Računarski sistem :

Hardver (Hardware) - mašine, tehnički uređaji koji mogu da se opipaju Softver .

(Software) - svi programi neophodni za normalno funkcionisanje računara i obradu informacija u

raznim sferama ljudske delatnosti .

Računarski hardver čine računar (kompjuter) i periferni uređaji. Podela može da se izvrši i prema
sledećim komponentama:

▪Ulazni uređaji

▪Izlazni uređaji

▪Procesori

▪Sekundarne memorije

▪ Personalni računar - PC je najčešće korišćen tip kompjutera.

Razlikujemo desktop (ili stoni) kompjuter, dizajniran tako da njegova tastatura i monitor, čak i
kušište mogu da stanu na površinu radnog stola.

Notebook/laptop kompjuteri su dizajnirani prvenstveno sa ciljem da budu prenosivi. Notebook teži

između 1.3 i 2 kg, dok laptop može da bude nešto veće mase.

Tablet uređaji su danas jako popularni. Svojim dimenzijama i funkcionalnostima odgovaraju velikom
broju poslovnih ljudi. Izuzetno su lagani, do 300 grama.

PDA uređaji se uglavnom koriste za neke poslovne primene (npr. naplata parkinga, provera cena u
prodavnicama, primanje narudžbina u restoranima ili drugim uslužnim mestima i sl.). imaju
mogućnost bežične komunikacije što proširuje spektar njihove primene.

U kučištu računara su najčešće smešteni matična ploča, centralni procesor, RAM, hard disk, zvučna
kartica, grafička kartica, napajanje i dr.

Periferne uređaje čine ulazni, izlazni i ulazno-izlazni uređaji.

Ulazni uređaji su: tastatura, miš, joystick, skener, kamera, mikrofon, bar-kod čitač.

Izlazni uređaji: štampač, monitor, zvučnici, slušalice, projektor

Ulazno-izlazne jedinice: hard disk, CD, DVD, USB memorija…

Specifične UI jedinice: EKG, otoskopi, dermatiskopi, endoskopi, rektoskop, električni stetoskopi,

kozmetičke kamere i sl .

Matična ploča povezuje ostale delove računara. Utiče na ukupne performanse računara.

Mikroprocesor ili centralna procesorska jedinica (CPU) je elektronska komponenta koja se sastoji
miliona tranzistora. Obično se misli na centralni procesor računara. Бrzina rada procesora se izražava
u megahercima (MHz) ili gigahercima (GHz).

Grafička kartica je uređaj koji pretvara digitalne informacije u sliku na ekranu.

RAM (Random Access Memory) operativna memorija, služi za čuvanje podataka koji su potrebni u
procesu izvršenja nekog programa ili za rad OS .

Hardver

U centralnoj memoriji postoje elektronska kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično
obeležavaju sa 0-nema napona i 1-ima napona).

Te najmanje jedinice, kola se nazivaju bit – binary digit.

Software skup svih programa u računarskom sistemu.

Može biti : MS-DOS, Windows, UNIX, LINUX, MAC OS, Android, iOS .

Osnovna funkcija OS

Upravljanje resursima računara (eng. Resource management).

Resursi su hardverski (CPU, memorija, UI uređaji) i softverski (programi, podaci).

Funkcije OS ◦ Upravljanje memorijom ◦ Upravljanje procesima ◦ Upravljanje datotekama ◦

Upravljanje UI ◦ Zaštita delova sistema ◦ Tumačenje upravljačkih naredbi ◦ Otkrivanje grešaka u radu
sistema.

Razvojni programi (softver koji se koristi za razvijanje drugog softvera) – interpreteri, programski
prevodioci (compileri), programi za povezivanje (linkeri), editori, debageri) .

Sistemi za upravljanje bazom podataka.

Servisni programi (antivirus programi, zaštita podataka, analiza hardvera, upravljanje memorijom,
optimizacija procesora, kompresija podataka).

Korisnički softver (gotovi programi i programi koje se prave po zahtevu korisnika)

Opšte namene (programi za obradu teksta, programi za obradu podataka, grafički prikaz podataka,
izrada prezentacija).

Softver posebne namene, ekspertni sistemi.

Pojam ‘host’ (domaćin).

U zavisnosti od servisa koje pružaju klijentima serveri mogu biti:

◦ web serveri,

◦ database serveri,

◦ mail serveri,

◦ file serveri,

◦ print serveri,

◦ katalog serveri,

◦ komunikacioni serveri
Farma servera je kolekcija računarskih servera formirana zbog potreba koje prevazilaze kapacitete
jednog servera.

Podaci mogu biti predstavljeni na dva načina:

◦ Brojčano (numerički),

◦ Nebrojčano (nenumerički) podaci.

Numerički ili brojčani podaci su podaci koji simbolizuju neku vrednost i predstavljaju brojčanu
veličinu.

Nenumerički podaci su podaci su svi ostali podaci koji sadrže neku informaciju koja se ne može
predstaviti brojem, kao što je tekst, slika, video ili audio zapis .

Svi podaci u računaru predstavljeni su u obliku brojeva. To su brojevi binarnog brojnog sistema - 0 i
1.

Te najmanje jedinice, kola se nazivaju bit – binary digit.

Bit je binarna jedinica, najmanja mera za količinu podataka u računaru - 0 ili 1.

Tekstualni podaci se čuvaju u odgovarajućim datotekama ili fajlovima.

Datoteka – skup povezanih podataka sačuvanih pod zajedničkim imenom na memorijskoj jedinici.

Nazivi datoteka - Naziv fajla.ekstenzija

Vrste fajlova

◦ Tekstualni (.txt, .doc, .docx, .rtf)

◦ Muzički (.wav, .mp3)

◦ Slike (.jpg, .gif, .bmp, .png, .psd)

◦ Video (.avi, .mpg, .mp4)

◦ Izvršni fajlovi - {.bat-batch fajl, skupna datoteka, .com-command file, .exe-izvršni fajl}, pokreću se
samostalno

◦ Tipa baze podataka (.dbf, .mdb, .mdf)

◦ Hipertekst (.html) itd

Direktorijum, folder ◦ Logički deo memorijske jedinice, rezrvisana memorijska lokacija na disku

◦ Ne mogu postojati dva direktorijuma sa istim imenom na istoj memorijskoj lokaciji.

Informatika i informacione tehnologije u zdravstvu

Pacijent kao pojedinac postaje ravnopravan i odgovoran učesnik brige o svom zdravlju.

Lekari i tehničari ne treba da se bavi nepotrebnom administracijom već treba da se posvete

pacijentu.

Informacija – suštinski važan resurs (primer FB)

Tehnologija – svi uređaji, predmeti i računarski programi koji nam pomažu da efikasnije radimo i
razmišljamo. Tu se svrstavaju još i znanje i postupci koji su neophodni da se naprave uređaji,
predmeti i programi.

Komunikacijama podrazumevamo sredstva, principe i metode slanja i razmene informacija između

korisnika.

Ako se prenos informacija obavlja kroz slobodan prostor (bez upotrebe kablova), tada se radi o
bežičnim komunikacijama. Ako se pri tome koriste mobilni uređaji tada govorimo o mobilnim
komunikacijama.

Informacija se danas smatra resursom. Pod informacijom se podrazumeva poruka koju smo primili i
razumeli, i koja za nas ima neko značenje (vrednost).

Nakon procesiranja, formatiranja ili obrade podataka iz računara, kao izlazni podatak nastaje
informacija.

Kada se informacija uobliči i koristi za razumevanje i shvatanje nekih radnji, ona predstavlja znanje .

Informacione tehnologije (IT, engl. Information technology) je pojam pod kojim se podrazumevaju
svi oblici tehnologija koje se koriste za kreiranje, čuvanje i razmenu infomacija u njihovim različitim
pojavnim oblicima.

Informaciono-komunikacione tehnologije - IKT (engl. Information and communications technologies

- ICTs) ukidaju barijere i stvaraju mogućnosti za decentralizaciju prikupljanja, obrade i distribucije
podataka .

Informacionom tehnologijom označavamo širok spektar alata i tehnika, koje se koriste prilikom
kreiranja, skladištenja i distribucije podataka i informacija, kao i prilikom kreiranja znanja.

▪ Tri su osnovne komponente informacione tehnologije:

◦ Računari

◦ Komunikacione mreže

◦ Sposobnost (know-how)

Sistemi se mogu podeliti na:

◦ Prirodni sistemi (zasnovani na zakonima prirode; čovek je prirodni sistem).

◦ Tehnički sistemi su čovekovo delo i nastaju u procesu ovladavanja prirodom (različita tehnička
dostignuća; mašine, uređaji, računari i sl.).

◦ Organizacioni sistemi su sve materijalne, umne i moralne tekovine koje je ljudski mozak stvorio od
pamtiveka. U taj sistem se ubraja i informacioni sistem.

Informacioni sistem se sa stanovištva kompleksnog organizacionog sistema sastoji iz nekoliko

komponenti:

◦ Hardware – računarska, odnosno mašinska podrška sistemu koga čine računar, ulazno-izlazne
jedinice i komunikacioni uređaji
◦ Software – programska komponenta koja obuhvata sve nematerijalne činioce sistema, rutine i
metode za organizaciju, upravljanje i obradu podataka i informacija u sistemu.

◦ Lifeware – kadrovska komponenta koju čine timovi korisnika, profesionalaca i stručnog osoblja
(programera, analitičara, administratora, operatera i korisnika informacionog sistema)

◦ Orgware – organizaciona komponenta koju čine postupci i metode koji povezuju prethodne
komponente u jednu dobro organizovanu, skladnu celinu.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zdravstveni sistem je kompleksan sistem
kojeg čine organizacije, institucije, čiji je primarni cilj unapređenje zdravlja.

Infomatika u zdravstvu je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u
zdravstvenoj zaštiti, potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i
svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog, tehnološkog i aplikativnog aspekta na
medicinsku problematiku.

Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija, racionalizacija i funkcionisanje

zdravstvene službe na optimalan način, odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i
obezbeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite.

Informatika u zdravstvu obuhvata:

◦ Upravljanje informacijama (vođenje medicinske dokumentacije, organizacija rada, planovi i

programi, sistem zakazivanja, izveštavanje, istraživanje i sl.)

◦ Komunikacije (e-mail, Internet, telemedicina, biomedicinske baze podataka, virtuelna realnost,

veštačka inteligencija, Internet of Things)

◦ Tehnološka rešenja (medicinski uređaji bazirani na novim tehnološkim rešenjima) .

Vođenje zdravstvene i medicinske dokumentacije – U savremenom zdravstvenom sistemu generiše

se veliki broj podataka tokom pružanja zdravstvenih usluga. Takvi podaci treba da su dostupni u
pravo vreme i na pravom mestu, a to je moguće samo primenom računara.

Dijagnostika. Računari se koriste u analizi biofizikalnih signala, kao što su elektrokardiografija,

elektroencefalografija, elektromiografija i drugo. Koriste se i u obradi i analizi medicinskih slika kod
kompjuterizovane tomografije, MR i slično. Ekspertni sistemi se koriste kao pomoć lekarima za
donošenje odluka.

Terapija i rehabilitacija – odnosi se na praćenje stanja bolesnika i upravljanje aparatima za

rehabilitaciju (npr. telerehabilitacija)

Organizacija rada u zdravstvu – podrazumeva različite aktivnosti kao što su: evidencije zaposlenih,
zakazivanje poseta, prijem u bolnicu, izdavanje recepata i uputa i drugo.

Istraživački rad – osim za obradu podataka, pomoću računara se dolazi do brojnih informacija
neophodnih u istraživačkom radu. Stručni i naučni radovi se nalaze u bazama podataka kojima je
moguće pristupiti klijentskim računarom.

Kontinuirana medicinska edukacija – najčešće se organizuje putem online kurseva. Preuzimanje

edukativnih materijala i polaganje testova se obavlja pomoću platforme za online učenje ili preko
web-sajtova.
Kompjuterizovani unos narudžbi (CPOE – Computerized provider order entry), može da smanji
greške u lečenju za čitavih 80 odsto, a negativne (ozbiljne štete za pacijente) greške za 55%, pa je u
SAD ovo postao skoro obavezan alat na mnogim klinikama.