Testovi Iz Opšte Farmakologije

Testovi iz opšte farmakologije
- Medicinski fakultet u Novom

Sadu
Farmakologija
Univerzitet u Novom Sadu
108 pag.
Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: milena-bozic (milenabozic777@gmail.com)
Opšta farmakologija; Farmacija B. salbutamol
17/06/2013 C. dobutamin
D. pilokarpin
Grupa: F - OF E. ipratropijum bromid
1. Bradikardija se javlja posle primene (1):
11_B_agonista beta 2 receptora
a. Adrenalina 12_C_agonista beta 1 receptora
b. Noradrenalina 13_A_antagonista beta receptora
c. Propranolola 14_E_antagonista muskarinskih receptora
d. Atropina 15_D_agonista muskarinskih receptora
2. Kardioselektivni beta blokator je (1): 16. Smanjenje srčane frekvence izazivaju (2):
a. Propranolol a. parasimpatomimetici
b. Metoprolol b. adrenergički alfa blokatori
c. Atropin c. adrenergički beta agonisti
d. Salbutamol d. parasimpatolitici
e. propranolol
3. Agonisti beta 2 receptora su (2):
a. Metoprolol 17. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b. Atropin a. adrenalin ne utiče na krvne sudove
c. Salbutamol b. adrenalin stimuliše beta 2 receptore
d. Adrenalin c. adrenalin ne stimuliše alfa 1 receptore
e. noradrenalin d. adrenalin stimuliše alfa 1 receptore
e. adrenalin ne stimuliše beta 1 receptore
4. Za lečenje spazama skeletnih mišića se
primenjuje (1): 18. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
a. Neostigmin a. atenolol je hidrosolubilan
b. Diazepam b. atenolol se intenzivno metaboliše u jetri
c. Salbutamol c. atenolol ima ISA
d. Atropin d. atenolol se intenzivno metaboliše u
bubrezima
5. Zaokružiti simpatomimetike (2): e. nijedna tvrdnja nije tačna
a. Propranolol
b. Metoprolol 19. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
c. Salbutamol a. metoprolol je hidrosolubilan
d. Adrenalin b. metoprolol se ne metaboliše u jetri
e. Acetil holin c. metoprolol je selektivan kada se primeni u
nižim terapijskim dozama
Povezati: d. nijedna od navedenih tvrdnji nije tačna
A. Atropin 20. U lečenju kserostomije (suvoća usta), primenjuje

B. Propranolol se (1):
C. Salmeterol a. skopolamin
D. Prazosin b. atropin
E. piridostigmin c. homatropin
d. parasimpatolitici
6_B_primenjuje se u lečenju povišenog krvnog e. parasimpatomimetici
pritiska
7_C_primenjuje se u lečenju bronhijalne astme
8_E_ primenjuje se u lečenju Myastenia gravis 21. Bradikardija će biti manje izražena ako se
9_A_antagonista na muskarinskim receptorima primenjuje: (1)
10_D_blokator alfa 1 adrenergičkih receptora a. Beta blokator bez ISA
b. Beta blokator sa ISA
c. Kardioselektivni beta 1 blokator
d. Liposolubilni beta 1 blokator
Povezati: e. Hidrosolubilni beta 1 blokator
A. atenolol

22. Ako pacijent pored hipertenzije ima i benigno 30. Dilataciju bronha izazivaju (2):
uvećanje prostate, adekvatan lek bi bio (1): a. Noradrenalin
a) alfa 2 agonista b. Nafazolin
b) alfa 1 antagonista c. Parasimpatomimetici
c) alfa 1 agonista d. tiotropijum
d) beta blokator e. salmeterol
e) beta agonista
31. Zaokružiti inhibitore holin esteraze (2):
23. Za pojačanje snage kontrakcije srca posle akutnog
infarta miokarda, primenjuje se (1): a. pilokarpin
a. propranolol b. piridostigmin
b. piridostigmin, c. acetilholin
c. atropin d. atropin
d. karvedilol e. organofosfati
e. dobutamin
32. Organofosfati dovode do (2):
24. Fenomen hladnih udova je neželjeno delovanje
a. stvaranja kovalentne veze sa anjonskim
delom molekule holin esteraze
karakteristično za (1):
a. alfa 1 blokatore b. stvaranja jonske veze sa estarskim delom
holin esteraze
b. beta 2 agoniste
c. beta blokatore c. trovanja endogenim acetilholinom
d. simpatomimetike d. trovanja egzogenim acetilholinom
e. ireverzibilne inhibicije holinesteraze
e. parasimaptomimetike
25. Kardioselektivni, 1-blokator je (2): 33. Razlike između metoprolola i propranolola

odnose se na (2):
a. labetalol a) delovanje na alfa 1 adrenergičke receptore
b. metoprolol b) hidro/liposolubilnost
c. karvedilol c) selektivnost/neselektivnost
d. propranolol d) postojanje parcijalne agonističke aktivnosti
e. bisoprolol e) delovanje na beta 2 adrenergičke receptore
26 .Suženje bronha izazivaju (2): Povezati (slovo može da se ponovi, postoji jedan ili
a) Beta adrenergički agonisti više tačnih odgovora):
b) Beta adrenergički antagonisti
c) Alfa 2 adrenergički agonisti A. piridostigmin
d) Alfa 1 adrenergički blokatori B. propranolol
e) parasimpatomimetici C. atropin
D. ipratropijum bromid
27. Krvno moždanu barijeru prolaze (2):
E. salmeterol
a) ipratropijum bromid
b) piridostigmin
c) skopolamin 34_C_antiholinergik, poseduje tercijerni azot u svojoj
d) skopolamin butilbromid strukturi
e) atropin 35_A, D_deluju na muskarinske receptore, u svojoj
strukturi poseduju kvaternerni azot
28.Piridostigmin (2): 36_D_antiholinergik, primenjuje se u lečenju
bronhijalne astme
a. povećava koncentraciju noradrenalina 37_B_simpatolitik, može pogoršati bronhijalnu astmu
b. povećava koncentraciju acetilholina 38_B_može izazvati hipoglikemiju kod obolelih od
c. inhibiše holin – acetil transferazu dijabetesa
d. reverzibilno inhibišu acetil – holin esterazu 39_A_primenjuje se u lečenju Myasthenia gravis
e. stimuliše acetil – holin esterazu 40_A_ubrzava peristaltiku creva
29. Suženje krvnih sudova izazivaju (2):

a. Beta 2 adrenergički blokatori Povezati supstancu sa enzimom koji je metaboliše:
b. Alfa 2 adrenergički agonisti
c. Alfa 1 adrenergički agonisti A. sukcinil holin
d. Alfa 1 adrenergički blokatori B. bilirubin
e. Beta adrenergički agonisti C. noradrenalin
D. acetilholin

E. fizostigmin
53. Zaokružiti primenu leka koja je često praćena
41_C_katehol-O-metil transferaza nepotpunim pridržavanjem uputstvima lekara i
42_B_glukuronil transferaza farmaceuta (1):
43_C_monoamino oksidaza a. per os
44_A_pseudoholin esteraza b. intravenski
45_D_holin esteraza c. intramuskularni
d. supkutani
46. Zaokružiti lek koji se metaboliše u aktivni e. intraarterijski
metabolit (1):
a. lorazepam 54. Biotransformacija lekova (1):
b. diazepam a. odvija se u CNS – u
c. penicilin b. odvija se u jetri
d. gvožđe c. odvija se u krvi
d. A i B
47. Zaokružiti supstancu koja se metaboliše I fazom
e. A, B i C
biotransformacije (1):
a. lorazepam 55. Ukoliko se lek metaboliše u jetri u neaktivni
b. oksazepam metabolit, u uslovima insuficijencije jetre (oštećenje
c. diazepam funkcije jetre), delovanje leka će biti (1):
d. gvožđe a. smanjeno
e. bilirubin b. nepromenjeno
c. pojačano
48. Glukuronid je aktivni metabolit (1): d. izostaće terapijski odgovor na lek
a. diazepama e. terapijski odgovor na lek se neće
b. lorazepama menjati
c. bilirubina
d. morfina 56. Zaokruži tačno (2):
e. penicilina a) Nepolarni lek koji je prošao placentu, može štetno
da deluje na fetus.
49. Potencijalno toksični metabolit paracetamola b) Primena nepolarnih lekova u trudnoći je bezbedna,
nastaje (1): jer ovi lekovi slabo prolaze kroz placentu.
a) u fazi konjugacije sa glukuronskom kiselinom c) Nepolarni lekovi ne prolaze placentu.
b) u fazi konjugacije sa sumpornom kiselinom d) nepolarni lekovi lakše prolaze placentu u odnosu
c) u fazi konjugacije sa glutationom na polarne
d) u I fazi metabolizma
e) već tokom resorpcije 57. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a. lekovi male biološke raspoloživosti
50. Donori sulfhidrilnih grupa se primenjuju u slučaju se brzo eliminišu iz organizma.
predoziranja (1): b. lekovi male biološke raspoloživosti
a. kodeinom primenjujemo u obliku retard
b. morfinom tableta.
c. paracetamolom c. lekovi male biološke raspoloživosti
d. kalcijumom imaju izražen efekat prvog prolaska
e. gvožđem kroz jetru
d. resorpcija ne utiče na biološku
51. Lek koji je slaba baza će se koncentrovati (2): raspoloživost lekova
a. na mestu povišenog pH e. ako se lek nepotpuno resorbuje
b. na mestu sniženog pH posle per os primene, njegova
biološka raspoloživost je smanjena
c. nezavisno od pH
d. u baznom urinu
58. Zaokružiti reakcije II faze metabolizma lekova
e. u kiselom urinu (1):
a. reakcije spajanja sa acetil grupom
52. Lek koji je slaba kiselina će se koncentrovati (2): b. reakcije oksidacije
a) na mestu povišenog pH
b) na mestu sniženog pH
c. reakcije posredovane citohromima
c) nezavisno od pH d. reakcije hidrolize
d) u baznom urinu e. reakcije redukcije
e) u kiselom urinu

59. Zaokružiti reakcije I faze metabolizma lekova (2): c. nedovoljne konjugacije
a) reakcije spajanja sa acetil grupom bilirubina sa sumpornom
b) reakcije spajanja sa glukuronskom kiselinom kiselinom
c) reakcije spajanja sa sumpornom kiselinom d. taloženja bilirubina u centralni
d) reakcije hidrolize nervni sistem
e) reakcije redukcije e. pojačane aktivnosti glukuronil
transferaze
60. Zaokružiti induktore citohroma 3A4 (2):
a) fenobarbiton 66. Na mestu sniženog pH koncentruju se (1):
b) kantarion a. slabe kiseline
c) akutno trovanje alkoholom
d) eritromicin
b. slabe baze
e) ketokonazol c. većina lekova, nezavisno od pH
d. lekovi koji se ne vežu za proteine plazme
61. pKa je ona vrednost pH pri kojoj (1): e. a + d
a) je polovina leka u obliku dimera
b) je polovina leka jonizovana 67. Biološka raspoloživost leka izražena u procentima
c) je polovina leka podložna metabolisanju može biti (1):
citohromima a) veća, manja ili jednaka 100%;
d) je polovina leka podložna metabolisanju b) veća ili jednaka 100%;
glukuronidacijom c) manja ili jednaka 100%.
e) a + d d) uvek manja od 98%
e) uvek iznosi 5 polivremena eliminacije
62. Enzim pseudoholin esteraza vrši (1):
a. vrši sintezu estara 68. Ako lek ima nelinearnu farmakokinetiku (2):
b. hidrolizuje estre a. manje je bezbedan u odnosu na lek koji
c. konjuguje estre sa alkoholima podleže linearnoj kinetici
d. konjuguje estre sa glutationom b. bezbedniji je u odnosu na lek koji podleže
e. a + d linearnoj kinetici
c. male promene doze leka mogu dati
63. Supstrat za glukuronil transferazu je (2): nepredvidive promene koncentracije leka u
a. penicilin krvi
b. bilirubin d. promene koncentracije leka se mogu
c. trovalentno gvožđe predvideti na osnovu volumena distibucije
d. paracetamol e. promene koncentracije leka se mogu
predvideti na osnovu biološke raspoloživosti
e. dvovalentno gvožđe
64. pH mleka je oko 6,9. Iz plazme u mleko bolje 69. Dimenzije 1/vreme, ima (1):
a) poluvreme eliminacije
prolaze (2):
b) biološka raspoloživost
a. Iz plazme u mleko bolje c) volumen distribucije
prolaze slabe kiseline d) konstanta eliminacije
b. Iz plazme u mleko bolje e) aktivni transport
prolaze slabe baze
c. U mleku se kiseli lekovi 70. Kod multiplog doziranja, ako je interval doziranja
jonizuju u većoj meri u odnosu
jednak poluvremenu eliminacije leka, da bi se
na bazne postiglo stacionarno stanje potrebno je (1):
d. U mleku se bazni lekovi a) 3 t ½
jonizuju u većoj meri u odnosu b) 5 t ½
na kisele c) 10 t ½
e. pH mleka ne utiče na prolaz d) 12 t ½
lekova iz plazme u mleko e) 15 t ½
71. Kod neželjenog događaja koji se desi tokom
65. Kernikterus novorođenčeta nastaje kao posledica uzimanja leka :(1)
(2): a. mora postojati uzročno-posledična veza sa
a. konjugacije bilirubina sa uzimanjem leka
proteinima plazme b. uzročno-posledična veza mora biti dokazana
b. nedovoljne konjugacije c. ne mora postojati uzročno-posledična veza
bilirubina sa glukuronskom sa uzimanjem leka
kiselinom

72. Posle konzumiranja soka od grejpa, došlo je do c) farmakodinamiju
pojave aritmija kod pacijenta koji uzima H1 d) a + b + c
antihistaminike. Radi se o interakciji (1): e) ništa od navedenog
a) koja je farmakodinamska
b) koja je na nivou receptora 80. Lekovi svojim dejstvom na membranske
c) na nivou metabolizma transportere mogu da (2):
d) na nivou izlučivanja a) dovode do depolarizacije ćelije
e) na nivou resorpcije b) vrše inhibiciju njihove aktivnosti
c) predstavljaju lažni supstrat
73. Oslobađanje kalcijuma iz sarkoplazmatskog d) pojačaju njihovu aktivnost
retikuluma reguliše (1): e) dovode do desenzibilizacije
a) citohrom 1A2
b) N acetil transferaza
c) rijanodinski receptor
d) angiotenzinogen
e) angiotenzin II
74. Lekovi mogu ostvariti svoje dejstvo (1):

a) isključivo unutar ćelija
b) isključivo preko receptora
c) stimulišući aktivnost enzima prisutnih u organizmu
d) inhibicijom enzima prisutnih u organizmu
e) samo posredstvom drugih glasnika
75. Mesta dejstva lekova na humanoj ćeliji mogu biti

(3):
a) genetski materijal
b) ćelijski zid
c) membranski transporteri
d) ergosterol ćelijske membrane
e) receptori
76. Indukcija metaboličkih enzima (2):

a. dovodi do povećanja glatkog
endoplazmatskog retikuluma;
b. dovodi do povećanja grubog
endoplazmatskog retikuluma;
c. smanjuje nivo enzima u citosolu i povećava
aktivnost leka;
d. ireverzibilna je;
e. reverzibilna je;
77. Alergija na lek spada u grupu neželjenih dejstava

(1):
a. A
b. B
c. C
d. D
e. X
78. Tipovi hemijskog vezivanja leka i ciljanog

supstrata su (3):
a) kovalentni
b) jonski
c) radioaktivni
d) vodonične veze
e) menjanje acido-bazne ravnoteže
79. Stereoizomernost lekova može da utiče na (1):

a) toksičnost
b) farmakokinetiku

izložene štetnim
noksama učestalost
FARMACIJA III godina; OPŠTA malformacija ploda je
FARMAKOLOGIJA (20 PITANJA – KLINIČKA do 3%
ISPITIVANJA I PRIMENA LEKOVA U POJEDINIM d. danas se savetuje
POPULACIONIM GRUPAMA) rutinska primena
ergometrina nakon
1. Kliničko ispitivanje se izvodi (1): porođaja u cilju
a) u tri faze i farmakokinetskim ispitivanjem sprečavanja krvarenja iu
b) u četiri postregistracione faze materice
c) najčešće u tri faze pre registracije leka i jednoj e. danas se ne savetuje
posle rutinska primena
d) u četiri faze posle registracije farmakokinetskog gvožđa tokom trudnoće
ispitivanja
5. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
2. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): a. vitamini primenjeni u visokim dozama ne
a. II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na ispoljavaju štetna delovanja na plod
manjem broju obolelIh osoba b. vitamini primenjeni u fiziološkim dozama,
b. III faza kliničkih ispitivanja se sprovodi po pripadaju kategoriji A, po FDA
pravilu na odraslim, zdravim dobrovoljcima klasifikaciji
muškog pola c. lekovi koji pripadaju kategoriji X
c. II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na izazivaju teratogena delovanja
laboratorijskim životinjama, paralelno sa d. lekovi koji pripadaju kategoriji C su
ispitivanjima na zdravim dobrovoljcima teratogeni i ne smeju se primenjivati tokom
d. I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje trudnoće
imaju antiHIV (antiretrovirusno) e. u terapiji heprtenzije u trudnoći lek izbora je
delovanje se može sprovoditi na HIV propranolol
pozitivnim trudnicama
e. I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje 6. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
imaju antiHIV (antiretrovirusno) delovanje a. kod fetusa su razvijenije reakcije
se ne može sprovoditi na HIV pozitivnim oksidacije u odnosu na reakcije II faze
trudnicama metabolizma
b. kod fetusa nije razvijena reakcija
3. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): glukuronidacije
e.a. farmakovigilanca prati biološku c. metabolizam fetusa karakterišu razvijene
raspoloživost leka reakcije glukuronidacije;
e.b. farmakovigilanca poredi upotrebu d. lekovi se brže eliminišu iz fetusa u poređenju
lekova u različitim sredinama sa organizmom trudnice jer je koncentracija
e.c. rezultat farmakovigilance može proteina u plazmi snižena
biti ograničenje primene leka u e. količina proteina plazme u fetusu je
određenoj populaciji povećana.
e.d. rezultat farmakovigilance može
biti povlačenje leka iz prometa
e.e. farmakovigilanca prati neželjena 7. Ukoliko se lek metaboliše u jetri u pravcu nastanka
delovanja lekova samo tokom neaktivnog metabolita, u uslovima insuficijencije
pretkliničkih ispitivanja jetre, (1):
f. lek neće ispoljiti dovoljan terapijski odgovor
4. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): g. lek će ispoljiti pojačano delovanje
a. ako tokom trudnoće h. izostaće terapijski odgovor na lek
trudnice nisu izložene i. samo lekovi male biološke raspoloživosti će
štetnim noksama, ne imati smanjeno terapijsko delovanje
dolazi do pojave j. samo lekovi velike biološke raspoloživosti
malformacija ploda će imati smanjeno terapijsko delovanje
b. kod trudnica koje tokom
trudnoće nisu izložene 8. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
štetnim noksama a. studije bioekvivalencije pripadaju II fazi
učestalost malformacija kliničkih ispitivanja
ploda je od 3% do 5%
b. tokom studija bioekvivalencije, ispituju se
c. kod trudnica koje terapijski efekti ,,paralele,, na ispitanicima
tokom trudnoće nisu

c. kao dokaz da su dva proizvoda c) najosteljiviji period na dejstvo lekova su prve 2
bioekvivalentna služi njihovo dobro nedelje trudnoće
podnošenje od strane nasumično odabranih d) period trudnoće kada lek može ispoljiti
pacijenata teratogeno delovanje je period organogeneze
d. tokom studija bioekvivalencije, porede se e) period trudnoće kada lek može ispoljiti teratogeno
terapijski efekti licencnog lek i ,,paralele ,, na delovanje je II trimestar
ispitanicima
e. tokom studija bioekvivalencije, porede se 14. Lek primenjen u trudnoći, deluje po principu „sve
farmakokinetski parametri licencnog leka ili ništa“ ako se primeni (1):
i ,,paralele,, a) u II trimestru
b) u trećem trimestru
c) u periodu organogeneze
9. Acetilsalicilna kiselina je slaba kiselina. Koje od
d) u prve 2 nedelje trudnoće
navedenih tvrdnji su tačne (1):
e) tokom čitavog trajanja trudnoće
e.a. ubrzavanje eliminacije
acetilsalicilne kiseline se
postiže zakišeljavanjem urina
askorbinskom kiselinom
e.b. izlučivanje urinom će biti br že
ukoliko je urin kiseo
e.c. povećanje pH urina ubrzava
eliminaciju acetilsalicilne 15. Primena leka koji se visokom procentu veže za
kiseline proteine plazme, u uzrastu novorođenčeta, može
e.d. povećanje pH urina smanjuje izazvati (1):
disocijaciju kiselih lekova u a) smanjenje koncentracije proteina plazme
urinu; b) povećanje koncentracije proteina plazme
e.e. lekovi vezani za proteine c) povećanje koncentracije bilirubina u krvi
plazme se lakše eliminišu d) smanjenje koncentracije bilirubina u krvi
ukoliko je urin bazan e) smanjenje propustljivosti biološkuh membrana
10. U cilju smanjenja koncentracije nekonjugovanog 16. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
bilirubina, primenjuju se (1): a) bazni lekovi su u većoj meri disocirani u krvi u
f. inhibitori mikrozomalnih enzima odnosu na mleko
b) bazni lekovi su u manjoj meri disocirani u krvi
g. induktori enzimskih sistema jetre u odnosu na mleko
h. donori sulfhidrilnih (-SH) grupa c) bazni lekovi se u većoj meri koncentruju u
i. primenjuje se etil-alkohol mleku u odnosu na kisele
j. primenjuje se metil alkohol d) bazni lekovi se u manjoj meri koncentruju u mleku
u odnosu na kisele
11. Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega, ne e) bazni lekovi, ako se primene tokom dojenja, ne
bi trebalo primeniti (2): prolaze u mleko
a) lek koji se u jetri metaboliše u neaktivne metabolite
b) lek koji se izlučuje bubrezima nepromenjen 17. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
c) lek koji se aktivira u bubrezima a) pH mleka je viši u odnosu na pH plazme
d) lek koji deluje lokalno b) pH mleka je isti kao i pH plazme
e) lek koji se aktivira u jetri c) pH mleka je oko 8,4
d) pH mleka je oko 6,9
12. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e) pH mlkea ke oko 3,9
a) pol ne utiče ne izbor leka
b) pol može usloviti izbor leka 18. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
c) lečenje osteoporoze kod muškaraca se može vršiti a) diuretici su lekovi I izbora za snižavanje povišenog
preparatima estrogena krvnog pritiska u trudnoći
d) lečenje ostepororoze muškaraca se ne vrši b) primena diuretika u trudnoći je bezbedna
preparatima estrogena c) primena diuretika u trudnoći može izazvati
e) kod muškaraca se ne javlja osteoporoza smanjenje prokrvljenosti placente
d) umesto diuretika, kao bezbedniji antihipertenziv u
13. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): trudnoći se primenjuje lek iz grupe ACE inhibitora
a) primena lekova tokom trudnoće je e) umesto diuretika, kao bezbedniji
kontraindikovana antihipertenziv u trudnoći se primenjuje alfa metil
b) ako postoji jasna indikacija, lekove u trudnoći dopa
treba primenjivati najkraće moguće vreme, u
najnižim terapijskim dozama 19. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):

a) I faza kliničkih studija se najčešće vrši na obolelim
osobama
b) I faza kliničkih studija se najčešće vrši na
odraslim, zdravim dobrovoljcima
c) II faza kliničkih studija se najčešće vrši na
manjem broju obolelih osoba
d) II faza kliničkih studija se najčešće vrši na većem
broju obolelih osoba
e) III faza kliničkih studija se najčeće vrši posle
puštanja leka u promet
20. Kliničke studije koje se sprovode multicentrično i

obuhvataju veliki broj obolelih osoba su (1):
a) studije bioekvivalencije
b) studije I faze
c) studije II faze
d) studije III faze
e) postregistracione studije

g. nastalo neželjeno delovanje zavisi od doze
primenjenog leka
STUDIJE MEDICINE, STARI I NOVI PROGRAM h. dozu leka treba smanjiti
– OPŠTA FARMAKOLOGIJA GRUPA: M – i. to znači da je pacijent alergičan na insulin i
OF više ga ne sme dobijati
j. hipoglikemija se ne može javiti posle
18/04/2011 primene insulina.
Ime i
prezime: ................................................ Br. 6. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
Indeksa.............................
a. s obzirom da je pH mleka viši od pH krvi,
1. Ako se lek koji se metaboliše preko citohroma tokom dojenja je bezbedno primenjivati
3A4, istovremeno primeni sa sokom od grejpa (1): kisele lekove
b. pH mleka je niži od pH krvi (iznosi oko
a. delovanje leka će se smanjiti 6,9)
b. delovanje leka će se pojačati c. pH mleka je viši u odnosu na pH krvi
c. sok od grejpa se usloviti nastanak d. tokom trudnoće i dojenja, kontraindikovana
je primena penicilina i cefalosporina jer
toksičnog metabolita
izazivaju teške malformacije ploda i
d. će potencirati nastanak aktivnog novorođenčeta.
metabolita.
7. Nishodna regulacija receptora nastaje kao

2. Istovremena duža primena varfarina i antibiotika
posledica (1):
(širokog spektra) može dovesti do (1):
a. hronične primene blokatora receptora
a. farmakokinetske interakcije sa b. hronične primene stimulatora receptora
pojačanim efektom varfarina c. alergijske reakcije
b. farmakodinamske interakcije sa d. teratogenog delovanja.
smanjenim efektom varfarina
c. farmakodinamske interakcije sa
pojačanim efektom varfarina 8. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
d. farmakokinetske interakcije sa
pojačanim efektom antibiotika. f. ako tokom trudnoće
trudnice nisu izložene
štetnim noksama, ne
3. Ako se posle primene leka pojavi osip po koži (1): dolazi do pojave
malformacija ploda
a. neophodno je smanjiti dozu leka g. da bi se sprečila pojava
b. neophodno je prekinuti primenu leka anemije, savetuje se
c. nastavlja se sa primenom leka. primena gvožđa kod
svake trudnice
h. ne savetuje se rutinska
4. Zaokružiti reakcije II faze metabolizma lekova (2): primena gvožđa tokom
trudnoće
a. hidroliza estara i. danas se savetuje
b. nitro redukcija rutinska primena
ergometrina nakon
c. oksidativna deaminacija
porođaja u cilju
d. reakcija konjugacije sa glukuronskom sprečavanja krvarenja iu
kiselinom materice
e. reakcija konjugacije sa acetil grupom. j. rutinska primena
gvožđa tokom trudnoće
značajno smanjuje
5. Ako se posle primene insulina javila hipoglikemija kvalitet života
(2): trudnice.
f. nastalo neželjeno delovanje je dozno

nezavisno 9. Kod tolerancije na lek dolazi do (1):

a. povećanja dejstva leka 15. Istiskivanje leka iz veze sa proteinima plazme
b. povećanja apsorpcije leka dovodi do (1):
c. smanjenja farmakološkog dejstva
određene doze leka a. smanjenja dejstva leka;
d. smanjenja volumena distribucije leka b. pojačanja dejstva leka;
e. neuobičajene reakcije organizma na lek. c. ne utiče na dejstvo leka;
d. dužeg zadržavanja leka u organizmu;
e. usporavanja metabolisanja leka.
10. Lek vezan za proteine plazme (2):
a. je farmakološki aktivna frakcija leka 16. Nekompetitivni antagonista (1):

b. podleže glomerularnoj filtraciji
c. je farmakološki neaktivna frakcija leka e.a. potencira
d. deo koji može biti istisnut drugim lekom delovanje
sa proteina plazme agoniste na
e. ne može istisnuti sa proteina plazme istom receptoru
delovanjem drugog leka. e.b. istiskuje
agonistu sa
istog receptora
11. Tokom dojenja (2): e.c. pomera krivu
odnosa doza-
e.f. iz krvi u mleko će bolje prolaziti efekt agoniste
disocirani lekovi u desno
e.g. iz krvi u mleko će bolje prolaziti e.d. pomera krivu
nedisocirani lekovi odnosa doza-
e.h. iz krvi u mleko će bolje prolaziti efekt agoniste
lekovi koji su vezani za proteine u levo
plazme e.e. smanjuje
e.i. lekovi vezani za proteine plazme maksimalni
odgovor
ne prelaze iz krvi u mleko.
agoniste.
12. Označite pojmove koji se koriste u

farmakodinamici (2):
a. rezultat aktivacije
a. biološka iskoristljivost, volumen distribucije, receptora vezanog za
b. agonista, antagonista, G protein može biti
c. idiosinkrazija, neželjeno dejstvo, uticaj i na funkciju
d. resorpcija, distribucija. jonskog kanala
b. rezultat aktivacije
receptora vezanog za G
13. Razlika između punog i parcijalnog agoniste je u protein nikada nije uticaj
(1): na metaboličke procese
u ćeliji
a. efikasnosti c. rezultat aktivacije
b. jačini receptora vezanog za
c. toksičnosti G protein može biti
d. svemu navedenom uticaj na metaboličke
e. nijednom od navedenih pojmova. procese u ćeliji
d. rezultat aktivacije
receptora vezanog za
G protein je vezivanje
14. Insulinski receptori su primer receptora (1):
GTP-a za alfa
subjedinicu
a. vezanog za tirozin kinazu
e. rezultat aktivacije
b. steroidnog receptora receptora vezanog za G
c. vezanog za G protein protein je vezivanje
d. vezanog za jonski kanal. ATP-a za alfa
subjedinicu.

c. skraćuje vreme delovanja
primenjene doze leka u
18. Terapijski indeks leka (2): organizmu
d. produžava delovanje
e. govori o bezbednosti leka primenjene doze leka u
f. govori o efikasnosti leka organizmu.
g. govori o jačini leka
h. predstavlja odnos letalnih i efektivnih
doza leka 23. Ukoliko je klirens leka putem bubrega
i. prestavlja razliku letalnih i efektivnih doza veći od klirensa kreatinina lek se eliminiše
leka.
(1):
a. glomerulskom filtracijom
19. Kod lekova koji su u visokom procentu vezani za
b. glomerulskom filtracijom
proteine plazme (3):
i tubularnom sekrecijom
a. volumen distribucije je veliki c. glomerulskom filtracijom i
reapsorpcijom
b. volumen distribucije je mali
c. klirens leka je visok d. tubularnom sekrecijom i
d. klirens leka je nizak reapsorpcijom.
e. moguća je kompeticija sa drugim
lekovima za vezivanje za proteine plazme
24. Eliminacija kinetikom prvog reda znači
da (1):
20. Klirens leka je (1):
a. se lek eliminiše
a. količina plazme koja se maksimalnom mogućom
očisti od leka u jedinici brzinom
vremena b. se lek eliminiše minimalmo
b. količina plazme koja se očisti brzinom
od neaktivnih metabolita c. se lek eliminiše
leka u jedinici vremena konstantnom brzinom koja je
c. količina leka koja prođe kroz nezavisna od koncentracije
krvotok pluća u jedinici leka u organizmu
vremena d. se lek eliminiše brzinom
d. količina leka koja u se koja je proporcionalna
organizmu pročisti od koncentraciji leka u
vehikuluma i drugih organizmu.
neaktivnih komponenti leka.
25. Doza održavanja je (1):

21. Ataksija je (1):
a. doza leka kojom se postiže
a. poremećaj koordinacije pokreta prekid razmnožavanja
b. pospanost bakterija u organizmu ali se
c. zujanje u ušima ne smanjuje njihov ukupan
d. dezorjentacija broj
e. tremor b. doza kojom se nakon
izlečenja sprečava ponovno
javljanje bolesti
22. Enterohepatička recirkulacija leka (2): c. doza leka kojom se kritično
oboleli pacijent održava u
a. ubrzava eliminaciju leka iz životu
organizma d. doza leka kojom se
b. usporava eliminaciju leka održava udarnom dozom
iz organizma postignuto stacionarno
stanje.

b. simvastatin se uzima uveče jer je
tokom noći najjača sinteza
Povezati: holesterola
c. statini se primenjuju kod
hiperlipoproteinemija sa porastom
VLDL – a i sniženjem HDL -a
A. Intravenski d. statini u značajnoj meri povećavaju
B. Intramuskularno HDL holesterol
C. Supkutano e. statini se primenjuju kod tipa IIa
hiperlipoproteinemije
D. Oralno
E. Rektalno
26. _D_ najpogodniji način uzimanja leka 33. Zaokruži tačne tvrdnje (3):
27. _A_ najbrže nastaje dejstvo leka
a. kombinovanjem diuretika koji
štede kalijum sa inhibitorima
28. _B,C_ injekcije mogu biti bolne
angiotenzinskih receptora može
se javiti hiperkalijemija
29. _C_ tipičan način primene insulina
b. kod pacijenata sa gihtom u lečenju
hipertenzije se daju tiazidni
diuretici
c. kod dijabetes melitusa primena
30. Za resorpcija iz potkožnog tkiva tačno je (2):
beta blokatora izaziva
hiperglikemiju
a. ne smeju se primenjivati injekcije d. kod dijabetes melitusa primena
vodenih rastvora beta blokatora izaziva
b. hipotermija ubrzava resorpciju leka hipoglikemiju
c. adrenalin usporava resorpciju e. propranolol može smanjiti
leka pretvaranje T4 u T3
d. resorpcija leka je brža nego kod
intramuskularno aplikovanog leka
e. resorpcija se usporava ako se 34. Koji od navedenih lekova inhibišu izlučivanje
aktivna supstanca primenu u kalijuma (2):
obliku suspenzije
a. fosinorpil
b. furosemid
c. metoprolol
d. kaptopril
e) propranolol
31. Kod pacijenata sa bronhijalnom astmom, kao 35. Kod dijabetičnih pacijenata, kao antihipertenzive,
antihipertenzivi, bi se mogli primenjivati (2): najsigurnije je primeniti (1):
a. tiazidni diuretici a. propranolol

b. adrenergički beta agonisti b. standardne farmaceutske oblike
c. blokatori kalcijumskih kanala nifedipina
d. propranolol c. ACE inhibitore
e. blokatori kalijumovih kanala d. hidrohlorotijazid
e. furosemid
32. Zaokruži tačnu tvrdnju (2):

36. Dihidropiridini (1):
a. simvastatin se uzima ujutro jer je
tokom dana najjača sinteza a. povećavaju snagu kontrakcije
holesterola miokarda i zbog toga se primenjuju
kao lekovi prvog izbora u lečenju
srčane insuficijencije

b. dilatiraju krvne sudove i e. acetil salicilna kiselina smanjuje terapijsko
primenjuju se kao lekovi prvog delovanje oralnih antikoagulanasa
izbora u lečenju arterijske
hipertenzije
c. zbog negativnog inotropnog 40. Zaokružiti tačne odgovore (2):
delovanja daju se u terapiji srčane
insuficijencije a. heparin je kontrainikovan u
d. lekovi su prvog izbora u lečenju A- trudnoći
V bloka b. doziranje heparina se vrši na
e. kratkodelujući oblici amlodipina osnovu protrombinskog vremena
mogu izazvati fenomen koronarne c. heparin se primenjuje kod
krađe pacijenata sa obolelih od peptičkog
ulkusa
d. niskomolekularni heparin
primarno antagonizuje aktivnost
X faktora koagulacije
e. niskomolekularni heparin ima
veću biološku raspoloživost u
37. Kardiotonični glikozidi (2): odnosu na visokomolekularni;
primenjuje se supkutano
a. povećavajući minutni
volumen, povećavaju protok
krvi kroz bubrege i tim 41. Zaokružiti tačne tvrdnje vezane za digoksin (2):
mehanizmom otklanjaju
edeme a. blokadom Na-K-2Cl
b. ne utiču na protok krvi kroz simporta, povećavaju
bubrege protok krvi kroz bubrege
c. su lekovi prvog izbora u i tim mehanizmom
terapiji atrijalnog flatera otklanjaju edeme
d. primenjuju se u terapiji b. ne utiče na protok krvi
akutnog edema pluća nastalog kroz bubrege
zbog insuficijencije desnog c. smanjujući procenat
srca hospitalizacija
e. pojačavaju snagu srčane značajno popravlja
kontrakcije bez povećanja kvalitet života obolelih
potrošnje kiseonika od srčane
insuficijencije
d. kontraindikovan je u
38. Zaokružiti tačne tvrdnje (1): terapiji akutnog edema
pluća jer dodatno
a. u slučaju insuficijencije bubrega, lekovi koji opterećuje levu komoru
se eliminišu nepromenjeni putem bubrega, e. primenjuje se u
imaće slabije delovanje terapiji fibrilacije
b. u slučaju insuficijencije bubrega, atenolol će pretkomora
imati oslabljeno delovanje
c. u slučaju insuficijencije bubrega, delovanje
metoprolola biti pojačano 42. Alfa 1 adrenergički blokatori (3):
d. u slučaju insuficijencije bubrega, delovanje
metoprolola će biti pojačano a. sužavaju krvne sudove
e. u slučaju insuficijencije bubrega, b. dilatiraju krvne sudove
delovanje atenolola će biti pojačano c. izazivaju bradikardiju
d. izazivaju refleksnu tahikardiju
e. izazivaju relaksaciju sfinktera
39. Oralni antikoagulansi (2): mokraćne bešike
a. stimulišu vitamin K epoksid reduktazu

b. inhibišu vitamin K epoksid reduktazu 43. Lečenje perniciozne anemije traje (1):
c. doziraju se na kg tm pacijenta
d. doziraju se zavisno od protrombinskog a. 1 mesec
vremena b. 6 meseci

c. dok se ne popune rezerve vitamina c. gliceriltrinitrat smanjenjem aktivnosti
B12 miozin kinaze u miokardu, značajno
d. doživotno, oralnim preparatima smanjuje snagu kontrakcije poprečno-
vitamina B12 prugaste muskulature miokarda
e. doživotno, intramuskularnom d. gliceriltrinitrat može izazvati ortostatsku
primenom vitamina B12 hipotenziju
e. smanjenjem aktivnosti miozin kinaze u
miokardu, gliceriltrinitrat ispoljava
44. Kao antiagregacioni lekovi primenjuju se (2): negativno hronotropno delovanje
a. acetilsalicilna kiselina u dozi

od 500 mg, na 6 sati 49. Kod dijabetičnih pacijenata sa mikrovaskularnim
b. acenokumarol komplikacijama na bubrezima, za lečenje povišenog
c. tiklopidin krvnog pritiska, najsigurnije je dati (1):
d. klopidogrel
e. celekoksib a. beta blokatore sa ISA
b. diuretika Henleove petlje
c. tijazidne diuretike
45. Antidot koji se primenjuje kod predoziranja d. ACE inhibitore
varfarinom (1): e. natrijum nitroprusid
a. protamin sulfat
b. acetil salicilna kiselina
c. propranolol
d. vitamin K 50. Konfuzija je (2):
e. streptokinaza
a. poremećaj koordinacije pokreta
b. pospanost
46. Kod oralnih preparata gvožđa primena zajedno sa c. zbunjenost
vitaminom C (1): d. dezorjentacija
e. tremor
a. povećava resorpciju
gvožđa
b. ne utiče na resorpcij 51. Tinitus je (1):
ugvožđa
c. smanjuje resorpciju a. poremećaj koordinacije pokreta
gvožđa b. pospanost
c. zujanje u ušima
d. dezorjentacija
47. Kardioselektivni, liposolubilni -blokator je (1): e. tremor
a. atenolol
b. labetalol Povezati:
c. metoprolol
d. karvedilol A. Heparin
e. propranolol B. Varfarin
C. Acetilsalicilna kiselina
D. Tiklopidin
48. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): 52. _A _ Postizanje akutnog antikoagulantnog efekta
a. dilatiranjem koronarnih krvnih sudova, 53. _B_ Hronična antikoagulantna terapija

adrenergički beta blokatori poboljšavaju
prokrvljenost subendokardnih delova 54. _A_ Antikoagulantna terapijau u graviditetu
miokarda
b. dilatiranjem koronarnih krvnih sudova, 55. _A_ Posoperativna prevencija venskih tromboza
organski nitrati poboljšavaju
prokrvljenost subendokardnih delova
miokarda

56. Zaokruži tačno (2): 62. Beta adrenergički blokatori sa ISA (unutrašnja
simpatomimetska aktivnost) u odnosu na beta
a. u slučaju pojave retikulocitoze adrenergičke blokatore bez ISA (2):
HITNO prekinuti terapiju gvožđem
b. preparate gvožđa treba a. češće dovode do bradikardije
primanjivati pre jela b. imaju manje izraženu
c. antidot kod trovanja gvožđem je bradikardiju
pralidoksim c. ne utiču na srčani ritam
d. do nabavke antidota, d. imaju jače antihipertenzivno
otrovanom sa preparatima delovanje
gvožđa daje se belance jajeta i e. imaju slabije antihipertenzivno
mleko delovanje jer jače sužavaju krvne
e. akutno trovanje preparatima sudove
gvožđa nastaje zadesno i
obično se viđa kod dece
63. U terapiji trovanja organofosfatima, pralidoksim
(1):
57. Zaokruži tačno (1):
a. sprečava stvaranje kovalentne veze
a. fibrinolitici i antikoagulansi mogu organofosfata i acetilholina
da otklone već stvoreni tromb b. sprečava stvaranje kovalentne
b. fibrinolitici i antikoagulansi veze organofosfata i enzima holin
esteraze
kao bitno neželjeno delovanje
imaju krvarenje c. sprečava stvaranje kovalentne veze
organofosfata i muskarinskih
c. streptokinaza plazmin pretvara u
receptora
plazminogen
d. sprečava stvaranje kovalentne veze
d. streptokinaza se primenjuje organofosfata sa muskarinskim
peroralno receptorima
e. sprečava stvaranje kovalentne veze
organofosfata sa nikotinskim
58. Agonisti alfa 2 adrenergičkih receptora su (2): receptorima
i.a. atenolol
i.b. amfetamin 64. Atropin (2):
i.c. klonidin
i.d. nafazolin a. je parcijalni agonista na nivou muskarinskih
i.e. alfa metildopa receptora;
b. je nekompetitivni antagonista acetilholina na
nivou muskarinskih receptora;
Povezati: c. je kompetitivni antagonista acetilholina
na nivou muskarinskih receptora
A. Dipiridamol d. ne prodire krvno – moždanu barijeru
B. Vitamin K e. prodire krvno moždanu barijeru i može
C. Anistreplaza da izazove delirijum, halucinacije,
D. Acetilsalicilna kiselina malignu hipertermiju
E. Tikopidin
59. _D_ Sekundarna prevencija infarkta miokarda
65. Indirektni parasimatikomimetici su (2):
60. _A_ Izaziva fenomen koronarne krađe
a. propranolol
61. _E_ Sekundarna prevencija infarkta miokarda kod b. karbahol
pacijenata sa ulkusnom bolesti c. acetil-holin
d. fizostigmin
e. metaholin
66. Znaci atropinizacije (ukapavanje atropina u oko)

su (1):

a. mioza 72. Za profilaksu astmatičnih napada se primenjuje
b. bradikardija (3):
c. pojačana salivacija
d. midrijaza
e. dijareja
67. Beta 2 agonisti koriste se u lečenju (1):
a. hipertentzije;
b. angine pektoris; 73. Koji se lekovi daju kao centralni antitusici (3):
c. bronhijalne astme
d. meningitisa jer prolaze hematoencefalnu
barijeru
68. U efekte parasimpatolitika ubrajaju se (2):
a. mioza
b. povećana lakrimacija 74. Šta su tačne karakteristike teofilina (3):
c. tahikardija
d. hipotenzija
e. suvoća usta
69. Neželjena dejstva neselektivnih beta blokatora su

(2):
75. Osnovno dejstvo natrijum hromoglikata je (1):
a. opstipacija
b. bronhokonstrikcija a. relaksacija glatke muskulature bronhija,
c. anemija b. stimulacija oslobađanja kortizola iz
d. periferna vazokonstrikcija i nadbubrega,
hladni ekstremiteti c. blokada kalcijumskih kanala u limfocitima,
e. bradipsihija d. blokada oslobađanja medijatora iz
mastocita,
e. blokada sinteze cAMP u bazofilima.
70. U organofosfate ubrajamo (2):
a. fizostigmin 76. Konvulzije su (1):

b. paration
c. neostigmin a. poremećaj koordinacije pokreta
d. malation b. pospanost
e. prazosin c. zbunjenost
f. doksazosin d. grčevi glatke muskulature
e. grčevi skeletne muskulature
71. Od korena belog sleza se za suzbijanje kašlja

priprema (1):
77. Ua.terapiji dijareje primenjuje se (2):

macerat,
b. infuz,
a.
c. MgSO
dekokt,4 – magnezijum sulfat,
b. laktuloza,
d. suvi ekstrakt,
c.
e. parasimpatolitici,
tinktura.
d. parasimpatomimetici,
e. loperamid.

78. U terapiji opstipacije primenjuje se (2):
a. aluminijum hidroksid,
b. laktuloza,
c. parasimpatolitici,
d. bisakodil,
e. loperamid.
79. U prevenciji povraćanja u sklopu kinetoza,

primenjuju se (2):
e.a. parasimpatomimetici,
e.b. H 2 – antihistaminici,
e.c. skopolamin
butilbromid,
e.d. neostigmin,
e.e. H1 – antihistaminici.
80. Zaokružiti antiulkusne lekove (2):
a. loperamid,
b. omeprazol,
c. lorazepam,
d. famotidin,
e. laktuloza.

M F F1 key e) Predoziranje se mora lečiti jer organizam nema
sposobnost eliminacije gvožđa.
GRUPA: M F F1
9. Reverzibilni, nekovalentni inhibitor
MEDICINA NOVI PROGRAM - OPŠTA acetilholinesteraze (1):
FARMAKOLOGIJA a) fizostigmin
b) organofosfati
Datum: 27.09.2010. c) edrofonijum
d) soman
Ime i
prezime
Br. indexa
10. Efekti adrenalina na srce su (1):
Pitanja dopuniti tačnim tvrdnjama a) pozitivno hronotropno dejstvo
b) pozitivno inotropno dejstvo
c) povećanje minutnog volumena
a) niskomolekularni heparin
d) povećanje potrošnje kiseonika miokarda
b) varfarin
e) sve navedeno
c) visokomolekularni heparin
d) fenofibrat
e) klopidogrel 11. Karakteristični efekti adrenalina na respiratorni
trakt su (1):
a) beta-2 receptorima posredovana
1..B........inhibitor vitamin K epoksid reduktaze
bronhokonstrikcija
2..C.......potencira delovanje antitrombina III
b) alfa-1 receptorima posredovana bronhodilatacija
3..E........smanjuje agregaciju trombocita
c) beta-1 receptorima posredovana bronhodilatacija
4..A........antagonizuje X faktor koagulacije
d) beta-2 receptorima posredovana
5..D.......stimuliše lipoprotein lipazu
bronhodilatacija
12. Beta-adrenergički receptori karakteristični za srce

6. Derivat arahidonske kiseline koji ima
su (1):
antiagregaciono dejstvo je (1):
a) beta-1
a) prostaglandin E 2,
b) beta-2
b) prostaglandin F 2, c) beta-3
c) dprostaciklin,
d) tromboksan A 2, 13. Ortostatsku (posturalnu) hipotenziju izazivaju (1):
e) leukotrien B 4. a) stimulatori beta receptora
b) stimulatori alfa receptora
7. Faktor koji ubrzava agregaciju trombocita je (1): c) blokatori alfa receptora
a) prostaglandin E 2, d) blokatori dopaminskih receptora
b) prostaglandin F 2,
c) prostaciklin,
d)tromboksan A 2 , 14. Adrenalin deluje na bronhodilataciju (1):
e) leukotrien B 4. a) stimulativno
b) inhibitorno
8. Zaokružiti netačnu tvrdnju (1):

a) Predoziranje gvožđem dovodi do opstipacije; 15. Lekovi, aktivatori receptora koji se upotrebljavaju
b) Hronično trovanje gvožđem izaziva oštećenje jetre; u terapiji astme su (1):
c) Predoziranje gvožđem može izazvati metaboličku a) beta1 adrenergici
acidozu; b) holinergici stimulatori muskarinskih receptora
d) Hemolitičku anemiju može izazvati hronično c) beta2 adrenergici
trovanje gvožđem; d) holinergici stimulatori nikotinskih receptora

16. Preganglijska vlakna koja se na kraju završavaju a) smanjenje srčane frekvence; povećanje
na hromafinim ćelijama srži nadbubrega luče (1): kontraktilnosti
a) noradrenalin b) povećanje srčane frekvence; smanjenje
b) adrenalin kontraktilnosti
c) acetilholin c) smanjenje srčane frekvence; smanjenje
d) dopamin kontraktilnosti
e) supstanciju P d) povećanje brzine sprovođenja kroza AV čvor
17. Antiholinergik koji ima najmanju mogućnost da 24. Za koji deo autonomnog nervnog sistem je
prodre u CNS (1): karakterističan difuzni autonomni odgovor (1):
a) atropin a) simpatikus
b) skopolamin b) parasimpatikus
c) ipratropijum bromid c) oba
d) organofosfati d) nijedan

18. Lek sa pozitivnim inotropnim delovanjem koji u a) Gliceriltrinitrat dilatira SAMO koronarne krvne
malim dozama povećava protok krvi kroz bubrege je sudove
(1): b) Gliceriltrinitrat dilatira velike vene
a) dobutamin c) Gliceriltrinitrat ne utiče na venske krvne sudove
b) dopamin d) Gliceriltrinitrat značajno poboljšava
c) terbutalin prokrvljenost subendokardnih delova miokarda
d) lodoksamin e) Gliceriltrinitrat ne utiče na prokrvljenost
subendokradnih delova miokarda
19. Snažan agonista oba alfa i beta adrenergičkih
receptora je (1): 26. Kod dijabetičnih pacijenata sa mikrovaskularnim
a) izoproterenol komplikacijama na bubrezima, za lečenje povišenog
b)dopamin krvnog pritiska, najsigurnije je dati (1):
c) klonidin a) Beta blokatore sa ISA
d) epinefrin b) Diuretika Henleove petlje
c) Tijazidne diuretike
20. Dopamin beta hidroksilaza prevodi (1): d) ACE inhibitore
a) tirozin u DOPA e) Natrijum nitroprusid
b) DOPA u dopamin
c) dopamin u noradrenalin 27. Kod dijabetičara koji primaju insulin, propranolol
d) noradrenalin u adrenalin može izazvati (1):
a) hipoglikemijsku krizu
21. Glavni neurotransmiter koji se oslobađa na b) dijabetsnu ketoacidozu
organima koji su inervisani torakalnim delom c) hiperosmolarnu komu
simpatičkog nervnog sistema je (1): d) produženu postprandijalnu hiperglikemiju
a) dopamin e) mlečnu acidozu
b) adrenalin
c) noradrenalin 28. U lečenju pretkomorskih tahikardija primenjuje se
d) acetilholin (2):
a) lidokain
22. Alkaloid, agonista na muskarinskim receptorima b) prokain
(1): c) metoprolol
a) edrofonijum d) esmolol
b) pilokarpin e) atropine
c) fizostigmin
d) ipratropijum 29. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a) antagonisti angiotenzinskog receptora ne utiču na
23. Direktni efekti parasimpatikusa na srce su (1): lučenje aldosterona

b) antagonisti angiotenzinskog receptora inhibišu a) Alfa Metildope
lučenje aldosterona b) Visokomolekularnog heparina
c) primena antagonista angiotenzinskog receptora c) Niskomolekularng heparina
može izazvati hipokalijemiju d) ACE inhibitora
d) primena antagonista angiotenzinskog receptora e) tijazida
može izazvati hiperkalijemiju
e) antagonisti angiotenzinskog receptora se 36. Koji lek može izazvati tahikardiju (1):
primenjuju u lečenju angine pectoris a) Atenolol
b) Enalapril
30. Zaokružiti tačne tvrdnje (1): c) Gliceril trinitrat
a) neželjena delovanja digoksina mogu potencirati d) verapamil
diuretici Henleove petlje ali ne i tijazidi e) diltiazem
b) neželjena delovanja digoksina mogu potencirati
i diuretici Henleove petlje i tijazidi 37. Za sniženje povišenog krvnog pritiska kod
c) izazivanjem hipokalijemije, spironolakton pacijenta sa srčanom insuficijencijom, trebalo bi
potencira neželjena delovanja digoksina primeniti (1):
d) izazivanjem hipokalijemije, enalapril potencira a) tijazide
neželjena delovanja digoksina b) dopamin
e) izazivanjem hipokalijemije, losartan potencira c) verapamil
neželjena delovanja digoksina d) diltiazem
e) digoksin
31. Efekti digoksina su (2):
a) Tahikardija 38. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b) Dilatacija koronarnih krvnih sudova a) lidokain blokira kalijumove kanale
c) Povećanje protoka krvi kroz bubrege b) lidokain blokira natrijumove kanale
d) Povećanje istisnog volumena leve komore c) lidokain se primenjuje u lečenju pretkomorskih
e) Smanjenje snage kontrakcije aritmija
d) lidokain se primenjuje u lečenju komorskih
32. Otok oko skočnog zgloba je neželjeno delovanje aritmija
(1): e) lidokain ne prolazi krvno-moždanu barijeru
a) Metoprolola
b) Propranolola 39.Opšte terapijske mere usmerene ka prekidu daljeg
c) dihidropiridina peroralnog ulaska otrova u organizam su (1):
d) ACE inhibitora a) izazivanje povraćanja
e) dopamina b) ispiranje želuca
c) forsirana diureza
d) hiperventilacija
33. Refleksnu tahikardiju može izazvati primena (2):
a) Verapamila 40.Povraćanje izazivamo kod trovanja (1):
b) Propranolola a) kiselinama
c) ACE inhibitora b) bazama
d) Direktnih vazodilatatora c) organskim rastvaračima
e) Standardnih, kratkodelujućih oblika nifedipina d) peroralnog trovanja Diazepamom
34. Tahikardija, glavobolja i ortostatska hipotenzija su

posledica primene (1): 41.Medicinski ugalj se primenjuje u dozi od (1):
a) verapamila a) 30-50 grama razmućen u čaši vode
b) beta blokatora b) 200 grama razmućen u čaši vode
c) organskih nitrata c) 250 grama razmućen u čaši mleka
d) digoksina
42.Specifični antidot kod trovanja morfinom je (1):
35. Kod obolelih od gihta kontraindikovana je a) nalokson
primena (1): b) etil alkohol

c) atropin
d) protaminsulfat 50. Resorpcija leka se može povećati i ubrzati (2):
a) probenecidom
43.Najefikasnija metoda veštačke detoksikacije je (1): b) hijaluronidazom
a) forsirana diureza c) adrenalinom
b) peritonealna dijaliza d) vitaminom C
c) orsirana laksacija e) protaminom
d) plazmafereza (davanje plazme)
51. Resorpcija leka se može smanjiti ili usporiti (3):
44.Toksičnost metilalkohola zavisi od (1): a) manitolom
a) samog metilalkohola b) vitaminom C
b) etilalkohola c) medicinskim ugljem
c) formaldehida d) prokainom e) protaminom
d) mravlje kiselina
52. Koncentracija leka u CNS-u kod terpijskih doza u
45. Kliničko ispitivanje se izvodi (1): krvi zavisi od (3):
a) u tri faze i farmakokinetskim ispitivanjem a) stanja svesti
b) u četiri postregistracione faze b) stanja krvotoka u CNS-u
c) najčešće u tri faze pre registracije leka i jednoj c) lipofilnosti leka
posle d) biološke raspoloživosti leka
d) u četiri faze posle registracije farmakokinetskog e) prisustva specifičnih tranportnih proteina na
ispitivanja krvnomoždanoj barijeri
53. Po Fikovom zakonu brzina resorpcije je

46. Zapaljenje u tkivu pogoduje prisustvu lekova koji proporcionalna (1):
su (1): a) površini membrane
a) velike molekulske mase b) debljini membrane
b) slabe kiseline c) veličini molekula leka
c) vezani za slabe kiseline d) svemu navedenom
d) slabe baze
54. Henderson-Heselbahova jednačina se odnosi na
(1):
47. U zapaljenom tkivu (2): a) međusobni odnos efekta i doze leka
a) delovanje slabih baza je smanjeno b) brzinu prolaska kroz biološke membrane
b) delovanje slabih kiselina je smanjeno c) jonizaciju leka u različitim sredinama
c) pH tkiva je snižen d) kinetiku transportnih procesa u organizmu
d) pH tkiva je povišen e) međusobni odnos terapeutske i toksične doze
e) pH tkiva ne utiče značajno na delovanje lekova lekova
48. Promena koncentracije leka sa druge strane 55. Značaj biotransformacije lekova je u (1):
membrane utiče na (1): a) pretvaranju hidrofilnih u lipofilne supstancije
a) proces difuzije b) radu jetre
b) proces filtracije c) pretvaranju lipofilnih u hidrofilne supstancije
c) proces pasivnog transporta d) promeni dejstva
d) sve navedeno
56. Reakcije faze I metabolisanja lekova su (1):
a) alifatična hidroksilacija, amino-oksidacija,
49. Na biološku raspoloživost leka utiče (2): metilacija
a) način primene b) desulfuracija, uvođenje atoma H u nitro grupu
b) dužina terapijskog tretmana c) S-oksidacija, dehidrogenacija
c) farmaceutski oblik leka d) acetilacija, aromatična hidroksilacija
d) afinitet receptora efektornog organa e) sve navedeno

57. Načini primene lekova koji omogućavaju E. u tankom crevu nalaze se nespecifični nosioci
zaobilazak efekta prvog prolaska kroz jetru su (1): potrebni za aktivni transport lekova.
a) supkutani, intramuskularni, nazogastrični
b) intramuskularni, intratekalni 64. Indukcija metaboličkih enzima (2):
c) intravenski, transdermalni, u vidu klizme A. dovodi do povećanja glatkog endoplazmatskog
d) sublingvalni, inhalatorni, peritonealni retikuluma;
B. dovodi do povećanja grubog endoplazmatskog
58. Označite pojmove koji se koriste u retikuluma;
farmakokinetici (1): C. smanjuje nivo enzima u citosolu i povećava
a) bioiskoristljivost, volumen distribucije, aktivnost leka;
b) agonista, antagonista D. ireverzibilna je;
c) idiosinkrazija, neželjeno dejstvo E. reverzibilna je;
d) disocijacija, depolarizacija
65. Koje od navedenih reakcija pripadaju fazi I
59. Označi pojmove koji se koriste u metabolizma lekova (3)?
farmakovigilanci (1): A. glukuronidacija,
a) bioiskoristljivost, volumen distribucije, klirens B. redukcija,
b) agonista, antagonista, receptor C. hidroliza,
c) neželjeno dejstvo D. acetilacija,
d) trošak, dobit, korist E. deaminacija.
60. Alergija na lek (1): 66. U fazi II metabolisanja lekova učestvuju (2):
a) zavisi od doze leka A. glukuronil transferaza,
b) ne zavisi od doze leka B. alkoholna dehidrogenaza,
c) zavisi i od doze i od načina primene leka C. aldehidna dehidrogenaza,
d) zavisi samo od načina primene leka D. acetiltransferaza,
61. Alergija na lek spada u grupu neželjenih dejstava E. holinesteraza.
(1):
a) A 67. Eliminacija kinetikom prvog reda znači da (1):
b) B A. postoji samo jedan put eliminacije leka;
c) C B. poluvreme eliminacije je isto bez obzira na
d) D koncentraciju leka u plazmi;
e) X C. nakon oralnog davanja lek se samo metaboliše u
jetri;
62. "Efekt prvog prolaska" je najizraženiji ako se lek D. brzina eliminacije proporcionalna je brzini
daje (1): aplikacije leka;
A. oralno, E. lek se ne raspoređuje izvan cirkulacije.
B. intravenski,
C. inhalaciono, 68. Koja je od navedenih reakcija na primenu leka
D. rektalno, stečena? (3)
E. transdermalno. A. senzibilizacija,
B. tolerancija,
63. Većina slabih kiselina kao i slabih baza se nakon C. idiosinkrazija,
oralne aplikacije u najvećoj meri resorbuju preko D. enzimska deficijencija,
sluznice tankog creva jer (1): E. alergija.
A. obe vrste lekova su najjače jonizovane u tankom
crevu; 69. Pod imenom placebo podrazumeva se (1):
B. obe vrste lekova su najslabije jonizovane u A. posebno pripremljen farmaceutski oblik leka;
tankom crevu; B. lek blagog dejstva koji se upotrebljava u praksi ili
C. protok krvi u tankom crevu je veći nego u drugim u kliničkim ispitivanjima;
abdominalnim organima; C. lek koji još nije odobren za upotrebu;
D. resorptivna površina tankog creva je veća D. farmaceutski pripravak koji je po obliku i
nego u ostalim delovima probavnog trakta; načinu primene sličan ispitivanom leku, ali nije
farmakodinamski aktivan;

E. farmaceutski oblik čiji sadržaj odgovara c) daju tablete, ali samo one koje se mogu sažvakati
ispitivanom leku, ali se po dejstvu razlikuje od njega. d) daju kapsule, ali se prethodno otvore a sadržaj
razmuti u čaši vode
70. Pri kompetitivnom antagonizmu (1): e) samo acidorezistentne kapsule
A. dejstvo leka je smanjeno;
B. za isto dejstvo potrebna količina leka je 77. U principu, doze lekova kod starih osoba treba
smanjena; (1):
C. nastupanje dejstva leka je odloženo; a) povećati
D. dejstvo leka je skraćeno; b) smanjiti
E. dejstvo leka je reverzibilno. c) podesiti prema Jungovoj formuli
d) uvek povećati, ali prema uputstvu proizvođača leka
71. Neželjena dejstva lekova, po definiciji: (1)
a) su uvek posledica predoziranja leka 78. Trigonik je lek koji (1):
b) ne javljaju se kod davanja profilaktičkih doza a) remeti srčani ritam
c) javljaju se kod primene uobičajnih, terapijskih b) ima sklonost ka izazivanju alergija
doza c) ometa psihomotornu kooridinaciju
d) se ne sme uzimati za vreme jela
72. Neželjena dejstva tipa A: (1)
a) posledica su genetskih poremećaja 79. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b) uglavnom nisu poznata pre registracije leka a) II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na
c) imaju visoku učestalost manjem broju oboleloh osoba
d) imaju visok mortalitet b) III faza kliničkih ispitivanja se sprovodi po pravilu
na odraslim, zdravim dobrovoljcima muškog pola
73. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c) II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na
a) neželjena delovanja tipa B se karakterišu velikom laboratorijskim životinjama, paralelno sa
učestalošću ispitivanjima na zdravim dobrovoljcima
b) neželjena delovanja tipa B se karakterišu d) I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje imaju
visokim mortalitetom antiHIV (antiretrovirusno) delovanje se može
c) neželjena delovanja tipa B su uzrokovana sprovoditi na HIV pozitivnim trudnicama
predoziranjem e) I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje imaju
d) neželejna delovanja tipa B su često posledica antiHIV (antiretrovirusno) delovanje se ne može
imunoalergijskih mehanizama sprovoditi na HIV pozitivnim trudnicama
e) sprečavanje pojave neželjenih delovanja tipa B se
vrši smanjenjem doze
74. Volumen distribucije je parametar koji se koristi a) farmakovigilanca prati biološku raspoloživost leka
u (1): b) farmakovigilanca poredi upotrebu lekova u
a) farmakodinamici različitim sredinama
b) farmakokinetici c) rezultat farmakovigilance može biti ograničenje
c) farmakoekonomiji primene leka u određenoj populaciji
d) farmakoepidemiologiji d) rezultat farmakovigilance može biti povlačenje
leka iz prometa
75. Doziranje lekova je najpreciznije na osnovu (1): e) farmakovigilanca prati neželjena delovanja lekova
a) telesne težine samo tokom pretkliničkih ispitivanja
b) visine
c) površine tela
d) godina starosti 81. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
e) terapijske širine a) ako tokom trudnoće trudnice nisu izložene štetnim
noksama, ne dolazi do pojave malformacija ploda
76. Odojčadi i maloj deci se oralno (1): b) kod trudnica koje tokom trudnoće nisu izložene
a) mogu davati tečni i čvrsti oblici lekova (tablete i štetnim noksama učestalost malformacija ploda je od
sl.) 3% do 5%
b) daju tečni oblici lekova

c) kod trudnica koje tokom trudnoće nisu izložene e) resorpcija leka je brža nakon primene retard tableta
štetnim noksama učestalost malformacija ploda je u odnosu na lingvalete
do 3%
d) danas se savetuje rutinska primena ergometrina 86. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
nakon porođaja u cilju sprečavanja krvarenja iu a) studije bioekvivalencije pripadaju II fazi kliničkih
materice ispitivanja
e) danas se ne savetuje rutinska primena gvožđa b) tokom studija bioekvivalencije, ispituju se
tokom trudnoće terapijski efekti ,,paralele,, na ispitanicima
c) kao dokaz da su dva proizvoda bioekvivalentna
služi njihovo dobro podnošenje od strane nasumično
82. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): odabranih pacijenata
a) vitamini primenjeni u visokim dozama ne d) tokom studija bioekvivalencije, porede se terapijski
ispoljavaju štetna delovanja na plod efekti licencnog lek i ,,paralele ,, na ispitanicima
b) vitamini primenjeni u fiziološkim dozama, e) tokom studija bioekvivalencije, porede se
pripadaju kategoriji A, po FDA klasifikaciji farmakokinetski parametri licencnog leka
c) lekovi koji pripadaju kategoriji X izazivaju i ,,paralele,,
teratogena delovanja
d) lekovi koji pripadaju kategoriji C su teratogeni i ne 87. Acetilsalicilna kiselina je slaba kiselina. Koje od
smeju se primenjivati tokom trudnoće
navedenih tvrdnji su tačne (1):
e) u terapiji heprtenzije u trudnoći lek izbora je
a) ubrzavanje eliminacije acetilsalicilne kiseline se
propranolol
postiže zakišeljavanjem urina askorbinskom
kiselinom
83. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): b) izlučivanje urinom će biti brže ukoliko je urin
a) kod fetusa su razvijenije reakcije oksidacije u kiseo
odnosu na reakcije II faze metabolizma c) povećanje pH urina ubrzava eliminaciju
b) kod fetusa nije razvijena reakcija acetilsalicilne kiseline
glukuronidacije d) povećanje pH urina smanjuje disocijaciju kiselih
c) metabolizam fetusa karakterišu razvijene reakcije lekova u urinu;
glukuronidacije; e) lekovi vezani za proteine plazme se lakše eliminišu
d) lekovi se brže eliminišu iz fetusa u poređenju sa ukoliko je urin bazan
organizmom trudnice jer je koncentracija proteina u
plazmi snižena 88. U cilju smanjenja koncentracije nekonjugovanog
e) količina proteina plazme u fetusu je povećana. bilirubina, primenjuju se (1):
a) inhibitori mikrozomalnih enzima
84. Ukoliko se lek metaboliše u jetri u pravcu b) induktori enzimskih sistema jetre
nastanka neaktivnog metabolita, u uslovima c) donori sulfhidrilnih (-SH) grupa
insuficijencije jetre, (1): d) primenjuje se etil-alkohol
a) lek neće ispoljiti dovoljan terapijski odgovor e) primenjuje se metil alkohol
b) lek će ispoljiti pojačano delovanje
c) izostaće terapijski odgovor na lek 89. Najčešće neželjeno dejstvo cimetidina je (1):
d) samo lekovi male biološke raspoloživosti će imati a) agranulocitoza
smanjeno terapijsko delovanje
b) sistemski lupus eritematosus
e) samo lekovi velike biološke raspoloživosti će imati
c) inhibicija metabolisanja lekova u jetri
smanjeno terapijsko delovanje d) antiestrogeni efekt
e) hipertenzija
a) resorpcija leka je brža nakon sublingvalne u 90. Kod dugotrajne zloupotrebe laksantnih sredstava
odnosu na intravensku primenu leka u visokim dozama najčešće se ispoljava sledeće
b) resorpcija leka je brža posle sublingvalne u neželjeno dejstvo (1):
odnosu na transdermalnu primenu leka a) ulcerozni kolitis
c) resorpcija leka je brža posle sublingvalne u b) gubitak elektrolita i atonija creva
odnosu na supkutanu primenu leka c) ispražnjavanje depoa histamina u epitelu creva
d) nači primene leka ne utiče na brzinu resorpcije leka d) krvarenja u gastrointestinalnom traktu

e) ciroza jetre c) mučnina i povraćanje
d) nijedan od navedenih
91.Lekovi koji usporavaju prolaz crevnog sadržaja e) svi navedeni
kod dijareje se (1):
a) uvek daju jer smanjuju gubitak vode i elektrolita
b) nikad ne daju jer povećavaju resorpciju toksičnih
materija
c) daju samo izuzetno ako je dijareja dugotrajna
d) daju samo kod ciroze jetre
98. Inhalatorni kortikosteroidi u terapiji astme (1):
a) uvode se kada se astma ne može kontrolisati
primenom beta2 agonista i teofilinom
92. Koja kombinacija lekova se najčešće koristi u b) imaju umeren bronhodilatatorni efekt pa se zato
terapiji ulkusne bolesti kada je dokazano prisustvo primenjuju kao dopunska terapija u profilaksi
Helicobacter pylori (2)? c) u prevenciji hronične astme su najefikasniji
a) fosfalugel lekovi
b) ranitidin d) neželjena sistemska dejstva su česta kod duže
c) omeprazol inhalatorne primene
d) laktati
e) amoksicilin 99. Beta 1 adrenergički receptori su primer receptora
(1):
93. U antiemetike spadaju (2): a) vezanog za tirozin kinazu
a) antiadrenergici b) steroidnog receptora
b) antiholinergici c) vezanog za G protein
c) antihistaminici H1 receptora d) vezanog za jonski kanal
d) antihistaminici H 2 receptor
e) antagonisti gastrina 100. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
a) dva leka primenjena istovremeno, najčešće deluju
sinergistički
94. Koji su agresivni faktori kod ulkusne bolesti (2)? b) dva leka primenjena istovremeno, najčešće deluju
a) sluz antagonistički
b) bikarbonati c) dva leka primenjena istovremeno, ne moraju da
c) nesteroidni antiinflamatorni lekovi stupe u značajne interakcije
d) proliferativna sposobnost epitela d) dva leka primenjena istovremeno, najčešće stupaju
e) želudačna kiselina u klinički značajne interakcije

a) ipratropijum bromid je simpatolitik
b) ipratropijum bromid usporava srčanu frekvencu
c) ipratrpopijum bromid dilatira bronhe
d) ipratropijum bromid prodire krvno – moždanu
barijeru
e) ipratropijum bromid je parasimpatolitik
96. Koji je centralni antitusik bez analgetskog dejstva

(1):
a) bromheksin
b) folkodin
c) kodein
97. Koji od navedenih neželjenih dejstava se ispoljava

ukoliko je nivo teofilina u plazmi visok (1)?
a) aritmije
b) nervoza

M OF 09!!!!!!!!!! d) kroz placentu lek može da prođe samo ako u njoj
MEDICINA NOVI PROGRAM OPŠTA postoji potreban transportni sistem
FARMAKOLOGIJA KOJI SU SLUŠALI e) kroz placentu može da prođe lek samo ako je vezan
FARMAKOLOGIJU 2009. i RANIJE za proteine plazme
GRUPA: M – OF/09
Datum: 27/09/2010. 8. Neželjena dejstva tipa A (1):
Ime i prezime: f. posledica su genetskih poremećaja
g. uglavnom nisu poznata pre registracije leka
1. Koja od navedenih tvrdnji za pojedine tipove h. imaju visoku učestalost
receptora je tačna (2)? i. imaju visok mortalitet
a) insulin se veže za intraćelijski receptor
b) svaka ćelija je sposobna da proizvede samo jedan 9. Porast učestalosti infarkta miokarda i šloga tokom
G protein dugotrajne primene antireumatika spada u neželjena
c) lekovi steroidne strukture se vezuju za dejstva tipa (1):
intraćelijsku receptor a) A
d) nikotinski receptor je vezan za jonski kanal b) B
e) faktor rasta deluje na receptorima koji poseduju c) C
aktivnost Na-K-ATPaze d) D
2. II faza biotransformacije leka ubuhvata (2): 10. Označi pojmove koji se koriste u
a) oksidaciju putem citohroma farmakodinamici (1):
b) redukciju putem citohroma a) bioiskoristljivost, volumen distribucije
c) hidrolizu putem citohroma b) agonista, antagonista, receptor
d) glukuronidaciju c) klirens leka
e) acetilaciju d) trošak, dobit, korist
e) dejstvo organizma na lek
3. Kod intravenskog davanja leka, početne
koncentracije leka u krvi zavise od (1): 11. Parenteralna primena lekova podrazumeva (1):
a) doze i klirensa leka a) ubrizgavanje leka u krvni sud, mišić ili
b) doze i volumena distribucije potkožno tkivo
c) doze, volumena distribucije i klirensa b) sublingvalnu primenu
d) doze i poluvremena izlučivanja c) rektalnu primenu
d) bukalnu primenu leka
4. Koja od navedenih reakcija na primenu leka nije
stečena (1)? 12. Volumen distribucije je parametar koji se koristi
a) tahifilaksija u (1):
b) povišena tolerancija a) farmakodinamici
c) idiosinkrazija b) farmakokinetici
d) anafilaksija c) farmakoekonomiji
e) alergija d) farmakoepidemiologiji
5. Pri nekompetitivnom antagonizmu (2): 13. G proteini prenose signal sa receptora (2):
a) dejstvo leka može biti pojačano a) na okolne ćelije
b) antagonista smanjuje efekat agoniste b) direktno u jedro
c) antagonista ne istiskuje agonistu sa receptora c) na enzime u citoplazmi
d) dejstvo leka je skraćeno d) direktno na sekretorne granule
e) dejstvo leka je reverzibilno e) na jonske kanale
6. Koliko je procenata leka, čija je pKa vrednosti 6.8 14. Koncentraciju leka u krvi je potrebno meriti ako
disocirano u rastvoru koji ima pH 6.8 (1): lek ima (1):
a) 0% a) malu terapijsku širinu
b) 25% b) veliku terapijsku širinu
c) 50% c) malu toksičnost
d) 75% d) malu rastvorljivost u vodi
e) 100% e) veliki terapijski indeks
7. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): 15. Odojčadi i maloj deci se oralno (1):
a) većina lekova ne može da prođe kroz placentu a) mogu davati tečni i čvrsti oblici lekova (tablete i
b) placenta je propustljiva za većinu lekova sl.)
c) kroz placentu ne prolaze lekovi velike b) daju tečni oblici lekova
molekularne mase (heparin npr.) c) daju tablete, ali samo one koje se mogu sažvakati

d) daju kapsule, ali se prethodno otvore, a sadržaj 22. Volumen distribucije je (1):
razmuti u čaši vode a) količina tečnosti u kojoj se nalazi doza leka u
e) samo acidorezistentne capsule istoj koncentraciji kao i u plazmi
b) koncentracija leka na mestu dejstva
16. Kod tolerancije na lek dolazi do (1): c) zapremina tkiva u koje prolazi lek
a) povećanja dejstva leka
b) povećanja apsorpcije leka 23. Istiskivanje leka iz veze sa proteinima plazme
c) smanjenja farmakološkog dejstva određene dovodi do (1):
doze leka a) smanjenja dejstva leka
d) smanjenja volumena distribucije leka b) pojačanja dejstva leka
e) neuobičajene reakcije organizma na lek c) dužeg zadržavanja leka u organizmu
17. Označite lek kod koga je izražena pojava d) usporavanja metabolisanja leka
tolerancije (2): e) ne utuče na dejstvo leka
a) morfin
b) acetilsalicilna kiselina 24. Liposolubilne supstance (1):
c) askorbinska kiselina a) prolaze u CNS
d) 0,9% NaCl b) ne prolaze u CNS
e) benzodijazepini c) lakše se izlučuju bubrezima od hidrosolubilnih
d) se izlučuju nemetabolisane
18. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e) se ne resorbuju nakon peroralne primene
a) kod fetusa su razvijenije reakcije oksidacije u
odnosu na reakcije II faze metabolizma 25. Svrha kapsula je (2):
b) kod fetusa nije razvijena reakcija a) da se lek zaštiti od spoljašnjih uticaja
glukuronidacije b) da lek nepromenjen stigne u donje partije creva
c) metabolizam fetusa karakterišu razvijene reakcije c) da se lek ne oboji
glukuronidacije d) da se lek bolje rastvori
d) lekovi se brže eliminišu iz fetusa u poređenju sa e) da lek reagije sa sokovima za varenje
organizmom trudnice jer je koncentracija proteina u
plazmi snižena 26. Olakšana difuzija je transport kroz membrane koji
e) količina proteina plazme u fetusu je povećana podrazumeva (2):
a) utrošak energije
19. Ukoliko se lek metaboliše u jetri u pravcu b) transport u pravcu manje koncentracije
nastanka neaktivnog metabolita, u uslovima c) transport u pravcu veće koncentracije
insuficijencije jetre, (1): d) postojanje prenosioca
a) lek neće ispoljiti dovoljan terapijski odgovor e) odvija se bez prenosioca
b) lek će ispoljiti pojačano delovanje
c) izostaće terapijski odgovor na lek
d) samo lekovi male biološke raspoloživosti će imati
smanjeno terapijsko delovanje
27. Na resorpciju leka utiču (3):
e) samo lekovi velike biološke raspoloživosti će imati a) vezivanje leka za proteine plazme
smanjeno terapijsko delovanje b) karakteristike biomembrane
c) pH sredine
20. Zaokružiti enzime koji vrše reakcije I faze d) farmaceutska formulacija leka
metabolizma ksenobiotika (2): e) poluvreme eliminacije leka
a) angiotenzin konvertujući enzim (ACE)
b) N-acetil transferaza 28. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
c) citohrom 3A4 a) primena vitamina u trudnoći je bezbedna,
d) glukuronil transferaza nazavisno od doze u kojoj se primenjuju
e) sulfotransferaza b) vitamini primenjeni u supraterapijskoj dozi
mogu ispoljiti štetno delovanje na plod
21. Ako lek ima linearnu kinetika (1): c) lek ispoljava teratogeno delovanje ako se
a) brzina eliminacije ne zavisi od koncentracije leka primeni u periodu organogeneze
u plazmi d) lek može ispoljiti teratogeno delovanje nezavisno
b) brzina eliminacije je obrnuto proporcionalna od toga u kom periodu trudnoće se primeni
koncentraciji leka u krvi
c) promene doze leka će dati nepredvidive promene 29. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
koncentracije u plazmi a) primer tipa A neželjenih delovanja je pojava
d) promene doze leka će dati predvidive promene bradikardije posle primene beta adrenergičkih
koncentracije u plazmi blokatora
e) kinetika leka nema uticaja na koncentracije leka u b) tip C neželjenih delovanja je pojava hipoglikemije
plazmi posle primene insulina

c) tip B neželjenih delovanja ne zavisi od doze c) manifestuje se kao alergija
primenjenog leka d) manifestuje se hipotenzijom, mučninom,
d) tip A neželjenih delovanja ne zavisi od doze povraćanjem, glavoboljom
primenjenog leka e) posledica interakcije alkohola i lekova koji
inhibišu aldehid dehidrogenazu
30. Neželjeno dejstvo se prijavljuje kada (1):
a) smo sigurni da je neželjeno dejstvo posledica 38. Toksični metabolit paracetamola (3):
primene leka a) se događa samo kod predoziranja paracetamolom
b) postoji sumnja da postoji uzročno-posledična b) inaktiviše se procesom konjugacije
veza neželjenog dejstva i leka c) nastaje reakcijama oksidacije
c) samo poznato neželjeno dejstvo leka d) se može izbeći indukcijom jetre fenobarbitonom
d) samo nepoznato neželjeno dejstvo lek e) oštećuje hepatocite
31. Procesi koje opisuje farmakokinetika su (3): 39. Povećana koncentracija kalijuma intracelularno
a) neželjene reakcije lekova (1):
b) resorpcija lekova a) deluje ekscitatorno jer dolazi do hiperpolarizacije
c) uticaj leka na psihomotorne osobine pacijenata ćelije
d) raspodela lekova b) deluju ekscitatorno jer dolazi do depolarizacije
e) metabolizam lekova ćelije
c) deluje inhibitorno jer dolazi do depolarizacije ćelije
32. IV faza kliničkih ispitivanja obuhvata (2): d) deluje inhibitorno jer dolazi do
a) određivanje mutagenosti na kulturi bakterija hiperpolarizacije ćelije
b) određivanje ED50 ispitivane supstance
c) farmakoepidemiologiju
d) određivanje LD50 ispitivane supstance
e) farmakovigilancu 40. Lekovi koji blokiraju ulazak kalcijumovih jona u
ćeliju (1):
33. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): a) deluju ekscitatorno jer dolazi do hiperpolarizacije
a) rastvori se mogu primeniti intravenski ćelije
b) suspenzije se ne smeju primeniti intramuskularno b) deluju inhibitorno jer dolazi do hiperpolarizacije
c) suspenzije se ne smeju primeniti supkutano ćelije
d) suspenzije se ne smeju primeniti intravenski c) deluju ekscitatorno jer stimulišu razdražljivost
ćelije
34. Ako lek kod primene u trudnoći pripada kategoriji d) inhibišu aktivnost ćelija
X (2):
a) rizik se ne može isključiti 41. Kod peroralne aplikacije lekova (2):
b) postoje dokazi o riziku a) resorpcija je često varijabilna
c) kontraindikovan je u trudnoći b) to je najmanje bezbedan put unošenja leka
d) izaziva teratogeno delovanje c) lek ne može nadražiti sluznicu debelog creva
d) ne postoji mogućnost primene nerastvorljivih
35. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): lekova
a) mikrozomalni enzimi učestvuju u reakcijama e) veliki deo leka može biti razgrađen putem
konjugacije jetrenog metabolizma i pre nego što dospe u
b) mikrozomalni enzimi u čestvuju u rekacijama I sistemsku cirkulaciju
faze metabolizma ksenobiotika
c) aktivnost mikrozomalnih enzima se ne može 42F Do kakvih promena dovodi aktivacija
indukovati ali se može inhibisati simpatičkog nervnog sistema u krvnim sudovima
d) aktivnost mikrozomalnih enzima se može i skeletnih mišića, odnosno u krvnim sudovima kože
indukovati i inhibisati (1):
e) ne može se uticati na aktivnost mikrozomalnih a. vazokonstrikcija, vazokonstrikcija
enzima b. vazodilatacija, vazodilatacija
c. vazodilatacija, vazokonstrikcija
36. Alkalizacija urina (1): d. vazokonstrikcija, vazodilatacija
a) usporava izlučivanje kiselih lekova urinom
b) ubrzava izlučivanje kiselih lekova urinom
c) ne utiče na izlučivanje kiselih lekova urinom 43 Tip adrenergičkih receptora koji posreduje u
dilataciji zenice (1):
d) predstavlja moguću meru pri trovanju baznim
lekovima a. beta-2
b. alfa-1
37. Disulfiramska reakcija je (2): c. muskariski
a) posledica interakcije penicilina i alkohola d. serotoninski
b) posledica interakcije penicilina i disulfirama

44 Holinergički receptori koji posreduju u c. metildopa
vazodilataciji nakon niskih doza acetilholina d. klonidin
primenjenih I.V. (1): e. fenilefrin
a. nikotinski
b. muskarinski 53. Agonista beta-2 receptora je (1):
c. receptori za azotni oksid a. terbutalin
d. receptori za substancu P b. formoterol
c. ritodrin
45 Količinu kateholamina određuje aktivnost (1): d. svi nabrojani lekovi
a. DOPA dekarboksilaze
b. N-metil transferaze 54. Antihipertenzivni lek koji svoj efekat ispoljava
c. tirozin hidroksilaze stimulacijom alfa-2 receptora je (1):
d. dopamin-beta-hidroksilaze a. metildopa
b. kaptopril
c. esmolol
46 Adrenalin povećava koncentraciju (1): d. fenoksibenzamin
a. slobodnih masnih kiselina u krvi
b. glukoze u krvi
c. glikogena u skeletnim mišićima 55. Najčešći zajednički neželjeni efekat oralno
d. tačno je pod a i b primenjenih agonista beta-2 receptora je (1):
47 Za koji kateholamin zbog njegovog selektivnog a. brohokonstrikcija
dejstva na receptore postoji najmanja verovatnoća da b. tremor
uzrokuje relaksaciju glatkih mišića bronha (1): c. vazokonstrikcija
a. adrenalin d. bradikardija
b. terbutalin
c. fenilefrin 56. Efekti atropina na srce (1):
d. fenoterol a. povećanje funkcije
b. smanjenje funkcije
48. Koji lek direktnim dejstvom na srce najviše
smanjuje krvni pritisak: 57. Efekat adrenalina na srce je (1):
a. fentolamin a. povećanje minutnog volumena srca
b. propranolol b. smanjenje kontarktilnosti srca
c. Na nitroprusid c. povećanje frekvence srca
d. fenilefrin d. tačno je pod A i C
49. Negativno inotropno delovanje ima: 58. Receptor čijom aktivacijom se ostvaruje pozitivno
a. izoproterenol inotropno delovanje na srce je (1):
b. adrenalin a. alfa1
c. metoprolol b. beta1
d. noradrenalin c. dopamiski D1
d. muskarinski holinergički
50 Koji lek pogoršava stanje dekompenzovane srčane
insuficijencije? 59. Bronhodilatator je (1):
a. dopamin a. ipratropijum
b. metoprolol b. timolol
c. Na nitroprusid c. salmeterol
d. Digoksin d. tačan odgovor je pod A i C
51. Na beta adrenergičkim receptorima deluje: 60. Smanjenje krvnog pritiska uzrokuje (1):
a. pilokarpin a. propranolol
b. izoprenalin b. metildopa
c. skopolamin c. klonidin
d. atropin d. svi navedeni lekovi
52. Agonista alfa 2 receptora i periferni 61. Terapijska upotreba esmolola:
simpatomimetik je (2): a. bubrežna insuficijencija
a. johimbin b. hipertenzija
b. dobutamin c. bronhijalna astma

d. antiaritmijski lek c) makrolidi i piranozidi
d) piranozidi i hloramfenikol
62Zaokružiti lekove koji ispoljavaju e) penicilini i aminoglikozidi
antipseudomonasno delovanje (2):*
a. Makrolidi
b. Tetraciklini 68Označi antagoniste (3):
c. Aminoglikozidi a) penicillin i tetraciklini
d. Piperacilin b) trimetoprim i sulfametoksazol
c) makrolidi i piranozidi
e. Cefalosporini III generacije za per os
primenu
e) penicilini i aminoglikozidi
63Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
69Furosemid može potencirati neželjena delovanja
a. Cefalosporini III generecije za parenteralnu (1):
primenu imaju bolje antistafilokokno
a) aminopenicilinima
delovanje od I generacije cefalosporina b) vankomicina
b. Cefalosporini III generecije za c) inhibitorima beta laktamaza
parenteralnu primenu deluju slabije na d) aminoglikozida
stafilokok u odnosu na I generaciju e) lipopeptidima
cefalosporina
c. Cefalosporini III generacije za 70Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
parenteralnu primenu su otporni na a) antianaerobno delovanje aminoglikozida se
većinu beta laktamaza povećava od II – IV generacije
d. Cefalospirini III generecije za parenteralnu b) antipseudomonasno delovanje
primenu su osetljivi na većinu beta aminoglikozida se povećava od II – IV
laktamaza generacije
e. Cefalospirini III generecije za parenteralnu c) ukoliko je bakterija otporna na gentamicin,
primenu su lekovi I izbora za lečenje može se očekivati delotvornost amikacina
vanbolničkih infekcija d) ukoliko je bakterija otporna na amikacin,
otporna je na sve aminoglikozide
64Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e) kanamicin ispoljava izraženo
a. Aminoglikozidi u značajnom procentu antipseudomonasno delovanje
prolaze biološke membrane
b. Postojanje gnoja smanjuje efikasnost 71Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
aminoglikozida a) eritromicin se razlikuje od azitromicina po
c. Postojanje gnoja ne utiče na efikasnost mehanizmu delovanja
aminoglikozida b) azitromicin ima širi antibakterijski spektar
d. Aminoglikozidi su po hemijskoj strukturi u odnosu na eritromicin
kiseline c) antibakterijski spektar azitromicina je isti kao
e. Aminoglikozidi su po hemijskoj strukturi i za eritromicin
bazni lekovi d) eritromicin se bolje podnosi u odnosu na
azitromicin
e) azitromicin se razlikuje od eritromicina po
65Lekovi koji pripadaju kategoriji B i mogu se farmakokinetici
primenjivati u trudnoći su (2):*
a. Sulfonamidi
72Cefuroksim (2):
b. Meropenem a) deluje na Pseudomonas
c. Penicilini b) deluje na Haemofilus influenzae
d. Fluorisani hinoloni c) otporan je na većinu beta laktamaza
e. Tetraciklini d) osetljiv je na beta laktamaze i najčešće se
nalazi u fiksnim kombinacijama sa inhibitorima
66Za lečenje infekcija u trudnoći najbezbednija je beta laktamaza
primena (1): e) primenjuje se parenteralno
a) hinolona
b) aminoglikozida 73Cefazolin (2):
c) antagonista folne kiseline a) deluje na Pseudomonas
d) penicilina i cefalosporina b) deluje na Haemophilus influenzae
e) hloramfenikola c) otporan je na većinu beta laktamaza
d) otporan je na stafilokokne beta laktamaze
67 Označi sinergiste (2): e) primenjuje se parenteralno
a) penicilini i tetraciklini
b) trimetoprim i sulfametoksazol 74Zaokružiti tačne tvrdnje (2):

a) fluorisani hinoloni su jaki bakteriostatici e) imipenem ima prednost u odnosu na
b) fluorisani hinoloni imaju koncentracijski meropenem tokom trudnoće
zavisan način ubijanja bakterija
c) fluorisani hinoloni imaju izraženo 81Konvulzije se mogu javiti nakon primene (1):
antistafilokokno delovanje a) polipeptida
d) fluorisani hinoloni ne deluju na meticilin b) piranozida
rezistentni stafilokok c) beta laktamskih antibiotika
e) fluorisani hinoloni imaju izraženo delovanje d) tetraciklina
protiv anaeroba e) makrolida
75Cefalosporini I generacije (2): 82Zaokružiti tačne tvrdnje (1):

a) imaju širi antimikrobni spektar u odnosu na II a) telitromicin izaziva depresiju kostne srži
generaciju b) kod oštećenja bubrega, telitromicin ispoljava
b) otporni su na beta laktamaze kataboličko delovanje
c) prolaze hemato-encefalnu barijeru c) telitromicin se primenjuje per os
d) imaju uži antibakterijski spektar od d) telitromicin je lek prvog izbora kod
cefalosporina druge generacije vanbolničkih infekcija
e) osetljivi su na većinu beta laktamaza e) telitromicin ima značajne farmakokinetske,
farmakodinamske i bezbednosne prednosti pred
76Cefalosporini I generacije (2): ostalim makrolidima
a) daju se samo peroralno
b) otporni su na stafilokokne beta laktamaze 83Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
c) prolaze hemato-encefalnu barijeru a) aminoglikozidni deluju pretežno na gram
d) imaju širi antibakterijski spektar od negativne aerobne bakterije
cefalosporina druge generacije b) aminoglikozidi su kiseli lekovi i zbog toga
e) osetljivi su na većinu beta laktamaza dobro deluju kod gnojnih infekcija
c) aminoglikozidima se ne može produžiti
77Značajni inhibitori mikrozomalnih enzima jetre su interval doziranja, s obzirom da ispoljavaju
(2): vremenski zavisno baktericidno delovanje
a) preparati gvožđa d) aminoglikozidi se primenjuju parenteralno
b) eritromicin e) aminoglikozidi se primenjuju per os
c) fenitoin
d) ketolidi 84Vremenski zavisan postantibiotski efekat imaju (2):
e) penicilin a) amikacin
b) ciprofloksacin
78 Zaokružiti lekove koji se mogu primeniti c) glikopeptidi
intravenski (2): d) lipopeptidi
a) fenoksimetilpenicilin e) penicilini
b) benzil penicilin
c) prokain benzilpenicilin 85Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
d) benzatin benzilpenicilin a) daptomicin indukuje aktivnost mikrozomalnih
e) vankomicin enzima jetre
b) daptomicin inhibiše mikrozomalne enzime
79 Zaokružiti tačne tvrdnje (2): jetre
a) telitromicin se ne resorbuje nakon per os c) daptomicin na utiče značajnije na aktivnost
primene i zato se primenjuje parenteralno mikrozomalnih enzima jetre
b) telitromicin je snažan induktor mikrozomalnih d) daptomicin ispoljava izraženo delovanje na
enzima Gram negativne aerobne bakterije
c) telitromicin pripada grupi glicilciklina e) daptomicin može potencirati miotoksičnost
d) telitromicin izaziva poremećaj vida statina
e) telitromicin izaziva poremećaj svesti i zbog
toga se savetuje njegova primena uveče, kada 86Inhibitori sinteze ćelijskog zida su (2):
je pacijent u postelji a) teikoplanin
b) sulfametoksazol
80Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c) srebro-sulfadijazin
a) tetraciklini mogu izazvati oštećenje kostne srži d) trimetoprim
b) hepatotoksičnost tetraciklina se povećava u e) vankomicin
trudnoći
c) eritromicin baza je kontraindikovan u trudnoći 87Vankomicin (2):
d) eritromicin baza se može primeniti tokom a) ne resorbuje se nakon per os primene i za
trudnoće lečenje sistemskih infekcija se primenjuje
intramuskularno

b) primenjuje se sporo intravenski a) piranozidi
c) ne deluje na anaerobe b) ketolidi
d) ima izraženo delovanje na Gram pozitivne c) minociklin
aerobe i anaerobe d) tigeciklin
e) ima izraženo delovanje na Gram negativne e) azitromicin
aerobe i anaerobe
94 Spektar delovanja klasičnih hinolona obuhvata (1):
88Lek koji se može primeniti intravenskom a) gram negativne aerobe, uključujući i
injekcijom je (2): Pseudomonas
a) teikoplanin b) Acinetobakter
b) prokain benzilpenicilin c) Pseudomonas i anaerobe
c) benzatinbenzilpenicilin d) mikobakteriju tuberkuloze
d) vankomicin e) Ešerihiju koli
e) oksitetraciklin
95Spektar delovanja prirodnih penicilina obuhvata
89Zaokružiti tačne tvrdnje (2): (2):
a) cefalosporini III generacije za parenteralnu a) Gram pozitivne aerobne koke
primenu često izazivaju pseudomembranozni b) Gram negativne koke
kolitis c) mikoplazmu pneumonije
b) cefalosporini III generacije za parenteralnu d) Gram negativne aerobne bacile
primenu su izrazito nefrotoksični e) Aspergilus
c) cefalosprini III generacije se koriste u lečenju
pseudomembranoznog kolitisa 96Inhibitori DNK giraze su (2):
d) lidokainska reakcija se javlja nakon a) trimetoprim
intramuskularne primene ceftriaksona b) ciprofloksacin
e) ceftriakson se eliminiše isključivo bubrezima c) nalidiksidinska kiselina
d) glicilciklini
90Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e) teikoplanin
a) makulopapulozni raš koji se viđa nakon
primene aminopenicilina je dozno zavisno 97Lekovi koji deluju na citoplazmatsku membranu
neželjeno delovanje bakterija su (2):
b) makulopapulozni raš koji se viđa nakon a) glicilciklini
primene ampicilina ne zavisi od doze b) piranozidi
c) makulopapulozni raš koji se viđa nakon c) lipopeptidi
primene ampicilina kod pacijenata sa virozom d) polimiksini
ne predstavlja alergijsku reakciju e) nitroimidazoli
d) kod obolelih od infektivne mononukleoze je
opravdana primena aminopenicilina 98Piperacilin/tazobaktam (3):
a) se daje kod teških intrahospitalnih infekcija
91Zaokružiti tačne tvrdnje (2) jer deluje na rezistentne sojeve
a) hloramfenikol ne prodire značajno kroz b) se daje u dozama od 0,5 – 2,0 grama
krvno-moždanu barijeru (preračunato na piperacilin) dnevno
b) hloramfenikol ima izraženo c) daje se u dozama do 24 grama (preračunato
antipseudomonasno delovanje na piperacilin) dnevno
c) hloramfenikol deluje na hlamidije d) dovodi do retencije natrijuma i vode i može
d) u terapiji hemofilusnog meningitisa, pogoršati srčanu insuficijenciju i hipertenziju
hloramfenikol se primenjuje u kombinaciji sa e) ne deluje na pseudomonas
ampicilinom
e) hloramfenikol se ne može primenjivati 99Antibakterijski spektar aminopenicilina obuhvata
istovremeno sa ampicilinom (2):
a) streptokok, staflokok, Pseudomonas
b) Ešerihiju koli
92Zaokružiti lekove koji deluju na 50 S podjedinicu c) Meticilin rezistentni stafilokok
ribozoma (2): d) aspergilus
a) lipopepetidi e) streptokok, stafilokok, Hemofilus influence
b) piranozidi
c) ketolidi 100Hrana u najvećoj meri smanjuje terapijski efekat
d) polipeptidi (1):
e) tetraciklini a) tigeciklina
b) bifonazola
93Zaokružiti lekove koji deluju na 30 S podjedinicu c) daptomicina
ribozoma (2): d) azitromicina

e) bacitracina

M OF 2009 key h. Cefalosporini III generecije za
MEDICINA, OPŠTA FARMAKOLOGIJA parenteralnu primenu su otporni na
2009 GRUPA: M – OF većinu beta laktamaza
2009 i. Cefalospirini III generecije za parenteralnu
primenu nisu otporni na beta laktamaze
1. Kardiotoksičnost je neželjeno delovanje (1): j. Cefalospirini III generecije za parenteralnu
a. Amfotericina primenjenog per os primenu su lekovi I izbora za lečenje
b. Nistatina primenjenog per os vanbolničkih infekcija
c. Cisplatina
d. Metotreksata 7. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
e. Doksorubicina f. Aminoglikozidi u značajnom procentu
prolaze krvno – moždanu barijeru
2. Zaokružiti tačne tvrdnje (1) g. Postojanje gnoja smanjuje efikasnost
a. Fenoksimetilpenicilin se nepotpuno aminoglikozida
resorbuje posle per os primene h. Postojanje gnoja ne utiče na efikasnost
b. Feniksimetilpenicilin se skoro potpuno aminoglikozida
resorbuje posle per os primene i. Aminoglikozidi su po hemijskoj strukturi
c. Piperacilin se resorbuje posle per os primene kiseline
d. Piperacilin postiže terapijske koncentracije j. Aminoglikozidi su po hemijskoj strukturi
u krvi nakon per os primene bazni lekovi
e. Piperacilin je otporan na beta laktamaze
8. Lekovi koji pripadaju kategoriji B i mogu se
3. Za lečenje intrahospitalnih infekcija primenjivati u trudnoći su (2):
uzrokovanih multirezistentnim bakterijama f. streptomicin
primenjuju se (2): g. Meropenem
a. Fenoksimetilpenicilin h. Vankomicin
b. Benzatinbenzilpenicilin i. Fluorisani hinoloni
c. Amiksicilin/tazobaktam j. Tetraciklini
d. Piperacilin/tazobaktam
e. Karbapenemi 9. Označi sinergiste (2):
a) penicillin i tetraciklini
4. Za lečenje vanbolničkih infekcija primenjuju b) trimetoprim i sulfametoksazol
c) makrolidi i piranozidi
se (1):
a. Ureidopenicilini e) penicilini i aminoglikozidi
b. Karboksipenicilini
c. Aminopeniclini 10. Da bi se sprečila neželjena delovanja
d. Lipopeptidi metotreksata, primenjuje se (1):
e. Glikopeptidi a. Vitamin D
b. Vitamin A
c. Askorbinska kiselina
5. Za lečenje sistemskih, intrahospitalnih d. Folna kiselina
infekcija uzrokovanih multirezistentnim e. Vitamin B 12
oblicima bakterija se primenjuju (1):
a. Tetraciklini 11. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b. Fenoksimetilpenicilin
a. Cefalosprini I generacije dobro prolaze
c. Glicilciklini krvno moždanu barijeru
d. Eritromicin b. Cefalosporini III gen. za parenteralnu
primenu prolaze krvno moždanu barijeru
6. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c. II generacija cefalosporina ima širi
f. Cefalosporini III generecije za parenteralnu spektar u odnosu na prvu
primenu imaju bolje antistafilokokno d. Spektar II generacije cefalosprina je uži u
delovanje od I generacije cefalosporina odnosu na prvu
g. Cefalosporini III generecije za e. Druga generacija cefalosporina je visoko
parenteralnu primenu deluju slabije na otporna na beta laktamaze
stafilokok u odnosu na I generaciju
cefalosporina 12. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a) eritromicin se razlikuje od azitromicina po
mehanizmu delovanja

b) azitromicin ima širi antibakterijski spektar u
odnosu na eritromicin 18. Vremenski zavisan postantibiotski efekat imaju
c) antibakterijski spektar azitromicina je isti kao i za (2):
eritromicin a. amikacin
d) eritromicin se bolje podnosi u odnosu na b. ciprofloksacin
azitromicin c. glikopeptidi
e) azitromicin se bolje podnosi u odnosu na
eritromicin d. lipopeptidi
e. penicilini
13. Cefazolin (2):
19. Inhibitori sinteze ćelijskog zida su (2):
a. deluje na Pseudomonas a. teikoplanin
b. deluje na Haemophilus influenzae b. sulfametoksazol
c. otporan je na većinu beta laktamaza c. srebro-sulfadijazin
d. otporan je na stafilokokne beta laktamaze d. trimetoprim
e. primenjuje se parenteralno e. vankomicin
14. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): 20. Vankomicin (2):
a. fluorisani hinoloni imaju vremenski zavisan a. ne resorbuje se nakon per os primene i za
način ubijanja bakterija lečenje sistemskih infekcija se primenjuje
b. fluorisani hinoloni imaju koncentracijski intramuskularno
zavisan način ubijanja bakterija b. primenjuje se sporo intravenski
c. fluorisani hinoloni imaju izraženo c. ne deluje na anaerobe
antistafilokokno delovanje
d. fluorisani hinoloni ne deluju na meticilin d. ima izraženo delovanje na Gram pozitivne
rezistentni stafilokok aerobe i anaerobe
e. fluorisani hinoloni imaju izraženo delovanje e. ima izraženo delovanje na Gram negativne
protiv anaeroba aerobe
15. Cefalosporini I generacije (2): 21. Zaokružiti lekove koji deluju na 50 S podjedinicu
A. imaju širi antimikrobni spektar u odnosu ribozoma (2):
na II generaciju a. nitroimidazoli
B. otporni su na beta laktamaze b. linkomicin
C. prolaze hemato-encefalnu barijeru c. ketolidi
D. imaju izraženo delovanje na d. polipeptidi
Pseudomonas aeruginosa i e. doksiciklin
Hemophillus influenzae
E. osetljivi su na većinu beta laktamaza 22. Zaokružiti lekove koji deluju na 30 S podjedinicu
ribozoma (2):
a. piranozidi
b. ketolidi
16. Konvulzije se mogu javiti nakon primene (1): c. minociklin
a. polipeptida d. tigeciklin
b. piranozida e. azitromicin
c. karbapenema 23. Lekovi koji deluju na citoplazmatsku membranu
d. tetraciklina bakterija su (2):
e. makrolida a. glicilciklini
b. piranozidi
17. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c. daptomicin
a. aminoglikozidni deluju pretežno na gram d. polimiksini
negativne aerobne bakterije e. nitroimidazoli
b. aminoglikozidi su kiseli lekovi i zbog toga
dobro prodiru u područja gnojne upale 24. Bakteriostatsko delovanje imaju (2):
c. aminoglikozidima se ne može produžiti a. makrolidi
interval doziranja, s obzirom da ispoljavaju b. karbapenemi
vremenski zavisno baktericidno delovanje
d. aminoglikozidi se primenjuju
c. sulfonamidi
parenteralno d. kotrimoksazol
e. aminoglikozidi se primenjuju per os e. polipeptidi

25. Baktericidno delovanje imaju (2): 33. Prirodni penicilini deluju većinom na (1):
a. hloramfenikol a. gram-negativne bakterije
b. beta laktamski antibiotici b. gram-pozitivne bakterije
c. piranozidi c. mikoplazme i rikecije
d. makrolidi d. leptospiru i amebe
e. lipopeptidi
34. Intramuskularno se primenjuje (1):
26. Inhibiciju ugradnje mikolične kiseline u ćelijski a. penicilin V
zid izaziva (2): b. prokain-penicilin G
a. rifampicin c. penicilin G
b. kotrimoksazol
c. etambutol 35. Intravenski se primenjuje (1):
d. izonijazid e.j. penicilin V
e. meropenem e.k. prokain-benzilpenicilin
e.l. penicilin G
27. Klavulanska kiselina se daje u kombinaciji sa
amoksicilinom da bi (1): 36. Zbog čega se i.m. injekcijama cefalosporina često
a) redukovala rizik od nastajanja alergijske reakcije; dodaje lidokain (1)?
b) produìla poluvreme izlučivanja amoksicilina; a. da smanji lokalni bol
c) redukovala težinu dijareje; b. da izazove vazokonstrikciju
d) proširila antibakterijski spektar amoksicilina. c. da dilatira krvne sudove i poveća resorpciju
leka
28. Inhibitor HIV proteaze je (1): d. da formira depo leka u mišicu
a) ribavirin
b) amantadin 37. Cefalosporini prve generacije su (1):
c) ritonavir a. cefaklor, cefamandol i dr
d) zidovudin
e) lamivudin
b. cefaleksin, cefazolin i dr.
c. cefotaksim, ceftriakson i dr.
29. Niklozamid je efikasno sredstvo u lečenju (1): d. cefpirom, cefapim i dr.
A. oksiurijaze,
B. trihineloze, 38. U centralni nervni sistem dobro prodiru (1):
C. strongiloidijaze, a. cefalosporini prve i druge generacije
D. infestacije izazvane pantljičarama, b. penicilini
E. kandidijaze c. svi ß-laktamski antibiotici
d. cefalosporini treće generacije za
30. Indikacija za sulfasalazin je (1): parenteralnu primenu
a) pseudomembranozni kolitis e. cefalosporini treće generacije za per os
b) kandidijanzi kolitis primenu
c) ulcerozni kolitis
d) pseudominasni kolitis 39. Aminoglikozidni antibiotici deluju (1):
e) ehinokokoza a. na anaerobe
b. na patogene gljivice
31. Beta laktamski lekovi deluju na (1):
c. na viruse
a. sve bakterije d. na aerobne bakterije
b. samo na bakterije koje se aktivno dele
c. samo na bakterije koje nemaju ćelijski zid 40. Najozbiljniji neželjeni efekt hloramfenikola je (1):
d. samo na štapićaste bakterije a. oštećenje kostne srži
b. hepatotoksičnost
32. Inhibicijom sinteze bakterijskih proteina deluju
c. nefrotoksičnost
sledeći antiinfektivni lekovi (1):
d. kardiotoksičnost
a. penicilini, cefalosporini, bacitracin,
cikloserin, vankomicin
b. aminoglikozidi, amfenikoli, makrolidi, 41. U zapaljenom tkivu (2):
piranozidi, tetraciklini
c. hinoloni, sulfonamidi, trimetoprim, a) delovanje slabih baza je smanjeno
rifampicin, pirimetamin
d. amfotericin B, polienski antibiotici, b) delovanje slabih kiselina je smanjeno
polimiksini

c) pH tkiva je snižen b) intravenski,
d) pH tkiva je povišen c) inhalaciono,
e) pH tkiva ne utiče značajno na delovanje d) rektalno,

lekova
e) transdermalno.
42. Brzina resorpcije lekova zavisi od (2):

46. Većina slabih kiselina kao i slabih baza se
a) veličine molekula leka nakon oralne aplikacije u najvećoj meri
resorbuju preko sluznice tankog creva jer (1):
b) vremena primene i.v. infuzije
a) obe vrste lekova su najjače jonizovane u
c) veličine molekula transportnog proteina tankom crevu;
d) vremena pražnjenja želuca b) obe vrste lekova su najslabije jonizovane u
tankom crevu;
e) ushodne regulacije receptora
C. protok krvi u tankom crevu je veći nego u
drugim abdominalnim organima;
43. Na biološku raspoloživost leka utiče (2):
D. resorptivna površina tankog creva je veća
a) način primene nego u ostalim delovima probavnog trakta;
b) prisustvo jona Ca++ E. u tankom crevu nalaze se nespecifični

nosioci potrebni za aktivni transport lekova.
c) dužina terapijskog tretmana
d) farmaceutski oblik leka

47. Krajnji rezultat biotransformacije lekova je
e) afinitet receptora efektornog organa (1):
A. lakše prodiranje leka u ćeliju;
44. Odnos koncentracije leka u krvi nakon per os B. manja liposolubilnost u odnosu na početni
i intravenske primene leka je (1): lek;
a) klirens leka C. mogućnost boljeg transporta kroz

biomembrane;
b) volumen distribucije leka
D. veća liposolubilnost u odnosu na početni lek;
c) terapijska širina leka
E. supstancija sa većim brojem neželjenih
d) biološka raspoloživost leka dejstava.
e) biološka efikasnost leka

45. "Efekt prvog prolaska" je najizraženiji ako se a) neželjena delovanja tipa B se karakterišu
lek daje (1):
velikom učestalošću
a) oralno,

b) neželjena delovanja tipa B se karakterišu c) poluvreme eliminacije
visokim mortalitetom
d) površina ispod krive
c) neželjena delovanja tipa B su uzrokovana
predoziranjem
d) neželejna delovanja tipa B su često

posledica imunoalergijskih mehanizama
e) sprečavanje pojave neželjenih delovanja tipa
k. II faza kliničkih ispitivanja se
B se vrši smanjenjem doze sprovodi na manjem broju oboleloh
osoba
l. III faza kliničkih ispitivanja se sprovodi
po pravilu na odraslim, zdravim
49. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): dobrovoljcima muškog pola
m. II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi
a) neželjena delovanja tipa A se mogu nastati
na laboratorijskim životinjama, paralelno
usled insuficijencije organa kojima se lek sa ispitivanjima na zdravim
eliminiše dobrovoljcima
n. I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje
b) neželjena delovanja tipa A ne zavise od imaju antiHIV (antiretrovirusno)
funkcionalnog stanja organa za eliminaciju delovanje se može sprovoditi na HIV
lekova pozitivnim trudnicama
o. I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje
c) neželjena delovanja tipa A se karakterišu imaju antiHIV (antiretrovirusno)
visokim mortalitetom delovanje se ne može sprovoditi na HIV
pozitivnim trudnicama
d) neželejna delovanja tipa A su često posledica
imunoalergijskih mehanizama
e) sprečavanje pojave neželjenih delovanja
a. farmakovigilanca prati biološku
tipa A se vrši smanjenjem doze
raspoloživost leka
b. farmakovigilanca poredi upotrebu
lekova u različitim sredinama
c. rezultat farmakovigilance može biti
50. Kliničko ispitivanje novih lekova pre
ograničenje primene leka u određenoj
zvanične registracije se najčešče sprovodi u (1): populaciji
d. rezultat farmakovigilance može biti
a) jednoj fazi povlačenje leka iz prometa
e. farmakovigilanca prati neželjena
b) dve faze delovanja lekova samo tokom
pretkliničkih ispitivanja
c) tri faze
d) četiri faze
k. ako tokom trudnoće

51. Zapremina plazme koja se “očisti” od leka u štetnim noksama, ne
jedinici vremena naziva se (1): dolazi do pojave
malformacija ploda
a) volumen distribucije l. kod trudnica koje
tokom trudnoće nisu
b) klirens izložene štetnim
noksama učestalost

malformacija ploda je a. Prazosin
od 3% do 5% b. Organofosfati
m. kod trudnica koje c. Piridostigmin
tokom trudnoće nisu d. Atropin
izložene štetnim e. Propranolol
noksama učestalost
malformacija ploda
je do 3% 58.Pacijent je donet u stanicu hitne pomoći sa
n. danas se savetuje sledećom simptomatologijom: mučnina, povraćanje,
rutinska primena pojačano lučenje pljuvačke, gušenje. Koža je crvena,
ergometrina nakon orošena znojem. Koji od navedenih lekova bi mogao
porođaja u cilju izazvati pomenute simptome i znake? (1):
sprečavanja krvarenja
iu materice a. Skopolamin
o. danas se ne savetuje b. Atropin
rutinska primena c. Ipratropijum bromid
gvožđa tokom d. Organofosfati
trudnoće e. Pralidoksim
55. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): 59.Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
f. vitamini primenjeni u visokim dozama f. Organofosfati povećavaju koncentraciju

ne ispoljavaju štetna delovanja na plod noradrenalina
g. vitamini primenjeni u fiziološkim g. Organofosfati povećavaju koncentraciju
dozama, pripadaju kategoriji A, po acetilholina
FDA klasifikaciji h. Organofosfati ireverzibilno inhibišu holin –
h. lekovi koji pripadaju kategoriji X acetil transferazu
izazivaju teratogena delovanja i. Organofosfati ireverzibilno inhibišu acetil
– holin esterazu
i. lekovi koji pripadaju kategoriji C su
j. Organofosfati stimulišu acetil – holin
teratogeni i ne smeju se primenjivati
esterazu
tokom trudnoće
j. u terapiji heprtenzije u trudnoći lek
izbora je propranolol 60.Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a. Piridostigmin se primenjuje kod pacijenata

56. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): sa bronhijalnom astmom
b. Ukoliko se predozira, piridostigmin može
f. kod fetusa su razvijenije reakcije izazvati bronhospazam
oksidacije u odnosu na reakcije II faze c. Ukoliko se predozira, piridostigmin može
metabolizma izazvati dijareju
g. kod fetusa nije razvijena reakcija d. Ukoliko se predozira, piridostigmin može
glukuronidacije izazvati opstipaciju
h. metabolizam fetusa karakterišu razvijene e. Piridostigmin se primenjuje u lečenju
reakcije glukuronidacije; dijareje
i. lekovi se brže eliminišu iz fetusa u
poređenju sa organizmom trudnice jer je
koncentracija proteina u plazmi snižena 61.Povećanje intraokularnog pritiska izazivaju (2):
j. količina proteina plazme u fetusu je
povećana. a. Pilokarpin
b. Manitol
c. Fizostigmin
57.Pacijent je je donet u stanicu hitne pomoći sa d. Atropin
sledećom simptomatologijom: temperatura 39,5°C, e. Triciklični antidepresivi
tahikardija, dezorijentacija, suva, crvena, vrela koža.
Koji od navedenih lekova bi mogao izazvati
62.Smanjenje intraokularnog pritiska izazivaju (2):
pomenute simptome i znake? (1):

a. Pilokarpin a. alfa 2 adrenergički agonisti smanjuju
b. tropikamid oslobađanje noradrenalina na periferiji
c. Fizostigmin b. alfa 2 adrenergički agonisti povećavaju
d. Atropin oslobađanje noradrenalina na periferiji
e. homatropin c. alfa 1 adrenergički agonisti šire krvne
sudove
d. alfa 1 adrenergički antagonisti šire krvne
63.Širenje krvnih sudova izazivaju (2): sudove
e. alfa 1 adrenergički antagonisti ne utiču na
a. Alfa 2 adrenergički blokatori glatku muskulaturu krvnih sudova
b. Alfa 2 adrenergički agonisti
c. Alfa 1 adrenertgički agonisti
d. Alfa 1 adrenergički blokatori 69. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
e. Beta adrenergički blokatori
a. s obzirom da je atenolol kardioselektivni
beta adrenergički blokator, bradikardija se
ne može javiti posle njegove primene
64.Suženje krvnih sudova izazivaju (2):
b. kardioselektivnost metoprolola je dozno
zavisna
f. Beta 2 adrenergički blokatori c. metoprolol je kardioselektivan nezavisno od
g. Alfa 2 adrenergički agonisti doze u kojoj se primeni
h. Alfa 1 adrenertgički agonisti d. metoprolol se eliminiše nepromenjen putem
i. Alfa 1 adrenergički blokatori bubrega
j. Beta adrenergički agonisti
70. Za sniženje povišenog krvnog pritiska primenjuju
se (2):
65.Dilataciju bronha izazivaju (2): a. adrenalin
b. dopamin
f. Noradrenalin c. parasimpatolitici
g. Nafazolin d. antagonisti alfa 1 adrenergičkih receptora
h. Parasimpatomimetici e. agonisti alfa 2 adrenergičkih receptora
i. Ipratropijum bromid
j. Beta 2 agonisti
66.Suženje bronha izazivaju (2):
a. Beta adrenergički agonisti

b. Beta adrenergički antagonisti
c. Alfa 2 adrenergički agonisti
d. Alfa 1 adrenergički blokatori
67.Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a. Beta 2 adrenergički agonisti sužavaju krvne

sudove
b. Beta 2 adrenergički antagonisti šire krvne
sudove
c. Beta 2 adrenergički agonisti šire krvne
sudove
d. Beta 1 adrenergički agonisti šire krvne
sudove
e. Blokadom beta 1 adrenergičkih receptora
se smanjuje lučenje renina

a) mogu davati tečni i čvrsti oblici lekova (tablete i
1. Označite pojmove koji se koriste u sl.)
farmakodinamici (1): b) daju tečni oblici lekova
a) bioraspoloživost c) daju tablete, ali samo one koje se mogu sažvakati
b) agonista, antagonista, receptor d) daju kapsule, ali se prethodno otvore, a sadržaj
c) raspodela leka razmuti u čaši vode
d) klirens leka e) samo acidorezistentne kapsule
2. Lek u organizmu može delovati (2): 8. Kod tolerancije na lek dolazi do (1):
a) povećanjem fiziološke funkcije a) povećanja dejstva leka
b) kvalitativnom izmenom fiziološke funkcije b) povećanja apsorpcije leka
c) na poremećenu funkciju c) smanjenja farmakološkog dejstva određene
d) i kvantitativno i kvalitativno doze leka
d) smanjenja volumena distribucije leka
3. Koja od navedenih tvrdnji opisuje odnos leka i e) neuobičajene reakcije organizma na lek
receptora (2)?
a) lek može ispoljiti dejstvo ukoliko se nije vezao 9. Šta od sledećeg određuje broj stvorenih kompleksa
za receptor lek-receptor (1):
b) lek ne može ispoljiti dejstvo ukoliko se nije prvo a) delotvornost leka
vezao za receptor b) afinitet receptora prema leku
c) receptori za lekove su neophodni u biološkoj c) terapijski indeks leka
raspoloživosti lekova d) poluvreme zadržavanja u plazmi
d) kad je vezan za receptor, lek može delovati i kao e) bubrežni klirens leka
antagonist
e) slobodan lek u plazmi ne može delovati na 10. Ukoliko jedan lek pojačava dejstvo drugog to se
intraćelijski receptor naziva (1):
a) kombinacija
4. Koje su od navedenih osobina nekog leka b) kumulacija
najvažnije za njegovu terapijsku upotrebu (2)? c) polipragmazija
a) LD 50 d) sinergizam
b) terapijska širina e) antagonizam
c) LD 10
d) terapijski indeks
e) toksično delovanje
5. Pri nekompetitivnom antagonizmu (2):

a) dejstvo leka može biti pojačano
b) antagonista smanjuje efekat agoniste
c) antagonista ne istiskuje agonistu sa receptora
d) dejstvo leka je skraćeno
e) dejstvo leka je reverzibilno

a) većina lekova ne može da prođe kroz placentu
b) placenta je propustljiva za većinu lekova
c) kroz placentu ne prolaze lekovi velike
molekularne mase (heparin npr.)
d) kroz placentu lek može da prođe samo ako u njoj
postoji potreban transportni sistem
e) kroz placentu može da prođe lek samo ako je vezan
za proteine plazme
7. Odojčadi i maloj deci se oralno (1):

M OF 2010 key E. u tankom crevu nalaze se nespecifični nosioci
MEDICINA OPŠTA FARMAKOLOGIJA potrebni za aktivni transport lekova.
2009. GRUPA: M – OF 2009.
7. Krajnji rezultat biotransformacije lekova je (1):
1. U zapaljenom tkivu (2): A. lakše prodiranje leka u ćeliju;
a) delovanje slabih baza je smanjeno B. manja liposolubilnost u odnosu na početni lek;
b) delovanje slabih kiselina je smanjeno C. mogućnost boljeg transporta kroz biomembrane;
c) pH tkiva je snižen D. veća liposolubilnost u odnosu na početni lek;
d) pH tkiva je povišen E. supstancija sa većim brojem neželjenih dejstava.
e) pH tkiva ne utiče značajno na delovanje lekova
2. Brzina resorpcije lekova zavisi od (2): a) neželjena delovanja tipa B se karakterišu velikom
a) veličine molekula leka učestalošću
b) vremena primene i.v. infuzije b) neželjena delovanja tipa B se karakterišu visokim
c) veličine molekula transportnog proteina mortalitetom
d) vremena pražnjenja želuca c) neželjena delovanja tipa B su uzrokovana
e) ushodne regulacije receptora predoziranjem
d) neželejna delovanja tipa B su često posledica
3. Na biološku raspoloživost leka utiče (2): imunoalergijskih mehanizama
a) način primene e) sprečavanje pojave neželjenih delovanja tipa B se
b) prisustvo jona Ca++ vrši smanjenjem doze
c) dužina terapijskog tretmana
d) farmaceutski oblik leka 9. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a) neželjena delovanja tipa A se mogu nastati usled
e) afinitet receptora efektornog organa
insuficijencije organa kojima se lek eliminiše
b) neželjena delovanja tipa A ne zavise od
4. Odnos koncentracije leka u krvi nakon per os i
intravenske primene leka je (1): funkcionalnog stanja organa za eliminaciju lekova
a) klirens leka c) neželjena delovanja tipa A se karakterišu visokim
mortalitetom
b) volumen distribucije leka
d) neželejna delovanja tipa A su često posledica
c) terapijska širina leka
d) biološka raspoloživost leka imunoalergijskih mehanizama
e) biološka efikasnost leka e) sprečavanje pojave neželjenih delovanja tipa A se
vrši smanjenjem doze
5. "Efekt prvog prolaska" je najizraženiji ako se lek
10. Kliničko ispitivanje novih lekova pre zvanične
daje (1):
registracije se najčešče sprovodi u (1):
a) oralno,
a) jednoj fazi
b) intravenski,
c) inhalaciono, b) dve faze
d) rektalno, c) tri faze
e) transdermalno. d) četiri faze
6. Većina slabih kiselina kao i slabih baza se nakon 11. Zapremina plazme koja se “očisti” od leka u
oralne aplikacije u najvećoj meri resorbuju preko jedinici vremena naziva se (1):
sluznice tankog creva jer (1): a) volumen distribucije
a) obe vrste lekova su najjače jonizovane u tankom b) klirens
crevu; c) poluvreme eliminacije
b) obe vrste lekova su najslabije jonizovane u d) površina ispod krive
tankom crevu;
C. protok krvi u tankom crevu je veći nego u drugim 12. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
abdominalnim organima; p. II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na
D. resorptivna površina tankog creva je veća nego u manjem broju oboleloh osoba
ostalim delovima probavnog trakta; q. III faza kliničkih ispitivanja se sprovodi po
pravilu na odraslim, zdravim dobrovoljcima
muškog pola

r. II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na n. lekovi koji pripadaju kategoriji C su
laboratorijskim životinjama, paralelno sa teratogeni i ne smeju se primenjivati tokom
ispitivanjima na zdravim dobrovoljcima trudnoće
s. I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje o. u terapiji heprtenzije u trudnoći lek izbora je
imaju antiHIV (antiretrovirusno) delovanje propranolol
se može sprovoditi na HIV pozitivnim
trudnicama 16. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
t. I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje k. kod fetusa su razvijenije reakcije oksidacije
imaju antiHIV (antiretrovirusno) delovanje u odnosu na reakcije II faze metabolizma
se ne može sprovoditi na HIV pozitivnim
trudnicama l. kod fetusa nije razvijena reakcija
glukuronidacije
m. metabolizam fetusa karakterišu razvijene
13. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): reakcije glukuronidacije;
e.m.farmakovigilanca prati biološku n. lekovi se brže eliminišu iz fetusa u poređenju
raspoloživost leka sa organizmom trudnice jer je koncentracija
e.n. farmakovigilanca poredi upotrebu proteina u plazmi snižena
lekova u različitim sredinama o. količina proteina plazme u fetusu je
e.o. rezultat farmakovigilance može biti povećana.
ograničenje primene leka u
određenoj populaciji
17.Pacijent je je donet u stanicu hitne pomoći sa
e.p. rezultat farmakovigilance može biti sledećom simptomatologijom: temperatura 39,5°C,
povlačenje leka iz prometa
tahikardija, dezorijentacija, suva, crvena, vrela koža.
e.q. farmakovigilanca prati neželjena
delovanja lekova samo tokom Koji od navedenih lekova bi mogao izazvati
pretkliničkih ispitivanja pomenute simptome i znake? (1):
f. Prazosin
14. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): g. Organofosfati
p. ako tokom trudnoće h. Piridostigmin
trudnice nisu izložene i. Atropin
štetnim noksama, ne j. Propranolol
dolazi do pojave
malformacija ploda 18.Pacijent je donet u stanicu hitne pomoći sa
q. kod trudnica koje tokom sledećom simptomatologijom: mučnina, povraćanje,
trudnoće nisu izložene pojačano lučenje pljuvačke, gušenje. Koža je crvena,
štetnim noksama orošena znojem. Koji od navedenih lekova bi mogao
učestalost malformacija
ploda je od 3% do 5% izazvati pomenute simptome i znake? (1):
r. kod trudnica koje tokom f. Skopolamin
trudnoće nisu izložene g. Atropin
štetnim noksama h. Ipratropijum bromid
učestalost malformacija i. Organofosfati
ploda je do 3% j. Pralidoksim
s. danas se savetuje
rutinska primena 19.Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
ergometrina nakon
porođaja u cilju
k. Organofosfati povećavaju koncentraciju
noradrenalina
sprečavanja krvarenja iu
materice l. Organofosfati povećavaju koncentraciju
t. danas se ne savetuje acetilholina
rutinska primena gvožđa m. Organofosfati ireverzibilno inhibišu holin –
tokom trudnoće acetil transferazu
n. Organofosfati ireverzibilno inhibišu acetil –
holin esterazu
o. Organofosfati stimulišu acetil – holin
k. vitamini primenjeni u visokim dozama ne esterazu
ispoljavaju štetna delovanja na plod
l. vitamini primenjeni u fiziološkim dozama,
pripadaju kategoriji A, po FDA klasifikaciji
m. lekovi koji pripadaju kategoriji X izazivaju f. Piridostigmin se primenjuje kod pacijenata
teratogena delovanja sa bronhijalnom astmom

g. Ukoliko se predozira, piridostigmin može h. Beta 2 adrenergički agonisti šire krvne
izazvati bronhospazam sudove
h. Ukoliko se predozira, piridostigmin može i. Beta 1 adrenergički agonisti šire krvne
izazvati dijareju sudove
i. Ukoliko se predozira, piridostigmin može j. Blokadom beta 1 adrenergičkih receptora se
izazvati opstipaciju smanjuje lučenje renina
j. Piridostigmin se primenjuje u lečenju
dijareje 28.Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
f. alfa 2 adrenergički agonisti smanjuju
21.Povećanje intraokularnog pritiska izazivaju (2): oslobađanje noradrenalina na periferiji
f. Pilokarpin g. alfa 2 adrenergički agonisti povećavaju
g. Manitol oslobađanje noradrenalina na periferiji
h. Fizostigmin h. alfa 1 adrenergički agonisti šire krvne
i. Atropin sudove
j. Triciklični antidepresivi i. alfa 1 adrenergički antagonisti šire krvne
sudove
22.Smanjenje intraokularnog pritiska izazivaju (2): j. alfa 1 adrenergički antagonisti ne utiču na
glatku muskulaturu krvnih sudova
f. Pilokarpin
g. tropikamid
h. Fizostigmin 29. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
i. Atropin e. s obzirom da je atenolol kardioselektivni
j. homatropin beta adrenergički blokator, bradikardija se
ne može javiti posle njegove primene
f. kardioselektivnost metoprolola je dozno
23.Širenje krvnih sudova izazivaju (2): zavisna
f. Alfa 2 adrenergički blokatori g. metoprolol je kardioselektivan nezavisno od
g. Alfa 2 adrenergički agonisti doze u kojoj se primeni
h. Alfa 1 adrenertgički agonisti h. metoprolol se eliminiše nepromenjen putem
i. Alfa 1 adrenergički blokatori bubrega
j. Beta adrenergički blokatori
30.U lečenju hiperholesterolemije, lekovi izbora su
24.Suženje krvnih sudova izazivaju (2): (1):
k. Beta 2 adrenergički blokatori a. Gemfibrozil
l. Alfa 2 adrenergički agonisti b. Fenofibrat
m. Alfa 1 adrenertgički agonisti c. Polinezasićene masne kiseline
n. Alfa 1 adrenergički blokatori d. Lovastatin
o. Beta adrenergički agonisti e. Ciprofibrat
25.Dilataciju bronha izazivaju (2): 31.Najbolji efekat u povećanju koncentracije HDL,

k. Noradrenalin imaju (1):
l. Nafazolin a. Statini
m. Parasimpatomimetici b. Ezetimib
n. Ipratropijum bromid c. Nikotinska kiselina
o. Beta 2 agonisti d. Omega 3 masne kiseline
e. fibrati
26.Suženje bronha izazivaju (2):
e. Beta adrenergički agonisti 32.Porast koncentracije LDL izaziva primena (2):
f. Beta adrenergički antagonisti a. Varfarina
g. Alfa 2 adrenergički agonisti b. Klofibrata
h. Alfa 1 adrenergički blokatori c. Tijazidnih diuretika
d. Diuretika Henleove petlje
27.Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e. Blokatora kalcijumovih kanala
f. Beta 2 adrenergički agonisti sužavaju krvne
sudove 33.U lečenju početne, umereno teške srčane
g. Beta 2 adrenergički antagonisti šire krvne insuficijencije, kao lekove I izbora bi trebalo
sudove primenjivati (1):

a. Kombinaciju tijazida i blokatora c. ACE inhibitora i verapamila
kalcijumovih kanala d. ACE inhibitora i statina
b. Tijazide i kardiotonike e. ACE inhibitora i fibrata
c. Samo kardiotonike
d. a + b + c 39.Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
e. Ni jedna tvdnja nije tačna a) tijazidi smanjuju efekat kateholamina na krvne
sudove
34.U lečenju početne, umereno teške srčane b) tijazidi ne utiču na krvne sudove
insuficijencije, kao lekove I izbora bi trebalo c) indapamid dilatira krvne sudove
primenjivati (1): d) indapamid sužava krvne sudove
a. Kombinaciju tijazida i alfa 1 adrenergičkih e) hronična primena tijazida snižava koncentraciju
blokatora mokraćne kiseline u krvi
b. Tijazide, kardiotonike i alfa 1 adrenergičke
blokatore
c. Tijazide, beta blokatore i ACE inhibitore
d. a + b + c a) diuretičko delovanje tijazida se linearno povećava
e. Ni jedna tvdnja nije tačna sa povećanjem njihove doze
b) diuretičko delovanje furosemida se linearno
35.Zaokružiti tačne tvrdnje (2): povećava sa povećanjem doze
a. Beta blokatori dilatiraju samo koronarne c) furosemid dilatira velike vene
krvne sudove d) furosemid štedi kalcijum u organizmu
b. Beta blokatori dilatiraju velike vene e) furosemida i tijazidi deluju sinergistički
c. Beta blokatori smanjuju potrebe miokarda za
kiseonikom 41. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
d. U većim dozama, beta blokatori mogu a) bisoprolol je hidrosolubilan beta adrenergički
izazvati fenomen koronarne krađe blokator bez ISA
e. Beta blokatori smanjuju efekat kateholamina b) bisoprolol je liposolubilan beta adrenergički
na miokard
blokator sa ISA
c) bisoprolol je liposolubilan beta adrenergički
blokator bez ISA
a. Diltiazem i verapamil povećavaju klirens d) zbog kratkog poluvremena eliminacije, bisoprolol
digoksina
se primenjuje na svakih 6 sati
b. Diuretici Henleove petlje mogu potencirati
neželjena delovanja digoksina e) zbog dugog poluvremena eliminacije, bisoprolol se
c. Hidrohlorotijazid može potencirati neželjena primenjuje jednom dnevno
delovanja digoksina
d. Amilorid i triamteren potenciraju neželjena 42. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
delovanja digoksina a) propranolol je hidrosolubilan beta adrenergički
e. ACE inhibitori potenciraju neželjena blokator bez ISA
delovanja digoksina b) sotalol je liposolubilan beta adrenergički blokator
sa ISA
37.Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c) sotalol je hidrosolubilan beta adrenergički blokator
a. Acetilsalicilna kiselina potencira delovanje bez ISA
ACE inhibitora d) propranolol se primenjuje 2 – 3 puta dnevno
b. Acetilsalicilna kiselina smanjuje delovanje e) zbog dugog poluvremena eliminacije, propranolol
tijazida
se primenjuje jednom dnevno
c. ACE inhibitori pogoršavaju mikrovaskularne
komplikacije glomerula kod dijabetičnih
pacijenata 43. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
d. ACE inhibitori sprečavaju mikrovaskularne a) rizik za izazivanje bradikardije je značajno manji
komplikacije glomerula kod dijabetičnih nakon primene atenolola u odnosu na propranolol
pacijenata b) posle primene atenolola ne može se isključiti rizik
e. ACE inhibitori povećavaju klirens litijuma za izazivanje bradikardije
c) rizik za izazivanje fenomena hladnih ekstremiteta
38.Ne preporučuje se istovremena primena (1): je značajno manji posle primene bisoprolola u odnosu
a. ACE inhibitora i tijazida na propranolol
b. ACE inhibitora i diuretika koji štede kalijum

d) bisoprolol je neselektivni beta adrenergički a. Amlodipin
blokator b. Nifedipin
e) bisoprolol je neselektivni beta adrenergički c. Verapamil
agonista d. Nifedipin u obliku sprootpuštajućih tableta
e. diltiazem
a) enalapril stimuliše razgradnju bradikinina 50. Fenomen koronarne krađe mogu izazvati (2):
b) enalapril inhibiše razgradnju bradikinina a. Amlodipin
c) losartan inhibiše razgradnju bradikinina b. Diltiazem
d) losartan ne utiče na razgradnju bradikinina c. Nifedipin (u stadardnim, kratkodelujućim
e) često neželjeno delovanje losartana je oblicima)
d. Sporootpuštajući oblici nifedipina
hipokalijemija
e. dipiridamol
51. Neželjena delovanja verapamila su (2):
a) antagonisti angiotenzinskog receptora ne utiču na
a. Arterijska hipertenzija
lučenje aldosterona
b. Srčana insuficijencija
b) antagonisti angiotenzinskog receptora inhibišu c. Fenomen hladnih udova
lučenje aldosterona d. glavobolja
c) primena antagonista angiotenzinskog receptora e. Pretkomorska tahikardija
može izazvati hipokalijemiju
d) primena antagonista angiotenzinskog receptora 52. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
može izazvati hiperkalijemiju a) lidokain blokira kalijumove kanale
e) antagonisti angiotenzinskog receptora se b) lidokain blokira natrijumove kanale
primenjuju u lečenju angine pectoris
c) lidokain se primenjuje u lečenju pretkomorskih
aritmija
46. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): d) lidokain se primenjuje u lečenju komorskih
a) zbog kratkog poluvremena eliminacije, amlodipin aritmija
se primenjuje 3 – 4 puta dnevno e) lidokain ne prolazi krvno-moždanu barijeru
b) zbog dužeg poluvremena eliminacije, amlodipin se
primenjuje jednom dnevno
c) amlodipin ispoljava delovanje na srčani mišić i na
53. Bradikardija, A-V blok i opstipacija su neželjena
krvne sudove
delovanja (1):
d) u terapijskim dozama, amlodipin ne deluje na
a. nitrata produženog delovanja
krvne sudove
b. dihidropiridina
e) u terapijskim dozama, amlodipin ne deluje na srce c. digoksina
d. alfa 1 adrenergičkih blokatora
47. Za lečenje arterijske hipertenzije, angine pectoris e. verapamila
i srčane insuficijencije se primenjuju (1):
a) ACE inhibitori 54. Kod pacijenta sa anginom pectoris i srčanom
b) beta adrenergički blokatori insuficijencijom (2):
c) tijazidni diuretici a. primena verapamila je opravdana
d) blokatori kalcijumskih kanala b. primena verapamila nije opravdana, jer može
e) organski nitrati pogoršati srčanu insuficijenciju
c. primena verapamila je opravdana samo u
48. Za lečenje angine pektoris i pretkomorskih kombinaciji sa beta blokatorima
tahiaritmija se primenjuju (2): d. kontraindikovano je kombinovati verapamil
a) tijazidi i beta blokatore
b) ACE inhibitori
c) dihidropiridini Pitanja dopuniti tačnim tvrdnjama
d) verapamil
e) beta adrenergički blokatori A. ferosulfat
B. varfarin
49. Blokator kalcijumskih kanala koji smanjuje snagu
C. visokomolekularni heparin
D. dekstriferon
srčane kontrakcije i dilatira krvne sudove je (2):

E. klopidogrel d) kroz placentu lek može da prođe samo ako u njoj
postoji potreban transportni sistem
e) kroz placentu može da prođe lek samo ako je vezan
55..B........inhibitor vitamin K epoksid reduktaze za proteine plazme
56..C.......potencira delovanje antitrombina III
57..E........smanjuje agregaciju trombocita 65. Odojčadi i maloj deci se oralno (1):
58..A........preparat gvožđa za per os primenu a) mogu davati tečni i čvrsti oblici lekova (tablete i
sl.)
59. Smanjenje snage srčanog rada izazivaju (2): b) daju tečni oblici lekova
a. atenolol c) daju tablete, ali samo one koje se mogu sažvakati
b. nifedipin d) daju kapsule, ali se prethodno otvore, a sadržaj
c. adrenalin razmuti u čaši vode
d. digoksin e) samo acidorezistentne kapsule
e. verapamil
66. Kod tolerancije na lek dolazi do (1):
60. Gliceriltrinitrat (2): a) povećanja dejstva leka
a. na miokard deluju negativno b) povećanja apsorpcije leka
inotropno c) smanjenja farmakološkog dejstva određene doze
b. može izazvati hipotenziju leka
c. kao neželjeno delovanje može d) smanjenja volumena distribucije leka
izazvati vazokonstrikciju i osećaj e) neuobičajene reakcije organizma na lek
hladnoće
d. može izazvati tahikardiju
e. može izazvati bradikardiju 67. Šta od sledećeg određuje broj stvorenih
kompleksa lek-receptor (1):
Farmakodinamija 8 + RESP i GIT 6+6 a) delotvornost leka
b) afinitet receptora prema leku
c) terapijski indeks leka
61. Lek u organizmu može delovati (2):
d) poluvreme zadržavanja u plazmi
a) povećanjem fiziološke funkcije
b) kvalitativnom izmenom fiziološke funkcije e) bubrežni klirens leka
c) na poremećenu funkciju
d) i kvantitativno i kvalitativno 68. Ukoliko jedan lek pojačava dejstvo drugog to se
naziva (1):
a) kombinacija
62. Koje su od navedenih osobina nekog leka
b) kumulacija
najvažnije za njegovu terapijsku upotrebu (2)?
c) polipragmazija
a) LD 50
d) sinergizam
b) terapijska širina e) antagonizam
c) LD 10
d) terapijski indeks 69. Koji od navedenih lekova NIJE antacid (1)?
e) toksično delovanje a) magnezijum trisilikat
b) magnezijum sulfat
63. Pri nekompetitivnom antagonizmu (2): c) alumunijum hidroksid
a) dejstvo leka može biti pojačano
d) aluminijum-fosfatni gel
b) antagonista smanjuje efekat agoniste
c) antagonista ne istiskuje agonistu sa receptora
70. Omeprazol se koristi u lečenju peptičnog ulkusa
d) dejstvo leka je skraćeno zato što (1):
e) dejstvo leka je reverzibilno a) blokira H2 histaminske receptore
b) inhibira H+/K+ protonsku pumpu
c) neutrališe gastrični aciditet
a) većina lekova ne može da prođe kroz placentu
d) deluje antiholinergički
b) placenta je propustljiva za većinu lekova
c) kroz placentu ne prolaze lekovi velike molekularne
71. Šta je od navedenog mehanizam dejstva
mase (heparin npr.)
ondansetrona (1)?

a) antagonist serotoninskih receptora 79 __C__ . inhibiše fosfolipazu A2
b) antagonist histaminskih receptora 80 __A__ . direktni bronhodilatator delotvoran i kod
c) antagonist muskarinskih receptora oralne aplikacije
d) antagonist dopaminskih receptora
e) nijedno od navedenog
72Koja kombinacija lekova se najčešće koristi u

terapiji ulkusne bolesti kada je dokazano prisustvo
Helicobacter pylori (3)?
a) ranitidin
b) omeprazol
c) amoksicilin
d) metronidazol
e) mebendazol
73. Natrijum sulfat (Glauberova so) je dobro

laksantno sredstvo jer (1):
a) sulfatni joni direktno stimulišu glatke mišićne
ćelije creva
b) kao soni laksans deluje osmotski
c) joni natrijuma stimulišu glatke mišićne ćelije creva
d) joni natrijuma se lagano resorbuju iz creva
e) sulfatni joni se lagano resorbuju iz creva
74. Koji od navedenih lekova doprinose nastanku

ulkusa (2)?
a) antacidi
b) kortikosteroidi
c) salicilati
d) blokatori gastrinskih receptora
75. Antagonisti leukotrienskih receptora (2):

a) nekompetitivno inhibišu leukotrienske receptore
b) imaju umereno antiinflamatorno dejstvo
c) nema razvoja tolerancije
d) inhibišu lipooksigenazu
e) uglavnom se primenjuju kao osnovna terapija kod
blažih oblika astme
Povežite navedene lekove sa tvrdnjama koje slede:
A. aminofilin
B. ipratropium bromid
C. kortikosteroidi
D. adrenalin
E. hromolin
76 __B__ . bronhodilatator; koristan kod hronične
opstruktivne bolesti pluća; veoma retko izaziva
aritmiju
77 __D__ . neselektivan, ali veoma jak
bronhodilatator; neaktivan kod oralnog davanja
78 __E__ . profilaktičko sredstvo koje stabilizuje
mastocite

MOF-17062013-vukmirovic-key 7. Ukoliko se lek eliminiše bubrezima nepromenjen,
OPŠTA FARMAKOLOGIJA u uslovima insuficijencije (smanjene funkcije)
STUDIJE MEDICINE 17/06/2013 bubrega, delovanje leka će biti (1):
Ime i prezime: _____________________________ a) smanjeno
b) nepromenjeno
1. Kod intravenskog davanja leka, početne c) pojačano
koncentracije leka u krvi zavise od (1): d) izostaće terapijski odgovor na lek
a) doze i klirensa leka, e) terapijski odgovor na lek se neće menjati
b) doze i volumen distribucije,
c) doze, volumena distribucije i klirensa, GRUPA: M –OF
d) doze i poluvremena izlučivanja.
2. Posmatrajući kinetiku eliminacije nekog leka

najpoželjnije je da se lek eliminiše (1): 8. U fazi II metabolisanja lekova učestvuju (2):
a) Kinetikom nultog reda a) glukuronil transferaza,
b) Kinetikom prvog reda b) alkoholna dehidrogenaza,
c) Nelinearnom kinetikom c) aldehidna dehidrogenaza,
d) acetiltransferaza,
3. Enzimi koji vrše reakcije oksidacije su (2): e) holinesteraza.
a) alkohol dehidrogenaza
b) N-acetil transferaza 9. Kod starih osoba naročito je smanjena (2):
c) citohrom 3A 4 a) eliminacija lekova
d) glukuronil transferaza b) apsorpcija lekova
e) epoksid hidrolaza c) dezintegracija lekovitih preparata u crevima
d) reakcije I faze metabolizma lekova
4. Volumen distribucije za jedan lek (2): e) glukuronidacija
a) nije konstantna osobina leka
b) jeste konstantna osobina leka 10. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
c) varira od osobe do osobe a) sok od grejpfruta inhibiše mikrozomalne enzime
d) meri se u L/kg jetre
b) sok od grejpfruta indukuje mikrozomalne enzime
5. Bubrežni klirens nekog leka iznosi 60 mL/mn. To jetre
znači da (1): c) sok od grejpfruta povećava koncentracije lekova
a) postoji snažna tubularna sekrecija leka; koji se eliminišu bubrezima nepromenjeni
b) postoji snažna tubularna reapsorpcija leka; d) sok od grejpfruta smanjuje koncentracije lekova
c) lek nije vezan za proteine plazme; koji se metabolišu mikrozomalnim enzimima u jetri
d) da se lek izlučuje i filtracijom i sekrecijom. e) sok od grejpfruta povećava koncentracije lekova
koji se metabolišu mikrozomalnim enzimima u jetri
a) Odnos između slobodnog i vezanog leka u plazmi 11. Zaokružiti induktore citohroma 3A4 (2):
karakterističan je za za određenu supstancu. a) fenobarbiton
b) Odnos između slobodnog i vezanog leka u plazmi b) kantarion
nije karakterističan za određenu supstancu. c) akutno trovanje alkoholom
c) Intenzitet ulaska leka u bilo koji kompartman u d) eritromicin
organizmu zavisi od prokrvljenosti i brzine protoka e) ketokonazol
krvi barijere.
d) Prolaz nekih lekova (npr. antibiotika) u mozak 12. Mikrozomalni enzimi (2):
može biti povećan u slučaju zapaljenskih procesa na a) su slobodne strukture ćelije
krvno-moždanoj barijeri. b) su vezani za membranske strukture
e) Odnos između slobodnog i vezanog leka u plazmi endoplazmatskog retikuluma
nije konstantan. c) su konstantne količine, jer bi u protivnom došlo do
lize ćelije
d) su promenjive aktivnosti

e) su prisutni samo u ćelijama jetre a) farmakovigilanca prati isključivo promenu
učestalosti određene bolesti usled primene nekog leka
13. Trigonik je lek koji (1): b) farmakovigilanca podrazumeva sveobuhvatno
a) remeti srčani ritam praćenje neželjenih delovanja lekova
b) ima sklonost ka izazivanju alergija c) farmakovigilanca prati ona neželjena delovanja
c) ometa psihomotornu kooridinaciju koja se ne nalaze u tekstu uputstva
d) se ne sme uzimati za vreme jela d) rezultat farmakovigilance može biti promena
indikacije leka
14. Koje su od navedenih osobina nekog leka
najvažnije za njegovu terapijsku upotrebu? (2) 21. Koja je od navedenih reakcija na primenu leka
a) LD 50, stečena? (3)
b) terapijska širina, a) senzibilizacija,
c) LD 10, b) tolerancija,
d) terapijski indeks, c) idiosinkrazija,
e) toksično delovanje. d) enzimska deficijencija,
15. Neželjena dejstva tipa A: (1) e) alergija.
a) posledica su genetskih poremećaja
b) uglavnom nisu poznata pre registracije leka
c) imaju visoku učestalost
d) imaju visok mortalitet
16. Koja od navedenih interakcija je a) deficit G-6-P dehidrogenaze povećava otpornost
farmakodinamska? (2) eritrocita na prooksidativne nokse
a) interakcija induktora enzima sa lekom; b) deficit G-6-P dehidrogenaze povećava količinu
b) interakcija dva agonista; redukovanog glutationa u eritrocitima
c) interakcija helirajućeg agensa sa lekom; c) deficit G-6-P dehidrogenaze dovodi do hemolize
d) interakcija agoniste sa antagonistom; eritrocita posle primene sulfonamida
d) deficit G-6-P dehidrogenaze dovodi do toksičnog
17. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): hepatitisa posle primene izonijazida
a) terapijska širina je razlika između doze koja izaziva
neželjena delovanja i srednje letalne doze 23. U periodu dojenja, pojavu kernikterusa
b) terapijska širina je razlika između srednje letalne i novorođenčeta može nastati kao posledica (2):
srednje efektivne doze leka a) uzimanja induktora mikrozomalnih enzima od
c) lek male terapijske širine je digoksin strane majke
d) za lek velike terapijske širine možemo biti sigurni b) uzimanja sulfonamida od strane majke
da neće u terapijskim dozama izazivati nikakva c) indukcije enzima glukuronil transferaze
neželjena delovanja d) primene lekova koji indukciju aktivnost enzima N
- acetil transferaze
18. Pri kompetitivnom antagonizmu (2): e) primene lekova koji se metabolišu glukuronil
a) dejstvo leka je smanjeno; transferazom
b) za isto dejstvo potrebna količina leka je povećana;
c) nastupanje dejstva leka je odloženo; 24. Terapijska širina ispitivane supstance se određuje
d) dejstvo leka je skraćeno; (1):
e) dejstvo leka je reverzibilno a) Tokom I faze kliničkih studija
b) In vitro testovima
19. Koja od navedenih interakcija je c) Farmakinetskim pretkliničkim ispitivanjima
farmakodinamska? (2) d) Farmakodinamskim pretkliničkim ispitivanjima
a) interakcija induktora enzima sa lekom; e) Toksikološkim pretkliničkim ispitivanjima
b) interakcija dva agonista;
c) interakcija helirajućeg agensa sa lekom; nije im predavano o pretklinickim ispitivanjima,
d) interakcija agoniste sa antagonistom; zameni…
20. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): 25. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):

a) U III fazi učestvuju samo „sterilni 29. Ako pacijent pored hipertenzije ima i benigno
ispitanici“ (pacijenti koji pate samo od jedne bolesti) uvećanje prostate, adekvatan lek bi bio (1):
b) U II fazi učestvuju samo „sterilni a) alfa 2 agonista
ispitanici“ (pacijenti koji pate samo od jedne bolesti) b) alfa 1 antagonista
c) Pacijenti sa obolelom jetrom mogu učestvovati u II c) alfa 1 agonista
fazi kliničkih studija d) beta blokator
d) Pacijenti sa obolelom jetrom mogu učestvovati u e) beta agonista
III fazi kliničkih studija
e) Pacijenti sa obolelom jetrom ne mogu učestvovati 30. Za pojačanje snage kontrakcije srca posle akutnog
ni u jednoj fazi kliničkih studija infarta miokarda, primenjuje se (1):
f. propranolol
26. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): g. piridostigmin,
a) pol pacijenta NIKADA ne utiče na primenu lekova h. atropin
b) pol pacijenta može usloviti primenu različitih i. karvedilol
lekova za lečenje iste bolesti j. dobutamin
c) osteoporoza žena se može lečiti primenom
preparata sa estrogenom aktivnošću 31. Fenomen hladnih udova je neželjeno delovanje
d) osteoporoza muškaraca se može lečiti primenom karakteristično za (1):
preparata sa estrogenom aktivnošću f. alfa 1 blokatore
e) lekovi iz grupe B po FDA klasifikaciji su g. beta 2 agoniste
teratogeni h. beta blokatore
i. simpatomimetike
j. parasimaptomimetike
32. Kardioselektivni, 1-blokator je (2):

f. labetalol
g. metoprolol
h. karvedilol
i. propranolol
j. bisoprolol
a) ako tokom trudnoće trudnice nisu izložene štetnim
noksama, ne dolazi do pojave malformacija ploda
b) kod trudnica koje tokom trudnoće nisu izložene
štetnim noksama učestalost malformacija ploda je od
3% do 5%
c) kod trudnica koje tokom trudnoće nisu izložene 33.Suženje bronha izazivaju (2):
štetnim noksama učestalost malformacija ploda je do a) Beta adrenergički agonisti
3% b) Beta adrenergički antagonisti
d) danas se savetuje rutinska primena ergometrina c) Alfa 2 adrenergički agonisti
nakon porođaja u cilju sprečavanja krvarenja iz d) Alfa 1 adrenergički blokatori
materice e) parasimpatomimetici
e) danas se ne savetuje rutinska primena gvožđa
tokom trudnoće
34. Krvno moždanu barijeru prolaze (2):
a) ipratropijum bromid
28. Bradikardija će biti manje izražena ako se b) piridostigmin
primenjuje: (1) c) skopolamin
j. Beta blokator bez ISA d) skopolamin butilbromid
k. Beta blokator sa ISA e) atropin
l. Kardioselektivni beta 1 blokator
m. Liposolubilni beta 1 blokator
35.Piridostigmin (2):
n. Hidrosolubilni beta 1 blokator
p. povećava koncentraciju noradrenalina
q. povećava koncentraciju acetilholina
r. inhibiše holin – acetil transferazu

s. reverzibilno inhibišu acetil – holin esterazu Povezati (slovo može da se ponovi, postoji jedan ili
t. stimuliše acetil – holin esterazu više tačnih odgovora):
36. Suženje krvnih sudova izazivaju (2): A. tijazidi

p. Beta 2 adrenergički blokatori B. diuretici Henleove petlje
q. Alfa 2 adrenergički agonisti C. blokatori kalcijumovih kanala
r. Alfa 1 adrenergički agonisti D. blokatori kalijumovih kanala
s. Alfa 1 adrenergički blokatori E. beta blokatori
t. Beta adrenergički agonisti
42_C_izaziva/izazivaju otok oko skočnog zgloba
37. Dilataciju bronha izazivaju (2): 43_C_ne primenjuje/ne primenjuju se kod obolelih od
p. Noradrenalin srčane insuficijencije
q. Nafazolin 44_E_mogu izazvati fenomen hladnih udova
r. Parasimpatomimetici 45_A, B, E_ne preporučuju se kao lekovi prvog
s. tiotropijum izbora kod osoba sa dijabetesom
t. salmeterol 46_A, B_mogu izazvati hiperglikemiju
38. Zaokružiti inhibitore holin esteraze (2):
Prosledi Borisu
f. pilokarpin
g. piridostigmin
h. acetilholin 47. Najvažniji neželjeni efekat adrenergičkih α1
i. atropin blokatora je (1):
j. organofosfati a. midrijaza
b. ortostatska hipotenzija
39. Organofosfati dovode do (2): c. alopecija
f. stvaranja kovalentne veze sa anjonskim d. nesanica
delom molekule holin esteraze e. fenomen hladnih udova
g. stvaranja jonske veze sa estarskim delom
holin esteraze 48. Efekti digoksina na miokard su (2):
h. trovanja endogenim acetilholinom a. tahikardija
i. trovanja egzogenim acetilholinom b. dilatacija koronarnih krvnih sudova
j. ireverzibilne inhibicije holinesteraze c. usporenje frekvence
d. usporenje sprovođenja impulsa
40. Razlike između metoprolola i propranolola e. smanjenje snage kontrakcije
odnose se na (2):
a) delovanje na betaalfa 1 adrenergičke receptore 49. Kod pacijenata sa benignom hiperplazijom
b) hidro/liposolubilnost prostate, kao antihipertenzive trebalo bi primenjivati
c) selektivnost/neselektivnost (1):
d) postojanje parcijalne agonističke aktivnosti a. tijazide
e) delovanje na beta 2 adrenergičke receptore b. diuretike Henleove petlje
c. ACE inhibitore
d. alfa 1adrenergičke blokatore
41. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e. blokatore kalcijumovih kanala
a. liposolubilni beta blokatori se ne
resorbuju posle per os primene 50. U lečenju angine pektoris se mogu primeniti (1):
b. liposlolubilni beta blokatori bolje a. digoksin
prolaze biološke membrane u b. izosorbid 5 mononitrat
odnosu na hidrosolubilne c. metoprolol
c. liposolubilni beta blokatori se ne d. b i c
metabolišu e. svi pomenuti preparati
d. hidrosolubilni beta blokatori se
izlučuju nepromenjeni bubrezima 51. U lečenju srčane insuficijencije se primenjuju (2):
e. hidrosolubilni beta blokatori se a. verapamil
bolje resorbuju u odnosu na b. lidokain
liposolubilne
c. tijazidi

d. beta adrenergički blokatori f. diltiazem i verapamil povećavaju klirens
e. alfa adrenergički blokatori digoksina
g. diltiazem i verapamil smanjuju klirens
52. U lečenju pretkomorskih tahikardija primenjuje se digoksina
(2): h. hidrohlorotijazid može potencirati neželjena
delovanja digoksina
a. lidokain
i. amilorid i triamteren potenciraju neželjena
b. prokain delovanja digoksina
c. metoprolol j. ACE inhibitori potenciraju neželjena
d. esmolol delovanja digoksina
e. atropine
53. Refleksnu tahikardiju može izazvati primena
59. Deficit gvožđa u trudnoći najbolje je lečiti (1):
(2):
a. dijetom bogatom vlaknima
a. verapamila b. parenteralnim preparatima gvožđa
b. propranolola c. primenom deferoksamina
c. ACE inhibitora d. tabletama ferosulfata
d. direktnih vazodilatatora e. injekcijama folne kiseline
e. standardnih, kratkodelujućih oblika
nifedipina
60. U terapiji sideropenijske anemije primenjuje se
(1):
54. Ushodnu regulaciju alfa 1 adrenergičkih receptora
izaziva (1): a. organski vezano gvožđe peroralno i vitamin
C
a. kaptopril
b. neorganske forme gvožđa parenteralno i
b. salbutaamol vitamin C
c. salmeterol c. cijanokobalamin
d. metildopa d. vitamin B12
e. prazosin
61. Derivat arahidonske kiseline koji povećava
prosledi Borisu agregabilnost trombocita je (1):
a. prostaglandin E2
55. Ginekomastija se kao neželjeno delovanje može b. prostaglandin F2
javiti zbog primene (1): c. prostaciklin
a. fibrinolitika d. tromboksan A2
b. spironolaktona e. leukotrien B4
c. vitamina B12
d. digoksina 62. Kod pacijenata alerginih na visokomolekularni
e. enalaprila heparin, primenjuje se sledeći antikoagulantni lek (1):
a. tiklopidin
56. Hipokalcijemija, hiperglikemija i hiperurikemija b. lepirudin
su neželjena delovanja (1): c. klopidogrel
a. beta blokatora d. enoksaparin
b. ACE inhibitora e. enalapril
c. tijazida prosledi autoru
d. diuretika Henleove petlje 63. Koji od navedenih lekova se ne primenjuje per os
e. ACE inhibitora (1):
a. atenolol
57. Koji od navedenih lekova je liposolubilni beta b. metoprolol
adrenergički blokator (1): c. heparin
a. atenolol d. varfarin
b. metoprolol e. fero sulfat
c. heparin
d. varfarin 64. AcenokumarolVarfarin (2):
e. klonidin a. inhibiše HMG CoA reduktazu
b. inhibiše vitamin K epoksid reduktazu
58. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c. dozira se na kg tm pacijenta

d. dozira se zavisno od protrombinskog c. ne mogu se kupiti bez recepta
vremena d. delovanje im nastupa sporo
e. acetil salicilna kiselina smanjuje terapijsko e. primenjuju se na pun stomak
delovanje varfarina
65. Šta je od navedenog mehanizam dejstva 71. Koja od navedenih tvrdnji najbolje odgovara
lovastatina (1): metoklopramidu (2)?
a) to je dopaminski agonist
a. povećanje aktivnosti 7-
alfa-hidroksilaze b) deluje samo na dopaminske receptore u CNS-u
b. inhibicija HMG-CoA c) deluje na dopaminske receptore i u CNS-u i na
reduktaze periferiji
c. povećanje aktivnosti d) deluje samo na dopaminske receptore na periferiji
lipoprotein lipaze e) stimuliše peristaltiku
d. inhibicija hormon
osetljive lipaze 72. Koji se lekovi koriste protiv Helicobacter pylori
e. povećanje lecitin- infekcije (2)?
holesterol aciltransferaze
a) benzatropin
b) amoksicilin
66. Zaokružiti nadražajne laksative (2):
c) pirenzepin
a. ricinusovo ulje d) klindamicin
b. laktuloza
e) klaritromicin
c. makrogol
d. agar
e. bisakodil Povezati (slovo može da se ponovi)
a) Karbocistein
67. Koji od navedenih lekova se primenjuje u b) Bromheksin
prevenciji povraćanja kod kinetoza (1): c) Montelukast
d) Tiotropijum
a. skopolamin skopolamin se ne primenjuje
e) Salbutamol
b. metoklopramid
c. ondansetron
73.....B....eliminiše se preko sluznice bronha, vezuje
d. difenhidramin
vodu i razvodnjava sekret
e. ciklizin
74....D...antiholinergik dugog delovanja u obliku
68. U terapiji povraćanja pri uzimanju citostatika praška za inhalaciju
najčešće se primenjuje (1):
a. antagonisti muskarinskih receptora 75.....E...bronhodilatacija se pri primeni ovog leka
b. antagonisti histaminskih receptora razvija za 5-10 min, i traje 3-5 sati
c. antagonisti dopaminskih receptora
d. antagonisti serotoninskih receptora 76....A.... ispoljava mukolitičko delovanje na svim
e. antagonisti adrenergičkuh receptora sekretima koji sadrže mukoproteine
69. Indikacije za parenteralnu primenu antagonista H 2 77.....D...koristi/koriste se u profilaksi bronhijalne

receptora su (2): astme izavane prenadraženim parasimpatikusom
a. hronični gastritis udružen sa Helicobacter
pylori 78. Oralni antihistaminici u terapiji sezonskog
b. krvareći ulkusi alergijskog rinitisa (1):
c. hronično uzimanje NSAIL a. treba primeniti kada tegobe počnu
d. prevencija stres ulkusa b. treba primeniti 2 nedelje od početka tegoba
e. prevenciji ulkusa kod hroničnog gastritisa c. treba primeniti 2 nedelje pre početka tegoba
d. kontrindikovani su
70. Antacidi (1): e. najefikasniji su antihistaminici I generacije
a. su lekovi prvog izbora u terapiji ulkusa
b. dovode do reaktivne hipergastrinemije 79. Zaokružiti kratkodelujuće bronhodilatatore (3):

a) salmeterol c. hidrohlorotijazid
b) salbutamol d. kaptopril
c) terbutalin e. prazosin
d) fenoterol
e) formoterol 5. Zaokružiti tačne tvrdnje vezane za digoksin (2):
a. primenjuje se u lečenju angine
80. Koji od navedenih lekova se primenjuje u terapiji pektoris
status astmaticus-a (2): b. smanjuje snagu kontrakcije
srca
c. stimuliše delovanje vagusa
a. aminofilin d. izlučuje se putem žuči
b. kratkodelujući parasimpatomimetici e. izlučuje se najvećim delom
c. kortikosteroidi nepromenjen bubrezima
d. antagonisti β receptora
e. antagonisti leukotrijenskih receptora 6. Neželjena delovanja gliceriltrinitrata(vazodilatator)
su (2):
a. bradikardija
b. ortostatska hipotenzija
c. fenomen hladnih ekstremiteta
M OF B key
d. glavobolja
MEDICINA OPŠTA FARMAKOLOGIJA TEST A
(STUDENTI KOJI SU OPŠTU e. fenomen koronarne krađe
FARMAKOLOGIJU SLUŠALI 2010. GODINE)
MEDICINA STARI PROGRAM, 7. Tahikardiju mogu izazvati (2):
FARMAKOLOGIJA 1 a. verapamil
FARMACIJA STARI PROGRAM, b. diltiazem
FARMAKOLOGIJA 1 c. nifedipin(blokator Ca++ kanala)
d. gliceriltrinitrat
GRUPA: M – OF A/ M – F1/ F – F1 e. beta adrenergički blokatori
1. Zapušenost nosa se može javiti posle primene (1): 8. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a. Rezerpina(antihipertenziv- a. ne preporučuje se istovremena primena
blokira prenos vezikula noraad. I dihidropiridina i adrenergičkih beta
adrenalina) blokatora
b. metildope b. ne preporučuje se istovremena primena
c. atenolola verapamila sa beta adrenergičkim
d. alfa 1 adrenergičkih blokatora blokatorima
e. verapamila c. amlodipin se može istovremeno
primenjivati sa beta adrenergičkim
2. Primena kojih od navedenih lekova može izazvati blokatorima
edeme oko skočnog zgloba (1): d. s obzirom da diltiazem ne deluje na miokard,
a. Beta adrenergičkih blokatora može se kombinovati sa adrenergičkim beta
b. furosemida blokatorima
c. etakrinske kiseline e. s obzirom da smanjuje potrošnju kiseonika u
d. digoksina miokardu, verapamil se primenjuje u lečenju
e. amlodipine(antihipertenziv-blokira Ca++ srčane insuficijencije
kanla,slabi srcanu kontr.)
9. Produžavanje punjenja komora i povećanje istisnog
3. Kao lekovi I izbora u lečenju početne, umereno volumena izaziva primena (1):
teške srčane insuficijencije, mogli bi se primeniti (2): a. spironolaktona
a. blokatori kalcijmovih kanala b. nitrata produženog delovanja
b. kardiotonici c. tijazida
c. tijazidni diuretici d. furosemida
d. ACE inhibitori e. kardiotoničnih glikozida
e. Alfa 1 adrenergički blokatori
10. U profilaksi vazospastične angine pektoris se
primenjuju (2):
4. Na nivou distalnog tubula deluju (1):
a. furosemid a. digoksin
b. losartan b. beta adrenergički blokatori
c. organski nitrati

d. blokatori kalcijumovih kanala c. pripada grupi hidrosolubilnih
e. ACE inhibitori adrenergičkih beta blokatora
d. pripada grupi liposolubilnih
11. Mehanizam delovanja tijazidnih diuretika adrenergičkih beta blokatora
podrazumeva (2): e. primenjuje se u lečenju bradikardije
a. povećanje koncentracije kalijuma
b. sniženje koncentracije kalcijuma 17. ACE inhibitori (2):
c. inhibiciju reapsorpcije natrijuma na a. deluju na enzim renin u bubrezima
nivou distalnog tubula b. deluju na enzim konvertazu angiotenzina
d. blokadu sinteze prostaglandina i inhibišu nastanak angiotenzina II
e. smanjenje osetljivosti glatkih mišićnih c. deluju na enzim renin u krvi
ćelija krvnih sudova na kateholamine d. inhibišu i razgradnju bradikinina
e. stimulišu razgradnju bradikinina
12. Fenomen koronarne krađe je posledica pogrešne 18. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
raspodele krvi nakon primene (1): a. Gliceriltrinitrat dilatira SAMO koronarne
a. verapamila krvne sudove
b. amlodipina b. Gliceriltrinitrat dilatira velike vene
c. digoksina c. Gliceriltrinitrat ne utiče na venske krvne
d. diltiazema sudove
e. standardnih, kratkodelujućih oblika d. Gliceriltrinitrat značajno poboljšava
nifedipina prokrvljenost subendokardnih delova
miokarda
13. Zaokružiti tačne tvrdnje (3): e. Gliceriltrinitrat ne utiče na prokrvljenost
a. diuretici Henleove petlje stimulišu sintezu subendokradnih delova miokarda
venodilatatornih prostaglandina
b. diuretici Henleove petlje eliminišu 19. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
kalcijum putem bubrega f. Beta blokatori dilatiraju samo koronarne
c. diuretici Henleove petlje sprečavaju krvne sudove
izlučivanje kalcijuma putem bubrega g. Beta blokatori dilatiraju velike vene
d. diuretici Henleove petlje su lekovi prvog h. Beta blokatori smanjuju potrebe
izbora u lečenju arterijske hipertenzije miokarda za kiseonikom
e. doze diuretika Henleove petlje se mogu i. U većim dozama, beta blokatori mogu
povećavati do postizanja željenog izazvati fenomen koronarne krađe
diuretičkog efekta j. Beta blokatori smanjuju efekat
kateholamina na miokard
14. Koji od navedenih lekova inhibišu lučenje
aldosterona (1): 20. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a. propranolol k. Digoksin inhibiše dejstvo vagusa
b. diuretici Henleove petlje l. Tijazidi mogu potencirati neželjena
c. dihidropiridini delovanja digoksina
d. ACE inhibitori m. Hipokalijemija potencira neželjena
e. antagonisti angiotenzinskih receptora delovanja digoksina
n. Amilorid i triamteren potenciraju
15. Kod pacijenta je nakon primene leka došlo do hipokalijemiju
pojave glavobolje, osećaja vreline u licu, ortostatske o. ACE inhibitori potenciraju hipokalijemiju
hipotenzije i tahikardije. Lek koji izaziva ova
neželjena delovanja je (1): 21. Kod dijabetičnih pacijenata sa mikrovaskularnim
a. verapamil komplikacijama na bubrezima, za lečenje povišenog
b. gliceriltrinitrat krvnog pritiska, najsigurnije je dati (1):
c. metoprolol f. Beta blokatore sa ISA
d. enalapril g. Diuretika Henleove petlje
e. diltiazem h. Tijazidne diuretike
i. ACE inhibitore
16. Atenolol (2): j. Alfa 1 adrenergičke antagoniste
a. pripada grupi neselektivnih
adrenergičkih beta blokatora 22. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b. pripada grupi kardioselektivnih a. propranolol u visokim dozama izaziva
adrenergičkih beta blokatora fenomen koronarne krađe
b. verapamil izaziva fenomen koronarne krađe

c. verapamil u visokim dozama izaziva B. Statini
fenomen hladnih udova C. Ezetimib
d. propranolol može izazvati fenomen D. Inhibitor vitamin K epoksid reduktaze
hladnih udova E. Potencira delovanje antitrombina III
e. propranolol je efikasan u simptomatskom
lečenju hipertireoze 29_A _ inhibitor HMG – CoA reduktaze
30_ B_ stimulator lipoprotein lipase
23. Blokator kalcijumskih kanala koji smanjuje snagu 31_ E_ heparin
srčane kontrakcije i dilatira krvne sudove je (1): 32_ C_ inhibitor resorpcije holesterola iz creva
f. Amlodipin 33_ D_ varfarin
g. Nifedipin 34. Salbutamol primenjen u višim terapijskim dozama
h. Verapamil može izazvati (1):
i. Nifedipin u obliku sprootpuštajućih tableta a. bradikardiju
j. Digoksin b. suženje bronha
c. tahikardiju
24. Kod pacijenta povišenim nivoom hosterola, lekovi d. anemiju
izbora su (1): e. tremor
f. fibrati
g. nikotinska kiselina 35. Selektivni beta 2 agonista čije delovanje ne
h. statini nastupa odmah, ali traje duže je (1):
i. statini u kombinaciji sa fibratima a. salmeterol
j. acetilsalicilna kiselina b. salbutamol
c. izoprenalin
25. Neželjena delovanja statina mogu potencirati (2): d. orciprenalin
a. Fibrati
b. Holestipol 36.Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
c. Holestiramin a. rezerpin može izazvati tahikardiju
d. Polinezasićene masne kiseline b. prekid primene rezerpina dovodi do
e. Inhibitori citohroma 3A4 “povratne hipertenzije”
c. rezerpin prazni depoe noradrenalina
26. Bradikardiju, A – V blok i srčanu insuficijenciju d. rezerpin je agonista alfa 2 adrenergičkih
mogu izazvati (1): receptora
a) fibrati e. rezerpin je agonista beta 2 adrenergičkih
b) statini receptora
c) amlodipin
d) verapamil
e) atropin 37. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
a. propranolol se primenjuje jednom dnevno u
27. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): lečenju hipertenzije
a) svi antiaritmici su proaritmogeni b. bisoprolol se primenjuje jednom dnevno
b) antiaritmici ne deluju proaritmogeno c. doza atenolola ne utiče na njegovu
c) antiaritmici I grupe se koriste jedino za lečenje selektivnost
komorskih poremećaja ritma d. bisoprolol je kontraindikovan u lečenju
d) lidokain se koristi za lečenje komorskih srčane insuficijencije
aritmija
e) lidokain se može primenjivati i u lečenju
e. bisoprolol se primenjuje u lečenju srčane
insuficijencije
pretkomorskih aritmija
38. Metoprolol se ne primenjuje (2):
28. Hipokalcijemija, hipokalijemija i povećanje
koncentracije mokraćne kiseline je neželjeno
a. kod pacijenata obolelih od hipertireoze
delovanje (1): b. kod pacijenata obolelih od angine pektoris
a) tijazida c. ukoliko pacijent ima i bradikardiju
b) ACE inhibitora d. ukoliko je pacijent nervozan
c) diuretika Henleove petlje e. ako postoji poremećaj sprovođenja
d) dihidropiridina impulsa u A – V čvoru (A – V blok)
e) propafenona
39. Beta blokator čija primena će najverovatnije
Povezati: izazvati fenomen hladnih udova je (1):
a. selektivni, beta 1 blokator
A. Fibrati b. bisoprolol

c. propranolol ubrzati primenom inhibitora enzima
d. celiprolol jetre
e. u cilju sprečavanja kernikterusa,
40. Blokatori alfa 1 adrenergičkih receptora (2): konjugacija bilirubina se može
a. izazivaju bronhospazam ubrzati primenom fenobarbitona
b. izazivaju ortostatsku hipertenziju
c. izazivaju fenomen hladnih udova 45. U želucu će se u jonizovanom, disociranom
obliku nalaziti (1):
d. kontrahuju sfinkter mokraćne bešike
e. opuštaju sfinkter mokraćne bešike f. slabe organske baze
g. slabe organske kiseline
f. pH plazme je niža u odnosu pH mleka h. acetilsalicilna kiselina
g. bazni lekovi će se u plazmi nalaziti u i. kalcijum
disociranom obliku j. gvožđe
h. bazni lekovi će se u mleku nalaziti u
disociranom obliku 46. Koji od navedenih antagonista istiskuje agonistu
i. bazni lekovi će se koncentrovati u mleku iz veze sa receptorom (1):
j. kiseli lekovi će se koncentrovati u mleku a. parcijalni agonista,
b. nekompetitivni antagonist,
42. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): c. kompetitivni antagonist,
k. Nekonjugovani bilirubin ne prodire d. fiziološki antagonist,
krvno moždanu barijeru e. hemijski antagonist.
novorođenčeta
l. Nekonjugovani bilirubin se u 47. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
visokom procentu veže za f. lekovi male biološke raspoloživosti
proteine plazme se brzo eliminišu iz organizma.
m. Nedovoljna aktivnost citohroma g. lekovi male biološke raspoloživosti
P450 povećava koncentraciju primenjujemo o obliku retard
nekonjugovanog bilirubina tableta.
n. Nedovoljna aktivnost glukuronil h. lekovi male biološke
transferaze povećava raspoloživosti imaju izražen
koncentraciju nekonjugovanog efekat prvog prolaska kroz jetru
bilirubina i. nitroglicerin je primer leka sa slabo
o. Nedovoljna aktivnost izraženim ,,efektom prvog
sulfotransferaze povećava prolaska,, kroz jetru
koncentraciju nekonjugovanog j. lekovi male biološke raspoloživosti
bilirubina se u visokom procentu vežu za
proteine plazme
43. Kodein je slaba baza (pKa 7,9), u želucu, pri pH
1,9, (2): 48. Ukoliko je rezultat biotransformacije u jetri
j. Biće više disociran u tankom crevu u odnosu pretvaranje proleka u aktivni metabolit, u slučaju
na želudac insuficijencije jetre, delovanje leka će biti (1):
k. Biće nedisociran u tankom crevu u odnosu f. smanjeno
na želudac g. pojačano
l. Dobro će se resorbovati h. neće se menjati
m. U kiseloj sredini, bazni lekovi se slabo i. lek će se metabolisati u nekom drugom
resorbuju organu
n. pH sredine ne utiče značajnije na resorpciju
lekova 49. Specifični ,,nosači,, koji omogućavaju prolaz
supstance sa jedne na drugu stranu membrane
44. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): učestvuju u procesu (2):
a. sulfatacija povećava liposolubilnost a. proste difuzije;
leka b. filtracije;
b. glukuronidacija povećava c. olakšane difuzije;
liposolubilnost leka d. aktivnog transporta;
c. sprečavanje kernikterusa se e. pinocitoze.
postiže primenom induktora
aktivnosti enzima jetre 50. Oblaganjem tablete acidorezistentnim slojem (2):
d. u cilju sprečavanja kernikterusa, a. štite se lekovi koji su po hemijskoj
konjugacija bilirubina se može strukturi slabe kiseline

b. stimuliše se oslobađanje leka u j. tokom studija bioekvivalencije porede se
kiseloj sredini farmakokinetski parametri licencnog leka
c. omogućava se oslobađanje leka u i paralele
sredini sa višim pH (preko 6,5)
d. omogućava se per os primena 55. Najosetljiviji period trudnoće tokom koga lekovi
leka koji je osetljiv na kiselu mogu izazvati teratogena delovanja je (1):
sredinu a. period prve 2 nedelje trudnoće
e. omogućava se per os primena leka b. I trimestar (period organogeneze)
koji je osetljiv na baznu sredinu c. II i III trimestar
d. Sam porođaj
51. Zaokruži tačne tvrdnje za per os primenu lekova e. Lek može izazvati teratogeno
(3): delovanje nezavisno od perioda
f. resorpcija je često varijabilna; trudnoće u kome se primeni
g. to je najmanje siguran put unošenja
leka; 56. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
h. lek može nadražiti sluznicu p. kod fetusa su razvijenije reakcije reakcije
probavnog trakta glukuronidacije u odnosu na reakcije
i. lek primenjen per os ima veću oksidacije
biološku raspoloživost u odnosu na q. kod fetusa nisu razvijene reakcije II faze
lek primenjen intravenski metabolisanja lekova, glukuronidacija,
j. veliki deo leka može biti pre svega
razgrađen putem jetrenog r. metabolizam fetusa karakterišu razvijene
metabolizma i pre nego što dospe reakcije glukuronidacije;
u sistemsku cirkulaciju . s. lekovi se sporije eliminišu iz fetusa u
poređenju sa organizmom trudnice;
52. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): t. količina proteina plazme u fetusu je
a. posle primene, lek se mora metabolisati pre povećana.
izlučivanja
b. lek se može izlučiti nepromenjen iz 57. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
organizma e.r. farmakovigilanca prati biološku
c. lek se u organizam može uneti kao raspoloživost leka
neaktivan tj. prolek e.s. farmakovigilanca poredi upotrebu
d. rezultat metabolisanja leka nikada nije lekova u različitim sredinama
nastanak toksičnog jedinjenja e.t. farmakovigilanca prati neželjena
delovanja lekova
53. Ukoliko se lek eliminiše bubrezima nepromenjen, e.u. rezultat farmakovigilance može
u uslovima insuficijencije bubrega, delovanje leka će biti povlačenje leka iz prometa
biti (1): e.v. farmakovigilanca prati neželjena
f. smanjeno delovanja lekova samo tokom
g. nepromenjeno pretkliničkih ispitivanja
h. pojačano
i. izostaće terapijski odgovor na lek 58. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
j. terapijski odgovor na lek se neće p. kategorija C znači da je lek teratogen
menjati q. kategorija C znači da lek izaziva neželjena
delovanja na plod
54. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): r. kategorija C znači da lek ne izaziva
f. studije bioekvivalencije se vrše najčešće neželjena delovanja ploda
na odraslim zdravim dobrovoljcima s. kategorija D znači da lek ne izaziva
g. tokom studija bioekvivalencije, ispituje se neželjena delovanja ploda
terapijsko dejstvo ,,paralele ,, na ispitanicima t. lek koji pripada kategoriji D može se
h. kao dokaz da su dva proizvoda primeniti u trudnoći jedino ako je život
bioekvivalentna služi njihovo dobro trudnice ugrožen
podnošenje od strane nasumično odabranih
pacijenata
i. tokom studija bioekvivalencije, porede se
terapijski efekti licencnog leka i ,,paralele ,,
na ispitanicima 59. Koji od sledećih lekova je koristan u lečenju
mučnine kod hemoterapije malignih tumora (1)?
a) ondansetron

b) tropisetron 70 __C__. lek koji može provocirati napad
c) oba bronhijalne astme
d) nijedan
71. Receptori su (2):
60. Papaverin (1): A. proteini u membranskom sloju;
a) inhibiše lučenje pljuvačnih žlezda B. lipidi u membranskom sloju;
b) pojačava peristaltiku creva C. proteini u citosolu;
c) relaksira interkostalnu muskulaturu D. šećeri u DNK heliksu;
d) snižava telesnu temperaturu E. peptidi u t-RNK.
e) relaksira glatku muskulaturu
gastrointestinalnog trakta 72. Koja je od navedenih reakcija na primenu leka
stečena? (3)
61. Označi koji od navedenih lekova deluje laksantno A. senzibilizacija,
(3): B. tolerancija,
a) laktuloza C. idiosinkrazija,
b) tečni parafin D. enzimska deficijencija,
c) riblje ulje E. alergija.
d) ricinusovo ulje
e) kalcijum karbonat 73. Pod imenom placebo podrazumeva se (1):
A. posebno pripremljen novi farmaceutski oblik
Povežite: leka;
B. lek blagog dejstva koji se upotrebljava u praksi ili
A. sukralfat u kliničkim ispitivanjima;
B. omeprazol C. lek koji još nije odobren za upotrebu;
C. cimetidin D. farmaceutski pripravak koji je po obliku i
D. ranitidin načinu primene sličan ispitivanom leku, ali nije
E. glicerol farmakodinamski aktivan;
62 __D__ . ovaj lek je blokator H 2 -receptora; pri E. farmaceutski oblik čiji sadržaj odgovara
čemu ne deluje značajno na jetrene enzime ispitivanom leku, ali se po dejstvu razlikuje od njega.
63 __B__ . ovaj lek se vezuje za H +, K+-ATP-azu u
parijetalnim ćelijama 74. Obeležite tačne tvrdnje (1):
64 __A__ . ovaj lek se polimerizuje kada se pH a. nekompetitivni antagonista istiskuje agonistu
želudačnog sadržaja spusti ispod 4 iz veze sa receptorom;
b. nekompetitivni antagonista pomera dozno-
efektu liniju agoniste paralelno u desno;
65. U bronhodilatatore spadaju (2): c. kompetitivni antagonista menja oblik dozno-
a) glukokortikoidi efektne linije agoniste ali ne utiče na
b) stabilizatori mastocita maksimalni efekt agoniste
c) metilksantini d. kompetitivni antagonista pomera dozno-
d) antihistaminici efektnu liniju agoniste paralelno u desno;
e) beta agonisti e. nekompetitivni antagonista menja oblik
dozno-efektne linije agoniste i povećava
66. Folkodin (zaokruži tačno) (2): maksimalni efekt agoniste
a) je jači antitusik od morfina
b) nema analgetičko dejstvo 75. Dva leka deluju na istom tkivu ili organu, preko
c) ne povećava tonus glatkih mišića u GIT-u različitih receptora. Rezultat tog dejstva je smanjenje
d) daje se u terapiji teškog, produktivnog kašlja efekta. U pitanju je (1):
e) izaziva zavisnot pa se zato ne daje deci f. hemijski antagonizam
g. farmakokinetski antagonizam
Povežite: h. ireverzibilni antagonizam
A. aminofilin i. fiziološki antagonizam
B. montelukast
j. farmakološki antagonizam
C. metoprolol
D. prednison
76. Koja od navedenih tvrdnji najbolje opisuje
E. salmeterol
receptor za lekove? (1)
a. lek ne može ispoljiti dejstvo ukoliko se nije
67 __B__. inhibitor LTD 4 -receptora
prvo vezao za receptor;
68 __A__. znaci intoksikacije kod predoziranja su
nesanica, aritmija i konvulzije
b. lek ne može ispoljiti dejstvo ukoliko se nije
69 __E__. 2 -selektivni agonist koji ima veoma dugo prvo oslobodio sa receptora;
dejstvo; često se koristi u profilaksi astme

c. receptori za lekove igraju važnu ulogu u
biološkoj raspoloživosti;
d. kad je vezan za receptor, lek može
delovati i kao antagonista.

j.a. vitamini primenjeni u visokim
dozama ne ispoljavaju štetna
delovanja na plod
j.b. vitamini primenjeni u fiziološkim
dozama, pripadaju kategoriji A,
po FDA klasifikaciji
j.c. lekovi koji pripadaju kategoriji
X izazivaju teratogena delovanja
j.d. lekovi koji pripadaju kategoriji C su
teratogeni i ne smeju se
primenjivati tokom trudnoće
j.e. u terapiji heprtenzije u trudnoći lek
izbora je propranolol
78. G proteini prenose signal sa receptora (2):

a. na okolne ćelije
b. direktno u jedro
c. na enzime u citoplazmi
d. direktno na sekretorne granule
e. na jonske kanale
79. Kliničko ispitivanje novih lekova pre zvanične

registracije se najčešče sprovodi u (1):
a. jednoj fazi
b. dve faze
c. tri faze
d. četiri faze
80. Pri kompetitivnom antagonizmu (1):

A. dejstvo leka je smanjeno;
B. za isto dejstvo potrebna količina leka je
smanjena;
C. nastupanje dejstva leka je odloženo;
D. dejstvo leka je skraćeno;
E. dejstvo leka je reverzibilno.
a. delovanje slabih baza je smanjeno

MOF i FF1 key b. delovanje slabih kiselina je smanjeno
c. pH tkiva je snižen
d. pH tkiva je povišen
e. pH tkiva ne utiče značajno na delovanje
MEDICINA – OPŠTA FARMAKOLOGIJA I lekova
FARMACIJA FARMAKOLOGIJA 1 GRUPA:
M – OF I FF1
2. Brzinu resorpcije leka se može povećati (2):
23/01/2011
a. probenecidom
Ime i b. hijaluronidazom
prezime:......................................................................... c. adrenalinom
................. d. vitaminom C
e. protaminom
1. U zapaljenom tkivu (2):

d. lek nakuplja u organizmu i uopšte ne
izlučuje
3. Brzina resorpcije leka se može smanjiti (3): e. lek podleže efektu prvog prolaska kroz jetru
a. manitolom
b. vitaminom C 9. Kod starih osoba naročito je smanjena (2):
c. medicinskim ugljem
d. prokainom a. eliminacija lekova
e. protaminom b. apsorpcija lekova
c. dezintegracija lekovitih preparata u crevima
d. reakcije I faze metabolizma lekova
4. Henderson-Heselbahova jednačina se odnosi na e. glukuronidacija
(1):
a. međusobni odnos efekta i doze leka 10. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b. brzinu prolaska kroz biološke membrane
c. jonizaciju leka u različitim sredinama a. sok od grejpfruta inhibiše mikrozomalne
d. kinetiku transportnih procesa u organizmu enzime jetre
e. međusobni odnos terapeutske i toksične doze b. sok od grejpfruta indukuje mikrozomalne
lekova enzime jetre
c. sok od grejpfruta povećava koncentracije
lekova koji se eliminišu bubrezima
5. Kod intravenskog davanja leka, početne nepromenjeni
koncentracije leka u krvi zavise od (1): d. sok od grejpfruta smanjuje koncentracije
lekova koji se metabolišu mikrozomalnim
a. a). doze i klirensa leka, enzimima u jetri
b. e. sok od grejpfruta povećava koncentracije
b). doze i volumen distribucije,
lekova koji se metabolišu mikrozomalnim
c. c). doze, volumena distribucije i klirensa, enzimima u jetri
d. d). doze i poluvremena izlučivanja.
11. Ozbiljno neželjeno dejstvo je ono koje dovodi do

6. Anjonskim transportnim sistemom, preko tubula
(3):
bubrega se izlučuje (1):
a. mučnine
a. Fe++ b. smrti
b. Fe+++ c. hospitalizacije
c. Mg++ d. teratogenog efekta
d. penicillin e. finansijskih izdataka
e. lek vezan za albumine plazme
12. Zapremina plazme koja se “očisti” od leka u

7. Koje su od navedenih osobina nekog leka jedinici vremena naziva se (1):
najvažnije za njegovu terapijsku upotrebu? (2)
a. volumen distribucije
a. LD 50, b. klirens
b. terapijska širina, c. poluvreme eliminacije
c. LD 10, d. površina ispod krive
d. terapijski indeks,
e. toksično delovanje.
8. Kada se lek eliminiše kinetikom nultog reda, onda 13. Porast učestalosti infarkta miokarda i šloga tokom
se (2): dugotrajne primene antireumatika spada u neželjena
dejstva tipa: (1)
a. u jedinici vremena eliminiše uvek ista
količina leka a. A
b. pri manjim promenama koncentracije leka b. B
značajno menja farmakološko dejstvo leka c. C
c. pri manjim promenama koncentracije leka d. D
beznačajno menja farmakološko dejstvo leka

19. Označi lek kod koga je izražena pojava tolerancije
(2):
14. Koja od navedenih tvrdnji za pojedine tipove
receptora je tačna? (3) a. morfin
b. acetilsalicilna kiselina
a. jonski kanali su ograničeni na ekscitabilna c. askorbinska kiselina
tkiva; d. 0,9% NaCl
b. svaka ćelija je sposobna da proizvede samo e. benzodijazepini
jedan G protein;
c. steroidi se vezuju za intraćelijsku receptor;
d. hormonski ili neurotransmiterski receptor 20. Beta 1 adrenergički receptori su primer receptora
može biti jonski kanal; (1):
e. faktor rasta deluje na receptorima koji
poseduju aktivnost Na-K-ATPaze. a. vezanog za tirozin kinazu
b. steroidnog receptora
c. vezanog za G protein
d. vezanog za jonski kanal
a. neželjena delovanja tipa B se karakterišu
velikom učestalošću
21. Neželjena delovanja dobijena tokom pretkliničkih
b. neželjena delovanja tipa B se karakterišu
ispitivanjima, koja se sa sigurnošću mogu očekivati i
visokim mortalitetom
c. neželjena delovanja tipa B su uzrokovana kod ljudi su (2):
predoziranjem
d. neželejna delovanja tipa B su često posledica a. Oštećenje centalnog nervnog sistema
imunoalergijskih mehanizama b. Oštećenje perifernog nervnog sistema
e. sprečavanje pojave neželjenih delovanja tipa c. Teratogenost
B se vrši smanjenjem doze d. Oštećenje parenhimatoznih organa
e. Oštećenje intime krvnih sudova

22. Najrizičniji period trudnoće tokom koga
a. na okolne ćelije ispitivana supstanca može da ispolji teratogeno
b. direktno u jedro delovanje na životinjama je (1):
c. na enzime u citoplazmi
d. direktno na sekretorne granule a. Čitav period trudnoće
e. na jonske kanale b. Period organogeneze
c. Period neposredno pre koćenja (porođaja)
d. Period pre implantacije oplođene jajne ćelije
17. Koncentraciju leka u krvi je potrebno meriti ako
lek ima (1):
23. Ključni principi Dobre laboratorijske prakse su
a. malu terapijsku širinu
(3):
b. veliku terapijsku širinu
c. malu toksičnost a. Ponovljivost, mogućnost ponovnog
d. malu rastvorljivost u vodi dobijanja publikovanih rezultata
e. veliki terapijski indeks b. Sveobuhvatna ispitivanja reproduktivne
toksičnosti
c. Čuvanje dokumentacije o izvođenju i
18. Doziranje lekova je najpreciznije na osnovu (1): rezultatima ispitivanja
d. Čuvanje samo najznačajnijih rezultata
a. telesne težine ispitivanja
b. visine e. Odobrenje Etičke komisije za sprovedeno
c. površine tela ispitivanje
d. godina starosti
e. terapijske širine

a. I faza kliničkih ispitivanja se uvek sprovodi
na zdravim, odraslim dobrovoljcima muškog
pola 29. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b. Nije etički sprovoditi kliničke studije sa
antiretrovirusnim lekovima (anti HIV a. ako tokom trudnoće
lekovima) na trudnicama trudnice nisu izložene
c. Nije etički sprovoditi kliničke studije sa štetnim noksama, ne
antiretrovirusnim lekovima (anti HIV dolazi do pojave
lekovima) na zdravim dobrovoljcima malformacija ploda
d. Zbog određivanja terapijskog indeksa, pre b. kod trudnica koje tokom
primene na obolelim ljudima, citostatici se trudnoće nisu izložene
moraju primeniti na zdravim dobrovoljcima štetnim noksama
e. Nije etički primenjivati citostatike na učestalost malformacija
zdravim dobrovoljcima ploda je od 3% do 5%
c. kod trudnica koje tokom
trudnoće nisu izložene
25. Prva faza kliničkih studija se u principu sprovodi štetnim noksama
na (1): učestalost malformacija
ploda je do 3%
a. Životinjama d. danas se savetuje
b. Zdravim ispitanicima rutinska primena
ergometrina nakon
c. Pacijentima
porođaja u cilju
d. Zavisi od ispitivane supstance
materice
e. danas se ne savetuje
26. HIV pozitivne trudnice (1): rutinska primena gvožđa
tokom trudnoće
a. Iz etičkih razloga ne mogu biti uključene u
ispitivanje supstanci sa antiretrovirusnim
delovanjem 30. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
b. Mogu biti uključene u ispitivanje supstanci
sa antiretrovirusnim delovanjem a. studije bioekvivalencije pripadaju II fazi
c. Klinička ispitivanja se NIKADA ne mogu kliničkih ispitivanja
sprovoditi na trudnicama b. tokom studija bioekvivalencije, ispituju se
d. Jedino se placebo kontrolisana ispitivanja terapijski efekti ,,paralele,, na ispitanicima
mogu sprovoditi na trudnicama
c. kao dokaz da su dva proizvoda
27. Alergija na lek spada u grupu neželjenih dejstava
bioekvivalentna služi njihovo dobro
(1): podnošenje od strane nasumično odabranih
pacijenata
a. A d. tokom studija bioekvivalencije, porede se
b. B terapijski efekti licencnog lek i ,,paralele ,, na
c. C ispitanicima
d. D e. tokom studija bioekvivalencije, porede se
e. X farmakokinetski parametri licencnog leka
i ,,paralele,,

31. U prevenciji povraćanja u sklopu kinetoza,
a. vitamini primenjeni u visokim dozama ne primenjuju se (2)
ispoljavaju štetna delovanja na plod
b. vitamini primenjeni u fiziološkim dozama, a. parasimpatomimetici,
pripadaju kategoriji A, po FDA klasifikaciji b. H2 – antihistaminici,
c. lekovi koji pripadaju kategoriji X izazivaju c. skopolamin butilbromid,
teratogena delovanja
d. neostigmin,
d. lekovi koji pripadaju kategoriji C su
e. H1 – antihistaminici.
teratogeni i ne smeju se primenjivati tokom
trudnoće
e. u terapiji heprtenzije u trudnoći lek izbora je
propranolol

38. Koji se od navedenih lekova koristi u terapiji
(profilaksi) bronhijalne astme, a ne izaziva
bronhodilataciju? (1)
32. Zaokružiti antiulkusne lekove (3): a. aminofilin,

b. izoprenalin,
a. H2 antihistaminici c. efedrin,
b. Benzodiazepini d. terbutalin,
c. blokatori protonske pumpe e. hromolin.
d. sukralfat i bizmut subsalicilat
e. aktivni ugalj
39. Koji od navedenih tvrdnji nije tačna za teofilin?
(1)
33. U terapiji neinfektivne dijareje primenjuje se (1):
a. metaboliše se
a. MgSO 4 – magnezijum sulfat, preko CYP
b. laktuloza, P450,
c. loperamid b.
d. pirenzepin kontrain
dikovan je kod
osoba koje
34. U terapiji opstipacije primenjuje se (2): boluju od
epilepsije,
f. aluminijum hidroksid, c. dovodi do
g. laktuloza, bronhodilatacij
e,
h. parasimpatolitici,
d. aktiviše enzim
i. bisakodil, fosfodiesterazu
j. loperamid. .
35. Lek prvog izbora u lečenju muke i povraćanja kod

hemioterapije je (1):
a. H2 antihistaminici
b. H1 antihistaminici 40. Od korena belog sleza se za suzbijanje kašlja
c. selektivni blokatori serotoninskih priprema: (1)
receptora
d. benzodiazepini a. macerat,
e. blokatori protonske pumpe b. infuz,
c. dekokt,
d. suvi ekstrakt,
36. Mukolitici su (2): e. tinktura.
a. fedrilat,
b. acetilcistein, 41. Metildopa (2):
c. karbocistein,
d. efedrin. a. je lek prvog izbora u terapiji arterijske
hipertenzije u trudnoći
b. kontraindikovano je primeniti metildopu
37. Lekovi koji se koriste u terapiji bronhijalne astme tokom trudnoće
su: (3) c. izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova
d. izaziva dilataciju krvnih sudova
a. beta agonisti,
b. beta blokatori,
c. ipratropijum bromid 42. Tercijerni azot u svojoj strukturi i sposobnost
d. acetilholin prolasak kroz krvno – moždanu barijeru poseduju (2):

a. skopolamin butilbromid a. bronhodilatatorno
b. piridostigmin b. bronhokonstriktorno u višim terapijskim
c. fizostigmin dozama
d. atropin c. ne deluju značajno na bronhije u nižim
e. ipratropijum bromid terapijskim dozama
d. doza ne utiče na njihov efekat na bronhe
e. pojačavaju bronhijalnu sekreciju
43. Povećanje intraokularnog pritiska izaziva (1):
a. pilokarpin 48. Neželjena delovanja propranolola su (2):

b. manitol
c. fizostigmin a. fenomen koronarne krađe
d. atropin b. fenomen hladnih udova, slabost, bradikardija
c. vazodilatacija, tahikardija
d. agranulocitoza
44. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): e. otežano disanje
a. organofosfati povećavaju koncentraciju

noradrenalina 49. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
b. organofosfati povećavaju koncentraciju
acetilholina a. alfa 1 adrenergički blokatori mogu izazvati
c. organofosfati ireverzibilno inhibišu holin – suženje bronha
acetil transferazu b. alfa 1 adrenergički blokatori na početku
d. organofosfati ireverzibilno inhibišu acetil – primene izazivaju ortostatsku hipotenziju
holin esterazu c. alfa 1 adrenergički blokatori izazivaju
e. organofosfati stimulišu acetil – holin kontrakciju sfinktera mokraćne bešike
esterazu d. alfa 1 adrenergičke blokatore treba uzimati
uveče, kada je pacijent u postelji
e. alfa 1 adrenergički blokatori se uzimaju
45. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): nezavisno od doba dana
a. piridostigmin se primenjuje kod pacijenata

sa bronhijalnom astmom 50. Prazosin i terazosin su selektivni blokatori (1):
b. ukoliko se predozira, piridostigmin može
izazvati bronhospazam a. β1 receptora
c. ukoliko se predozira, piridostigmin može b. β2 receptora
izazvati dijareju c. α1 receptora
d. ukoliko se predozira, piridostigmin može d. α2 receptora
izazvati opstipaciju e. α2 i α1 receptora
e. piridostigmin se primenjuje u lečenju
dijareje
51. Smanjenje snage kontrakcije srca izazivaju (2):
46. Zaokružiti indirektne parasimpatomimetike (1): a. organski nitrati

b. kardiotonični glikozidi
a. pilokarpin c. acetil salicilna kiselina
b. acetilholin d. blokatori kalcijumskih kanala
c. karbamati e. beta adrenergički blokatori
d. atropin
a. verapamil i amlodipin podjednako

deluju na krvne sudove
b. verapamil i amlodipin podjednako
47. Kardioselektivni β blokatori na bronhije deluju deluju na srce
(2):

c. verapamil deluje slabije na srce u b. alfa 1 adrenergički blokatori
odnosu na amlodipin c. digoksin
d. verapamil usporava srčanu d. verapamil
frekvencu e. amlodipin
e. verapamil ne utiče na srčanu
frekvencu
58. Koji od navedenih lekova je liposolubilni beta
adrenergički blokator (1):
53. Oslobađanje azot oksida (NO) u zidovima krvnih
sudova izazivaju (1): f. atenolol
g. metoprolol
a. beta adrenergički blokatori h. heparin
b. alfa 1 adrenergički blokatori i. varfarin
c. organski nitrati j. klonidin
d. verapamil
e. furosemid
59. Sprečavanje pretvaranja angiotenzina I i
angiotenzin II izazivaju (1):
a. antagonisti angiotenzinskog
54. Inhibiciju reapsorpcije natrijuma u bubrezima receptora
izaziva (1): b. enalapril
c. digoksin
a. beta adrenergički blokatori d. verapamil
b. alfa 1 adrenergički blokatori e. amlodipin
c. organski nitrati
d. verapamil
e. furosemid Svrstati lek u odgovarajuću grupu:
A. salmeterol
55. Izražen efekat prvog prolaska kroz jetru imaju (2): B. acetil salicilna kiselina
C. kaptopril
a. hidrosolubilni beta blokatori D. indapamid
b. liposolubilni beta blokatori E. atenolol
c. lekovi velike biološke
raspoloživosti
d. gliceril trinitrat 60. _B_sprečava agregaciju trombocita
e. svi lekovi koji se primenjuju per os
61. _C_inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima
56. Gliceril trinitrat se primenjuje sublingvalno (pod 62. _D_tijazidni diuretik

jezik), zato što (1):
63. _E_blokator beta adrenergičkih receptora
a. se ne resorbuje ako se proguta
tableta 64. _A_agonista beta adrenergičkih receptora
b. podleže efektu prvog prolaska kroz
jetru Povezati lek sa mehanizmom delovanja:
c. hlorovodonična kiselina uništava
lek A. atropin
d. žučne soli uništavaju lek B. metoprolol
e. je neophodno da ispolji lokano C. metil dopa
delovanje u ustima D. piridostigmin
E. prazosin
57. Povećanje koncentracije kalcijuma u ćelijama srca

izazivaju (1): 65. _D_reverzibilni inhibitor holin esteraze
a. beta adrenergički blokatori

66. _A_antagonista acetil holina na muskarinskim 74. Koji od navedenih lekova je antagonista vitamina
receptorima K (1):
67. _E_antagonista alfa 1 adrenergičkih receptora a. atenolol

b. metoprolol
68. _C_agonista alfa 2 adrenergičkih receptora c. heparin
d. varfarin
69. _B_primenjen u nižim terapijskim dozama blokira e. klonidin
beta 1 adrenergičke receptore
75. Koji od navedenih lekova neselektivno stimuliše

alfa 1, beta 1 i beta 2 adrenergičke receptore (1):
a. prazosin
f. liposolubilni beta blokatori se ne b. propranolol
resorbuju posle per os primene
c. noradrenalin
g. liposlolubilni beta blokatori bolje
prolaze biološke membrane u
d. adrenalin
odnosu na hidrosolubilne e. salbutamol
h. liposolubilni beta blokatori se ne
metabolišu
i. hidrosolubilni beta blokatori se 76. Koji od navedenih lekova je stimulator alfa 1
izlučuju nepromenjeni bubrezima adrenergičkih receptora (1):
j. hidrosolubilni beta blokatori se
bolje resorbuju u odnosu na a. piridostigmin
liposolubilne b. acetilholin
c. salmeterol
d. noradrenalin
71. Blokadu Na – K – ATP – aze (pumpe koja e. alfa metil dopa
razmenjuje natrijum i kalijum sa spoljašnje i
unutrašnje strane membrane) izazivaju (1):
77. Najjače diuretičko delovanje imaju (1):
a. beta adrenergički blokatori
b. enalapril a. spironolakton
c. digoksin b. indapamid
d. verapamil c. furosemid
e. amlodipin d. amilorid
e. triamteren
72. Koji od navedenih lekova je hidrosolubilni beta

adrenergički blokator (1): 78. Kalijum štede (2):
a. atenolol a. indapamid
b. metoprolol b. tijazidi
c. heparin c. diuretici Henleove petlje
d. varfarin d. amilorid
e. klonidin e. triamteren
73. Koji od navedenih lekova se ne primenjuje per os 79. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
(1):
a. gvožđe se bolje resorbuje ako je
f. atenolol trovalentno
g. metoprolol b. gvožđe se bolje resorbuje ako je
h. heparin dvovalentno
i. varfarin
c. gvožđe se bolje resorbuje ako je pH
povišen
j. fero sulfat d. gvožđe se bolje resorbuje ako je pH
snižen

e. gvožđe se bolje resorbuje u
prisustvu hrane
80. Neophodni za sintezu purinskih i pirimidinskih

baza su (2):
a. fero sulfat
b. fero fumarat
c. vitamin B12
d. folna kiselina
e. gvožđe primenjeno u obliku
injekcija

5. Rizik od ponovnog infarkta miokarda smanjuju (1):
a. statini
TEST B b. inhibitori fibrinolize
c. dihidropiridini
OPŠTA FARMAKOLOGIJA DRUGI d. digoksin
KOLOKVIJUM STUDIJE MEDICINE e. nikotinska kiselina
GRUPA: M OF- 2 kol
6. Prazosin i terazosin su selektivni blokatori (1):
a. β1 receptora
Ime i prezime:
b. β2 receptora
______________________________________
c. α1 receptora
____
d. α2 receptora
e. α2 i α1 receptora
Datum:______________ 7. Koji od sledećih lekova je koristan u lečenju mučnine kod

hemoterapije malignih tumora (1)?
a. ondansetron
b. tropisetron
c. oba
1. Razlike između atenolola i propranolola odnose se na (3):
d. nijedan
a. delovanje na alfa 1 adrenergičke receptore

b. hidro/liposolubilnost
c. selektivnost/neselektivnost
d. postojanje parcijalne agonističke aktivnosti
8. Ricinusovo ulje kod dugotrajne primene može izazvati atoniju
e. delovanje na beta 2 adrenergičke receptore creva i mišićnu slabost, budući da (2):
a. blokira parasimpatikus;
2. Efekti atropina su (2):
b. pojačava dejstvo simpatikusa;
c. dovodi do gubitka Na + i K+;
a. ubrzan motilitet creva
d. zbog smanjenog volumena u crevima deprimira
b. usporen motilitet creva reflekse;
c. bradikardija e. sprečava osloba|anje histamina.
d. tahikardija
e. hipersalivacija
9. Dijareja se leči (1):
3. Koji od navedenih lekova potenciraju izlučivanje kalcijuma (2): a. odmah - antibioticima;

b. odmah - loperamidom;
e. indapamid c. odmah - rehidracijom;
f. diuretici Henleove petlje d. čeka se 3 dana i tek tada se leči
g. tijazidi
h. kaptoril
i. furosemid
Povezati pojmove:
4. U terapiji sideropenijske anemije primenjuje se (1):
a. ferosulfat i vitamin C
b. kompleks gvožđa i dekstrana per os a) adrenalin
c. folna kiselina
b) atropin
d. vitamin B12
e. acetilsalicilna kiselina c) rezerpin
d) efedrin

e) propranolol a. anoreksija
b. mučnina
c. pojačan apetit
d. suvoća usta
e. opstipacija
10. _E_ fenomen hladnih udova
11. _B_ retencija urina 19. Šta od navedenog tačno opisuje mehanizam dejstva
nitroglicerola (1)?
12. _A_dilatira bronhe
a. Interferira sa preuzimanjem adenozina izazivajući
13. _C_može izazvati depresiju koronarnu dilataciju;
b. Potencira efekt PGI2 što dovodi do koronarne dilatacije;
c. Aktivira gvanilat ciklazu što dovodi do dilatacije svih
krvnih sudova;
14. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): d. Povećava količinu cAMP i izaziva dilataciju krvnih
sudova;
a. ACE inhibitori se primenjuju u lečenju pretkomorske e. Nijedna od tvrdnji nije tačna.
tahikardije
b. ACE inhibitori izazivaju suv, nadražajni kašalj
c. ACE inhibitori se primenjuju u lečenju angine pektoris 20. Folkodin (zaokruži tačno) (2):
d. Suv, nadražajni kašalj koji se javi usled primene ACE
inhibitora je kontraindikovano lečiti antitusicima a. je jači antitusik od morfina
e. Suv, nadražajni kašalj koji se javi usled primene ACE b. nema analgetičko dejstvo
inhibitora se leči antitusicima c. ne povećava tonus glatkih mišića u GIT-u
d. daje se u terapiji teškog, produktivnog kašlja
e. izaziva zavisnot pa se zato ne daje deci
15. Hipokalcijemija, hiperglikemija i hiperurikemija su neželjena
delovanja (1):
21. Bronhodilataciju izazivaju (2):

f. beta blokatora
g. ACE inhibitora
a. kortikosteroidi
h. tijazida
b. β adrenergički agonisti
i. diuretika Henleove petlje
c. inhibitori fosfodiesteraze
j. ACE inhibitora
d. antagonisti leukotrijenskih receptora
e. stabilizatori mastocita
22. Opasnost od aritmija postoji kod istovremene primene

inhibitora citohroma i (1):
16. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): a. hlorpiramina

b. terfenadina
a. lidokain kao antiaritmik se primenjuje intravenski
c. ciklizina
b. lidokain kao antiaritmik se primenjuje per os
d. loratadina
c. lidokain podleže efektu prvog prolaska kroz jetru
e. ranitidina
d. lidokain se ne metaboliše u jetri
e. lidokain može izazvati hipertenziju
17. U lečenju srčane insuficijencije se primenjuju (2):

23. Zaokružiti tačne tvrdnje (2)
a. ACE inhibitori
a. ipratropijum bromid je simpatolitik
b. hinidin
b. ipratropijum bromid je usporava srčanu frekvencu
c. atropin c. ipratrpopijum bromid dilatira bronhe
d. spironolakton d. ipratropijum bromid prodire krvno – moždanu barijeru
e. manitol
e. ipratropijum bromid je parasimpatolitik
18. Šta je od navedenog simptom trovanja digitalisom (2): 24. Širenje krvnih sudova izazivaju (2):

k. Alfa 2 adrenergički blokatori D. salmeterol,
l. Alfa 2 adrenergički agonisti
E. acetilcistein,
m. Alfa 1 adrenertgički agonisti
n. Alfa 1 adrenergički blokatori
o. Beta adrenergički blokatori
30. __A__ Lekovi izbora u prevenciji bronhijalne astme.
25. Usporavanje srčanog ritma izazivaju (2): 31. __E__ Cepa disulfidne veze u mukopolisaharidima u manje
molekule.
a. Beta adrenergički blokatori
32. __B__ Inhibiše oslobađanje medijatora iz upalnih ćelija.
b. Beta 1 adrenergički agonisti
c. Parasimpatomimetici 33. _C___ Deluje bronhodilatatorno ne izazivajući stimulaciju -
d. Atropin receptora.
e. Antagonisti acetil holina na nivou muskarinskih
receptora
34. Za eradikaciju Helicobacter pylori koristimo (3):

a. β adrenergički blokatori stimulišu oslobađanje insulina f. ampicilin
b. β adrenergički blokatori inhibišu oslobađanje renina
g. amoksicilin,
c. β adrenergički agonisti inhibišu oslobađanje renina
d. β adrenergički blokatori dilatiraju krvne sudove h. streptomicin,
e. β adrenergički blokatori sužavaju krvne sudove i. soli bizmuta,
j. metronidazol.
27. U lečenju tenzione glavobolje usled dilatacije meningealnih
krvnih sudova primenjuje se (1):
35. Beta adrenergički blokatori koji podležu izraženom efektu
i.f. atenolol prvog prolaska kroz jetru su (2):
i.g. amfetamin
i.h. klonidin k. adrenalin
i.i. nafazolin l. dopamin
i.j. alfa metildopa m. propranolol
n. metoprolol
o. atenolol
28. Koja je tvrdnja vezana za opijatne antitusike tačna (1)?
a. Suprimiraju kašalj pokrećući refleks vagusa; 36. Simpatolitičko delovanje ispoljavaju (2):
b. Izazivaju dijareju;
c. Ekspektorantno dejstvo je posledica stimulacije o.a. salbutamol
stvaranja sluzi; o.b.fenilefrin
d. Deluju centralno, deprimirajući centre za kašalj. o.c. rezerpin
o.d.prazosin
o.e. salmeterol
29. Od korena belog sleza se za suzbijanje kašlja priprema:
a. macerat, 37. U lečenju komorskih tahikardija primenjuje se (1):

b. infuz,
c. dekokt, a. digoksin
d. tečni ekstrakt, b. propranolol
e. tinktura. c. sotalol
d. verapamil
e. adenozin
Poveži: 38. Koji antiaritmik je pogrešno svrstan u klasu (1):
A. kortikosteroidi,
a. lidokain - klasa Ib;
B. hromolin, b. amiodaron - klasa III;
c. esmolol - klasa IV;
C. teofilin, d. propranolol - klasa II;

e. verapamil - klasa IV.
45. Povećanje snage kontrakcije miokarda izazivaju (2):

39. Per os se ne primenjuje (2):
a. Furosemid
a. esmolol, b. Diltiazem
b. lidokain c. Dobutamin
c. amiodaron, d. Dopamin
d. verapamil, e. Amlodipin
e. meksiletin
40. Kod kojih od sledećih lekova bi nagli prestanak uzimanja

mogao izazvati ozbiljno povećanje krvnog pritiska (1)?
a. kaptopril,
b. hidralazin,
c. klonidin, 46. Kod pacijenta sa anginom pectoris i srčanom insuficijencijom,
d. hidrohlorotijazid, primena blokatora kalcijumskih kanala (1):
e. nijedan od navedenih.
a. Je opravdana
b. Nije opravdana, jer mogu pogoršati srčanu
41. Zaokružiti tačne tvrdnje (2): insuficijenciju
c. Nije opravdana, jer se primenjuju samo kod
a. zbog kratkog poluvremena eliminacije, amlodipin se vazospastične angine pectoris
primenjuje 3 – 4 puta dnevno d. Nije opravdana, jer mogu izazvati arterijsku hipertenziju
b. zbog dužeg poluvremena eliminacije, amlodipin se
primenjuje jednom dnevno
c. amlodipin ispoljava delovanje na srčani mišić i na krvne 47. U lečenju vazospastične angine trebalo bi primenjivati (1):
sudove
d. u terapijskim dozama, amlodipin ne deluje na krvne a. Propranolol
sudove
b. Verapamil
e. u terapijskim dozama, amlodipin ne deluje na srce
c. Nijedan
d. Oba
42. Otok oko skočnog zgloba je neželjeno delovanje (1):
48. Kaptopril (2):

a. Metoprolola
b. Propranolola
a. Inhibiše oslobađanje aldosterona
c. dihidropiridina
b. Stimuliše oslobađanje aldosterona
d. ACE inhibitora
c. Dovodi do vazokonstrikcije
e. dopamina
d. Dovodi do hipokalijemije
e. Može dovesti do hiperkalijemije
43. U lečenju angine pektoris se mogu primeniti (1):
49. Blokadu beta i alfa 1 adrenergičkih receptora izazivaju (2):

a. digoksin
b. izosorbid 5 mononitrat
a. Atenolol
c. Metoprolol
b. Bisoprolol
d. BiC
c. Metoprolol
e. Svi pomenuti preparati
d. Karvedilol
e. Labetalol
44. Lekovi koji mogu izazvati rabdomiolizu su (1):
50. Lekovi koji mogu izazvati napad angine pektoris su (2):

a. Ferosulfat
b. Acetilsalicilna kiselina
a. alfa metildopa
c. Askorbinska kiselina
b. minoksidil
d. Statini
c. izosorbid 5 mononitrat
e. Eritromicin
d. metoprolol

e. verapamil

M-OF-I-kol-2X-key# 5. Ako se posle primene leka pojavi osip po koži (1):
STUDIJE MEDICINE – OPŠTA FARMAKOLOGIJA d. neophodno je smanjiti dozu leka

I kolokvijum GRUPA: M – OF – I kol e. neophodno je prekinuti primenu leka
f. nastavlja se sa primenom leka.
18/04/2011
Ime i 6. Zaokružiti reakcije II faze metabolizma lekova (2):

prezime: ................................................ Br.
Indeksa............................. f. hidroliza estara
g. nitro redukcija
1. Alergija na lek spada u grupu neželjenih dejstava h. oksidativna deaminacija
(2): i. reakcija konjugacije sa glukuronskom
kiselinom
a. koja zavise od doze primenjenog leka j. reakcija konjugacije sa acetil grupom.
b. koja ne zavise od doze primenjenog leka
c. koja se mogu javiti i posle lokalne primene
leka 7. Ako se posle primene insulina javila hipoglikemija
d. koja se ne mogu javiti posle lokalne primene (2):
leka
e. koja se javljaju samo posle intravenske u. nastalo neželjeno delovanje je dozno
primene leka. nezavisno
v. nastalo neželjeno delovanje zavisi od doze
primenjenog leka
2. Neželjena dejstva koja zavise od doze primenjenog w. dozu leka treba smanjiti
leka su (2): x. to znači da je pacijent alergičan na insulin i
više ga ne sme dobijati
a. osip po koži y. hipoglikemija se ne može javiti posle
b. anafilaktički šok primene insulina.
c. hipoglikemija posle primene insulina 8. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
d. bradikardija posle primene beta
adrenergičkih blokatora. e. s obzirom da je pH mleka viši od pH krvi,
tokom dojenja je bezbedno primenjivati
kisele lekove
3. Ako se lek koji se metaboliše preko citohroma f. pH mleka je niži od pH krvi (iznosi oko 6,9)
3A4, istovremeno primeni sa sokom od grejpa će:(1) g. pH mleka je viši u odnosu na pH krvi
h. tokom trudnoće i dojenja, kontraindikovana
e. delovanje leka će se smanjiti je primena penicilina i cefalosporina jer
f. delovanje leka će se pojačati izazivaju teške malformacije ploda i
novorođenčeta.
g. sok od grejpa se usloviti nastanak
toksičnog metabolita
h. će potencirati nastanak aktivnog 9. Tokom dojenja (2):
metabolita.
e.w.iz krvi u mleko će bolje prolaziti
disocirani lekovi
4. Istovremena duža primena varfarina i antibiotika
e.x. iz krvi u mleko će bolje prolaziti
(širokog spektra) može dovesti do:(1) nedisocirani lekovi
e.y. iz krvi u mleko će bolje prolaziti
e. farmakokinetske interakcije sa lekovi koji su vezani za proteine
pojačanim efektom varfarina plazme
f. farmakodinamske interakcije sa e.z. lekovi vezani za proteine plazme ne
smanjenim efektom varfarina prelaze iz krvi u mleko.
g. farmakodinamske interakcije sa
pojačanim efektom varfarina
h. farmakokinetske interakcije sa 10. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
pojačanim efektom antibiotika.
u. ako tokom trudnoće

štetnim noksama, ne 14. Lek vezan za proteine plazme (2):
dolazi do pojave
malformacija ploda a. je farmakološki aktivna frakcija leka
v. da bi se sprečila pojava b. podleže glomerularnoj filtraciji
anemije, savetuje se c. je farmakološki neaktivna frakcija leka
primena gvožđa kod d. deo koji može biti istisnut drugim lekom sa
svake trudnice proteina plazme
w. ne savetuje se rutinska e. ne može istisnuti sa proteina plazme
primena gvožđa tokom delovanjem drugog leka.
trudnoće
x. danas se savetuje
rutinska primena
15. G proteini su (1):
ergometrina nakon
porođaja u cilju
a. deo ćelijskog prenosnog sistema
materice b. jonski kanali
y. rutinska primena c. proteini plazme
gvožđa tokom trudnoće d. delovi jedra
značajno smanjuje e. faktori koagulacije.
kvalitet života trudnice.
16. Nishodna regulacija receptora nastaje kao

11. Pri kompetitivnom antagonizmu (1): posledica (1):
a. dejstvo leka može biti pojačano a. hronične primene blokatora receptora

b. antagonista može istisniti agonistu sa b. hronične primene stimulatora receptora
receptora c. alergijske reakcije
c. antagonista ne može istisnuti agonistu sa d. teratogenog delovanja.
receptora
d. dejstvo leka je skraćeno
e. dejstvo leka je reverzibilno. 17. Manitol svoje farmakološko dejstvo ostvaruje (1):
a. promenom pH
12. Uticaji leka na organizam opisani su u (1): b. delovanjem na transportne proteine
c. osmolarnošću
a. farmakodinamici d. adsorbentnim delovanjem
b. farmakokinetici e. smanjenjem površinskog napona.
c. farmakogenetici
d. farmakognoziji
e. farmakoterapiji. 18. Označite pojmove koji se koriste u
farmakodinamici (2):
13. Kod tolerancije na lek dolazi do (1): a. biološka iskoristljivost, volumen distribucije,
b. agonista, antagonista,
a. povećanja dejstva leka c. idiosinkrazija, neželjeno dejstvo,
b. povećanja apsorpcije leka d. resorpcija, distribucija.
c. smanjenja farmakološkog dejstva određene
doze leka
d. smanjenja volumena distribucije leka 19. Razlika između punog i parcijalnog agoniste je u
e. neuobičajene reakcije organizma na lek. (1):
f. efikasnosti
g. jačini
h. toksičnosti
i. svemu navedenom
j. nijednom od navedenih pojmova.

20. Istiskivanje leka iz veze sa proteinima plazme protein može biti uticaj
dovodi do (1): na metaboličke procese
u ćeliji
f. smanjenja dejstva leka; i. rezultat aktivacije
g. pojačanja dejstva leka; receptora vezanog za G
h. ne utiče na dejstvo leka; protein je vezivanje
GTP-a za alfa
i. dužeg zadržavanja leka u organizmu;
subjedinicu
j. usporavanja metabolisanja leka.
j. rezultat aktivacije
receptora vezanog za G
protein je vezivanje
21. Insulinski receptori su primer receptora (1): ATP-a za alfa
subjedinicu.
a. vezanog za tirozin kinazu
b. steroidnog receptora
c. vezanog za G protein 24. Terapijski indeks leka (2):
d. vezanog za jonski kanal.
o. govori o bezbednosti leka
p. govori o efikasnosti leka
q. govori o jačini leka
r. predstavlja odnos letalnih i efektivnih doza
leka
s. prestavlja razliku letalnih i efektivnih doza
22. Nekompetitivni antagonista (1): leka.
e.f. potencira
delovanje 25. Zaokruži tačno (2):
agoniste na
istom receptoru a. Lekovi vezani za proteine plazme
e.g. istiskuje se kraće zadržavaju u cirkulaciji i
agonistu sa brže prolaze u druga tkiva.
istog receptora b. Lekovi vezani za proteine plazme
e.h. pomera krivu se duže zadržavaju u cirkulaciji i
odnosa doza- sporije prolaze u druga tkiva.
efekt agoniste c. Lekovi koji imaju istu osnovnu
u desno strukturu, ili isti mehanizam
e.i. pomera krivu delovanja, uvek se u istom stepenu
odnosa doza- vezuju za proteine plazme.
efekt agoniste d. Najveću sposobnost vezivanja
u levo lekova u plazmi imaju globulini.
e.j. smanjuje e. Najveću sposobnost vezivanja
maksimalni lekova u plazmi imaju albumini.
odgovor
agoniste.
23. Zaokružiti tačne tvrdnje (3): a. Odnos između slobodnog i vezanog
leka u plazmi karakterističan je za
f. rezultat aktivacije za određenu supstancu.
receptora vezanog za G b. Odnos između slobodnog i vezanog
protein može biti uticaj leka u plazmi nije karakterističan
i na funkciju jonskog za određenu supstancu.
kanala
c. Intenzitet ulaska leka u bilo koji
g. rezultat aktivacije kompartman u organizmu zavisi od
receptora vezanog za G prokrvljenosti i brzine protoka krvi
protein nikada nije uticaj barijere.
na metaboličke procese d. Prolaz nekih lekova (npr.
u ćeliji antibiotika) u mozak može biti
h. rezultat aktivacije povećan u slučaju zapaljenskih
receptora vezanog za G procesa na krvno-moždanoj barijeri.

e. Odnos između slobodnog i vezanog bi da je u nejonizovanom
leka u plazmi nije konstantan. obliku.
e. U terapiji trovanja nekom
lekovima da bi se
poboljšalo izlučivanje
lekova može se primeniti
promena pH urina.
f. Osobine urina najčešće ne
utiču na stepen eliminacije
leka urinom.
30. Zaokruži netačno (1):

a. Hidrofilni lekovi
nakon resorpcije
27. Kod lekova koji su u visokom procentu vezani za prolaze kroz jetru
proteine plazme (3): nepromenjeni i
vrlo brzo se
izlučuju preko
f. volumen distribucije je veliki
bubrega.
g. volumen distribucije je mali
b. Lipofilni lekovi
h. klirens leka je visok koji u organizmu
i. klirens leka je nizak ne podležu
j. moguća je kompeticija sa drugim lekovima procesu
za vezivanje za proteine plazme biotransformacije
izlučuju se putem
žuči.
28. Zaokruži tačno (2): c. Ako se
liposolubilni
a. Lekovi koji su u visokom procentu lekovi brzo i
vezani za proteine plazme, potpuno
uglavnom imaju Vd sličan transformišu u
volumenu plazme. jetri, njihovi
b. Liposolubilni lekovi uglavnom hidrosolubilni
ostaju u plazmi i intersticijalnoj metaboliti se brzo
tečnosti i slabo prolaze izluče preko
hematoencefalnu barijeru. bubrega.
c. Liposolubilni lekovi slabo prodiru d. Nakon peroralnog
u sve telesne kompartmane i mogu unosa leka, način
se akumulirati u mastima. i brzina njegove
d. Volumen distribucije liposolubilnih eliminacije
lekova može biti veći od ukupnog najčešće ne zavise
telesnog volumena. od stepena
njegove
rastvorljivosti u
29. Zaokruži tačno (3): mastima.
a. Da bi lek ili metabolit bio e. Lipofilni lekovi
koji se sporo
eliminisan putem urina
transformišu u
trebalo bi da je
hidrosolubilan. jetri prođu
nekoliko puta
b. Da bi lek ili metabolit bio cirkulatorni krug
eliminisan putem urina kroz organizam.
trebalo bi da je
liposolubilan.
c. Da bi lek ili metabolit bio
eliminisan urinom trebalo
bi da je u jonizovanom
obliku.
d. Da bi lek ili metabolit bio
eliminisan urinom trebalo

f. Količina plazme koja se
očisti od neaktivnih
metabolita leka u jedinici
vremena
g. Količina leka koja prođe kroz

krvotok pluća u jedinici
vremena
h. Količina leka koja u se

organizmu pročisti od
vehikuluma i drugih
31. Zaokruži tačno (1): neaktivnih komponenti leka.
a. Renalni klirens leka, koji se iz

organizma eliminiše samo
glomerularnom filtracijom, manji je 35. Lek vezan za proteine plazme može da
od klirensa inulina. (1):
b. Ako lekovi u tubulima bubrega
podležu procesu reapsorpcije, a. Se izluči putem bubrega
njihov klirens je manji od klirensa
inulina. b. Se izluči putem jetre
c. Ako lekovi u tubulima bubrega
podležu tubularnoj sekreciji, njihov c. Može da izazove efekat
klirens će biti manji od klirensa vezivanjem za ciljno mesto
inulina. dejstva
d. Sva tri odgovora su tačna.
d. Ništa od navedenog.
32. U mleko dojilje dobro prodiru (1):
a. kiseli lipofilni lekovi jer mleko ima 36. Enterohepatička recirkulacija leka (2):
niži pH od krvi
b. bazni lipofilni lekovi jer mleko ima e. Ubrzava eliminaciju leka iz
viši pH od krvi organizma
c. kiseli lipofilni lekovi jer mleko ima
niži pH od krvi f. Usporava eliminaciju leka iz
d. bazni lipofilni lekovi jer mleko ima organizma
niži pH od krvi.
g. Skraćuje vreme delovanja
primenjene doze leka u
33. Efekat prvog prolaska kroz jetru organizmu
izbegava se primenom leka (3):
h. Produžava delovanje
a. Oralno primenjene doze leka u
organizmu.
b. Transdermalno
c. Inhalatorno
37. Ukoliko je klirens leka putem bubrega
d. Supkutano. veći od klirensa kreatinina lek se eliminiše
(1):
e. Glomerulskom filtracijom
34. Klirens leka je (1):
f. Glomerulskom filtracijom i
e. Količina plazme koja se tubularnom sekrecijom
očisti od leka u jedinici
vremena

g. Glomerulskom filtracijom i a. 2
reapsorpcijom
b. 4
h. Tubularnom sekrecijom i
reapsorpcijom. c. 6
d. 5
e. 10.
41. Stacionarno stanje znači da (1):
38. Eliminacija kinetikom prvog reda znači

a. Je zaustavljeno je
napredovanje bolesti koja se
da (1): leči
e. Se lek eliminiše b. Koncentracije leka u
maksimalnom mogućom sistemskoj cirkulaciji
brzinom konstantno variraju između
maksimalnih i minimalnih
f. Se lek eliminiše minimalmo vrednosti
brzinom
c. Da se u opštoj populaciji ne
g. Se lek eliminiše povećava broj obolelih od
konstantnom brzinom koja je neke bolesti usled
nezavisna od koncentracije adekvatne terapije obolelih
leka u organizmu
d. da koncentracije leka u
h. Se lek eliminiše brzinom sistemskoj cirkulaciji variraju
koja je proporcionalna u uskim granicama.
koncentraciji leka u
organizmu.
42. Doza održavanja je (1):

39. Ukoliko neki lek ima volumen
e. Doza leka kojom se postiže
distribucije (volumen raspodele) 5 L/kg to prekid razmnožavanja
znači da (1): bakterija u organizmu ali se
ne smanjuje njihov ukupan
a. Se lek gomila u depou broj
b. Se lek nalazi u krvi i f. Doza kojom se nakon

ekstracelularnoj tečnosti izlečenja sprečava ponovno
javljanje bolesti
c. Se lek nalazi samo u
ekstracelularnoj tečnosti g. Doza leka kojom se kritično
oboleli pacijent održava u
d. Se lek nalazi u krvi. životu
h. Doza leka kojom se održava

udarnom dozom postignuto
40. Koliko poluvremena eliminacije nekog stacionarno stanje.
leka treba da prođe od vremena primene
leka pa se može reći da je primenjena 43.Mala biološka raspoloživost može biti posledica
(2):
doza leka približno 100% eliminisana iz
organizma (1):
i.k. loše resorpcije leka

i.l. intenzivnog metaboliasanja b. lekovi u obliku velikih molekula se
prilikom prvog prolaska kroz jetru vrlo dobro resorbuju sa kože
i.m. posle per os primene se ne c. mehaničke mere (masaža)
metaboliše značajnije u jetri povećavaju resorpciju leka
i.n. primenjuju se isključivo per os d. patološke promene i povrede kože
i.o. primenjuju se isključivo intravenski olakšavaju resorpciju leka
e. liposolubilne supstance se slabije
resorbuju nego hidrosolubilne
Povezati:
F. Intravenski
G. Intramuskularno
H. Supkutano
I. Oralno
J. Rektalno
44. _D_ najpogodniji način uzimanja leka
45. _A_ najbrže nastaje dejstvo leka
46. _B,C_ injekcije mogu biti bolne
47. _B, C, D, E_ metabolizam prvog prolaza manji

nego posle oralne primene
48. _C_ tipičan način primene insulina
49. Za resorpcija iz potkožnog tkiva tačno je (2):
f. ne smeju se primenjivati injekcije

vodenih rastvora
g. hipotermija ubrzava resorpciju leka
h. adrenalin usporava resorpciju leka
i. resorpcija leka je brža nego kod
intramuskularno aplikovanog leka
j. resorpcija se usporava ako se
aktivna supstanca primenu u obliku
suspenzije
50. Za resorpciju lekova kroz kožu tačno je (2):
a. supstance rastvorljive u vodi se

dobro resorbuju sa kože

MOF key 04102013#
OPŠTA FARMAKOLOGIJA GRUPA: M –OF

STUDIJE MEDICINE 04/10/2013
Ime i prezime: ____________________________
1. Brzina resorpcije lekova zavisi od (2): 7. Kod lekova koji su u visokom procentu vezani za
a) veličine molekula leka proteine plazme (3):
b) vremena primene i.v. infuzije a) volumen distribucije je veliki
c) veličine molekula transportnog proteina b) volumen distribucije je mali
d) vremena pražnjenja želuca c) klirens leka je visok
e) ushodne regulacije receptora d) klirens leka je nizak
e) moguća je kompeticija sa drugim lekovima za
2. Po Fikovom zakonu brzina resorpcije je vezivanje za proteine plazme
proporcionalna (1):
a) površini membrane 8. Zaokružiti tačne odgovore (3):
b) debljini membrane a) Molekularna masa leka je bitan faktor koji
c) veličini molekula leka utiče na
d) svemu navedenom prolaz leka kroz placentu.
b) Sa porastom liposolubilnosti leka, dolazi do
3. Aktivni transport kroz membranu dešava se (2): povećanja njegovog prolaza kroz placentu.
a) u oba smera c) Sa porastom hidrosolubilnosti leka, dolazi do
povećanja njegovog prolaza kroz placentu.
b) u jednom smeru d) Jedan od faktora koji utiču na prolaz lekova
kroz
c) u smeru koncentracionog gradijenta placentu je i pKa.
e) Prokrvljenost placente ne utiče značajno na prolaz
lekova kroz placentu.
d) uz potrošnju energije
e) u smeru elektrohemijskog gradijenta 9. Ako je volumen distribucije nekog leka oko 400 L,
to znači da je lek (1):
a) u celokupnoj telesnoj tečnosti
b) u krvi u ekstracelularnoj tečnosti
4. Mala biološka raspoloživost može biti posledica c) u krvi
(2): d) da se nagomilava u tkivima
a) Loše resorpcije leka
b) Intenzivnog metaboliasanja prilikom prvog
prolaska kroz jetru 10. Lekovi koji se u visokom procentu vežu za
c) posle per os primene se ne metaboliše značajnije u proteine plazme mogu da dovedu do (2)
jetri a) smanjenja bilirubina u plazmi
d) primenjuju se isključivo per os b) povećanja bilirubina u plazmi
c) ne utiču na njegovu koncentraciju
e) primenjuju se isključivo intravenski
d) povećavaju procenat vezivanja bilirubina za
proteine plazme
5. Olakšana difuzija leka postoji ako (1):
e) istiskuju bilirubin sa proteina plazme
a) difuziju omogućava hemijski gradijent;
b) difuziju omogućava hemijski gradijent i nosač;
c) difuziju omogućava električni gradijent; 11. Svaka od navedenih osobina, povezanih sa
d) difuziju omogućava električni gradijent i izvor vezivanjem lekova za serumski albumin, je tačna,
energije; OSIM:
e) ništa od navedenog. a) kompleks albumin-lek teško prolazi kroz kapilare
u tkivo;
b) kompleks albumin-lek ne prolazi u značajnim
količinama kroz kapilare u tkivo;
a) delovanje slabih baza je smanjeno
c) lek vezan za protein ostaje u toj vezi sve dok se
b) delovanje slabih kiselina je smanjeno protein ne razgradi;
c) pH tkiva je snižen
d) molekuli vezani za albumin su u ravnoteži sa
d) pH tkiva je povišen
molekulima rastvorenim u plazmi;
e) kada se jedan deo rastvorenih molekula razgradi
ili izluči preko bubrega, ravnoteža se pomera i
određeni deo molekula se oslobađa iz veze sa

proteinom. b) koncentracije leka u sistemskoj cirkulaciji
12. Ukoliko je rezultat biotransformacije u jetri konstantno variraju između visokih i niskih
pretvaranje proleka u aktivni metabolit, u slučaju
insuficijencije jetre, delovanje leka će biti (1): vrednosti
a) smanjeno
b) pojačano c) da se bolest ne menja bez obzira na primenu
c) neće se menjati
terapije
bd) lek će se metabolisati u nekom drugom organu
d) da koncentracije leka u sistemskoj cirkulaciji
variraju u uskim granicama.
a) sok od grejpfruta inhibiše mikrozomalne enzime
jetre
b) sok od grejpfruta indukuje mikrozomalne enzime
jetre
c) sok od grejpfruta povećava koncentracije lekova 18. Penicilin je kisela, a gentamicin bazna supstanca,
koji se eliminišu bubrezima nepromenjeni zbog toga (2):
d) sok od grejpfruta smanjuje koncentracije lekova
koji se metabolišu mikrozomalnim enzimima u jetri a) istiskuju jedan drugog sa mesta delovanja
e) sok od grejpfruta povećava koncentracije lekova b) stupaju u fizičko – hemijsku interakciju
koji se metabolišu mikrozomalnim enzimima u c) mogu se primeniti zajedno, istom brizgalicom
jetri d) se ne mogu istom brizgalicom
e) se primenjuju u obliku acidorezistentnih kapsula
14. U cilju smanjenja koncentracije nekonjugovanog
bilirubina, primenjuju se (1): 19. U skladu sa pravilima o kliničkom ispitivanju
a) inhibitori mikrozomalnih enzima novog leka sve je tačno, OSIM:
b) induktori enzimskih sistema jetre a) faza I uključuje ispitivanje na malom broju
c) donori sulfhidrilnih (-SH) grupa odraslih dobrovoljaca;
d) primenjuje se etil-alkohol b) faza II uključuje upotrebu novih lekova na malom
e) primenjuje se metil alkohol broju pacijenata;
c)faza III uključuje određivanje terapijskog
15. Acetilsalicilna kiselina je slaba kiselina. Koje od indeksa
navedenih tvrdnji su tačne (2): leka izazivanjem toksičnih efekata u strogo
a) ubrzavanje eliminacije acetilsalicilne kiseline se kontrolisanim kliničkim uslovima;
postiže alkalizacijom urina d) faza IV uključuje beleženje neželjenih dejstava
b) izlučivanje urinom će biti sporije ukoliko je nakon stavljanja leka u promet;
urin e) faza II može biti i otvoreni klinički ogled.
kiseo
c) izlučivanje urinom će se ubrzati zakišeljavanjem 20. Ushodna regulacija receptora nastaje kao
urina posledica (1):
d) povećanje pH urina smanjuje disocijaciju kiselih a) hronične primene blokatora receptora
lekova u urinu; b) hronične primene stimulatora receptora
e) lekovi vezani za proteine plazme se lakše eliminišu c) alergijske reakcije
ukoliko je urin bazan d) teratogenog delovanja
16. Zaokruži tačno (1): 21. Zaokružiti lažne neurotransmitere (2):

a) Renalni klirens leka, koji se iz organizma eliminiše a) DOPA
samo glomerularnom filtracijom, manji je od b) alfa metil DOPA
klirensa inulina. c) noradrenalin
b) Ako lekovi u tubulima bubrega podležu procesu d) alfa metil dopamin
reapsorpcije, njihov klirens je manji od klirensa e) adrenalin
inulina.
c) Ako lekovi u tubulima bubrega podležu tubularnoj 22. Nekompetitivni antagonista (1):
sekreciji, njihov klirens će biti manji od klirensa a) potencira delovanje agoniste na istom receptoru
inulina. b) istiskuje agonistu sa istog receptora
d) Sva tri odgovora su tačna. c) pomera dozno-efektnu liniju agoniste paralelno
desno
d) pomera dozno-efektnu liniju agonista paralelno
levo
e) smanjuje maksimalni odgovor agoniste
17. Stacionarno stanje znači da (1):

a) Bolest koja se leči ne napreduje niti se povlači

23. Alkoholno-barbituratni tip zavisnosti (3): e) Ganglijski blokator
a) pokazuje visok stepen fizičke zavisnoti
b) pokazuje visok stepen individualne zavisnosti 31. Grupu beta adrenergičkih blokatora spada (2):
c) pokazuje visok stepen psihičke zavisnosti a. Salmeterol
d) moguć je razvoj tolerancije b. Atropin
c. Piridostigmin
24. Zaokružiti tačne tvrdnje (1): d. Metoprolol
a) genetski deficit glukuronil transferaze usporava
e. Atenolol
eliminaciju bilirubina
b) genetski deficit glukuronil transferaze ubrzava
eliminaciju bilirubina
c) genetski deficit N-acetil transferaze dovodi do a. Betablokatori izazivaju ortostatsku
pojave methemoglobinemije posle primene hipotenziju
izonijazida b. Beta agonisti izazivaju ortostatsku
d) genetski deficit N-acetil transferaze zahteva hipotenziju
primenu vitamina B12 kod pacijenata koji uzimaju c. Alfa 1 agonisti izazivaju ortostatsku
izonijazid hipotenziju
d. Alfa 1 blokatori izazivaju ortostatsku
25. Zaokružiti tačne tvrdnje (1): hipotenziju
a) genetski deficit CYP 2A6 smanjuje delovanje e. Parasimpatolitici izazivaju ortostatsku
nikotina hipotenziju
b) genetski deficit CYP 2A6 pojačava delovanje
nikotina 33. Fenomen hladnih udova je neželjeno delovanje
d) genetski deficit CYP 2A6 ne utiče na podnošenje karakteristično za (1):
nikotina a. Salmeterol
e) genetski deficit CYP 2A6 utiče na koncentraciju b. Atropin
bilirubina u krvi c. Piridostigmin
d. propranolol
26. Biološke membrane slabo prolazi (2): e. skopolamin butilbromid
a) Metoprolol
b) Propranolol
c) Ipratropijum bromid 34. Hipoglikemiju kod obolelih od šećerne bolesti
mogu izazvati (1):
d) Atenolol
e) Fizostigmin a. Parasimpatomimetici
b. Parasimpatolitici
27. Biološke membrane dobro prolazi (1): c. Beta adrenergički agonisti
a) Atenolol d. Beta adrenergički blokatori
b) Skopolamin butilbromid e. Ganglijski blokatori
c) Piridostigmin
d) Atropin 35. Koji od navedenih lekova se primenjuje u
e) Neostigmin terapiji status astmaticus-a (2):
f. aminofilin
28. Smanjenje lučenja pljuvačke izaziva (1):
a) Parasimpatomimetik g. kratkodelujući parasimpatomimetici
b) Parasimpatolitik h. kortikosteroidi
c) Simptatomimetik i. antagonisti β receptora
d) Simpatolitik
j. antagonisti leukotrijenskih receptora
29. U lečenju suvoće usta se primenjuje (1):
a) Parasimpatomimetik 36. Opasnost od aritmija postoji kod istovremene
b) Parasimpatolitik primene inhibitora citohroma i (1):
c) Simptatomimetik a) hlorpiramina
d) Simpatolitik b) terfenadina
c) ciklizina
d) loratadina
e) ranitidina
30. Ubrzanje srčanog rada može izazvati (2):
a) Parasimpatomimetik 37. Oralni antihistaminici u terapiji sezonskog
b) Parasimpatolitik alergijskog rinitisa (1):
c) Simptatomimetik f. treba primeniti kada tegobe počnu
d) Simpatolitik g. treba primeniti 2 nedelje od početka tegoba

h. treba primeniti 2 nedelje pre početka d. produženu postprandijalnu hiperglikemiju
tegoba e. mlečnu acidozu
i. kontrindikovani su
j. najefikasniji su antihistaminici I generacije
38. Koja od tvrdnji u vezi s mehanizmom dejstva 46. Antianginozni efekt propranolola u vezi je sa (1):
ipratropijuma je tačna? (2)
a. smanjenjem tonusa simpatikusa
a. Deluje b. produženjem perioda mirovanja srca
centralno,
smanjujući c. smanjenjem snage kontrakcije srca
sekreciju d. tačno je a, b i c
acetilholina iz vagusa, e. tačno je a i b
b. Inhibiše
muskarinske 47. Zaokružiti tačne tvrdnje (1):
receptore na a. antagonisti angiotenzinskog receptora se
glatkim primenjuju u lečenju arterijske hipertenzije
mišićima bronha, b. antagonisti angiotenzinskog receptora
c. Prolazi krvno inhibišu lučenje aldosterona
moždanu c. primena antagonista angiotenzinskog
barijeru receptora može izazvati hiperkalijemiju
d. Ne prolazi d. tačno je a i c
krvno e. tačno je a, b i c
moždanu
barijeru 48. Ako se istovremeno primenjuju digoksin i
verapamil, može doći do (1):
39. Folkodin (zaokruži tačno) (2): a. tahikardije
a) je jači antitusik od morfina b. A – V bloka
b) nema analgetičko dejstvo c. hipoglikemije
c) ne dovodi do zavisnosti d. tačno je b i c
d) izaziva zavisnost e. tačno je a i b
e) izaziva zavisnot pa se zato ne daje deci
49. Kalijum štede (2):
f. indapamid
Povezati (tvrdnja može da se ponovi, postoji jedan ili
g. tijazidi
više tačnih odgovora):
h. diuretici Henleove petlje
i. amilorid
A. može dovesti do snažnog “rebound” j. triamteren
fenomen
B. prokinetik 50. Prazosin i terazosin su selektivni blokatori (1):
C. može izazvati opstipaciju f. β1 receptora
D. koristi se u okviru trojne terapije za g. β2 receptora
eradikaciji h. α1 receptora
Helicobacter pylori i. α2 receptora
E. antiemetik j. α2 i α1 receptora
51. Indikacije za primenu digoksina su (1):

40. _A_Na-hidrogenkarbonat a. komorske aritmije
41. _C_soli aluminijuma b. fibrilacija pretkomora
42._D_omeprazol c. srčana insuficijencija
43._B, D_klaritromicin d. tačno je b i c
44. _B, E_metoklopramid e. tačno je a, b i c
45. Kod dijabetičara koji primaju insulin, propranolol 52. Kod pacijenta obolelog od esencijalne
može izazvati (1): hipertenzije i dijabetes melitusa, antihipertenziv
a. hipoglikemijsku krizu izbora bi bio (1):
b. dijabetsnu ketoacidozu a. propranolol
c. hiperosmolarnu komu b. metoprolol
c. hidrohlorotijazid

d. furosemid e. tačano je a, b i c
e. enalapril

53. Za profilaksu angine pektoris se primenjuju (2): više tačnih odgovora):
a. natrijum nitroprusid A. dopamin
b. hidralazin B. digoksin
c. prazosin C. izoprenalin
d. gliceriltrinitrat D. klonidin
e. verapamil E. enalapril
54. Cilj terapije angine pektoris je (1): 60. __E__ izaziva suv nadražajni kašalj
a. povećati potrošnju kiseonika u miokardu 61. __C__ koristi se u terapiji bradikardije i AV bloka
b. poboljšati koronarni protok 62. __E__ predstavlja prolek
c. povećati snagu kontrakcije srca 63. __D__ lek drugog izbora u terapiji hipertenzije
d. tačno je a i c 64. __A, B, C__ povećava minutni volumen srca
65. __ A, E__ povećava prokrvljenost bubrega
e. tačno je a, b i c 66. __A, C__ ubrzava sprovođenje impulsa kroz AV
čvor.
55. Za otklanjanje akutnog napada angine pectoris se
primenjuje (1): 67. Koji od navedenih lekova je antagonista vitamina
a. natrijum nitroprusid K (1):
b. hidralazin f. atenolol
c. propranolol g. metoprolol
d. minoksidil h. heparin
e. gliceriltrinitrat i. varfarin
j. klonidin
56. Nitroglicerol u umerenim dozama može izazvati
(1): 68. Inhibitor agregabilnosti trombocita je (2):
a. vazodilataciju u a. vitamin K
meningama b. vitamin D
b. refleksnu tahikardiju
c. klopidogrel
c. povećanje snage srčane
d. varfarin
kontrakcije
e. tiklopidin
d. tačno je pod a, b i c
e. tačno je pod a i b
69. Razgradnju triglicerida stimulišući lipoprotein
lipazu izazivaju (1):
57. Lekovi I izbora u lečenju srčane insuficijencije su
a. holestiramin
(2):
a. inhibitori fosfodiesteraze b. fenofibrat
b. dopamin c. simvastatin
c. hidralazin d. ezetimib
d. ACE inhibitori e. fiksna kombinacija statina i ezetimiba
e. tijazidi
70. Faktor koji ubrzava agregaciju trombocita je (1):
58. Koji se od antiaritminskih lekova se mora dati a. prostaglandin E2
parenteralno (1): b. prostaglandin F 2
a. hinidin c. prostaciklin
b. flekainid d. tromboksan A 2
c. verapamil e. leukotrien B4
d. lidokain
e. tačno je a, b i c 71. U terapiji sideropenijske anemije primenjuje se
(1):
59. Ginekomastija se kao neželjeno delovanje može a. organski vezano gvožđe peroralno i vitamin
javiti zbog primene (1): C
a. hidrohlortiazida b. neorganske forme gvožđa parenteralno i
b. vitamina B6 vitamin C
c. digoksina c. folna kiselina
d. propranolola d. vitamin B12

72. Vazodilatatorno deluje (1):
a. angiotenzin II
b. prostaciklin
c. tromboksan A2

A. lovastatin
B. gemfibrozil
C. acetilsalicilna kiselina
D. streptokinaza
E. varfarin
73. __A__ metaboliše se putem citohroma 3A4

74.__B__ razgrađuje trigliceride stimulišući
lipoprotein lipazu
75. __E__ inhibiše vitamin K epoksid reduktazu
76. __E__ dozira se zavisno od protrombinskog
vremena

A. gemfibrozil
B. acenokumarol
C. streptokinaza
D. acetilsalicilna kiselina
E. fitomenadion
77. __E__ koagulansi, lek koji pomaže koagulaciju

krvi
78. __B__ oralni antikoagulantni lek
79. __D__ inhibitor agregabilnosti trombocita
80. __C__ u cirkulaciji pretvara plazminogen u
plazmin
MOF key 25092013

OPŠTA FARMAKOLOGIJA
STUDIJE MEDICINE 25/09/2013
Ime i prezime: ____________________________
1. Promena koncentracije leka sa jedne strane

membrane NE utiče na (1):
a) endocitozu
b) proces aktivnog transporta
c) afinitet transportnog proteina membrane
d) ništa od navedenog
2. Fikov zakon se odnosi na (1):

a) aktivni transport
b) volumen distribucije
c) difuziju
d) disocijaciju
e) ništa od navedenog
3. Načini prolaska lekova u ćeliju su (2):

a) prenos putem specifičnih lipidnih nosača;
b) difuzija kroz lipidnu fazu ćelijske membrane;
c) endocitoza;
d) filtracija kroz vodenu fazu ćelijske membrane;
e) transport pomoću kiseoničnih radikala.
4. Specifični ,,nosači,, koji omogućavaju prolaz

supstance sa jedne na drugu stranu membrane
nasuprot gradijenta koncentracije učestvuju u procesu
(1):
a) proste difuzije;
b) filtracije;
c) olakšane difuzije;
d) aktivnog transporta;
e) pinocitoze.
5. Uopšteno rečeno, lek može da prođe kroz zid creva

pod svim navedenim uslovima, OSIM (1):
a) ako je slaba kiselina, a pH lumena je ispod
njegovog pKa;
b) ako je slaba baza, a pH lumena je iznad njegovog
pKa;
c) ako je lek u crevu potpuno jonizovan;
d) ako je za lek potreban transportni sistem;
e) ako je lek nepolaran i ako je rastvoren u crevnom
sadržaju.
6. Volumen distribucije za metabolit jednog leka

može biti (1):
a) manji od osnovnog leka
b) isti kao osnovni lek
c) veći od osnovnog leka
e) sve navedeno
GRUPA: M –OF

a) Lekovi vezani za proteine plazme se kraće
zadržavaju u cirkulaciji i brže prolaze u druga tkiva.
b) Lekovi vezani za proteine plazme se duže
zadržavaju u cirkulaciji i sporije prolaze u druga
tkiva.
c) Lekovi koji imaju istu osnovnu strukturu, ili isti
mehanizam delovanja, uvek se u istom stepenu
vezuju za proteine plazme.
d) Najveću sposobnost vezivanja lekova u plazmi
imaju globulini.
e) Najveću sposobnost vezivanja lekova u plalzmi
imaju albumini.

a) Lekovi koji su u visokom procentu vezani za
proteine plazme, uglavnom imaju Vd sličan
volumenu plazme.
b) Liposolubilni lekovi uglavnom ostaju u plazmi i
intersticijalnoj tečnosti i slabo prolaze
hematoencefalnu barijeru.

c) Liposolubilni lekovi slabo prodiru u sve telesne
kompartmane i mogu se akumulirati u mastima.
d) Volumen distribucije liposolubilnih lekova može
biti veći od ukupnog telesnog volumena.
9. Prolazak lekova u mleko iz plazme majke je (2):

a) upravo proporcionalan jonizovanoj frakciji leka u
plazmi majke
b) upravo proporcionalan nevezanoj frakciji leka u
plazmi majke
c) upravo proporcionalan nejonizovanoj frakciji leka
u plazmi majke
d) upravo proporcionalan frakciji leka vezanog za
proteine plazme majke
10. Kernikterus novorođenčeta može nastati kao

posledica (1):
a) uzimanja induktora mikrozomalnih enzima od
strane majke
b) istiskivanja bilirubina iz veze sa proteinima
plazme
c) indukcije enzima glukuronil transferaze
d) indukcije enzima N - acetil transferaze
e) inhibicije enzima N – acetil transferaze
11. U fazi II metabolisanja lekova učestvuju (2):

a) glukuronil transferaza,
b) alkoholna dehidrogenaza,
c) aldehidna dehidrogenaza,
e) holinesteraza.
a) ekstrakt kantariona inhibiše mikrozomalne enzime
jetre
b) ekstrakt kantariona indukuje mikrozomalne
enzime jetre
c) ekstrakt kantariona smanjuje koncentracije lekova
koji se eliminišu bubrezima nepromenjeni
d) ekstrakt kantariona smanjuje koncentracije lekova
e) ekstrakt kantariona povećava koncentracije lekova
13. Lek se u jetri metaboliše preko izoenzima

citohroma 3A4. U slučaju istovremene primene sa
inhibitorom pomenutog izoenzima, delovanje leka će biti (1):
a) pojačano
b) smanjeno
c) neće se menjati
d) antigljivični azoli ne utiču na aktivnost citohroma
3A4
14. Razlika između punog i parcijalnog agoniste je u

(1):
a) efikasnosti
b) jačini
c) toksičnosti
d) svemu navedenom
e) nijednom od navedenih pojmova
15. Koja od navedenih jednačina stavlja u ispravan

odnos poluvreme eliminacije (t1/2), volumen

distribucije (Vd) i klirens eliminacije (CL) (1):
a) t 1/2 = CL/Vd
b) t 1/2 = Vd/CL
c) t 1/2 = 0.7 x Vd/CL
d) t 1/2 = Vd/(0.7 x CL)
15. Volumen plazme koji se „očisti“ od leka u jedinici vremena (2):

a) je volumen distribucije
b) je volumen metabolisanog leka
c) je klirens leka
d) može biti pokazatelj funkcije bubrega
e) ne može biti pokazatelj funkcije bubrega
16. Anjonskim transportnim sistemom, preko tubula

bubrega se izlučuje (1):
a) Fe ++
b) Fe+++
c) Mg ++
d) penicillin
e) lek vezan za albumine plazme
16. Slabe baze, velike molekularne mase, putem bubrega se najvećim delom lzlučuju (2):
a) glomerularnom filtracijom
b) tubularnom reapsorpcijom
c) anjonskim transportnim sistemom
d) katjonskim transportnim sistemom
e) tubularnom sekrecijom
17. Kada se lek eliminiše kinetikom nultog reda,

onda se (2):
a) u jedinici vremena eliminiše uvek ista količina
leka
b) pri manjim promenama koncentracije leka
značajno menja farmakološko dejstvo leka
c) pri manjim promenama koncentracije leka
beznačajno menja farmakološko dejstvo leka
d) lek nakuplja u organizmu i uopšte ne izlučuje
e) lek podleže efektu prvog prolaska kroz jetru
a) Da bi lek ili metabolit bio eliminisan putem urina trebalo bi da je hidrosolubilan.
b) Da bi lek ili metabolit bio eliminisan putem urina trebalo bi da je liposolubilan.
c) Da bi lek ili metabolit bio eliminisan urinom trebalo bi da je u jonizovanom obliku.
d) Da bi lek ili metabolit bio eliminisan urinom trebalo bi da je u nejonizovanom obliku.
e) U terapiji trovanja nekom lekovima ne sme se menjati pH urina
19. Ukoliko je interval doziranja jednak poluvremenu eliminacije, nakon koliko doza se postiže stacionarno
stanje (1):
a) 1
b) 3
c) 5
d) 7
e) 12

20. Lek se kumulira (1):
a) kada je početna doza previsoka;
b) kada je vezivanje za proteine plazme iznad 90%;
c) kada izlučivanje leka preko bubrega ima manji
značaj nego metaboličko razgrađivanje;
d) kada je količina leka koja se u jedinici vremena
unese u organizam veća od količine leka koja se za
isto vreme odstrani iz organizma;
e) kada se lek zbog enterohepatalne cirkulacije
ponovno resorbuje.

a) deficit G-6-P dehidrogenaze povećava otpornost
eritrocita na prooksidativne nokse
b) deficit G-6-P dehidrogenaze povećava količinu
redukovanog glutationa u eritrocitima
c) deficit G-6-P dehidrogenaze dovodi do hemolize
eritrocita posle primene sulfonamida
d) deficit G-6-P dehidrogenaze dovodi do toksičnog
hepatitisa posle primene izonijazida
22. Koja je od navedenih reakcija na primenu leka

stečena? (3)
a) senzibilizacija,
b) tolerancija,
c) idiosinkrazija,
d) enzimska deficijencija,
e) alergija.
23. Klinički značajne posledice nastaju kod primene

induktora ili inhibitora mikrozomalnih enzima i (1):
a) lekova male terapijske širine
b) lekova koji se u značajnom procentu vezuju za
proteine plazme
c) lekova koji se eliminišu bubrezima
d) lekova koji ne podležu biotransformaciji
24. Beta 1 adrenergički receptori su primer receptora

(1):
a) vezanog za tirozin kinazu
b) steroidnog receptora
c) vezanog za G protein
d) vezanog za jonski kanal

a) terapijska širina je razlika između doze koja
izaziva neželjena delovanja i srednje letalne doze
b) terapijska širina je razlika između srednje letalne i
srednje efektivne doze leka
c) bilo koja doza leka može izazvati neželjena delovanja
d) samo visoke doze leka mogu izazvati neželjena delovanja
e) niže terapijske doze ne izazivaju neželjena delovanja
d) za lek velike terapijske širine možemo biti sigurni
da neće u terapijskim dozama izazivati nikakva
neželjena delovanja-ŠTO NIJE TAČNO!

26. Ortostatsku hipotenziju izaziva primena: (2)
o. Beta blokatora bez ISA
p. Beta blokatora sa ISA
q. Kardioselektivnih beta 1 blokatora
r. α1 adrenergičkih blokatora
s. hidralazina
27. Za sprečavanje prevremenog porođaja se primenjuje (1):

u. betanehol
v. beta 2 agonisti
w. beta blokatori sa ISA
x. ipratropijum bromid
y. adrenalin
28. Bradikardija će biti manje izražena ako se primenjuje: (1)

a. Beta blokator bez ISA
b. Beta blokator sa ISA
c. Kardioselektivni beta 1 blokator
d. Liposolubilni beta blokator
e. Hidrosolubilni beta blokator

k. Moksonidin smanjuje oslobađanje noradrenalina na periferiji
l. moksonidin povećava oslobađanje noradrenalina na periferiji
m. moksonidin je agonista imidazolinskih receptora
n. moksonidin stimuliše alfa 2 adrenergičke receptore
o. moksonidin se primenjuje u lečenju stabilne angine pektoris
30. Biološke membrane bolje prolaze: (2)

a. neostigmin
b. piridostigmin
c. atenolol
d. atropin
e. skopolamin
31. Edrofonijum (2):

u. povećava koncentraciju noradrenalina
v. povećava koncentraciju acetilholina
w. inhibiše holin – acetil transferazu
x. reverzibilno inhibiše acetil – holin esterazu
y. stimuliše acetil – holin esterazu
32. Pacijent ima pojačanu sekreciju iz nosa, koji od

navedenih lekova farmaceut treba da preporuči (1):
a) natrijum hromoglikat
b) nafazolin
c) efedrin
d) pilokarpin
e) piridostigmin
33. U lečenju postoperativnog paralitičkog ileusa se primenjuje (2):

u. propranolol
v. Alfa 2 adrenergički agonisti
w. betanehol
x. ireverzibilni inhibitori holin esteraze
y. reverzibilni inhibitori holin esteraze
34. Zbog mogućnosti nastanka kolapsa, lekovi koji se

primenjuju kada je pacijent u krevetu, pre spavanja,
su (1):
a) beta blokatori
b) beta agonisti
c) alfa 1 blokatori
d) alfa 2 blokatori
e) alfa 1 agonisti
35. U prevenciji mučnine i povraćanja pri primeni

citostatika primenjujemo (1):
a. Dimenhidrinat
b. Hlorfeniramin
c. Ondansetron
d. Skopolamin
e. Cetirizin
36. Zaokružiti prokinetik (1):

a. Dimenhidrinat
b. Omeprazol
c. Hlorpromazin
d. Metoklopramid
e. Tropisetron
37. U eradikaciji Helicobacter pylori primenjujemo
(1):
a. Klaritromicin
b. Kotrimoksazol
c. Amoksicilin u kombinaciji sa klavulanskom kiselinom
d. Kaspofungin
e. Kanamicin
38. U terapiji ulceroznog kolitisa primenjujemo (1):

a. eritromicin
b. mesalazin
c. metoklopramid
d. omeprazol
e. ondansetron
39. Zaokružiti lekove koji se primenjuju prilikom egzacerbacije astme (2):

a. inhalatorni kortikosteroidi
b. sistemski kortikosteroidi
c. kratkodelujući agonisti beta 2 receptora
d. dugodelujući agonisti beta 2 receptora
e. centralni antitusici
40. Zaokružiti centralne antitusike (2):

a. bromheksin
b. acetilcistein
c. dekstrometorfan
d. ipekakuana
e. noskapin
41. Zaokružiti blokatore histaminskih H1 receptora, koji se koriste u terapiji alergijskog rinitisa (2):
a. dimenhidrinat
b. hlorpiramin
c. desloratadin
d. difenhidramin
e. prometazin

42. U terapiji bronhijalne astme (2):
a. beta 2 agonisti su efikasniji od antiholinergika
b. antiholinergici su efikasniji od beta 2 agonista
c. primenjuju se glikokortikoidi
d. kontraindikovano je primeniti glikokortikoide
e. lek prvog izbora je adrenalin
42. Zaokružiti inhalatorne kortikosteroide (2):
a. ciklesonid
b. metilprednizolon
c. hidrokortizon
d. deksametazon
e. koritzon
43. U terapiji hronične opstruktivne bolesti pluća (1):

a)beta 2 agonisti su efikasniji od antiholinergika
b)antiholinergici su efikasniji od beta 2 agonista
c)kontraindikovano je primeniti glikokortikoide
d)lek prvog izbora je adrenalin
44.Najčešća neželjena dejstva koja se javljaju

prilikom inhalatorne primene koritkosteroida su (2):
a) osteoporoza
b) disfonija
c) orofaringealna kandidijaza
d) katarakta
e) pneumonija

a. rizik za izazivanje bradikardije je značajno manji
nakon primene atenolola u odnosu na propranolol
b. posle primene atenolola ne može se isključiti
rizik za izazivanje bradikardije
c. rizik za izazivanje fenomena hladnih
ekstremiteta je značajno manji posle primene bisoprolola u odnosu na propranolol
d. bisoprolol je neselektivni beta adrenergički
blokator
e. bisoprolol je neselektivni beta adrenergički
agonista
45. Hidrosolubilni, kardioselektivni beta blokator je (1):

a) metoprolol
b) karvedilol
c) atenolol
d) propranolol
e) b i d
46. Antianginozni efekt propranolola u vezi je sa (1):

a. blokadom tahikardije u naporu
b. produženjem perioda mirovanja srca
c. smanjenjem snage kontrakcije srca
e. tačno je pod a i c
47. ACE inhibitori (2):

a. deluju na enzim renin u bubrezima
b. deluju na enzim konvertazu angiotenzina i inhibišu nastanak angiotenzina II
c. deluju na enzim renin u krvi

d. inhibišu i razgradnju bradikinina i izazivaju suv kašalj

a. antagonisti angiotenzinskog receptora se primenjuju u lečenju angine pectoris
b. antagonisti angiotenzinskog receptora inhibišu lučenje renina???NE!
c. primena antagonista angiotenzinskog receptora može izazvati hipokalijemiju
d. tačno je pod a i c
e. tačno je pod a, b i c
49. Losartan (2):

a. inhibiše oslobađanje aldosterona
b. stimuliše oslobađanje aldosterona
c. dovodi do vazokonstrikcije
d. dovodi do hipokalijemije
e. može dovesti do hiperkalijemije
50. Blokator kalcijumskih kanala koji u najvećoj meri smanjuje snagu srčane kontrakcije i usporava sprovođenje
impulsa u A – V čvoru je (1):
a. amlodipin
b. nifedipin
c. verapamil
d. nifedipin u obliku sprootpuštajućih tableta
e. nifedipin primenjen sublingvalno
51. Blokator kalcijumskih kanala koji u najvećoj meri može pogoršati srčanu insuficijenciju (1):
a. amlodipihn
b. nifedipin
c. verapamil
d. nimodipin
e. felodipin
52. Kalijum štede (2):

a. indapamid
b. bumetanid
c. hidrohlortiazid
d. amilorid
e. spironolakton
53. Prazosin je selektivni blokator (1):

a. β1 receptora
b. β2 receptora
c. α1 receptora
d. α2 receptora
e. α2 i α1 receptora
54. Antihipertenzivi koji mogu poremetiti nivo lipida u krvi su (2):

a. ACE inhibitori
b. blokatori kalcijumovih kanala
c. antagonosti angiotenzinskih receptora
d. tijazidi
e. diuretici Henleove petlje
55. Za profilaksu angine pektoris se primenjuju (31):

a. natrijum nitroprusid
b. metoprolol

c. diltiazem
d. gliceriltrinitrat transdermalno
e. gliceriltrinitrat sublingvalno
56. Kod pacijenta sa anginom pekctoris, koji od navedenih lekova može pogoršati stanje (1):
a. amlodipin
b. diltiazem
c. propranolol
d. verapamil
e. standardni, brzodelujući oblici nifedipina
57. Gliceril trinitratNitroglicerol u umerenim dozama može izazvati (1):

a. vazokonstrikciju u meningama
b. ortostatsku hipotenzijurefleksnu tahikardiju
c. povećanje snage srčane kontrakcije
e. tačno je pod a i b
58. Kompenzatorni neurohumoralni mehanizmi koji se aktiviraju kod obolelih od srčane insuficijencije su (2):
a. povišena aktivnost parasimpatikusa
b. usporenje srčane frekvence
c. povišenje aktivnosti simpatikusa
d. smanjenje aktivnosti sistema renin-angiotenzin-aldosteron
e. povećanje aktivnosti sistema renin-angiotenzin-aldosteron
59. Hipoglikemiju mogu potencirati (1):

a. propranolol
b. metoprolol
c. furosemid
d. verapamil
e. indapamid
Povezati (tvrdnja može da se ponovi, postoji jedan ili više tačnih odgovora):
F. dopamin dobutamin
G. digoksin
H. izoprenalin
I. klonidin
J. enalapril
60. __B__ primenjuje se u terapiji fibrilacije pretkomora

61. __B__ stimulišu delovanje nervus vagusa
62. __B__ izaziva gubitak apetita mučninu i hipersalivaciju
63. __B__ inhibiše Na +-K +-ATP-azu
64. __B__ usporava sprovođenje kroz AV čvor
65. __A__ primenjuje se u lečenju Parkinsonove bolesti NEEE!
65. __A__ primenjuje se u lečenju kardiogenog šoka
66.__A__selektivni beta 1 agonista
67. Fenomen koronarne krađe mogu izazvati (2):

f. amlodipin
g. diltiazem
h. nifedipin (u stadardnim, kratkodelujućim oblicima)
i. sporootpuštajući oblici nifedipina
j. dipiridamol

68. Neophodni za sintezu purinskih i pirimidinskih baza su (2):
f. fero sulfat
g. fero fumarat
h. vitamin B12
i. folna kiselina
j. gvožđe primenjeno u obliku injekcija
69. Za toksičnost gvožđa tačno je (1):

a. gvožđe izaziva opstipaciju
b. hronično trovanje gvožđem izaziva oštećenje jetre
c. predoziranje gvožđem može izazvati metaboličku acidozu
d. tačno je pod b i c
e. tačno je opod a, b i c
70. Delovanje varfarina može potencirati (2):

a. hrana bogata vitaminom K
b. primena antibiotika širokog spektra
c. primena induktora aktivnosti citohroma
d. primena sveže smrznute plazme
e. primena inhibitora aktivnosti citohroma
F. ezetimib
G. atorvastatin
H. fenofibrat
I. simvastatin
J. ciprofibrat
71. __B, D__ metaboliše se putem citohroma 3A4

72. __ C, E__ razgrađuje trigliceride stimulišući lipoprotein lipazu
73. __B, D__ lek izbora u lečenju tipa IIa hiperlipoproteinemije
74. __A__ inhibira resorpciju holesterola iz gastro-intestinalnog trakta
75. __B, D__inhibiše HMG-CoA reduktazu
A. streptokinaza
B. tiklopidin
C. klopidogrel
D. acenokumarol
E. fondaparinuks
76. __D__ inhibiše vitamin K epoksid reduktazu

77. __D__ dozira se zavisno od protrombinskog vremena
78. __E__ antikoagulans, alternativni lek kod alergije na heparin primenjuje se kod alergije na heparinkoagulans,
lek koji pomažu koagulaciju krvi
79. __D__ oralni antikoagulantni lek
80. __B,C__ inhibitor agregabilnosti trombocita
Crvena pitanja vrati autorima sa molbom da stave u pul...

M OF key vukmirovic 05072012
STUDIJE MEDICINE, OPŠTA FARMAKOLOGIJA GRUPA: M-OF
Ime i prezime: __________________________________________
Datum: 05.07.2012.

a) atropin se primenjuje u lečenju tahikardije
b) atropin se primenjuje u lečenju bradikardije
c) atropin prolazi krvno – moždanu barijeru
d) atropin ne prolazi krvno – moždanu barijeru
e) atropin sužava bronhe
2. Neželjena delovanja poput suvoće usta, opstipacije, retencije urina, povećanja intraokularnog pritiska su
tipična za (1):
a) dopamin primenjen per os
b) adrenalin primenjen per os
c) digoksin primenjen per os
d) antiholinergike (parasimpatolitike)
e) parasimpatomimetike
3. Neželjena delovanja poput suvoće usta, opstipacije, retencije urina, povećanja intraokularnog pritiska su
tipična za (1):
a) metoprolol
b) agoniste beta 2 adrenergičkih receptora
c) triciklične antidepresive
d) alfa 1 adrenergičke antagoniste
e) alfa 1 adrenergičke agoniste
4. Za lečenje paralitičkog ileusa i postoperativne retencije urina se primenjuje (2):

a) tiotropijum
b) darifenacin
c) atenolol
d) piridostigmin
e) betanehol
5. Zaokružiti lekove čija primena može pogoršati bronhijalnu astmu ili izazvati napad bronhijalne astme (2):
a) beta adrenergički agonisti
b) propranolol
c) izoprenalin
d) piridostigmin
e) alfa metildopa
6. Inhibitori fosfodiesteraze (lekovi za lečenje impotencije) ne bi trebalo da se primenjuju istovremeno sa (2):

a) atropinom
b) ipratropijum bromidom
c) skopolamin butil bromidom
d) organskim nitratima
e) alfa 1 adrenergičkim blokatorima
7. Hipersalivacija, pojačano lučenje suza, mučnina i povraćanje, nemogućnost kontrole sfinktera mokraćne
bešike su neželjena delovanja (1):
p. Alfa 2 adrenergički agonista
q. Alfa 2 adrenergički agonista
r. parasimpatomimetika
s. Alfa 1 adrenergički blokatora
t. Parasimpatolitika

i. s obzirom da je atenolol kardioselektivni beta adrenergički blokator, bradikardija se ne može javiti
posle njegove primene
j. kardioselektivnost metoprolola je dozno zavisna
k. metoprolol je kardioselektivan nezavisno od doze u kojoj se primeni
l. metoprolol se eliminiše nepromenjen putem bubrega
m. metoprolol se najvećim delom metaboliše u neaktivne metabolite

a) β adrenergički blokatori stimulišu oslobađanje insulina
b) β adrenergički blokatori inhibišu oslobađanje renina
c) β adrenergički agonisti inhibišu oslobađanje renina
d) blokadom β 2 adrenergičkih receptora se sužavaju krvni sudovi
e) β adrenergički blokatori povećavaju snagu kontrakcije miokarda
10. Razlika između atenolola i metoprolola je (2):

a. atenolol deluje jače na CNS jer bolje prolazi krvno – moždanu barijeru
b. metoprolol deluje jače na CNS u odnosu na atenolol jer prolazi krvno –
moždanu barijeru
c. atenolol je selektivan, a metoprolol neselektivan
d. atenolol se metaboliše u neaktivne metabolite koji se najvećim delom izlučuju
putem žuči
e. atenolol se izlučuje nepromenjen burezima
11. Koji od navedenih lekova NIJE antacid (1)?

a) magnezijum trisilikat
b) magnezijum sulfat
c) alumunijum hidroksid
d) aluminijum-fosfatni gel
12. Koja od navedenih tvrdnji za omeprazol je tačna (1)?

a) on je antagonist H 2-receptora
b) direktno inhibiše stvaranje HCl
c) inhibiše ga spironolakton
d) menja sastav žučnih kamenaca
13. Dijareja se leči (1):

a) odmah - antibioticima
b) odmah - loperamidom
c) odmah - rehidracijom
d) čeka se 3 dana i tek tada se leči
14. Ricinusovo ulje kod dugotrajne primene može izazvati atoniju creva i mišićnu slabost, budući da (1):
a) blokira parasimpatikus
b) pojačava dejstvo simpatikusa
c) dovodi do gubitka Na+ i K+
d) zbog smanjenog volumena u crevima deprimira reflekse
e) sprečava oslobađanje histamina
15. Metoklopramid deluje antiemetički jer (1):

a) ubrzava pražnjenje želuca
b) smanjuje pritisak ezofagealnog sfinktera
c) antagonizuje dopaminske receptore u CNS-u
d) deluje holinomimetički
e) deluje sedativno
16. Koji se od navedenih lekova koristi u profilaksi bronhijalne astme, a ne izaziva bronhodilataciju (1)?
a) aminofilin

b) izoprenalin
c) efedrin
d) terbutalin
e) hromolin
17. Antitusici se koriste (1):

a) kod svakog kašlja
b) kod produktivnog kašlja
c) kod neproduktivnog kašlja
d) kod dijareje
18. Koja od sledećih tvrdnji je ispravna za teofilin (2):

a) stimuliše enzim fosfodiesterazu
b) on je antagonist na adenozinskim receptorima
c) ne prolazi krvno-moždanu barijeru
d) ispoljava i anksiolitičko delovanje i usporava srčanu frekvencu
e) može izazvati stimulaciju CNS-a

a) ipratropijum bromid je simpatolitik
b) ipratropijum bromid je usporava srčanu frekvencu
c) ipratrpopijum bromid dilatira bronhe
d) ipratropijum bromid prodire krvno – moždanu barijeru
e) tiotropium je parasimpatolitik
20. Za zaustavljanje astmatičnog statusa treba prioritetno primeniti (3):
a) kortikosteroide i .v.
b) kortrikosteroide per os
c) beta2 agoniste
d) ketotifen
e) oksigenoterapiju
21. Brzina resorpcije leka se može smanjiti (3):

a) manitolom
b) vitaminom C
c) medicinskim ugljem
d) prokainom
e) protaminom

a) delovanje slabih baza je smanjeno
b) delovanje slabih kiselina je smanjeno
c) pH tkiva je snižen
d) pH tkiva je povišen
23. Volumen distribucije za metabolit jednog leka može biti (1):

a) manji od osnovnog leka
b) isti kao osnovni lek
c) veći od osnovnog leka
e) sve navedeno
24. Kod lekova koji su u visokom procentu vezani za proteine plazme (3):
a) volumen distribucije je veliki
b) volumen distribucije je mali
c) klirens leka je visok
d) klirens leka je nizak
e) moguća je kompeticija sa drugim lekovima za vezivanje za proteine plazme

25. U fazi II metabolisanja lekova učestvuju (2):
a) glukuronil transferaza,
b) alkoholna dehidrogenaza,
c) aldehidna dehidrogenaza,
e) holinesteraza.
26. Kod starih osoba naročito je smanjena (2):

a) eliminacija lekova
b) apsorpcija lekova
c) dezintegracija lekovitih preparata u crevima
d) reakcije I faze metabolizma lekova
e) glukuronidacija
27. U cilju smanjenja koncentracije nekonjugovanog bilirubina, primenjuju se (1):

a) inhibitori mikrozomalnih enzima
b) induktori enzimskih sistema jetre
c) donori sulfhidrilnih (-SH) grupa
d) primenjuje se etil-alkohol
e) primenjuje se metil alkohol
28. Značaj biotransformacije lekova je u (2):

a) pretvaranju hidrofilnih u lipofilne supstancije
b) radu jetre
c) pretvaranju lipofilnih u hidrofilne supstancije
d) promeni funkcije leka
e) mogućnosti interakcija
29. Koja od navedenih jednačina stavlja u ispravan odnos poluvreme eliminacije (t 1/2), volumen distribucije (Vd)
i klirens eliminacije (CL):
a) t 1/2 = CL/Vd
b) t 1/2 = Vd/CL
c) t1/2 = 0.7 x Vd/CL
d) t 1/2 = Vd/(0.7 x CL)
30. Anjonskim transportnim sistemom, preko tubula bubrega se izlučuje (1):

a) Fe ++
b) Fe+++
c) Mg ++
d) penicillin
e) lek vezan za albumine plazme
31. Ako lek podleže tubularnoj reapsorpciji, bubrežni klirens tog leka će biti (1):
a) povećan
b) nepromenjen
c) smanjen
32. Lek se kumulira(1):

a) kada je početna doza previsoka;
b) kada je vezivanje za proteine plazme iznad 90%;
c) kada izlučivanje leka preko bubrega ima manji značaj nego metaboličko razgrađivanje;
d) kada je količina leka koja se u jedinici vremena unese u organizam veća od količine leka koja se za isto
vreme odstrani iz organizma;
e) kada se lek zbog enterohepatalne cirkulacije ponovno resorbuje.

33. Koje su od navedenih osobina nekog leka najvažnije za njegovu terapijsku upotrebu? (2)
a) LD 50,
b) terapijska širina,
c) LD 10,
d) terapijski indeks,
e) toksično delovanje.
34. Pod imenom placebo podrazumeva se (1):

a) posebno pripremljen farmaceutski oblik leka;
b) lek blagog dejstva koji se upotrebljava u praksi ili u kliničkim ispitivanjima;
c) lek koji još nije odobren za upotrebu;
d) farmaceutski pripravak koji je po obliku i načinu primene sličan ispitivanom leku, ali nije
farmakodinamski aktivan;
e) farmaceutski oblik čiji sadržaj odgovara ispitivanom leku, ali se po dejstvu razlikuje od njega.
35. Nishodna regulacija receptora nastaje kao posledica (1):

a) hronične primene blokatora receptora
b) hronične primene stimulatora receptora
c) alergijske reakcije
d) teratogenog delovanja
36. Kompetitivni antagonista (2):

a) potencira delovanje agoniste na istom receptoru
b) istiskuje agonistu sa istog receptora
c) menja aktivnost agonista
d) potencira delovanje agonista na drugom receptoru
e) pomera dozno-efektnu liniju agoniste paralelno u desno

a) na okolne ćelije
b) direktno u jedro
c) na enzime u citoplazmi
d) direktno na sekretorne granule
e) na jonske kanale
38. Doziranje lekova je najpreciznije na osnovu (1):

a) telesne težine
b) visine
c) površine tela
d) godina starosti
e) terapijske širine

a) terapijska širina je razlika između doze koja izaziva neželjena delovanja i srednje letalne doze
b) terapijska širina je razlika između srednje letalne i srednje efektivne doze leka
c) lek male terapijske širine je digoksin
d) za lek velike terapijske širine možemo biti sigurni da neće u terapijskim dozama izazivati nikakva neželjena
delovanja
40. Koja je od navedenih reakcija na primenu leka stečena? (3)

a) senzibilizacija,
b) tolerancija,
c) idiosinkrazija,
d) enzimska deficijencija,
e) alergija.
41. Najrizičniji period trudnoće tokom koga ispitivana supstanca može da ispolji teratogeno delovanje na
životinjama je (1):
a) Čitav period trudnoće

b) Period organogeneze
c) Period neposredno pre koćenja (porođaja)
d) Period pre implantacije oplođene jajne ćelije
42. Ključni principi Dobre laboratorijske prakse su (3):

a) Ponovljivost, mogućnost ponovnog dobijanja publikovanih rezultata
b) Sveobuhvatna ispitivanja reproduktivne toksičnosti
c) Čuvanje dokumentacije o izvođenju i rezultatima ispitivanja
d) Čuvanje samo najznačajnijih rezultata ispitivanja
e) Odobrenje Etičke komisije za sprovedeno ispitivanje

a) II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na manjem broju obolelih osoba
b) III faza kliničkih ispitivanja se sprovodi po pravilu na odraslim, zdravim dobrovoljcima muškog pola
c) II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na laboratorijskim životinjama, paralelno sa ispitivanjima na zdravim
dobrovoljcima
d) I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje imaju antiHIV (antiretrovirusno) delovanje se može
sprovoditi na HIV pozitivnim trudnicama
e) I faza kliničkih ispitivanja supstanci koje imaju antiHIV (antiretrovirusno) delovanje se ne može sprovoditi na
HIV pozitivnim trudnicama
44. Najobjektivnije kliničke studije su (1):

a) otvorene
b) jednostruko slepe
c) dvostruko slepe
d) one u kojima se primenjuje placebo

a) I faza kliničkih ispitivanja se nekada može sprovoditi na trudnicama
b) III faza kliničkih ispitivanja se sprovodi po pravilu na odraslim, zdravim dobrovoljcima muškog pola
c) II faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na laboratorijskim životinjama, paralelno sa ispitivanjima na zdravim
dobrovoljcima
d) I faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na odraslim zdravim dobrovoljcima
e) za učešće u I fazi kliničkih ispitivanja nije neophodan informisani pristanak učesnika

a) ako tokom trudnoće trudnice nisu izložene štetnim noksama, ne dolazi do pojave malformacija ploda
b) kod trudnica koje tokom trudnoće nisu izložene štetnim noksama učestalost malformacija ploda je od 3% do
5%
c) kod trudnica koje tokom trudnoće nisu izložene štetnim noksama učestalost malformacija ploda je do
3%
d) danas se savetuje rutinska primena ergometrina nakon porođaja u cilju sprečavanja krvarenja iu materice
e) danas se ne savetuje rutinska primena ergometrina nakon porođaja
47. IV faza kliničkih ispitivanja obuhvata (2):

a) određivanje mutagenosti na kulturi bakterija
b) određivanje ED50 ispitivane supstance
c) farmakoepidemiologiju
d) određivanje LD50 ispitivane supstance
e) farmakoekonomiku
48. Druga faza kliničkih ispitivanja se sprovodi na (1):

a) Životinjama
b) Zdravim ispitanicima
c) Pacijentima
d) Zavisi od leka
49. Ako su 2 leka bioekvivalentna, to znači (2):

a) Da po zakonu imaju potpuno isto delovanje
b) Da u okviru zakonski dozvoljenih granica postoje razlike u terapijskom i neželjenim delovanjima
c) se uvek potpuno resorbuju
d) Ispoljavaju uvek jednaka terapijska i neželjena delovanja
e) Njihova resorpcija moze značajno razlikovati
50. Osnovna razlika između ispitivanja na ljudima i životinjama je u (3):

a) Potrebi dostavljanja formulara o planu ogleda
b) Potrebi dostavljanja informisanog pristanka
c) Potrebi osiguranja učesnika
d) Potrebi da se ispitivanje svrsta u određenu fazu - I – IV
51. U neželjena dejstva beta blokatora spada (2):

a. mišićni tremor
b. fenomen koronarne krađe
c. fenomen hladnih udova
d. blago povećanje triglicerida
e. blago sniženje triglicerida
52. Kao migrenoprofilaktik se koristi (1):

a. atenolol
b. nadolol
c. sotalol
d. propranolol
e. timolol
53. Liposolubilni beta blokatori (2):

a. imaju visoku bioraspoloživost
b. ujednačeno se resorbuju iz GIT-a
c. postoje značajne interindividualne razlike u njihovoj bioraspoloživosti
d. značajno podležu presistemskoj razgradnji
e. nemaju anksiolitičko dejstvo
54. Zaoktuži tačan odgovor (2):

a. atenolol je hidrosolubilan, neselektivan beta blokator
b. propranolol je hidrosolubilan, neselektivan beta blokator
c. metoprolol je liposolubilan, neselektivan beta blokator
d. atenolol je hidrosolubilan, selektivan beta blokator
e. metoprolol je liposolubilan, selektivan beta blokator
55. Neselektivan beta blokator je (2):

a. nadolol
b. esmolol
c. metoprolol
d. atenolol
e. propranolol
56. Koje od sledećih tvrdnji za propranolol su tačne (2):

a. ujednačeno se resorbuje iz GIT-a

b. povećava konverziju T4 u T3
c. postoje značajne interindividualne razlike u bioraspoloživosti
d. sprečava prevaranje T3 u T4
e. sprečava pretvaranje T4 u T3
57. Koji od navedenih beta blokatora u manjoj meri izazivaju bradikardiju (1):
a. kardioselektivni
b. oni sa ISA (parcijalnim agonističkim delovanjem)
c. oni bez ISA (parcijalno agonističko delovanje)
d. oni sa membranostabilizirajućim delovanjem
e. oni koji pored beta, blokiraju i alfa 1 receptore
58. Hidrosolubilni beta blokatori (2):

a. značajno podležu presistemskoj razgradnji
b. postoje značajne interindividualne razlike u koncentacijama u plazmi
c. imaju nisku bioraspoloživost
d. ujednačeno se resorbuju iz GIT-a
e. deluju slabije na CNS
59. Najjače izražen vazodilatatorni efekat ima (2):

a. diltiazem
b. verapamil
c. nifedipin
d. propranolol
e. amlodipin
60. Zaokruži tačnu tvrdnju za nifedipin (2):

a. može da izazove fenomen hladnih udova
b. može da izazove hipoksiju u predelu sklerotičnih koronarnih arterija (fenomen koronarne krađe)
c. u terapijskim dozama deluje na kontraktilnost miokarda
d. ne sme da se primenjuje zajedno sa beta blokatorima
e. indirektno deluje pozitivno inotropno
61. Koji diuretik se primenjuje kod primarnog hiperaldosteronizma (1):

a. furosemid
b. amilorid
c. spironolakton
d. svi navedeni
e. ni jedan od navedenih
62. Kombinacija lekova koja može izazvati hiperkalijemiju je (2):

a. spironolakton + diltiazem
b. spironolakton + hidrohlortiazid
c. spironolakton + valsartan
d. spironolakton + nifedipin
e. spironolakton + fosinopril
63. Zaokružite prolek (2):

a. spironolakton
b. kaptopril
c. enalapril
d. hidralazin

e. minoksidil
64. Lek koji se metaboliše u cijanid u eritrocitima je(1):

a. losartan
b. Na-nitroprusid
c. minoksidil
d. hidralazid
e. etakrinska kiselina
65. Zaokruži tačnu tvrdnju za tiazidne diuretike (2):

a. primenjuju se u terapiji hipertenzije kod osoba sa osteoporozom
b. povećavaju kontraktilnost glatke muskulature
c. povećanjem doze pojaćava im se terapijsko delovanje
d. poboljšavaju izlučivanje urina kod uznapredovale bubrežne insuff.
e. povećavaju toksičnost kardiotoničnih glikozida
66. ACE inhibitori (2):

a. deluju na enzim renin u bubrezima
b. deluju na enzim konvertazu angiotenzina i inhibišu nastanak angiotenzina II
c. deluju na enzim renin u krvi
d. inhibišu i razgradnju bradikinina

a. gliceriltrinitrat dilatira SAMO koronarne krvne sudove
b. gliceriltrinitrat dilatira velike vene
c. gliceriltrinitrat ne utiče na venske krvne sudove
d. gliceriltrinitrat značajno poboljšava prokrvljenost subendokardnih delova miokarda
e. gliceriltrinitrat ne utiče na prokrvljenost subendokradnih delova miokarda

a. digoksin inhibiše dejstvo vagusa
b. tijazidi mogu potencirati neželjena delovanja digoksina
c. hipokalijemija potencira neželjena delovanja digoksina
d. amilorid i triamteren potenciraju hipokalijemiju
e. ACE inhibitori potenciraju hipokalijemiju
69. Kod dijabetičnih pacijenata sa mikrovaskularnim komplikacijama na bubrezima, za lečenje povišenog

krvnog pritiska, najsigurnije je dati (1):
f. beta blokatore sa ISA
g. diuretika Henleove petlje
h. tijazidne diuretike
i. ACE inhibitore
j. alfa 1 adrenergičke antagoniste
70. Heparin se aplikuje (2):

a. intramuskularno
b. peroralno
c. intravenski
d. supkutano
e. daje se samo in vitro

71. Koje od navedenog je najčešće neželjeno dejstvo lovastatina (1):
a. bradikardija
b. povećanje aktivnosti transaminaza
c. leukopenija,
d. crvenilo lica
e. nijedno od navedenog
72. Kod pacijenta sa povišenim nivoom hosterola, lekovi izbora su (1):

a. fibrati
b. nikotinska kiselina
c. statini
d. statini u kombinaciji sa fibratima
e. acetilsalicilna kiselina
73. Neželjena delovanja statina mogu potencirati (2):

a. fibrati
b. holestipol
c. holestiramin
d. polinezasićene masne kiseline
e. inhibitori citohroma 3A4
74. Gvožđe se najbolje resorbuje (2):

a. kada se primenjuje zajedno sa mlekom
b. kada se primenjuju trovalentni preparati
c. kada se primenjuju dvovalentni preparati
d. iz bazne sredine
e. iz kisele sredine
75. Inhibitori citohroma 3A4 u najmanjoj meri će uticati na metabolizam (1):

a. atorvastatina
b. simvastatina
c. lovastatina
d. pravastatina
e. inhibitori citohroma 3A4 ne utiču značajnije na metabolizam statina
76. Deficit gvožđa u trudnoći najbolje je lečiti (1):

f. dijetom bogatom vlaknima;
g. parenteralnim preparatima gvožđa;
h. tabletama dektriferona;
i. tabletama ferosulfata;
j. injekcijama folne kiseline.
77. ”Efekat prve doze”, tj ortostatska hipotenzija se javlja posle primene (1):
a. digoksina
b. prazosina
c. statina
d. fibrata
e. nijednog od navedenih lekova
78. Organske nitrate ne bi trebalo primenjivati istovremeno sa (1):

a. beta blokatorima
b. inhibitorima fosfodiesteraze 5
c. metoprololom
d. a + c

e. a + b + c
79. Mehanizam delovanja fibrinolitika podrazumeva (1):

a. aktivaciju X faktora koagulacije
b. inhibiciju pretvaranja fibrinogena u fibrin
c. stimulaciju pretvaranja fibrinogena u fibrin
d. inhibiciju pretvaranja plazminogena u plazmin
e. stimulaciju pretvaranja plazminogena u plazmin
80. Koji je hipolipemik NETAČNO povezan sa mehanizmom dejstva (1):

a. holestiramin – veže žučne kiseline
b. fenofibrat - povećava aktivnost lipoprotein lipaze
c. klofibrat - inhibitor CoA reduktaze
d. lovastatin - inhibiše rane stadijume sinteze holesterola
e. ezetimib - inhibiše resorpciju egzogenog holesteol


Testovi Iz Opšte Farmakologije - Medicinski Fakultet U Novom Sadu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Testovi Iz Opšte Farmakologije - Medicinski Fakultet U Novom Sadu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

- Medicinski fakultet u Novom

Document shared on www.docsity.com

A. Atropin 20. U lečenju kserostomije (suvoća usta), primenjuje

Document shared on www.docsity.com

25. Kardioselektivni, 1-blokator je (2): 33. Razlike između metoprolola i propranolola

29. Suženje krvnih sudova izazivaju (2):

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

74. Lekovi mogu ostvariti svoje dejstvo (1):

75. Mesta dejstva lekova na humanoj ćeliji mogu biti

76. Indukcija metaboličkih enzima (2):

77. Alergija na lek spada u grupu neželjenih dejstava

78. Tipovi hemijskog vezivanja leka i ciljanog

79. Stereoizomernost lekova može da utiče na (1):

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

20. Kliničke studije koje se sprovode multicentrično i

Document shared on www.docsity.com

7. Nishodna regulacija receptora nastaje kao

f. nastalo neželjeno delovanje je dozno

Document shared on www.docsity.com

a. je farmakološki aktivna frakcija leka 16. Nekompetitivni antagonista (1):

12. Označite pojmove koji se koriste u

Document shared on www.docsity.com

25. Doza održavanja je (1):

Document shared on www.docsity.com

a. tiazidni diuretici a. propranolol

32. Zaokruži tačnu tvrdnju (2):

Document shared on www.docsity.com

a. stimulišu vitamin K epoksid reduktazu

Document shared on www.docsity.com

a. acetilsalicilna kiselina u dozi

a. dilatiranjem koronarnih krvnih sudova, 53. _B_ Hronična antikoagulantna terapija

Document shared on www.docsity.com

66. Znaci atropinizacije (ukapavanje atropina u oko)

Document shared on www.docsity.com

67. Beta 2 agonisti koriste se u lečenju (1):

68. U efekte parasimpatolitika ubrajaju se (2):

69. Neželjena dejstva neselektivnih beta blokatora su

a. fizostigmin 76. Konvulzije su (1):

71. Od korena belog sleza se za suzbijanje kašlja

77. Ua.terapiji dijareje primenjuje se (2):

Document shared on www.docsity.com

79. U prevenciji povraćanja u sklopu kinetoza,

80. Zaokružiti antiulkusne lekove (2):

Document shared on www.docsity.com

12. Beta-adrenergički receptori karakteristični za srce

8. Zaokružiti netačnu tvrdnju (1):

Document shared on www.docsity.com

25. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):

Document shared on www.docsity.com

34. Tahikardija, glavobolja i ortostatska hipotenzija su

Document shared on www.docsity.com

53. Po Fikovom zakonu brzina resorpcije je

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

95. Zaokružiti tačne tvrdnje (2):

96. Koji je centralni antitusik bez analgetskog dejstva