ГИМНАЗИЈА СМЕДЕРЕВО

Семинарски рад из Методологије научног

истраживања

Грчка митологија

Ментор: професор Урош Марковић

Ученици: Кристина Дачић 3/5, Александар Станковић 3/5, Миловн Томашевић 3/5

У Смедереву, новембар 2022.

1
 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................................3
1. ГРЧКИ БОГОВИ..............................................................................................................................4
1.1. ЗЕВС..........................................................................................................................................4
1.2. АРЕС..........................................................................................................................................5
1.3. ДИОНИС....................................................................................................................................6
1.4. АФРОДИТА...............................................................................................................................7
1.5. АТИНА.......................................................................................................................................7
1.6. ДЕМЕТРА..................................................................................................................................8
1.7. АРТЕМИДА...............................................................................................................................9
1.8. ХЕРА........................................................................................................................................11
1.9. ПОСЕЈДОН.............................................................................................................................11
1.10. ХАД.......................................................................................................................................12
1.11. АПОЛОН..............................................................................................................................12
1.12. ХЕФЕСТ...............................................................................................................................13
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................15

2
 УВОД
Грчка митологија је корпус митова који воде порекло из античке Грчке. Ове
приче се баве пореклом и природом света, животом и активностима божанстава,
хероја, и митолошких бића, као и пореклом и значењем култа и ритуала старих
Грка.

У почетку је био само безгранични, тамни Хаос који је био извор живота. Из
њега је настала богиња Земља – Гаја и Ерос – љубав, и тако је почео да се ствара
свет. Земља је родила Небо – Уран и он завлада светом. Он се оженио Гајом и
добили су шест синова и шест кћери – моћне титане; три киклопа и три сторука
гиганта. Уран се бојао да ће неко од његове деце желети да му одузме власт па их
је зато затворио у мркли мрак, у место које је дубље и од подземља – Тартар.
Међутим, њихова мајка то није могла да поднесе, па је ослободила оног који је био
спреман да се супротстави оцу – најмлађег и најхрабријег титана Крона. Он је
победио оца тако што га је отргао са његове територије-неба и присилио га на
Земљу. Тамо да је исецкао на парчиће и бацио у Тартар, а затим ослободио и
остале титане. Крон се бојао да ће његова деца то исто учинити са њим, па је
наредио својој жени Реји да му по рођењу донесе свако дете које би он потом
прогутао. Међу њима су били Деметра, Хера,Хестија, Хад и Посејдон. Реја је
успела да сакрије најмлађег сина Зевса, који је након што је одрастао, устао
против оца и натерао га да врати сву децу коју је прогутао; која су се све време
развијала и расла у његовом стомаку. Након тога је уследио велики рат против
Титана у коме су Богови победили. Након тога је Зевс постао господар неба и
врховни владар на Земљи.

3
 1. ГРЧКИ БОГОВИ
1.1. ЗЕВС
Зевс  је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба
и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Хрона и његове жене Реје.
Зевс има особине индоевропског божанства светлости и неба које „ведри и
облачи”, љути је громовник који гађа муњама; добар бог који даје кишу. Његова је
света птица била златни орао којег је увек држао поред себе, а често је и сам
преузимао орлово обличје. Попут Зевса, орао је био симбол снаге, храбрости и
правде. Зевсово најдраже дрво био је храст, симбол снаге. Такође су му
посвећивана маслинова стабла.
Међутим, кад год би се Реја породила Хрон би прогутао дете јер се бојао да
ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца. Наиме, Хрон је са престола
збацио свог оца Урана. Када је Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ
од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан. Реја се породила на Криту,
а Хрон даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда она Зевса сакрије на
планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.
• Одгајила га је Геја
• Одгајила га је Амалтеа
• Одгајила га је нимфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом,
небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се
ни на небу, ни на земљи ни на мору, већ између њих и тако Хрон не успе да га
види.
• Одгајила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио
међу звезде након њене смрти.
• Одгајила га је Мелиса која га је хранила козјем млеком
Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од
оног којим их је гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс
расекао Хронов стомак. Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је
ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Хронову, који су прво од руке
Урана затворени у Тартар, а затим и од Хронове, а ови му дадоше муњу. Након
овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше

4
рат против Хрона и осталих титана. Када су их победили, Хрона и остале титане
бацише у Тартар, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и
сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.
Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са своја два брата. Хаду
је дао подземни свет, а Посејдону море.
Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није
била безгранична, а тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без
врховног бога ништа није могло да се деси и њему ништа не може да промакне.
У грчкој митологији остали богови, а и људи су имали своју вољу и слободу и над
њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и непроменљиво -
Судбина.
Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх који се
губио међу облацима и додиривао само небо. На самом врху је била палата бога
Зевса, коју му је бог Хефест, саградио од чистог злата. Зевс је, поред Олимпа,
волео да борави и на свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди
и Парносу на Фокиди, али је он био свеприсутан, и није се морало долазити по
њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити свугде и на сваком месту. Зевс је
често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје, било да би себе
претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.

1.2. АРЕС
Арес  је грчки бог рата. Он је један од дванаест оломпијаца, најстарији
син Зевса и Хере. У хеленској књижевности, он често представља физички или
насилни и неукроћени аспект рата, за разлику од његове сестре Атине у оклопу,
чије функције као интелигентне богиње укључују војну стратегију и вештине
војсковође. Пандан Ареса у римској митологији је Марс.
Грци су били амбивалентни према Аресу: иако је отелотворивао физичку
храброст неопходну за успех у рату, он је био опасна сила, „преплављујућа,
незаситна у борби, деструктивна и склона покољу људи”. Његови
синови Фоб (страх) и Дим (терор) и његова љубавница, или сестра, Енио (завада)
су га пратили на његовим ратним кочијама. У Илијади, његов отац Зевс му каже да

5
је он Бог који му је најомраженији. Повезаност са Аресом даје местима и
објектима дивљачки, опасни или милитаризовани квалитет. Његова вредност као
ратни бог ставља се под сумњу: за време Тројанског рата, где је Арес био на
страни губитника, док је Атина, често приказивана у грчкој уметности како
држи Нику (победу) у руци, фаворизовала триумфантне Грке.
Арес има релативно ограничену улогу у грчкој митологији као што је
приказано у књижевним наративима, иако се на његове многобројне љубавне
афере и обилно потомство често спомињу. Када се Арес појављује у митовима, он
се обично суочава са понижењем. Он је добро познат као љубавник Афродите,
богиње љубави, која је била удата за Хефеста, бога заната. Најпознатија прича
која се односи на Ареса и Афродиту показује их изложе подсмеху.

1.3. ДИОНИС
Дионис је стари грчки бог плодности, вегетације, живота, вина и уживања.
Био је син Зевса и Семеле.
Долазак Диониса на свет је донекле чудан, чак и за грчку митологију, па
изазива тешкоће у његовом смештању унутар пантеона грчких богова. Његова
мајка је Семела, кћи Кодмуса, сина краља Феникије и брата Европе. Семела је
смртница, људског је рода, док је отац Диониса Зевс, краљ богова.
Постоји неколико верзија приче о Дионисовом доласку у постојање, но
заједничка свима је његово поновно рађање (ускрснуће). То поновно рађање је и
главни разлог његовог поштовања у религијским мистеријима - смрт и ускрснуће
су били елементи мистичког откривења.
Једна од прича о Дионису (из орфичких химна) говори како је Хера, Зевсова
жена, љубоморна на дете које није било њено послала Титане да га растргају.
Они су дете намамили играчкама и растргли га на комадиће, и готово целог појели
пре него што је Зевс успео да их растера својом божанском грмљавином. Једини
део који је спашен било је његово срце. Зевс је срце усадио у утробу Семеле и
Дионис је поновно рођен.

6
 1.4. АФРОДИТА
Афродита је грчка богиња лепоте, чулне љубави и плодности. Значење
њеног имена је непознато, иако су древни Грци веровали да се оно односи на
пену. Веома је могуће да је ово веровање дошло из приче о Афродитином
рођењу.

Према старијем предању, које је заступао Хомер, она је кћи Зевса и Дионе;
а према млађем, којег се држао Хесиод, рођена је из морске пене која се створила
кад је Крон бацио у море Уранове гениталије. Одмах по рођењу, изашла је из
мора на обалу острва Кипра.

Она дарује људима лепоту и љубавну срећу, па је тако постала и богиња

брака. Пошто браком спаја народ у општину, поштована је као Πανδημοσ. Али то
име је касније добило значење обичне, чулне љубави. Из тог разлога су
замишљали и једну Афродиту Уранију, као богињу чисте, небеске љубави.
Сматрали су је још и богињом мора (Γαληναιη, тј. „она која утишава море“).

Према Одисеји, Афродита је жена Хефестова, али му није верна и у складу

с тим одржава тајне љубавне везе са Арејем којем је родила Хармонију, Ероса и
Антероса. Сем тога, родила је са Хермесом Хермафродита, са Дионисом Пријапа,
са Анхизом Енеју, са Бутом Ерика. Управо због њених веза са Арејем, сматрали су
је и ратоборном богињом која воли да носи ратничку опрему.

Хелије, који све види, обавестио је Хефеста да га супруга вара са Арејем.

Хефест је, искористивши невидљиву мрежу коју је пребацио преко кревета своје
супруге, уловио љубавнике, и позвао све олимпске богове да се увере у
Афродитино неверство. Тек када је Посејдон узео учешћа у догађају, пристао је на
то да ослободи љубавнике. Потом се постиђена Афродита повукла на Кипар, а
Ареј у Тракију.

1.5. АТИНА
У грчкој митологији, Атина је била богиња цивилизације,
тј. мудрости, ткања, заната и трезвеније стране рата (насиље и крвожедност су
били Арејева својства). Атинина мудрост прати техничко знање потребно у ткању,
7
металургији али такође укључује и лукавост ликова као што је Одисеј. Њој су
свети сова и маслиново дрво. Прве приче о Атини говоре о њој као о богињи
птица. Првобитно је замишљена као богиња са крилима, а чак је у неким
митовима и сама била птица - сова. Зато и не чуди зашто у митовима који су
настали касније Атенина порука стиже преко орла, сокола и сл.
Постоји неколико верзија Атининог рођења. У једном, који се најчешће
спомиње, Метида, богиња мудрости, затруднела је са Зевсом. Зевс се веома
уплашио јер је постојало пророчанство да ће Метида имати двоје деце - једно од
њих ће бити најоданије Зевсу од све његове деце, а друго ће бити силник који ће
га срушити. То је Зевса уплашило, јер се сетио да је он свргнуо свога оца, те се
бојао да ће се тако нешто и њему десити. Зато је Зевс претворио Метиду у муву и
онда је појео. Но, било је прекасно. Метида је, у Зевсу, почела да прави кацигу и
одору за своју зачету ћерку. Звук чекића којим је Метида правила кацигу,
узроковао је велики бол у Зевсовој глави, па је Хефест расцепио његову главу.
Атина је искочила кроз пукотину, већ одрасла, потпуно обучена и потпуно
опремљена ратном опремом.

1.6. ДЕМЕТРА
Деметра је у грчкој митологији кћи Реје и Крона, богиња жита и плодности,
неговатељица младих и зелене земље, чуварка брака и светог закона. У
хомерским химнама назива се „доноситељицом доба“, што се сматра знаком да је
била поштована много пре него што је постала једна од Олимпијаца.
Данас су познати многи митови и приче о Деметри, али је дефинитивно
најпознатија прича о њој и њеној ћерки Персефони. Деметра и Персефона су
током Персефониног одрастања биле нераздвојне, и Деметра ју је обожавала.
Међутим, једног дана, док је Персефона била на некој ливади, земља се отворила
и бог подземља, Хад, повуче је доле са собом. Овај догађај има и у позадини
једну причу о расправи Зевса и Хада и њиховом договору, у којем је и сама
Персефона била укључена, јер се Хад био заљубио у њу.
Иначе, када је Деметра сазнала шта се десило, такав је гнев и туга обузе,
да за време њеног туговања, ниједно житно поље није родило, као да је читава

8
природа туговала са њом. Видевши да овако неће моћи дуго, Зевс одлучи да
начини споразум између Деметре и Хада. Одлучено је да 8 месеци Персефона
проводи са својом мајком, а 4 са Хадом.
Од тада у народу у Грчкој постоји веровање да док је Персефона са
Деметром, житна поља рађају и дају огромне приносе. Али када се Персефона
врати код Хада, онда 4 месеца све одумире.

1.7. АРТЕМИДА
Артемида је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и
заштитница дивљачи. Она је највероватније била древно божанство које
су Грци усвојили као богињу дивљине. Према шведском митологу проф. Мартину
Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња. У класичној традицији
била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама,
децом и младунчади животиња.[3] По мишљењу других, не само да је уживала
распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој
Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља
предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.
Рођење – Приликом разматрања легенди о Артемиди, морамо се вратити
на почетак да испитамо околности под којима су рођени она и њен брат Аполон.
Према најстаријем целовитом објашњењу сачуваном у хомеричкој Химни
Аполону, Лето (ћерка титанâ Кеја и Фебе) зачела је божанске близанце Зевсу, али
је имала потешкоћа у проналажењу места да се породи када је њена трудноћа
достигла свој пун термин. Јер, иако је посетила многе земље,
од Крита и Атине до Лемна и Накса, сви су је отерали бојећи се да ће она родити
сина који ће господарити подједнако и боговима и смртницима. Међутим, на крају
је успела убедити острво Дел да је прихвати, а у замену за то обећала је да ће
њен син успоставити своје главно светилиште овде и да ће му указати већу част
од свих осталих места.

Све најистакнутије богиње дошле су да присуствују рођењу, са изузетком

Хере која је остала на Олимпу да би задржала Ејлејтију, богињу порођаја. Као

9
последица тога, Лето се мучила у боловима девет дана и исто толико ноћи без
престанка, све док остале богиње нису послале гласницу Ириду на Олимп да
умилостиви Ејлејтију скупоценим даром — златном огрлицом дугом девет лаката.
Подстакнута тиме, Ејлејтија се запутила за Дел, на којем се нашла убрзо. У
тренутку кад је ступила на његово тле, Лето је клечећи, ослоњена на брдо Кинт и
обухватајући рукама палму, родила Аполона, а нешто мало касније на острву
Ортигији и Артемиду.

Ја певам како Лета роди, на кинтском ”

брегу,

Тебе, радости људи, на кршном

Делосу, који

Оптаче море бурно, где, уз фијуке

ветра,

Таласи са свих страна преко обала

скачу....
„

У каснијим изворима, Летине потешкоће у проналажењу места ради

порођаја објашњене су Хериним непријатељством, што изгледа природније и чини
причу бољом. Према Калимаху, Хера је послала свога сина Ареја и богињу Ириду
(која у потоњој литератури често делује као Херин посебан гласник) да упозоре
свако место у Грчкој да не приме љубавницу њеног супруга, али се мало и пусто
острво Дел усудило супротставити богињиним претњама и позвало Лету да се
породи на његовом тлу. Или по Аполодоровој верзији, Лето је била прогањана
широм земље од стране Хере све док није пристигла на Дел, где је родила
близанце, прво Артемиду која је сместа помогла мајци при рађању Аполона.
Сматра се да је управо због овог другог детаља Артемида сматрана богињом која
доноси помоћ женама у порођају. У складу с тим веровањем, на Делу је постојала
традиција да се дан Артемидиног рођења слави пре Аполоновог.

10
 И Хигин нам нуди још једну верзију, по којој се Хера залагала да се Лето не
породи на било ком месту које је осветљено светлошћу сунца. Штавише, Лету је
прогањао делфски змај Питон, који је помоћу својих пророчких моћи знао да ће
она родити сина који ће учинити њему крај. Али, Зевс је дошао да помогне својој
љубавници, наредивши Бореју да је однесе Посејдону. Омогућио јој је да се
породи, упркос Херином декрету, тако што ју је Посејдон одвео на Дел којег је
заклонио високим таласима не би ли на тај начин спречио на неко време да
сучеви зраци продру до њега. Четири дана након што се родио, по причи, Аполон
се осветио Питону убивши га у Централној Грчкој.

1.8. ХЕРА
Хера , веома поштована Зевсова супруга, била је заштитница брака и
удатих жена. Својом верношћу давала је пример и боговима и људима. Хера се
појављује у бројним митовима, а поред своје, подиже и много друге деце, кажњава
неверство и сурово се свети љубавницама свога мужа.Рођена из
брака Хроноса и Рее живела је, са браћом и сестрама, у Кроносовој утроби, све
док их није ослободио Зевс. После победе над Хроносом, Зевс узима Херу за
супругу, на шта је она невољно пристала. Зевс јој се раније често удварао а она га
је одбијала, док се једном није прерушио у покислу кукавицу и дошао до ње. Хера
се сажалила на јадно створење и пригрлила је, а Зевс се истог часа вратио у свој
облик и силовао је, па је она из стида пристала да се уда за њега.
Хера се често приказује у свечаним одорама носећи на глави круну,
односно polos (висока ваљкаста круна коју су носиле најзначајније богиње). У
својој руци она понекад носи нар, симбол здраве крви, али и смрти. Нар је такође
и састојак опијумских напитака који се праве од мака.Као и све богиње Хера је
била самовољна и хировита.

1.9. ПОСЕЈДОН
Посејдон је био заштитник помораца и многих хеленских градова и колонија.
Посејдон постао господар мора након пораза свог оца Хрона, када је свет био
подељен жребом између његова три сина; Зевсу је дато небо, Хаду подземни

11
свет, а Посејдону море, а Земља и планина Олимп припадали су свој тројици.У
Хомеровој Илијади, Посејдон подржава Грке против Тројанаца током Тројанског
рата и у Одисеји, током морског путовања од Троје назад кући у Итаку, грчки јунак
Одисеј изазива Посејдонов бес, ослепљујући његовог сина Киклопа Полифема,
што резултира Посејдоновом кажњавању олујама, потпуним губитком брода и
сапутника и десетогодишњим закашњењем.Он потреса земљу и има сву власт
над морем; својим трозупцем ускомешава таласе, изазива или смирује буре,
обезбеђује добру пловидбу или разбија лађе на пучини. Са супругом Амфитритом,
Посејдон станује у златним дворима у дубинама Егејског мора, а кад изађе на
земљу, под његовим корацима подрхтавају све планине и шуме. Његова кола вуку
горостасни коњи злаћане гриве, и то таквом брзином да им таласи не оквасе
осовину. Посејдонов бојни урлик снажан је попут узвика десет хиљада људи.

1.10. ХАД
Хад је у грчкој митологији бог који влада земљом мртвих званом Подземље.
Један је од три најмоћнија грчка бога.Хад је имао потпуну контролу над
подземљем и свим његовим поданицима. Поред тога што је био бесмртни бог,
једна од његових посебних моћи била је и невидљивост. Носио је кацигу под
називом Шлем таме која му је омогућавала да постане невидљив. Једном је
позајмио кацигу хероју Персеју да му помогне да победи чудовиште Медузу.Након
што су Олимпијци победили Титане, Хадес и његова браћа извукли су жреб за
поделу света. Зевс је нацртао небо, Посејдон море, а Хад подземни свет.
Подземље је место где мртви људи одлазе у грчкој митологији. Хадес у почетку
није био баш срећан што је добио Подземље, али када му је Зевс објаснио да ће
сви људи света на крају бити његови поданици, Хадес је закључио да је то у
реду.Да би чувао своје царство, Хад је имао џиновског троглавог пса Керберуса.
Кербер је чувао улаз у Подземље. Држао је живе да не уђу, а мртве да побегну.

1.11. АПОЛОН
Аполон је бог медицине, лечења и стрељарства али и носилац смртне
почасти. Такође се сматра богом пророчанства и колонизације. Вођа је муза те
притом и бог музике и поезије. Певале су му се химне зване пеани.Син Зевса и

12
лете, брат близанац Артемиде. Прелеп бог, висок, складно грађен и бујне косе,
што га је чинило великим љубавником како Нимфа тако и смртница. Постоји мит
да је био заљубљен несрећно у Дафне, ћерку бога Пенеја, те да је толико
прогањао да је замолила оца да је у нешто претвори да би се сакрила. Тако и би –
Нимфа је претворена у ловор- биљку посвећену Аполону.Сматра се Питагориним
оцем као и великим богом ратником уметником лука и стреле.Када је Хера
сазнала да Лета носи децу њеног мужа Зевса, од беса и љубоморе реши да се
освети тако што Лети није допустила да остане на копну. Хера је послала змију
питона са главом змаја да гони трудну Лету која је у бегу пронашла острво Дел
које је плутало по водии било окружено лабудовима. Када је кроћила изашле су
стене из воде и зауставиле острво и спречиле змију- ту је на гори кинту родила
близанце Артемиду и Аполона а Зевс је из захвалности приковао острво за дно
мора.

1.12. ХЕФЕСТ
Хефест је једнан од дванаест олимпских божанстава, бог ватре, који
вештим рукама ствара чаробан свет уметности. Ружан и хром, он је свестрани
уметник, творац најлепших дела вајарства, архитектуре и уметничког занатства.
Хефест је изумео и аутомате, троношце који сами одлазе на скуп богова, као и
слушкиње од злата, које му помажу при ходању. Богаљаст, неугледног лика,
снажних рамена и маљавих груди, он својом добротом и хумором успоставља
хармонију између Олимпљана.Хефест је Зевсов и Херин син; он је плод њихове
предбрачне љубави и зато је рођен наказан и пре времена. Приповеда се да је
Хефеста родила сама Хера, јер је била у свађи са Зевсом. Да би од богова
сакрила ружно и богаљасто дете, Хера га је одмах по рођењу бацила у море, где
би се утопио да га нису спасле Еуринома и Тетида. Оне су сакриле малишана у
пећину на дну Океана, где је он својим неговатељицама девет година израђивао
предиван накит. Према другом предању, Хера је однела Хефеста на острво
Наксос (једно од Кикладских острва) и предала га на чување Кедалиону, који је
однеговао малишана и поучио га ковачкој вештини. Прича се о још једном
Хефестовом паду са Олимпа. Кад је Зевс везао Херу и оставио је да виси на
златном ужету између неба и земље (то је учинио да би је казнио што је прогонила
13
Херакла), Хефест је притекао мајци у помоћ, али га је Зевс ухватио за пету и
бацио са Олимпа на земљу. Хефест је падао цео дан и, пред залазак сунца, пао је
на острво Лемнос. Тамо су га прихватили Синћани, полуварварски народ,
мешавина Трачана и Грка. То вулканско острво постало је од тада Хефестово
омиљено пребивалиште.Хефест се дуго клонио Олимпљана, јер није опростио
мајци што га се одрекла. Кад је добио налог да начини престоле за олимпске
богове, најпре је израдио прекрасан златан престо за Херу и послао га на Олимп.
Хера је тим поклоном била поласкана, али кад је села, везале су је невидљиве
нити. Престо се истовремено подигао, и везана богиња остала је да беспомоћно
лебди у ваздуху. Нико од Олимпљана није могао да јој помогне, али су сви
схватили да је та чаролија дело Хефестових руку. Богови су га одмах позвали да
ослободи мајку, али им је Хефест пркосно одговорио да он нема мајку. Међу
боговима је завладала паника. Арес је покушао да Хефеста силом доведе на
Олимп, али га је овај одбио ватром. Најзад је Дионис лукавством сломио
Хефестову тврдоглавост: опио је брата, посадио на магарца и довео на Олимп у
тријумфалној поворци. Иако пијан, Хефест је тражио од богова високу награду –
брак са Афродитом или Атеном. Богови су морали да прихвате његове услове, и
Хера је ослобођена. По Зевсовом налогу, Хефест је створио од земље прву жену,
Пандору, а титана Прометеја, који је, према једном предању, створио мушкарце,
оковао је на Кавказу. Неки причају да је, уз Хефестову помоћ, из Зевсове главе
рођена Палада Атена; због те услуге Хефест је упорно салетао Атену, али је
девичанска богиња са гнушањем одбила његову љубав.

14
 ЗАКЉУЧАК
Грчка митологија је извршила снажан утицај на културу, уметност и књижевност
западне цивилизације и део је западног наслеђа и језика. Песници и уметници од
антике су до данашњих дана црпили инспирацију из грчке митологије откривајући
у њој оно што је и у модерном времену задржало свој значај и важност.

ЛИТЕРАТУРА
 Гревс, Роберт (2002). Грчки митови. Београд: Фамилет.
 Kelly, Douglas (2003). „Sources of Greek Myth”. An Outline of Greek and Roman
Mythology. Douglas Kelly
 Kelsey, Francis W. (1889). A Handbook of Greek Mythology. Allyn and Bacon
 Hard, Robin (2003). „Sources of Greek Myth”. The Routledge Handbook of
Greek Mythology: based on H. J. Rose's "A Handbook of Greek mythology".
Routledge (UK)
 Internet Archive: The gods of greeks by Kerényi, Karl,
https://archive.org/details/godsofgreeks00kerrich, [приступљено 29.10.2022.]

15