PRENOS MASE

AJ

14–1 Uvod 718

14–2 Analogija između procesa prenosa mase i toplote 719
14–3 Prenos mase difuzijom 721
14–4 Granični uslovi 727
14–5 Stacionarna masena difuzija kroz raven zid 732
14–6 Transport vodene pare u zgradama 736
14–7 Nestacionarna masena difuzija Transient Mass Diffusion 740
14–8 Masena difuzija u pokretnom medijumu 743
14–9 Konvektivni transport mase 754
14–10 Istovremeni prenos toplote i mase 763

Mnogobrojne značajne pojave prenosa toplote, koje se sreću u praksi uključuju i

procese prenosa mase. Na primer, skoro jedna trećina toplotnih gubitaka iz ljudskog
organizma u stanju mirovanja prenosi se na okolinu isparavanjem – znojenjem. To praktično
ukazuje da je prenos mase analogan prenosu toplote u mnogim aspektima i da postoji velika
sličnost u relacijama koje opisuju procese prenosa mase i procese prenosa toplote.

Kroz ovo poglavlje objasnićemo mehanizam prenosa mase i izvesti jednačine intenziteta
prenosa mase za neke slučajeve koji se često sreću u praksi.

Treba praviti razliku između prenosa mase i kretanja fluidne struje (ili protoka fluida) koja
se dešavaju na makroskopskom nivou kao transport fluida od jedne na drugu lokaciju.
Prenos mase zahteva potojanje dve oblasti – regiona sa različitim hemijskim sastavom
(strukturom). Tada dolazi do kretanja hemijskih specija - sadržaja iz regiona visoke
koncentracije ka regionu niže koncentracije. Primarna pogonska sila za kretanje fluida je
razlika pritiska, dok je primarna pogonska sila za process prenosa mase razlika
koncentracija. Zbog toga ne govorimo o prenosu mase u homogenim sredinama.

Izlaganje možemo početi ukazujući na brojne analogije između prenosa mtoplote i mase, a
na osnovu toga poviući i nekoliko paralela između ova dva fenomena. Sledi razmatranje
graničnih uslova u okviru fenomena prenosa mase i jedno dimenzionalne stacionarne i
nestacionarne masene difuzije. Nakon toga razmatraće se fenomen prenosa mase u
pokretnom medijumu i na kraju fenomen konventivnog prenosa mase i istovremenog
prenosa toplote i mase.

Uvek kada postoji razlika koncentracija materije u medijumu, priroda teži ka izjednačavanju
koncentracija stvarajući strujanje iz oblasti više prema oblasti niže koncentracije.

1
Uobičajeno je zapažanje da uvek kada postoji disbalans koncentracija u nekom medijumu,
priroda teži da izvrši redistribuciju, razmeštanje materije sve dotle dok se ne uspostavi balans
ili ravnoteža koncentracija. Ovaj napor, odnosno težnja prirode se može objasniti postojanjem
svojevrsne pogonske sile, koja leži u osnovi mnogih prirodnih fenomena transporta.

Količina rasprostranjenosti materije izražena po jedinici zapremine može se definisati kao

koncentracija, i može se reći da je kretanje materije uvek u smeru opadanja koncentracije, iz
oblasti više koncentracije u oblast niže koncentracije (slika 14-1). Proces redistribucije se
manifestuje procesom difuzije (prostornog širenja). Nivo strujanja je proporcionalan
gradijentu koncentracije dC/dx, što predstavlja promenu koncentracije C za jediničnu dužinu u
smeru strujanja x, i površinu A normalnu na pravac strujanja. Ovo se može izraziti kao:

Protok  (normalna površina) (gradijent koncentracije)

Koeficijent proporcionalnosti predstavlja koeficijent difuzije, što je u stvari mera brzine

rasprostiranja materije u medijumu, a negativan znak dolazi zbog uspostavljanja protoka u
pozitivnom smeru kao pozitivne veličine (treba se podsetiti da je dC/dx negativna veličina dok
koncentracija opada u smeru strujanja). Možemo se pozvati na Fourier-ov zakon provođenja
toplote, Ohm-ov zakon provođenja električne struje i Newton-ov zakon viskoznosti, koji su u
formi jednačine 14-1.

Da bi razumeli bolje process difuzije, zamislimo rezervoar podeljen na dva jednaka dela
pregradom. Na početku levi deo rezervoara sadrži azot N2, gas, dog desni deo rezervoara
sadrži vazduh (sastav vazduha 21% kiseonika i 79% azota), na istom pritisku i temperaturi.
Molekuli kiseonika i azota su prikazani tamnim i svetlim kružićima. Kada se pregrada koja
deli rezervoar ukloni doći će do difuzije molekula azota u vazduh, dok će molekuli kiseonika
difundovati u deo rezervoara sa azotom., kako je prikazano na slici 14-2.

Slika 14-2 Rezervoar koji u svojim odeljcima sadrži N2 i vazduh i difuzija N2 u vazduh kada je pregrada
pomerena
Ako sačekamo dovoljno dugo, dobićemo homogenu smešu azota i kiseonika u rezervoaru.
Ovaj proce difuzije mase se može objasniti razmatranjem imaginarne ravni prikazane
isprekidanim linijama na slici kao: Molekuli gasa se kreću nasumično, i zbog toga je
verovatnoća kretanja molekula levo i desno podjednaka. Dakle, polovina molekula sa jedne

2
strane isprekidane linije u svakom trenutku će se kretati na drugu stranu. Dok je koncentracija
azota veća na levoj strani nego na desnoj, više molekula azota će se kretati prema desnoj strani
nego prema levoj, što će rezultirati pojavom strujanja azota udesno. Kao rezulta imamo
pojavu prebacivanja azota na desnu stranu rezervoara. Slični argumenti se mogu izložiti i za
kiseonik koji se prebacuje na levu stranu. Proces se nastavlja sve dotle dok se ne uspostavi
ravnoteža koncentracija azota i kiseonika u rezervoaru, tako da je broj N 2 (ili O2) molekula
koji se kreću desno jednak broju koji se kreću levo, rezultujući nultim transferom molekula
azota ili kiseonika kroz imaginarnu ravan. Molekuli u gasnoj smeši se stalno sudaraju i
process difuzije je jako uslovljen ovim pojavama. Sudaranje istih molekula je malog značaja
jer su obadva molekula identična i nema razlike koji molekul prelazi zamišljenu raven.
Sudaranje različitih molekula, međutim, utiču na nivo difuzije jer različiti molekuli mogu
imati različite mase i zbog toga razlizite kličine kretanja, pa će tezži molekuli biti dominantni
u procesu difuzije. Zbog toga koeficijent difuzije i intenzitet difuzije u gasovima jako zavisi
od temperature jer je temperature mera srednje brzine molekula u gasu. Zbog toga će intenzitet
difuzije biti veći na povišenim temperaturama.

Slika 14-3 Neki primeri masenog prenosa koji obuhvataju tečnost i/ili čvrsta tela

Prenos mase se takođe dešava i u tečnostima i čvrstim sredinama. Na primer, voda u čaši
ostavljena u sobi će ispariti kao rezultat difuzije molekula vode u okolni vazduh (prenos mase
tečnost – gas). Parče čvrstog CO2 (suvi led) će se vremenom smanjivati kako molekuli CO2
difunduju u okolni vazduh (prenos mase čvrsto telo – gas). Kašika šećera u šolji kafe ćew se
podići i zasladiti kafu mada su molekuli šećera mnogo teži odmolekula vode. Molekuli
obojenog mastila ubačeni u čašu vode će difundovati kroz vodu što se zapaža kao postepeno
širenje boje u void (prenos mase čvrsto telo – tečnost). Naravno prenos mase se takođe može
dogoditi i iz gasovite sredine u tečnosti ili čvrstu supstancu ukoliko je koncentracija materije u
gasnoj fazi veća. Na primer, mali udeo O 2 iz vazduha difunduje u vodu i doprinosi
zadovoljenju potreba za kiseonikom vodenih životinja. Difuzija ugljenika u gvožđe u
procesima otvrdnjavanja, premazivanja poluprovodnika za tranzistore, i njihovo prebacivanje
na visokim temperaturama su primeri difuzionih procesa čvrsto telo – čvrsto telo (slika 14-3).
Faktor koji takođe utiče na process difuzije je i rastojanje molekula. Veće rastojanje između
molekula u osnovi uzrokuje povećanu difuzivnost. Zbog toga je intenzitet difuzije mnogo veći
kog gasova nego kod tečnosti, odnosno mnogo veći kod tečnosti nego kod čvrstih tela.

3
Koeficijenti difuzije u smešama gasova su nekoliko reda veličina veći nego u tečnostima ili
čvrstim supstancama.

14-2 ANALOGIJA IZMEĐU PRENOSA MASE I TOPLOTE

Izučavajući mehanizme prenosa mase i toplote uočavamo značajnu analogiju koja nam
dozvoljava da povlačenjem prostih paralela između ova dva fenomena objašnjavamo pojave u
njima. Uspostavljanjem ovakvih mostova između ove dva naizgled nevezana fenomena
moguće je da korišćenjem znanja i alata iz oblasti prenosa toplote rešavamo probleme i u
oblasti prenosa mase. Suprotno dobijanjem saznanja iz oblasti prenosa mase mogu se
potpunije razumeti procesi prenosa toplote, posmatranjem fenomena toplote kao supstance bez
mase, kako se to smatralo u devetnaestom veku. Tadašnja toplotna teorija je kratko živela, ali
je značajna za terminološka određenja danas i služila je svojoj svrsi veoma dobro sve dok nije
zamenjena kinetičkom teorijom. Masa je, u osnovi, energija, i prema Einstein-ovoj teoriji
masa i energija se mogu transformisati jedno u drugo, misleći na jednačinu E=mc2, gde je c –
brzina svetlosti. Zbog toga masu i toplotu možemo posmatrati kao dve različite forme
energije.

Slika 14-4 Analogija između toplotnog i masenog prenosa

TEMPERATURA

Pogonska sila za proces prenosa toplote je temperaturna razlika. Sa druge strane,

pogonska sila za proces prenosa mase je koncentraciona neravnoteža (razlika). Možemo, dakle
posmatrati temperaturu kao meru toplotne koncentracije, pa se tada oblast više temperature se
može smatrati oblašću više toplotne koncentracije.(slika 14-4). Zbog toga, i prenos toplote i
prenos mase su pojave koje se dešavaju iz oblasti veće koncentracije ka oblastima niže
koncentracije. Ukoliko ne postoji temperaturna razlika između dve oblasti, nema ni prenosa
toplote. Slično, ukoliko ne postoji razlika u koncentracijama u različitim delovima medijuma
neće doći ni do razmene mase.

4
 KONDUKCIJA - PROVOĐENJE

Možemo se podsetiti da se prnos toplote može vršiti generalno na tri načina,

kondukcijom (provođenjem), konvekcijom (prelaženjem) i radijacijom (zračenjem). Prenos
mase se slično može vršiti kondukcijom, koja se naziva difuzija i konvekcijom, tako da ne
postoji nešto što se manifestuje kao prenos mase radijacijom (zračenjem). (slika 14-5).

Slika 14-5 Suprotno toplotnoj radijaciji, ne postoji masena radijacija

Intenzitet kondukcije (provođenja) toplote u pravcu x je proporcionalno temperaturnom

gradijentu dT/dx u tom pravcu i izražava se Fourier-ovim zakonom provođenja toplote kao

Gde k predstavlja termičk provodnost medijuma, A površina normalna na pravac

prenošenja toplote. Slično, intenzitet prenosa mase difuzijom (kondukcijom) hemijske
specije A u stacionarnom medijumu, u pravcu x je proporcionalan gradijenu koncentracije
u tom pravcu i izražava se Fick-ovim zakonom difuzije (slika 14-6):

Slika 14-6 Analogija izmedju toplotne kondukcije i masene difuzije

5
Gde , predstavlja koficijent difuzivnosti (ili koeficijent difuzije mase) neke specije u
smeši, a predstavlja koncentraciju neke specije A u smeši na tom mestu. Može se
pokazati da diferecijalne jednačine i za kondukciju toplote i difuziju mase imaju istu formu.
Zbog toga se rešenja za problem difuzije mase može dobiti iz rešenja odgovarajućih jednačina
kondukcije toplote, za istu vrstu graničnih uslova, uzimajući samo odgovarajuće koeficijente i
promenljive.

PRODUKCIJA TOPLOTE Heat Generation

Stvaranje toplote je posledica transformacije nekih drugih vrsta energija, kao što su
električna, hemijska ili nuklearna energija.

Stvaranje toplote se dešava kroz medijum i ispoljava se kroz porast temperature. Slično, neki
problemi prenosa mase uključuju hemijske reakcije koje se dešavaju unutar medijuma i
rezultuju stvaranjem specija. Zbog toga je stvaranje specija zapreminski fenomen i intenzitet
stvaranja moze varirati od tačke do tačke u medijumu. Takve reakcije koje se dešavaju unutar
medijuma nazivaju se homogene reakcije i analgone su fenomenu stvaranja unutrašnje toplote.
Suprotno, neke hemijske reakcije rezultiraju stvaranjem specija na površini kao rezultat
hemijskih reakcija koje se dešavaju na površini kontakta medijuma i okoline. Ovo je
površinski fenomen i kao takav treba ga tretirati kao granični uslov. U istraživanjima prenosa
mase takve reakcije se nazivaju heterogenim reakcijama i analogne su određenom toplotnom
fluksu na površini.

KONVEKCIJA

Podsetićemo se da je konvekcija u procesima prenosa toplote definisana kao mehanizam koji

uključuje provođenje toplote (molekularna difuzija) i ukupno kretanje fluida.

Kretanje fluida značajno pospešuje prenos toplote premeštajući zagrejani fluid pored površine
i zamenjujući ga hladnijim fluidom u udaljenijim slojevima. U ograničenim uslovima, kada
nema kretanja fluida, problem konvekcije se svodi na kondukciju. Slično konvekcija mase (ili
konvektivni prenos mase) predstavlja mahanizam prenosa mase između granične površine i
fluida u kretanju i uključuje i difuziju mase i ukupno kretanje fluida. Kretanje fluida takođe
značajno pospešuje process prenosa mase premeštajući fluid visoke koncentracije blizu
granične površine, zamenjujući ga udaljenim slojevima fluida niže koncentracije.

Kod konvektivnog prenosa mase definišemo koncentracioni granični sloj, analogno

temperaturnom graničnom sloju u fenomenima prenosa toplote i definišemo nove
bezdimenzijske brojeve pandam Nusselt-ovom i Prandtl-ovom broju.
Intenzitet konvektivnog prenosa toplote za idealna (spoljašnja) strujanja opisana su Newton-
ovim zakonom hlađenja:

14-4

6
Gde je koeficijent prenosa toplote, površina, a temperaturna razlika
kroz temperaturni granični sloj.

Slično, intenzitet prenosa mase može se izraziti kao(slika 14-7):

Slika 14-7 Analogija između prenosa toplote konvekcijom i masenog prenosa konvekcijom

gde je koeficijent prenosa mase, površina, a odgovrajuća razlika

koncentracija kroz koncentracioni granični sloj.

Različiti aspekti analogija između procesa prenosa mase i toplote izloženi su u poglavlju 14-9.
Analogija je validna za slučajeve prenosa mase niskog intenziteta u kojima je intenzitet
protoka specije mali (ispod 10%) prema ukupnom intenzitetu protoka tečnosti ili gasne smeše.
(u kojem je stepen protoka specije unutrašnjeg masenog protoka nizak (ispod 10%) u odnosu
na ukupni stepen protoka tečne ili gasne smeše).

14-3 DIFUZIJA MASE

Fick-ov zakon difuzije, predložen 1855. godine, definiše da je intenzitet difuzije hemijskih
specija na nekom mestu u gasnoj smeši (ili tečnosti, ili čvrstom rastvoru) proporcionalan
gadijentu koncentracije specija na tom mestu.

Ikao veća koncentracija specija znači više molekula tih specija po jedinici zapremine,
koncentracija specija se može objasniti na nekoliko načina. Opisaćemo dva uobičajena načina.

1. OSNOVA MASE 1 Mass Basis

7
 Prema osnovama mase, koncentracija se može objasniti terminom ‘’gustina’’ (ili
koncentracija mase), što predstavlja masu po jedinici zapremine. Razmotrimo malu zapreminu
V, na nekoj lokaciji unutar smeše. Gustina specija (u indeksu ‘’i’’) i smeše (bez indeksa) na
nekoj lokaciji su date (slika 14-8) kao:

Gustina specije ’’i’’

Ukupna gustina smeše:

Slika 14-8 Različiti načini izražavanja koncentracije komponente A u binarnoj smeši A i B

Znači, gustina smeše na nekom mestu jednaka je zbiru gustina komponenti u smeši na tom
mestu. Masena koncentracija se takođe može definisati i kao bezdimenzijska veličina kroz
definisanje masenih frakcija, odnosno udela, koji se nazivaju relativni maseni udeli:

14-6

Treba uočiti da se vrednost relativnih masenih udela kreće od 0 do 1, i prema zakonu o

konzervaciji mase, suma svih relativnih masenih udela elemenata u smeši jednaka je jedinici,
odnosno . Treba primetiti da gustina i relativni maseni udeo komponenti u smeši,
generalno, variraju sa promenom lokacije sve dotle dok gradijent koncentracije ne bude jednak
nuli.

8
 2. MOLARNA OSNOVA 2 Mole Basis
Prema molarnoj osnovi, koncentracija se izražava molarnom koncentracijom (ili molarnom
gustinom), odnosno količinom materije u kmol po jedinici zapremine. Razmotrimo malu
zapreminu V, na lokaciji unutar smeše. Molarna koncentracija specije (ili relativni molski
udeo, u indeksu ‘’i’’) i smeše (bez indeksa) na toj lokaciji su:

Molarna koncentracija komponente (specije):

Ukupna molarna koncentracija smeše: 14-7

Takođe, kao i kod relativnog masenog udela, vrednost relativnog molskog udela kreće se od 0
do1, a suma svih relativnih molskih udela komponenti u smeši jednaka je jedinici, odnosno

Masa i broj molova , vezani su relacijom , ili za jediničnu zapreminu

, gde je molekulska masa (molekulska težina) neke supstance. To znači da masa
1 kmol neke supstance ima M kilograma, odnosno masa N kmol supstance ima
kilograma. Zbog toga su masa i molska koncentracija povezani relacijama:

za komponentu ‘’i’’, i za smešu. 14-8

Gde je molekulska masa smeše, koja se može odrediti iz:

14-9

Maseni i molski udeli komponente ‘’i’’ u smeši povezani su jednačinom:

14-10

Kao što se može videti, prezentovana su dva različita prolaza u objašnjenju koncentracije na
određenom mestu u smeši, i može se postaviti pitanje koji je od ovih prilaza bolji za
korišćenje.

Odgovor je jednostavan i zavisi od konkretne situacije, što znači da su obadva prilaza

ravnopravna i bolji je onaj koji u datoj situaciji dovodi do lakšeg rešavanja problema.

9
 SPECIJALNI SLUČAJ: SMEŠA IDEALNIH GASOVA

Na niskim pritiscima, gas ili smeša gasova može biti smatrana idelanim gasom uvažavjući
neznatne greške. Na primer, smeša suvog vazduha i vodene pare na atmosferskim uslovima se
može smatrati idealnim gasom dsa greškom mnogo manjom od jednog preocenta. Ukupni
pritisak gasne smeše , jednak je sumi parcijalnih pritisaka komponenata , a ova veza se
može izrazizi relacijom: . Ovde je parcijalni pritisak komponente ‘’i’’, a izraz je
poznat kao Dalton-ov zakon. Korišćenjem jednačine stanja idealnog gasa oblika:
, gde je - univerzalna gasna konstanta kako za komponentu ‘’i’’ tako i za smešu,
parcilijalni pritisak komponente ‘’i’’ može se izraziti kao: (slika 14-9)

Slika 14-9 Za smeše idealnih gasova, udeo pritiska gasa jednak je njegovom molskom udelu

14-11

Zbog toga je parcijalni pritisak komponente ‘’i’’ u smeši idealnog gasa jednak
molskom specifičnom udelu te komponente i može se kao takav koristiti u analizama procesa
prenosa mase

FICK-OV ZAKON DIFUZIJE: Dvokomponentna stacionarna sredina

Fick’s Law of Diffusion:
Stationary Medium Consisting of Two Species

Ranije smo pomenuli da je intenzitet difuzije mase hemijskih komponenti u stacionarnom

medijumu u određenom smeru proporcionalan lokalnoj vrednosti gradijenta koncentracije u
tom smeru. Linearna zavisnost između intenziteta difuzije i gradijenta koncentracije preložena
od Fick-a, 1855. godine, poznata je kao Fick-ov zakon difuzije i može se izraziti relacijom:

10
 Maseni fluks = Konstanta proporcionalnosti x Gradijent koncentracije

Ali koncentracija komponenti u smeši gasova, tečnom ili čvrstom rastvoru može se definisati
na različite načine, kao gustina, relativni maseni udeo, molarna koncentracija i relativni molski
udeo, kako je to već u ranijem tekstu izloženo, pa se Fick-ov zakon difuzije može matematički
izraziti na više načina. Treba međutim reći da je najbolje izraziti gradijent koncentracije u
sklopu relativnog masenog ili molskog udela i najprikladnije formule Fick-ovog zakona za
difuziju komponente A u dvokomponentnoj stacionarnoj smeši sačinjenoj od komponenti A i
B u pravcu x, kao:

Osnova Masa

Osnova Mol 14-12

Ovde predstavlja (difuzivni) maseni fluks komponente A (prenos mase u jedinici

vremena kroz jediničnu površinu normalnu na pravac prenosa mase izraženo u ).
Veličina predstavlja (difuzivni) molarni fluks izražen u . Maseni fluks
komponente na nekom mestu proporcionalan je gustini smešena tom mestu. Predpostavimo da
relacija predstavlja gustinu, a relacija , molarnu koncentraciju
dvokomponentne smeše, koje uopšteno mogu biti promenljive veličine u različitim delovima

smeše. Zbog toga je , odnosno .

11
 Slika 14-10 Različiti izrazi Fick-ovog zakona difuzije za binarnu smešu

Međutim u specijalnom slučaju, kada smeša ima konstantnu gustinu ili konstantnu molsku
koncentraciju , gornje relacije se mogu uprostiti i svesti na oblik:

Osnova Masa

Osnova Mol 14-13

Predpostavka konstantne gustine ili molarne koncentracije opravdana je u uslovima čvrstog

tela ili razblaženih rastvora, ali ne odgovara za gasne smeše ili koncentrovane rastvore. Zbog
toga jednačinu 14-12 treba koristiti u poslednjem obliku.

U ovom uvodnom izlaganju ograničićemo našu pažnju na problem jedno-dimenzionalne

masene difuzije.. Za slučaj dvo i tro-dimenzionalne masene difuzije, Fick-ov zakon se bolje
može izraziti u vektorskom obliku prostim zamenjivanjem izvoda iz gornjih jednačina
odgovarajućim gradijentima (kao što je ).

12
Treba se podsetiti da je konstanta proporcionalnosti u Fourier-ovom zakonu definisana kao
transportna karakteristika pod imenom termička provodljivost (koeficijent provođenja
toplote). Slično, konstanta proporcionalnosti u Fick-ovom zakonu, definisana kao transportna
karakteristika, može se nazvati binarni difuzioni koeficijent (dvofazni koeficijent difuzije) ili
koeficijent masene difuzuje, . Jedinica za izražavanje ove veličine je , i iste je
prirode kao i koeficijent termičke difuzije ili difuzije količine kretanja (poznate kao
kinematska viskoznost), slika 14-11.

Slika 14-11 Analogija između Fouirier-ovog zakona toplotne kondukcije i Fick-ovog zakona
masene difuzije

Zbog složene prirode procesa difuzije mase, koeficijenti difuzije se obično određuju
eksperimentalno. Knetička teorija gasova

Ukazuje na to da je koeficijent difuzije za razređene gasove na uobičajenim pritiscima u

osnovi nezavisan od prirodec smeše i raste sa porastom temperature, odnosno pada sa
pritiskom kao:

, ili: 14-14

Ovaj oblik jednačine je upotrebljiv za određivanje koeficijenta difuzije gasova na

različitim temperaturama i pritiscima ukoliko je poznat koeficijent difuzije za određenu
temperaturu i pritisak. Mogu se naći i jednačine koje se baziraju na efektu molekularnih
sudara, a koje su uopštenije i komplikovanije. Koeficijenti difuzije za neke gasove u vazduhu
na pritisku 1atm. Dati su u tabeli 14-1 za različite vrednosti temperatura.

Tabela 14-1 Binarni difuzioni koeficienti nekih gasova u vazduhu na pritisku od 1atm

13
 (izvor Mills, Ref. 13, Table A.17a, p. 869)

T [K] O2 CO2 H2 NO

200 0.95 0.74 3.75 0.88

300 1.88 1.57 7.77 1.80
400 5.25 2.63 12.5 3.03
500 4.75 3.85 17.1 4.43
600 6.46 5.37 24.4 6.03
700 8.38 6.84 31.7 7.82
800 10.5 8.57 39.3 9.78
900 12.6 10.5 47.7 11.8
1000 15.2 12.4 56.9 14.1
1200 20.6 16.9 77.7 19.2
1400 26.6 21.7 99.0 24.5
1600 33.2 27.5 125 30.4
1800 40.3 32.8 152 37.0
2000 48.0 39.4 180 44.8

Koficijenti difuzije za čvrste materijale i tečnosti takođe imaju tendenciju da rastu sa

temperaturom i naročito zavise od sastava.
Proces difuzije u čvrstim telima i tečnostima je složeniji nego u gasovima i koeficijenti
difuzije se uglavnom određuju eksperimentalno.

Binarni koeficijent difuzije (koeficijent difuzije za dvokomponentnu mešavinu) za nekoliko

dvokomponentnih gasnih mešavina, čvrstih tela i tečnosti, dat je u tabelama 14-2 i 14-3. Iz
tabela se mogu primetiti dve stvari:

1. Koeficijent difuzije, generalno, je najveći u gasovima i najmanji u čvrstim materijalima.

Vrednost koeficijenta difuzije u gasovima je nekoliko reda veličine veći nego nego u
tečnostima.

2. Koeficijent difuzije raste sa temperaturom. Kofeicijent difuzije (kao i nivo prenosa mase)
ugljenika kroz gvožđe u procesu otvrdnjavanja, na primer, raste 6000 puta kako se
temperatura povećava od 500C na 1000C.

Tabela 14-2 Binarni difuzioni koeficienti razblaženih smeša gasova na 1atm

14
Supstanca Supstanca T DAB ili DBA Supstanca Supstanca T DAB ili DBA
A B K m2/s A B K m2/s

Vazduh Aceton 273 1.1 x 10-5 Argon, Ar Azot, N2 293 1.9 x 10-5

Vazduh Amonijak, NH3 298 2.6 x 10-5 Ugljen-dioksid, CO2 Benzen 318 0.72 x 10-5

Vazduh Benzen 298 0.88 x 10-5 Ugljen-dioksid, CO2 Vodonik, H2 273 5.5 x 10-5

Vazduh Ugljen-dioksid 298 1.6 x 10-5 Ugljen-dioksid, CO2 Azot, N2 293 1.6 x 10-5

Vazduh Chlorine 273 1.2 x 10-5 Ugljen-dioksid, CO2 Kiseonik, 273 1.4 x 10-5
O2
Vazduh Etil alkohol 298 1.2 x 10-5 Ugljen-dioksid, CO2 Vodena para 298 1.6 x 10-5

Vazduh Ethyl ether 298 0.93 x 10-5 Vodonik, H2 Azot, N2 273 6.8 x 10-5

Vazduh Helijum, He 298 7.2 x 10-5 Vodonik, H2 Kiseonik, 273 7.0 x 10-5
O2
Vazduh Vodonik, H2 298 7.2 x 10-5 Kiseonik, Amonijak, NH3 293 2.5 x 10-5
O2
Vazduh Jod, 298 0.83 x 10-5 Kiseonik, Benzen 296 0.39 x 10-5
I2 O2
Vazduh Metanol 298 1.6 x 10-5 Kiseonik, Azot, N2 273 1.8 x 10-5
O2
Vazduh Mercury 614 4.7 x 10-5 Kiseonik, Vodena para 298 2.5 x 10-5
O2
Vazduh Naftalin 300 0.62 x 10-5 Vodena para Argon, Ar 298 2.4 x 10-5

Vazduh Kiseonik, 298 2.1 x 10-5 Vodena para Helijum, He 298 9.2 x 10-5
O2
Vazduh Vodena para 298 2.5 x 10-5 Vodena para Azot, N2 298 2.5 x 10-5

Tabela 14-3 Binarni difuzioni koeficienti razblaženih tečnih i čvrstih rastvora na 1atm

15
 (a) Difuzija kroz tečnosti (b) Difuzija kroz čvrsta tela

Supstanca Supstanca T, DAB, Supstanca Supstanca T, DAB,

A (Rastvor) B (Rastvor) K m2/s A (Rastvor) B (Rastvor) K m2/s

Amonijak, NH3 Voda 285 1.6 × 10-9 Ugljen-dioksid, Natural rubber 298 1.1×10-10
CO2
Benzen Voda 293 1.0 × 10-9 Nitrogen Natural rubber 298 1.5×10-10
Ugljen-dioksid, Voda 298 2.0 × 10-9 Kiseonik, Natural rubber 298 2.1×10-10
CO2 O2
Chlorine Voda 285 1.4 × 10-9 Helijum, He Pyrex 773 2.0×10-12

Etanol Voda 283 0.84× 10-9 Helijum, He Pyrex 293 4.5×10-15

Etanol Voda 288 1.0× 10-9 Helijum, He Silicon dioxide 298 4.0×10-14
Etanol Voda 298 1.2 × 10-9 Vodonik, H2 Iron 298 2.6×10-13

Glucose Voda 298 0.69× 10-9 Vodonik, H2 Nickel 358 1.2× 10-12

Vodonik, H2 Voda 298 6.3 × 10-9 Vodonik, H2 Nickel 438 1.0 × 10-11
Metan Voda 275 0.85 × 10-9 Cadmium Copper 293 2.7×10-19

Metan Voda 293 1.5 × 10-9 Zinc Copper 773 4.0 ×10-18

Metan Voda 333 3.6 × 10-9 Zinc Copper 1273 5.0× 10-13

Metanol Voda 288 1.3 × 10-9 Antimony Silver 293 3.5× 10-25

Nitrogen Voda 298 2.6 × 10-9 Bismuth Lead 293 1.1× 10-20

Kiseonik, Voda 298 2.4 × 10-9 Mercury Lead 293 2.5× 10-19
O2
Voda Etanol 298 1.2 × 10-9 Copper Aluminum 773 4.0× 10-14

Voda Ethylene 298 0.18 × 10-9 Copper Aluminum 1273 1.0× 10-10
glycol
Voda Methanol 298 1.8 × 10-9 Carbon Iron (fcc) 773 5.0× 10-15

Chloroform Methanol 288 2.1 × 10-9 Carbon Iron (fcc) 1273 3.0× 10-11

Praktični značaj ima difuzija vodene pare u vazduhu, Ova tema je bila obrađivana u više
naučnih studija, u kojima je prezentovano nekoliko empirijskih formula za sračunavanje
koeficijenta difuzije Marrero i Mason su predložili sledeću formulu (Tabela 14-
4):

Tabela 14-4 U binarnoj smeši idealnih gasova A i B, koeficient difuzije komponente A u B je jednaka
koeficientu difuzije komponente B u A i zajedno rastu sa povećanjem temperature.

16
 T, D voda-vazduh ili Dvazduh-voda na 1
°C atm, u m2/s
(jednačina Eq. 14–15)
0 2.09 ×10-5
5 2.17 ×10-5
10 2.25 ×10-5
15 2.33 ×10-5
20 2.42 ×10-5
25 2.50 ×10-5
30 2.59 ×10-5
35 2.68 ×10-5
40 2.77 ×10-5
50 2.96 ×10-5
100 3.99 ×10-5
150 5.18 ×10-5

14-15

gde je , apsolutni pritisak u atmosferama, a , temperatura u Kelvinovim stepenima.

Primarni pokretački mehanizam difuzije mase je gradijent koncentracije i sam proces masene
difuzije prema gradijentu koncentracije poznat je kao obična (prosta) difuzija. Međutim,
proces difuzije može biti izazvan i drugim efektima. Temperaturni gradijenti u medijumu
mogu izazvati termičku difuziju (poznatu kao soret efekat), i gradineti pritiska mogu
rezultovati difuzijom pritiska. Oba ova efekta su obično zanemarljiva, ali sve dotle dok
gradijenti ne postanu izuzetno veliki. U centrifugama, gradijewnti pritiska stvoreni
centrifugalnim efektom, koriste se za izdvajanje tečnih rastvora i gasovitih izotopa. Spoljašnje
polje sila, kao što su električno ili magnetno polje primenjeno na smešu ili rastvor može biti
upotrebljeno za odvajanje naelektrisanih ili namagnetisanih molekula (kao u elektriloitima ili
jonizovanim gasovima) iz smeše. Ovakav proces se naziva prinudna difuzija. Takođe, kada su
pore nekog poroznog čvrstog tela, kao na primer silika-gel, manje od srednjeg slobodnog puta
molekula gasa, sudaranje molekula može biti bez značaja pa se može inicirati slobodni
molekularni tok. Ovaj fenomen je poznat kao Knudsen-ova difuzija.

Kada je veličina molekula gasa slična veličini pora, dolazi do kretanja adsorbovanih molekula
duž zidova pora. Ovaj efekat je poznat kao površinska difuzija.
Na kraju, čestice čiji prečnik ne prelazi 0,1m, kao što su čestice magle ili čađi, deluju kao
veliki molekuli, a proces difuzije takvih čestica se prema gradijentu koncentracije naziva
Brown-ovo kretanje. Velike čestice (čiji je prečnik veći od 1m) nisu obuhvaćene difuzijom i
kretanje takvih čestica opisano je Newton-ovim zakonima.

U ovom, elementarnom pregledu procesa masene difuzije, predpostavićemo da su ovi dodatni

ekekti nepostojeći i zanemarljivi, a literatura za ove oblasti se može naći u specijalizovanim
knjigama koje tretiraju ovu oblast.

17
Primer 14-1 Određivanje Relativnog masenog udela iz relativnom molskog udela

Sastav suve, standardne atmosfere dat je u molarnoj osnovi kao 78,1% N 2, 20,9% O2 i 1% Ar i
ostalih elemenata (slika 14-12). uzimajući ostale sastojke kao Ar, odrediti relativne masene
udele vazduha.

Slika 14-12 Šematski prikaz primera 14-1

Rešenje
Zadatkom je dat relativni molski sastav vazduha, kao smeše i treba odrediti relativni maseni
sastav.
Predpostavke
Male količine drugih gasova u sastavu vazduha tretiraju se kao argon.

Karakteristike
Molekulske mase azota, kiseonika i argona su 28.0, 32.0, i 39.9 kg/kmol respektivno.

Analiza
molekulska masa vazduha određena je relacijom:

relativni maseni udeli određeni prema relaciji 14-10 jednaki su:

tako je relativni maseni udeo azota, kiseonika i argona u suvom vazduhu na standardnim
uslovima 75.4%, 23.1%, i 1.4% respektivno.

14-4 GRANIČNI USLOVI

18
Ranije smo pomenuli da su jednačine masene difuzije analogne jednačinama toplotne difuzije
(kondukcije) i zato treba uporediti granične uslove za određivanje raspodele koncentracija
komponenti u medijumu.

Dva uobičajena tipa graničnih uslova su: 1. određenost koncentracija komponenti, što
korespondira poznatim temperaturama i 2. određenost flukseva komponenti. što korespondira
poznatim toplotnim fluksevima.

Uprkos očiglednoj sličnosti, postoji važna razlika između temperature i koncentracije jer je
temperatura obavezno neprekidna funkcija, dok koncentracija u principu nije.. Zid i
temperatura vazduha na površini zida su na primer uvek iste. Koncentracije vazduha sa dve
strane dodira voda-vazduh, međutim su vrlo različite ( u principu koncentracija vazduha u
vodi je bliska nuli). Slično i koncentracija vode sa obe strane sistema voda-vazduha je različita
čak i kada je vazduh zasičen (slika 14-13). Zbog toga kada specificiramo granične uslove, nije
dovoljno odrediti samo lokaciju. Takođe moramo odrediti i stranu granice. Da bi to objasnili,
razmotrićemo dve zamišljene površine na dve strane dodira, beskonačno blizu oblasti dodira.
Kad god postoji sumnja označavamo željenu stranu dodira specificirajući njenu fazu u
subskriptu (indeksu). Na primer, koncentracija vode (tečnost ili para) u tečnoj ili gasovitoj fazi
sistema voda-vazduh na može se izraziti korišćenjem mola:

odnosno 14-16

Slika 14-13 Za razliku od temperature, koncentracije komponenti na obe strane površine tečnost-gas
(ili čvrsto telo-gas ili čvrsto telo-tečnost) obično nisu jednake
Korišćenjem Fick-ovog zakona, granični uslov konstantnog specifičnog fluksa za difuziju
komponente A na granici, za , može se izraziti uz odsustvo bilo kakvog duvanja ili
usisavanja kao:

ili
14-17

19
gde su i specifični molski i maseni fluksevi komponente A na granici.. Specijalni
slučaj nultog masenog fluksa ( ), odgovara nepropusnoj površini za koju je
(slika 14-14).

Slika 14-14 Nepropusna površina kod masenog prenosa analogna je izolacionoj površini kod toplotnog prenosa

Da bi primenili specifišnu koncentraciju kao granične uslove moramo znati koncentraciju

komponenti na granici. Ova informacija se obično dobija iz zahteva da mora postojati
termodinamička ravnoteža na dodiru dve faze komponenti. U slučaju dodira voda-vazduh,
vrednosti koncentracije vodene pare u vazduhu se lako određuje iz podataka zasićenja kao što
je prikazano u primeru 14-2.

PRIMER 14-2 Relativni molski udeo vodene pare na površini jezera

Odrediti relativni molski udeo vodene pare na površini jezera temperature 15C i uporediti sa
relativnim molskim sadržajem vode u jezeru. (slika 14-15). Za atmosferski pritisak na nivou
jezera uzeti veličinu od 92kPa (0,92bar).

20
 Slika 14-15 Šematski prikaz primera 14-2

Rešenje
Treba odrediti i izvršiti upoređenje relativnih molskih udela vodene pare na površini jezera i
relativnog molskog udela vode u jezeru.

Predpostavke
1. Vazduh i vodenu paru smatraćemo idealnim gasovima.
2. Molski udeo rastvorenog vazduha u vodi je zanemarljiv.

Osobine
Pritisak zasićenja vode na 15C je 1,705kPa (tabela A-9).

Analiza
Vazduh će na površini vode biti zasićen. Zbog toga parcijalni pritisak vodene pare u vazduhu
na površini jezera će biti pritisak zasićenja vode na 15C.

Smatrajući vazduh i paru idealnim gasovima, relativni molski udeo vodene pare u vazduhu na
površini jezera određen je jednačinom 14-11:

Uzimajući u obzir i vazduh i paru kao idealne gasove, molski udeo vodene pare u vazduhu na
površini jezera određen je jednačinom Eq. 14-11:

(ili 1,85%)

Voda sadrži neku količinu rastvorenog vazduha, ali je količina zanemarljiva. Možemo
predpostaviti onda, da je jezero u celini tečna voda. Tada, njen relativni molski udeo iznosi:

21
Diskusija
Primetimo da je koncentracija vode (osnova mol) 100%, neposredno ispod dodira voda-
vazduh i 1,85% iznad nje, čak i pod predpostavkom zasićenog vazduha (znači to je najveća
vrednost na 15C). Zbog toga, mogu se dogoditi značajni prekidi koncentracije komponenti
kroz granicu faza.

Slična situacija je i kod dodira čvrsto telo – tečnost. opet, na datoj temperaturi, samo neka
količina čvrstog tela može biti rastvorena u tečnosti, i rastvorljivost čvrstog tela u tečnosti
određena je iz zahteva da postoji termodinamička ravnoteža između čvrstog tela i rastvora na
dodiru.

Rastvorljivost predstavlja maksimalnu količinu čvrste supstance koja može biti rastvorena u
tečnost na specifičnoj temperaturi i široko je objašnjena u oblasti hemije.

U tabeli 14-5, prikazan je primer podataka za rastvorljivost natrijum-hlorida (NaCl) i

kalcijum-bikarbonata Ca(HCO3)2 na različitim temperaturama.. Na primer, rastvorljivost
natrijum-hlorida u vodi na temperaturi od 310K je 36,5kg na 100kg vode. Zbog toga je
relativni maseni udeo soli u rasolu na dodiru:

gde je relativni maseni udeo soli u čistoj soli . Primetimo da voda postaje zasićena
solju kada je 36,5kg soli rastvoreno u 100kg vode na 310K.

Tabela 14-5 Rastvorljivost dva neorganska jedinjenja u vodi na različitim temperaturama, u kg, u 100 kg
vode [izvor: Handbook of Chemistry (New York: McGraw-Hill, 1961)]

Temperatura, So, Kalcium Bikarbonat,

K NaCl Ca(HCO3)2
273.15 35.7 16.15

22
 280 35.8 16.30
290 35.9 16.53
300 36.2 16.75
310 36.5 16.98
320 36.9 17.20
330 37.2 17.43
340 37.6 17.65
350 38.2 17.88
360 38.8 18.10
370 39.5 18.33
373.15 39.8 18.40

Mnogi procesi uključuju upijanje (absorpciju) gasa u tečnost. Većina gasova je slabo
rastvorljiva u tečnostima (kao vazduh u vodi), i za takve razblažene rastvore relativni molski
udeo komponente u gasnoj i tečnoj fazi na površini dodira je proporcionalan, jedan sa
drugim. Tako je:

, odnosno ,

dok je:

, za smeše idealnih gasova.

Ovaj izraz je poznat kao Henry-ev zakon, i izražava se kao:

(na površini dodira) 14-

18

gde je - Henry-eva konstanta i predstavlja proizvod apsolutnog pritiska gasne smeše i

konefivijenta proporcionalnosti. Za datu komponentu, samo je funkcija temperature i
praktično je nezavisna od pritiska za pritiske ispod 5atm. Vrednosti Henry-eve konstante za
brojne vodene rastvore data je u tabeli 14-6, za različite temperature. Iz ove tabele i prethodno
pomenute jednačine primećuje se sledeće:

Tabela 14-6 Henry-eva konstanta H (u barima) za određene gasove na niskim do umerenim pritiscima
(za gas i , ) [izvor: Mills, Ref. 13, Table A.21, p. 874]

Rastvor 290K 300K 310K 320K 330K 340K

H2S 440 560 700 830 980 1140

CO2 1280 1710 2170 2720 3220 —

23
 O2 38,000 45,000 52,000 57,000 61,000 65,000
H2 67,000 72,000 75,000 76,000 77,000 76,000
CO 51,000 60,000 67,000 74,000 80,000 84,000
Vazduh 62,000 74,000 84,000 92,000 99,000 104,000
N2 76,000 89,000 101,000 110,000 118,000 124,000

1. Koncentracija gasa rastvorenog u tečnosti je obrnuto proporcionalna Henry-evoj

konstanti. Stoga, što je veća Henry-eva konstanta, manja je koncentracija rastvorenog
gasa u tečnosti.
2. Henry-eva konstanta se povećava ( i time se udeo rastvorenog gasa u tečnosti smanjuje
) se povećanjem temperature. Stoga, rastvoreni gas u tečnosti može biti odstranjen
zagrevanjem tečnosti (slika 14-16).
3. Koncentracija gasa rastvorenog u tečnosti je proporcionalna parcionom pritisku gasa.
Stoga, količina gasa rastvorenog u tečnosti se može povećati povećavanjem pritiska
gasa. Ovo se može iskoristiti za poboljšanje karbonacije bezalkoholnih napitaka sa
gasovitim .

Slika 14-16 Rastvoreni gasovi u tečnosti mogu se izdvojiti iz te tečnosti zagrevanjem

Strogo govoreći, rezultati iz jednačine 14-18 za molski udeo rastvorenog gasa su tačni za sloj
tečnosti odmah ispod površine a ne moraju biti tačni i za celu zapreminu tečnosti. Kasnije će
biti prikazan slučaj kada se termodinamička faza ravnoteže postiže u celoj zapremini tečnosti.
Ranije smo pomenuli da je upotreba Henry-evog zakona ograničena na razblažene rastvore
gasa i tečnosti, tj., tečnosti sa malom količinom rastvorenog gasa u njoj. Tada se priprodno
postavlja pitanje šta radimo ako gas ima veliku rastvorivost u tečnosti ( ili čvrstom telu ), kao
što je amonijak u vodi? U ovom slučaju linearni odnos Henry-evog zakona ne važi, i molski
udeo gasa rastvorenog u tečnosti ( ili čvrstom telu ) je uobičajeno izražen kao funkcija
parcijalnog pritiska gasa u gasnoj fazi i temperature. Približna relacija u ovom slučaju za
molski udeo supstance na tečnoj ili gasovitoj strani je određena Raul-ovim zakonom kao

24
 (14-19)

gde je pritisak zasićenja supstance i na datoj temperature a P totalni pritisak na

strani gasne faze. Tabelarni podaci su dostupni u knjigama Hemije za uobičajene rastvore kao
što su rastvor vode I amonijaka koji ima veliku upotrebu u absorpcionim rashladnim
sistemima.
Gasovi se takođe mogu rastvarati u čvrsti telima, lai je process difuzije u ovim slučajevima
veoma komplikovan. Rastvorivost gasa može biti ne zavisno od structure čvrstog tela, ili može
zavisiti samo od njegove poroznosti. Neki procesi zastvaranja ( kao što su rastvor vodonika u
titanijumu, slično rastvoru ugljen dioksida u vodi ) su povratni, i stoga je održavanje
koncentracije gasa u čvrstom telu zahteva stalan dodir čvrstog tela sa rezervoarom tog gasa.
Neki drugi procesi rastvaranja su nepovratni. Na primer, kiseonik rastvoren u titanijumu u
obliku , na površini, i ovaj process je nepovratan.

Koncentracija gasovitih materija i u čvrstim telima na interface je proporcionalna

parcijalnom pritisku materije i u gasu na strani gasa of the interface i izražava se
kao

(14-20)

gde je ζ rastvorivost. Izražavajući pritisak u barima i molsku koncentraciju u kmol supstance i

po , jedinica za rastvorljivost je . Podaci o rastvorljivosti za određene
kombinacije gasova i čvrstih tela su date u Tabeli 14-7. Proizvod rastvorljivosti gasa i
difuzionog koeficijenta gasa u čvrstom telu je permeabilnost P, koja prestavlja meru
sposobnosti gasa da prodre u čvrsto telo. gde je difuznost gasa u čvrsto telo.
Permeabilnost je obrnuto proporcionalna debljini ii ma jedinicu .

Konačno, ako process uključuje i sublimaciju čistog čvrstog tela ( kao što je led ili čvrst
) ili isparavnje čistog fluida ( voda ) u različitim medijumima kao što su vazduh, molski ( ili
maseni ) udeo supstance u gasovitoj ili čvrstoj fazi je prosto uzeta kao 1.0, i parcijalni pritisak
is toga molski ideo substance u gasnoj fazi se mogu lako odrediti iz podataka za rastvorljivost
na određenoj temperature. Takođe, pretpostavka termodinamičke ravnoteže na površini je vrlo
opravdana za čista čvrsta tela, čiste tečnosti, i rastvore, sem kada se hemijska reakcija
odigrava na interface.
Tabela 14-7 Rastvorljivost određenih gasova i čvstih materijala
(za gas i ) [izvor: Barrer, Ref. 2]

,
T,
Gas Čvrsto telo kmol/m3 ·
K
bar
O2 Guma 298 0,00312
N2 Guma 298 0,00156
CO2 Guma 298 0,04015

25
 He SiO2 293 0,00045
H2 Ni 358 0,00901

14-6. Migracija vodene pare u zgradama

Vlaga znatno utiče na učinkovitost i trajnost građevinskih materijala, i stoga je prenos vlage
važan parametar koji se uzima u obzir pri konstrukciji i tekućem održavanju zgrada.

Dimenzije drveta i drugih hidroskopskih substanci se menja u zavisnosti od prisustva vlage.

Na primer, varijacija od 4.5 procenata u sadržaju vlage izaziva promenu dimenzija drveta
belog hrasta za 2.5 procenata. Ovakve naizmenične promene dimenzija oslabljuju spojeve i
mogu da ugroze strukturalnu celovitost komponenata zgrade, izazivajući škripanje ili
neprijatne zvuke na minimumu opterećenja. Prekomerna vlažnost može takođe da izazove i
promene u izgledu i fizičkim karakteristikama materijala: koroziju i rđanje metala, truljenje
drveta, ljuštenje farbe na spoljašnjim i unutrašnjim zidovima. Mokro drvo sa sadržajem vode
od 24 do 31 procenata naglo truli na temperaturama od 10 do 38 . Takođe plesni rastu na
površini drveta pri relativnoj vlažnosti od 85 procenata. Širenje vode pri smrzavanju može da
ošteti ćelijsku strukturu poroznih materijala.

Sadržaj vlage takođe utiče na efektivnu provodljivost poroznih medijuma kao što su tla,
građevinski materijali, i izolacije, i na taj način povećava prenos toplote kroz njih. Nekoliko
istraživanja su pokazala da se prenos toplote povećava gotovo linearno sa sadržajem vlage, u
odnosu 3 do 5 procenata za svaki procenat za koji se poveća sadržaj vlage u
zapremini.Izolacija koja sadrži 5 procenata vlage po zapremini, na primer, povećava prenos
toplote za 15 do 25 procenata u odnosu na relativno suvu izolaciju (ASHRAE Handbook of
Fundamentals, Ref. 1,Chap. 20) (Slika 14–24). Migracija vlage može takođe da služi kao
prenosni mehanizam za latentnu toplotu kroz naizmenično isparavanje i kondenzaciju. Tokom
toplog dana sa dosta vlage, na primer, vodena para može da migrira kroz zid i kondenzuje se
na unutrašnjoj strani, oslobađajući toplotu isparavanja, sa tim što se ovaj proces ponavlja
suprotnim tokom u hladnim noćima. Sadržaj vlage utiče i na specifičnu toplotu i time i
toplotne osobine građevinskih materijala.

Migracija vlage u zidovima, podovima, ili plafonima zgrada i drugim slučajevima se

kontroliše ili pomoću parnih brana ili usporivača vodene pare. parne brane su materijali koji
ne propuštaju vlagu, kao što su goli metali, folije od teških metala, i tanki plastični slojevi, i
oni efikasno sprečavaju migraciju vlage. Usporivači vodene pare, sa druge strane, usporavaju
tok vlage kroz strukture ali je ne eliminišu u potpunosti. Usporivači vodene pare su dostupni
kao čvrsti, savitljivi ili materijali za oblaganje, ali su uglavnom u obliku tankih listova ili
obloga. Uobičajene forme usporivača vodene pare su pojačane plastike ili metali, tanka folije,
filmovi od plastike, obrađeni papir, obloženi filc, i premazi boje u čijoj osnovi su polimeri ili
asfaltni sadržaji. Kod primene na zidovima zgrada gde se prodiranje vlage ne može izbeći
zbog brojnih otvora kao što su razvodne kutije, telefonske linije, kanali za vodovodne cevi,
usporivači vodene pare se koriste umesto parnih barijera kako bi se dozvolilo da vlaga izađe
napolje umesto da ostane zarobljena unutar zidova. Usporivači vodene pare sa propustljivošću

26
od se najčešće koriste u stambenim zgradama.

Slika 14-24 5% sadržaja vlage može povećati prenos toplote kroz izolacioni zid za 25%

Izolacija na hladnim cevovodima i drugim nepropusnim površinama koje su uvek hladne

moraju biti obmotane sa omotačem koji predstavlja parnu branu, ili tako hladna površina mora
biti izolovana sa materijalom koji ne propušta vlagu. Ovo se radi jer vlaga koja se kreće kroz
izolaciju do hladnih površina gde se kondenzuje i ostaje tu bez mogućnosti isparavanja i
vraćanja u spoljašnju sredinu. Akumulacija vlage u ovakvim slučajevima može da učini
izolaciju beskorisnom, što za rezultat ima preteranu potrošnju energije.

Atmosferski vazduh se može posmatrati kao smeša suvog vazduha i vodene pare, i atmosferski
pritisak je suma pritisaka suvog vazduhai pritiska vodene pare, koji se zove pritisak pare P.
Vazduh može da sadrži samo određenu količinu vlage, i odnos stvarne količine vlage u
vazduhu na datoj temperature prema maksimalnoj količini koju vazduh može da primi na toj
temperature se naziva relativna vlažnost. Relativna vlažnost se kreće od 0 do 100 procenata za
zasićen vazduh ( vazduh koji ne može da primi više vlage). Parcijalni pritisak vodene pare u
zasićenom vazduhu se naziva pritisak zasićenja P. U tabeli 14-9 iskazani su pritisci zasićenja
na razvičtim temperaturama.

Količina vlage u vazduhu je u potpunosti određena temperaturom i relativnom vlažnošću. i

pritisak pare je povezan sa relativnom vlažnošću formulom:

(14-30)

Gde je pritisak zasićenja (ili ključanja) vode na specifičnoj temperaturi. Tada se

maseni protok vlage kroz običan sloj debljine L i normalne povrzine A može izraziti kao

(14-
31)

27
 Tabela 14-9 Zasićenost pritiska vode na različitim temperaturama

Temperatura Pritisak zasićenja

°C Pa
-40 13
-36 20
-32 31
-28 47
-24 70
-20 104
-16 151
-12 218
-8 310
-4 438
0 611
5 872
10 1,228
15 1,705
20 2,339
25 3,169
30 4,246
35 5,628
40 7,384
50 12,349
100 101,330
200 1,55×106
300 8,58×106

gde je φ propustljivost materijala, koji se uobičajeno izražava na osnovu mase u jedinicama

, gde je i . Važno je znati da vodena para migrira
ili se rasprostire sa mesta sa višim pritiskom para na mesto sa nižim pritiskom pare.

Propustljivost većine konstrukcionih materijala se uobičajeno izražava za datu debljinu umesto

po jedinici debljine. To se naziva provodnost , i prestavlja odnos propustljivosti materijalai
njegove debljine.

(14-32)

Recipročna vrednost provodnosti se naziva (jedinica) otpor pare i izražava se kao

28
 (14-33)

Zapaziti da otpor pare prestavlja otpor materijala prenosu vodene pare.

Treba istači da količina vlage koja ulazi ili izlazi iz zgrade difuzijom je najčešće zanemarljiva
u poređenju sa količinom koja ulazi i izlazi sa vazduhom. Primarni razlog interesovanja za
difuziju vlage je njen uticaj na učinkovitost i trajnost građevinskih materijala.

Ukupan otpor pare složene strukture zgrade koja se sastoji od nekoliko slojeva je suma otpora
svakog sloja pojedinačno i izražava se ako:

(14-34)

Tada se prenos vlage kroz kompozitnu strukturu može opisati analogno transportu mase iz

(14-35)

Provodnost vlage sa uobičajene zgrade je dat u tabeli 14-10.

Tabela 14-10 Tipična propustljivost pare nejčešće korišćenih materijala za izgradnju [izvor:
ASHRAE,Ref. 1, Chap. 22, Table 9]

Propustljivost
Materijali i njihova debljina
Beton (1:2:4 smeša, 1m) 4,7
Opeka, zidana, 100mm 46
Gips na metalnoj letvi, 19mm 860

29
 Gips na drvenoj letvi, 19mm 630
Gipsane zidne ploče (table), 9,5mm 2860
Iverica (iver ploča), 6,4mm 40-109
Miran (tih) vazduh, 1m 174
Izolaciona mineralna vuna (nezaštićena), 1m 245
Prostrane izolacione ploče od poliuretana, 1m 0,58-2,3
Aluminijumska folija, 0,025mm 0,0
Aluminijumska folija, 0,009mm 2,9
Polietilen, 0,051mm 9,1
Polietilen, 0,2mm 2,3
Poliester, 0,19mm 4,6
Zaostale pare lateks farbe, 0,070mm 26
Spoljna akrilna kućna i ukrasna farba, 0,040mm 313
Građevinski papir, jedinica mase od 0,16-0,68kg/m2 0,1-2400

14-7 Nestacionarna difuzija mase

Stacionarna analiza koja je opisana ranije je korisna za određivanje intenziteta - nivoa

odvođenja komponente kroz stacionarni sloj. Ali ponekad nas interesuje difuzija komponente
u telo tokom ograničenog vremena pre nego što se postignu stacionarni uslovi. Ovakvi
problemi se izučavaju kao nestacionarna analiza. Na primer, površina lake čelične
komponente se obično očvršćuje stavljanjem komponente u ugljenične materijale na visokim
temperaturama unutar peći. Tokom kratkog vremena u peći, molekuli ugljenika se šire kroz
površinu čelične komponente, ali prodiru u dubinu svega nekoliko milimetara. Koncentracija
ugljenika eksponencijalno opada od povšine ka unutrašnjosti, i kao rezultat se dobija čelična
komponenta sa veoma tvrdom površinom i relativno mekim jezgrom ( slika 14-26).

Isti proces se koristi u industriji dragulja za bojenje kamenja. Na primer, čist sahir dobija
sjajnu plavu boju mešanjem sa titanijum i gvožđe oksidom i pečenjme te smeše na temperaturi
od oko 2000 oko mesec dana. Molekuli titanijuma i gvožđa prodiru manje od 0.5 mm u
unutrašnjost sahira tokom ovog procesa. Difuzija u čvrstim materijama se obično vrši na
visokim temperaturama kako bi se iskoristio visoku koeficijent difuzije na visokim
temperaturama i takođe ograničilo vreme difuzije na razumno trajanje. Takva difuzija ili
legiranje se najčešće koristi u proizvodnji n- i p- tipa poluprovodnika koji se koriste u
proizvodnji elektronskih komponenti. Proces sušenja kao što su sušenje uglja, drva, hrane, i
tekstila je još jedna važna primena nestacionarne difuzije mase.

30
 Slika 14-26 Očvršćavanje površine blage čelične komponente difuzijom molekula ugljenika je proces
prolazne masene difuzije

Nestacinarna difuzija mase u stacionarnom medijumu je analogna nestacionarnom prenosu

mase u razblaženom rastvoru konstantne gustine. U poglavlju 4 smo prezentovali analitička i
grafička rešenja za probleme jedno dimenzionog nestacionarnog provođenja toplote u čvrstim
telima koja su izotropna, bez generisanja toplote, i sa jednakom početnom temperaturom.
Analogni problemi jedno dimenzione nestacionarne difuzije mase ispunjavaju ove zahteve:

1. Koeficijent difuzije je konstantan. Ovo važi za izotermni medijum jer vazira sa

temperaturom ( podudara se sa konstantom termalne difuzivnosti)
2. Nema homogenih reakcija u medijumu koje stvaraju ili troše difuzionu komponentu A
(što odgovara da nema generisanja toplote)
3. U početku (t=0) koncentracija materije A je konstantna kroz medijum ( što odgovara
uniformnoj početnoj temperaturi).

Tada se rešenje problema difuzije mase može dobiti direktno iz analitičkog ili grafičkog
rešenja odgovarajućeg problema kondukcije toplote kao u primeru datom u Poglavlju 4.
Analogne količine između prenosa mase i toplote su iskazane u tabeli 14-11 zbog lakšeg
poređenja. Za slučaj polu-beskonačnog medijuma sa konstantno površinskom koncentracijom,
na primer, rastvor se može izraziti analogno jednačini 4-24 kao:

(14-36)

gde je početna koncentracija materije A u trenutku t=0 i koncentracija unutrašnje

strane izložene površine medijuma. Koristeći definicije relativnog molskog udela, relativnog
masenog udela, i gustine, može se prikazati da je za rasblažene rastvore:

(14-37)

31
jer je ukupna gustina ili ukupna molarna koncentracija razblaženih rastvora obično konstantna

Tabela 14-11 Analogija između količina koje se pojavljuju u formulisanju i rastvoru prolazne toplotne
kondukcije i prolazne masene difuzije u stacionarnom medijumu

Toplotna kondukcija Masena difuzija

T C, y, ili w

(ρ=const. ili C=const.). Stoga, u jednačini 14-36 mogu se uzeti druge vrednosti koncentracije.
Veličina koja je interesantna u fenomenu prenosa mase je dubina difuzije u datom vremenu.
Ovo se obično karakteriše dubinom penetracije koja je definisana kao mesto gde tangenta na
koncentracioni profil na površini (x=0) preseca liniju, kako što je prikazano na slici
14-27. Dobijanje gradijenta koncentracije na x=0 diferenciranjem jednačine 14-36, dubina
penetracije se određuje kao:

32
 Slika 14-27 Profil koncentracije komponente A u polu-beskrajnom medijumu
tokom prolazne masene difuzije i dubinskog prodora

Stoga, dubina penetracije je proporcionalna kvadratnom korenu koeficijenta difuzije i vrema.

Koeficijent difuzije za cink u bakru na 1000 , na primer iznosi . Tada je
dubina penetracije cinka u bakar za vreme od 10 sati iznosi:

Ovo znači da će cink probiti do dubine od oko 0.38 mm u znatnoj količini u toku 10 sati, i
teško da če biti tagova cinka u bakrenom bloku na dubini večoj od 0.38 mm.

Koeficijent difuzije u čvrstim telima su uglavnom veoma mali (reda ) i zato

proces difuzije obično utiče samo na tanak sloj na površini. Pogodno je čvrsto telo smatrati
polubeskonačnim tokom nestacionarne difuzije mase bez obzira na veličinu ili oblik kada je
dubina penetracije relativno mala u odnosu na debljinu čvrstog tela. U drugim slučajevima,
rešenje za jedno-dimenzionu nestacionarnu difuziju mase kroz običan zid, cilindar ili sferu se
može dobiti iz rešenja podudarnog problema kondukcije toplote koristeći Heistler-ove
grafikone ili jednoznačna rešenja data u poglavlju 4.

14-9 Konvekcija mase

Do sada smo razmatrali difuziju mase, koja prestavlja transfer mase zbog gradijenta
koncentracije. Sada razmatramo konvekciju mase ( ili konvektivni transfer mase), što
prestavlja transfer mase između površine i pokretnog fluida zbg difuzije mase i glavnog
kretanja fluida. Pomenuli smo ranije da kretanje fluida značajno povećava prenos toplote zbog
uklanjanja zagrejanog fluida koji je blizu površine i dovođenje hladnijeg fluida. Takođe,
kretanje fluida značajno povećava prenos mase uklanjanjem koncentrovanih fluida koji su
blizu površine i njihovom zamenom sa fluidom manje koncentracije. U slučaju kda nema
glavnog kretanja fluida, konvekcija mase se redukuje na difuziju mase, na isti nači kao što se
konvekcija redukuje na kondukciju. Analogija između konvekcije mase i toplote važi i za
prinudnu i slobodnu konvekciju, laminarno i turbulentno strujanje, i unutrašni i spoljašnji tok.

Kao i konvekcija toplote, konvekcija mase je takođe komplikovana zbog komplikacija vezanih
sa fluidnim tokom kao što su geometrija površine, režim toka, brzina toka, i varijacija osobina
i sastava fluida. Zato se moramo osoloniti na eksperimentalne relacije kako bi odredili transfer
mase. Takođe konvekcija mse se češće analizira na osnovu mase nego na molarnoj osnovi.
Stoga ćemo prikazati ovu formulaciju u uslovima konvekcije mase (gustina ρ ili masena
frakcija w) umesto molarne koncentracije (moralna gustina C ili molarna frakcija y). Ali
formulacija na molarnoj osnovi se može izvršiti korišćenjem relacije C=ρ/M gde je M molarna
masa. Takođe, zbog jednostavnosti, ćemo ograničiti našu pažnju na konvekciju u fluidima koji
se (ili mogu biti smatrani kao) dvojne smeše.

33
Posmatrajmo strujanje vazduha iznad slobodne površine vode pod izotermnim uslovima. Ako
vazduh nije zasićen, koncentracija vodene pare će varirati od maksimuma na površini vode
gde je vazduh uvek zasićen do slobodne pare daleko od površine. U konvekciji toplote,
definisali smo oblast u kojoj gradijent temperature postoji kao termalni granični sloj. Slično
tome, u konvekciji mase, definišemo oblast fluida u kojoj gradijent koncentracije postoji kao
granični sloj koncentracije, kao što je prikazano na slici 14-38.

Slika 14-38 Kretanje koncentracije graničnog sloja specije A tokom spoljašnjeg protoka na ravnoj
površini

U vanjskom toku, debljina graničnog sloja koncentracije za materiju A na određenom

mestu na površini se definiše kao normalno rastojanje y od površine na kome je

gde su i gustine materije A na površini (sa strane fluida) i na strani slobodnog

toka.
U unutrašnjem toku, imamo ulazni region koncentracije gde se koncentacioni profil razvija,
kao dodatak hidrodinamičkom i termalnom ulaznom regionu (slika 14-39).

Granični sloj koncentracije nstavlja sa razvojem u pravcu strujanja dok njegova debljina ne
dosegne centar cevi i stopi se sa graničnim slojem. Razdaljna od ulaza u cev do mseta gde
dolazi do spajanja se naziva dužina ulazka koncentracije , i region posle ove tačke se
naziva potpuno razvijeni region, koji se karakteriše

(14-66)

gde je srednja gustina materije A koja se definiše kao

(14-67)

34
 Slika 14-39 Kretanje brzine, koncentracije termalnih graničnih slojeva u unutrašnjem protoku

Stoga, dezdimenzionalni profil razlike koncentracije kao i koeficijent prenosa mase ostaju
konstantni u celoj oblasti. Ovo je analogno koeficijentu trenja i koeficijentu prenosa toplote
koji ostaju konstantni u celoj oblasti.

Pri konvekciji toplote, relativne veličine momenta i difuzije toplote u brzinskom i termalnom
graničnom sloju se izražavaju bezdimenzionim Prandtl-ovim brojem, koji se definiše kao
Prandtl-ov broj (slika 14-40):

(14-68)

Slika 14-40 Schmidt-ov broj u masenom prenosu igra ulogu Prandtl-ovog broja u toplotnom prenosu

The Prandtl number is a dimensionless number approximating the ratio of momentum

diffusivity (kinematic viscosity) and thermal diffusivity. It is named after the German
physicist Ludwig Prandtl.

 ν : kinematic viscosity, ν = μ / ρ, (SI units : m2/s)

 α : thermal diffusivity, α = k / (ρcp), (SI units : m2/s)
 μ : viscosity, (SI units : Pa s)
 k : thermal conductivity, (SI units : W/(m K) )
 cp : specific heat, (SI units : J/(kg K) )
 ρ : density, (SI units : kg/m3 )

 around 0.7-0.8 for air and many other gases,

35
In heat transfer problems, the Prandtl number controls the relative thickness of the momentum
(brzinski i temperaturni granični sloj) and thermal boundary layers. When Pr is small, it means
that the heat diffuses very quickly compared to the velocity

The mass transfer analog of the Prandtl number is the Schmidt number.

Odgovarajuća veličina u konvekciji mase je bezdimenzioni Schmidt-ov broj, koji se definiše

kao Schmidt-ov broj:

(14-69)

koji prestavlja relativne vrednosti molekularne inertnosti i masene difuzije u brzinskim i

koncentracijskim graničnim slojevima.

Schmidt number is a dimensionless number defined as the ratio of momentum diffusivity

(viscosity) and mass diffusivity

Schmidt number is the ratio of the shear component for diffusivity viscosity/density to the
diffusivity for mass transfer D. It physically relates the relative thickness of the hydrodynamic
layer and mass-transfer boundary layer.

 ν is the kinematic viscosity

 D is the mass diffusivity.
 μ is the Viscosity
 ρ is the Density

Relativan porast brzinskih i koncentracijskih graničnih slojeva pri laminarnom strujanju je

određeno Prandtl-ovim brojem, dok je relativni porast brzinskih i koncentracijskih graničnih
slojeva je određen Smidt-ovim brojem, Kada je Prandtl-ov broj približno jednak jedinici
tada su inercija i prenos toplote difuzijom uporedivi, i brzinski i termalni granični
slojevi se gotovo podudaraju. Schmidt-ov broj koji je približno jednak jedinici
označava da su inercija i prenos mase difuzijom uporedivi, i brzinski i koncentracijski granični
slojevi su gotovo podudarni.

Izgleda da postoji potreba za još jednim bezdimenzionalnim brojem koji prestavlja relativnu
veličinu difuzije toplote i mase u termalnom i koncentracijskom graničnom sloju. To je Lewis-
ov broj, koji se definiše kao Lewis-ov broj (slika 14-41):

36
 (14-70)

Slika 14-41 Lewis-ov broj je mera toplotne difuzije u odnosu na masenu difuziju

Relativna debljina brzinskog, termalnog i koncentracijkog graničnog sloja pri laminarnom

strujanju se izražava kao

, , (14-71)

gde je za većinu primena sve tri relacije. Ove relacije, uglavnom, nisu primenjive na
turbulentne granične slojeve jer turbulentno mešanje u ovom slučaju dominira difuzionim
procesom..

Treba zapaziti da se transfer materije na površini (y=0) vrši difuzijom samo zato što granični
uslovi bez klizanja, i masenom fluksu materije A na površini se može izraziti preko Fick-ovog
zakona kao (slika 14-42):

(14-72)

Slika 14-42 Zbog neklizećih graničnih uslova, prenos mase na površini dešava se usled difuzije, upravo onako
kao što se prenos toplote dešava usled kondukcije

Ovo je analogno prenosu toplote na površini samo kondukcijom i izraženu Fourier-ovim

zakonom.

37
Veličina toplotne konvekcije za vanjskog strujanje se izražava preko Newton-ovog zakona
hlađenja kao:

gde je srednji koeficijent prenosa toplote, a je površina, i je temperaturna

razlika u termičkom graničnom sloju. Isto tako, veličina masene konvekcije se izražava kao

(kg/s) (14-73)

gde je je srednji koeficijent masenog prenosa u m/s, A je površina, je

razlika u mesenoj koncentraciji materije A duž koncentracijskog graničnog sloja, i ρ je srednja
gustina fluida u graničnom nivou. Proizvod u jedinicama , se naziva
provodljivost mase. Ako se loaklni koeficijent masenog prenosa varira u pravcu strujanja,
srednji koeficijent masenog prenosa se određuje kao:

(14-
74)

U analizi konvekcije toplote, često je pogodno da se koeficijent prenosa toplote izražava kao
bezdimenziona veličina u obliku bezdimenzionog Nusselt-ovog broja, koji se definiše kao
Nusselt-ov broj:

(14-75)

gde je L karakteristična dužina, k je termička konduktivnost fluida. Odgovarajuća veličina u

konvekciji mase je bezdimenzioni Sherwood-ov broj, definisan kao Sherwood-ov broj (slika
14-43):

(14-76)

Slika 14-43 Sherwood-ov broj u prenosu mase ima ulogu Nusselt-ovog broja u prenosu toplote

gde je koeficijent prenosa mse i je masena difuzivnost. Nusselt-ov i Shewood-ov

38
broj prestavljaju efektivnost konvekcije toplote i mase na površini.

Ponekad je prikladnije izraziti koeficijente prenosa toplote i mase kao kao bezdimenzioni
Stanton-ov broj u obliku:

(14-77)

i Stanton-ov broj za prenos mase

(14-78)

gde je v brzina slobodnog strujanja u vanjskon mlazu i veličina srednje brzine fluida u
unutrašnjem mlazu.

Za datu geometriju, srednji Nusselt-ov broj pri prinudnoj konvekciji zavisi od Reynolds-ovog i
Prandtl-ovog broja, gde srednji Sherwood-ov broj zavisi od Reynolds-ovog i Schmidt-ovog
broja.

Nusselt-ov broj
Sherwood-ov broj

gde je oblik funkcije f isti i za Nusselt-ov i Sherwood-ov broj za datu geometriju, ako su
termički i koncentracijski granični uslovi isti. Stoga, Sherwood-ov broj se može dobiti iz
izraza za Nusselt-ov broj prostom zamenom Prandtl-ovog broja sa Schmidt-ovim brojem. Ovo
pokazuje kako moćno sredstvo moće biti analogija u izučavanju prirodnih fenomena (tabela
14-12).
U slučaju prenosa mase prirodnom konvekcijom, analogija između Nusselt-ovog i Sherwood-
ovog broja još uvek važi, i stoga . Ali Grashof-ovog broj u ovom slučaju se
može odrediti direktno iz:

(14-79)

što je prihvatljivo i za temperaturno i/ili koncentracijsko pogonjena prirodno konvektivna

strujanja. Zapaziti da u homogenim fluidima (fluidi koji nemaju grdijent koncentracije),
razlike u gustinama nastaju samo zbog temperaturne razlike, i stoga možemo da zamenimo
sa zbog praktičnosti, kao što smo uradili u uslovima prirodno konvektivnog
prenosa toplote.

Kako god, u nehomogenim fluidima, razlike u gustini nastaju zbog kombinovanog efekta
razlike temperature i koncentracije, i tada ne može zameniti sa čak i kada nas
interesuje samo prenos toplote.

39
 Tabela 14-12 Analogija između količina koje su prisutne u formulisanju i rastvoru tokom toplotne i
masene konvekcije

Toplotna konvekcija Masena konvekcija

T C, y, ili w
hkonv.

Na primer, topla voda sa dna bare se izdiže na površinu. Ali kada se so nalazi na dnu, kao što
je u osunčanoj bari, slana vode na dnu se neće izdići na površinu jer je teža od slatke vode na
površini (slika 14-44).

Slika 14-44 Vrela tečnost sa dna se podiže i inicira tekuću prirodnu konvekciju
samo ako je njena gustina niska

Prirodno konvektivna strujanja pogonjena razlikom koncentracija se baziraju na različitim

gustinama raznih materija u smeši. Stoga, pri izotermnim uslovima, neće doći do prirodne
konvekcije u smeši gasova koja se satoji od gasova sa identičnim molarnim masama. Takođe,
slučaj vrele površine okrenute na gore odgovara difuzionom fluidu koji ima manju gustinu

40
nego smeša (i stoga se izdiže pod uticajem pritiska), i slučaj vrele površine usmerene na dole
što odgovara dufuzionom fluidu koji ima veću gustinu. Na primer, isparavanje vode u vazduhu
odgovara vreloj površini koja je usmerena na gore jer vodena para je lakša nego vazduh i
težiće da se izdigne. Ali ovo se neće desiti za slučaj gasa osim ako nije temperatura smeše
gasa i vazduha na površini gasa tako visoka da termičko širenje savladava razliku gustine zbog
više koncentracije gasa blizu površine.

Analogija između koeficijenta trenja, koeficijenta prenosa toplote i koeficijenta prenosa mase

Slika 14-45 Udeo, koeficienti toplotnog i masenog prenosa preko površine proporcionalni su nagibu tangenti
brzine, temperature i koncentraciji na površini

Razmatramo strujanje fluida preko raven ploče dužine L u sulovima slobodne pare sa
(slika 14-45). Zapaziti da je konvekcija na površini (y=0) jednaka difuziji zbog
the graničnih uslova no-slip, karakteristike trenja, prenosa toplote, i prenosa mase na površini
se mogu izraziti kao:
Trenje zida (14-80)

Prenos toplote (14-81)

Prenos mase (14-82)

Ove relacije mogu biti prepravljene za unutrašnje strujenje koristeći karakteristične srednje
veličine umesto karakteristika slobodnog strujanja. Posle proste matematičke operacije, gornje
tri relacije se mogu napisati kao:

Trenje zida (14-83)

Prenos toplote (14-84)

41
Prenos mase (14-85)

Leve strane ove tri jednačine su nagibi normalizovanih brzina, temperatura, i koncentracija na
površini, a desne strane su bezdimenzioni brojevi koje smo već objasnili.

Specijalan slučaj: Pr ≈ Sc ≈ 1 (Reynolds-ova analogija)

Sada razmatrajmo hipotetički slučaj u kome je molekularna difuzivnost inrecije,

toplote i mase identična. Tj. i prema tome i Pr = Sc = Le = 1. U ovom slučaju
normalizovani brzinski, temperaturni, i koncentracijski profili će se podudarati, i prema tome
nagib ove tri krive na površini (leva strana jednačina 14-83 do 14-85) biti identične (slika 14-
46). Tada moćemo izjednačiti desne strane ove tri jednačine i dobijamo

ili (14-86)

Slika 14-46 Kada su molekularna difuzivnost impulsa, toplote i mase jednake, brzina, temperatura i koncentracija
graničnih slojeva su podudarne

Zapaziti da je Pr = Sc = 1, jednačinu možemo napisati u obliku

ili (14-87)

Ova relacija je poznata kao Reynolds-ova analogija, i ona omogućava određivanje naizgled
nepovezanih koeficijenata trenja, prenosa toplote i prenosa mase kada je samo jedan od njih
poznat ili izmeren.( Zapravo orginalna Reynolds-ova analogija prestavljena od strane O.
Reynolds-a 1874 je , koja je onda proširena i na prenos mase). Kako god, treba
zapamtiti da je ova nalogija ograničena na situacije za koje je Pr ≈ Sc ≈1.

Naravno prvi deo analogije između koeficijenata trenja i prenosa toplote se uvek može

42
upotrebiti za gasove jer njihov Prantdl-ov broj uvek približno jednak jedinici.

Opšti slučaj: Pr ≠ Sc ≠ 1 (Chilton – Colburn-ova analogija)

Reynolds-ova analogija je veoma korisna relacija, i sigurno je poželjno proširiti opseg Pr i Sc

brojeva. Bilo je nekoliko pokušaja u ovom smeru, lai najprostiji i najbolji je onaj koji su
predložili Chilton i Colburn 1934 kao:

(14-88)

za 0.6<Pr<60 i 0.6<Sc<3000. ova jednačina je poznata kao Chilton-Colburn-ova analogija.

Koristeći definiciju Stanton-ovog broja za toplotu i masu, analogija između prenosa toplote i
prenosa mase se može izraziti na lakši način kao (slika 14-47):

ili (14-89)

Slika 14-47 Kada je udeo ili koeficient toplotnog prenosa poznat, koeficient masenog prenosa
se može direktno odrediti upotrebom Chilton-Colburn-ove analogije

Za smešu vazduha i voden pare na 298 K, masena i termalna difuzivnost iznose

i i trema tome Lewis-ov broj je
. (Prosto možemo da koristimo vrednost α za suv vazduh umesto za
vlažan vazduh jer je količina pare u vazduhu pri atmosferskim uslovima mala). Tada je
, što teži jedinici. Takođe, Lewis-ov broj je uglavnom
nezavisan od varijacija u temperaturi. Zato, za mešavine vazduha i vode, relacija između
koeficijenata toplotnog i masenog prenosa se može izraziti sa dobrom tačnošću kao:

(mešavina vazduh voda) (14-90)

gde su ρ i Cp gustina i specifična toplota vazduha na normalnim uslovima (ili ρCp je

43
specifična toplota vazduha po jedinici zapremine). Jednačina 14-90 je poznata kao Lewis-ova
relacija i uobičajeno se koristi za proračune u klimatizaciji. Još jedna važna posledica izraza
da su temperatura vlažnog termometra i adijabatska temperatura zasićenja vlažnog
vazduha približno jednake. Pri turbulentnom strujanju, Lewis-ova relacija se može upotrebiti i
kada Lewis-ov broj nije jedinica jer se vrtlozi mešaju u turbulentnoj struji i nadvladavaju
molekularnu difuziju, i toplota i masa se transportuju u istom odnosu.

Chilton-Colburn-ova analogija se sasvim dobro održala i u slučaju laminarnog i turbulentnog

strujanja preko ravne površi. Ali ove nije uvek slučaj sa unutrašnjom strujom i strujom preko
površina nepravilnih geometrija, i u ovim slučajevima se koriste posebne relacije. Kada se
posmatra strujanja preko tupih tela, važno je zapaziti da je f u ovim relacijama koeficijent
površinskog trenja, a ne koeficijent ukupnog otpora, koji takođe uključuje i otpor pritiska.

Ograničenja analogije konvektivnog prenosa toplote i mase

Potrebno je paziti pri upotrebi analogije u jednačini 14-88 jer tu postoji nekoliko faktora koji
bacaju sumlju na tačnost ove relacije. Kao prvo, Nusselt-ovi brojevi se obično računaju za
glatke površine, a mnogi problemi prenosa mase uključuju talasaste i hrapave površine.
Takođe, mnogo Nusselt-ovih relacija se dobijene za konstantnu temperaturu površine, ali
koncentracija ne mora biti konstantna preko cele površine zbog mogućeg isušenja površine.
Uduvavanje ili odsisavanje na površini toko prenosa mase može takođe da izazove neka
ostupanja, posebno tokom uduvavanja ili odsisavanja velikim brzinama.

Na kraju, analogija konvektivnog prenosa toplote i mase je validna samo za slučaje malog
masenog fluksa u kojima je intenzitet protoka komponente izloženog masenog toka je mali u
poređenju sa ukupnim intenzitetom protoka smeše tečnosti ili gasa tako da prenos mase
između fluida i površine ne utiče na brzinu strujanja. (Zapaziti da su relacije konvekcije
zasnovane na nultoj brzini fluida na površini, što je tačno samo kada neam čistog prenosa mse
na površini.) Zato, analogija konvektivnog prenosa toplote i mase nije prihvatljiva kada je
vrednost prenosa mase materija visok u odnosu na veličinu strujanja te materije.

Posmatrati, na primer, isparavanje i prenos vodene pare u vazduhu u air washer,

evaporativnim hladnjacima, rashladnim kulama, ili na slobodnoj površini jezera ili reke (slika
14-84). Čak i na temperaturi od 40 , pritisak pare na površini vode je pritisak zasićenja od
7,2 kPa, koji odgovara molskom udelu od 0.074 ili masenom udelu od za paru.
Tada će razlika masenog udela kroz granični sloj biti .
Za isparavanje vode u vazduh, greška pri aproksimacijama malih flukseva mase je grubo oko
, što je oko 2.5 procenta u najgorem slučaju. Stoga, u procesima koji uključuju
isparavanje vade u vazduh, možemo da koristimo analogiju konvektivnog prenosa toplote i
mase sa sigurnošću. Ipak, maseni udeo pare teži jedinici dok se temperatura vode približuje
temperaturi zasićenja, i iako aproksimacijama malih flukseva mase nije primenjljiva na prenos
mase u bojlerima, kondenzatorima, i isparivačima goriva u komorama za sagorevanje. U ovom
poglavlju smo se ograničili na aplikacije malih flukseva mase.

44
 Relacije konvekcije mase

U uslovima malih flukseva mase, koeficijent konvekcije mase može određen ili
određđivanjem koeficijenta trenja ili koeficijenta prenosa toplote i tada koristeći Chilton-
Colburn-ovom analogijom ili biranjem odgovarajućim Nusselt-ovim brojem za datu
geometriju i analognim graničnim uslovima, smenom Nusselt-ovih brojeva Sherwood-ovim
brojem i Prandtl-ovog broja Schmidt-ovim brojem, kao što je prikazano u tabeli 14-13 za neke
tipične slučajeve. Prvi način je očigledno prikladniji kada je koeficijent trenja ili koeficijent
prenosa toplote već poznat. Inače, drugi način treba preferirati jer je generalno precizniji, i
Chilton-Colburn-ova nalogija ne nudi značajnije prednosti u ovom slučaju. Relacije za prenos
mase konvekcijom u drugim geometrijama može biti napisan na sličan način korišćenjem
odgovarajuće relacije prenosa toplote iz Poglavlja 6 i 7.

Tabela 14-13 Relacije (odnosi) Sherwood-ovog broja u masenoj konvekciji za specifične koncentracije na
površini, odgovarajuće su sa odnosom Nuselt-ovog broja u toplotnoj konvekciji za specifične površinske
temperature.

Prenošenje toplote konvekcijom Prenošenje mase konvekcijom

1. Prinudna konvekcija

(a) Laminarni tok ( )

, ,

(b) Turbulentni tok ( )

, Pr ,

2. Potpuno razvijen protok u glatkoj kružnoj

(cilindričnoj) cevi

(a) Laminirani tok ( )

(b) Turbulentni tok ( Re>10000 )

, ,

3. Prirodna konvekcija preko površine

(a) Vertikalna ploča

, ,

45
 ,

(b) Gornja površina horizontalne ploče

Površina je zagrejana ( ) Fluid blizu površine je lak ( )

, ,
, ,

(c) Donja površina horizontalne ploče

Površina je zagrejana ( ) Fluid blizu površine je lak ( )

, ,

Primer 14-10 Masena konvekcija unutar kružne cevi

Uzmimo u obzir kružnu cev sa unutrašnjim prečnikom D=0,015m , čija unutrašnja površina je
pokrivena slojem kapljica, kao rezultat kondenzacije (Slika 14-49). Da bi smo osušili cev,
vazduh temperature 300K i pod pritiskom od 1atm, prinudno protiče kroz samu cev sa
prosečnom početnom brzinom od 1,2m/s. Koristeći analogiju između toplotnog i masenog
prenosa, odrediti koeficient masenog prenosa unuter cevi za potpuno razvijen protok.

Slika 14-49 Šematski prikaz primera 14-10

Rešenje
Vodeni sloj na unutrašnjoj površini kružne cevi suši se pod uticajem dolazećeg vazduha koji
prolazi kroz nju. Trebamo odrediti koeficient masenog prenosa.

Pretpostavke
1. Model niskog masenog fluksa, pa prema tome , analogija između toplotnog i masenog
prenosa je primenljiva, sve dok je maseni udeo pare u vazduhu nizak (oko 2% zasićenosti
vazduha na temperaturi od 300K).
2. Protok je potpuno razvijen

Osobine
Zbog uslova niskog masenog fluksa, možemo koristiti osobine suvog vazduha za smešu sa
specifičnom temperaturom od 300K i pritiskom od 1atm, za koju je
(Tabela A-15). Masena difuznost vodene pare u vazduhu na temperaturi od 300K određena je

46
jednačinom Eq.14-15:

Analiza
Rejnold-ov broj za ovaj unutrašnji protok je:

koji je manji od 2300 i zbog toga je tok laminaran. Stoga, bazirano na analogiji između
toplotnog i masenog prenosa, Nusselt-ov i Sherwood-ov broj u ovom slučaju su Nu=Sh=3,66.
Koristeći definiciju Sherwood-ovog broja, koeficient masenog prenosa je:

Brzina masenog prenosa (ili brzina isparavanja) u ovom slučaju se može rešiti definisanjem
razlike srednje vrednosti logaritamske koncentracije u analognom značenju u razliku
logaritamske srednje vrednosti temperature.

Primer 14-11 Analogija između toplotnog i masenog prenosa

Koeficient toplotnog prenosa u kompleksnoj geometriji sa komplikovanim graničnim

uslovima može biti rešen merenjem masenog prenosa u sličnoj geometriji i sličnim uslovima
protoka, koristeći isparljiva čvrsta tela poput naftalina i dihlorbenzena i korišćenjem Hilton-
Kolburn-ove analogije između toplotnog i masenog prenosa u uslovima niskog masenog
fluksa. Količina masenog prenosa tokom odredjenog vremenskog perioda se rešava merenjem
modela ili merenjem površinskog povlačenja.

Tokom izvesnog eksperimenta koji podrazumeva protok suvog vazduha temperature 25ºC i
pritiska od 1atm, na slobodnoj brzini strujanja od 2m/s, preko tela pokrivenog slojem od
naftalina, primećeno je da je 12g naftalina sublimirano u 15min. (Fig. 14-50). Površinski deo
tela ima vrednost od 0,3 . I telo i vazduh su tokom proučavanja na temperaturi od 25ºC.
Pritisak pare naftalina na 25ºC je 11Pa i masena difuznost naftalina u vazduhu na 25ºC je
. Odrediti koeficient prenosa toplote u istim uslovima protoka i u istoj
geometriji.

47
 Slika 14-50 Šematski prikaz primera 14-11

Rešenje
Vazduh se suši preko tela pokrivenim slojem od naftalina i brzina sublimacije je izmerena.
Trebamo odrediti koeficient prenosa toplote u istim uslovima protoka i u istoj geometriji.

Pretpostavke
1 postoje uslovi niskog masenog fluksa, tako da je Hilton-Kolburn-ova analogija toplotnog i
masenog prenosa prihvaćena.
2 I pare vazduha i naftalina su idealni gasovi.

Osobine
Molarna masa naftalina je 128,2kg/kmol. Zbog uslova niskog masenog fluksa, možemo
koristiti osobine suvog vazduha za smešu na specifičnoj temperaturi od 25ºC i pritiska od
1atm, na kojoj je , i (Tabela A-
15).

Analiza
Dolazeći vazduh ne sadrži naftalin, pa prema tome je udeo mase naftalina , u uslovima
slobodnog protoka, jednak nuli . Imajući u vidu da je pritisak pare naftalina na
površini 11Pa, njen udeo mase na površini se određuje:

što potvrđuje da je srednja vrednost niskog masenog fluksa opravdana. Brzina isparavanja
naftalina u ovom slučaju je:

onda je koeficient masene konvekcije:

48
Koristeći analogiju izmedju prenosa toplote i mase, prosečan koeficient prenosa toplote
određen je jednačinom Eq.14-89:

Diskusija
Kada god pogodnost to pruža, naftalin se koristi u brojnim proučavanjima prenosa toplote da
bi se odredio koeficient prenosa toplote konvekcijom.

14-10 Istovremeni prenos toplote i mase

Mnogi procesi prenosa mase u praksi se dešavaju izotermično, pa prema tome ne utiču na
prenos toplote. Ali neki inženjerski zahtevi obuhvataju isparavanje tečnosti i difuziju te pare u
okolnom prostoru (vazduhu). Takvi procesi zahtevaju prenos latentne (vezane) toplote
isparenja tečnosti , da bi isparila, pa prema tome ti problemi uključuju istovremeni prenos
toplote i mase. Generalno, svaki problem prenosa mase, uključujući promenu faze
(isparavanje, sublimaciju, kondenzaciju, topljenje i td.) mora takodje uključiti prenos toplote i
rešenja takvih problema se moraju analizirati uzimajući u obzir istovremeni prenos toplote i
mase. Neki primeri istovremenog toplotnog i masenog prenosa su sušenje, hlađenje
isparavanjem, hlađenje disanjem (ili znojenjem), hlađenje suvim ledom, sagorevanjem gorivih
kapljica, hlađenje svemirskih letelica tokom povratka, tj. ulaska u guste slojeve atmosfere, pa
čak i najobičniji slučajevi poput kiše, snega ili grada. Npr. u toplijim krajevima sneg se topi i
kiša isparava pre nego što uopšte stigne do zemljine površine. (Slika 14-51).

49
 Slika 14-51 Mnogi problemi koji se susreću u praksi uključuju istovremeni maseni i toplotni prenos

Da bi smo razumeli mehanizam istovremenog prenosa toplote i mase, posmatrajmo

isparavanje vode iz bazena. Pretpostavimo da su i voda i vazduh iste temperature. Ukoliko je
vazduh zasićen (relativne vlažnosti ), ne bi došlo do prenosa toplote i mase dok
god ti uslovi postoje. Ali, ako vazduh nije zasićen ( ), onda bi postojala razlika u
koncentraciji vodene pare na vodeno-vazdušnoj površini (koja je uvek zasićena) i na nekom
rastojanju iznad te površine (sloj granične koncentracije). Razlika u koncentraciji primorava
maseni prenos, pa će tako doći do prelaska vode u vazduh. Ali prvo voda mora ispariti i mora
apsorbovati vezanu (latentnu) toplotu koja je potrebna da bi isparila. U početku, dok ne postoji
razlika u temperaturi izmedju vode i okolnog prostora, unutrašnja toplota koja je potrebna za
isparenje dolazi od vode koja je u blizini površine, tako da ne može doći ni do prenosa toplote.
Temperatura vode blizu površine mora pasti , kao rezultat razumnog toplotnog gubitka, pa
tako dolazi i do zasićenosti pritiska i koncentracije pare na površini. Pad temperature dovodi
do razlike u temperaturi unutar vode i na površini, kao i do razlike izmedju vode i okolnog
vazduha. Ove temperaturne razlike dovode do prenosa toplote prema vodenoj površini, kako
od okolnog vazduha, tako i od strane unutrašnjih delova vode, kao što je prikazano na slici 14-
52. Ako je stepen isparavanja visok i ako su zahtevi (potreba) za toplotom koja je potrebna za
isparavanje viša od količine toplote koja može biti snabdevena od donjih delova vode i
okolnog prostora, onda bi se deficit (manjak) morao stvoriti odredjenom količinom toplote
vode na površini, pa bi tako došlo do toga da bi se nadalje temperatura vode na površini
smanjivala. Proces bi se nastavljao sve dok je vezana (latentna) toplota isparavanja jednaka
stepenu prenosa toplote vode na površini. Kada se postignu stabilni uslovi za obavljanje
procesa i kada su površinske temperature stabilizovane, balans energije na tankom sloju
tečnosti na površini može se izraziti:

50
 ili (14-
91)

gde je stepen isparavanja i vezana toplota isparavanja na površinskoj temperaturi

vode. Različiti izrazi za za različite približne vrednosti su dati u Tabeli 14-14. Osobine
smeše, kao što su specifična toplota i molarna masa ,normalno bi trebalo proceniti
srednjom vrednošću sastava opne (filma) i srednjom vrednošću temperature opne (filma).
Ipak, kada postupamo sa smešama pare vazduha i vode u atmosferskim uslovima ili drugim
situacijama sa niskim masenim prenosima, prosto možemo koristiti osobine gasa sa razumnom
preciznošću.

Tabela 14-14 Različiti izrazi za stepen isparavanja tečnosti u gas preko površine pod različitim
prepostavkama (v napisano ispod predstavlja stanje pare, s- stanje za površinu tečnost-gas i -
udaljeno od površine)

Predpostavka Stepen isparavanja

Opšti izraz

Predpostaviti paru kao idealan gas

Koristeći Chilton-Colburn-ovu analogiju,

Koristeći , gde je i

u jednačini 14-91 predstavlja sve forme toplote od izvora prenosa prema površini,
uključujući konvekciju i radijaciju od okoline i kondukciju od unutrašnjih delova vode,
dospele od energije vode ili dospele grejanjem vode usled otpora grejača, grejnim kalemom ili
čak hemijskim reakcijama unutar vode. Ako je prenos toplote od vode do vodene površine
neznatan i ako je radijacija od okolnog prostora neznatna, što je često slučaj, onda gubitak
toplote usled isparavanja mora biti jednak dobijanjem toplote konvekcijom. Tako da je:

ili

Skratimo li na obe strane, dobijamo:

51
Što je relacija za razliku temperature između tečnosti i okolnog gasa pod stabilnim uslovima.

Primer 14-12 Hlađenje pića iz konzerve isparavanjem

Tokom toplog letnjeg dana, piće u konzervi se hladi tako što je umotano u tkaninu koja čuva
neprekidno vlažnost i duvanjem vazduha ventilatorom (Slika 14-53). U uslovima okoline koji
su 1atm, temperatura 30°C i 40% relativne vlažnosti, odrediti temperaturu pića kada su
stabilni uslovi postignuti.

Slika 14-53 Šematski prikaz primera 14-12

Rešenje
Vazduh duva preko pića omotanog u vlažnu tkaninu i hladi ga istovremeno prenosom toplote i
prenosom mase. Trebamo odrediti temperaturu pića kada su stabilni uslovi postignuti.

Predpostavke
1 Uslovi niskog masenog fluksa postoje, tako da je Hilton-Kolburn-ova analogija između
toplotnog i masenog prenosa prihvaćena, sve dok je maseni udeo pare u vazduhu nizak (oko
2% za zasićen vazduh na temperaturi od 300K)
2 I vazduh i vodena para u specifičnim uslovima su idealni gasovi (greška u ovoj predpostavci
je manja od 1%).
3 Efekti radijacije su neznatni.

Osobine
Zbog uslova niskog masenog fluksa, možemo koristiti osobine suvog vazduha za smešu na
prosečnoj temperaturi od , koja trenutno ne može biti odredjena zbog nepoznate
površinske temperature . Znamo da je i u ovom slučaju uzimamo da je

52
 . Tada su osobine vode na 20°C i osobine suvog vazduha na prosečnoj temperaturi
od 25°C i pritiska od 1atm date u Tabeli A-9 i Tabeli A-15.

Voda: , , takodje, na 30°C

Suvi vazduh: ,

Molarne mase vode i vazduha su 18 i 29 , ponaosob (Tabela A-1). Takođe, masena

difuznost vodene pare u vazduhu na 25°C je (Tabela 14-4)

Analiza
Korišćenjem Hilton-Kolburn-ove analogije, površinska temperatura pića se može odrediti
jednačinom Eq.14-92.

Gde je Lewis-ov broj:

Radi jednostavnosti, možemo uzeti da je Lewis-ov broj jednak 1, ali smo izabrali da ga
izračunamo radi tačnijeg rezultata.

Vazduh na površini je zasićen, pa prema tome pritisak pare na površini je jednostavno pritisak
zasićenja vode na površinskoj temperaturi (2,34kPa). Pritisak pare vazduha udaljenog od
površine odredjuje se prema:

Kako je atmosferski pritisak 1atm=101,3kPa, zamenom dobijamo:

Dakle, ovim procesom temperatura pića može biti i ispod 19,4°C.

Primer 14-13 Gubitak toplote u otkrivenim vrelim kadama

Vrele kade sa otvorom na gornjoj strani se često koriste u proizvodnim pogonima u različite
svrhe. U pogonima u kojima se proizvode farbe u obliku spreja, boce sa farbom pod pritiskom
se temperaturno testiraju tako što se zaranjaju u vrućoj vodi temperature 50ºC u 40cm dubokoj
pravougaonoj kadi i drže se tako sve dok boce ne dostignu temperaturu od 50ºC, kako bi se
ispitalo da li mogu da podnesu temperature do 50ºC tokom transporta ili skladištenja (Slika
14-54). Kada je širine 1m i dužine 3,5m i njena gornja površina je otvorena, kako bi se olakšao

53
posao radnicima. Ako su prosečni uslovi u pogonu 92kPa, 25ºC i 52% relativne vlažnosti
vazduha, odrediti stepen gubitka toplote sa gornje površine vode u kadi i to putem
(a)radijacije, (b)prirodne konvekcije i (c)isparenja. Predpostavimo da se voda održava
uzburkano na stalnoj temperaturi od 50ºC, sve vreme dok se greje i uzmimo da je prosečna
temperatura okolnih površina 20ºC.

Slika 14-54 Šematski prikaz primera 14-13

Rešenje
Boce farbe u spreju se temperaturno testiraju uranjanjem u otkrivene kade sa vrućom vodom.
Trebamo odrediti stepen gubitka toplote gornje površine vode u kadi putem radijacije,
prirodnom konvekcijom i isparavanjem.

Predpostavke
1 Postoje uslovi niskog masenog fluksa, tako da je Hilton-Kolburn-ova analogija između
toplotnog i masenog prenosa prihvatljiva, sve dok je maseni udeo pare u vazduhu nizak (oko
2% za zasićen vazduh na temperaturi od 300K).
2 I vazduh i vodena para u specifičnim uslovima su idealni gasovi (greška u ovoj
predpopstavci ja manja od 1%).
3 Voda se održava na stalnoj temperaturi od 50ºC.

Osobine
Relevantne osobine za svaki način prenosa toplote je ponaosob određen u nastavku.

Analiza

54
 (a) Emisivnost vode kao tečne faze je data u Tabeli A-18 i ona iznosi 0,95. Tada je gubitak
toplote radijacijom od okolnih površina:

(b) Smeša pare vazduha i vode je razblažena, pa možemo uzeti osobine suvog vazduha za
smešu na prosečnoj temperaturi od . Iako ukupni
atmosferski pritisak nije , osobine suvog vazduha na
temperaturi od 37,5ºC i na pritisku od 0,908atm su:

, (nezavisno od pritiska)

Osobine vode na 50ºC su:

Vazduh na površini je zasićen , pa tako pritisak pare na površini je jednostavno zasićenost

pritiska vode na površinskoj temperaturi i iznosi 12,35kPa. Pritisak pare vazduha udaljenog od
vodene površine se odredjuje prema:

Tretirajući vodenu paru i vazduh kao idealne gasove, iako atmosferski pritisak nije zbir
pritiska pare i suvog vazduha, gustina vodene pare, suvog vazduha i njihove smeše na površini
voda-vazduh i dalje od te površine, odredjuje se prema:

Na površini:

Udaljeno od površine:

55
Gornja površina kade sa vodom je i njen perimetar je
. Dakle karakteristična dužina je:

Tada, koristeći gustine (umesto temperatura), dok smeša nije homogena, odredjujemo
Grashof-ov broj:

Prepoznajući problem koji se javlja kod prirodne konvekcije zagrejane horizontalne površine,
Nusselt-ov broj i koeficient prenosa toplote konvekcijom određujemo:

Tada je prenos toplote prirodnom konvekcijom:

Primećujemo da je veličina prenosa toplote prinudnom konvekcijom uporediva sa onom usled

radijacije, što je očekivano.

(c) Korišćenjem analogije izmedju prenosa toplote i prenosa mase, koeficient prenosa mase
se odredjuje na isti način, zamenom Pr sa Sc. Masena difuznost vodene pare u vazduhu,
na prosečnoj temperaturi od 310,5 K se odredjuje prema jednačini Eq.14-15:

56
Prema definiciji Shmidt-ov broj se određuje:

Dalje određujemo Sherwood-ov broj i koeficient prenosa mase:

Tada dobijamo stepen isparavanja i stepen prenosa toplote isparavanjem:

Što je stepen veći za sedam puta od prenosa toplote prirodnom konvekcijom.

Konačno, zapažajući da se pravac prenosa toplote uvek odigrava iz pravca više u pravac niže
temperaturne oblasti, svi oblici prenosa toplote koji su određeni imaju isti pravac, tako da je
ukupni stepen gubitka toplote vode u okolni vazduh i okolne površine:

Diskusija
Zapažamo da ukoliko se voda u kadi greje električno, bio bi nam potreban otporni grejač
snage 4,6kW, samo da bi nadoknadio toplotne gubitke sa gornje površine. Ukupna jačina
grejača morala bi da bude veća, kako bi se nadoknadili i toplotni gubici sa bočnih i donjih
površina kade, kao i toplota koju bi apsorbovale boce farbe koje se greju do 50°C. Takođe,
morala bi se obezbedila količina vode od 5,25 kg/h koja bi nadoknadila gubitak vode usled
isparavanja. Uzgred, u stvarnosti, površinska temperatura bi bila sigurno niža od temperature
najvećeg dela vode, pa prema tome stepen prenosa toplote bi bio nešto niži nego što je u ovom
primeru odredjen.

REZIME

57
Prenos mase je kretanje hemijskih komponenti iz područja visoke koncentracije u polje niže
koncentracije, srodno drugim komponentama prisutnih u medijumu. Toplotni i maseni prenosi
su slični jedan drugom. Možemo povući nekoliko paralela izmedju njih. Pokretačka snaga kod
toplotnog prenosa je temperaturna razlika, dok je kod masenog prenosa to razlika u
koncentracijama. Fick-ov zakon masene difuzije je istovetne forme sa Fourier-ovim zakonom
o toplotnoj kondukciji. Stvaranje komponenti u medijumu slično je homogenim reakcijama
tokom prenosa toplote. Masena konvekcija tokom kretanja velikog dela tečnosti analogna je
toplotnoj konvekciji. Konstantna površinska temperatura odgovara konstantnoj površinskoj
koncentraciji, pa takodje i adijabatski zid je odgovarajući nepropustljivom zidu. Ipak,
koncentracija na površinskoj fazi često nije neprekidna funkcija.

Koncentracija komponente A se može izraziti preko gustine ili molarne koncentracije

. Takođe, može biti izražena i preko masene i molarne frakcije (razlomka):

Relativni maseni udeo komponente A:

Relativni molski udeo komponente A:

U slučaju smeše idealnih gasova, molarni razlomak gasa jednak je njegovom razlomku
pritiska. Fick-ov zakon o difuziji komponente A u stacionarnoj binarnoj smeši komponente A i
B, u specifičnom pravcu x, određuje se kao:

Masena osnova

Molarna osnova

gde je koeficient difuzije (ili masena difuzivnost) komponente u smeši,

difuzioni maseni fluks komponente A i molarni fluks.

Relativni molski udeo komponente u gasnoj i tečnoj fazi na površini razblažene smeše su
međusobno proporcijalni i izražavaju se Henry-evim zakonom:

gde je H – Henry-eva konstanta. Približan odnos molarnih razlomka komponenti, kada smeša
nije razblažena, sa tečne i gasne površine odredjuje se Raoult-ovim zakonom:

58
gde je - pritisak zasićenja komponente na površinskoj temperaturi i
ukupni pritisak na strani gasne faze.

Koncentracija gasne komponente u čvrstom telu, na površini , proporcionalna

je parcijalnom pritisku komponente u gasu na površinskoj strani gasa i
izražava se:

gde je rastvorljivost. Produkt rastvorljivosti gasa i koeficient difuzije gasa u čvrstom telu,
upućuje nas na propustljivost , što je mera sposobnosti gasa da prodre u čvrsto telo. U
odsustvu hemijskih reakcija, stepen masenog prenosa , kroz zid ravne površine,
površine , debljine i unutrašnjeg i spoljašnjeg prečnika cilindričnog i sfernog omotača
i , pod stabilnim jedno-dimenzionalnim uslovima, izražava se kao:

Stepen masenog protoka gasa kroz zid ravne površine, pod stabilnim jedno-dimenzionalnom
uslovima, takodje se može izraziti u odnosu na parcijalne pritiske okolnog gasa sa obe strane
čvrstog tela:

gde su i parcijalni pritisci gasa sa obe strane zida.

Tokom masenog prenosa u pokretnom medijumu, hemijske komponente su transportovane i

molekularnom difuzijom i kretanjem velikog dela tečnosti i brzina tih komponenti se određuje
prema sledećim izrazima:

gde je - masena prosečna brzina protoka. To je brzina koja se meri senzorima brzine i
određuje se kao:

59
U specijalnom slučaju kada je , tada je reč o stacionarnom medijumu. Koristeći Fick-ov
zakon o difuziji, ukupni maseni fluks , u pokretnom medijumu je:

Stepen masene konvekcije komponente A u binarnoj smeši, određuje se analogno, prema

Newton-ovom zakonu o hlađenju:

gde je - prosečni koeficient masenog prenosa u .

Paralele Prandtl-ovog i Nusselt-ovog broja konvekcije mase su Schmidt-ov broj Sc i

Sherwood-ov broj Sh, koji se određuju:

Relativne veličine toplotne i masene difuzije u termalnim i koncentrisanim graničnim

slojevima, predstavljene su Lewis-ovim brojem, odredjenim prema:

Koeficienti toplotnog i masenog prenosa, ponekad se određuju na način dimenzionisanja

Stanton-ovog broja , koji se određuje prema jednačini:

gde je - brzina slobodnog toka u spoljašnjem protoku i središnja brzina dela tečnosti u
unutrašnjem protoku. Za datu geometriju i granične vrednosti, Sherwood-ov broj u prirodnoj i
prinudnoj konvekciji može biti odredjen prema izrazu za Nusselt-ov broj, jednostavnom
zamenom Prandtl-ovog broja, Schmidt-ovim brojem. Ali, Grashof-ov broj u prirodnoj
konvekciji bi trebalo izraziti preko razlike u gustini, umesto temperaturne razlike.

60
Kada su molekularne impulsne, toplotne i masene difuznosti identične, imamo da je
, pa prema tome je Sc=Le=1. Sličnost izmedju impulsnog, toplotnog i masenog
prenosa u ovom slučaju je data Reynold-ovom analogijom:

ili ili

U opštem slučaju za , promenjeno je u :

što je poznato kao Chilton-Colburn-ova analogija. Analogija između toplotnog i masenog

prenosa može se izraziti i preko izraza:

Za smeše pare vazduh-voda, Le 1, pa prema tome relacija se dalje može uprostiti. Analogija
toplotno-masene konvekcije je limitirana za slučajeve niskog masenog fluksa u kojima je
stepen protoka mase nizak u odnosu na stepen ukupnog stepena protoka tečne i gasne smeše.
Problemi masenog prenosa, koji uključuju promenu faze (isparavanje, sublimaciju,
kondenzaciju, topljenje i td.), takođe uključuju i prenos toplote i takvi problemi se analiziraju
uzimajući u obzir istovremeni maseni i toplotni prenos.

61