Glava I

Definicije vaspitanja
Kriticko razmatranje

• ,@ec vaJS>pitam.<j'e se lPone!k.ad upotrebljavala u veoma

sioollrom emislu oemacavajuoi skmp uhcaja lroje pniroda
tli d/rJugli. .lJjlUdU.rnogu vrs1ti bilo ma nasu inte1igencijru,
~10 na nasu V'oljru. One, Ikao sto ,kaze Stjuart Mil, pod-
rnzurneva »iSV'esto cum.'imJoza sebe 'same d sve sto drugd
-6l.ne za mas kalk'O bi mas pri.blizili' savrsenstvu .naSe pri-
rodel U rna;jsilrem smislni 0010 podrazumeva :i posredno
dejstvo -:- na Ikar'31kter ,i sposobnostd coveka - Oi:njemli~
6i:}i je oH] sasvdrn Tazliicirt;: zakona, IOblillkd vladavene,
ipJdustrije, rpa i rizLaklih cinjenica neza'VIisnJih od, V'OIje
&v'eka, tkao sto je kldma. .tle i prebtvaliste«. No, ta q'e-
film.1cij.a sadrai iSa.9VJ~mrdJ1sDar:aJme-1liJn,j;emlk ilwJe 'Sf ro,e
;frlO odlveslli OId.iJStirtJeJID'lji:n
.• a da m:e dode do zabune,
peloV'amde stV3Jr:i na .]:j;UJde 0 naomu i - e:Ji,!JJJtati;ma,
veorna se l11a 1 uJ]e 00 rde1Q/VanjlaiS3Jmih IjudJi: ~isltvo
Vrsrlljo3JkaIna 'v.riilljake r3J2l.liilk:u;ese od ldej,s1Jy ~og d-
TOO IVirse rna ade od sebe. Nas interesuje same ()VI()
PosIedrnje te, prema .tome, SaJmO na mjega treba pnime-
:qJiti .rec vaspstanje. '.
, . No,i:z cega Ise lS3Isto"i ItO svojevrsno del!ov3J!lIje? Na
to ptiltam.je ,uaiVl3J!lIl \9U veorna razlici1li odgovori, koji se
rnogu svesti na dva glavna bipa .
• . '. 'FIr K'antu »ciIj vals, i,ta,nja je da svaki R.9jedina~ 7
~naj:v,ec'
treba podr.atlJUIIIlev .
puta da [e to skladan traz'V"
,v

. .
? Reeeno
kli,~~
~:J
gucri SI1mIl3:l¥',J!,vrSemstva«. AN, stu

.
Uzdioi na najv.isi mOlgrubi rrlJi'\no sve snage koje &U u nama,
ootV3JfliJt7i ih sto je moguce potptmije, a cia one ne ddu na
uSiJrb jedne drugdma, ntije li to meal U:21na:d koga ne moze
postoj 31mndjedan drugi?
.' Alii, ma koliko da je, IU izvesnoj rnerd, taj skladnl
r,a~ potreban i pozeljan, 'e a rilije mogu6e u po.tpu-

3 Vasprtanje i soclologija 33
 It1JOOti
osrtNaJl'1iti;
jer, on je u SlUp~tIrosi1Jisa_jednim drugirrn
pr1vi1om Ijudskog p~asa~ kJOje nije z;a.sta man·e 1m:.
I eraniv[}Jo: no_lfL:g['av~e nam illalazEL£-a se osye-
time ie _ m-posewolIIWi ogr:~eEl11JOmo\Slu. Ne ~o:-
~emo a ne bi nd trebalo, da se evi spremamo za lSti
nac.m' ~ivota; svako od nas ce, vec prema svojim ~o-
nostama obavljati razlicrte funkcije, pa se u tom smislu
moram~ adekVa1J[ljo~· remiti za funkciju koja nam
bude pala u deo. ismo SVIi. stvorend da .razmisljamo;
pobrebni su i IjudIi. oseeaja i akcije. ~ druge stra~e,
potrebni su i oni Ctiji je zadatak da misle ... Medutim,
rnisao moze da se razvija same ako se OdVOJl od d~Lo-
vanja, ako se okrene sebi samoj, samo ako ~e sub]e;kt
koji joj se ceo posveeuje odvoji od delovanja spolJD
Odatle proizlazi prva diferencijaeija koju mizno pra~
poremeea] ravnoteze .. A .delan!e, sa sV1?!~.stI'l.ane, kao.l
misao maze da poprima mnostvo razlwlitih 1 posebnih
oblik~. Nesumnjivo, ta specijalizaciJja ne liskljueuje iz-
vestan zajedIlJieki fond, pa prema tome !I1i odredenu
ravnotezu kako organslcih, tako i psihickfh funkoija, bez
koje 00 zdravlje pojedinaca, a dstovremeno i drustvene
kohezije, 0010 dovedeno u pdtanje. ~ri svemu ~~~, .s~:
vrSena harmondja ne rnofe biJti ~tavljena kao K:raJnJl
cilj onaSapja -i wspi.tanja.
Jos manje [e z ovo [avajuea utilitarna definicija
prema kojoj 00 vaspitanjeJmalo cilj da »od poje. inca
naCtind sredstvo sreee za njega samog i za druge Ijude«
(DZems Mil); jer, sreea je nesto sto je po svojoj sustinf
subjektdvno i sto svako procenjuje na svoj. naCtin. akv:a
jedna formula ostavlja, dakle, neodredenim Sf. yas;pll.-
tanja, !La, PJ::ema tome i sarno v;:aspitoo3e,vposto ga pr~
pusta jn,dIi.VJidlUalnoLproizvol~nosti.r_~use-,. Sp~er
'Pok~~jektri.v~reou. Uslovi srec~ ~~ za
.nfega usl~ :iiVOta. Potpuna sreca [este potpuni Zlvot.
A1lstatreba podrazumevatd pod :iJivo.tom? Ako je ree
jernino 0 fiZ'iekom zivotu, onda tre?a v~eCi ~ta j7 .to ~ez
cega bi on h10 nemogue; u 'SWam, ZIlvo,t impllcira iz-
vesnu ravnotezu izmedu organizma i sredine, a posto
su ta dva termdna, 10 Ctijem je odnosu Tee, datosti koje
se mogu defindsatli.,onda to isto vazi i za nj.i~.ovv?dnos.
ALi talco se mogu izrazi1Ji sarno najneposl"edmJJe zlvotne
Irl!uinosrtli.Med'lltim, za ooveka, a posehno za Coveka da-
nasnjice, taj d takav zivot nije Zivot. Mi" od ~ivota tra-
Zi:mo nes'to vise nego sto je 'UJobieajeno nor:malnlO funk-
c1cmisanje naSQh organa. Jedan kmltiVJisani duh Tadije
ne bi mveo' nego soo' hi se odrekao radosti 'uma: Cak d sa
34
IiskljlU'CliMo
;materija~g sia!IlolV1ista,sve ono Sto prevazi-
lam :n~lllIUZnij,eizmice ISIV'ruJ.{JQmodredenju, Standard' of
life, m'VIoilnistandard, kako Jk~u Eng1ezli,mi'nimum
dspod koga narn se ·Cdm da se vJise ne maze pastd, bes-
ikrajno valI"itrnzavisno od uslovasredina i vremena. O!IlO
sto smo juoe smabrahi dovoljrum danas nam se CiJnd da
je- ispod dostojanstva elOveka, takvim kakvirn ga upravo
sada shvatamo, sto nas nago!Il1 da verujemo da ce se, sto
se toga tiee, naSi zahtevd samo povecavati.
Do1Jakliismo .se ovde JoPSte primedbe koja se moae
uputitiSVJim ovim de:liinicijarn,a. One, polaze od postulata
da pooto:i!..~IO,_§a.vrs~o v~t~nJ.~ koje va3i za sve
\ Ijude bez Ta~liJke; a teoretiear se trudi da definise
• upravo to undverzalno i jeddnstveno vaspitanje. Medu-
tdm, ndstau danaSnj<?j=.iStqriji ne potvrdujs slien'll hipo-
teza, V~P!'!..a:nj·eie--.beskra}n<LraZl}oliko J. zavisi od toga'
o kom [edobu i...2 koj·oj jELZ..emlj~.£. U grekim 1 rim-
skim gradoVdm.a vaspitanje j<e prlpremalo p..Qie,dinca da
'se5ie o p potCtinjava kolektivu. da postane dnu.SJ;va.
Danas se nastojd vaspitanjem stvoritli. autonomna lienost.
U -A1i1iiiise teOOo i~gra~ivanju p~'}'eiilli; mu rih; ta-
nandh duhova, sa smis10m za meru i hanmoniju, duhova,
sposobndh da uZivaju u lepoti d radostd Cdste spekulacije.
U Rimu se, pre svega, htelo da deca postanu Ijud>i od'
aJkcije, (La strastverro teze V'ojniokioj slavi, a da budar
ravnodusna prema .lSV1emuonome s1Jose odnosi Ilia >knjti-
zevnost i ume1mJ05't. U srednjem velou vaspdtanje [e-
;prvenstveno hTiscansko;za vreme renesanss vaspitanje
dobija . syetovniji i Iiterarnlji karakter; danasnauka,
pak, teZi da u vaspiJtanjru zauame 000 mesto kioje je u
njemu nekada drnala urnetnost. Rem ee.so da eilnjenica'
Je
nije ideal; re6i 6e se da, aka je vaspi1Janje variralo, to.
je otuda soo IjUJdti.nisu shvatiLi Sta je 0!Il0 trebalo da!
,.bude? Alii, da je rdmskio y>aspitanje bilo prozeto indivi-
,. daaltzmom .kruka'Vje n'as, 'l'imski grad se me hi mogao
QdTmti; latrlinska ci.vdlizacij1a se ne bi mogla izgraditi
.nitri.,potom, nasa, moderna CliVliJrl.zaoi:j.a,
koja dei.QimIz:
nje proizlazl. HiriScanska dirustvasl"ednjeg.a veka ne bi:
rnogla da 2Ji:veda su slobodnom prosudivanju prepustlla
rnesto koje dan mi danas pr1dajemo. Postojl;! tu, dakle,
nei~bezne llUZniOSti ;kaje je nernoguce apstrahovati.
Cernu bi sluZlila zamisao jednog vaspitanja koje hi bilo'
pogubno ~a drustvo klOje hi ga ootva!1iLo? . -
OViaj takio sporan postulat potice od jedne opStije'
zabIude. Aka poenemo da se piJtamo kakvo treba da
budetdeamo vaspitanje, ·apstrahujuCi U'slove V\l'eInena i
35
 mesta :mlaJCrl. da impliedte ipI1ih'V,a;tamo da jedari vasprtm koje upravljaju danasnjlirrn ;:lISpirtanjem; cela nasa isto-
sistem sarn po sebd riema niSta realnog. U njemu se ne rdja je na njemu osivaI1i1atragove, pa calk i i(sto1'ija na-
v.idi :skJUlppostupaka d runs1Jitucijla, looje ISU se :wem~m roda lroji su narn prethodali. Taka, VJiSiorgandzmi nose'
U sebd neku vrstu odjeka bioloske evoluoije, ciije su
potpuno organdzovale, kiOJjeISU lSoJriJda;rn~sa SVUi~ osta1~ v

dTustvenilIIl dJnJSb~1Jticijamai koje ih i1J?Jra21a~a!Ju,koje, dshoddste. Kada se istorij<skd proucava l1a6n na koji su
prematoone, me mogu lbiti prcdzvoljno menjan'; kao s~ se SltvDil'ilf'rl.ll'aZV'ilJisi&tetiiiilvalSlQL,tanja, prdrnecuje se da,
one moze birtJi rnenjana rn.Ii.ssma stmtktuiI1a deustva. Ald., - -o:ni mrviise 00 1'eIiigije, po1iJbioke orgarnzaaije, stepena
'Oina se da je <to 0iJSt sistem ostvarendh zamisli: u v torn :razvijenosti nauka, stanja IilIl!dtlJSl1ll1ije dUd. Ako dh odvo-
ipogledu 001, reklo hi se, potlice samo :i:z Iogske, Moze se ,jimo ad pHl tdh istJOIr<i,jskih uzroka, 'OIIli'pcmaju .J1lePa--
'shvatiJti eta ga IjuJClJi.odredenog vremena svesno orgla~ z~liilli.l..K~kio <mda p..Qti.edd;n.a~·e na
:ridzuju kaJiro bi ostvarili, odredersi oilj; da je! ~d ta tK:i da saniO napororn SVIog pnivatnog ·razmislj.anja 1'e-
ol'gamilizaCij.anitje sviida dsta, to obuda sto su se IJ~l rn:e- ikonsbruiSe <OOltO sto ruije delo rnisld poj edinoa? Pred njim
va.I111i .0 pnsrodd bilo oilj a lkioji hi brebal~ ~l:ootl, bi10 ruije tabula rasa na Jmj'O(j lIllIOZeda Igradi Sta zeH, v-eC'
-sred:stava koja hi omogueavala da ~e t~ Cl~J dosegne. postojeca stvamost, koju .ne !lIlIOzeni da stvord, ni da'
"S te taeke glediSta, va&pitanjaptoslostrl. pojavljuju se 'sruSd, ni da menja po SVIOjQjze11f.'on ria iIlJjlihmaze da
ka::o- 'lIindswodeliIDiCiI1ih Hi potpumh zabluda .. Ne .tr~ba delude samo u onoj meri u ~ojofn:(poznaje, U ono] meni

-se, dakle, 'na to oba:zJ11',aJbi;ne treba da se s,:x~da!1iSerr:.o U kioj-pj zna Jmkva [e njihova pnlroda Ii njihov isto1'ij\9kii
-sa g1'eskama u posmabranju ili _logickim greskama 'koJe razvoj, ako <pOOneda dh posmatna onako kako fizica:r
posmata-a sirovu matenju, a biolog 2lirvratela. ,-
eu -mogll 'naCIDibi lJlaSi prethodnici;ali taj <problem rno-
zemo d rnonamo sebi da poetavsmo, a da lse Ipooeboo :ne Kako se, uostalom, moze <drrug.acrujepostupati? lKa(:l
-ba'vlimo'resenjima ,kiOljaSIll nalazena, 1Jj. Ida se, osta;vlJa- se rem samo dliJjalekibikom da 'tlItvroi sta 'wlspJJtanj,e t1'eba
ju6i ;po strani sve ono 's1;o[e 'billo,~api.tamo sba treha da da bude, mora s~~aj'Pre poSlliaVliJtipitan:je k:();je oiljeve
-bude. Pouke istonije mogu U _lIl:aJbolJull1uku da riam ()Q10 treba da ~ld., 'Ilia OOIlIOY'U e,ega mozerno '1'eei <La
v.stede ponavljanje g>reSaJkalkioj-eau uOim.jene. '. vaspitanj« dma ovalkve, a ne onakve oi:lj-eve? Mi a priori'
ne znamo ilroda je :fiUlIllk:oijadisanja d1i oirku1aaije krvd
Medutem, §YaJko dJ~o, <posmatr~_u odredenom __
- kod ~v:og hiea. K.ailro mozemo da md!sHmo da SInO, kada
·trenut~, .lPooe~e~~i ID~tem:~j~ se je 1'ec 0 vaspiirtm.oj :flum!kci.jli,bolje <QbaveSteni? Neko ee
namece lli!J,edJ1noilma sa sna,.g;QIIll-hoJ!QJ_se U1'?pSt~ ~zev,
narn Tern da oma, sasvam oloiJgledlno, Ina .,slj da voopi--
-ni} e mOgueeo~ebi. tJ:z~dno ,je .,:.verO'VMi_(La ma:~~o -0
tava deou. AlJi, <to maOi ;POiSta~1bi.tP0hlem ria samo malo
J ~d~emo d~u I~ z~ ~ ~~)lcaJa dTUgacwji <llaclin, a me i IremtJi.ga. (D1'ebalo hi re6i I1z cega
'kojl1!rul se moramo ~ <aIk~_1Q.c!_nJ~h:ml,a:1mJiJe. od-
BE' sastoj] to vaspirt;ooje, ICemu tezi, lrojim ljltlrlsktim po_.
-sttliPamtO lOOiIise ~ete ~~?j d~~. Qna:; Ikad ~u
trebama odgovara. A na ta pitanja JmO,ze Be od vordtd-
,o:dr.aisva, nilsu u staJIlljlUdJa ?l~ve_~e®~V1aJ~ saVll'~en'l-
samo ako, :najlplI'e, poomat1'arrno dz cega se, 000 sastojd i
ci-i'rLasa ki~dJm!LEj,SU U ~3!r:mOiIllL~niJm odmosdrna. Prlb~,~ ..•• ikojdrrn -je plOItrebarrna III prosloSl1li odglOv,ar,a101 Na taj na--
hij~o :esu'lii OIllia'biJa_o~g<lJl~na. u 5kl~du ~.a SUVlS~ ..•• em se dstolDijsko _posmatranje, maloar i sarr4 zato da bi
aihi1OIl1i1IIl wm 1S!l~.e .JIlJalP!'edi..nnJm .,]!;h"J,a;ma;u.2, J ep.n<~ 1
uspool;aJvtiJo prethodnd pojam ~<tanja, da hi odredilo-
U dIrugo~ s ;u6aju oa1a ne pd!padaju SVlon;.vremenlU,: p.~
0II10 Sta tirrn dmenom naetvamo, javlja dcao neophodno,
',~'rema :borne nis'll ~ USN~_1VJlIIIla ~aLriiog (l~V'OI~.~ootoJIl,
':(Iakile 11 SV'alkiorn VlI"emEmsikJorrn lbreIllwbku [edan regula-
tOTlIl~'mp vaspitarija od koga 'De mozemo odsbU~ti, a .da
-ne naddemo 00 [ake otpore kiQji u sebi sad<1'z~ 'kld.c,e
-razdora. . . .
Medutirn oihiieaje Ii lideje, kJQj~ IOdTedJUjlu taj bip,
-nismo stVJo:d.MIDl pogediunatrrl'o. Onii su :pI"9iZlVoOid zajed-
cicllrog ztVota .~ !iJZra~avadu iIlj-sg1olVe!pobrehe., Qni SU, calk
11' velJiJkJ()J merl, de10 pr,ellio<ctn(ih gene~am~la. Ge1a,ip~~~
ixNeMnsti\na dJoprdnela de da se IS'tVlOlli maJ skJup ma:kisirrna

36 37
 od ovdh, a ne od ondh roddtelja. All, .oak ~ kad bi mo- )
Definicija vaspltanja xalna s(a)vest naseg vremena dobila satisfakoiju koju
ocekuje utom pogledu, time vaspitanje ne bi postalo
rusta jedJnoobraznij,e.. Cak d onda kad karijera svakog
dete ne . bila u veljko] merd unapred odredena slu-
cajnos6u nasleda, moralna raznolikost profesija bi sva-
kako povukla za sobom veliku raznclikost 'll pedagos-
~ pogleduLSvaka proI~a predstavlja sredanu sui
. generis,_ko'a trazi pooebne_ sposobnosti i speoijalna zna-
mja, ukioj.~ vladaju odr~c!ene ideie, odredend obicaji,
odredend nacn posmatranja stvani; a kalro dete 1lreha
Ida h"ude_pnipreIn!jenj> za <mo~ime ee se bav.i1Ji, .v;spi-
: tanj-e, pocev od odredenog=uzrasta, ne moze ostati isto
2 ~b eKte na kIo'e se rWmen~g_tQglU).no ill
Da bismo deLiMsalIi. vaspitarrie, moramo lT~otri<ti \s>'1m ctvillzovandm zemljama sve vise tem da se diver-
vaspitne sisteme koj1 postoje ili IkoJ!lsU rposfiojali, mo- ~fikruje 1_spe,*ja1izuje; a ta specijalizaelja poclnje sva-
""'lMmOili pII'liJbli~i,ti[edne druglJlma, izid'VIojli1Ji-
sVlOj-stva-koja ! im danom sve ranije. eterogenost koja se na taj naOim
su 'im zasjednJiOka. Sknip rtJih svojstava DimJieedef.mioij'll stvara ne poeiva na nepravednijim nejednakostima nego
m kojom tragamo. . sto je ona mje smo pootojail1Jje rnalopre konstatovali: al!
Do sada smo vee odreddld dva elemeinta. Da bi vas- Illije ndsta manja.J)a bilsmo dooIi do. potpunog homoge-
pitanje postojalo, treba da postoji generaciIj,a odraslih i nag i ~sve jednakog va~j~ trebalo bi da se vra-
\ -generaclja mladdh, kao i delovanje IkO'je prvd vrse nad timo do preistordjsldh drustava '~i1:"[Ckojih pa-
ne
-drugdma, Ostaje mam da de£inliSemo prarodu vtog delo- sto j~ nikakva dUe!l'encijaoij a ;_Jili..E __ YJ:ste-drlxstava -jed va
( vanja. .. da i predstavljaju logd.can 1lrenllltak u JstOiriji cove-
N e postoji drustvo, da taiko kazemo, 'll lrome se sis- canstva.
-tem v . am.ja ne ispoojaVia u dva vdda: Istovremeno [e --- Mi, bez obzira ma to kakav je znaea] ovdh posebnih
CledLnstven i raZIlJO1K. ,v~anja,~a ndsu celoV'ito. vaspitanj~. Moze s'e cak
On je raznoldk, U stvani, U izvesnom smislu moze se .rem da nisu Oiovot· a sama se 1; zapazeno je da s~
reei da 'll j eooomdrrustvru lim!!. onoliko rr"azIim<1Ji ..•vrsta ...,gdeau posmabla.na-Pacvaj. tek d jedne odredene tacke,
vaspitanja kol~lro-i-raz1iCi1lih. sreddna U .nj~u .. ])~ Ii je a pre toga su sto ·,ena.-Sva-ena-po/Sivaj1:l-na-zajedniic-
-to druStvo lkas1JinJSko? Ako [este, vaspitande yanra od .:::lID' snovi N naroda 'll kome ne posboji odredend
~ jedne do druge kaste: vaspi1Janje patmiolja nllijebd.lo isto broj ideja,_ oseeaii'j,a i ~aka ~je Vasp1 anje ~
'sto i vaspitande plebejaca; valSlpitanj.e bramanamije bilo a ~ad:i BVIOjdecl bez razldke, ma k;oj<orsOOijamoj ka-
dsto sto Ii Vlaspiltanje 1SlUd@.JA.kokika je IUsrodnjem vekJU ,egooiji ona prdpadala: Cak i kada je druStvo podeljeno
bila raz1iJka dJzJmed.uIkJUltu:reIkOijUj e diobrj ao n¥add. paz, ~ .kaste, koje su medu sobom zatvorene, uvek postojd
-upu6en u sve vestJiJIle vdJtes1Jva,d. !kIu11Jurekm~ta"koji [e [edna _svima zajedntcka rellgija, pa su, prema tome,
u SlrolIi.svoie pall10ihdljemogao da il1aJUmtek nesto malo principi reLigijske 'kultuJre, .lroja je onda OISIlOVana,iisti
Il'aimlna, pevemja i gramatiJke! Zalr Ii danas vaspttanje ne za celokupno stalIl!O'VIlIiStvo.ako svaka kasta, svaloa po-
V,M"]ra ad [edme do dlruge '1"US1Jvene ase:ili ~ak i od rodica, dma svoje posebne bOg1OVe-;--dipakpostoje opsta
jednog do drugog ~a1Selja? aspdtanje IUIgmdiu nije dsto b~~a ,kioja svd prdznaju.d SV'a deca uee da ih oboza-
soli v,asp~tam.je na !Sew, 'VIasprlrtJanj.e bu:rfujia nfuje dsto S1Jo lVlaj'll.-A kako ova bosanstva ovaploeuju Ii lO1icavaju od-
i vaspiJtalIlJj.err"admJiJka.
Rem ce se da 'takva mg,alllizascija redena osecamja, odredene maeine shvatanja sveta i ~i-
:ni(je opravdama IS 1lllJ000,ahrog staJIlJovista, da ISUto ostaci vota, ne moze se biti nrpucen U mjihov .kult, a da se :iIS1;I{).:.
proslosti [{Jodice nerrunovno lisceznu:ti. Lako je odbraneti vremeno ne poprdme irazme vrste mentalnih lIlJa'V!i.ka koje
takvu teau. OQi,gledmJOje da vaspiitaInje riase dece me bd prevazalaze sferu Oisto a:-el:1giJlSkiogZ[V'ota. 'I'ako su III
smelo da zavllisi od toga Ida Ii ISUIOOdenaovde, a ne onde, srednjem veku sebni, ikimetovd., g:radanii d plemi6i 00-

39
 hijali 1JstJo hriSeaJIllSlro 'V.aJspitanje.· Alloo je ta1ro, ill dru •. ziVli u ratnorn istanju sadrustvrma loorja ga okruzuju,
stvima u ilrojlima dintel,ek1lualna d. moralna !raznoli~os~ ono nastoji da obLiJkuije duhove po rsnamOtffi naoional-
dJoS'1Jizetaj stepen .kontrasta, sa kio1ilko vise razloga to nom modelJu; U!k.olJi:kJomedJunarrodn.a...~en ~i<Ldobij
,j;r.eba da vaai za u-azvdjendje marode, u 'lrojriJpa su klase, mimljuhJjyWjLOOl!1k,_llli1JoliklOje I1liJp ooveka k'oH....:QiPIo_teZi
rnada ostaju 'podvojene, dpak odeljene marrje dubokom da oostvani JOiP&1ii:jILIi..Jl1Xmarrui:ji:--v.as$¥~ dakle, za
1p]'1O'valijrom! Tamo gde se OV1i elementd, zajedndekl za JIljegJa-saJm/O-.Sre4~ ewdJi!!n-1 IIl!O 'p-I1]grem~LJJ,_srau d~c.e
svako vasphtanje, me izrazavaju U obliJku reldgijskih ,siJ::rlt' _hi1ln!L'lls1w:e \SIO stv..ene_egmrstenaije., Kasmje'""cemo va e
bola, oni Ipak postoje. Tokcm dstonije sbvoren Ije oitaY) ik.a;Ko sam podecHlllac lima imteresa da se podvrgne njego-
~edan skup ddeja Q ljrudSilroj 'prnrodli, 0 vaznostd svake od vim zahtevdrna.
nasih sposobnosti, 10 pravu Ii. 10 dufuOtS1Ji., 10 drustvu, ,0 t' Dolazdmo, darkle, do sledece deftnioije: vaspitanje je
tpojediJnou, o pnogresu, I() IIl!ClIUci, 10 .umetnostd itd., 'kioje S'U delovanje generacija odraslih na generacije koje jos
u samoj 0iSIrlJ0'VIinaseg nacionalnog duha; svako vaspi- nisu zrele za drustveni zivot. Ono ima cilj da kod deteta
tarije, ;kalro vaspitanje bogatog taloo Ii siromasnog, ono stvara i razvija odredeni broj fizickih, intelektualnih i
ikioje vodi slobodnim pro£esijama, kao d. OIllO kroje se moralnih stanja .koja od njega traze i politicko drustvo
sprema za obavljanje odredenih poslova u ,iJnduiStritji, u celini i posebna sredina za koju je posebno namenjeno.
drna oiLj da dh usadl 'U svest. .
-', tz ovih clirnjendca proielazi Ida <SVIaIko-drnuStV1O stvara -
_s.e.blLne!ki· d.rd v 'VeIka OIlllO a sUo on Ij]reba da bude,
..•... kako .u mtelekeuafnom :taJkio riu-fi!~okK)m 'i moralnom
~ .is1x>--tailm, da 3'e-117&' " eail-la odredenoj meJni ism
_za -",'l,e gra&ane;- <Lag on poc,erv Old odredene ;tacke di e:
...r'12naira vee prema 1pOlSerbniJm sredenama ikJoje postoje vu
,svalrom ·dI'IUS1lV'U. Tarj ideal," -dstowremeno jooinsrtven i
ira2lllo1~k,.'es crilj va&piiItanja_ V-aspi:tamrje, dakle, ima ...
funikdju da ill detetu stvoni: 1) odreden brroj fmc.krlh j
mEll1JtaJrnJi.h manja za ilmj a din..lStvJo Ilrorne ptrilpada smatra
'ci~e tre a da Ibude strano niljednrom njegovom clanu:
2) odredena f.iZliaka Ii nnentalna 's1latnja ilroja posebna dru-
stvena grrupa (kasta, kl,asa, rporrodri.ca, prro,fes1jra smatra
isto 1JaJko neophodnirn za lsv,akrog SVlOIgclana. ako se
vidd da flllPII'a'V'o dr.uSbvo IU eellirnti ri svaka p se na MU.,
stvena sredima odreduju r1laj 1rdrol kroj;i se vaspliJtanjem
ostvamije. _ TIU.stvgmoze Ida ZJiIV'i ISCliffiO ako Wmedru nje-
goVlih ClCll!1J()IVlaors1Joji dImnorljllla hIOOriJOg~am.fe
odda~ ~aOaVJa /fili hOiII1I6,gi€1riiOS't, U1Sa ujuei unapred -u
d,~vu OOs.u ' ~s~allle 0006iine 'drotie eahteva ko-
lekit1iNtrui ZlilVlOrt.Ald., s rdmu e ~ll~e -bez odredene T~IO-
--nKiOiStfii srvaJka swradrruja ibrl. _ billa memo elf: va.spdtanje
.9~ezbedu;le odTza'V.anje-11le !pOi1lrebnre rraznoldkostd time'sUo
sc ono sarJ:IlJ{LOJiver.zirftiJkiuje i speaijalliZillj.e. Ako je dru-
stvo dospelo do IOIIlIOigstJupinj'a raevrblca na korne se stare
podele na ilmSite ti1Ji klase ne mogu vtise OdTZClJti, ono ee
III SVIO~1OIj 1OlSIIlI0IV1i srtMolrIDti tioo 'jedno 'V,asp1rt1ill(ie. Istovre-
menlO, tliki<Lje rad.u; ..V'e6oij rneni iPQ'delj-en, drustvo ee moo
deteta na forndill rzaJjedrniiCikih :i:dej.a i oseean] a lirzatzvarti
p,ogartllrjJU mm.oliJOOSit profu>liJolnla1Jl1lih s,poroooosti.1 A:ko

40 41
 poene l1;a!koTeCii.sve dznova da IgI1a1dii. ton~ treba ~-
Posledice prethodne definicije: J>rzim ,®tem egoistiooonLi .asocija~Koje se
upravo roddlo, doda jedno drugo bi.6e,kJoje [e sposobno
drustveni karakter da V'OdJimoralni i drustvend ZliV'otJ Eta !kakV'O je delo
vaspitanja :vaspi~a d [asna nam je sva nfeg&v;a 'veId.cina. Ono se
ne oQgI!alllIica¥a..na-t da ra~j.e...Jl.inl ':\I"duaLni or ,anizam
u smd.slu kJo'i mu je odiredii:1a prtroda, da ucillli vidljiV'll1l
skrdvene sula 'e kJo'e e va ce aJIll .era 'P aZu. ~
/6oV'eku stvara novo bdee, _
a- ,ae: - siij j-e, uostalom, ROOebp~p,W.Ue-
, ,Va I'u 'Q . - Sasv.inLjLdr:ug.Rcije_~aspita.nj.e
~.Qje dohijaju Ziv_o1Unje;-ako sefakvsm imenom moze
namati postupnd 1Jrening ,kJome dh podvrgavaju njihovi
roddtelji, OIlJO moze da ubrza razvdtak dzvesnih nagona
-JkQj!L_~._PriSUtnnr-zi'V'~lIllji,-,a1i ,ono je me uvodd u now
lrz prethodne
sastojri iz sistematske
def1lllioije proizlazl da-r:~;",;,;;;;""""";.:;;.:;:.~
soci 'aHzaci' e ml9Jde generaC1 e.
J:Jy.ot.--Ono olaksava .rad prdrodrsih funkcija, ald ne
stvara IlJista. .Kada .mu-majka -pokaZe, mladunce ume
U sv:a om () -nasr moze se reed, -,postO]e-..,:IlL ca !kO-j.a, ibde da leti dE pravd svoje gnezdojah on-o ne uOi slooro
ma a se 0, l()dvojt1lr1fr1 an rug! n em OSlim illista sto ne hi umelo da otknije sopstvenim dlskustvom.
apstirakoijom, ndsu msta manje razldeita. _Jedno bic.e_j.g 2ivotilllje ild zive van svakog drustvenog stanja ili Cine
s·avim.j~o od ~hJIlenta1nJih ~nja koja se odnose samo vrlo [ednostavna doustva ,koja fUlllkClioniSu zahvaljujued
na mas same i dogadaje naseg 1icnog zivota: _to je ono instdktivndm mehaPJilzmimakJoje svaka jedimka nosi u
sto hi se moglo lI1azvartJldlndJividlOOlnimbicem. ~go bice ) sebi, koji su potpuno konstd tuisani jos od rodi telja.
je sistem ideja, osecanja Ii n1r\ni.ka oje u nama d!zraza- Vaspitanje,dakle, ne moze nista bitno da doda prirodi,
jcaju ne na~u=-1i8:Thost,vec-grupu i:!!7'azLiCi:te-grupe ko- p:iier je ona dovoljna ,i u Zli:vol1Ju Igrupe d u zivOl1JujedinJke ..
.jima prlpadamo; takva su 'reUgUSka verovanj~lna , N asuprot tome, Ikod coveka su raznovrsne isposobnosti:.:f
--y~anja 1 postupci, naclonalne ti1i profesionalne tra- ilmje pretpostavlja druStvend ZiiV'ot, veoma slofene da bd
d5.oi:je, ~wIekbhT1na IIliQenjL~zmili----y-rsta.-Nj.ihova~elo- se na neki naeim mogle otelotvorstd u nasim bkdvima i
lkuptIlioSt ciJrlii.'-~enohice.-Sw()[liti takvo biee u sva.:.J materijalizovati u 100blJ~u organsloih predlspozicdja. Iz
koen od 'Il19JS 3,es:te anJ v,asplhmj al toga prodzlazi da se ne mogu prenetd s [edme generacije
Talco se, '\.lJostalom, riajbolje pOkazuje '.zm.acaj :nje- ma -drugu putem masleda, Prenosenje se vrni putem vas-
gove uloge Ii plodnost 'Iljegovog delovanja .. U stvard, ne pitanja.
sarno da to drustveno biee nije dato tovo u :Rrvobitnoj Medutdm, :rem ce ll1:ellm,alko se Imolze shva1iiJti, ill'
kOlll'>1li1Jucijioove1{a vec OpDPlije iiJ. pnOOzrlSloiz.,sp~a- stvari, da Ois1Jo moralme osobsne, posto pojediaicu na-
_ no razV'oj.a. Covek :ni.je bio spontano sklon da se pot- meeu Lisa~anja, posto ometaju njegove prirodne pokrete,
cInrl. pOLitiooom autoritetu, da pootuje moralnu disci- mogu u nama bi1li. izazvane samo dejsbvom spolja, po-
plmu, da se :fu-tvUlje.U~aS01 IUpodeooj.Jpniilnd:i iOJepootojd stavlja se pitanje ne postoje Ii meke druge osobine koje
n:iStaSto hi na:s IIlJUlmJO redJodired!ivaLo da , ostall-~ ) hi svakd eovek zeleo da stekne d .koje spontano trazi?
sluge ' I()ZaPISava, SlimbioiLiClId,ambIeml ' ruStva, da od( Takve SlU nazne duhovne osobine lk1oj,eilIlIUomogucavaju
Illjihstvaramo IkiU~, da. se 1iSav~o d~ '?i 'nj.ima c.i'Ili~
pocasei. Sarno drustvo je, u rnern u kOJIQJse dzgraddlo 1
J da svoje ponasanje bolje uskladd IS prirodom stvani.
Tadove :su, ILS1JO osobme f ISV~ono sto do-
tako, Ii :fii:2JiJcme
ucvrstdlo, ItzV'ukLo d!Zsopstvendh medara te velike moral- pninosi snaal Ii zdravlju organizma. Izgleda da vas/pi:'
ne snage pred IkJojlima j,e oOJVekosetdo SV10jUliJnf.emorIlJOSt. taillje,razvijajuoi bar 'be osobime, 'mni samoto da se one
Mediutim,aJkJo apstrahujemo maglovite i nejasne ,tenden..,:.., kre6u u susret samom !ra!zV'i:1Jk1u pI1i1rode,silo 'Po,jedinca
cije looje mogu pOl1:d.caJti. IOdmasleda, dete, ulazeei u 7nV'Ot, vodi stanju relaI!:Ji:vlllolglSaVirsenstvia .,morne 1: on sam tezi,
nmosi unj-ega sarno s'V'Olju Iimidii:vI1d ; nu prdlI1Qdu. Dru- __ mada ,hi mogao da ga Ibrze idJO!stJign~uz !pornoe drustva.
stvo je, dakle, za svaku 1Il0ViUgenenaclju PI1in:UGEmOCia
42 43
 Ald., Ql1JOsto, nrpnkos .tome, svakako poIkazuje -da prvenstveno !iJmaJio cilj da oceliOi udove za napor; III ~
vaspj,tanje,ovde IkalOi dnugde, oJigQj@r:a. pre ,we?a dr>U;.. Atinrl. 1011110 ,je Ml0 :naCtil!1da se stvore tela koja lepo iz-
S otreb a, [este >pq a;.ta.k da Il!!Ila.qg:;w ••lia.lla U gledaju; u doba vitestva od njega se traZi10 da stvori
kojirna ~ UIOIste rnllisu hile egorvane, ~ 1,1 sv.a- 'hitre i spretne l!'a1Jn,iike;U Illiase vreme ()1IlJ() liT-la samo
kom shl1caju podatak da su, vec zavisno od drustva, bile higrijenslki ciJ.J.l i :naJI1oCJiJ1lo dde za tti;m da suzbij e opasno
veoma razlicrto shvatane. ' . sold.dn'e 'inteJektJual-:- dejstvo veoma drrtenzdvne liJnJteJ.ekttialne ikJUlmre. Tako
ne ,}{1u:i!twre nisu 'bile ' ,!iiJm.a!teIII Svt1m narodlima. I a pojeddnac tram osobine ~oje na prvi pogled izgledaju
1i.ku:!1t~ ...du.lh.-mjWm 'an3S-idaj.em a !Q••:VDsolk! ~S1lO, spOi11ihanozelje:netelk OIIlIdalk'Ci.daga deustvo na to pozove
veoma dugo su d<zazi~a:li iSItlJIIWlju.~ar me ipo~a~em~' i roo dh 1JraZi :na :naci:n na 1m0lj1i IIlltUdh ono propisuje.
je l1JUv u do~tmiJl1lukoja [WOiklarm.lJJeda SIllsrecni om Taka smo III Sttal!1(jIU da odgovordrno na p1tanje koje
looj:i. su suromasn! duhorn? Ne ~reba ~e~~at:i <La je ta, je polkJrenul0 sve '0111'0 sto je prethodno treceno. ok SInO
wndliferenrtJnost !pl'ema ZTIJaIIl?UhIla ~~taoClk'l 'llam~tnu~ poloazivaf! ikaJm~d~'~Qiini potrebama obld-
IjUidJilma kao-1Ilasillje nad njlihoVIQm prlirodioun;_~m. sar:u k~i~LpojeddID.0e,_IDQg];{Lje~~Lda SLLooi na Jaj naein
pO"Sebi riemaiju nagonSikIll ~clJIll za 'llaul{)():n ~~o}a am Je POdvTgnUJti :ned~Akm'VlOdtirontijli. _Ali, oni su, u stvam,.
ceSlllo Ii.prodzvoljno ibila ipIrIiJplisivana. Om z~le nauku. samii zaiinterooovanrl. za, 1Ju_P9_ta..mj.enoot;.'jer novo bice,
samo u 1()1IlJOlj meri U ~jaj Iih je 1S!kJusstvonaueilo d~ b~z ~oje. kolekcivno delovanje Iizgraullje putem vaspiianjal
nje ne mogu. Medubim, za organszovanie njlih~'VOg. !In?l-, predstavlja u' svakome od nas ono 5tp j najbolje u
voidualIrog Zri.voa O'IllJaIi.m 1IlIiJe,p<>otrebria. K'a!O ~ je JO'S- nama, .{}!ThO s.to je :u nama 'iJSItinskIi Ijudsko.;' ovek [e, u
Ruso g,o'V'OIl'io,da bi se mvotne piOItreb~ ~aaio'V'~lJ!ile, ose- stv,~.ciJat~o Zihd IU ,(kUst'V'U. Tesko je 1.1
ca], ,islkuSlwo .i. nagon mogu bIDtidovoljni kao sto SIll do- jednom clainJku sa svom SttrOtgosCu dokazatl 1edan taRo
voljni mvo'ti:nji."'pa eovek. mje 'UIpOOlIlaadruge J??trebe' QP.sti .. v av, k'Oji dsuovremeno sazeto dzraaava
OISim onah joontOstav:nil!, ikoie VIllIu POU-, • .0 'lZ nJ~go've- radove savremena sociologije. A1Ji, pre svega, rnoze se
dJndJiJvfudJua,}ne lronsm,tJuCliJj.e,ne bi ee dao III traganJe ZJa. rem da se on &'Ie rnamje i, rrremje oaporava. Stavise, ndje
:n m, wn ~e St!;o-ona tnije blila zadobdjena beztegob- nemoguee ukratko se ipOdsetJiJti na ~jbiJ1m:ide ~injenice
nih i bolrnih napora. Upoznao je ~ed z !manjeun..felt koje ga dokazuju,
onda kada jlu je drustvn U rriemu l'oibtudilo, a drustvo- Naji>r.e, a, 0 danas tp6SItojildjeooa istOO"lijskJiutvrdena
. • , .0 et 0 a ikada j e 0'00 sarn.o za njom- ~injen.i.ca, to je da j' al ' ,tesn . v.' ~1r.odoon
oseti10 '€!bu. Taj trenutak je dosao onda ka~~ je d:-u- drustva, [er, kao 000 smo na s1lran,ama',fuojoe·'prethode po-
stveni Zri.'VIOlt 'USv[m sv,odlim oibLicima postao suvase sl;ozen k,a:zali, 'OIQse me:njoa :ka,d s'€ tdriustVto men~·a. On, dakle,
da bfl. mogao da funJkciJonliSe dIrTUgaoije do uz pomoc tr~-- pro~~ :iz zajeooiCt1m~ . fD1':Ustvo [e, u stvari, ito
oionalne misli, t]. misli !izoibtraze:ne maukom. Tada je - G)Je mas Izvlaei dz nas samih, Ikto}e .nas prtimocava da
na'UooakJu1JtUJra postala neophodna -1 zbog toga j'e dru-- racunamo i sa liJnJtel'esima drugih, drustvo mas je na-
Sivo 1Jrazi od s>vojih clanorva oj, namece j e kao du:hnost. Jpi1;~ ,davladamo sbrastdma, magonama, da rijinna zapo-
Al~ III poeetiklU, dIOIk [e rlmuSrtwena organlzacija .. veoma: vedamo, da se ,}{101nrtmolisemo, da se msavamlO, da Zl'tvu-
jedinoStta!vna, ne mnogo [',arlIIlIOIVIl\'Id n~~lJil.va, do-- [emo, da podvrgavarno sopstvene ciljeve VlisLm cilje-
vo1jna je slepa tradJi.cija, ikoo nagon U :Z;liVoo:nJe.U ~~ Vti~iJU .nasu svest drnistvo jeluve~ocitav sistem pred-
trenutJku mtsao Ii. slobodno rasudsvanje SIll nepotrehrn 1 stava kJoj-i cdrzava 11 nama ddeju i oseeaj pravila, disci-
Calk opasni, jer samo rnogu da 'Ugooze ttradJici,jlU. Zbog pIioo, oka!roo UIIlJU1JraSnjlllmaJktoIi ~PoljaSnJIll. Talco smo
toga SIll za!bmanjeni. .' sieaclri. moc dia odolevarno samd sebd, gospodarenje nad
iISIto to yam iza fi:zIiCke osobine. Crim stanje elm- riasnm sklonostirna Jroje je dJiSttilktirvna orta Iiudske fi,2'Jio-
stvooe sredJi:ne loik.reee 'jtaJV1IlJU SlVest kta asike1li:.mnJu,Ii fi _. n~ririje _0: Iktoje. je urtJoil~~oJrazvdd.eni.je ,~iroIilkto smo VliS~
zi,clkiovaspliJtanje 6e biJ1Jiodbacoo'O u Idrnlgi ,pl~. Ta,~'O se- Ijudi. ,
nes1lo dOtgodli.louSikoiLama Slr€looj,eg veka; a taJ a\SIke~ NliSt ma!n'e JIlJedu U/'emo drustVtu sa d.ntelektualnl()g
je boo :D:OOjphodan,jer je dedJiln;ilI1aOin.da se corvek. pnla-- ,staiIli~s1;a....Na!U!ka dzgraooie--lQfID P2jtm. o-:i va-
g,odi c'VImt1i.nitih tes.klih Vlremena boo da ga. vo~. I~' a.l'll na'SlQro:; iilid;§J,M' p:c;:Jmovn.uL?JI1OIka,zakJOtlla,prostom,
tako ,ZJaVlisinJoad tolka m:nenj:a, to liisto va5iplJ~an~e blCe bl'D]a,' pojm:ovi iela, mViOllla,svesti, lrn;us1Na, ,iJtd. Sve ove
shva1tano III lI1ajrerz;:licliJtijem sl!l1lislJu. U SlParn Joe O!I'lO- s~e ~deje Sti stalntO III TWNOjoU:One ,surezJime, re-
44 45
 zubtanta, cel'OikIupniOig ·;n:anIDnlograda, premda nisu, kao zivi duze od generacija :IDoje prolaze, Ikoje ih veeuje
sto je verorvao Pestalooi, polazna ta.c~a. Mi ne pred- ~ e .:a ~ge: to je druStVO"\.Ta,roo,antagonizam, 100'[
stavljaeno sebi fuveka, ipllwrodlu,uzroke, prostor sam kao je suvase cesto an ~ed'll drustva i pojedinca,
sto au ih J.j,udi :predst:wlja,lii sebd ru srednjem veku; [er CinjeniCki n[cemu ne odgovara. Ne samo da ova d va
nase saznande d naucnd metodi ndsu viSe istl, Medutdm, termina nisu '11 suprotnosta i ne samo da se mogu raz-
narulm' Jrol~e>:W, posto predstavlja Sim~u sa- vti.j.atisamo u obratnom srnlslu [edan u odnosu na drugi
, , nju svdh mauenjka ne sarno jedne epohe vec svih vec se irnplicdraju. PO'edinac, hoteci drustvo, zeli sebe
epoha ~01e SlU '11 .ilStOIrijlisledile [edna drugu, nego IS De'stvo looje oOnoO . Sd tn:a njega, upravo putem
8tQ 51U se ~ ilronstlil1Juiisale,T~ je ri~!PjMaala..i&1Ji vaspitanja, ~ a m c ,1 ledieu da ga
z~--j'er-se-svaka-lIIllirtlolt()g!ja sastoji od jedne-vec' IUguSli,da ga sxpanjti., tiropaCti.mu pz;TOdu, vee, naprotiv,
veoma 12 adene red.stave 01 OOv"ekU. S"l.~. J::l;wka..je, da ga razvije Ji, da od njega etvort ilistinskti ljudsko biee.
,uoo"talOinf;:Oilani:lls100arik~l'eligije. A re1igija je drustvena Ali, nesumnjivo je da se on moze razviti samo ako ulaze
Iinsti1JUcri.·i.l~UTe6i [edan jezilk mi ucimo Citav [edan sis- mapor, A moci svesno CinrlJtdnapor je jedna od naj-
tm ~a.ej-a;-fazvrstanih d klasiranih, i '11 celd:ni preuzi- sustinslkijlih osobdna coveka,
mamo 000 odakle eu proizasle ove klasifikacije koje
sazimaju velrovna iskustva. I jos Vlise: bez ~or..a n
~~~!. ~~':z..:'da tako kaZ€lIno,.,:QpStihrud~a; jer recJe t~
koja, lTajruCiiih, daje 'PO'jmovima OIllUkcnzdstenciju
lroJ3. Je neophodna da hi se njima duh mogao' Iako s1u-
~it1Ji..G I je, dakle, iaj ilroji nam je omogucio da se
dzdignemo :i:~ad msteerulnosti; a nije potrebno dokazi-
va1U da je g<YVlOlI', prvenstveno, dru,stvena s~a.r.
Iz oVlih-r.nekJOldJloo prirnera vi se na3ta-.l:>L§g. sveo-
~oveka,k.o hi se·iz njega i'ZY:llk1o.sve ono stoJiugujemo
drostrvu: spustdo bi se na .nU:\1lO zivotrlnje. A sto je ~
. revazisao stupan] na kome su se ZiV'Oflinj~taVJile,
to je 'oUUida sto se nije sveo jedlino na plod svojih licnih
Il'apor~na regrularan naCiJn saraduje sa drrug·i;mJj'll-
dima; to pojacava efekat aktdvnosbi svakog, To je zatim
"r-pesebno zato soopI1oizvodi rada jedne generaClije nisu
i.zJgubljeruiza generaciju koja sledi. Skoro niSta od onoga
~j;o je jedna Zll\1lOtinja'11 toku svog postojanja mogla da
nauci ne moze da je nadsivi. Naprotiv, rezrultati Ijud-
skogiskustva se skoro 'mtegralnQ i do detalja Cuvaju
zahvaljujuei kmjigama, spomendcima lculture, alatu,
sredstvima SVIi.hvrsta koia se prenose is generaoije na
generaciju, usmenom predamju, ltd. Tlo prdrode se ta,klo
prekriva jednim bogatdrn nanosom koji se rieprestano
uvecava. Umesbo da se rasprsl, svaki put; kada., jedna
_~raoija rrestane- i kada bude zamenjena drugom,
Ijudska mudrost se alournuldra beskrajno, a upravo ta
. neogramcena akumulacija i:t~dize ooveka iznad Ziv'oti,nje
i iznad njega samog. Ald, sasvim kao i kad je rec 01 sa-
radnji .0 loojoj smo riajpre govomli, ova akurmilacija je
moguca sarno u drustvu i kroz drustv;o. Da bi zaostav-
stin'i!..svake generaoije mogla biti saeuvana i dogradena
, na druge, dlre.ba da rpootoji [edna cnoralna lllienost koja
46
 bi se Il11iZtnio stavala IU Is'1ul'lbru'pOlse'bnllihverovanj a J. velhka
dusa domovdne hi se. podelida i .razloaila na jedno rieko-
Uloga driave u vaspitanju herentno mnostvo ma1ih f[,aJgmentarnlih dusa :lmje bi
bile u sukobu jedne IS dimgiJrna. Ne mo~e se 'll vecoj
meri ici Pl'otLv 'OiSIllJO'ViIlOg cilja svakog v8JSpi;tanja. AK:o
priaaJ'emo ne<kli Zl1Jacaj poSillofanju dimiStva - a upravo
smo vddeld Stta nam ono znaCii - pobrebno je da vaspi-
tanje obezbedi gradanima postojanje dovoljnog zajed-
nistva IiJdej.aJ. osecamja bez Ilwga je svako drustvo memo-
guee; a da bd ono moglo da oetvard taj rezultat, potrebno
[e da ne bude potpuno prepusteno IPl'Oi~vlOl}nooti poje-
dinaoa.
rr": ~ .~ Bto je vaspitanje ~s1JiiIlskd drustvena ~
I Jimkcija,_dr~ava ne mo~e~prema njemu da bude ravno-
4.usna.!-Naipl'Oitiv, s'Ve stooilnJi vaspitanje mora 'U dzvesnoj .
Ova de:flinJicija vaspdtanja omogu6uje da se lako !l"eSi meri da bude podvrgmueo njenoj akciji, 'Do waN. da
kontraverzno p'itanje zadataka i rava drZave u ogledu zbog toga ~uZno lIJ.10ra da 1IllJ0lIllopto1ise ..nastavu Plita?j:
yawtaD.j.a. [e siuVliSesrozeno da hi se '0 njemu moglo raspravljeti
Njirna sesuprotstavljaju prava porodice. Det~-kaie talro uzgred: zabo to ostavemo za kasnije. Moze se rnis-
se,_p.rrupada ~ajp!'e sV'o,j.lm .J3)diJ1Jelj:imi· jima d!akle mJi- liti da je sk'olS1kd mapredak laikSi i hrm tamo gde je
p~a w~~~e:r;av~, <kako, zele, njego¥ ~t~le<k- ostavljen li0vestan prostor za dindivJ,dualne dnicijatdve, [er
1ni.-i--mol"aIJlJ·-!l: rz: irtak;::1l:ilJS!Pi1Janje l~u:mda shvaceno je ;po'jedinac Iakse novator nego drzava. Ali, iz ainjenice
kao u suStiiIli. privatna i pO["lodicna Sivar. ~e s1Jojli da drzava dz OiPSteg dmteresa mora dozvoldtd da se ostva-
.n~m::mJlln~.sm ;;oj. e ae-a.:tar.a\!lno~u-1l0ime-da se.ria !ruju Ii.druge slooJe osirn ondh za Imje [e direktno odgo-
n' 'manj'll mer'll svede !R.Qli.te-d!Q;vJaiIlje--drzav :--tam 0- vorna, ne 'pil'ooz1azi da ona mora da ostane IPO s1J!1aniod
g~ re alo_bi,.. kaze s'e, da IS: 101n~ogr8JnliCi na ~o da OIlJQgaSta se 'll njirna dogada, Naprobiv v,as ilt8Jllje l{1Q'je
sluZi Imo omoc i zamena 0, od~ma...Kad:a OiIle n1SU u sUu....!,d.aje mOIra da lbude ;pooV'rgIllu1Jo nj~aOiIl ro1L
.stanju da . ba.~~e-gada4lkei-FmpOidno-j da se.:n,]:iin'ro Cak -;e ne rlihvat IViO '~u"-a iJ1Jat~a:mo£eda
po.zahavi 'dJrzava.-Bviroooo je Ciak da Jim Sto' je moguce ob:9Ylja neiko ·ko nema posebne g,atl'anoeije '0 ,lmjtirrna j'e-
vi~e ~olaj{Sa zadata~ stavljaj'llm irn na raspolaganje dm:o ocza'V'a IIllOze da sudJi. V:an :sumnje je da gDanlCe-U'
.slg>Je u . oJe mogu'; ako z,e e, a sa.!ju sViOju deCl!o Ali~ kt6j:iIrirli~treJ5a ,aa se I reoe ndeno !poSiredovalllje nije nd-
treba da se strogo drzi u ovdm granlcama i ne dopustd malo lako odJredJitti [ednomzasvagda, ,aM pr1noip 'POSlI'e-
sebtndjedm; pOZliJ1Ji'ViIlU,aikcij.u koj'OOllobi se u duh mladih dovemja ne hi tirehalo osporavatd. Ne posboji sk'Oilakoja
u tlsmsla odredena omiljen tacsja. . . bj. ,lIllogla da. ~ah~~a !1aN10da ,os 1)6iffib a'afjle
Meau1Jim nd ena uloga ne treoa da ostane llo,Uko ne- antidrustveno ~a§1l?llita;n}e.
gatdvna. _A:k~, kao .s1Jo smo pokusali da mstanovimo, U svakom sluooju, 1l1!0000hO'dno je primla:1Ji da pode-
'Vaspitanje lima pr-venstveno Joolektivnu fumkciju, ako Ijenost koja vlada ,~old duhova u lllaSQj zemlji cilni tlllj
mu je oilj da prilagodi dete deustveno] sredinr ~ kojo] zadatak tdr~ave ;poiSielmo de1J1ka:1JnLm, a dstovremeno,
J ono rbreba da ZIi~,i,onda [e memoguce da se drustvo ne
--.lzaliiIltereSIUjeza [ednu takvu operaciju. Kako ?ru~ oosta~om. '.!
v~ij~'l
to z 'ecl.IIlJiS1lV'o·
I ~eJ:'
Ntj~;:a::m.d~~
-.
stvar.i,d'a st~
eg 'em ·v,uSW-l!·
moee da ostame po s1Jram kada je ono reperna taeka na ono mora sarmo da se dtz atdJi:a dtI1zava imoY.e~mo da g.a
koju vaspubanje treba da usmeri ~V'oje dejstvo? l:W omanJiCi, Ida /,ga.,.odrzava, d:a 'U~ da a poje<i,inci ~R2-
11'· mu jse, dalkl~ ,,' n'O, odJSe, Citelj kCl'.j; .deje. i _'5 anu lSV€Wl!lJQ..-::.tteaJiiifnm,na nesrecu, neospormo je da
~c::.e.canjaJlr.eb..a."iiJ~lm1.~ u-d,usu ..detet
u~
cia hi gadovee
sa 'sredinorn 'll ,mo'C)' treba d Zl·~. Kad >DIliO ne
~o mOlra1no [eddmstrvo klod mas 'TIIije,u ISIV'imtaCikama ,
ono 8m bd trebalo da bude. iPlOlde1jeniismo dzmedu dve
bi bilo uvek prisutno i budno primoravalo pedagosku razHmte i 1P0000e!k'8.id 'calk ;p!!101JiJv!l''eane
.koncepcaje. U tim
akciju da se ostvaruje 'U drustvenom smislu, ta aikcija
4 Vaspitanje i sociologija 49
48
 Mac vaspitanja
Sredstva delovanja

Posle odredivarsja cilja vaspitanja, potrebno je da,

pokusamo da odredimo kako i u kojoj rneri je moguee-
dose 'Uti ta'cil' tj. kiilro '1 umoJoJ men vaspitanje
maze da Quciee:6ik o. ' . _"
Pitanje je oduvek bilo vrlo 'kontraverzno~ Za Font- .
nela {Fontenelle) »nJ1Ji dobro vaspitanje Cini dobar ka-
rakter,niti ga lose 'Unistava«. Naprotiv, zaLoka",i Hel-
vecija vaspitanje je svemogues. Prema Helveciju," ~sW
Ijudd se radaju jednald i sa je~ sposobnostima;
vaspitanje [eddno stvara razJi,k~2akOitOiova (Jacotot).
teorija je bliska prethodnoj, Resenje problemakoje se
daje zavdsi, s jedne strane, Oldzamdsli znaeajaI prirode
urodendh prediSipolZliicija,a s dnuge, od toga vkako se
shvata moe sredstava uticanja kJojdma raspolaze vas-
pitae.
V~j~ me stvara cQlveka ni ItZ cega, kao Sto su
verovali Lok Ii.He1vecije; OM se primen ''llJ e ma dis zi-
ci'e koje zatice sasvim izgradene. S jednog drugog sta-
novdsta, na jeoan ops 'n:aCUn, moae se smatratd da au
ove urodene teIDje mafue da Iih je veoma e~ ,
rlliti dJi rad:iJka:lno preobrazitd: jer one zavise '0d organ-
~ . a na Jroje v~pitac moze malo da utice; Pr~
tome, ..'!€mi u :Irojoj su one [edan izgraaen pr,edmet u
merd 'u'lrojlOlj nagone' duh d. ka.I1akter na strogo odreden
naoin de}ovaJlllja d mi.Sljeruj,li,cliiava b:Ul9JUmost RW~Cl!
odredena je Ted i va i1tanju ne ~je . nQgQ dac
nes1lo IU i.
v
.'

Ali, .na srecu, j.edna od:k:araikllerllistiJka 'a...je..iJta

sto SIU urodene ~~oiae :1'!dega eoma oOpS! 1
'~·.neodredene y
.. stv1wri, na:gon ;jle 1JiJpustaljene, ri-
gidne !l.~:e;prr;:;;rn;e;~!l.~e predlisiporzicije, ikOlja ne ostavlja
meta deJlStvuSipOLJnih lUIZI!1OIk,a. Medublm, moglo hi se

4* 51
 po-SltaJVillti-JpriJb:mje_d~ ~ad eoveka Ipootoji i jedan 'j~ ~.a njega ~~e, postane ~~i1k'~ dli 'pesndJk, iim.iinzenjer
dinli. -Il!ag{JQ!u prarvom JnlisiIJuI1ecL GOViOInise pOll1elkad o ~vog duh~ [1m ~eo fmal!1IS11JJ~a::?jmllik je, dakle, znatan
nagonu ocLrZaI!1Ja;ali, OIVaOiirzll'alZ je nepodeean. Nagon je lzm~ pnlI"O~ sposobnosti 1 posebne fu.rnne :lroj:u one-
sistem odrederuih pokreta, lUJV,eIk iisbih, ikojti, ,a:kiosu j'ed- ~()I.raJu d;a poprime da Iblibile lrorri,Scene u ZiVl()ltu.Sve to
nom pokremrti osecamjem, .aJUJIJomatSlkiipovlaee jedl!1i ide :u PI,;i.log tome da Moot n,j' e stro 10 eclJodr~
.druge dok ne dospeju do svog ipr.irodnogkiraja, a da nella n . d, '. 'lIll'I"Ct:iQ!l1J (Ra.z.1Og ifloiffieje
misao ntijoe !lJiJgde posredovala; jer pokreti .kioje oini.Jmo lako nazumeti. ~~e forme aiktiVlIlJoo1Jilkioje se mogu.
kada nam jle zivot u opasnostd ndkako nisu odredend .na nalSl~ ,?,r~~ sa !{)IIJeIkoa'e lSe uvek ponavljaju na,
ovaj nacin Mbi SlUaJUtOlIllaltskii mepromenljivi. Oni se d.o,:,olJlIlo !I.denukan naCin da bi se mogle fiJkswaui kao,
meIl!}llij:u ZaNJi:s11JO od sltuacija; prdlagodavamo dh okol- rigddna forma 'U tkiv:u organdzma, Ald, Ijtudskii ZtiV'O!tza-
nostirna: dakle, ,00000i se ne odvdjaju bez izvesnog svesnog VlSIl '?~.mI!1Ogohrojnih, slozendh, pa prema tome i PTIO-.
illzbOlra, mada brzog. Ono smo se riazcva -nagon ocLrlJanja menljivih uslova; potrebno je, dakle da se Ii on sam
u kimjlIl.jloj limij-i je sarno o!p.s,ti drnpuls da se dzbegne ~enja i nep~est,:,no. rnodifnlouje. Shodn:O' 'tome, nemoguee-
'S1IlJrt, a da sredstva ilrojfuma nastojamo da j-e dzbegnemo Je da ~ ~T~al!iZlUJe u odredenoj d. deflndtdvno] forrnd,
nisu bila predodredena [ednom za svagda. To dl31;obi se Medutim, jeddrio veoma opste dispozicije, veoma neod-
moglo reel d Z1a'OIIlJO s1Jo se ponekad, nernanje metacno, ~d~e: . ~je izrazavaju zajedndeka svojstva svih poje-
nazdva rnatenimaki magon, 'o61nSkii magon ri ·~ak seksualni dunaonilh 'lSikus~~va. mogu nadziveti i preed s jedne na,
nagon. To sa jedmosmenrui 'impulsi; ,am sredstva koj<.ima drugu generaClJu;..j
.se' 10'V1i dmpUislii ostvan-uju ,razliikiuju \Se od pojedinca do Reel da su urodena svojstva, za vecinu veoma .
-p.oj-ediIIloa, ad prilike do tprllilke. "I'Iok JP-rQ~tor- ost~d·e, opsta, ~aCj rem da su ona veoma saVl1tljiva' i veorna.
-dakle, J::~.~erViiJsal!1 ~a pokusaje, lilma .pr11agoda,!~ja d, ~ka posto mogu ~a dobiju, veoma razl1m1taoci-redenja.
-prema uOI...'ll!e, za 'lWI'oCm.'adejstva 'oijIC!Se.utlcajmloZe 05e- f ~~ed:u neodredendh mogucnosti koje Cline ooveka U"
-titi samo posle Il1Odenja. A-'V.asp.iitanje je jedan od mh trenutku ka,da se rada i tacno odredene osobe kakvom,
'uzrOlka. ~ora po~ah da bi 'U dr~~v:u ulg1raojednu iktOI'lisnUulogu,
ifutilIl'a, .smamralo se da deteIcatiload masleduje veoma d~tStaJnca je, dakle, zmacajna. Kada je ,rec '0 detetu tu
j.akiu teZ:nj1Ul~a IjedJIliOlIllodredenom 'mIllu, .kao s1Jo je sa- d~tanc>u uk,lanja vaJSp1t~ Vddi sa da je njego~om'
moublstvo, ,kirada,.z1oCdn, ilwi.j:umcau-enj.e, dtd. Ali, rove dejstvni otvoreno jed:no si: polje.
tNlxlinje ndJkalk10nisu :u saglasnostl IS ,00000jenicama. Ma Sta . Ali, da bd, v~Sipitanj e lizV'rsil'O to dejstvo, raspolaze
-se govortlo, ikJI'IirrnJiJnalJac se ne o-ada; jlos rnanje - da je 1i~VlQIJ11JO mocnim sredstvdma?
oovek ad rodenja lIliaJkWiI1jen odredenoj v.r:SIIlizl!omn~ lDa hi pokazao Sta saCdiI1:java vaspitno dejstvo Ii po-
paradoks ditaJ:ijanskih lkirilIll1nologa nema damas rnnogo kazoo njegovu ~, jedan sa:v;relffieni ;psilro1og _ Gijo-
brandlaca. Ono sma '~eQjenJo, to' "e 1zvestal!1 medosta- (Guyau). uP?':edi'O ga je sa hilPnlOItiiokioms:ugestijon!S a:
tak-.n1An¢a~a1'e 't!al7lI)¢ez.e ikJoj:i 0 ieddnoa ,000000·o OImj.'i poredenje naje bez OSIlJO'va.
pl'ema doslediliOlIll Ii .cIiIS· movanom ponasanju. Alii, Hipnotioka sugestdja .p.re1Jpostavlja, U stvart, dva
t~ tempepamenJt.me..an'edQidinediuj, . v eka da bude sle~eca uslo;ra: ,1. Stanje ill Ikome se na1a:l)i hi!pll1otisani
viSe kirtiJrnlilIl.ala·clIlJe~O' 1srt;r;.alsWen' . tlI:aZi'Vac dogadaja, subJ'e~t QdldJk:uJe se njegovom 002'JUZetnOlIllpastvnoseu,
prorok, poliiililCtkiII1OVtaJ1JOIr, 'PI'IOIIlIa l:a2Jac,
l dJUd.To di~ bi se Duh je sv~en skoro n:a stanje tabula rasa; :u svestd je
moglo rem d za sve 'PI1Od"elSI~OIna1Il1e sposobnosti. ~ao 81;;0 ostvarena jedna vrsta praznnne; volja je kao paoalizo-
Ben (Balin) iprdme6uj-e, »sim velillmg fHologa rie nasleduje _/ va~a. Shodno tome, iJdeja ikJOja je sugerdsana, me nadla-
[ednu jediml '!'Iec; sina v,eUkiog pUitlIJJ~k'aIU Sil{JQlii lffiIoze iz-J'v . zeci na suprotnu ldeju; mQze ee 'UlSpootaVi1tu. sa mi;nUTIlIU-.
'gegn-afije da lIlJaicLiide silIl I1U!dar~JI!),eue .aobiia od sVlodliih mom 'Oltlp~,na~2 .. A ~o ?r~l:l)Il:1na :ni:kad nije potp'UlIla,
rod!il1Jeldaveoma QPste SIpIo'sOI'bIllOlS'ti: ISiliaga .palJn.je, li'21V8SIlJa polmeb!lJo Je ~awse da rndeJa !lQ; same sugestije 'Pmma moc'
-doza listraj!lJOIStJi,I2)d!mVlO'r.asudwaI!1j.e, rnasta, irt:ld. A1i, pooe~g deJstv~. Zhog .rtJoga-je ll1:eOlpnodno'da- hdpnotizer-
:sv.al~'~,?d o;"i? ~O~~OISIti m~e lIla ,sViO~Ilacin Si1~lli gO~Orl zalpO'VedlIl1!m'ilolIlom, ,aJUitlOlrJ.1Jativno. Botrebl!1o je da
ra:zhOlitilIll diJ1JevillIllg,JDete ikio:]'e !posed U\Je dO.Slta 2)l.V!U ikaze:
••
Ja._,..
hocu; da pOlkaze da odibiJ·.anJ'e cia se nn.ko
J:'~
. k
I"l OaJ
v

maStnl moai 6e da, ;za~o od lofkio:linoSlbi·ilUltioaja koji se nIJe POJtullJiLVO,.dJa Irailnja mOira ·ooti izv:rsena, da stvar-

52 53
 mora biti videna taikJo!~aJlrode I()Il 'PO~azuje; dane moze
biti drugaCije. Ako se pokaze slabdm, palimeeuje se da Iroj~ proiJzla~~ iz odredenlh odro~. A po analogij] vec
subjekt okleva, prnZa otpor, a ponekad cak odbija da se moze. se reea da v~t . - dli.n.Lm! ' 'ti stvar
polrori. Alro samo poone da raspravlja, svrSeno je sa aullonilt . Ovaj znacajan zadatak moze uostalom iL-:~
edin' " 'lJ'!U!
njegovom mom. Ukoldko vise sugestija dde protiv prd- n~ ?.postavljen. U swa.l'i, ;yide1i SInO da vaspita-
rodnog temperaments 'htP'IllOltisalllJ()g,
<uto1d:kJoce V'iSe nje :JJInaci1J-da n~aCno i asodjalt!o biee bkvd
zapovedni too biti neophodniji. . sm<> .; . a:aaanja, nadograduje je~;;tp:;lliO
A ova dVla!US ~arena su..L odmioou...Jm'"vas- , ~oV'o bd.c~.One. ias mora v it! prevaz laZe!:[u :nase po-
'pi ,clava sa de Je4e~vz:grm.to...njegovom- eetne piI"1rode:pod tim us10vdma dete 'ce postati covek.
dejstvu.; , Dete [e pnirodno u stanju pasivnosti koje se ~ozem? se yliZJdJi6i iznad nas samih samo ulaganjem viSe
.sasvtm ' ze uporediti sa stanjem u lrome je hipnctisand '1h.manJe teSlrog !IlJapoa:a.lNiStariije laZnije i varljivije od
veStaclci postavljen. Njegova svest sadrm sarno mald epl~urovske. Zlam1s1i vasoitanja, zamdsld jednoga Moo-
'bro] predstava sposobnih da se bore protdv predstava tenja, na prurner, prema kojoj se oovek moze formirati
'koje mu sesugerdsu: mjegovavolja je jos rudimentarna. igr~ju6i .se d b~. dkakvog drugog podstreka osim pri-
'Stoga je ono veoma Iako 'pod1oZno sugestiji. Iz istog vlaenosti zadQlVtOllJstva.Ako u ZiiVlotune posto]i riista
razloga dete [e veoma podlozno uticaju primera, veoma sumomo i ako je mooi'll lama ga umniti detetu SumOI-
sklono podrazavanju. 2. Uticaj koji uCite1j, svakako, ndm, !:iVlOt.je iJpak o~biljan i tezak Ii vaspitanje, k<illm
Ima na svog ucenika, koji proizlazl izsuperiornostd nje- se vrsi prnprema za zivOlt, moo-a da deli ovu tezinuJ Da
-govog iskustva i njegwe kulture, prirodno ee dati n~e- . bi se nau,Ci;loda obuzda svoj prirodni egoizam, da se
-govom dejstvu efiikasmr snagu koja mu je potrebnu PQt6i~ visim ciljevdrna, da se sopstvene zelje podvrgnu
OVlOporedenje pokazuje koliko je zapravo potrebno vlastt 'so~vene volje, da se omede tacnim granicama,
-da vaspitae bude obezoruzan, [er je njemu mana sva potre •.~no Joeda dete prema samom sebi Cini snaaan
'-mo(: hipnotdeke sugestd]e. AIm, dakle, ~~,. napo~ Mi Zavamo i sabe ri-sd' , .
-eak i u najmanjem stepenu, ima analognu efikasnost, j~~,o'. <HidrugOl '~~ dva s~edeca razloga: ~ stJ) ~
normalno je onda od njega mnogo ocedkvati, pod uslo- :£izl:CJM neophodno lih zato sm to moralno motamQ. Ali,
vom da se zna cemu sluZi. Svakako da ne treba da bu- dete ne llliOZeda osetd rieophodnost koja nam svoju silu
,demo obeshrabreni nasom nemoei, Irnamo vise razloga narneee fizio~'~, j~ nije neposredno u kontaktu sa gru-
-da budemo uplasend sirmom nase mom. Ako uCitelji i born .stvarnoscu zivota ko~a ovo ponasanja iYimJi neop-
roditelji misle, na [edan ustaljenij! naein, da se nlsta hodndrn. Ono jos ndje amgazovano u borbi: ma sta <0
t~:
y

,ne moae bdagratd mimo deteta a da u njemune' ostavi kayze Spenser, mig,a ne mozemo ostavitd izloaenim
-neki trag, da sklop njegovog duha i karaktera zavisi od ' SUVilSecV'r~ :reatkcijama stvari. Potrebno je da vee
-ovfh hiljada malih neosetnih dejstava koja se svakog ib-u:dedovoljno dzgradeno da bi moglo ozbiljno da im
trenu1lk.a proizvode i kojima ne poklanjamo pamju zbog prlS~pa. Ne rnoza se, dakle, oslonibi na mjihov pritisak
njihove previdne beznacajnosti, kako ee onda nadgledati da bd se. dete opredeldlo da Illa:preze svoju volju i stiee
;njegov govor Ii njegovo ponasanje.' Svakako da vaspita- nad samsm sobom neophodnu kontrolu.
n .e ne moze_IlOlStlt· e' e reeultate sako se s.proV'oa s ~uznoot, medutdm, ostaje. Osecaj duznostt eto ka-
naglim greikidima i' na ahove, Kao sto kaZe Herbert, kav Je,~et:e, pa ,oak d za odras og o()v'e~a, u ;tv:ari par
na dete se ne moze !izJrazirtijedelovatd stalnim 'ukorima. e:rcel.lence~srtJlJIIlulalnsda se ulaze napor, Sarno same-
r!Ali, kada Be vaspitanje sprovodd strpljivo' d lrontinui- :JublJ.e ga prertJpostavlja. Da hi cOOlek..b.1 osetljiv, kao
I ,rano, kada 000 ne teZi neposredndm i prividnim uspesi- sto bi trebalo, ma k~e Ii magrade, ' ot . aa veC
ma vet! seodvija lagano u precizno odredenom smislu, bud.e S'V y : OPS~~stJ00jan:stv , pa prem tome j
kadnij,e prepuSteno Sipoljasnjim &uCajnostima i proiz- &VQ]e,ooz,nOSl1Ji. Ald, deta duznost moze 8pozna1li s ' '0 u
'voljllliim oko<lnostima, Qno poseduje sva pOt1lrebna sred- oc o'ih ucitelja ili-srvo,iih----odiitelja; sta je ona _
,'stva da na duSama ostavi dubOiM 'ilrwg:J ~~marlLsaano.na nae-in na lroji mu oni t() ,o..tk.civ.aj'U,
Vidljdvo jemtO'V'l'emeno k,akva je gla'VnJasna:ga vas- svoJIlIIIl g()vo'l;.Qm i s'V'ojoimponasanjem. QJlJi- da:kle za
pitnog dejstva. Ono ome 'hi!PIlliOlti:~er utice jeste alUtooitet .!!j~~ <brebada bUJdJuinkarntkana i persond£~ovana d;;;'z-
,l1ost. 'Do znam da je ~~u-tx:mi. lavno SVlojstvo
54
55
 vas2ita va._ Upravo putem autorsteta ilroj im raspolaze
<1uzno :pootaje duznoscu. 011110 Sto on' a kao nillml,no
sui generis to je za!prayo ~a o'V'edIl!i1]9n kojirn se obraca
sves a, postcwanje klOj,e stvara u yoljama Ii.ikoje ,ih
cinil pooomun 00 trenUJ1lka iizgovaranja. Stoga je n~,Q<.. __
llQQii a 0 k ve . Q illc.nos1JiOOiielj a.

Ntije neophodno dokazivati da tako shyaeen_auto-

'\LI/:iOo!!-JMem~:a~ID~eg lll<lsilmliekJog-'l'litiI.,aeiJteljskog: I0iIl e
pot o&ti sastoj" iZ'\l.eSnom moralnom utdcaju. On
pretpostavlja da su Jrod rumtelja ostvarena ~gl a
us1 T Trebalo hi najpre cia ima V'w,' . er autonitet
j,ll]?LiCi1ra overen 'e, a $lete oie Q er~'e ne rnoze da
r ~o a vJdi da Imna, rovodi
.s.. e k. Alrl., 0';' . us1o; nije -najsustiris 'jll".
Ono $to je prvenstveno znacajno to je da auiJoll'lie
t a da name1Jne .~ umtelj seca se
predstavlj.a snagu .kojru 'UJaiie1j mozei'spo,ljrli1Ji samo ako
[e zaisba poseduje. ALi, odalkle mu on moze doei? Da Ii
ce to biti ~ stvanne mom IkOj'OIffiraspolaze, iiZprava koje
ima u pogledu kaZfij.avaJIlja i nagradivanja? AU, strah
od kazne je nesto sasvim drugo od postovanja au tori-
teta. Ona rima moralmi vrednost s'amo ako je onaj ko [e
li2drzava smatra pravednom: to warn da je autorrtet :IDo;,i
ga kaZnjava vec pniznat Ikao legiteman. 0 cemu je Tee?
Ainboritet 'UJcitelja ue mlQ~e ,clolalZir~()lj.a ec...uz njega
.samoga; .oii"'riiu 0~ec-.9.o6Laro iz UJnut~1e vere.
~v~e ru sebe, mesumnjivo, me u vise vred-
nosti svoje ilnteUgencitje dhi svog 'S1'OO, vee u SVIO" . ,
i veliimnu sV'oga ~adatal a. Ono sto Cini aJurtririt sveste-
ndka - 0 [e zapravo IUI:z!vUSena ilideja koju om Irna 0
svojoj mdsiji, jer 'On ,gO'V101I'!i '1.1 drne boga u koga veruje,
koga osec a b1i.Z1imnego ,gOlillliJa profandh. Uciltelj Iajk
moze d treba cia lrna riesto od 1log oseeamja. I 'On je ·ta-
kode 'Organ [ednog velillkiog rnoralnog tela koje je iznad
nj ega: drusbva. Kaosto j e IsveSiteIl!Lkbumac boga u koga
veruje, ~ on je turrnac gla,vnih anoralnih dideja svoaa vre-
mena i svoje zemlje. Dovoljno [e da bude privden bim
idejama, da oseca SVIUrijihovn; velJi.c~I1JU, va da aUl1Jorilte+
k,o.ii ie u njima d ,kiQga je om svestan pDsta!lle deo eriezove
1i'cnosti Ii svega onoga Sito !i:h i:lJra~ava. Uau,toritet koji
proielazi dz [edmog tako bezlii,clIllQIg dzvora me >himozla da
ude ni obest, mi bes, ni pedarrterija. On U 'P'OilOruIlIOsti ma-
staie dz postovarria koie uOiJte1j ima prema svojim funk-
. cijama Ii, ako tako maze cia se k.aze, prema SV'OImpolo-
zajru. To postovanje d:z svestd uc~teLja putem rem d gesta
prelazi U evest deteta. .

56
/.