s v e z a p r e k e , s t e g ­
n u o s v e z a p r e k e , s tr e s a o s v e z a p r e k e , z a h v a tio s v e z a p r e k e .2*'
B u d u ć i d a j e ta k o o b u z d a n č e tv o r o s tr u k o m o b u z d a n o šć u ,
za to s e n a z iv a n e s p u ta n im , z a to s e k a ž e da j e n a d iš a o sa m
se b e , da v la d a sa m so b o m , da j e sa m s e b e u sta lio ." «
» T a k o m i j e N ig a n th a N a ta p u tta , k a d sa m g a u p ita o za
v id lj iv i p lo d a s k e ts k o g ž iv o ta , o d g o v o r io š to j e to č e tv o r o s t r u -
ka o b u z d a n o st. . . «

» J ed n o ć sa m o tiš a o k o d S a h g j a y e B e l a t t h i p u t t e . . . i p o s ta ­
v io m u isto p ita n je , a o n m i j e o d g o v o r io o v a k o :
,,D a m e p ita š, p o s to ji li d r u g i s v ij e t , pa da ja sm a tr a m da
p o sto ji, o n d a b ih ti o d g o v o r io d a p o sto ji. A li ja n e sm a tr a m
d a j e ta k o , a n e sm a tr a m n i d a j e d r u k č ije , n iti d a n ije ta k o , *·

'· N a t a p u t t a j e j e d i n i m e đ u s v im o v im lič n o s tim a , o č ije m ž iv o tu i

d j e l u p o s to ji v e ć i b r o j d o k u m e n a t a . S u v r e m e n i k i g la v n i i d e j n i p r o t i v n i k
B u d d h in , o n j e o s n iv a č , o d n o s n o n a j v a ž n i j i p o v i j e s n i r e f o r m a t o r g j a i n i -
s t i č k e n a u k e , k o j a s e u z B u d d h in u , ia k o u z n a t n o m a n je m o p s e g u , s a č u ­
v a la d o d a n a s . — U s p . u p o v ije s n o m d i j e l u p o g la v lje o g ja in iz m u .
*· U B u d d h in im r a z g o v o r im a s N d t a p u t t o m i n je g o v im s lje d b e n ic im a ,
u v i j e k s u n a g la š e n i, n e b e z ir o n i č n e n a m j e r e , o r a t o r s k i s tils k i e f e k t i za
k o jim a p r o t i v n i k te ž i. I z a t i h e f e k a t a , o s o b ito u o v o m e c i t a t u , k o ji s e
č e š ć e p u t a p o n a v l j a k a o s a ž e ti p r i k a z n a u k e , k r i j e s e d v o s m is l e n o s t, ig r a
r i j e č i i n e ja s n o ć a . Z b o g ig r e r i j e č i g o r n j a Je r e č e n i c a g o to v o n e p r e v e d i v a .
R ije č u d r i, k o j u o v d j e p r e v o d i m o k a o » z a p r e k a « , z n a č i p r v e n s t v e n o
» voda«. U p r v o j o d č e t i r i » o b u z d a n o s ti« n e s u m n j i v o s e i m is li n a g j a i n i -
s tič k u z a b r a n u d a s e p i j e n e p r o c i j e đ e n a ili n e p r o k u h a n a v o d a , J e r b i se
in a č e u n i š t i l a b ić a k o ja u n j o j ž iv e , o s o b ito ž iv o tn i d u h o v i. D a lje , z n a č e n j e
t e r m i n a d o b iv a p o s te p e n o s v e i z r a z i t i j i m o r a l n i s m is a o . P o la z e ć i o d k u l t a
v o d e k a o o s n o v a , m o g li b is m o g o r n j u r e č e n i c u p r e v e s t i o v a k o : »O n j e u
s v a k o m p o g le d u d i s c i p l i n i r a n p r e m a v o d i, u s v a k o m p o g le d u s u z d r ž l j i v
p r e m a v o d i, u s v a k o m j e p o g le d u s t r e s a o s a s e b e v o d u , u s v a k o m j e
p o g le d u (d u h o v n o ) p r o ž e o v o d u .«

276
n iti d a n ij e istin a da n ije ta k o . — D a m e p ita š, n e p o sto ji li
d r u g i s v i j e t . . . p o s to je li b ić a k o ja n a s ta ju sa m a od s e b e . . .
p o s to ji li d o z r ije v a n je p lo d a d o b r ih i z lih d je la . . p o sto ji li
b u d d h a p o s lije s m r t i . . . — o d g o v o r b i b io is t i.” «
» T a k o m i j e S a n g ja y a B e la tth ip u tta , k a d sa m g a u p ita o za
v id lj iv i p lo d a s k e ts k o g ž iv o ta d ao s m u še n o d g o v o r .«

Svi prilozi iz budističke kanonske književnosti

prevedeni su prema izdanjima originalnih pali
tekstova u obradi P a li T e x t S o c i e t y , London.
 4. IZ GJAINSKE KANONSKE KNJIŽEVNOSTI
BAMBHACERAIN
(IX, 1— 14., IZ ŽIVOTA MAHAViRE)
Kao što sam čuo, tako ću ispričati, kako je sveti asketa,
kad mu se otvorila spoznaja, odlučno pošao u svijet one zime,
kad je postao asketa.
»Ne ću po ovoj zimi da se odijevam u to odijelo« — to je
pravilo provodio do kraja života. U tome je djelo bilo dosljed­
no njegovoj nauci.
Duže od četiri mjeseca dolazile su razne životinjice, gmizale
po njegovom tijelu i ostajale na njemu, hranile se i ranjavale
ga. Godinu i mjesec dana učitelj nije skidao sa sebe to odijelo,
a za tim je ostao potpuno neodjeven. . . Tada se je zadubio u
meditaciju. Pogled mu je bio čvrsto uprt u zid visine ljudskog
lika, koji ga je okruživao. Mnogi su ljudi, vidjevši ga tako,
od straha poviknuli: »Gledajte! — Tamo gdje osobe raznog
spola spavaju skupa, on ne će ništa da zna o ženama. Spolni
užitak za njega ne postoji. Tako se on udubljuje u meditaciju
tamo gdje nađe ležaj. Napustio je zajedništvo s onima koji se
ne mogu odvojiti od svojih kuća, pa se je zadubio u medita­
ciju. Kad ga pitaju, ne odgovara. Ide ravno i ne obazire se.
Nekim ljudima nije lako, da im ne odgovara na pozdrave,
nakon što su ga okrutnici premlatili i zlostavljali. Ne osvrćući
se na teške pogrde, stremeći naprijed kao mudrac, Nayin sin
gleda bezbrižno ljude, koji znaju da se zadubu u razgovore.
Nfiyin sin ne ide na rasprave, na ples i zabavu, na rvanje i
druga natjecanja. Njegova se misao ne zaustavlja na tim ni­
skim razonodama. Već preko dvije godine nije pio svježu
vodu, pošto je postao beskućnik, pošto se povukao u samoću,
sklonio svoju pojavu i stekao uvid o zemlji, o kapljici vode,

278
o d je lić u v a t r e i v o d e , o tr u n k u , o s je m e n c i, o k lic i i o sv im
p o k r e tn im b ić im a . . . I s p itiv a o j e da li s v a ta b ić a im a ju ž iv o t,
p a k a d j e sp o z n a o d a im a ju , taj j e v e lik i ju n a k iša o d a lje
s k la n ja ju ć i s e s v im b ić im a za k o ja j e sp o z n a o d a s e n e p o k r e ­
ć u sa m o sta ln o , a li s n a g o m d je la tn o s ti p o s tiž u s a m o s ta ln u p o -
k r e tn o s t, i o n im a k o ja s e p o k r e ć u sa m o sta ln o , a li sn a g o m
d je la tn o s t i p o s ta ju n e p o k r e tn a .«

V IY A H A P A N N A T T I
(II, 10; X X , 5; I X , 3 2 ; X I I 2.)

P o s to ji p e t o s n o v n ih č in je n ic a : p o tic a j, p r e p r e k a , p ro sto r,
ž i v o t 1 i tv a r . O sn o v a » p o tic a j« n e m a n i b o je , n i m ir isa , n i
o k u sa , n i o p ip ljiv o s ti, n i t ije la n i ž iv o ta . O n a j e v je č n o i tr a j­
n o s v o j s t v o s v ije ta . K r a tk o r e č e n o , im a p e t o b ilje ž ja k a o
stv a r n a , p r o sto r n a , v r e m e n s k a , m o d a ln a i b iv s tv e n a . P o o b i­
lj e ž ju s t v a r n o s ti o s n o v a » p o tic a j« j e je d n o v r s n a , p r o sto r n o se
p o d u d a r a s p r o te ž n o š ć u s v ije ta , v r e m e n s k i n ik a d a n ije n e p o -
s to ja la n it i ik a d a n e p o sto ji, n iti ć e ik a d a n e p o s to ja ti, n e g o je
v je č n a . M o d a ln o j e b e z b o je , m ir isa , o k u sa i o p ip ljiv o s ti. B iv -
s t v e n o o n a j e p o k r e t. — O sn o v a » p rep re k a « im a ista ta o b ilje ­
žja , sa m o š to j e u b iv s t v e n o m p o g le d u m ir o v a n je . — O sn o v a
» p ro sto r« r a z lik u je se p o o b ilje ž ju p r o te ž n o sti, k o ja m o ž e b iti
s v e m ir s k a , v a n s v e m ir s k a i b e sk r a jn a , a u b iv s tv e n o m p o g le d u
j e o d r e d iš te m je s ta . — O sn o v a » živ o t« r a z lik u je se od o sn o v e
» p o tic a j« p o to m e š to im a ž iv o t. S a s to ji s e od b e z b r o ja ž iv ih
tv a r i, a u b iv s t v e n o m p o g le d u j e p r e d o d ž b e n a . — O sn o v a » tvar«
r a z lik u je s e o d o s n o v e » p o tic a j« p o to m e , š to im a p e t b o ja , p e t
v r s ta o k u sa , d v ij e v r s te m ir is a i o sa m v r s ta o p ip ljiv o s ti. U
s tv a r n o m p o g le d u s a s to ji se od b e z b r o ja ž iv ih tv a r i, a m o d a l­
n o im a b o ju , o k u s, m ir is, i o p ip ljiv o s t. U b iv s tv e n o m p o g le d u
o n a je z a h v a ć a n je p o sje d a .

A to m j e o d r e đ e n u č e tv o r o s tr u k o m sm islu : p o tv a r i, m je ­
stu , v r e m e n u i sta n ju . P o tv a r i je n e r a s c je p iv , n e r a z lo m ljiv ,
n e s a g o r iv , n e z a h v a t ljiv . P o m je s tu n e m a p o lo v ic e , n i sr e d in e ,

1 G j l v a , p r i n c i p 111 n o s ila c ž iv o ta , d u ž a .

279
ni p r o sto r n e to č k e n i d j e l j i v o s t i . . P o s ta n ju im a b o ju , m ir is ,
o k u s i o p ip ljiv o s t.

N o sio c i ž iv o ta (d u še) iz a z iv a ju sa m i s v o ja u tj e lo v lj e n j a i to
na o s n o v u is p o lja v a n ja d j e la t n o s t i,3 te ž in e d je la tn o s ti, te r e ta
d je la tn o s ti, p o tp u n e o p te r e ć e n o s t i d je la tn o š ć u ; is p o lja v a n je m ,
d o z r ije v a n je m i p lo d n o š ć u d je la k o ja su d o b r a , ili zla , ili d o ­
bra i zla.

S p o so b n o st o s lo b o đ e n ja , G ja y a n ti, s v o j s t v e n a j e d u ša m a
po p riro d i, o n a s e n e s tje č e . S v e d u še , k o je su p r e d o d r e đ e n e za
o slo b o đ e n je , s tić i ć e to m e c ilju . A k a d s e to d o g o d i, s v ij e t ip a k
n e će o s ta ti b ez d u ša p r e d o d r e đ e n ih za o s lo b o đ e n je , isto o n a k o
k a o što se n iz a to m a k o ji s e ž e k r o z c ij e li p r o sto r , a n e m a p o ­
č e tk a n i k ra ja , u s v a k o m tr e n u tk u s m a n ju je s p a ja n je m a to m a ,
a li s e ip a k n ik a d a n e is c r p lj u j e u to k u b e s k r a jn ih u z la z n ih i
s ila z n ih fa z a u k r e ta n ju v r e m e n s k o g k r u g a .

U TT A R A G JG JH A Y A
( X X X I I I , 1— 18.)

R a z lo ž it ću p o re d u o sa m v r s ta u v je to v a n o s t i d je lo m ( k a r -
m a n ) , u č ijim s p o n a m a n a ša d u ša ( g j i v a ) p r o la z i k r o z to k z b i­
v a n ja ( s a m s a r a ) . P r e p r e k a z n a n ja , p r e p r e k a v je r e , o s je t lj iv o s t ,
za b lu d a , m n o g o s tr u k o s t ž iv o ta , lič n o s t, d r u š tv e n i p o lo ž a j i
u n u tr a š n ja z a p r e k a — to su u k r a tk o o sa m v r s ta u v je t o v a n o ­
sti d je lo m .
P r e p r e k a j e z n a n ja p e to s tr u k a : u o d n o su n a p r e d o d ž b u , n a
sv je d o č a n s tv o , n a b iv s t v e n u sp o z n a ju m a te r ij a ln ih s tv a r i ili
tu đ e m is li ili sv e z n a n ja ,
P r e p r e k a j e v j e r e d e v e to r o s tr u k a : sa n , u n u ta r n je u z b u đ e ­
n je, d u b o k i san , s n a ž n o u n u ta r n je u z b u đ e n je , u k o č e n o s t, p r e ­
p rek a p o sr e d n o g s p o z n a v a n ja p u te m v id a i d r u g im o s je tn im
p u to v im a , p r e p r e k a b iv s t v e n e s p o z n a je i sv e z n a n ja .
O s j e t lj iv o s t j e d v o str u k a : p o ć u d n a i n e p o ć u d n a . O d j e d n e
i od d r u g e im a m n o g o v r s ta .

! O d r e đ e n o s t a to m a u v r e m e n s k o m s m is l u o v d je j e i z o s t a v lje n a zbog
p o g r e š k e u o r ig i n a ln o m te k s t u .
’ Karm an.

280
 I z a b lu d a j e d v o str u k a : u u v je r e n j u i u z b iv a n ju . U u v j e ­
r e n ju j e tr o v r sn a , u z b iv a n ju d v o v r sn a . I sp r a v n o st, lu ta n j e i
s m je s a je d n o g a i d r u g o g a su tr i v r s te z a b lu d e u u v je r e n ju .
U v je to v a n o s t d je lo m , k o ja z a p le ć e z b iv a n je , o d n o si s e n a p o ­
ž u d e ili n e -p o ž u d e .4
M n o g o str u k o st ž iv o ta j e č e tv o r o v r s n a : ž iv o t z lih d u h o v a ,
ž iv o tin ja , lju d i i b o g o v a .
L ič n o s t j e d v o v r sn a : sk lo n a d o b r u i sk lo n a z lu . J e d n a je i
d ru g a v r s ta m n o g o s tr u k a .
D r u š t v e n i j e p o lo ž a j ta k o đ e r d v o v r s ta n : on v o d i p r e m a
v iš im ili p r e m a n iž im s lo j e v im a ž iv o ta . . .
U n u tr a š n ja s e z a p r e k a m o ž e k r a tk o o p is a ti k a o p e to v r sn a :
n e d a r e ž ljiv o s t, p r im a n je , u ž ita k , tr a jn i p o sje d i ( n e g a tiv n o
u s m je r e n i) n a p o r . . .
B roj j e a to m a u s v im v r s ta m a k a r m a n a b e s k r a ja n . . . K a r -
m a n p r o d ir e sa s v ih š e s t s tr a n a s v ij e t a u p o d r u č je ž iv o tn e
d o s e ž n o s ti i p r ia n ja p o tp u n o s v im s v o jim a to m im a .

SO YAG ADA
(II, 2, 2—4.)
Im a lju d i na is to k u i z a p a d u , na s je v e r u i ju g u , k o ji su
A r ijc i i N e a r ijc i, p le m e n it i i p o d li, v e lik i i m a le n i, lij e p i i r u ­
ž n i, z g o d n i i n e z g o d n i. Z a s v e n jih v r ije d e — ta k o j e r e č e n o
— o v ih t r in a e s t s lu č a j e v a n a silja : n a s ilj e s o d r e đ e n o m s v r ­
h o m , n a s ilj e b ez s v r h e , n a s ilj e z b o g o b r a n e , s lu č a jn o n a s ilje ,
n a s ilj e iz z a b u n e , n a s ilj e k o je se o č itu je u n e is t in it u g o v o r u ,
u n e d o p u š te n u p r is v a ja n ju , u z lu r a s p o lo ž e n ju , u p o n o su , u
z lo n a m je r n o s ti p r e m a p r ija te ljim a , u p r ije v a r i, u la k o m o s ti,
u iz v r š e n ju n a lo g a .

Izvor za gjainske tekstove:

W. S ch x ib rin g : D i e J a in a s , svezak 7.
»Religionsgeschichtliches Lesebuch«.
Tubingen 1927., 2. izd.*

* U p r v u s e g r u p u u b r a j a g n je v , p o n o s , p r i j e v a r a i la k o m o s t, a u d r u ­
g u š a la , z a d o v o l js tv o , d o s a d a , ž a lo s t, s t r a h , z a v i s t, ž e n s tv e n o s t , m u š k o s t,
s p o ln a p e r v e r z n o s t .

281
 5. MATERIJALIZAM
IZ MADHAVACARYINE p o v i j e s t i f il o z o f ij e
»SARVADARSANASAMGRAHA« (14. st.)
Nema raja, ni krajnjeg oslobođenja, niti duša na drugom
svijetu,
a ni djela četiriju kasta, ni redovi pustih isposnika ne vode
stvarnome cilju.
Žrtve i tri Vede, asketski trostruki štap i pepeo za skrušene
g la v e
djelo su prirode, da se održe oni koji su glupi i slabi.
Ako će čak životinja, zaklana za obred, doći u nebo,
zašto onaj tko žrtvuje bogu, ne prinosi vlastitog oca?
Ako vjera dijeli darove bićima na putu poslije smrti,
onda ni ovdje ne treba putniku kad pođe davati zalihu za
put. . .
Nek čovjek bude sretan za života, nek obilno jede, iako je
dužan žrtvu!
Kad se tijelo u pepeo spali, otkud može da se vrati natrag?
Ako onaj tko napušta tijelo ide na drugi svijet,
zašto se ne vraća više, zašto ga ljubav svojima ne vuče?
Br&hmani su samo da održe sebe zaveli obred i žrtvu
za mrtve, a nekog drugog ploda iz svega toga nema.
Tri pisca Veda zbijala su šalu, ili su bili mangupi ii’ đavli.
Sve su te slavne izreke pandita — »gjarphari«, »turphari« i
tako dalje,
čitav sablažnjivi obred za kraljicu pri žrtvi konja,
sve su to mangupska posla, a najviše darovi za popa!
Ti demoni, što kroz noć tumaraju, zaveli su i to, da žrtvi
pojedu meso.
Prema: Cowell and Cough: Sarva-darganasamgraha,
London, 1894.

282
 6. BHAGAVAD - GITA
i

(Vidoviti pjesnik Sahgjaya opisuje slijepome kralju Dhri-

tar&štri rat između plemena Kuru, koje predvode njegovi si­
novi, i plemena P&ndava, koje predvode njegovi nećaci, među
njima i Argjuna, čija kola vodi božanski učitelj Krišna.)

Sangjaya: — — — — — — — — — —

20. P&ndava,' na čijem se stijegu vio lik majmuna,

vidje čete Dhritar&šre u borbenim redovima,
sa oružjem u zamahu, a i on je luk napeo,
21. al· tad reče Hrišikeši, o vladaru: »Zaustavi
između obiju vojski bojna kola, o Aćyuta,

22. da pogledam postrojene, željne borbe te ratnike!

S kime trebam da se borim, stupajući na poprište?1

1 A rgju n a 1 KrlSna n a zivaju a« u O ttl raznim Im enim a 1 nadim cim a,

k o ji p o tječu lz n jih o v ih o b ite ljsk ih veza 111 tjelesn ih 1 m oraln ih osobina,
a u slu ča ju K riSne 1 lz b ožan sk og p orijek la (ep iteti VlAnua).
N a z i v i z a A r g j u n u , k o ji se n alaze u n a iem od lom k u Jesu: sin P r i t h a
ili K u n t l (K aun teya), te G u d d k e S a (po gu stoj kost — k a t a ) .
N a z i v i z a K r iS n u : Κ έ ί α ν α ; H r U tk e S a ; M a d h a v a (potom ak M adhua);
M a d h u s d d a n a (po to m e Sto Je unlStlo d em ona M adhu, k oji n ije Istovjetan
s n jeg o v im sp o m en u tim pretkom ); G ja n & r d a n a , A & g u ta 1 G o v i n d a (ep iteti
V lin u a).
B h d r a t a se p o za jed n ičk om ob iteljsk om p orijek lu n azivaju 1 p red stav­
n ici p lem en a PAnđava 1 K uru.
U p rvih U stro fa S ah g jaya nabraja D hrltarAstrl Im ena Junaka na jed ­
n oj 1 drugoj stran i, o p isu je n jih o v e v rlin e 1 sp om in je n jih o v e b ojn e tru ­
be, k o je se o re p o ljem K uru-kSetra.

283
23. D aj d a v id im sk u p ju n a k a , k o ji h o ć e da iz v o jš t e
n e p r a v e d n u z a m is a o D h r ita r a š tr in o g p o to m k a !«

24. N a t e r ije č i G u d a k e š e H r iš ik e š a z a u s ta v i
p o n a jb o lja od s v ih k o la b o jn o m p o lju n a s r e d in i.

25. S u č e lic e B h iš m i, D r o n i i s k u p in i v e lik a š a

reče: » G le d a j, P r ith in s in e , p le m e K u r u n a o k u p u !«

26. A sin P r ith in tu u g le d a o č e v e i p r a o č e v e ,

u č it e lje i u ja k e , b ra ć u , d je c u i u n u k e ,
p r ij a te lj e i ta z b in u , u d v ’j e v o j s k e p o d ’j e lj e n e .

27. K u n tin s in ta d , r a z g le d a v š i p o s tr o je n u s v u r o d b in u ,
n e iz m je r n im b o lo m sk r še n , o b r a ti s e u č ite lju :

Ar gj una:

28. » K ad a v id im , aoj K r išn a , s v o ju b ra ću sp r e m n u za b o j,

u m r tv lj e n e su m i ru k e , u sta su m i o su še n a .

29. T ije lo m i d ršć e, j e ž e m i s e k o se , iz r u k e m i

isp a d a k o p lje G a n d iv a , č e lo m i j e u ž a r e n o .

30. N o g e m e n e d rže v iš e , d u ša m i j e u z b u đ e n a ,
sv u d a v id im z le p r e d z n a k e , o K e ša v a !

31. Sto bih ratom postigao, svoje ljude da pobijem?

P o b je d u n e ž e lim , K r išn a , n i u ž ita k , n i g o s p o d s tv o .

32. Sto će n a m p r e v la s t, G o v in d a , b o g a ts tv o , pa i sa m ž iv o t?

33. T u su o n i z b o g k o jih sm o v la s t ž e lj e li i u ž ita k ,

u o v o j su b o rb i sp r e m n i ž iv o t d a ti i im a n je .

34. U č it e lji i o č e v i, d je c a n a ša s d je d o v im a ,
s tr ic i u n u k , ta s t i s v e k a r i č ita v a p o r o d ic a .

35. N it ih p od k a n d ž ijo m n e b ih u b ij ’o, M a d h u su d a n a ,

n it za v la s t n ad sv a tr i s v ije ta , a k a m o li za z e m a ljs k u !

284
36. C im n a s m o ž e u s r e ć it i p o k o lj d je c e D h r ita r a štr e ?
P o s t a li b i p l ’j e n g r ije h a , p o r a z iv š i te ju n a k e .

37. Z a to rod p o D h r ita r a š tr i n e s m ije m o u b ija ti.

D a z a tr e m o s v o j e p le m e , k a k o b i s e u sr e ć ili?

38. S tr a š ć u im j e d u h s a v la d a n i n e s v ij e s n i su z lo č in a
r u šio c a o b ite lj i i iz d a je p r ija te lja .

39. Α Γ m i s v ij e s n i k a k o da n e u s tu k n e m o p r e d z lo č in o m ?
K a k o da n e u v id im o m r ž n ju što r u ši o b ite lj?

40. U ra zo ru o b ite lj i č v r s t p o r e d a k sa z d a n n a n joj

s n jo m p ro p a d a , a b e z v la đ e o b u z im a d o m p o r u še n .

41. P o r o k s lije d i za b e z v la đ e m , ž e n a p a d a u r a z v r a tn o st,

a iz ž e n s k e r a z v r a tn o s ti ra đ a s e m ije š a n a k a sta .

42. T o m ije š a n je p a k a o j e za o b ite lj i g r e šn ik a ,

a i p r e c i p r o p a d a ju liš e n i ž r tv e n o g d ara.

43. Z lo d je lim a r u šila c a o b ite lji, sm je so m k a sta

s tr a d a v a ju v je č n a p r a v a p o r o đ e n ju i p o r ije k lu .

44. K a d n e s t a n e o v ih p r a v a lju d s k o g rod a, G ja n a r d a n a ,

p a k a o j e n e iz b je ž a n , to n a m k a ž e i p r e d a ja .

45. N a š ć e z lo č in b iti v e lik , s p r o v e d e m o li o d lu k u ,

da zb o g v la s t i i u ž itk a s v o j e p le m e p o b ije m o .

46. B o lj e b i m i b ilo , k a d b ih , g o lo r u k i b e sp o m o ć a n ,
u toj b o rb i p a o s v la d a n od o r u ž ja D u r y o d a n e .«

47. T a k o r e č e u sr e d b o ja , p a is p u s ti lu k i s tr ije le ,
s p u s t iv š i s e u k o lim a , s h r v a n b o lo m , n a s je d iš te .

II
S angj aya: 1
1. K a d j e ta k o ja d a n sje o sa o č im a p u n im su za ,
iz v a n se b e , u č ite lj g a o s lo v i o v im g o v o r o m :

285
 Bhagavat:

2. O tk u d a te u te šk o ć i k u k a v ič lu k o b u z im a ,
n e d o sto ja n p le m s tv a , n e b a i u g le d a , o A r g ju n a ?

3. P o p u š ta ti sla b o stim a , to s e t e b e n e d o sto ji.

S u z b i sitn u s la b o s t sr ca , u sta j, sk r ši d u šm a n in a !

Argjuna:

4. K a k o da u b o ju s t r ij e lja m B h iš m u , D r o n u , M a d h u su d a n a ?
D u ž a n sa m im p o š to v a n je , p o b jc d n ič e s v ih d u šm a n a !

5. B o lje j e ž iv j e t i p r o sc ć i h r a n u ,
n e g c u č it e lje p o b iti s la v n e .
I d a zb o g p o h le p e s v o je str a d a ju ,
ja b ih je o h ra n u o g r e z lu u k r v .

6. N e z n a m o za to , š to b i n a m b ilo g o r e ,
p o b ije d iti ih , i i ’ b iti p o b ije đ e n i.
S in o v e D h r ita r a š tr e za boj sp r e m n e
p o b ije d im o Γ, ž iv o t n a m v r ije d n o s t g u b i.

7. B o le ć iv a m e n a s tr a n o s t o b u z e .
M o lim te, j e r n e s v ij e s ta n sa m d u ž n o sti,
š to j e b o lje , re ci m i p o u z d a n o !
U č e n ik sa m ti, te b i se u tje č e m .

8. N e zn a m , š to bi č e m e r taj r a sp r šilo ,
od k o je g z a m ir e u m o m t ij e lu m o ć,
s v e da m i n u d iš n e o sp o r n u , p u n u
v la s t n a d sv o m z e m ljo m i c a r s tv o m h e r o ja .

Sangjaya:

9. R e k a v ta k o H r iš ik e š i, da od b o rb e o d u sta je ,
G u đ a k c ša , sm r t d u šm a n a , u m u k n e p r e d u č it e lje m .

10. N a t e r ije č i H r iš ik e š a , s m ije š e ć i se, o B h a r a ta ,

u s r e d in i b o jn o g p o lja , p o tiš te n o m o d g o v o r i:

286
 Bhagavat:
11. Žalostiš se gdje ne treba, misleć da mudro govoriš.
Ni poginule ne žali mudrac ni nepoginule.
12. Nikad nismo ni ja ni ti, a ni ovi kraljevići
nepostojali nit ćemo bilo kad nepostojati.
13. Kao sad u ovom tijelu, živjet ćemo i u drugim
od djetinjstva do starosti. U tom se mudrac ne vara.
14. Osjeti topline, zime, sreće, bola, Kuntin sine,
prolazni su. Tu nestalnost treba snostit’, o Bhšrata!
15. Čovjek kog to ne potresa, hrabri predvodniče ljudi,
u nesreći i u sreći jednak, taj besmrtnost stječe.
16. Za nebitak bivanja nema, ni nebivanja za bitak.
Tko zbilju prozre, jaz vidi s obje strane nepremostiv.
17. Znaj da je neuništivo, sve ovo što tu postoji!
Uništiti neiscrpno nije ni u čijoj moći.
18. Prolazna su ova tijela, trajan spoj utjelovljenja,
neuništiv, neizmjeran. Zato se bori, Bhšrata!
19. Tko misli: jedan ubija, a drugi gine ubijen,
taj se vara. Nit ubija itko, niti je ubijen.
20. Nit se rađa nit umire itko,
ni postanka ni prestanka nema
biću, niti kraja ni početka.
Smrt tijela ne pogađa Starca.
21. Tko ga pozna neprolaznog, iskonskoga, nerazornog,
kako može takav čovjek ubijati ii’ ubiti?
22. Odjeću izdrtu k’o što odbaci
čovjek i novu uzima promjenu,
tako i tjelesnost trošnu napušta
s drugim se združuje t’jelima novim.
23. Nit ga ubija oružje, niti ga vatra sažiže,
niti ga voda ovlaži, niti ga vjetar sasuši.

287
24. N e o z lje d iv , n e s a g o r iv , n e š k o d i m u v o d a , v je ta r ,
s v e o b u h v a ta n i s ta la n , v j e č a n i n e p o k o le b ljiv ,

25. n a z iv a se n e is p o ljiv , n e z a m iš ljiv , n e p r o m je n ljiv .

S p o z n a v š i d u h k a o ta k a v , n e tr e b a š se ž a lo s titi.

26. A k o m is liš da s e m ije n ja k r o z r o đ e n ja i k r o z sm r ti,

n iti s ta k v o g s t a n o v iš ta n e tr e b a š se ž a lo s titi.

27. S ig u r n a j e sm r t r o đ e n o m i u m r lo m p r e p o r o d a j.
P r e d n e iz b je ž n im r a z lo g o m n e tr e b a š s e ž a lo s titi.

28. Isk o n n a m j e n e is p o lj iv , sr e d in a j e is p o lje n a ,

n e is p o lj iv z a v r š e ta k , u z a lu d n e j a d ik o v k e .

29. Č u d n o v a to , d a itk o d u h taj p ro zr e,

č u d n o v a to ta k o đ e r d a iz r a z i to,
č u d n o v a to , da o to m d r u g i č u je ,
p a ip a k , tk o č u je , z n a n je n e stje č e .

30. P o s to ja n u s v a k o m t ij e lu n o s ila c j e tje le s n o s t i,

n e p r ik o s n o v e n . Z b o g o p ć e g z b iv a n ja se n e ž a lo sti!

31. U v id iš li s v o ju d u ž n o st, n e tr e b a š se k o le b a ti,

j e r š to im a za k š a tr iju b o lje od p r a v e d n e b o rb e?

32. S k o je g o d ti s tr a n e d o šla , o t v a r a n e b e s k a v r a ta ,
t a k v a b orb a, P r itin sin e , z n a č i sr e ć u za k ša tr ije .

33. A k o s e n e o d a z o v e š u p r a v e d n o m o k r ša ju ,
o d r ič u ć s e o b a v e z e i p o n o sa , s a g r ije š it ćeš.

34. Z a p a m tit ć e p o k o lje n ja n e iz b r is iv u sr a m o tu .

Z a lju d s k o je d o s to ja n s tv o s r a m o ta g o r a od sm r ti.

35. V e lik i ć e b o rci s m a tr a t’, d a si o d u s t ’o z b o g str a h a ,

n a ić ’ će š n a p r e z ir o n ih , k o ji su te c ije n ili.

36. N e p r ija te lj ć e o te b i g o v o r iti s p o g r d a m a .

Im a li v e ć e n e s r e ć e od p r ije k o r a is p r a v n o s ti?

37. P a d n e š li, id e š u n eb o , p o b ije d iš li u ž iv a t ć e š

jo š n a z e m lji, K u n tin sin e ! Z a to s e n a b o rb u d iži!

288
38. U r a d o sti i u b o lu , u d o b itk u i g u b itk u ,
u p o b je d i i p o ra zu je d n a k b u d i, r a v n o d u ša n !
T a k o s e b o ri u ratu , pa n e m o ž e š p o g r ije š iti!

39. T a k o sa m ti r a z lo ž io z n a n je p o n a u c i s d m k h y e ,
a sa d a g a čuj po y o g i , p le m e n it i s in e P r ith in !
U m o m v e z a n r ije š it ć e š se r o b o v a n ja u d je lim a .

40. T k o p u t y o g e s lije d i n e m a g u b ita k a n i n a z a tk a ,

i n je n m a li d io š t it i u v e lik im n e v o lja m a .

41. J e d in s t v e n o i iz v je s n o to je z n a n je , o A r g ju n a ,
a z n a n ja b e z iz v je s n o s ti g r a n a ju se d o u b e sk r a j.

42. I s k ić e n j e g o v o r o n ih , č ije z n a n je n ije zo r n o ,

z a v is n i od r ije č i V e d e , n iš ta d r u g o n e p r iz n a ju .

43. S tr a s tv e n d u h i raj k a d ž e li, b e r e p lo d n o v o g r o đ e n ja ,

a m a g ija r itu a la s lu ž i u ž itk u i v la s ti.

44. K a d a j e d u h p o d p r e v la š ć u u ž ita k a i g o s p o d s tv a ,
n e p o s tiž e s e iz v je s n o s t u z a d u b lje n o s ti u m a.

45. Č u ln o s t j e d je lo k r u g V e d a , a ti se o tu d istr g n i!
B u d i ra z d r u ž e n , p o sto ja n , s m ir e n i sa m sv o j g o sp o d a r !

46. K a o š to s e u s tu d e n a c v o d a s t je č e sa s v ih str a n a ,
ta k o is to iz s v ih V e d a b r a h m a n c r p e s v o j a zn a n ja .

47. S m a tr a j v a ž n im sa m o d je la , a n ik a d a n jih o v p lod !

P lo d n e k te n e r u k o v o d i, a n i n e m a r , n e g o rad!

48. K ’o u č e n ik y o g e d je lu j n e z a v is n o od s k lo n o s ti,
u s p io i i ’ n e u sp io ; r a v n o d u š n o s t, to j e y o g a .

49. D je lo j e d a le k o isp o d u tv r đ e n e v e z e u m a .
U sp o z n a ji z a k lo n tr a ž i, k o r is t s tv a r a n e s r e tn ik e .

50. T k o u tv r d i v e z u u m a , n a p u š ta i z lo i d o b ro .
Z a to s e tr s i u y o g i , y o g a j e v r h u n a c d je la .

19 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I.
289
51. O d r e k a v ši se p lo d o v a , u m o m vezani m u d r a c i,
r a z r ije še n i s v ih r o đ e n ja , o d ila z e p u te m sp a sa .

52. K ad ti s v j e t lo s t u m a p r o d r e k r o z z a b lu d u s v j e t s k e ta m e ,
od v r a t it će š se od s v e g a š to p r e d a ja z n a i h o će.

53. K a d sp o n e p r e d a je sp a d n u , a u m p o s ta n e p o sto ja n ,
z a d u b lje n , n e p o k o le b iv , o s t v a r it ć e š n a u k y o g e .

A rg ju n a :

54. Za k o g a se k a ž e d a j e s t e k ’o m u d r o st, z a d u b lje n o st?

K a k o u s ta lje n u m z b o r i i m ir u je i o p h o d i?

B h a g a va t:

55. T k o n a p u s ti s v e te s tr a s ti, k o je m is a o z a v o d e ,
sa m u se b i z a d o v o lja n n a z iv a se u s ta lje n im .

56. U n e s r e ć i n e z a b r in u t, a u sr e ć i n e p r iv r ž e n ,
b ez str a s ti, s tr a h a i g n je v a ž iv i u tih n u li m u d r a c .

57. T k o n e zn a za p r iv r ž e n o s t, z a d e s i Γ g a z lo i i ’ d o b ro ,
n i za r a d o st n i za m r ž n ju , n je g o v a j e m u d r o st s ta ln a .

58. K ’o što k o r n ja č a g la v u i n o g e u o k lo p p o v la č i,
ta k o i on o s j e t ila iz o s j e t n e p r e d m e tn o s ti.

59. P r e d m e tn o s t ć e iš č e z n u ti, a k o se n jo m n e h r a n im o ,
i n je n u k u s iš č e z a v a za o n o g tk o v j e č n o s t g le d a .

60. P a ip a k , u sp r k o s tr u d u m u d r a c a , o s in e K u n tin ,
ra zo rn a lju d sk a č u la n a s iln o z a n o se u m .

61. N a k o n š to ih s v e o b u z d a , m ir a n je , tk o m i je o d a n .
T k o m o ć im a n a d č u lim a , n je g o v a j e m u d r o st č v r s ta .

62. K a d č o v je k z a đ e u č u ln o s t, ta d a s e p r iv la č n o s t rađ a,
iz p r iv la č n o s ti n a s ta je ž e lja , a sr d ž b a iz ž e lje .

290
63. G n je v z a v o d i u z a b lu d u , z a b lu d a b r k a p a m ć e n je .
T a zb rk a j e p r o p a st u m a , b e z u m lje j e k r a jn ja p r o p a st.

64. A li tk o s v ’je to m p r o la z i sa č u lim a o b u z d a n im

p rem a s tr a s tim a i m r ž n ji i p o d lo ž n im v la s t i v o lje ,
taj sr e đ e n im d u h o m id e p o u z d a n o k a s m ir e n ju .

65. U s m ir e n ju k raj d o s tiž e s v a k o g b o la , a u m ir n o m

d u h u b rzo u m t e m e lj e g r a d i č v r s te , p o sto ja n e .

66. B e z t e s t e g e n e m a u m a n iti u m n o g p r o d u b lje n ja ,

b ez d u b in e n e m a m ir a , pa k a k o ć e b iti sr eć e?

67. K ad se m isa o p o v o d i za lu ta n je m o s je tila ,

to jo j s p o z n a ju z a n o si k ’o v j e t a r la đ u n a m o ru .

68. Z a to on aj tk o s v a č u la p o v u č e iz o s je tn o s ti
s t je č e p o sto ja n u m u d r o st, o j u n a č e s n a ž n e ru k e!

69. Š to j e n o ć za s v a s tv o r e n ja , to j e b d je n je za o n o g a
tk o j e s e b e u k r o tio . Š to je b d je n je za o s ta le ,
n o ć j e za m u d ra c a , k a d je p r o g le d a o u tiš in i.

70. K ’o o c e a n g d je n a v ir u r ije k e
p o sto ja n što s e r a v n o m je r n o d rži,
ta k o s tr a s ti k a d n a v ir a ti sta n u ,
on sp o k o j ja č a i n e p o p u šta im .

71. N a p u s t iv s v e s tr a s ti č o v je k ž iv i g a je ć i b e ž e ljn o s t.
S a m o lju b lje , lič n e t e ž n je m ir m u v iš e n e r e m e te .

72. T o j e s ta ln o s t u b r a h m a n u . T k o j e s t e k n e n e k o le b a ,
pa b ilo u k r a jn je m č a su , p o s tiž e b r a h m a - n i r v d n u r *

* P o j a m n irvA n a j e b u d is tič k o g p o r i j e k l a , a li g a h in d u iz a m b r z o p r e u z i ­
m a . R a z lik a iz m e đ u b u d i s t i č k e i h i n d u i s t i č k e n i rv A n e o z n a č e n a j e u p r a ­
v o o z n a k o m b ra h m a - n ir v A n a , u p o t r e b l j e n o m u n a š e m t e k s t u . T o j e r a ­
z lik a u s h v a ć a n j u a k o z m iz m a . B u d is t ič k a nirvAn a j e o d c i j e p i j e n o s t o d
s v a k o g o b lik a i p r in c ip a f e n o m e n a ln e e g z i s te n c ije (o d » b itk a , n c b i t k a ,
b i t k a - i - n e b i t k a , n i- b i t k a - n i - n e b i t k a « ) , p a j e m o ž e m o o b i l j e ž i t i k a o i r e l a -
c i o n a l n u t r a n s c e n d e n c i j u . V e d d n t i n s k o - h i n d u i s t i č k a n irv A n a ( k a o i k o d
k a s n i j i h is la m s k ih m is tik a sAfl, k o j i s u t a j p o ja m p r e u z e l i o d I n d ij a c a )
z n a č i n a d v la d a v a n je s u b je k tiv n o -o b je k tiv n o g ra s c je p a u b itk u i s p a ja n je
s a p s o lu t n im p r a p r i n c i p o m , b r a h m a n o m , k o ji j e b e z l ič a n , b e z o b lič a n i
i r a c i o n a l a n , s v e o b u h v a t a n (u s p . p o ja m »das U m g r e if e n d e « k o d J a s p e r s a )

291
 A U R O B IN D O G H O S E : » E S E J I O G lT I « 3

UVOD

N a p o č e tk u s tu d ija o s ta r im sp is im a k a o š to su V e d e , U p a -
n iš a d e ili G ita , k o r isn o j e to č n o o d r e d iti, u k o je m s m is lu to
č in im o i k o ju k o r ist z a p r a v o o č e k u je m o iz to g p r o u č a v a n ja za
č o v j e č a n s tv o i n je g o v u b u d u ć n o st. Iz ja sn im o s e p r ije s v e g a za
iz v je s n o s t is tin e , k o ja p o s to ji j e d in s t v e n a i v je č n a , a k o ju
tra ž im o ! Iz n je p r o iz la z i s v a k a d r u g a is tin a . U n je n o j s v j e t lo ­
s ti sv a k a d ru g a is tin a n a la z i s v o j e t o č n o m je s to , s v o j e r a z ja ­
š n je n j e i o d n o s p r e m a o p ćo j e k o n o m iji sp o z n a je . U p r a v o z b o g
to g a ta is tin a n e m o ž e b iti o b u h v a ć e n a u je d n u je d in u k a te ­
g o r ič n u fo r m u lu , n iti ju j e m o g u ć e n a ć i u c j e lin i ili u s v im
v id o v im a u je d n o j je d in o j f ilo z o fij i ili s v e to j k n jiz i. T a k o đ e r
n ije m o g u ć e , da j e je d a n je d in i u č ite lj, m is lila c , p r o r o k ili
u tj e lo v lje n o b o ž a n s tv o ( a v a t d r ) iz r a z i u p o tp u n o s ti i z a u v ije k .
N is m o j e p o tp u n o r a z o tk r ili n i o n d a , k a d id e ja k o ju o n jo j
im a m o p r e tp o s ta v lja n e s n o š lj iv o is k lj u č e n je is t in e , k o ja s a č i­
n ja v a o s n o v d r u g ih sh v a ć a n ja . K a d g o d n e š to o d b ija m o sa
stra šć u , to z n a č i je d in o , d a sm o n e s p o s o b n i d a to p r o c ije n im o
i ra z ja sn im o .
T a istin a , d a k le , ia k o je je d n a i v je č n a , iz r a ž e n a je u v r e ­
m e n u i p o m o ć u lju d s k e in te lig e n c ij e . Z a to sv a k a s v e ta k n jig a
tr e b a n u ž n o da sa d r ž i d v a e le m e n ta : je d a n v r e m e n it, p r o la ­
za n , k o ji p rip a d a r a z d o b lju i z e m lji g d je j e taj s p is n a sta o , a
d ru g i v je č a n i n e p r o la z a n , k o ji s e d a d e p r im ij e n it i u s v im
z e m lja m a i s v im v r e m e n im a . O sim to g a i o b lik u k o je m se
iz r a ž a v a tv r d n ja o is tin i, s is te m i r a z ra d a , m e t a fiz ič k a i in t e ­
le k tu a ln a sh e m a , to č n i iz r a z k o ji s e u p o tr e b lja v a , s v e to tr e b a
da u v e lik o j m je r i b u d e p o d v r g n u to v r e m e n s k im p r o m je n a m a
i n e m o ž e da za d rž i u v ije k is tu sn a g u . L ju d s k i s e u m s ta ln o
m ije n ja ; n e p r e k id n o d ije li i r a z v r s ta v a , p a j e s ta ln o p r im o r a n ,
d a m ije n ja s v o j e r a s p o d je le i d a is p r a v lja s v o ju s in te z u . O n
n e p r e k id n o n a p u šta s ta r e iz r a z e i s im b o le , a u z im a n o v e , a
a k o ž e li da s a č u v a sta r e , o n d a m o r a to lik o da im iz m ije n i
v r ije d n o s t ili b a rem o d r e đ e n i sa d r ž a j a so c ija c ija , d a n e m o ­
ž e m o n ik a d a b iti p o tp u n o s ig u r n i, da sm o r a z u m je li n e k u
s ta r u k n jig u te v r s te u o n o m s m is lu i d u h u , k o ji je im a la za *

* T h e M essage o f th e G itd as in te r p r e te d b y Shri A u ro b in d o , ed. b y

A n i l b a r a n R o y , L o n d o n , A lle n a n d U n w in , 1938.

292
s v o j e s u v r e m e n ik e . Č ita v u s v o ju v r ije d n o s t m o ž e z a d r ž a ti
s a m o on o , š to j e o p ć e n ito i što se o sim to g a u is k u s tv u , d o ž iv ­
lja ju i u v iđ a ju iz d iž e iz n a d in te le k t u a ln o g z a h v a ć a n ja .
Z a to , s v e i k a d b i p r e tp o s ta v ili da j e to m o g u ć e , n e sm a ­
tr a m o z a n im lj iv im tr a ž iti u G iti to č n i m e t a fiz ič k i sm isa o , k o ji
j e im a la za lj u d e sv o g a v r e m e n a . U o sta lo m , r a z lik e m e đ u
iz v o r n im k o m e n ta r im a , k o ji su n a p is a n i o G iti, i m e đ u k o ­
m e n ta r im a k o ji s e jo š u v ije k o n jo j p išu , p o k a z u ju da b i to
b ilo n e m o g u ć e , j e r s v a k i od n jih iz r a ž a v a s v o ju n e s u g la s n o s t
sa s v im o s ta lim a i n a la z i u G iti sv o j v la s t it i m e t a fiz ič k i s is te m
i v la s t it i sm je r r e lig io z n e m is li. I n a js a v j e s n ij a i n a jn e z a in te r e -
s ir a n ija is tr a ž iv a n ja , n a js j a j n ij e t e o r ije o p o v ije s n o m r a z v o ju
in d ijs k e filo z o fij e n e m o g u da n a s z a š tite od n e iz b je ž n ih p o­
g r e ša k a .
M o g u ć e je , m e đ u tim , d a u G iti s u sp je h o m tr a ž im o ž iv e
m is li, k o je o n a s a d r ž a v a , b e z o b z ir a n a n a č in k a k o su m e t a f i­
z ič k i p r e d o č e n e . T o z n a č i iz v u ć i o n o što m o ž e p o m o ć i b ilo
n a m a sa m im a , b ilo c ije lo m e s v ij e t u . T o z n a č i tr u d iti se da
d je lo p r e v e d e m o n a n a jp r ir o d n iji i n a jž iv lj i n a č in k o ji je
m o g u ć , da g a p r ila g o d im o d a n a š n je m č o v j e č a n s tv u i z a d o v o ­
ljim o n je g o v e d u h o v n e p o tr e b e . T im e se b e z s u m n je iz la ž e m o
o p a s n o s ti da isto o n a k o k a k o su p r ije n a s č in ili v e ć i od n a s, i
m i u p le te m o m n o g o p o g r e š a k a k o je p r o iz la z e iz n a še lič n o s ti
ili iz id eja m e đ u k o jim a ž iv im o . Ip a k , a k o z a r o n im o u d u h
o v o g a v e lik o g d je la , a p o g o to v u a k o p o k u ša m o ž iv je ti u to m
d u h u , m o ž e m o b iti s ig u r n i, da ć e m o tu n a ć i t o lik o s tv a r n e is t in e
k o lik o sm o sp o so b n i da p r im im o ; da ć e m o tu n a ić i n a d u h o v n i
u tje c a j i is tin s k u p o m o ć , k o ja j e p r e d o d r e đ e n a da p o sta n e n a š
lič n i u d io .
K o n a čn o , zb o g to g a su u d je la i n a p isa n a v e lik a d je la . S v e
o s ta lo j e sa m o a k a d e m s k a d is k u s ija ili te o lo š k a d o g m a . Od
ž iv o tn e v r ije d n o s t i za č o v je k a sa m o su o n a d je la , o n e r e lig ije
i filo z o fij e , k o je s e m o g u s t a ln o o b n a v lja ti, n a n o v o d o ž iv lj a ­
v a ti, č ija tr a jn a is t in s k a b it m o ž e n e p r e k id n o da se p r e o b li­
k u je i r a z v ija u u n u ta r n jo j m is li i u d u h o v n o m is k u s tv u č o v j e ­
č a n s tv a n a p u tu e v o lu c ije . O sta ta k p r e o s ta je k a o p o v ije s n i
sp o m e n ik b e z s t v a r n e sn a g e , b e z ž iv o tn o g p o k r e ta p r e m a b u ­
d u ć n o sti.
F ilo z o fs k a m is a o G ite n ije č is ti m o n iz a m , ia k o o n a u
n e p r o m je n ljiv o m , č is to m i v je č n o m J a v id i o s n o v č ita v e s v e ­
m ir s k e e g z is t e n c ije . O n a n ije n iti n a u k a o m a y i , ia k o g o v o r i

293
o m đ y i tr iju o b lik a p r a k r i t i (p r a m a te r ije ), k o ja se n a la z i sv u d a
u o s tv a r e n o m s v ije tu . O n a n ije n i u b la ž e n i m o n iz a m ( v i š i š t đ -
d v a i t a ) , ia k o s v o d i n a p r in c ip je d n o t e s v o ju v j e č n u p r a k r i t i ,
k o je j e v r h o v n a m a n ife s ta c ija g j i v a (d u ša k a o ž iv o tn i p r in c ip ),
ia k o p o n je n o m s h v a ć a n ju n a j v iš e s ta n j e s v ij e s t i n a la z i p r ije
iz r a z u ž iv o tu u n u ta r b o ž a n s tv a n e g o u r a s u lu . O n a n ije n i
s d m k h y a , ia k o tu m a č i o s t v a r e n i s v ij e t d v o s tr u k im p r in c ip o m
p u r u š e i p r a k r i t i . N ije , k o n a č n o , n i v iš n u is tič k i te iz a m , ia k o
n a m p r ik a z u je K r išn u , k o ji j e p r e m a P u r a n a m a u t j e lo v lj e n j e
V išn u a , k a o n a jv iš e b o ž a n s tv o , a o sim to g a n e r a z lik u je b itn o
n e iz r a z iv i b r a h m a n , s lo b o d a n o d s v ih o d n o sa i g o sp o d a r b ića ,
v la d a r s v e m ir a i p r ija te lj s v ih ž iv ih s tv o r o v a , n iti p r iz n a je
is tin s k u n a d r e đ e n o s t p r v o g a n a d d r u g im . K a o i r a n ija d u h o v ­
n a sin te z a u p a n iša d a , ta k o i o v a n o v ija s in te z a , k o ja j e is to ­
v r e m e n o d u h o v n a i in te le k t u a ln a , p r ir o d n o iz b je g a v a s v a k o
u k o č e n o o d r e đ e n je , k o je b i m o g lo š k o d iti n je n o j p o tp u n o j
u n iv e r z a ln o s ti. S v r h a j e G ite u p r a v o su p r o tn a s v r s i p o le m ič ­
k ih k o m e n ta to r a , k o ji p r iz n a ju s j e d n e s tr a n e u n jo j j e d a n od
tr i v r h o v n a v e d a n tin s k a a u to r ite ta , a s d r u g e s tr a n e n a s to je
d a j e p r e tv o r e u o f e n z iv n o i d e f e n z iv n o o r u ž je p r o tiv o s ta lih
š k o la i s is te m a . G ita n ije o r u ž je d ija le k tič k o g ra ta . O n a p r e d ­
s t a v lj a o tv o r e n a v r a ta , k o ja v o d e u s v e m ir is t in e i d u h o v n o g
is k u s tv a . N je n h o r iz o n t o b u h v a ć a s v e p o k r a jin e to g v r h o v n o g
p o d r u č ja . O n a n a m p o k a z u je z e m ljiš te , a li g a n e d ije li, n iti
iz g r a đ u je b e d e m e n i ž iv ic e , k o ji b i o g r a n ič ili n a š e v id n o p o lje .
U to k u d u g e p o v ije s t i in d ijs k e m is li, G ita n ije b ila je d in a
s in te z a . N a jp r ije j e b ila v e d s k a s in te z a , s in te z a č o v je k o v o g
p s ih o lo š k o g b ić a u n a jš ir im s lo j e v im a i o k v ir im a sp o z n a je ,
m o ći, r a d o sti, ž iv o ta i b o ž a n s k e s la v e . T u n a la z im o k o z m ič k o
p o s to ja n je b o g o v a , k o je p r o tje č e iz a s im b o la m a te r ija ln o g
sv e m ir a , s v e d o v is o k ih ra z in a , k o je se n e o tv a r a ju p r e d f i­
z ič k im o s j e t ilim a i p r e d m a te r ij a ln im m e n ta lite to m . K r u n a te
s in te z e b ilo j e is k u s tv o v e d s k ih r i š i j a . O n o j e b ilo b o ž a n s tv e ­
no, tr a n s c e n d e n tn o i b la ž e n o . U n je m u se s j e d in ju je lju d s k a
d u ša u s v o m e u z r a s tu s v j e č n o m b o ž a n sk o m p u n o ć o m k o z m ič ­
k ih b o g o v a d o p o tp u n o g u s a v r š e n ja . U p a n iš a d e p r e u z im a ju to
k r a jn je is k u s tv o d r e v n ih p r o r o k a k a o is h o d iš te za v iš u i d u ­
b lju s in te z u d u h o v n e sp o z n a je . O n e s r e đ u ju u m o ć n u h a r m o ­
n iju s v e o n o š to s u r i š i v id j e li i is k u s ili u d u g o m i p lo d n o m
r a z d o b lju d u h o v n o g is tr a ž iv a n ja , d o k su in s p ir ir a n i i o s lo b o ­
đ e n i s p o z n a v a li v je č n o s t. G ita p o la z i od te v e d a n tin s k e s in t e z e

294
i u z im a n je n e b itn e id e j e k a o o s n o v u , n a k o jo j p o d iž e d ru g u
h a r m o n iju t r iju v e lik ih s r e d s ta v a , tr iju v e lik ih sila : lju b a v i,
s p o z n a je i d je la , p o m o ć u k o jih s e lj u d s k i d u h m o ž e n e p o sr e d n o
p r ib liž iti v j e č n o s t i i s li t i s e u n ju .

M i lju d i d a n a š n jic e n a la z im o s e n a p r a g u n o v o g r a z d o b lja

u r a z v o ju , k o ji n a s m o r a d o v e s t i do n o v e i š ir e s in te z e . M i n e
tr e b a m o d a b u d e m o o r to d o k s n i v e d a n tin c i, p r ip a d n ic i j e d n e od
tr iju šk o la , n it i v e z a n i o je d n u od t e is t ič k ih r e lig ija p r o šlo s ti,
n iti r a s c je p k a n i u n u ta r ra z n ih n a u k a u G iti. T o b i z n a č ilo
o g r a n ič it i s e i h t j e li iz g r a d iti n a š d u h o v n i ž iv o t iz tu đ e g b ića ,
s p o z n a je i p r ir o d e , c r p s ti iz p r o šlo s ti, m je s to d a g r a d im o s
o n im š to s m o m i sa m i i š to j e u n a m a la te n tn o . M i n e p r ip a ­
d a m o zo ri p r o š lo s ti n e g o p o d n e v u b u d u ć n o sti. N a n a s s e ru ši
m n o š tv o n o v ih e le m e n a ta . P o tr e b n o j e n e sa m o d a a s im ilir a m o
u tj e c a je v e lik ih t e is t ič k ih r e lig ija I n d ije i s v ij e t a i p o n o v n o
p r o n a đ e n i s m is a o o n o g a š t o p r e d s ta v lja b u d iz a m , n e g o ta k o ­
đ e r d a v o d im o r a č u n a o sn a ž n im ia k o o g r a n ič e n im t e k o v i­
n a m a m o d e r n e n a u k e i is tr a ž iv a la č k o g rad a. O sim to g a , d a le k o
z a b o r a v lje n a p r o š lo s t, k o ja n a m s e č in ila m r tv a , v r a ć a se sa d a
u m n o š tv u n a n o v o o s v ij e t lj e n ih ta jn i, k o je su o d a v n o b ile
iz g u b lj e n e za lju d s k u s v ij e s t, a k o je sa d a p o n o v n o iz la z e iz a
z a v je s e . S v e n a m to n a j a v lj u j e n o v u s in te z u , v r lo b o g a tu i
šir o k u . I n te le k t u a ln a j e i d u h o v n a p o tr e b a b u d u ć n o s ti p o n o v n o
o b u h v a tn o u s k la đ iv a n je n a š ih p o stig n u ć a . K a o š to su s in te z e
p r o š lo s ti p o la z ile o d o n ih k o je su ih p r e th o d ile , ta k o i sin te z a
b u d u ć n o s ti, d a b i s te k la č v r s tu o sn o v u , tr e b a d a p o đ e od v e ­
lik ih r e z u lta ta m is li i is k u s tv a o s tv a r e n ih u p r o šlo s ti. M eđ u
tim a G ita z a u z im a m je s to p r v o g a red a.
 7. ΝΥΑΥΑ - StiTR A
STAVOVI KOJI ONEMOGUĆAVAJU DISKUSIJU
(I b 19) P o g r e š n o r a z u m ij e v a n j e i n e r a z u m ij e v a n j e on em o­
g u ć a v a d is k u s iju .
(V b) 1. D is k u s iju o n e m o g u ć a v a : 1) n a p u š ta n je tv r d n je , 2) d o ­
k a z iv a n je j e d n e t v r d n j e d r u g o m , 3) p r o tu r je č n o s t u
tv r d n ji, 4) o d u s t a ja n j e od tv r d n je , 5) d v o s m is le n o s t,
6) n e a d e k v a tn o s t, 7) b e s m is le n o s t, 8) sa d r ž a jn a n e r a ­
z u m ljiv o s t, 9) n e s u v is lo s t , 10) n e d o s ta ta k r e d o s lije d a ,
11) n e d o s ta tn o s t, 12) p r e k o m je m o s t , 13) p o n a v lja n je ,
14) n e s p o s o b n o s t d a se to č n o p o n o v i p r o t iv n ik o v a
tv r d n ja , 15) n e s p o s o b n o s t d a se p r o t iv n ik o v a tv r d n ja
to č n o r a z u m ije , 16) n e d o s ta ta k o d g o v o r a , 17) o d b ija n je
d is k u s ije , 18) p r iz n a v a n je p r o t iv n ik o v e tv r d n je , 19)
p r e v iđ a n je p r o t iv n ik o v e p o g r e š k e , 20) n e o s n o v a n i
p r ig o v o r , 21) n e d o s lje d n o s t, 22) p r iv id n i ra z lo z i.

D ISK U T A N T NE D O KAZU JE TVRD N JU

2. N a p u š ta n je t v r d n j e s a s to ji s e u to m e , d a s e o b ilje ž je
s u p r o tn o g p r im je r a p r iz n a u v la s t it o m p r im je r u .
3. D o k a z iv a n je j e d n e t v r d n j e d r u g o m s a s to ji s e u o v o m e :
p o što j e iz n e s e n a t v r d n ja p o b ije n a , o n a j tk o ju je
iz n io n a s to ji da j e o d r ž i ta k o , d a iz n o s i d r u g u tv r d n ju
n a o s n o v u r a z lič ito g o b ilj e ž ja is t e s t v a r i.1

' P r im je r za ovo p ra v ilo :

R o d ( g e n u s ) j e o n o š t o j e s a d r ž a n o u s v im j e d i n k a m a .
G lin a i p o s u d a j e d n o s u te is to .
D a k le , g lin a j e p r o l a z n a i i n d i v i d u a l n a p o ja v a , z a t o j e r je o s je tn e
p r i r o d e k a o i lo n a c .

296
 4. P r o tu r je č n o s t u t v r d n ji s a s to ji s e u to m e , d a su tv r d ­
n ja i n je n o o b r a z lo ž e n je p r o tu r je č n i.
5. O d u s ta ja n je od tv r d n j e s a s to ji s e u to m e , d a s e n a p u ­
sti z a u z e to s ta n o v iš te , p o š to j e tv r d n ja p o b ije n a .
6. D v o s m is le n o s t s e s a s to ji u to m e , da se n a jp r ije d a d e
o b r a z lo ž e n je b e z k a r a k te r is tič n o g o b ilje ž ja , a p o što g a
p r o tiv n ik o d b ije , iz n o si se n a n o v o s tim o b ilje ž je m .

DOKAZI N ISU U V JE R L JIV I

7. N e a d e k v a tn o j e o b r a z lo ž e n je o n o, k o je sa d r ž a jn o n ije
u v e z i s tv r d n jo m k o ja s e o sp o r a v a .
8. B e s m is le n o s t s e s a s to ji n a pr. u n a b r a ja n ju a b e c e d e .
9. S a d r ž a jn o j e n e r a z u m lj iv o o n o , š to se m o ž e i tr i p u ta
p o n o v iti, a d a ip a k n i s lu š a o c i n i p r o tiv n ik n e r a ­
z u m iju .
10. N e s u v is li j e g o v o r b e z u n u ta r n je v e z e , u k o je m n e m a
s lije d a iz m e đ u r a n ijih i k a s n ijih d ije lo v a .

POGREŠKE P R O TIV PET P R A V IL A O D IJE L O V IM A

11. N e d o s ta ta k r e d o s lije d a n a s ta je , k a d se iz m ije n e m je s ta

č la n o v a u n e k o m n iz u .
12. N e d o s ta tn o s t j e p o m a n ja k a n je b a r e m je d n o g d ije la .
13. P r e k o m je r n o s t n a s ta je , k a d se iz n o si s u v iš n i d o k a z
ili o b r a z lo ž e n je .
14. P o n a v lja n je j e o p e t o v a n j e n e k e r ije č i ili n e k o g sa d r ­
ža ja , o sim u s lu č a ju p o n a v lja n ja u V e d a m a (g d je to
im a o s o b iti sm isa o ).
15. P o n a v lja n je n a s ta j e ta k o đ e r , k a d s e iz r a z ito k a ž e
n e što , š to j e s a m o p o se b i r a z u m ljiv o .

D ISK U T A N T N IJE SPOSOBAN ZA D IS K U S IJU

16. D is k u ta n t n ije s p o s o b a n da p o n o v i p r o tiv n ik o v u tv r d ­

n ju o n d a , k a d ju j e tr i p u ta ču o , a s lu š a o c i su r a z u ­
m je li p r o t iv n ik o v e r ije č i, k o je on n e m o ž e da p o n o v i.
17. D is k u t a n t n ije s p o so b a n da p r o tiv n ik o v u tv r d n ju
r a z u m ije o n d a , k a d ju j e tri p u ta ču o , a s lu š a o c i su
r a z u m je li p r o t iv n ik o v e r ije č i, k o je o n n e r a z u m ije .

297
 18. D o n e d o s ta tk a o d g o v o r a d o la z i, k a d d is k u ta n t n e zn a ,
š to d a o d g o v o r i.
19. D o o d b ija n ja d is k u s ij e d o la z i, k a d d is k u t a n t p r e k in e
d is k u s iju u z o b r a z lo ž e n je , d a im a d r u g o g p o sla .

P R O T IV N IK O V JE POSTUPAK N E ISP R A V A N

20. D o p r iz n a v a n ja p r o t iv n ik o v e p r e t p o s ta v k e d o la z i o n ­
da, k a d n e t k o p r iz n a p o g r e š k u u v la s t it o j tv r d n j i n a
taj n a č in , š t o j e z a v e d e n p o g r e š k o m u p r o tiv n ik o v o j
tv r d n ji.
21. P r e v iđ a n j e p r o t iv n ik o v e p o g r e š k e s a s t o j i se u to m e ,
d a d is k u t a n t p r o p u s ti p o s ta v iti o p r a v d a n p r ig o v o r
p r o tiv n ik u .
22. N e o s n o v a n j e p r ig o v o r o n a j, k o ji s m a tr a p o g r e š n im
o n o , š to to n ije .
23. N e d o s lj e d n o s t s e s a s t o j i u to m e , d a s e n a jp r ije p r iz n a
n e k i p r in c ip , a k a s n ij e g a s e u g o v o r u n e p r id r ž a v a m o .
24. P r iv id n i r a z lo z i m o g u b iti (p r e m a d e f in ic ij i I b 4):
p o g r e š n o u s m je r e n i, p r o tu r je č n i, sp o r n i, n e d o v o ljn o
d o k a z a n i ili z a s ta r je li.

S E S T O B IL JE Ž JA JA L O V E D IS K U S IJ E
(V a 39— 43)

1. P r ig o v o r s a d r ž a v a is tu p o g r e š k u k a o i t v r d n j a .
2. K ao što p r i g o v o r sad ržava p ogrešk u ,
3. is to ta k o sa d r ž i p o g r e š k u i p r o t u p r i g o v o r .
4. D o k a z o m d a u p r o tu p r ig o v o r u t a k o đ e r p o s to ji p o g r e š k a i
5. p r i z n a n j e m d a j e p r ig o v o r p o g r e š a n ,
6. d o la z i s e d o p r i z n a n j a p r o t i v n i k o v a s t a v a .

Ista j e p o g r e š k a p o d 3 k a o i p o d 1, j e r j e ta p o g r e š k a ,
k o ju j e p r o tiv n ič k a te z a p r ig o v o r ila , p r iz n a ta u n a v o d u r a z lo g a
i o k o ln o sti, po k o jim a 2 sa d r ž i is tu p o g r e š k u k a o .i 1, p a je
ta k o u z e ta u o b zir i p o g r e š k a , k o ja o b ilj e ž a v a v la s t it u tv r d n ju .

Tekst prema W. Ruben: N ydyasu tra's, Leipzig, 1928.

298
 8. NAGARGJUNA
O NEPOSTOJANJU DUŠE ( A T M A N )
(M A D H Y A M IK A — SO T R A , IX )

N e k i t v r d e d a v id , slu h , o p ip i t. d. p o s to je za to , je r im a
n e š to š to p r e th o d i tim p o ja v a m a . K a k o bi in a č e v id i d ru gi
o s j e t i m o g li n a s ta ti iz n e č e g a što n e p o sto ji? Z a to s e p r e tp o ­
s t a v lj a da to b ić e ( a t m a n ) n u ž n o p o sto ji p r ije t a k v ih p o ja v a .
N o, k a k o b ism o m o g li s p o z n a ti da to b ić e p o sto ji p r ije s p o ­
m e n u tih o sjeta ? K ad bi ta k v o b iće , k o je se n e m o ž e s p o z n a li
po o d r e đ e n im o b ilje ž jim a , m o g lo p o s to ja ti b e z o s je tn o s ti, da li
b i m o g lo p o s to ja ti i p r ije n e g o š to j e sp o z n a to ? — K a k o bi
o v o m o g lo p o s to ja ti b e z o n o g a , a o n o b ez o v o g a ?
A k o to b iće , k o je se n a z iv a d u šo m , n ije m o g lo p o s to ja ti
p r ije s v ih n a b r o je n ih p o ja v a , k a o što j e v id i t. d., k a k o bi
m o g lo p o s to ja ti p r ije s v a k e od n jih p o je d in a č n o ?
A k o j e ista d u ša k o ja v id i, s lu š a , d o tič e i t. d., o n d a tr e b a
p r e tp o s ta v iti da o n a p o s to ji p r ije s v a k e od tih p o ja v a . T o, m e ­
đ u tim , n e p o tv r đ u ju n ik a k v e č in je n ic e .
A k o j e n a s u p r o t to m e o n a j tk o č u je d r u g a o so b a n e g o on aj
tk o v id i, o n d a i o n a j tk o d o tič e s tv a r i m o r a b iti p o se b n a o so b a .
B u d u ć i da p o s to ji is t o v r e m e n o s t slu h a , v id a i o s ta lih o sje ta ,
to b i v o d ilo do z a k lju č k a o m n o š tv u d u ša .
O sim to g a d u ša n e p o s to ji u e le m e n tu od k o je g z a v is i v id ,
s lu h , o p ip i o s ta li o sje ti. A k o ti o s je ti n e m a ju d u š e k o ja p o sto ji
p r ije n jih , o n d a za n jih n e m a n i p o s to ja n ja u to m s v o js tv u .
J er , k a k o b i m o g lo p o s to ja ti o n o b ez o v o g a , a o v o b e z o n o g a ?
— S u b je k t i o b je k t s e u z a ja m n o u v je tu ju . D u ša , k a k v a b ila ,

299
n e m a u o p ć e n ik a k v e n e z a v is n e n i in d iv id u a ln e r e a ln o s ti. Z a to
h ip o te z a o p o sto ja n ju v la s t it e d u še , k o ja p r e th o d i v id u i d r u ­
g im o s je tim a , ili k o ja j e is t o v r e m e n a s tim p o ja v a m a , ili ih
s lije d i, tr e b a o d b a c iti k a o j a lo v u , j e r v la s t it a d u ša u o p ć e n e
p o sto ji.

Prema Daisetz Teitaro Suzuki: O u t l i n e s o f

M a h d y d n a B u d d h i s m , London, Luzac, 1907.
 9. Sa n k a r a
ZAKLJUČNO POGLAVLJE DJELA »TISUĆU POUKA
(U P A D E S A S A H A S R I)

. . . N e z n a n je j e u z r o k n e d o s ta ta k a (a fe k a ta ), a o v i su o p e t
u zro k d je la tn o s t i p u te m g o v o r a , u n u tr a š n je g o s j e t ila 2 i tije la .
T o m s e d je la tn o š ć u s a k u p lja k a r m a n , k o ji se o č itu je n a p o ž e ­
lja n , n e p o ž e lja n ili p o ž e lja n i n e p o ž e lja n n a č in . O vaj z a k lju č n i
p r e g le d tr e b a d a p o k a ž e , k a k o ć e m o se to g a o slo b o d iti.
P r e d m e tn a p o d r u č ja — z v u k , o p ip ljiv o s t, v id lj iv i lik ( r u p a ) ,
o k u s i m ir is — z a h v a ć a ju se s lu h o m i d r u g im o s je tilim a , pa
p rem a to m e n e m a ju v la s t it u s p o z n a jn u s p o s o b n o s t ( v i g j n a n a ) ,
k o ja b i s e m o g la u s m j e r it i b ilo n a n jih sa m e b ilo n a d r u g e
stv a r i. O n a su p o p u t d r v e n e g r e d e i t. d. p r o iz v o d p r e o b r a ž a ja ,
a sp o z n a je m o ih p r e k c o s j e t ila s lu h a i o s ta lih . O n o č im e ih
s p o z n a je m o , k a o s u b je k t s p o z n a je n e sp a d a s n jim a u istu
v r s tu . Z v u k i o s ta la o s je tn a p o d r u č ja u z a ja m n o su p o v e z a n a ,
pa z a to p o s je d u ju m n o g o s tr u k e p o ja v n e o b lik e — n a sta ju ,
r a z v ija ju se, m ije n j a j u se , n e s ta ju i p r o p a d a ju , p o v e z u ju se i
r a z d v a ja ju , p o ja v lj u ju s e i iš č e z a v a ju , p o d n o se i iz a z iv a ju
p r o m je n e , o d n o se s e k a o p o lje i s je m e i t. d. T a k o z a je d n ič k o m *

1 S a n s k rits k i je te k s t o b j a v i o H a r i R a g h u n a t h B h a g a v a t u IV . k n j.
W orks of Shankaracharya (» M in o r W o rk s « ), P o o n a 1925. P r i j e v o d i : S w S m i
J a g a d a n a n d a , » U p a d e s h a s f ih a s r i — A T h o u s a n d T e a c h in g s o f S r i S a n k a -
rS c h & ry a « , M a d r a s 1943. — P . H a c k e r , » U p a d e s h a s d h a s r i v o n M e is te r S h a n -
k a ra « , B o n n , 1949.
* » U n u t r a š n j e o s je tilo « o d g o v a r a r a z u m u i m o ć i r a s u đ i v a n j a u d u h u
K a n to v e f il o z o f ije . U r a z n im in d i j s k i m š k o la m a , n a s u b j e k t i v n o j s t r a n i
s p o z n a jn o g p r o c e s a n a la z e s e r a z n i i s lo ž e n i o b lic i s v ije s ti. N a jo p ć e n i t i j i
o b lik k a t e g o r i j a l n e s v i j e s t i v e z a n e z a o s j e t n o s t j e m a n a s . — K a s n i j e u
o v o m t e k s t u S a n k a r a s p o m in je » d v o s tr u k o u n u t a r n j e o s je tilo « . P r i to m e se
m is li n a m a n a s i b u d d h i . O v im p o s l j e d n j i m t e r m i n o m o z n a č a v a s e o b ič n o
v iš i s t e p e n u m n o g r a s u đ i v a n j a .

301
d je la tn o š ć u p r o iz v o d e r a z lič ite u č in k e , k a o š to su u g o d a , n e ­
u g o d a i t. d. O no š to ih sp o z n a je m o r a , m e đ u tim , b iti b itn o
r a z lič ito od s v ih tih p o ja v n ih o b lik a , «zvu k a i t. d., z a to j e r j e
s u b je k t n jih o v e sp o zn a je .
A k o on aj tk o ta k o s p o z n a je z b o g to g o p a ž a n ja p a ti, o n d a
n e k a u sv o m r a z m a tr a n ju p r e d o č i s lije d e ć e :
Z v u k n e m o že p o stić i, d a m o je ja p o s ta n e p r e d m e to m n j e ­
g o v o g d o tic a ja . T o se o d n o si n a z v u k u o p ć e k a o šu m , a i n a
n je g o v e p o je d in a č n e p o ja v n e o b lik e , p o č e v š i od p r v o g to n a m u ­
z ič k e lj e s tv ic e , o d n o si se n a u g o d n e h v a lo s p j e v e , n a n e u g o d n e
izra ze, laži, o d v r a tn o sti, u v r e d e i si., b u d u ć i da j e m o je ja po
sv o jo j p rir o d i s u b je k t z r e n ja , a n e p r e d m e t d o tic a ja , p r o m je n e ,
k r e ta n ja , k o n a č n o sti ili str a h a . O n o j e n e iz m je r n o is ta n č a n o i
n e p r e d m e t n o . . . Z a to z v u k n e m o ž e m o m e ja p r o u z r o č iti n i
g u b ita k n i d o b ita k . . . S a m o o n o m e tk o n ije d o s e g a o sp o z n a ju
r a z lu č iv a n ja i tk o se o d n o s i p r e m a z v u k u k a o d a j e d io n je ­
g o v o g ja , sa m o to m e m o ž e u g o d a n z v u k d o n ije ti k o r is t, a n e ­
u g o d a n š te tu , j e r taj n e r a z lik u je ja od n e -ja . M e n i, k o ji zn a m
r a z lik o v a ti, n e m o ž e s v e to o š t e t it i n i d la k u n a g la v i.
(S lič n o r a z m a tr a n je p o n a v lja se za o s ta la o s je tn a p o d r u č ja .)
Ista ta o s je tn a p o d r u č ja , k o ja k a o z v u k i t. d. p r e d s ta v lja ju
v a n js k i s v ij e t , s a č in ja v a ju i n a š e t ije lo , p o s ta ju ć i n je g o v im
lik o m , p o ja v lju ju se u o b lik u o s j e t ila k o ja z a h v a ć a ju taj
s v ij e t k a o z v u k i t. d., a ta k o đ e r i k a o d v o s tr u k o u n u ta r n je
o s je tilo i n je g o v i p r e d m e ti, zb o g m e đ u s o b n e p o v e z a n o s ti i
s t a ln e z a je d n ič k e d je la tn o s ti.
Z a to za m e n e k a o z n a lc a n ije n itk o n e p r ija te lj n i p r ija te lj
n i ra v n o d u ša n . A k o p r e m a to m e n e t k o u s v o m lu d ilu k r iv e
s p o z n a je h o ć e d a u č in i n e š to za ili p r o tiv m e n e , o n d a to č in i
u z a lu d , je r ja n isa m p r e d m e t n je g o v a d je la . A k o o n i k o ji su
m i s k lo n i ili n e s k lo n i, a im a ju n a u m u sa m o p o ja v n o s t tije la
i o s je tila , h o ć e da m i u č in e n e š to u g o d n o ili n e u g o d n o , o n d a
će o n o što iz to g d je la p r o iz a đ e , b ilo k o r is n o ili š te tn o , p r ip a ­
d a ti sa m o n jim a , a n e i m e n i, j e r za m e n e n e m a n i s ta r e n ja ,
n i sm rti, n i stra h a , p r e m a r ije č i p r e d a je : »A t m a n n e s a g o r ije v a
n i d je lo , n i n e d je lo .« ( B r i h a d d r a n y a k a U p a n i š a d IV , 4, 2 2 ) . . .
K r a jn ji j e r a z lo g to m e , d a n e p o s to ji t a k v a stv a r , k o ja b i b ila
n e -ja ( a n - đ t m a n ) . B u d u ć i da n e p o s to ji d v o js tv o , tr e b a p a ž ljiv o
p r o u č a v a ti o n e iz r e k e u u p a n iša d a m a , u k o jim a se g o v o r i o
n e d v o js t v u ( a d v a i t a ) to g a ja ( d t m a n ) .

302
 SPO Z N A JA SEBE

(ATMABODHA)

1. S v r h a j c o v e S p o z n a j e o s e b i , 1 d a p o s lu ž i o n im a k o ji su
d u h o v n im n a p o r im a *12 s k r š ili zlo , p o s tig li sm ir e n je , o d v r a tili
se od s t r a s ti i te ž e za o s lo b o đ e n je m .

2. S p o z n a ji, a n e d r u g im s r e d s tv im a o s tv a r e n j a ,3 o č ito j e s v o j ­
s t v e n o o s lo b o d ila č k o o s tv a r e n je . K a o š t o b e z v a t r e n e m a
k u h a n ja , ta k o se n i o s lo b o đ e n je n e p o s tiž e b e z z n a n ja .

3. D j e lo n e m o ž e s u z b iti n e z n a n je , j e r m u n ije o p r e č n o . S a m o
z n a n je u n iš ta v a n e z n a n je , k a o k a d s v j e t lo s t r a s p r ši g u s tu
ta m u .

4. S a m o zb o g n e z n a n ja č in i s e da j e a t m a n o g r a n ič e n . C im
o n o iš č e z n e , o n s in e k a o su n c e k a d g a m im o iđ e o b la k .

5. P r o č is t iv š i s p o z n a jn im p r o ž im a n je m n e z n a n je m o k a lja n i
d u h ,4 i sa m o z n a n je iš č e z a v a k a o p r a h k a t a k e , p o što j e
r a z b istr io v o d u .

6. P o ja v n o z b iv a n je is p u n je n o str a šć u i o d v r a tn o š ć u u o d r e ­
đ e n o s e v r ij e m e p r ič in ja z b iljo m k a o i sa n , a n a k o n p r o -
b u đ e n ja p o s ta je o b m a n o m .

* U n a s lo v u d j e l a p r e v o d im o a t m a n z a m je n ic o m » seb e« . O filo z o f s k o m
z n a č e n j u o v o g a t e r m i n a v id i p o g la v lje o u p a n i š a d a m a u p o v ije s n o m d ije lu ,
o s o b ito o d lo m a k 4 a . U n a s t a v k u t e r m i n d tm a n n e ć e m o p r e v o d i t i . — V r i­
je d n o j e d a s e o v d je o d m a h o s v r n e m o n a r i j e č i iz v e d e n e iz k o r i j e n a
b u d h - , k o j e k a o f il o z o f s k i t e r m i n i d o la z e u o v o m d j e l u . K o r i j e n b u d h - Je
i d e n t i č a n s n a š im g la g o lo m » b u d iti« . B u d d h a z n a č i » b u d a n « u d o s lo v n o m
s m is lu , a i u s m is l u s p o z n a j n e o s v i j e š t e n o s t i ili m u d r o s t i . B u d d h i Je s p o ­
s o b n o s t t a k v e b u d n o s t i ili »um « u n a j v i š e m s m is lu , z a r a z l i k u o d p o jm a
m a n a s , k o j i o d g o v a r a n a š e m » ra z u m y « ( e tim . s r o d n o s t s e n g le s k im m in d ) .
B o d h a j e n o e m a ts k i s a d r ž a j s p o z n a j n e s p o s o b n o s ti, d a k l e » s p o z n a ja « , k a k o
j e o v d je p r e v o d im o , ili » z n a n je « . K o n a č n o , iz r a z b o d h i (u s t r o f i 28) p r e v o ­
d im o k a o » s v ije st« u s p e c if i č n o m s m is lu s a m o s p o z n a j e đ tm a n a , z a r a z l i k u
o d n iz a d r u g i h iz r a z a k o j i o z n a č u j u s v i j e s t u r a z n im o b lic im a . N a jš ir i
p o ja m s v i j e s t i u v e d d n t i n s k o j t e r m i n o l o g i j i iz r a ž a v a k o r i j e n ć lt- , k a o
s r e d n j i č l a n t r o j s t v a n a jv iš e g d o b r a — s a t , ć i t , d n a n d a — » b ita k , s v ije s t,
d o b r o b it« u n a š e m p r i j e v o d u .
1 T a p a s , d o s lo v n o » žar« a s k e ts k o g n a p o r a .
’ S & d h a n d . O f ilo z o f s k o m s m is l u o v o g t e r m i n a v id i p o v ije s n i d io
(u v o d 5. i d .).
4 G j i v a z n a č i » ž iv o tn i« d u h ili p r in c ip , p a s e r e d o v n o p r e v o d i k a o
» d u ša« . B u d u ć i d a r i j e č z n a č i i » živ o b ić e « u o p ć e , p r e v o d i j e S w d m i N ik h i-
la n a n d a u s t r o f i 25. s a » č o v je k « .

303
 7. S v ij e t s e p r ič in ja z a z b iljn im is to o n a k o k a o š to s e š k o ljk a
p r ič in ja sr eb ro m , d o k s e n e s p o z n a b r a h m a n , n e p o d v o jiv a
o s n o v a sv e g a .

8. B ita k i s v ij e s t su p o v e z a n i u atm **anu, u č v r š ć e n i u V iš n u .5

S v i m n o g o s tr u k i lik o v i o d r e đ e n i in d iv id u a ln o š ć u su k a o
la ž n i n a k it, a V iš n u j e k a o z la to .

9. V išn u , s v e o b u h v a ta n k a o i p r o sto r , p r ič in ja s e r a z n o lik u

s lije d u privid n osti,® p r e m a č ije m r a s c je p u se o d n o si k a o
d je lite lj, a č ijo m p r o p a šć u p o s ta j e c j e lo v it .

10. S n a g o m ra z n ih p r iv id n o s ti n a m e ć u s e a t m a n u r a z lik e po
ro đ en ju , k a s ti i p o lo ž a ju ,7 k a o o k u s ili b o ja v o d i.

11. S a s ta v lje n o od p e t v e lik ih e le m e n a ta , v e z a n o d je lim a , s r e d ­

s tv o d o ž iv lja ja r a d o sti i b o la n a z iv a m o tije lo m .

12. P e t ž iv o tn ih d a h o v a ,8 ra z u m , u m i d e s e t o s j e t ila s a č in ja v a ju
is ta n č a n i o r g a n iz a m , k o ji n a d ila z i p e t g r u b n ih e le m e n a ta ,
k a o s r e d s tv o d u š e v n o g d o ž iv lja ja .

* I m e b o g a V iš n u iz v o d e v e d f in tin s k l f ilo z o f i r e d o v n o iz g la g o la u iš -,
p a g a p r e v o d e 1 tu m a č e k a o » d u h k o j i s v e p r o ž tm lje « .
* U p d d h i , s r e d i š n j i p o ja m v e d & n tin s k o g id e a liz m a , p r e v o d im o o v d je u
v e ć i n i s l u č a j e v a k a o » p riv id n o s t« . O s n o v n a Je m e t a f iz ič k a p r e t p o s t a v k a
o v e n a u k e , d a Je p o j a v n o s t ( f e n o m e n a ln t s v ije t) i d e n t i č n a s p r iv i d n o š ć u ,
v a r k o m ili o b m a n o m . P r i v i d n o - p o j a v n i s v i j e t J e » n a -r.ie tn u t« ili jo š d o -
s lo v n ije » n a b a č e n « ( a d h y d s a ) n a a p s o l u t n i i d e n t i t e t d u h a p o p u t f a t a m o r ­
g a n e , k a k o s e k a s n i j e i z r ič ito k a ž e ( s tr o f a 63.). T a m o g d j e j e to » n a m e ta ­
n je « r e z u l t a t d is k u r z iv n o g m i š l j e n j a ( k a o k o d B e r g s o n a ) p r e v o d im o r i j e č
a d h y d s a s a » p r id ije v a ti« ( s tr o f a 20.), a u p d đ h i k a o p r i r o đ e n o s v o js tv o r a ­
z u m a ( m d n a s a - u p d d h i) p r e v o d im o k a o » p r e tp o s ta v k a « ( s tr o f a 21.). K a d je
r i j e č o o b j e k t i v n o j p r i r o d i , o n d a g o v o r im o o u p d d h i k a o » p r iv id n o m s v o j ­
s tv u « ( s tr o f a 53.)
’ P o d » p o lo ž a je m « ( d S r a m a ) m is le s e č e t i r i ž iv o tn a s t a d i j a p r e d v i đ e n a
za b ra h m a n s k u k a s tu , k o ja o d re đ u ju u je d n o i n a p re d a k u d u h o v n o m
r a z v o j u : r a z d o b l j e p r o u č a v a n j a V e d a u m la d o s ti, r a z d o b l j e o c a o b i t e l j i (u
k o je m t r e b a u z g o jiti b a r e m je d n o g č o v j e k a , j e d n u ž i v o t i n j u i j e d n u b iljk u ) ,
r a z d o b l j e p o v la č e n ja u m e d i t a t i v n i ž iv o t i b a v l j e n j e n a u k o m , t e k o n a č n o
r a z d o b l j e p o t p u n e a s k e t s k e o d v r a ć e n o s t i o d s v ije ta .
* P r d n o Je ž iv o tn a s n a g a s a d r ž a n a u d a h u , č i j i j e d a n d io u d iš e m o i
iz d iš e m o k r o z n o s , d r u g i d io d j e l u j e n a p lin o v e u p r o b a v n o m o r g a n iz m u ,
t r e ć i d io o d r ž a v a b io lo š k i to n u s u c ije lo m o r g a n iz m u , č e t v r t i d io je
» u z la z n a ž iv o tn a s n a g a « ( k o ja m e đ u o s ta l im Iz a z iv a p o v r a ć a n j e ) a p e ti
o d r ž a v a iz m je n u t v a r i u t i j e l u .

304
13. N e z n a n je b e z is k o n a i isk a z a n a z iv a s e u v je to m p r iv id n o s ti.
P o m n o tr e b a b d je ti n a d s p o z n a jo m d a j e d t m a n r a z lič it od
tr i o s n o v e p r iv id n o sti."

14. Z b o g p o v e z a n o s ti sa p e t lj u š tu r a 10 č is ti d t m a n iz g le d a is to ­
r o d a n s n jim a , k a o što k r is ta l p o p r im a b o ju p o d lo g e od
p la v o g su k n a .

15. U n u ta r n ji, č is ti d t m a n p o v e z a n lju š tu r a m a tr e b a r a z lu č iti

k a o r iž in o z r n o iz p lje v e .

16. Ia k o d t m a n s v u d a d o se ž e , o n ip a k s v e n e p r o s ije v a , n e g o
z a s ja sa m o u u m u k a o z r c a ln a s lik a u k r is ta ln im b is t r i­
n a m a .11

17. T r e b a s h v a t it i d a j e d t m a n r a z lič it o d p o ja v n e p r ir o d e
t ije la , r a z u m a i u m a k a o s v je d o k to g z b iv a n ja , u sp o r e d iv
s v la d a r e m .

18. O n im a k o ji n e m a ju m o ć r a s u đ iv a n ja 12 č in i s e da j e d t m a n
z a p o s le n , k a d su z a p o s le n a o s j e tila , k a o k a d z b o g p o k r e ta
o b la k a iz g le d a da s e k r e ć e M je sec .

19. P o u k lju č e n ju s v ij e s t i u d t m a n tije lo , o s j e tila , ra z u m i k o n ­

t e m p la t iv n i u m v r š e s v a tk o s v o ju v r s tu d je la tn o s t i k a o
lju d i u S u n č e v u s v ije tu . •·

• T r i o s n o v n a o b i l j e ž j a m e ta f iz ič k o g n e z n a n j a ( a v i d y d ) i p r iv i d n o s ti
u o p ć e ( u p đ đ h i) je s u p r e m a to m e : n e iz r a z iv o s t (ili k o n a č n a im p lic itn o s t
s v a k o g z n a n j a ) , n e z a h v a t l j i v o s t o n tič k o g is k o n a , u z r o č n a p o v e z a n o s t p o ­
ja v n o g z b iv a n ja .
·· » L ju š tu r e « (k o š a ), o k o jim a s m o g o v o r ili u g j a in s k o j t e o r i j i k a r m a n a ,
j e s u : m a t e r i j a l n e č e s tic e ( a n n a ) , d a h o v i ( p r & n a ) , r a z u m ( m a n a s ) k a o o s j e t n i
o r g a n , r a c i o n a l n a s p o z n a ja (u n e o m a ts k o m s m is lu — v ig jn đ n a ) i k o n a č n o
d o b r o b i t ( d n a n d a ) k a o v r h o v n o č u v s tv e n o s t a n j e , k o je t a k o đ e r t r e b a r e d u ­
c i r a t i u m e d ita c i o n o m p r o c e s u .
" U s p o r e d i u p o g l a v l j u o B h a g a v a d —G iti (1 c) n a u k u s d m k h y a o p a ­
s iv n o m p r o m a t r a č u , s v j e d o k u (s d k š in ). T a s e n a u k a o v d je p r i m j e n j u j e u
o k v i r u m e t a f i z i k e s v j e t l o s t i , k o j a j e s v o j s a v r š e n i iz r a z d o b ila n e š to k a ­
s n i j e u I s la m s k o j » o r ij e n ta ln o j« ili » ilu m in is tič k o j« f il o z o f iji ( iš rđ q ) n a k o n
A v ic e n n e . (V id i o s o b ito p o g la v lje o S u h r a w a r d i j u u d r u g o j k n jiz i. U sp . i
s t r o f u 61.)
” M oć ra s u đ iv a n ja (vlveka ) Je u v e d d n tin s k o j f il o z o f iji s p o s o b n o s t
a p s o l u t n e s p o z n a je n a osnovu » is k lju č e n ja « o b m a n e i p r iv i d n o s ti.

20 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I.
305
20. T k o n e m a m o ć r a s u đ iv a n ja , taj đtmanu, k o ji j e b ita k i
s v ij e s t, p r id ije v a o b ilje ž ja i d je la tn o s t i t ije la i o s je tila ,
k a o k a d se n eb u p r ir ič e p la v e t n ilo i s lič n e o so b in e .

21. Iz n e z n a n ja se p r ip is u ju đtm anu r a z u m sk e p r e tp o s ta v k e

d je la tn o s ti i d r u g ih p o b u d a ka^ d a s e k r e t a n je v o d e p r i­
p is u je M je sec u k o ji s e u n jo j o g le d a .13

22. S tr a st, že lja , ra d o st, b o l i o s t a li o s je ć a ji z b iv a ju se u z b ilj ­

n o sti u m a. U d u b o k u sn u ih n e m a , j e r p r e s ta je u m o v a n je .
Z a to su to s v o j s t v a u m a , a n e đtmana.

23. B iću j e atm ana s v o j s t v e n b ita k , s v ij e s t, d o b r o b it, tr a jn o s t

i n e o k a lja n o s t, k a o sja j su n c u , s v j e ž in a v o d i i to p lin a v a tr i.

24. P o d je la đtm ana n a b ita k i s v ij e s t k a o i d v o js t v o m o d a ln o s ti

u m a z a v is n o je od n e d o s ta tn o s ti r a s u đ iv a n ja , iz k o je p r o ­
iz la z i u v je r e n je : »Ja sp o z n a je m « .

25. Za đtman n ik a d n e m a p r o m je n e n iti za u m s p o z n a je .14 D u h ,

s p o z n a v š i s v e n a tr u h e , p a d a u z a b lu d u da o n sp o z n a je i
g le d a .

26. T k o sm a tr a da j e d u h đtman, to g a o b u z im a str a h , k a o k a d

u ž e sm a tr a zm ijo m . K a d sh v a ti: »Ja n isa m d u h , n e g o tr a n s -
c e n d e n tn i đtman«, o n d a p o s ta n e n e u s tr a š iv .

27. J e d in o đtman o b a sja v a s v e od u m a do o s je tn o s ti, k a o s v j e ­

tiljk a u n u tr a š n jo s t p o su d e , a li te s tv a r i n e o b a sja v a ju
đtman.
28. Atm an n e tr e b a d r u g u s v ij e s t da b i se o č ito v a o k a o s v ije s t,
j e r j e sa m s v ij e s t, k a o što s v j e t ilj k a n e tr e b a d r u g u s v j e ­
tiljk u , d a o b a sja sa m u se b e .

29. O d b ija ju ć i s v e p r e tp o s ta v k e p r iv id n o s ti u s m is lu v e d s k e
iz re k e : » N e to, n e to«, tr e b a u v id j e t i je d in s tv o s v o j s t v e -

13 J e d a n o d g la v n ih s r e d n j o v j e k o v n i h p r ik a z a s A m k h y a f il o z o f ije n o s i
n a s lo v » M je s e č in a s A m k h y a is tin e « ( S A m k h y a - t a t t v a - k a u m u d i ) , p r e m a o v o j
d rev n o j u s p o r e d b i.
'* U m ( b u d d h i ) k a o s r e d s tv o s p o z n a je s p a d a o n t i č k i u p o j a v n u p r i r o d u
( p r a k r i t i ) , p a j e u to m s m is lu m a t e r i j a l a n i i n s t r u m e n t a l a n . O » m a te r i-
ja ln o s ti« o s j e t n i h o r g a n a v id i c i t a t iz R o s e n b e r g a u p o g la v lju o B u d d h in o j
n a u c i (3). » D uh« j e u o v o j s t r o f i g j i v a .

306
 n o s ti d u h a s t r a n s c e n d e n tn im A tm a n o m prem a v e lik im
r ije č im a .15

30. T j e le s n o s t j e p o ja v a n a s ta la iz n e z n a n ja , p r o la z n a k a o
p je n a . Z a r a z lik u od to g a tr e b a u v id je ti: » J a sa m n e o k a lja n i
b r a h m a n . · 1*

31. Z a to j e r se r a z lik u je m od tije la , za m e n e n e p o s to ji r o đ e ­

n je , sta r o s t, o r o iiu lo s t i sm r t. Z a to je r n e m a m o s je tila ,
n is a m s p o je n s o s je tn im p o d r u č jim a .

32. Z a to j e r s e r a z lik u je m od d u š e v n o s t i,17 za m e n e n e p o s to ji

b o l, s tr a s t, o d v r a tn o s t n i str a h . » Č ist o d d a h a i o d d u h a « ,
p r e m a n a u c i u p a n iša d e .

33. »Iz t o g a ’- s e ra đ a d a h i d u h k a o i sv a o s je tila , zr a k , s v j e t ­

lo s t, v o d a i z e m lja , k o ja j e s v e m u p o tp o ra .«

34. B e z s m je r n ic a ,1· b e z d je la tn o s ti, tr a ja n , n e r a S č la n je n , n e o -

č ito v a n , n e p r o m je n ljiv , b e z o b lič a n , tr a jn o slo b o d a n — ja
sa m n e o k a lja n . *1234

«» o v d je se m isli na Četiri v elik a 111 glavn a aforizm a lz upanlSada, na

kojim a se te m e lji ad vaita-ved đ n ta;
1) »To si ti« (tat tuam a s i ) — C h & n d o g y a - u p a n iS a d , S & m a v e d a .
2) »Ovaj A tm a n Je b r a h m a n · — M dnddkya-upantSad, A t h i . r v a - v e d a .
3) »S vijest Je brahm an« — A itareya-upanlJad, Rtp-ueda.
4) »Ja sam b r a h m a n · — B r ih a d & r a n p a k a - u p a n i š a d , Y a g j u r - v e d a .
Izvadak sm o o v ih sta v ova p ok u šali d ati u p ovijesn om d ijelu ove k n ji­
ge, p o g la v lje o upanišadam a (4 c). — P olazeći od gorn jeg sk olastlćk og redo­
slijed a , m o g li bism o p o k u šati da o v e »Četiri v e lik e Izreke« Veda Interpre­
tiram o kao »Četiri vid a lo g ičk o g stava o osnovu«:
1) sta v o b itk u bića 111 n jegovoj »takvost!«, ( t a t t v a ) .
2) sta v o b iv a n ju u sm islu sv o đ en ja tak vosti na tran scen d en tn l osnov,
3) sta v o u zročn ik u su b jek tlv n o -o b jek tlv n o g rascjepa (svijest) 1 s tim
u v ezi o b iv a n ju u d im en zijam a p rlvid n ostl,
4) sta v o sp ozn aji zasn ovan na »m oći rasuđivanja« ( v i v e k a ) .
" P od »neokaljanošću« U1 »nenatrunjenošću« ( n i r m a l a ) razum ijeva se
n ep o sto ja n je d oticaja s m eta fizičk im n ezn an jem ( a v i d y a ) .
” M a n a s u sm islu p slh ićk lh k v a liteta uopće.
" C itat lz M undaka u p an išad e (Π, 1, 3). — »To« (etadj Jc takvost 111 bit
brah m an a.
" G una, tri o sn ovn a m odusa sv ijesti 1 u jed n o n je n e o b jek tiv n e »atm o­
sfere« p rlvid n ostl, op isali sm o u pogl. o u panišadam a (1 b). N ajd oslovm jl
p rijevod b io bi »potka«. P rijevod sa »sm jernica« u sm islu u sm jeren osti
(ln ten clo n a ln o stl) duha, Ctnl nam se u našim JeziCnlm m ogućnostim a na.t-
ad ek v a tn ljlm . Ipak sm o n eg d je p risiljen i da ovaj osn ovn i term in Indijske
filo z o fije p revod im o I rijećju »obUJežje«.

307
35. J a is p u n ja v a m s v e s tv a r i iz v a n a i iz n u tr a k a o p ro sto r, n e p o ­
k o le b iv , u v ije k s v u d a je d n a k i p o tp u n , n e p r ik lju č e n , n e o ­
k a lja n , p o sto ja n .

36. T r a ja n , čist, slo b o d a n , je d a n , n e r a s c je p iv , d o b r o b ita n , n e -

p o d v o jiv , is tin it, b e s k r a ja n u z n a n ju — o n o što je tr a n s -
c e n d e n t n i b r a h m a n , to is to sa m i ja .

37. T a k o n e p r e k in u ta p r o ž e to s t s v ije š ć u : »Ja sa m b r a h m a n «,

k o ji o d s tr a n ju je n e z n a n je i r a s tr e š e n o s t k a o lije k b o le st.

38. S je d e ć i n a sa m o tn o m m je s tu , b e z s tr a s ti, o b u z d a n ih o s j e ­
tila , u n e p o r e m e ć e n o j z a d u b lj e n o s t i tr e b a r a z v ija ti j e d in ­
s t v e n i đ t m a n , k o ji j e b e sk r a ja n .

39. T k o is p r a v n o s h v a ć a , taj m e d ita t iv n im u m o m tr e b a da

c ij e li v id lj iv i s v ij e t r a s tv o r i u đ t m a n u , d a s e je d in s tv o
d t m a n a s ta ln o p r o š ir u je k a o v e d r in a n eb a .

40. T k o p o s tig n e k r a jn ju sv r h u , taj n a p u šta s v a o b ilje ž ja v r s te

i rod a, a p o tp u n a is tin a i d o b r o b it m u p o sta ju s v o j s t v e n e .

41. R a z lik a zn a lc a , z n a n ja i z n a n o g a n e r a z a z n a je s e u tr a n s -
c e n d e n tn o m a t m a n u . Iz is to v r s n o s ti s v ij e s ti i d o b r o b iti to
s e sa m o r a z ja šn ja v a .

42. T a k o z a d u b lje n o š ć u u đ t m a n k a o n e p r e k id n im tr e n je m d r-
v e ta o d rv o p la n e isk ra i sp a li sv o g o r iv o n e z n a n ja .

43. P o p u t z o r e i z n a n je n a jp r ije tr e b a da r a sp r ši ta m u , a ta d a
p o s ta j e v id lj iv đ t m a n k a o i S u n č e v e z r a k e .

44. Ia k o j e đ t m a n s ta ln o u d o se g u , ip a k j e n e d o s e g n u t radi
n e z n a n ja . K a d s k r šim o n e z n a n je , o č itu je se k a o d o s ti­
g n u ć e , p o p u t o g r lic e n a v la s t it o m v r a tu .

45. K a o š to s e u z a b lu d i p a n j p r ič in ja č o v je k o m , ta k o s e i
b r a h m a n p r ič in ja d u h o m . Z a b lu d a p r e s ta je , k ad s c u to m
o lič e n j u p r o z r e t a k v o s t d u h a .

46. Iz d o ž iv lja ja u n u ta r n je p r ir o d e n e p o s r e d n o isk r s la sp o z n a ja

is p r a v lja n e z n a n je o »ja« i » m o je« k a o s m je r z a lu ta lo m e .

308
47. Y o g i, k o ji im a p o tp u n o z n a n je , g le d a o k o m sp o z n a je c ije li
s v ij e t u v la s tito m đtmanu, i s v e j e d in o k a o đtman.

48. A tm an j e t a j - t u s v ij e t . N e p o s to ji n iš ta o sim đtmana. Isto

o n a k o k a o š to su s v e v r s te lo n a c a i p o su d a g lin a , ta k o j e
s v e š to v id im o n a š v la s t it i đtman.

49. Z a ž iv o ta o s lo b o đ e n i,20 k o ji to sp o z n a , n a p u š ta s m je r n ic e
p r ij a š n je p r iv id n o s ti, z a to j e r j e p o p r im io p r ir o d u b itk a ,
s v ij e s t i i d o b r o b iti, k a o š t o b u b a kita p o s ta je b u m b a r .21

30. P r e b r o d iv š i s tr u ju z a b lu d a , u b iv š i z lo d u h e s tr a s ti i o d v r a t ­
n o sti, yogi sja u s ta lje n u s m ir e n ju , z a d o v o lja n u đ tm a n u V

51. O s lo b o d iv š i se z a v is n o s ti od v a n js k e , n e p o s to ja n e sr e ć e ,
z a d o v o lja n u sr e ć i đtmana, s v ij e t li u sv o jo j n u tr in i k a o
s v j e t ilj k a u p o su d i.
#
52. Ia k o o s ta je u p r iv id n o s ti, š u t lj iv i m u d r a c o s t a je n e u p r lja n
n je n im o b ilje ž jim a , p o p u t n e b e s k o g sv o d a , p o p u t s la b o -
u m n ik a k o g a s e n iš ta n e d o im a , p r o la z i k a o v je ta r .

53. R a sp a d o m p r iv id n ih s v o j s t a v a m u d r a c iš č e z a v a b e z o s ta tk a
u b o ž a n s tv u V iš n u k a o v o d a u v o d i, zr a k u n e b e s im a , s v j e ­
t lo s t u s v j e t lo s t i.

54. K a o p o s tig n u ć e od k o je g n e m a v e ć e g p o stig n u ć a , k a o sr e ć u

od k o je n e m a v e ć e sr e ć e , k a o z n a n je od k o je g n e m a v e ć e g
zn a n ja , ta k o tr e b a s h v a titi brahman.

55. K ao u v id od k o je g n e m a d u b lje g u v id a , k a o b ić e za k o je
n e m a p o n o v n o g b iv a n ja , k a o s p o z n a ju iz k o je n e m a d a lje g
s p o z n a v a n ja , ta k o tr e b a s h v a titi brahman. ·*

*· G j i v a n m u k t a , a s k e t s k i id e a l m u d r a c a . D r u g i jo š č e š ć i n a z i v u o b i ­
č a j e n z a in d ijs k o g m u d r a c a je m u n i ( u t i h n u l i m u d r a c ; v . s t r o f u 52.)
*' U s p o r e d b a j e o v d je u z e t a iz I n d ij s k o g p r a z n o v j e r j a . M a li i n s e k t
p r e s t r a š e n d o ž iv lja je m v e lik o g a , b iv a o b u z e t p r e d o d ž b o m n je g o v e v e l i ­
č in e d o t e m j e r e d a g a r a z v i j a i p r e t v a r a u s v o j id e a l.
" Sw & m i N ik h i l a n a n d a r a z j a š n j a v a o v u s t r o f u k a o a l e g o r i j u e p o s a
R ž m & y a n a . H a m a j e s im b o l a t m a n a . O n p r e la z i m o r e u z z a b l u d a d a b i iz
r o p s t v a d e m o n a R ž v a n e o s lo b o d io S it u , k o j a o v d je s im b o liz ir a d o b r o b i t
(ά n a n d a ) .

309
56. K a o o n o što is p u n ja v a v is in u , d u b in u i sr e d in u , k a o n e p o -
d v o jiv i b ita k , s v ij e s t i d o b r o b it, k a o o n o š to j e b e sk r a jn o ,
tr a jn o i je d in s tv e n o , ta k o tr e b a s h v a t it i brahman.

57. K a o o n o š to p o is k lj u č e n ju p o ja v n ih o b lik a o s ta je k a o » n e
to«, a o z n a č a v a s e u v e d š n ta m a * 3 k a o n e d v o js tv o , n e d je ­
ljiv o , d o b r o b itn o , j e d n o — ta k o tr e b a s h v a titi brahman.

58. B r a h m a i o s ta li b o g o v i u ž iv a ju d je lić e n e p o d j e lj iv e c j e lin e

d o b r o b iti p o s u d io n iš tv u u d je lić u te d o b r o b iti.

59. Z b iljn o st j e u c j e lin i s p o je n a s brahmanom, o n p r a ti s v a k o

iz v r š e n je . Z a to brahman se ž e s v u d a k a o m a s lo u m lije k u .

60. N i is ta n č a n n i g ru b , n i k r a ta k n i d u g , b e z n a s ta n k a i m ije ­
n e, b ez o b lik a , o b ilje ž ja i b o je — ta k o tr e b a s h v a t it i brah­
man.

61. K a o s v j e t lo s t · k o j a o b a sja v a su n c a i s a z v je ž đ a , a li n e m o ž e
b iti o b a sja n a n jih o v im s v j e tlo s tim a , k o jo m j e s v e o v o o s v i­
j e t lj e n o — ta k o tr e b a s h v a titi brahman.

62. Brahman p r o ž im lje n u tr in u i v a n jš t in u s v ij e t a i sa m p o ­

s v u d a p r o s ije v a , k a o v a tr a k a d u ž a r i ž e lje z n u k u g lu .

63. Brahman je r a z lič it od o b ilje ž ja s v ije ta . O sim b r a h m a n a

n e p o sto ji n iš ta d ru g o . A k o s e p o ja v i iš ta r a z lič ito od
b ra h m a n a , to j e o b m a n a k a o fa ta m o r g a n a .

64. S to g o d se o p a ža ili č u je , s v e j e to brahman i n iš ta d r u g o .

S p o z n a ju ć i ta k v o s t s h v a ć a m o d a j e to brahman, n e p o d v o -
j iv i b ita k , s v ij e s t i d o b r o b it.

65. O k o z n a n ja p r o z ir e dtman k o ji s v e p r o ž im lje , k o ji j e b ita k

i s v ije s t, d ok o k o n e z n a n ja n e n a z ir e n je g o v sja j k a o n i
s lije p a c su n c e.

66. P o tp a lje n p o u k o m , z a ž a r e n v a tr o m z n a n ja , d u h s e o s lo b a đ a
s v ih p r lja v š tin a i b lis ta v la s t it im sja je m p o p u t z la ta .

“ P od »vedftntama« se o vd je u s k o la s tik o m sm islu m isli na upant&ade,

B hagavad G itu 1 Brahm a-sO tre. K om en tar ovog p osljed n jeg d jela glavn a
Je 1 n a jsla v n ija Sankarlna filozofsk a rasprava.

310
67. A tm an se uzdiže iz prostora srca24 kao sunce spoznaje, da
rasprši tamu. Svud dosežan, sveobuhvatan sja i prosijeva
sve bez pukotine.

68. Tko se odvraćen od djela i obreda utječe u svetište vlasti­

tog atmana, koji sve prožimlje bez obzira na smjer i vri­
jeme, odstranjuje zimu, vrućinu i ostale osjetne suprotnosti
i udjeljuje trajno zadovoljstvo — taj postiže sveznanje,
svedosežnost i besmrtnost.23

Tekst prema izdanju Stvarni Nikhilanande Sri

Ramakrishna Math, Mylapore, Madras 4, 1947.

M S r c e j e s j e d i š t e u m a (b u d c ih i).
” A t m a b o d h a j e k a o i o s ta l a f ilo z o f s k a d j e l a o s n o v n e v a ž n o s ti u i n d i j ­
s k o j f il o z o f iji n a p is a n o u s tih o v im a . L j e p o ta p je s n i č k o g iz r a ž a ja m is li b ila
je n a jb o lje ja m s tv o d a će s a d rž a j d je la b iti v je rn o s a č u v a n u p a m ć e n ju
u č e n i k a , a i p r o t i v n i k a , k o j i ć e g a c i t i r a t i o d p o k o l j e n j a d o p o k o lje n ja .
D je lo s e o d l i k u j e iz v a n r e d n o m ja s n o ć o m i lje p o to m m is a o n o g i z r a ž a ja , a
n a p is a n o j e k la s i č n im e p s k im m e tr o m šloka, u k o je m se s t r o f a s a s to ji o d
d v a s t i h a , a s v a k i j e o d t i h s tih o v a d v o s t r u č n i o s m e r a c . P o s l j e d n j a s t r o f a
p r e m a o p ć e m p r a v i l u n a p i s a n a j e u s lo ž e n ije m m e t r u t r t š t u b , k o ji s e s a ­
s t o j i o d č e t i r i Ječit—a e s t e r c a . P r i m j e r a r a d i d o d a je m o p r i j e v o d s t r o f e 43.
(šloka) 1 6j . ■trtštub) u s t ih o v im a :
P o p u t z o r e z n a n j e p r v o r a s p r š u j e n o ć n u ta m u ,
t a d p o s l a j e v i d l j i v đ tm a n k a o i s u n č š n e z r a k e .

(aruneneva bodhena ρ ύ rvam s a n t a m a s e h rite

ta ta d v i r b h a v e d d t m d s v a o a m e v d m š u m d n i v a )

68) T k o d t m a n , š t u j e , n e d j e l a ž r t v e n a ,
s v e z n a n je , s v e m o ć , b e s m r t n o s t p o s tiž e .
S v u d a š n j i , n e v e z a n s m je r o m v r e m e n o m
o p r e k e k r š i, s r e ć u u s t a l j u j e .
( d i g d e š a k d l d d i/a n a p e k š p a sa r v a p a m
šitd d ih r in n itp a su k h a m niranpjanam

ya ssv d tm d tirth a m b h a g j a te v i n i s k r l p a h
sa s a r v a v i t s a r v a a a t o ’m r it o b h a v e t )

311
 10. r Am A n u g j a

O N E O D R Ž IV O S T I A D V A IT A M O N IZ M A 1

PROTIV NAUKE O NEDJELJIVOSTI BITKA

O n i k o ji n a u č a v a ju n e d j e lj iv o s t b itk e n e m o g u s e p o z v a ti
n i n a k a k a v e x e m p l u m p r o b a n s , j e r s e s v i s p o z n a jn i p r in c ip i
o d n o se sa m o n a d ife r e n c ir a n e s tv a r i. T k o p o la z e ć i od p r e d r a ­
su d a n a u k e s v o j e š k o le k a ž e , da m u to n ije n i p o tr e b n o , j e r
n je g o v a p o s ta v k a n e p o s r e d n o p r o iz la z i iz č in j e n ic e z a m j e ć i-
v a n ja , taj j e p o b ije n u p r a v o n e p o s r e d n im s v je d o č a n s tv o m z a -
m je d b e . S v i a k ti z a m je ć iv a n ja u s m je r e n i su k n e č e m u š to j e
o d r e đ e n o k a o k v a lit e t » to g a « ili » o v o g a « , k a o u su d u : »T o sa m
v id io .« — T a k v o j e n e p o s r e d n o č in je n ič n o s ta n je . S v e i k a d bi
s e o n o d a lo p r e o k r e n u ti u s v o ju s u p r o tn o s t p u te m b ilo k a k v e
iz v je š t a č e n e a r g u m e n ta c ije , i to b i se m o r a lo p r o v e s ti p o m o ć u
s p e c ifič n ih p o jm o v a , k o ji su r a z lič iti o d č is to g a b itk a . T a k o
bi i ono, č im e bi tr e b a lo o m o g u ć iti d o k a z n e d je ljiv o s ti z a m je d -
be, sa m o po se b i o d m a h d a lo d o k a z s v o j e d ife r e n c ija c ije . J e ­
d in i r e z u lta t d o k o je g bi se m o g lo d o ć i b io b i, d a u n e k o m
p r e d m e tu k o ji im a o d r e đ e n e a tr ib u te , o d r e đ e n i d r u g i a tr ib u ti
o s ta ju is k lju č e n i, a li n ik a d a , da taj p r e d m e t n e m a u o p ć e

1 Iz R a m a n u g jin o g k o m e n t a r a (b h a S y a ) B & d a r& y a n in ih V e d đ n t a - S U t r a ,

p o g la v lje M a h A - S i d d h a n t a ( g la v n i o d g o v o r p r o t i v n i k u u d i s k u s ij i, p r e m a
p r a v ilim a i n d i j s k e s k o la s tič k e d i j a l e k t i k e ) . — S a n s k r i t s k i t e k s t iz d a o j e
T . S rin iv & s a —S a r m a n u B o m b a ju 1916. — C ije li j e k o m e n t a r p r e v e o T h i -
b a u t n a e n g le s k i ( S a c r e d B o o k s o f t h e E a s t, k n j . 48., O x f o r d , 1904). — D io
k o ji s a d r ž i n a š e o d lo m k e p r e v e o j e n a n j e m a č k i R. O tto p o d n a s lo v o m
S i d d h đ n t a d e s R A m d n u g j a , T i ib in g e n , 1923., 2. iz d . — P r i o b r a d b i g o r n j e g
i z v a tk a d r ž a o s a m s e o v o g p o s l j e d n j e g p r i j e v o d a . R fim f ln u g jin i a r g u m e n t i
u p e r e n i s u n e p o s r e d n o p r o t i v S a n k a r i n e n a u k e , č i j i j e b io n a j v e ć i p r o t i v ­
n ik u p o v ije s ti in d i j s k e s k o la s tič k e f ilo z o f ije . (V. o d lo m a k o R fim fin u g ji u
p o v ije s n o m d ije lu , p o g l. V, 4 c).

312
a tr ib u ta . M iš lje n je im a n a jm a n je d v a p r e d ik a ta : a k t m isa o n o g
z a h v a ć a n ja i o s v ij e t lj e n o s t , j e r je sp o z n a ja p o sv o jo j p rir o d i
o s v j e t lj a v a n j e .2 I u sn u , ili k a d sm o iz v a n s e b e ili u n e s v ij e s ti,
z a m je ć iv a n je j e u v ije k d ife r e n c ir a n o .
O sim to g a , k ad p r o tiv n ik u p r e d m e tu s v o g z a h v a ć a n ja i
sa m p r iz n a je o d r e d b e k a o » v je č n o st« , » e v id e n c ija « , o n d a su i
to m n o g o s tr u k e o d r e d b e . N i za n jih s e n e m o ž e tv r d iti, d a su
» č isti b ita k sa m p o se b i« . P a i m e đ u o n im a k o ji s to je n a s ta ­
n o v iš tu č is to g a b itk a p o s to ji jo š u v ije k n e s u g la s j e o » o so b i­
to stim a « n je g o v a p o sto ja n ja , ta k o d a s v a tk o n a o s n o v u o n ih
o so b in a k o je sa m sm a tr a p r a v im a n a s to ji da d o k a ž e is p r a v n o s t
s v o g a s ta n o v iš ta .
O sta je m o , d a k le , p ri tv r d n ji: R e a ln o s t j e d ife r e n c ir a n a po
a tr ib u tim a , k o ji o d g o v a r a ju r a z n im p r in c ip im a i v r s ta m a
sp o z n a je .

PRIMJER KONOPA I ZMIJE3

V i tv r d ite : P o s e b n a o b ilje ž ja k a o „ lo n a c ” i si. n isu r e a ln a ,

z a to j e r n e tra ju . T o je , m e đ u tim , lu đ a č k a z a m isa o č o v je k a ,
k o ji n e u z im a u o b zir r a z lik u iz m e đ u o d n o sa lo g ič k e p o s to ­
ja n o s ti i is k lju č e n ja n a je d n o j s tr a n i, i v r e m e n s k o g o d n o sa
tr a jn o s ti i p r o la z n o sti n a d r u g o j. U p r o tu r je č ju d v iju sp o z n a ja
ra d i s e o p rv o m o d n o su , a t im e is t o v r e m e n o i o n e o d r ž iv o s ti
p o b ije n e s p o z n a je . Iz m e đ u lo n c a , t k a n in e i t. d. sa m ih po se b i
n e p o sto ji ta v r s ta s u p r o tn o s ti, k a d ih s e r a z lu č i u p r o sto r u
i v r e m e n u . D o sp o ra d o la z i sa m o o n d a , k a d se sp o z n a da je d n a 1

1 U sp . u lo g u k o j u k o d H u s s e r l a im a » A b s c h a ttu n g « p r i o d r e đ i v a n j u
» b iv s tv e n e n u ž d e « » e m p ir ijs k e s v ije s ti« , k a o » s is te m a k o n t i n u i r a n e m n o g o ­
s t r u k o s t i p o j a v l j i v a n j a i o s j e n č a n o s t i « s t v a r i , č iji s e » p r e d m e tn i m o m e n ti
u s v i j e s t i o i d e n t i č n o s t i o d r e đ e n i h k o n t i n u i t e t a p r i k a z u j u , o d n o s n o o s je n -
č a v a ju « . ( I d e e n , I, 74—75.)
' O v o j e k la s i č n i p r i m j e r z a S a n k a r i n u t e o r i j u o i lu z o r n o j » n a d g r a d n ji«
( a d h y d s a ) e m p i r i j s k o g d i f e r e n c i r a n o g s v i j e t a n a d a p s o lu t n im » n e d je lji­
v im « b itk o m . T a s e » n a d g r a d n ja « o s n iv a n a z a b l u d i » n e z n a n ja « ( a v i d y a )
o i s tin s k o j p r i r o d i fitm a n a . V je r a u r e a l n o s t e m p ir ijs k o g , s u b j e k t i v n o -
o b j e k t i v n o g s v i j e t a u s p o r e đ u j e s e s a z a b lu d o m č o v je k a , k o ji k o m a d
m o k r o g u ž e ta s m a t r a z m ijo m . M o d e r n i v e d a n t i n s k i p is c i p r e v o d e , o d n o s n o
d e f i n i r a j u t e r m i n a d h y & s a ( k o ji d o s lo v n a z n a č i o n o š to » s je d i n a . . .«) k a o
» p o g r e š n u id e n tif ik a c iju « . S to g a j e s ,„ n o v i š t a z a n i m ljiv o s h v a ć a n j e o
k a u z a l i t e t u k o d s u v r e m e n o g v e d a n t i n s k o g f ilo z o f a K . A . K r i s h n a s u m m i
I y e r , k o j i p iš e : » U z ro č n o s t je , d a k le , e m p i r i j s k i p o ja m n a s t a o u i n t e l e k t u ,
č ije j e f u n k c i o n i r a n j e p o d lo ž n o u t j e c a j u " p o g r e š n ih i d e n t i f i k a c i j a ” .« ( L e
V e d d n t a o u S c ie n c e d e la R ć a litć . s tr . 333.) — R a m a n u g j i n a s e a r g u m e n ­
t a c i j a o d n o s i o v d j e n a t u o s n o v n u S a n k a r i n u m e ta f iz ič k u te z u .

313
t e ista s tv a r p o sto ji n a o d r e đ e n o m m je s tu i u o d r e đ e n o v r i­
je m e , a isto v r e m e n o , da n a to m isto m .m je s tu n e p o sto ji. K od
ta k v o g sp o ra ja č a sp o z n a ja p o b ija s la b iju , a p o b ije n a b iv a
sa m im tim is k lju č e n a . N e m a , m e đ u tim , p r o tu r je č n o s ti u to m e ,
d a n e š to što sm o o p a z ili n a je d n o m m je s tu i u je d n o v r ije m e ,
n a d ru g o m m je stu i u d r u g o v r ije m e sp o z n a m o k a o n e p o s to ­
je ć e . K a k o bi tu m o g a o da s e p o ja v i o d n o s o n o g a č im e s e p o ­
b ija i o n o g a š to se p o b ija ? Ili, k a k o s e m o ž e tv r d iti, d a n e što ,
č e g a n ije b ilo na o d r e đ e n o m m je s tu i u o d r e đ e n o v r ije m e , n e
m o ž e b iti n i na d ru g o m m je s tu i u d r u g o v r ije m e ? U s lu č a ju
„ k o n o p a i z m ije ” tr e b a lo bi d a p o s to ji o p a ž a n je d v a ju p r e d ­
m e ta u o d n o su n a isto m je s to i v r ije m e . T o j e p r o tu r je č n o st,
k o ja d o v o d i do is k lju č e n ja i n e p o s to ja n ja je d n o g a od tih d v a ju
p r e d m e ta . T im e ip a k n ije d o k a z a n o , da o n o š to sm o v id je li na
o d r e đ e n o m m je s tu u o d r e đ e n o v r ije m e , a n a d r u g o m n ism o ,
m o ra b iti ilu z o r n o . P r e m a to m e sa m a n e p o s to ja n o s t u tr a ja n ju
n ije d o k a z n e r e a ln o s ti. D o k a z za tv r d n ju : b ita k je z b iljs k i je r
je tra ja n , n ije p o tr eb a n . T a tv r d n ja v a ž i i b e z o v e v r s te d o k a z a .
P r e m a to m e , on o š t o j e z b i l j a n i j e č i s t i ( a p s o l u t n i ) b i t a k .

RAZLIKA SVIJESTI I SUBJEKTA SPOZNAJE

— K ad k a ž e š da j e s v ij e s t sa m a d o k a z , o n d a m o r a š reći,
č e g a j e d o k a z i za k og a . A k o n ije n ič iji d o k a z i n i za k o g a ,
o n d a n ije u o p ć e n ik a k a v d o k a z. D o k a z j e d o k a z n e č e g a za
n e k o g a , k a o š to je sin n e č iji sin .
— S v ij e s t je d o k a z za đ im a n .
— T k o je taj đ t m a n ? *
— V e ć sa m rek a o , da j e to s v ij e s t.
— R ek a o je s i, a li lo še . S v ij e s t j e d o k a z za o d r e đ e n u o so b u
s o b zir o m n a o d r e đ e n i p r e d m e t, pa j e n a taj n a č in s n jim p o v e ­
z a n a . K a k o m o ž e ta k v a s v ij e s t b iti sv o j v la s t it i b ita k ? K ad
g o v o r im o s v ij e s t i i m is lim n a n je n e m od alitete,'* o n d a p od
s v ij e š ć u r a z u m ije v a m o n o što s v o jim č is tim p o sto ja n je m
s tv a r im a o m o g u ć u je d a p o sta n u p r e d m e to m sp o z n a jn ih iz ja v a
s u b je k ta te s v ije s ti. O n a j e v r s ta a tr ib u ta o d r e đ e n o g s u b je k ta
k o ji z a m je ć u je , a o d n o si s e is t o v r e m e n o n a p r e d m e t, pa j e k a o

4 R ije č đ t m a n , k a k o s m o i s t a k l i u p o v ije s n o m d ij e l u , z n a č i, d o s lo v n o
»sebe«.
1 R a m a n u g ja n a p o m i n j e o v d j e p o je d in a č n o , k a o o b lik e s v i j e s t i : s h v a ­
ć a n je , z n a n je , ra z u m ije v a n je , s p o ra z u m ije v a n je .

314
takva svakome izvjesna po vlastitom svjedočanstvu, kao što
pokazuju riječi: „Spoznajem lonac.” „Uviđam ovu stvar.” „Svi-
jestan sam toga djela.” — Tim se njenim obilježjem koristiš
i ti da dokažeš njenu očitost. Nije moguće da kao atribut
subjekta djelatnosti i kao djelatnost usmjerena prema odre­
đenom predmetu bude istovremeno i sam taj subjekt djelat­
nosti ili njen predmet. Odavde se jasno vidi, da je subjekt dje­
latnosti stalan, a njegov atribut, koji nazivamo sviješću, na­
staje, traje i nestaje jednako kao i osjećaji ugode i neugode.
Postojanost i identitet djelatnog subjekta proizilazi u opažanju
iz mogućnosti ponovnog prepoznavanja predmeta . . . (Ako bi­
smo s druge strane bez kontinuiteta spoznajnog subjekta) pret­
postavili svijest, koja se u svakom trenutku cijepa,* onda ono
što se dogodilo danas, sutra ne bismo više mogli identifici­
rati, pa više ne bi bilo ni raspoznavanja, jer ono što je jedan
doživio, drugi ne mora da raspoznaje. Pretpostavimo li, da sam
d tm a n neposredno zamjećuje, onda zamjedba može da traje,
ali se sjećanje ni tada ne može razjasniti, jer sjećanje ne
pretpostavlja samo trajno zamjećivanje nego također i onoga
koji u toku ranijih i kasnijih časova ostaje trajan i identičan
promatrač. . .
Već smo ranije rekli, da neka svijest uopće, bez nosioca i
predmeta, ne postoji, jer se na nešto takvo ne može nigdje naići.
Opažanje isključuje također i mogućnost, da svijest, o čijem
smo postojanju obojica suglasni, bude sam đtman (t. j. njen
„nosilac"). Sto se tiče prividnih dokaza za tezu da je samo svi­
jest realna, te smo već prije pobili.

• O vdje se m isli na b u d ističk u teoriju o trenutaC nostl sv ije sti ( b h a v a n -

uz n eg a ciju tra jn osti tran scen d en taln og su b jek ta (drmana).
g a -to ta )
 11. MAH ATM A GANDHI
MLADA INDIJA»

D E F IN IC IJ A P O J M O V A

S a t y a g r a h a z n a č i d o s lo v n o » č v r sto se d r ž a ti is tin e « , pa
p rem a to m e o z n a č a v a s n a g u is tin e . Istin a j e d u ša ili d u h . Z a to
j e s h v a ć a m o k a o d u h o v n u sn a g u . O n a is k lj u č u j e p r im je n u
n a silja , j e r č o v je k n ije s p o so b a n d a sp o z n a a p s o lu tn u is tin u ,
pa z a to n e m a n i p r a v o d a k a ž n ja v a . . .
P a s i v n i o t p o r u p o tr e b lja v a se u je d n o s ta v n o m e n g le s k o m
sm islu , a u k lju č u je is to ta k o ž e n s k i p o k r e t za p r a v o g la s a k a o
i o tp o r (p r o te s ta n ts k ih se k ta ) n o n -k o n fo r m is ta . P a s iv n i je o tp o r
s m iš lje n i s h v a ć e n k a o o r u ž je sla b ih . O n d o d u š e iz b je g a v a
n a s ilje , j e r o n o n ije u d o s e g u s la b ih , a li g a , po m iš lj e n ju o n ih
k o ji se p a s iv n o b ra n e, n e is k lj u č u j e u s lu č a ju k a d to iz is k u ju
p r ilik e . P a s iv n i s e o tp o r r a z lik o v a o , ip a k , u v ije k od o r u ž a n o g
otp o ra , a n je g o v a p r im je n a j e n e k o ć b ila o g r a n ič e n a n a k r š ­
ć a n sk e m u č e n ik e .
G r a đ a n s k o o d b i j a n j e z a k o n s k i h o b a v e z a zn ači građ a n sk o
k r š e n je n e m o r a ln ih z a k o n s k ih o d r e d a b a . K o lik o je m e n i p o ­
z n a to , taj j e iz ra z s k o v a o T h o r e a u ,2 da n jim e o z n a č i sv o j v la ­
s t it i o tp o r p r o tiv z a k o n a j e d n e r o b o v la s n ič k e d ržave^ O n n a m
j e o s ta v io u zo rn u s tu d iju o d u ž n o s ti g r a đ a n s k o g n e p o s lu h a . N o,
T h o r e a u v je r o ja tn o n ije b io u p o tp u n o m s m is lu b o r a c za n e n a ­
s ilje , n e g o je sv o j o tp o r p r o tiv z a k o n s k ih o d r e d a b a o g r a ­
n ič io n a za k o n o d o h o tk u , t. j. n a p la ć a n je p o r e z a . N a su p r o t
to m e g r a đ a n sk i n e p o slu h , k a k o sm o g a p r o v e li 1919., z n a č i

1 Y o u n g I n d i a , G a n d h ije v č a s o p is n a e n g le s k o m je z ik u . I z v a c i, k o je
s m o o v d je o d a b r a li, p o tje č u iz g o d in a 1920,—22., iz d o b a , k a d s e G a n d h ije v
p o k r e t o t p o r a r a z v ija d o s v o g v rh u n c a .
! S je v e ro a m e rič k i p o litič a r (1817.—1862).

316
k r š e n j e s v a k o g n a m e tn u to g i n e m o r a ln o g za k o n a , a on aj k o ji
g a o d b ija , v r š i to g r a đ a n s k im p u te m , t. j. b o z n a s ilja . O n ta k o
iz a z iv a m je r e z a k o n s k e o d m a z d e i ra d o p o d n o si h a p še n je . T o
j e v r s ta s a t y a g r a h e .
O d b i j a n j e s u r a d n j e u k lju č u je u p r v o m re d u su z d r ž a v a n je
o d s u r a d n je s d r ž a v o m , k o ja je p r e m a s h v a ć a n ju o n o g a k o ji
se su z d r ž a v a p o s ta la tr u la . O n o is k lj u č u j e g r a đ a n s k o o d b ija ­
n je z a k o n s k ih o b a v e z a u v e ć o p isa n o m str o g o m sm islu . S p e c i­
fič n o s t j e o d b ija n ja s u r a d n je ta k v a , da je s h v a tljiv a i d je c i,
a m a s e j e m o g u p r im je n j iv a t i b e z o p a s n o s ti. G r a đ a n sk o o d b i­
ja n j e z a k o n s k ih o b a v e z a p r e tp o s ta v lja n a v ik u d o b r o v o ljn e
p o k o r n o s ti (p r a v e d n im ) z a k o n im a b e z s tr a h a p red n jih o v im
s a n k c ija m a . Z a to g a je m o g u ć e s p r o v o d iti sa m o k a o k r a jn ju
m je r u , i to sa m o od s tr a n e n e k ih iz a b r a n ih , b a r e m u p o č e tk u .
O d b ija n je s u r a d n je j e k a o i g r a đ a n s k o o d b ija n je z a k o n sk ih
o b a v e z a v r s ta s a t y a g r a h e , k o ja u k lju č u je s v e o b lik e o tp o r a
b ez n a s ilja u c ilj u o d b r a n e is t in e .3

ID E O L O G IJ A N E N A S I L J A

N is a m d e m a g o g . S m a tr a m da sa m p r a k tič n i id e a lis t. R e li­

g ija n e n a s ilj a n ije sa m o za v e d s k e m u d r a c e r i š i i za s v e c e .
O n a j e i za o b ič n i n a ro d . N e n a s ilj e je z a k o n n a še v r s te , k a o
š to j e n a s ilj e z a k o n n e r a z b o r ite ž iv o tin je . D u h s p a v a u ž iv o ­
tin ji, k o ja n e p o z n a je d r u g i z a k o n n e g o fiz ič k u sn a g u . L ju d sk o
d o s to j a n s tv o z a h t ije v a p o s lu š n o s t p r e m a v iš e m z a k o n u , a to
j e sn a g a d u h a .
Z a to sa m s e u su d io da In d iju p o s ta v im p red s ta r i za k o n
s a m o p o ž r tv o v a n ja . J er , s a t y a g r a h a i n je n e p o d v r ste , o d b ija n je
s u r a d n je i g r a đ a n s k a n e p o k o r n o st, sa m o su n o v a im e n a za
z a k o n p a tn je . R i š i , k o ji su o t k r ili z a k o n n e n a s ilja u sr e d n a ­
s ilja , b ili su v e ć i g e n ij i od N e w to n a . B ili su v e ć i r a tn ic i od
W e lin g to n a . B u d u ć i da su i sa m i iz u č ili r u k o v a n je o r u ž je m ,
s p o z n a li su i n je g o v u b e s k o r is n o s t, p a su isc r p e n o m s v ij e t u
o s t a v ili n a u k u , da s e sp a s n e n a la z i u n a s ilju n e g o u n e n a s il-
n o sti.
N e n a s iln o s t k a o iz r a z s n a g e z n a č i s v ij e s n u p a tn ju . O na
n ik a k o n e z n a č i p o d lo ž n o st s la b ić a v o lj i z lo č in c a , n e g o z n a č i
u s m je r e n o s t p o tp u n o g a d u h a p r o tiv v o lj e tir a n in a . . .4*

5 O b j a v l j e n o u Y o u n g I n d i a 21. 3. 1921.
* Y o u n g I n d i a , 11. 8. 1920.

317
 Nastoje da me zbune tekstovima iz Mah&bhSrate i Korana,
gdje se hvali i odobrava nasilje. O Mah&bh&rati mogu da pi­
šem bez ustručavanja, a nadam se da mi ni muhamedanski
vjernik ne će poricati pravo da razumijem i glas Proroka.
Usuđujem se reći, da nasilje nije vjera nijedne religije i da je
nasilje dopušteno samo u nekim slučajevima, dok je nenasilje
u većini slučajeva obavezno za sve. Ja, međutim, nisam Indiju
još postavio pred konačni oblik nenasilja . ..
Za mene je neosporno, da ni u Mah&bh&rati ni u Koranu
ne piše ništa u smislu obožavanja ili odobravanja pobjedono­
snog nasilja. Ma da u prirodi ima dovoljno odbojnih snaga,
ona ipak živi od privlačnosti. Uzajamna ljubav daje prirodi
trajnost opstanka. Čovjek ne živi od uništavanja. Samoljublje
nas sili na obzir prema drugima. Narodi se povezuju, jer među
pojedincima od kojih se oni sastoji vlada međusobna obazri-
vost. Jednog dana moramo zakon nacije proširiti na čovječan­
stvo, kao što smo zakon obitelji proširili na izgradnju nacije
kao velike obitelji. . .
Cak i onaj musliman ili Hindus, koji vjeruje u nasilje,
ostvaruje nauku o nenasilju u svom obiteljskom životu. Od
njih se obojice traži, da bez ograničenja ostvare politiku nena­
silja u svojim uzajamnim odnosima kao i u odnosima prema
drugim narodima i klasama, ne isključujući ni Engleze.5

ZLOČIN NEDODIRLJIVOSTI PARIJA

Zar nas nije pravedna odmazda kaznila za zločin nedodir­

ljivosti parija? Zar nismo požnjeli, što smo zasijali? . . . Mi
smo pariju odvojili od nas, pa smo zato i sami izdvojeni među
britanske kolonije. Mi pariji zabranjujemo da se služi javnim
zdencima, bacamo mu mrvice pred svoje noge, čak i njegova
sjena nas kalja. Doista, nema optužbe, koju predbacujemo
Englezima, a koju isto tako parija ne bi mogao da predbaci
nama ...
Neophodno je da se mi Hindusi pokajemo za nepravdu
koju smo učinili, da izmijenimo svoj stav prema onima, koje
smo potlačili pod isto tako đavolski sistem kao što je prema
našem uvjerenju sistem engleske vladavine u Indiji. Nije dosta*
* Id ., 2. 3. 1922.

318
d a p a r ija m a d a d e m o n e k o lik o b ije d n ih š k o la . M i p r e m a n jim a
n e s m ije m o z a u z im a ti s t a v s u p e r io r n o s ti. T r e b a da s n jim a
p o s tu p a m o k a o s n a šo m b ra ćo m p o k r v i, je r o n i to z a p r a v o i
je s u . M o ra m o im v r a t it i b a štin u , k o ju sm o im o te li. T o n e
s m ij e b iti d je lo te k n e k o lic in e r e fo r m a to r a s e n g le s k im o b r a ­
z o v a n je m , n e g o s v ij e s ta n i slo b o d a n n a p o r m a sa . N e m o ž e m o
v je č n o č e k a ti na t a k a v o b r a t, k o ji sm o v e ć o d a v n o z a k a s n ili
da u č in im o . . . T o j e re fo r m a k o ja n e s m ij e s lije d it i u s p o s ta v u
s v a r a g j a ” n e g o joj m o ra p r e th o d iti.*7

O D G O V O R R A B IN D R A N A T H U T A G O R E

P je s n ik A z ije , k a k o j e L ord H a r d in g e n a z v a o T a g o r u , p o ­
s t a je o č ito p je s n ik o m c ije lo g s v ij e t a , a k o to v e ć n ije p o sta o .
P o v e ć a n i u g le d p o v e ć a o je i n je g o v u o d g o v o r n o st. N je g o v a
n a jv e ć a s lu ž b a In d iji tr e b a da b u d e n je g o v o p je s n ič k o tu m a ­
č e n je in d ijs k e m is ij e u s v ij e t u . Z b o g to g a se p je s n ik is tin s k i
b rin e, da In d ija n e b i iz v r š ila k r iv u ili sla b u m is iju . P r ir o d n o
je da b u d n o p a zi n a u g le d s v o j e z e m lje . P r iz n a je da se te šk o
b o rio , d a s e u s k la d i s d a n a šn jim p o k r e to m , pa p r iz n a je da se
r a zo ča ra o . Z a g la z b u s v o j e h a r fe n e m o ž e da n a đ e n iš ta u b u c i
i g a la m i o d b ija n ja su r a d n je . U tri s n a ž n o iz r a ž e n a p ism a p o ­
k u ša o j e da iz r e č e sv o ju z a b r in u to s t, pa je d o ša o do z a k lju č k a
da o d b ija n je s u r a d n je za In d iju , k a k v u je on v id i, n ije d o ­
v o ljn o p le m e n ito . Č in i m u s e da je to n a u k a o d r ic a n ja i o ča ja .
B o ji s e da je to n a u k a o tu đ e n ja , is k lju č e n ja , u s k o g r u d n o s ti i
n ije k a n ja . . .
P o k u š a t ću da n a n a js k r o m n iji n a č in o d g o v o r im na su m n jo
p je s n ik a . . .
P je s n ik o v a u z n e m ir e n o s t t ič e se o so b ito s tu d e n a ta . S m a tr a
da ih n ije tr e b a lo p o z v a ti d a n a p u s te d r ž a v n e š k o le p r ije n e g o
š to su d o b ili d r u g e š k o le . T u ja m is lim d r u k č ije . Iz u č e n o g
o b r a z o v a n ja n isa m n ik a d a u sp io da stv o r im fe tiš . M oj p o k u ša j
je d o k a z a o , n a m o je z a d o v o ljs tv o , d a u č e n o o b r a z o v a n je sa m o
p o se b i n a šo j m o ra ln o j v e lič in i n e p r id o d a je n iš ta i da j e s n a ­
g a k a r a k te r a n e z a v is n a od u č e n o g o b r a z o v a n ja . . .

* D rž a v n a s a m o s ta ln o s t.
7 Young In d ia , 19. 1. 1921.

319
 N o , p je s n ik o v p r o te s t p r o tiv o p o z iv a s tu d e n a ta o d g o v a r a
p o tp u n o v e ć n je g o v o m o d b ija n ju n a u k e o n e p o k o r n o s ti. O n se
s tr a š i s v e g a š to j e n e g a tiv n o . Iz g le d a d a s e iz d n a d u še o p ir e
p r o tiv s v ih n e g a t iv n ih z a p o v ij e d i r e lig ije . P o tr e b n o j e d a
n je g o v p r ig o v o r iz r a z im n je g o v im v la s t it im r ije č im a , k o je se
n e d a ju p r e p r ič a ti: '>B raneći s a d a š n ji p o k r e t R. m i j e č e s to
g o v o r io , d a j e s tr a s t o d r ic a n ja za p o č e ta k m o ć n ija od u s v a ja ­
n ja n e k o g id e a la . Ia k o z n a m d a j e to to č n o , ip a k n e m o g u da
to u sv o jim k a o i s t i n u . . . B r a h m a n s k a m u d r o st u I n d iji te ž i za
m u k t i (o slo b o đ e n je m ), a b u d iz a m n a s u p r o t to m e za n i r v a n o m
(u trn u ć e m ). M u k t i u s m je r a v a n a š u p a ž n ju n a p o z itiv n u , a
n i r v d n a n a n e g a t iv n u str a n u is tin e . Z a to b u d iz a m n a g la š a v a
č in je n ic u d u h k h a (p a tn ja ), k o ju tr e b a iz b j e g a v a t i, d o k b r a h ­
m a n sk a m u d r o s t n a g la š a v a č in je n ic u d n a n d a (ra d o st), k o ju
tre b a p o stić i.« — U tim i s lič n im iz ja v a m a m o ž e č ita la c n a ć i
k lju č za d u h o v n o g le d iš t e p je s n ik a . P o m o m e s k r o m n o m m i­
š lje n ju , o d b ija n je n e č e g a j e is to to lik o id e a l k a o i u s v a ja n je .
Isto j e ta k o p o tr e b n o o d b ija ti n e is t in u k a o i u s v a ja t i is tin u .
S v e r e lig ije u če, d a n a n a s d je lu ju d v ije s u p r o tn e s n a g e i da
s e lju d s k i n a p o r s a s to ji u n iz u v j e č n o g o d b ija n ja i u s v a ja n ja .
N e s lije d it i z lo isto j e ta k o d u ž n o s t k a o i s lij e d it i d o b r o . U s u ­
đ u je m s e t v r d iti da j e p je s n ik n e s v ij e s n o n a n io n e p r a v d u b u ­
d izm u , k a d j e n i r v a n u o p isa o k a o č is to n e g a t iv n o s ta n je . U s u ­
đ u je m s e reći, da j e m u k t i is to ta k o n e g a t iv n o s ta n je k a o i
n i r v d n a . O s lo b o đ e n je iz r o p stv a t je le s n o s t i ili u n iš t e n j e to g a
sta n ja v o d i d o d n a n d e ( v je č n o g b la ž e n s tv a ). O v a j b ih d io s v o ­
g a o d g o v o r a ž e lio d a z a k lju č im u k a z u ju ć i n a č in je n ic u , d a j e
p o slje d n ja r ije č u p a n iša d a » N e« . N e t i (» N e to«) n a jb o lji je
o p is, k o ji j e a u to r u p a n iša d a n a š a o za b r a h m a n (s v e o b u h v a t-
n o st).R*

* Young Ind ia , 1. 6. 1921.

 12. RABINDRANATH TAGORE
G IT A N G J A L I'

11

O k a n i s e p o ja n ja i ro m o n a b r o ja n ic a ! K o g a o b o ž a v a š u
sa m o tn o m ta m n o m k u tu h r a m a za z a tv o r e n im v r a tim a ? O tv o r i
o či i g le d a j: T v o g a b o ž a n s tv a n e m a p red to b o m !
O n o j e ta m o g d je o r a č o r e tv r d u z e m lju i g d je c e s ta r d ro b i
k a m e n je . O n o j e s n jim a u su n c u i p lju sk u , a o d je ć a m u je
p ra h o m p o su ta . O d lo ži i ti sv o j s v e ti o g r ta č , pa siđ i za n jim
na p r a šn o tlo!
O slo b o đ e n je ? G d je da ga n a d e š , to o slo b o đ e n je ? N a š je
u č ite lj i sa m ra d o sn o p r im io n a s e sp o n e stv o r e n ja . I on je
v e z a n s n a m a za sv a g d a .
Izro n i iz d u b o k ih m is li i o s ta v i p o str a n i ta m ja n e i c v ije ć e !
P a što , a k o ti se o d je ć a p o d e r e i u p r lja ? S u s r e s t ć e š g a i uza
nj ć e š s ta ti u zn o ju s v o g a lica .

31

»R eci m i, su ž n ju , tk o te j e sv e za o ? «
»M oj g o sp o d a r « , o d v r a ti su ž a n j. » M islio sa m n a d m a š iti s v e
n a s v ij e t u u b la g u i m o ći, pa sa k u p ih u v la s t it u r iz n ic u n o v a c
d u ža n m o je m u v la d a r u . A k ad m e j e sv la d a o san , le g o h na
k r e v e t p r ir e đ e n za m o g v la d a r a . P r o b u d iv š i se n a đ o h se z a r o ­
b lje n u r iz n ic i sv o jo j.«
»R eci m i, s u ž n ju , tk o sk o v a o v a j n e s a lo m iv lan a c? «

1 Prem a e n g le s k o m i z d a n ju T a u c h n itz E d itio n .

21 » F ilo z o f ija is to č n ih n a r o d a « I. 321

 »Ja sam sam k o v a o * , o d v r a ti su ž a n j, »taj la n a c v r lo p a ­
ž ljiv o . M išlja h da će m i n e s a v la d iv a m o ć u r o p stv u d r ž a ti
s v ije t, a ja da o sta n e m n e s m e ta n u slo b o d i. T a k o sa m ra d io
d an i n oć kraj v e lik e v a tr e o k r u tn im tv r d im b a to m . A k ad je
n a p o k o n g o to v o b ilo d je lo , tih k a r ik a n e s lo m iv n iz, o p a z ih da
sa m u n jim a s p u ta n o sta o ja sam .«

35

G d je j e d u h b ez str a h a , a g la v a d ig n u ta v iso k o ,
g d je j e z n a n je slo b o d n o ,
g d je s v ij e t n ije isje c k a n u s k ’m d o m a ć im bran am a,
g d je r ije č i iz v ir u iz is tin s k e d u b in e ,
g d je n e u m o r n a te ž n ja p ru ža ru k e p r e m a s a v r š e n s tv u ,
g d je b istr a str u ja u m a n ije iz g u b ila p u t u su h o m p u stin j
sk om p ije s k u m r tv ih o b ič a ja ,
i g d je ti v o d iš d u h u n a p r e d a k s v e š ir ih m is li i d je la —
u tom raju slo b o d e , o o če, r a z b u d i m o ju z e m lju !

71

A k o je tr e b a lo da iz d je la m m n o g o to g a sa m iz se b e i u p o­
k r e tu da sa s v ih str a n a b a ca m na tv o j b lje s a k s j e n e b o ja —
p o v o d j e to m e b ila tv o ja m u i/đ.
T i p r e g r a d u s t a v lj a š u v la s t it o b iće , a ta d a sa m o g is k lju č e ­
nog se b e p o z iv a š b e z m je r je m n o ta . A tv o ja se sa m o o d ije lje -
n o st u tj e lo v i u m en i.
T a tv o ja p je sm a , što sr c e ste ž e , o d je k n u s v e m ir o m , ša r e ­
n ilo m su za i s m ije h a , u z b u đ e n ja i n a d a — d iž u se i p ad aju
v a lo v i, p re o b r a z u ju se ra z r u še n i s n o v i. U m e n i si ti p o ra zio
sa m o g a se b e .
Z a v je s u si r a š ir io i n a s lik a o b ezb ro j lik o v a k ič ic o m noći
i d an a. U p o z a d in i n je n o j sa tk a n je tv o j p r ije s to ta ja n stv o m
d iv n ih v iju g a , k a o da j a lo v ih isp r a v n ih c r ta n ik a d n ije ni b ilo.
V e lik i j e p riz o r te b e i m e n e ta k o p r e k r io n e b o , zv u k o m
tv o jim i m o jim sv u d a o d je k u je p r o sto r i p r o la z e s v a v r e m e n a
d ok se ti i ja s k r iv e n i ž e lim o n a ći.

322
 U o d r ic a n ju za m e n e n e m a o slo b o đ e n ja . J a o sje ć a m z a g r ­
lja j slo b o d e k roz tisu ć u sp o n a u ž itk a .
U v ije k m i n a n o v o s ip a š s v je ž m la z s v o g v in a u o m a m i
m ir is a i b oja, te d o v r h a p u n iš o v a j z e m lja n i su d .
S to tin u r a z n ih s v j e t ilj k i tv o jim će p la m o m o b a s ja ti m oj
s v ij e t , kad ih p o red a m s v e p red ž r tv e n ik tv o g a h ra m a .
N e, n ik a d n e ću z a tv o r iti v r a ta s v o jih o s je tila ! U u ž itk u
v id a . d o d ir a i s lu h a n o s it ću tv o j u ž ita k .
D a , s v e će m i o b m a n e g o r iti u v a tr o m e tu s r e ć e i s v e ć e m i
ž e lj e zr eti p lo d o v im a lju b a v i!
 NAPOMENA
Č I T A N J E S A N S K R I T S K I H R IJ E C I

S a n s k rit s k i a lfab e t ( d e v a n d g a r i ) sa sto ji se od 47 glasova, 14

v o k a la i 33 kon son anta.
Vokali su a , i, u kratki, ά, i, ii du gački, e, ei, o, a u dvoglasnici,
Vokalno r i l može biti k ra t k o ili dugačko. O v d je ćem o vokalno r
t ra n sk rib ira ti sa ri, k a k o je m e đ u n a ro d n o uobičajeno, a i zbog
t is k a r sk e jed n o sta v n o sti.
K on son an ti k, g, ć. g j , t, d, p , b, k ao i cerebraln i t i d im aju
o d g o v a r a ju ć e a s p ir a te ( k h g h , ć h i t. d.). K o n so n a n t n može
na osnovi zak ona g 'a s o v n e a sim ila cije sličnih n ašim a da bude
gu tu ra liz ira n (ni. cerebraliziran (n), ili palataliziran (ni. U ovom
p o slje d n je m s l u č a ju u p o t r e b lja v a m o zbog jedn ostavn osti znak J u ­
g o s la v e n sk e a k a d e m ij e ή. N j ne želimo u potre b lja va ti, je r slovo
) u m e đ u n a ro d n o u svojen oj t ra n sk rip ciji o d go v a ra n ašem u d. Za
o v aj p o slje d n ji g la s u p o t r e b lja v a m o znak g j , s obzirom d a se
k urzivn o g i m e đ u n a ro d n o u p o t re b lja v a lo za taj glas. Z nak j
uopće ne u p o tre b lja v a m o . J je u in d ijsk im jezicim a poluvokal, za
koji u p o t r e b lja v a m o uobičajeni znak y Zbog tip o grafsk e je d n o ­
stavn osti u p o t r e b lja v a m o n aš znak $ i za p ala ta ln o .< i za ce­
re bra ln o s. Iz istih razloga ne služim o se uopće točkom kao ozn a­
kom ce reb raln ih gla so v a , osim u s a s v im izuzetnim slu ča je v im a .
S v i p alatali. k oje tr a n s k r ib ir a m o sa d ija k ritič k im znacim a, im aju
meki izgovor. K a o i kod nas, ta k o i u sa n sk ritu uz vokalno r p o­
stoji i k on son a n tsk o r. Naši glasov i c i ž uopće ne postoje.
Dužina je v o k a la važna, je r specifični n a g la s a k počinje da se
gubi vrlo rano. K r a je m ve d sk o g doba p očinje izumirati i velik
broj g ra m atičk ih oblika, a t a d a počinje i g ra m a t ič k a kodifikacija.
J e z i k p o st a je s a m s k r i t a , t. j. »podešen«, »kodificiran«, ili j e d n o ­
sta v n o mrtvi jezik, č ija se u potreb a ogr a n ič a v a na književne sp o ­
menike. U živom govoru p r e v l a d a v a ju p ra kritski jezici sred n je g
ra z vojn o g razdo b lja, u čiju g ru p u sp a d a i pali, o k ojem posebno
gov orim o u p o g la v lju o B u dd h in o j nauci. Iz potrebe »sanskriti-
zacije« k lasičnog je z ik a razvila se u Indiji g ra m a t ič k a nau ka,
čijoj form a ln oj i term inološkoj razrad i n em a prem ca.
G d je se u m odernim je zicim a p o ja v l ju je w ono se izgovara
m e k še n ego v k a o u engleskom .

325
 SANSKRITSKO PISMO
d e v a n Ag a r i

Indijski gram atičari jo š od vrem ena P d n i n i j a , (4. st. pr. n. c.j

s v r s t a v a ju slova sv og p ism a prem a fonetskim p r a eilim a a rt ik u ­
lacije glasova.

VOKALI

it kratki V a I « 3 μ JI r
jednostavni
1 dugi m * t * 3 0 J(f (S [i)
• i zatvoren « TT e
1 ΠΤ o
diftonzi
1 otvoreni 7 ai <««
V

KONSONANTI

bezvučni zvučni nazalni

neaspii irani aspirnani ncnspiiiraiu aspirirani

guturalni IČJ k-ha 3T g a Cf g-ha I «

p alatalni Ča 35 c-ha <1W -ha 3T
lingvalni τ m ?Γ Η ’* T Ja T) 4 -ha TU 7
dentalni rT 7\ t-h a Ty Ja ri-ha u «
q· pa <T» p - h a ČT ha ^ b-ha Jf m
labijalni

poluvokali
TT ya 7 ra rrf 1a c[ j zvučni
^ ha 1
i
spiranti \ 5T ν'1J Q \a R SU mukli

V isarga : (piše se m jesto z a v ršetk a h)

A n u sv a ra · (točka iznad završnog sloga m jesto nazalnog Uon-
sonanta).
 SADRŽAJ
C E D O M I L V E L J A C i C : F I L O Z O F I J A I S T O Č N I H N A R O D A I.

O SN O V I K U L T U R N O P O V IJE S N E Z A JE D N IC E A Z IJS K IH
NARODA ................................................................................................. 7

K N JIG A PRVA: IN D IJS K A FILO Z O FIJA

U V O D ................................................................................................................ 17
1. R a z lik a u s h v a ć a n ju v r em e n a . 18
2. R a z lik a u s h v a ć a n ju k njiževnih s p o m e n i k a ................................... 20
3. R azlika u sh v a ć a n ju f i l o z o f i j e ........................................... 22
4 R a s p o d je la g r a đ e .........................................................................................25

i V E D E ............................................................................................................... 26
1. P o vijesn i p r e g l e d .........................................................................................26
2. Opći pojm ovi . ■ ..................................................................................29
3. R ita . 30
4. M i t o l o g i j a ................................................................................................ - 3 4
5. F ilozofske re fle k sije u v e d sk im h im n a m a 40
11. U PANIfiADE............................................................ ' 44

1. Im e i p o d je la . - .......................................................................................44
μ

Filozofski duh u p a n i š a d u .......................................................................... 46

en τ

. D ru štv e n e p rilik e i lik m u d r a c a ........................................................... 47

. Osnovni filozofski s t a v o v i ..................................... . . . 54
a) B r a h m a n i a t m a n ............................................................ 54
K e n a - u p a n i š a d ............................................. . . . . 56
Iša-upanišad ............................................................ 61
b) V cd antinski p a n t e i z a m ............................................. 62
c) T a t tvam asi < ............................................................ 63
d) M a u d ............................................. 65
ej P rob lem b esm rtn osti i s l o b o d e ..................................... 66
f) Pregled osnovnih p o jm o v a . 69
5. Kozm ološki idealizam i psihološki m a te r ija liz a m . . . 70
III. BUDDHINA NAUKA , 75
1. U v o d .........................................................· ................................... 75
2. Puli jezik i k n j i ž e v n o s t ............................. . . . . 77
3. Buddha i Y u g j n a v a l k y a ............................................................... - 8 4
4. Struktura s i s t e m a ........................ ........................................ 88
a) S i l a ( e t i k a ) ................................................................ . . 89
b) P a t i n a ( s p o z n a j a ) ..................................................................... 95
Problem kauzaliteta · .......................................................95
Problem e l e m e n a t a .................................................................... 100
c) S a m d d h i ( m e d i t a c i j a ) ..............................................................105

IV. G J A I N I Z A M .......................................................................................... 114

1. Povijesne osnove Mahavirine n a u k e .......................................... 114
2. Teorijski stavovi · .................................................................... 117
a) Spoznajna teorija i l o g i k a ...................................................... 117
b) Pluralistički pogled na svijet . . . . . . . . 120
c) Problem d u š e ................................................................ 122
3. Gjainizam u svijetlu indijske kritike . . . . . . . 124
4. Etika .........................................................................................................126
5. Vjerska o r g a n i z a c i j a ................................................................ 127

V. M A T E R IJA L IZ A M ............................................................................129
1. Ontološki i perceptualistički materijalizam . . . . . 129
2. Povijesne o k o ln o s t i................................................................ 131
3. Dokumenti i hipoteze o nauci l o k d y a t a i ć d r v a k a . . 132
4. Rekonstrukcija teza ............................................................................ 137
a) S v j e d o č a n s t v a ........................................................................... 137
b) Teorija kauzaliteta . .....................................................138
c) Teorija s v i j e s t i ............................................................................141
dj Etika ........................................................................................................ 145
e) Zaključak · ......................................................................... 146

vi. b h a g a v a d -g i t A .................................................................................. 148

1. Povijesni razvoj dviju osnovnih ideja ( s d m k h y a i j/or/a) 148
a) Katha-upanišad ............................................................................149
b) Svetašvatara-upanišad .....................................................................149
c) M a i t r i - u p a n i š a d ........................................................................... 153
2 Bhagavad-Gita u okviru M a h a b h a r a t e ............................... 154
3. Dramatska radnja u G i t i ............................................................. 158
a) S v a d h a r m a ....................................................................... . 160
b) N i š k d m a k a r m a ........................................................................... 163
4. Klasični komentari ................................................................................... 165
a) S a n k a r a ..................................................................................... · 165
b) R am anugja . 167
c) M a d h v a .............................................................................. -163

328
5. Moderni k om e n tari . ................................................................... 169
a) R a m Mohum R o y ................................................................................169
b) S ri R a m a k r i š n a ....................................................................................... 170
c) B a n k im C a n d r a C a t t e r g ji . 171
d) B al G a n g a d h a r T i l a k ........................................................................ 172
e) M oh a n d ra s K a r a m ć a d G a n d h i ................................................. 173
f) R a b in d ra n ath T a g o r e ..................................... 175
g) A urobindo G h osc . 177
h) S a rv e p a lli R a d h a k r i s h n a n .................................................................179
i! S u re n d ra n a t h D a sg u p t a . . . 180

V II . PREGLED SK O LA STIC K IH S I S T E M A ........................................................ 18:1

1. Opći o k v i r ........................................................................... 183

2. Š e s t d a r š a n a ...............................................................................................184
3. Bu d ističk i realizam i i d e a l i z a m ........................................................ 187
4. P r im je r i . ...........................................................................191
a) N y a y a - s H t r a ...............................................................................................191
b) N a g a r g ju n a , filo zo fija n ištav ila ( s i u n j u - v u d a ) 198
c) F iloz ofija s v ije s t i ( v i g j n d n a - v d d a ) ...................................... 201
d) P rob lem k a s n ije g b u dističk og realizm a u spoznajnoj
t e o r i j i ............................................................ . 202
e) Razvoj bu distič k e logike 204
fj Sankara . . . ......................... . . . . 211
V III I N D I J S K I P R IL O G SV JETSK O J F IL O Z O F S K O J M IS L I . 215

ODABRANI T EK STO V I

1. R I G - V E D A ...............................................................................................................................‘2 29
K n jig a X , h im n e 119, 121. 9 0 , 129 ................................................................ 229

2. 1 'P A .N I S A D E . . . ...........................................................................2 3 5
B nhadaranyaka . . ............................................... · 235
C h a n d o g y a ............................................................................................................................... 2 3 6
K e n a ..................................................................· ....................................................... 2 4 0
I š a ...............................................· ................................................................................... 2 4 0

3. B U D I Z A M ............................................................................................................................... 247

S. R a d h a k r i s h n a n : » G a u t a m a B u d d h a .............................................' 247
K r a t k o r a z j a s n i · n j e n a u k e ( M a g j g j h i m a , 44 ) . . · . . 255
P o t t h a p a d a - s u t t . « ( D i g h a . 9 ) .................................................................................261
K e v a d d h a -s u tta (D ig h a 11) . . . . · · 268
M i l i n d a p a n h a ( K n j i g a II . p o g l . 1 ) ....................................................................... 2 7 0
S a m a n n a -p h a la -s u tta (D ig h a 2) . 273

329
 4 IZ G J A I N S K E K A N O N S K E K N J I Ž E V N O S T I .....................................................2 7 8
B am b h aćerain · .............................................................................................................2 7 8
V i v a h a p a n n a t t i ......................................................................................................................2 7 9
U t t a r a g i R j h a y a ......................................................................................................................2 8 0
S u y a g a d a ................................................................................................................ · 281

3. M A T E R I J A L I Z A M .............................................................................................................2 8 2
>S a r v a d a r š a n a s a m g r a h a < . 282

6. b h a g a v a d - g I t A .............................................................................................................2 8 3
P j e v a n j e I. i I I ...................................................................................................................... 2 8 3
A u r o b i n d o G h o s e : " E s e j i o G i t i .......................................................................2 9 2

7. n y A y a - s O t h a ......................................................................................................................2 9 6

U. N . A C A R G J U N A : »M A D H Y A M IK A -SC TR A I X ........................................... 2 9 9

!·. S A N K A R A : IZ » U P A I J E S A S A H A S R l ....................................................................... 301

> A t m a b o d h a ...................................... 303

10. R A M A N U G J A : IZ - V E D A N T A - S t ' T R A - B H A S Y A (M A IIA -SII)I)-

Ι Ι Λ Ν Τ Α ) ........................................................................................................................................ 3 1 2

11. M A H A T M A G A N D H I : IZ M L A D E I N D I J E .................................................... 31(i

12. R A B I N D R A N A T H TAGORE: G I T A N G J A I . I ............................................321

N apom ena o č ita n ju san sk ritsk ih r i j e č i ............................................... 3 2 4

San sk ritsk o p i s m o d e r a n ć p a r i ........................................................................... 327

 C e d o m il V e lja č ić
F IL O Z O F IJA IST O Č N IH NARODA

K N JIG A PRVA

Iz d a v a č N a k l a d n i z a v o d M a t i c e h r v a t s k e
Zagreb, M atičina 2
Z a izd a va ča T o m i s l a v P r e v i š i ć
N a crt za korice A l f r e d P a l
K orektura N a d a A ntć
 Is pra vci

str. 12.— 7. red odozdo iza riječi n ećak dodati Onesikrit.

str. 17.— 1. red odozgo m jesto P end ab treba Panđab.
str. 19.— bilj. 2. m jesto B r a h m a j d l a s u t t a treba B r a h m a - g j a l a - s u t t a .
str. 38.— 8, 11, 14. i 16. red odozdo m jesto P r a j đ p a t i treba P r a g j d -
p a ti .
str. 77.— 17. red odozgo m jesto A š o k e (264—277) treba A š o k e (274 —
—232 pr. n. e ) .
str. 81.— 10. red odozdo m jesto s u t t a m treba s u t a m .
str. 104.— 16. red odozgo m je sto ( k h a n d a t r e b a ( k h a n d h a ).
str. 114.— 1. red odozgo izostaviti p rvo ime N d t a p u t t a .
str. 114.— 16. red odozgo izostaviti rije či: iz din astije Mauryn.
str. 117.— 16. red odozdo m jesto (aniccn) treba ( a n i ć ć a ) .
str. 173.— 6. i 6. red odozgo m jesto K a r a m ć a d treba K arnm ehand.
str. 237.— 4. red odozgo m jesto d v a d eset treba dvanaest.
str. 267.— 3. red odozdo m jesto g a e c h a n t i treba g a ć ć h a n t i .