Biblioteka „Zrewanin”

k w i g a 2
 Copyright © 2014 Vuåina Ãñekiñ

Copyright © 2014 za Srbiju, AGORA

Ova publikacija se u celini ili u delovima ne sme umnoæavati,

preãtampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim
sredstvom bez dozvole autora ili izdavaåa, niti moæe biti na bilo koji
drugi naåin ili bilo kojim drugim sredstvima distribuirana ili
umnoæavana bez odobrewa izdavaåa. Sva prava za objavqivawe ove kwige
zadræavaju autor i izdavaå po odredbama zakona o autorskim pravima.
 VUÅINA ÃÑEKIÑ

POZAJMQENI
ZAVIÅAJI
roman
 KWIGA PRVA

Silazak u pozajmqeni zaviåaj. Mimikrije. Godine

istog obrisa lete prema nebu. Trudodani.
Presvlaåewe koãuqica.
Novi izgledi. Prokockani ideali.
I mi pravila za trku imamo. Krivice.
 1.
VATRA, PEPEO

Gorelo je jasnim kratkotrajnim plamenom.

Ubacivao sam jedan po jedan list hartije u otvoreno ædrelo,
okrugli otvor na ploåi starog crnog ãporeta. Dole, na dnu loæi-
ãta, izdisali su izgladneli ugarci ugqa. Svaki list su hvatali kao
posledwi srkut vazduha, halapqivo i zagrcnuto, nezasito.
List, ispisan urednim rukopisom, slova ãtampana, sitna, re-
dovi beæe ukoso, sleva nadesno ka broju strane u vrhu ugla.
Jedan po jedan. Devedeset i ãest strana nedovrãenog romana o
Mili. Trideset i dve strane dovrãene drame o Miju.
Jedina pesma o Katarini, Kañuãi sa zelenim oåima. Plavoko-
soj, sa kowskim repom. Moæda qubavna. Ma sigurno, i to plaåna – to
su te godine.
Ubacujem posledwi list a æderaå rukopisa netalentovanih i
posustalih, neutoqene gladi, cvili i åili. Dodajem nekoliko åuka
i lopatu lignita, zdrobqenog i praãwavog i sfuqam niz otvor tu-
åani poklopac.
Zvuk metala je naruãio tiãinu prazne dnevne sobe. I kuhiwe,
istovremeno. Zimi se nije moglo drugaåije, grejala se samo jedna
prostorija, nije se imalo za viãe.
Svi su se negde na trenutak zagubili, potekli o svom poslu. Os-
tavili mi dlan samoñe.
Sekund upitanosti.
Rawivo doba. Trenutak nesigurnosti. I klonuña.
Izaãao sam na dugaåak, uzan hodnik. Ãibao je hladan vetar.
Spustio sam se niz stepenice u sneg, zaslepqujuñe beo, i hrskav.
Desnim pluñnim krilom udahnuo sam oãtar, razbistrujuñi va-
zduh. Levo krilo je dogorevalo i gasnulo.
Sreñan mi roœendan, pomislio sam gledajuñi u ledenicu koja se
spuãtala sa krova. Åetrnaesti.
Za sve druge, datum vaæan zbog toga ãto je poåiwalo drugo polu-
godiãte.

7
 2.
MIJO

Moj otac Mijo voleo je da popije. Oåevi mojih prijateqa su vo-

leli dobru kapqicu. I loãu, kad nije bilo druge. Ne señam se nije-
dnog odraslog koji nije bio sklon piñu. Ili me uobraziqa, deåija
sklonost poravnavawu sveta oåeva varala.
Kod drugih mi to nije smetalo, kod oca jeste. Iz mnogih razum-
nih razloga, i iz prirodnog nesporazuma oca i sina od kad je veka i
sveta.
– Zaãto pijeã? – pitao sam oca.
– Pijem – rekao je sleæuñi ramenima, kao da se u potvrdi onoga
ãto sam veñ znao, nalazi odgovor koji sam traæio. I svi drugi od-
govori.
– Zaãto? – ponovio sam pitawe.
– Moram.
Joã jedan lakonski odgovor. Kao da ne postojim. Joã gore, kao
da postojim nedostojan wegove paæwe.
– Zaãto moraã? – ustrajao sam.
– Jednostavno, moram.
– Moraã? – papagaj ili eho kao znak pitawa je izbijalo iz moga
grla. Pre kao krkqawe.
– Tako je.
– Kako, tako?
– Tako. Ne moæeã ti to da razumeã.
Taåka.
Razgovor dvojice odraslih.
Dva deteta.
Dve bliske osobe. Najbliskije.
Koliko se razumeju oni mawe bliski?
Sa indignacijom sam odbijao da liåim na svog oca.

8
 3.
CENTAR SELA, PREKRAJAWA

U strogom centru bile su smeãtene najznaåajnije institucije

socijalistiåkog sela.
Najpre, velika viãenamenska spratna zgrada u obliku slova T,
licem okrenuta ka Glavnoj ulici, a telom u Åarnojeviñevoj – pri-
hvatqivi dokaz kratkog i burnog alhemijskog procesa pretvarawa
kapitalistiåke i religijske imovine u druãtvenu. U prizemqu, na
samom uglu, levo krilo zgrade, sa velikim staklenim izlozima
okrenutim prema trgu, zauzimala je bogata mesna biblioteka. U de-
snom krilu bile su smeãtene kancelarije mesne samouprave. I
narodne milicije, dakako. Pozadi biblioteke, u brodu nekadaãwe
crkve preseåenom po vertikali na dva dela, u prizemqu se koåope-
rio seoski hotel, kako smo iz neutvrœenog razloga nazivali ureãe-
ni novcijati restoran sa æivom muzikom.
Izmeœu dva krila zgrade nalazio se prostran ulaz, od kojeg se
uskim kamenitim stepeniãtem pelo na sprat. Na celom spratu su
bile smeãtene prostorije Doma kulture. U delu iznad hotela, pozo-
riãna sala sa saåuvanim crkvenim svodom i akustiånoãñu, mali
seoski Parnas gde su se, izmiåuñi ispod svakog ãiwela, sabirali
oni oåarani i besani, isprobavajuñi strpqewe svojih muza i
rasteæuñi svoju zaludnost kao Staparci klupe. Ponad biblioteke,
velika sala koja se uglavnom koristila za partijske sastanke, ãta-
viãe sala kratkovekog opãtinskog komiteta, a moæe biti i stalne
redakcije neutaæivih seoskih nadawa i graditeqstva. Prostorija
razglasne stanice. I joã nekoliko sala, sve u sluæbi potreba kul-
turno-umetniåkog druãtva i wegovih sekcija, ne izuzimajuñi ni
onu koja je pretvorena u interni i jeftin bife.
Åas u jednom, åas u drugom krilu u prizemqu zgrade nalazila se
prodavnica novina. Jedina, i Boæo novinar. U stvari, on je bio sa-
mo prodavac novina, ali su seqani prilagodili naziv wegovog za-
nimawa nekim svojim vibracijama i tako kumovali dodatnom
znaåewu reåi novinar.

9
 Taåno preko puta ove zgrade nalazila se kafana „Kod Dade”,
omiqeno svratiãte naãih oåeva nakon dnevnih napora. A ukoso,
nekako izdvojena i usamqena, åetvrtasta niska zgrada Poãte. Iz-
meœu kafane i Poãte, u kratko vreme privredne reforme, podignu-
ta je autobuska stanica, sva od betona i stakla.
Na dvesta metara levo od centra nalazila se velika lepa zgrada
bioskopa, mesta intenzivnih snova i izgleda u stvarnom svetu. Ko-
mad ulice od biblioteke do bioskopa nazivali smo ãtrafta. Crta,
linija, traka, ãetaliãte. Korzo. Duæ ãtrafte izlozi prodavnica
svih vrsta robe, upravne zgrade vazda eksperimentalne a majåinske
zadruge „Zaznip” i rastuñeg seoskog giganta trgovine „Ugled”, neko-
liko (nekad, oåigledno raskoãnih) prizemnih kuña ispijenih
lica, stamenih i zakopåanih u svoje prozore kao ratne udovice,
Zicerova berbernica i poslastiåarnica. Preko puta, maœarska ka-
toliåka crkva i bivãe Kantorove zgrade u koje su smeãteni deo
osnovne ãkole i sve veåerwe ãkole i kursevi. Nedaleko od wih,
prizemna zgrada stare seoske ambulante – katkad bih pomislio da se
vaqa (blago) razboleti i otiñi lekaru samo da bi se moglo uæivati
u gustom zelenilu onom i mnoãtvu raznobojnih cvetnih gredica u
prostranom pociglanom dvoriãtu.
Naspram hotela, na praãwavom placu s druge strane ulice,
nekako preko noñi, skoro neprimetno, iz natrulih drvenih traqa
presvukao se pijac u blistavo betonsko odelo i razmetqivo raz-
mestio „kao da ñe sto godina biti mir”. Ispred pijaca, na komadu
placa uhvañenog u lakat ceste na Glavnoj ulici, jedan kiosk sa
semenkama suncokreta i tikve, kikirikijem i kokicama, a drugi sa
bombonama i alvama, limunadom. Kad se proœe pedesetak metara
desno, eto je kafana metaforiånog imena „Novi æivot”, a dve kuñe
posle i kafana „Kod Lele”, iz koje su se katkad, noñu, nakon zat-
varawa, mogli åuti zvuci klavira.
Preko puta kafane beli se („kao grlo u mlade devojke”, usred
porte je jednom Strahiwa zapojao iz sveg glasa) pravoslavni Sveto-
nikolajevski hram, s ikonostasom ãto ga je oslikao veliki Pavle
Œurkoviñ, a mi ga bezboæni s udivqewem udisali.
U najuæem centru sela je podignut nevelik park. U wemu je i mo-
ja lopata ostavila trag. Kao i svih uåenika sedmog razreda osnovne

10
ãkole. Joã nezgasli dobrovoqni rad, pomalo traqav ali pun cili-
kawa devojåica i mutirajuñih glasova deåaka, ovlaãnih dodira ru-
ku i pogleda, onih pogleda. Onih, i to je reå åije znaåewe zapravo
nismo znali a tumaåewe nismo traæili.
(I da, kad smo se veñ s jeseni one pale revolucionarne godine ra-
zbeæali po univerzitetskim gradovima ãirom zemqe na studije, do-
godile su se joã dve znaåajnije promene u centru sela. Hotel je
zatvoren a umesto wega u renovirani prostor je preseqena bibliote-
ka, dok su weni nekadaãwi izlozi pozivali u prodavnicu bele tehni-
ke. A preko puta, u svojoj kuñi, tik do autobuske stanice i kafane
„Kod Dade”, Quba Cvejin je, odustavãi od studija, napravio modernu
kafanu „Madera”, koja ñe desetak godina biti popriãte duhovnih
uspona i iskliznuña nekoliko vaqanih generacija.
Opet , ako bi neko zbrajao, moæe mu se uåiniti da sam, u odnosu na
vaænije stvari, pobrojao previãe kafana; to je stoga ãto je u
seoskom æivotu kafana svakodnevica, a sve drugo su sezonska posla.
Konstanta, danas joã veñma nego pre.)

11
 4.
LEKCIJA O ZNAWU

– Znawe, sine – rekao je otac, zastavãi ispred ulaza Bibliote-

ke, nameran da dovrãi lekciju zapoåetu joã kod kuñe. Stao sam gle-
dajuñi pred sebe, zbuwen, ne shvatajuñi ãta je iznenada podstaklo
oca da me povede sa sobom kad to inaåe nije åinio. Åekao sam,
vrpoqeñi se i ne prekidajuñi omawu dramsku pauzu koju je moj stari
napravio, uostalom kao i uvek kad god je traæio pravu reå, ili
izgovor.
– Znawe je moñ – izustio je i ujeo se za jezik. Odjednom, nije bio
siguran da li je doslovno citirao partijsko geslo, kao da je reå moñ
zvuåala nekako suviãe kapitalistiåki. Ili, nije bio siguran da ñe
wegova savest pregurati sitnu prevaru koju je spremio.
– Najveñe bogatstvo – dodao je. I, shvativãi da se sve viãe
uvaquje na klizav teren, gurnuo me prema vratima Biblioteke, na
pojilo znawa.
Onda je uspravio ramena, isprsio se i podigao glavu i uputio se
preko puta – „Kod Dade”.
(Podosta godina kasnije, kad je veñ postao deda, nekoji dan pre
dogaœaja koji ñe me gurnuti meœu odrasle, nekim sluåajem stajali smo
na istom mestu. Dræao je unuku za ruku, snebivajuñi se trenutak-dva,
pa je nekako s ponosom sa detetom zamakao u istu kafanu.
– Rekla sam teti da donese dedi rakiju – ushiñeno nam se uveåe
hvalila malena Jela. – A meni sokiñ.
Ja sam sa svojom sveskom beleæaka uãao u Biblioteku i naruåio
bocu slatke melanholije. Kao da je moñ znawa postepeno, s godinama,
gubila privlaånost.)

12
 5.
ÑUTALICE

Nisu to bile dekretom oåevog autoriteta uvedene zabrane. Ni

slaboãñu moje majke Mile, blage i osetqive æene, prema svom Miju.
Neke teme jednostavno nisu bile poæeqne u naãoj porodici, iskus-
tvo je Dragoviñe na to navodilo, jer su izazivale neugodnosti pa i
strah, i zaobilazile su se i preñutkivale; æivot je bio jednostavni-
ji bez priåe o wima. Mawe stresan, bezbedniji.
Kolonizacija.
Otkup.
Informbiro i Goli otok.
Rusi i sve u vezi sa Rusijom.
Seqaåke radne zadruge i kolektivizacija.
Bog, ni u psovkama; sve vrste religije.
Kafana „Kod Dade”.
Tuœe æene.
Ako bi se ãto i omaklo, za vreme partije fircika i drugih se-
sija muãkih iz porodice, ne bi se raåunalo, svi bi se pravili ludi
i preñutkivawe je nastavqalo svoj æivot.
Prevarim li se pa i sam koju prozborim o preñutno zabra-
wenim temama, jasno je da su te reåi pritekle iz druge ruke, ispod
kamena ñutawa, ispod razdobqa æivota koje je trebalo zaboraviti.
A to se raåuna.

13
 6.
RUKOVETI QUDI

Iãåupani iz korena.
Presaœeni.
Kao biqke.
Ñutqivi, nesaglasni s neprirodnim.
Jedni se primili, mnogi uveli.
Popale rukoveti.
Biqke.

14
 7.
LASTAVICA, ŒECO

April izvesio proleñe na kroãwe drveña, otvorio prozore na

kuñama, ono malo sirotiwskih stvari izloæio suncu, ugodno se
raskomotio.
Strahiwa je poranio, spustio torbu na stepenik i seo da doko-
na. Ãta bi drugo, ako se zimskom lenstvovawu joã ne izlazi iz tela?
Pridruæio sam se wegovom protezawu i zevawu. Voleli smo da se-
dimo na stepeniku na kom je pisalo Peter Vollweiter 1910, ãto je ne-
sumwivo bilo ime bivãeg vlasnika kuñe i godina wene gradwe, i
nagaœamo wegovu sudbinu posle rata. Ali bavqewe tim pitawem nas
nikada nije dugo dræalo, sve je u naãoj glavi bilo samo maglovita
predstava, i rat, i zarobqeniãtvo, i kolonizacija i ãtoãta drugo,
nije se moglo sve u jednom trenu razbistriti i poimati, a bilo je i
toliko stvari koje je joã vaqalo istraæiti.
Tog prepodneva smo pomno pratili neverovatni trud i upor-
nost jedne lastavice da svije gnezdo pod krovom, izmeœu noseñe gre-
de i oluka, taåno iznad ulaznog stepeniãta u kuñu. Premestili smo
se na niski zid sa kog se izdizala kovana baãtenska ograda da boqe
vidimo i zabuqili se u siñuãnu pticu sivkastog preliva krila ko-
ja strpqivo, bleskajuñi stomakom na dobroduãnim sunåevim zraka-
ma, nekud odleñe i vraña se, briæqivo spuãta svoj teret iz kquna na
polukruænu blatnu tvrœavicu, i ponavqa sve to. Brojali smo koli-
ko je puta lasta preãla svoj put i za svaki let paråetom drveta pov-
laåili crtu po tankoj skrami praãine na cigli kojom je dvoriãte
bilo poploåano.
Usput smo brbqali i smejali se, verovatno, kako to samo de-
tiwstvo ume, bez nekog posebnog razloga osim sunåanog dana i upor-
ne laste. Kao ãto je iznenada, iz åista mira, ono paråe drveta kojim
je beleæio prelete laste Strahiwa hitnuo u pravcu ptice. Nije je
pogodio, ali je i sam nagli pokret bio dovoqan da lasta uplaãeno
zapijuåe i zaleprãa krilima iznad krova u nebo. Sjaj koji je odozgo

15
udarao u oåi nije nam dao da pratimo wen let pa sam, tek tako vaqda,
svoje drvce hitnuo prema gnezdu.
Uto se na vratima kuhiwe pojavila mama Mila, noseñi na ta-
wiru vruñe priganice. Nije morala ni reå da prozbori, veñ smo bi-
li na nogama. Ona je pak za trenutak povukla tawir, pogledavãi u
jednog pa u drugog, onda pod strehu.
– Nemojte, œeco – rekla je svojim nekako moleñivim, mekim i
astmatiånim glasom. (Œeco, nikada deco ili djeco, ni pre ni posle, do
kraja æivota.)
Preteklo joj zaviåaja u reåi. Ne pod skramom, unutra na duãi, u
potajnoj misli, ili jasnoj spoznaji qubavi prema svom kraju, ili
nabujalima åeæwi i tugi, u onom potisnutom nedostajawu i napu-
ãtenog vazduha a kamoli drugog. S tim se iãlo sa jezikom vazda po-
suvrañenim u grlo, da ne izbije kao slabost, kao neãto ãto se nije
smelo ni od Partije ni od naroda (Ãto bi oni rekli, ãto uåini-
li?), ali ni od sebe samog, jer bi se tako otvorili putokazi za povra-
tak. Œeca, bezbedna mila reå – jedina glasnuta vrednost zaviåaja.
(Mnogo godina kasnije, kad se raspalo sve – najpre Partija, i vre-
dnosni sistemi, i zemqa, i porodice, i zablude i pojedinci – iznena-
dni lingvista iz zaviåaja Majke Mile, koji je u meœuvremenu postao
druga dræava, izgovorio je javno, na nauånom skupu, potom i na tele-
viziji, upravo reå Œeca kao vrhunaravni argument za ustanovqavawe
autohtonog jezika nove i autohtone dræave. Mama to nije åula;
poåivala je u zasluæenom miru veñ petnaest godina, bar se tako na-
dam, jer su putevi Onoga Ime Da Mu Ne Spomiwem nepredvidivi, i
moguñe je da vode u nespokoj i s one strane æivota.)
– Nemojte, œeco – ponovio je Strahiwa, imitirajuñi astma-
tiåni glas majke Mile, åim smo uprtili torbe i zamakli kroz dvo-
riãna vrata prema ãkoli.
– Greh je krãiti gnezdo – nadodao sam majåine reåi, bez imiti-
rawa glasa, to mi se nije dalo.
– Lastaviåje – pridodao je Strahiwa izmiãqajuñi, i stavio
taåku, opsednut naåinom na koji je Mila izgovarala tu reå – œeco.

16
 8.
IÃÅITAVAWA

Godine smo proveli u Biblioteci, Strahiwa, Mirko i ja. Pri

tom, na umu smo vazda imali umotvorine naãih oåeva, izreåene na
razliåitim mestima i u razliåito vreme, da bi podstakli naãe za-
nimawe za kwigu, suãtinu sveta qudskog biña.
– Znawe je ulaznica u svet – ispalio bi moj otac Mijo parolu sa
nekog davnaãweg, nezaboravqenog partijskog sastanka. A moæda i
nije bio partijski.
– Piãaj ga – odvalio bi Strahiwin otac Boro Bandiñ, tr-
qajuñi nadlanicom stakleno oko i mangupski mrdajuñi potkresa-
nim brkom – biva, sa ove strane znawa ih je viãe, a opet pretiåu,
taqigaju.
– Bez ãkole – hladnim i razvuåenim glasom je govorio Drago
Boliñ, otac Mirkov, a na licu ni trzaj, i usne jedva otvara – danas
åovek ne moæe imati perspektivu.
Sprdali smo se sa iskustvom vlastitih oåeva. Wihovo obrazo-
vawe svodilo se na predratnu niæu ãkolu i poratne veåerwe ãkole
i kurseve. Zato su i predoseñali vitalni znaåaj znawa i ãkole. Pa
åak i Boro Bandiñ, na svoj uvrnut naåin. On nije stigao da se obra-
zuje. Joã deåak, sedamnaestogodiãwak, ni nausnica, oæenio se u vo-
zu, s rane jeseni, za lepih septembarskih dana, dok se kolonizovao u
svetlu buduñnost. Stoga, kao da je govorio: Mene ne sluãajte i åini-
te suprotno od onoga ãto vam savetujem.
Pa dobro. Svako je imao svoju biblioteku – „crkvu u kojoj ñe se
moliti”, rekao je Strahiwa.
Mijo je vodio bjelopoqsku sekciju qubiteqa kwige u „Åoåano-
vom bircuzu”, Boro pqevaqski klub åitalaca u „Vasiqkinoj kafa-
ni”, a Drago dalmatinski literarni kruæok u „Konobi”. Istine
radi, bilo je i meãtanskih zaqubqenika u kwigu koji su se skup-
qali kod „Oraåa”, a tu i tamo bi se zapatila mawa åitalaåka sekta.
Ovi „åitaåi” se nisu rado meãali meœusobno, jer bi u tim prilika-
ma obavezno izbijale æestoke literarne rasprave, iz kojih bi

17
uåesnici izlazili razbijenih noseva i zuba, a katkad i s teæim
duãevnim povredama, poput preloma rebara ili ruku.
A nas trojica smo trunuli iãåitavajuñi iz bogatog kwiænog
fonda sve åega bismo se dokopali, pri åemu smo upute dobijali je-
dino od Ilije, starog bibliotekara koji je åekao penziju. Doduãe,
posle godinu-dve nakratko ga je zamenila atraktivna plavuãa Dra-
gica, napadno crveno namazanih usana, ãto je ulivalo nova zani-
mawa u naãe literaturom prebukirane glave. Plavuãa se udala i
otiãla, a umesto we se pojavio tek svrãeni nastavnik jezika Mati-
jaã, i on nas je s vremenom definitivno ukopao u Biblioteku.
Ovu priåicu je smislio Strahiwa i, ma koliko bila ona duho-
vita, pa i ironiåna, i naduvana, nikako se nije mogla zanemariti
simpatija ispod koje je izbijao sjaj istine o oåevima i sinovima.
Nenaviknutost oåeva na neænost prema deci. Nespretnost dece u
prerastawu oåeva.
Tako nekako.

18
 9.
MIJOVE ÃKOLE

Zlatoje i Jablan su rano postali koåijaãi.

(Smejuqim se dok zapisujem sledeñu reåenicu: Nisam psovao bezma-
lo do svoje tridesete godine. Sve dok nisam poåeo da radim na poslo-
vima u opãtinskim organima Saveza komunista. Sada psujem kao
koåijaã.
Mada, ironije li, koåijaãa odavno nema.
A psovka postepeno preuzima primat u jeziku svakodnevne komu-
nikacije, a bogme postaje i manir pokojih kwiæevnih æanrova. Mo-
rañemo od jezika da otmemo neko drugaåije poreœewe, shodno vremenu
koje nam kapa po pleñima.
I da pohranimo señawe na reå koja joã boluje, kapqe bez sumwe
smrtno.)
Nakon ãto je Zlatoje izbaåen iz ãkole, Mijo je za wega zavrãio
niæu gimnaziju i maturirao. Malo uz pomoñ veåerwe ãkole u koju
je upisao Zlatoja, malo za kafanskim stolom sa nastavnicima, a bo-
gme malkice i po partijskoj liniji. Neko beãe Mijo od Sivac-
grada.
Dve godine kasnije, po istoj tehnologiji, maturirao je niæu
gimnaziju i Jablan.
S diplomom i drvenim koferom, u koji je sprtqao ono malo
opreme ãto je po kuñi imalo, Mijo je Zlatoja poslao da izuåava voj-
ne ãkole u Sarajevu. E da bi pobegao iz ovoga niãta u ono ãto bi
moglo biti neãto. Tamo je bila nada, ovde jedna usta mawe. Potaman.
Kako je otiãao, tako se i vratio Zlatoje. Kaæe, pobegao iz gla-
di. Vratio se u glad. Kaæe, pobegao od zime. U zimu. Pod Mijovu ka-
banicu, u wegovu brigu. Na siguran i topao bratski dlan. I brat ga
zbrinuo, kako je tad veñ moralo. Uveo ga u zadrugu i dao mu kajase i
biå u ruke. Zapregu na brigu. I prvu odgovornost.
Dve godine kasnije Jablan nije ni pokuãao negde da ode. Odmah
je uzeo biå u ruke. I zaduæio zapregu.
Ali, Mijove ãkole se nisu zavrãile na tome.

19
 Samo dve-tri godine kasnije, modernizacija poqoprivredne
proizvodwe, svetlija buduñnost koja se nazirala pod farom prvog
traktora – zetora ili fergusona? – zahtevala je obuåene mlade qude.
Mijo je brañu upisao u veåerwu ãkolu. Zatim je svratio u kafanu sa
starim poznanicima iz ãkole, vaqalo je upoznati i nove. Opet je
pogledao u Program KPJ.
Traktori su zamenili kowe.
Koåijaãi su postali traktoristi.
(„I upreæe qutoga zetora
pa poñera niz poqe ãiroko…”
– pevao je u zanosu slavni deseteraåki sivaåki pesnik Milorad
Mandiñ u slavu tehnoloãkog razvoja zemqe i sveta.)
I ne samo Mijova braña, naravno.
Iako nije sve iãlo tako glatko.

20
 10.
MOJE IME JE – NE ZNAÝ

Kañuãa je izjavila da me voli, ali ja to nisam uzimao ozbiqno.

Ili, bar nisam razumeo izjavu. A moæda sam se samo stideo, s obzi-
rom na okolnosti u kojima je to izjavila.
– Magarac – zakquåio je bespogovorno Strahiwa, uveåe na ko-
rzou.
– Gle, s kolikim uãima – izmudrovao je Mirko na moje bliæe
uvo, prebacujuñi ruku preko mog ramena i povlaåeñi me æestoko za
ono uvo daqe od wega.
Proklizao sam po zaleœenim ciglama i promaknuo izmeœu wi-
hovih iznenaœenih ruku na tlo. Imali su pravo: uãi su mi porasle
joã na åasu ruskog.
U hladan zimski dan, zimogroæqiva Dragiwa, nastavnica rus-
kog jezika, pribila se uz razgorelu bubwaru i, odupiruñi se jednom
nogom o skamiju, klatila se na drvenoj stolici. Pri tome, sukwa joj
se neprestano povlaåila preko kolena i otkrivala radoznalim
pogledima izvesne detaqe bedara i veãa, i to je izgledalo dosta
nepristojno. Ali, woj je bilo toliko dosadno i glavobolno – ne-
sumwivo od joã jedne neprospavane noñi sa naãim profom srp-
skog, o tome se uveliko ãuãkalo po ãkoli – da nas poduåava ruskom
po standardnim metodama, pa se dala u konverzaciju o qubavnim te-
mama. Sa devojåicama, naravno, jer deåaci u sedmom joã miriãu na
majåino mleko. Ja sam naprasno postao æivi dokaz za to.
Nastavnica je propitkivala åas jednu åas drugu uåenicu, dok
najposle nije stigla do Kañuãe. Opet ista pitawa, kao za liånu kar-
tu, isti odgovori, kao za liånu kartu takoœe, pa onda gurawe nosa u
svet koji su devojåice poveravale svom spomenaru (bejaãe to izve-
sno vreme u modi i vrlo zabavno) a retko ili nikad, kao Kañuãa, ce-
lom odeqewu. Ne znam ãta su druge uåenice odgovarale, nisam imao
æivaca da ih sluãam, ali oåito niãta zanimqivo nisu rekle, jer
nije bilo burnije reakcije, kadli…
Voprosø: Skaæi, poæaluysta, Katýãa, tû vlýblënna?

21
 Otvet: Mne hotelosø lýbitø, uåitelønice…
Voprosø: Hotelosø? Davay Katýãa, lýbovø budet ili net?
Otvet: U menþ otveta net. Skaæu toløko: vaãa Katýãa prekra-
sno boløna! U menþ poæar serdca!
Voprosø: Ooooh, vot i Maþkovskiy! A otvet u kogo?
Tiãø.
Bezmolvie!
Molåanie!?
Åulo se kako rastu uãi i probijaju se kroz vlasi kose. Ãkripa-
li su kapci dok su dizali oteæale trepavice i otvarali vidik
ogromnim zaåuœenim oåima.
Ãta da kaæem? I mene je tiãina prenula, i moj pogled je otela
Kañuãa, radoznalost kuãala. Viæqasta nesazrela plavuãica na-
lik na nedovrãenu sliku kajsije u mom vrtu.
Uåionica se pretvorila u sajam uæarenih oåiju i otvorenih us-
ta. Ili, u prekrasnu izloæbu znakova pitawa. Ili, u toplo iãåeki-
vawe zapawenosti odgovorom.
Otvet: Ne vûskoåiãø iz serdca! Þ lýblý Bucko.
E nazdravqe! I Majakovski i Kañuãa! Celo odeqewe je zagraja-
lo uglas, svi su imali neãto istovremeno da kaæu, u cvetu graje nije
se razabirala nijedna latica. Samo se lice plavokose devojåice
odjednom razbuktalo u plamene krugove a pogled spustio izmeœu ru-
ku kojima je stezala klupu. Onda sam zaåuo odobravajuñe urlike koji-
ma je od mene zahtevan odgovor. Dakle
Voprosø: Bucko, poæaluysta, mû ædëm otveta?
Otvet: Þ… Ne znaý… niåego ne znaý…
Tiãina.
Muk.
Tajac.
Kañuãa je spustila glavu na ruke i suzama zaronila u tvrdo tki-
vo skamije. Sa oåima dalekim od muæjaka koji je posrnuo na prvom
ispitu muæevnosti.
Ãta posrnuo, qosnuo kao proãtac!
Proãtac! Ãta drugo?

22
 11.
NE UMARAJU SE VOZOVI KOLONIZACIJE

Banuli su nenadani, izgladneli i umorni, i pruñili se svi,

onako œuture, po nameãtenom krevetu, na pravougaonik teãkog
irama.
Kad se, kasno uveåe, pojavio moj otac Mijo, gledali su ga zbijeni
kao preplaãeno stado belih jagawaca. Potråali bi mu u susret, na-
roåito najmlaœi Jablan i Zlatoje, ali su se samo viãe stisli kad su
joã s vrata, dok im je nazivao dobro veåe i odbacivao ãapku s glave,
primetili da je malo pripit i neraspoloæen. Majka Mila je, vu-
kuñi za kotulu prikaåenu dvogodiãwu devojåicu i dojeñi bebu je-
dnom rukom, drugom rukom prihvatala opasaå i znojem natopqenu
koãuqu.
– Kojim dobrom? – upitao je sve zajedno, pogledom upiruñi po-
najviãe u svoju staru majku Vidu. Na brañu Duãana i Tomaãa sevao
je tamnim sjajem zakrvavqenog oka. Da li je primetio koliko dve
sestre podrhtavaju od teãke napetosti u wegovom glasu?
– Eto, mi doãli… – krenu pa zaveza Tomaã.
– To vidim – prasnu Mijo – nisam slep. Pitam, kojim dobrom?
– Jedna smo porodica – ubacila se u razgovor Vida. – A ti si naj-
starija muãka glava.
– Tako je – pomirqivo sin ustuknu pred majkom.
– I ova pileæ – pomilova po glavi plavokose deåake od devet i
deset godina, Mijovu brañu kojoj bi po godinama i otac mogao da bu-
de – ne moæe sama pregurati u belom svetu.
– Ne moæe.
– Zato se vaqa da budemo zajedno.
– Vaqa se.
– To je sve.
– Pa ãta ja to treba da radim?
– Ili ñeã ti sa nama u Banat, ili mi ostajemo ovde s tobom.
U Banat? Tokom kampawe za prvu kolonizaciju septembra
åetrdeset pete, weni protivnici su se sluæili zastraãivawem na-

23
roda, i pogrdno govorili o Banatu, pri tom misleñi na celu Vojvo-
dinu, i svojim stavovima unosili meteæ i nedoumicu, a deo
sirotiwe i odvratili od neizvesnog puta. Proverenom partijskom
kadru poput mog oca sada se reå Banat, iz usta wegove majke, uåinila
na tren smeãnom, a onda mu zapala u grlo.
Naime, ovde u zaviåaju bjelopoqskom veñ je postigao neãto. Do-
gurao je do komandira stanice milicije, poåeo da se kuñi, niãta ve-
liko, ali mnogo viãe od nemaãtine u zabiti Kurikuña, oåvrsla je
nada da ima izgleda. Takoœe, verovao je da je i kolonizacija bila do-
bro reãewe za wegovu brojnu porodicu, mnogo boqe od one progore-
tine gore u selu, ako se to moæe nazvati selom.
Sedeli su pod petrolejkom i tvrdom ñutwom mog oca Mija svu
noñ, i sutradan, i joã jednu gluvu noñ…
Tako je Mijo Dragoviñ, propustivãi prvi voz kolonizacije,
godinu dana kasnije seo u drugi voz i zaglavio u Sivcu, Starom. Use-
lio se u kuñu nekog Pekoviña, kome je ona pripala u prvoj koloniza-
ciji, ali je odluåio da sedne u voz kojim je doãao moj otac i vrati se
tamo gde je roœewem i pripadao.
Ali, to je jedna od tema o kojoj se nije govorilo u naãoj kuñi.

24
 12.
PRIJATEQSTVO I PRVI TELEVIZOR

U stvari, prijateqstvo nas trojice deåaka poåelo je u Bibli-

oteci, a ne u ãkoli, ãto bi se prirodno moglo oåekivati od ispi-
snika, dvojice iz istog odeqewa i jednog iz susedne uåionice.
Sprijateqili smo se, dakle, vrlo rano, bili smo tek neãto
viãi od skamije. One godine kad je Biblioteka nabavila televizor.
Jedini u selu.
Izvor svog finansirawa. I poåetak profesionalnog funkci-
onisawa.
Naime, u svim posleratnim godinama biblioteåki fondovi su
se nalazili na razliåitim mestima, u pojedinim kuñama ili „objek-
tima” – åitaj: kafanama – i o wima su se volonterski brinuli stu-
denti ili qudi zaqubqeni u kwigu.
Onda se pojavio Ilija Martiñ, visok i tanak åovek u godinama,
bivãi ratni podoficir, promuñuran, ozbiqan i sistematiåan.
Biblioteka je dobila svoju veliku prostoriju u centru sela, svi ra-
zbacani kwiæni fondovi su skupqeni na jedno mesto, oko 2.000
kwiga, i za kratko vreme bili sloæeni po biblioteåkim pravili-
ma i smeãteni u staklene vitrine duæ jednog popreånog zida, iza
isto toliko dugog pulta. U velikoj sali je bilo smeãteno desetak
obiånih stolova i jedan konferencijski, na wima slikovnice, po-
koji åasopis, novine i ãahovske garniture – vaqda i stoga ãto je
nekoliko takvih stolova pristiglo sa urezanom ãahovskom tablom
na ploåi.
Qudi su dolazili. Åitalo se, igrao se ãah, priåale ratne
priåe, qudovalo. Ali je Ilija muku muåio s novcem, niko nije davao
dotacije, ni matiåna biblioteka ni selo, a ålanarina nije pretica-
la ni za jednu meseånu platu.
Onda je pristigao televizor.
Qudi su se brzo, kao na rakiju, navukli na „åudo neviœeno”.
Mnogi joã ni radio-aparate nisu imali, a veñ je novo dostignuñe
qudskog uma dospelo u srce sela. I svi su pohitali tamo. A tamo –

25
humoristiåke TV serije, vaæne fudbalske utakmice reprezentaci-
je, muziåki festivali – sve uæivo.
Pred Bibliotekom bi se qudi okupqali znatno pre nego ãto bi
poåelo emitovawe dogaœaja koji su æeleli da vide. Onda bi Ilija
otvorio ulazna vrata, a u wima jedan od stolova je preåio prolaz dok
se ne kupi karta. U sali stolice poreœane kao u bioskopu. Kupiã od
Ilije kartu i sedneã.
Tek, vazda je bilo mawe sediãta od karata, i mawe karata od za-
interesovanih qudi. Åovek je morao da bude veãt ili bezobziran da
obezbedi ulaznicu za raj nazvan televizija.
Ãta li smo ono nas trojica æeleli da gledamo? Verovatno
„Servisnu stanicu”, s obzirom da je bila neverovatna guæva, redov-
na kad su se pojavqivali Åkaqa i Mija. Nekako smo upali unutra, se-
diãta naravno nismo imali, a masa nas je stisla sasvim pozadi, uz
zid najdaqe od televizora. Dakle, nismo videli niãta, pa smo
poåeli meœusobno da se koãkamo. Ãta drugo? Tela odraslih qudi su
nas okovala, nismo mogli ni napoqe ni napred, ni ruke nismo mo-
gli da pomerimo, i samo smo jezicima palacali.
Posle se jato razletelo svojim poslom. Nas trojica smo ostali,
oznojeni i rumeni, jezika vrañenih u ãtale, da Iliji pomognemo da
pospremi salu. Onako, iz åista mira. Bilo nam æao åoveka starijeg
i od naãih oåeva da se sam muåi vrañajuñi stolice i stolove na svo-
je mesto i åisteñi krtog.
Ilija nam je zauzvrat poklonio besplatne ålanske karte bibli-
oteke.
Kwiga ima i svoju neprimetnu cenu.
Ugradili smo je u poåetak prijateqstva.

26
 13.
TELO PTICE

Bilo dece kao pãenice. Za dobre godine.

I dve osnovne ãkole stoga, obe u Glavnoj ulici, „Zmaj” u Sta-
rom Sivcu, „Wegoã” u Novom Sivcu, da sve stane. „Zmaj” je bio
smeãten u nekoliko zgrada; ukoso, preko puta pravoslavne crkve
nalazila se prizemna zgrada koju smo nazivali Centralna ãkola, sa
lepo ureœenim kruæno ozidanim arteskim bunarom ispred („Pre
pola veka – jednom prilikom sam åuo svog uåiteqa kako sav vaæan,
iskuãavajuñi bliskost, ãapuñe novopridoãloj uåiteqici – u ovoj
kuñi æiveo je Mladen Leskovac i, izmeœu ostalog, promiãqao
kwiæevno stvaralaãtvo i pripadnost svog komãije Kornela
Sentelekija...”) a nedaleko odatle niz ulicu se najpre nailazilo na
zgradu sa uåionicom i ãkolskom bibliotekom, a iza kuñe u kojoj je
æiveo Senteleki, i na prelepu spratnu zelenkastu graœevinu
napravqenu joã pre rata da bude gimnazija (i dan-danas se moæe u
razgovoru åuti da je neko od ondaãwih œaka naziva Niæa gimnazija).
Nema ãta, osnovna ãkola „Zmaj” dobrano je rasuta po Starom Siv-
cu. Ali, takav je sluåaj i sa ãkolom „Wegoã” u Novom Sivcu – jedan
deo ãkole bio je smeãten u oveñu zgradu nekadaãwe ãvapske ãko-
le, a drugi deo u zgradu na suprotnoj strani ulice, naspram umiruñe
kalvinistiåke crkve.
Starosivaåkoj ãkoli na raspolagawe stavqen je i lepo ureœeni
poligon sa odbojkaãkim i fudbalskim odnosno rukometnim tere-
nom, te atletskim stazama i skakaliãtima. Na rubu poligona uzdi-
zala se lepa zgrada bivãeg Sokolskog druãtva, sa malom
pozornicom, koja je posle rata preimenovana u salu DTV „Parti-
zan”. Bila je viãenamenska, u woj su odræavane seoske igranke i
ãkolske priredbe, razna narodna zborovawa, ali je to prvenstveno
bila fiskulturna sala u kojoj se trenirala i sportska gimnastika .
I sve sam ovo ispriåao da bih se nekako dogegao do Isidora
Ñuriña Lale? Neverovatno!

27
 Ali ko u to vreme nije znao za Lalu, taj se nikada ni uvom nije
oåeãao o Sivac. Nipoãto.
Stari sokolaã Lala je u sali „Partizan” trenirao mnoge gene-
racije sivaåkih gimnastiåara. Krivonog i krupan, veñ mator u vre-
me kad je mene poåela da zanima gimnastika, strpqivo je radio sa
svojim uåenicima, katkad se åinilo baã kao sa bebama, i pravio
sportska åuda u nekom tamo selu bogu iza nogu. Te godine je moj daqi
roœak Blagoje, Lalin uåenik, postao prvak Srbije i na dræavnom
prvenstvu nosio se sa Cerarom na kowu sa hvataqkama i na krugovi-
ma do posledweg daha.
Ali nisam ni zbog Lale ni zbog roœaka zavirio prvi put u salu
na trening gimnastiåara. Taånije gimnastiåarki.
Kowski rep.
Upravo tako.
Kañuãina izjava je najposle potekla uspravno krvotokom i do-
prla do mojih moædanih vijuga. Kao maåak oko vruñe kaãe, krenuo
sam da obilazim oko devojåice åije su mi reåi kao klatno udarale u
zvono glave. Poizdaqe, da se ne vidi, a da ipak budem primeñen.
Pokajnik.
A najviãe sam voleo da je gledam na treningu.
U izbledelom teget trikou.
Posveñenu veæbawu.
Dok Lala promuklim glasom usmerava wen let.
Lomno telo ptice. Vetar kruæi salom i puni je muzikom. Zapad
li to proviruje kroz vitraæe visoko pod tavanicom i progoreva od
bestidnih misli?
Stooki odraz wegovog sjaja pod mojom lobawom.
Moæe li se uhvatiti kao hleb u nañvama narastajuñe nebo?
A ona me ne primeñuje. Veæba do iscrpqenosti. Plavi triko
slanom kiãom vlastitog tela. Kapqe.
Na ploåu leve pretkomore zapisujem prvi stih.
Onaj koji se baca kao prvi maåiñi. Ali te wegov zvuk prati
kroz celi æivot.

28
 14.
GLAD. OTKUP

Po okonåawu svakog rata, åovekov dom najpre zaposedne glad.

Ostale posledice s vremenom izbijaju na videlo, ali glad opkoqava
odmah. Kao da sam rat nije bio dovoqna nesreña. Kao da oduvek åovek
sebi nije dovoqna nesreña.
A glad uvek nosi nevoqu.
Recimo, otkup.
Dræava se snalazila da progna glad i uspostavi obeñanu soci-
jalnu ravnoteæu. Tako je oduzimala od onih koji nisu imali niãta
i davala onima koji su imali joã mawe. Tom poslu je dala ime otkup
i organizovala ga upotrebqavajuñi i prisilna sredstva i provere-
ne partijske kadrove.
A moj otac Mijo je bio proveren. Åovek od poverewa. Praznog
stomaka, odan ideji.
Kao i svi drugi koje je Partija odredila da zaviruju u seqaåke
kuñe, prelistavaju ambare i tavane, guævaju trapove i podrume, ra-
zvrstavaju ãtale i sviware. Po spisku. Po prijavama komãija. I
drugova, i onih crvenih, i roœaka, ãto da ne. Ni po babu ni po
striåevima. Po Partiji, za revoluciju koja teåe.
Delilo se jedno veliko nemawe.
U suzama.
Sa kletvama.
U nemoñi.
I unezvereno nebo je kiãilo.
Jer åovek je slabo stvorewe.
Pucati u neprijateqa u ratu nije niãta prema tome kako je pu-
cati u prijateqa u miru. Da ostane æiv a mrtav. I ti s wim, vo vjeki
vjekov.
I zato se u mojoj kuñi nikada nije priåalo o tome. Mijo Drago-
viñ je na duãi nosio sve rane celog razdobqa otkupa. I svoje i tuœe.

29
 I bespogovorno prestao da veruje u Boga. Preñutno, ne progovo-
rivãi o tom nikada ni reå, kao da se rastaje od sebe, i u Partiju. Os-
tajuñi u woj.
Jer, moraã imati crkvu u kojoj ñeã se moliti.
Za spas duãe.
Od gladi.

30
 15.
TAKO VAÆNI ODJECI

Kad si mlad, dan ume da bude bezobrazno dug. Ãta god da radiã,
bilo ãta da preokupira tvoje zanimawe, åega god se dohvatiã – sve
lako dovrãiã, a vremena pretekne, ne znaã kud bi s wim, dokonaã,
prebiraã po sunåevim æicama.
Jednom od nas trojice, u nekom takvom dokonom åasu, pala je na
pamet sumaãedãeva ideja da se takmiåimo u åitawu.
(Åitawe je umetnost æivqewa koja danas polako iãåezava. I
sama reå åitawe se nalazi u predvorju smrti.
Kasnije ñu, moæda, izbaciti ovu opasku. Nekako je defetis-
tiåka. Ili, boqe, celu beleãku. Da ne izazivam ni sebe ni druge. Neñe
se ni primetiti da nedostaje jedna meœu i tako malobrojnim i nasu-
miåno i povremeno unoãenim u periodu izmeœu dve paqevine mojih sa-
branih dela – one u åetrnaestoj godini i one u dvadeset prvoj godini.
Nije trebalo da åitam ono ãto sam pisao. Bar ne tako brzo, dok
je joã mirisalo na razliveno mastilo.)
Dakle, svaki pojedinaåno je nosio kuñi kwige koje su ga zanima-
le. Nekad su to bili isti naslovi, åeãñe nisu, jer naãa zanimawa su
bila sasvim razliåita. Osim toga, u naãem skrajnutom uglu Bibli-
oteke, ispod glasa (da ne smetamo drugima korisnicima, kojih je
uvek bilo za stolovima – åitali su kwige, ãtampu, nedeqnike, pa i
igrali ãah), po svim instinktivno usvojenim pravilima dikcije,
na smenu smo jedan drugom åitali istu kwigu.
Proåitane kwige smo Biblioteci sva trojica vrañali u isti
dan. Svratili bismo u svoj ugao, da se meœusobno proverimo, i svaki
je imao dva minuta da prepriåa proåitano. Potom bismo u svesku
unosili podatke za svakog posebno i tek tada odlazili za pult da za-
menimo kwige.
Ãkolsku lektiru za tekuñu godinu nismo raåunali. Samo ako je
pripadala viãim razredima.
Tako smo åesto iãåitavali kwige koje nisu pripadale naãem
uzrastu. (Recimo: Dostojevski, Braña Karamazovi, Pisma iz pod-

31
zemqa; Tolstoj, Haxi Murat, Vaskrsewe; Puãkin, Kavkaski za-
robqenik; Blok, Majakovski; Volter, Kandid; Viktor Igo, Åovek koji
se smeje, Pomorci; Andre Æid, Kovaåi laænog novca, Podrumi Vati-
kana; Stendal, Crveno i crno; Balzak, Sjaj i beda kurtizana, Ãagrin-
ska koæa; Bodler, Apoliner; Kami, Stranac, Mit o Sizifu;
Ãamiso, Åudnovata povest Petra Ãlemila; Ãekspir, Hamlet, Ro-
meo i Julija; Milton, Izgubqeni raj; Tekeri, Vaãar taãtine; Di-
kens, Sumorna kuña, Pikvikov klub; Dante, Pakao; Manconi,
Verenici; Pirandelo, Pokojni Matija Paskal; Moravija, Rimqan-
ka; Bokaåo, Dekameron; E. A. Po, Pad kuñe Uãer; Fokner, Buka i bes,
Uqez u praãinu; Selinxer, Lovac u æitu, Tesari, visoko podignite
krovnu gredu; Gete, Jadi mladog Vertera; Hofman, Œavolov eliksir;
Ãiler, Razbojnici; Man, Åarobni breg.) Bar su nam tako govorili,
najpre Ilija, staraåki dobroduãno i sumwiåavo, potom i Dragica,
vrckajuñi kukovima i trudeñi se da ispadne dopadqiva. Ni jedno ni
drugo nisu verovali da u zbiru godiãwe proåitamo najviãe kwiga
u selu, pa su diplomu za najboqeg åitaoca dobijali neki drugi. Ni-
smo mogli reñi nezasluæeno, mnogi i mnogi u selu su rado i mnogo
åitali. Nas je viãe nervirala sumwa da smo sve to proåitali. A je-
smo. Istine radi, i struktura kwiænog fonda je usmeravala izbor
dela za åitawe.
Onda je doãao Matijaã, i iz prve nam poverovao. Odmah je uneo
malo reda u naã izbor, ipak je on bio nastavnik kwiæevnosti i je-
zika, i poåeo sa nama da raspravqa kao sa odraslim qudima, ne ma-
reñi ãto smo tek zagrizli pubertet.
Ubrzo smo formirali Klub åitalaca. Pridruæilo nam se ne-
koliko vrãwaka. Pa joã nekoliko.
Neosetno, Matijaã nas je usmerio i da o proåitanim kwigama
poneãto zapiãemo. Onda smo to zajedno åitali i komentarisali.
Usput nam je ulio pouzdawe da i sami poneãto napiãemo, priåicu,
pesmiåuqak. Preñutno smo se pretvorili u literarnu sekciju Bi-
blioteke.
Onda smo sebi dali ime Klub pisaca. I pokrenuli list Odjeci.
Na ãapirografu. Nije bilo para za boqe. Nije ni trebalo.
Trebalo je samo da odjekne.
Kao glas åobana sa Obzira u kawonu Tare.

32
Kao bejturan u mislima devojke s Bjelasice.
Kao ribawe i ribarsko prigovarawe u mastilu mora.
Kao paorsko srce u grudima Fruãke.
Da li je?
Mi smo i tako bili vaæni, zar ne?

33
 16.
QUDI BRZOZRELCI

Brzozrelci.
Oni koji brzo sazrenu.
Kukuruz? Ne. Rani usevi? Ni u ãali. Veãtaåki usevi? Taman
posla. Deca koja preko noñi postanu qudi, kao ova u ratu? Ni to. Pa
ãta onda?
(I sad se smejem toj priåi koju sam åuo bezmalo pre pola veka. Ko-
liko se puta i kako qudsko poimawe vrednosti promeni za kratko
vreme? Filozofska literatura postane deåja, zar ne Kruso? Moralna
norma zbog koje glavu nosiã u torbi najednom se pretvori u meru kome-
dije. Slatko se obrne u gorko a æuå ispijaã kao medovinu. I reå „brzo-
zrelac” ispala je iz upotrebe, a pojava koju je oznaåavala se odomañila.
Ironije li? Ne. Samo æivot teåe i mewa se, a slabo qudsko biñe mu se
prilagoœava. I mewa se. Da pogura æivot u novom pravcu. Pa iz
poåetka.)
Prvih poratnih godina, organizovano preko zadruga, brigade
su se slivale u sivaåki atar na setvene radove ili ubirawe letine.
„Neñemo dozvoliti da u Sivcu trune kukuruz dok u drugim krajevi-
ma vlada glad!”, „Nijedno zrno kukuruza neñe ostati neubrano!” Ili
æita. Suncokreta, ãeñerne repe. Iste parole, samo predmet rada
mewa ime.
Brigade su radile u „kumbuqi”. Odumrla reå. I ona. Podrazu-
mevala je da je nadnica bila ista bez obzira na vrstu poqskih rado-
va, snagu ålanova brigade – bilo je i æena i dece, i starijih i
polubogaqa – na broj sati i pojedinaåni uåinak.
Kukuruziãta. Konopqaci. Strniãta i krstine. Ãumarci.
Skriveni senici. Salaãi.
Iz „kumbuqe” se moglo ãevrdnuti na sve strane. Priroda je
zvala. Mladost, zauzdana i usmerena, na prostranstvu kom kraja ne
moæeã sagledati, oslobaœala je krila i uzletala u nepromiãqene
visine. Uz radni elan i æequ da se ãto pre izjaãe iz pustiwe ne-
maãtine, i zanos snage puti je zvao u zastrane.

34
 I te kako se iãlo!
O tome svedoåe brzozrelci.
Miraã Jankov, Mirko Stojanov, mali Jakãiñ, Mita Savin,
onaj Latinkin, Stevan Tomov, Œoko Rogov… I joã koliko wih!
Deca zaåeta u zastranima. Roœena posle ãest-sedam meseci bra-
ka, sazrela pre roka.
Blisko wima su bila i deca kao ãto su Ivan Miliåin, Jovan
Stanojlin, Pera Katiåin… Da ne zaboravim, i Pavle moje tetke
Stane. Da ne nabrajam viãe.
Deca zaåeta na isti naåin, u zastranima. Deca kojima sam majke
pomenuo jer ne znaju za oåeve. Ili oåevi neñe da znaju za wih.
Deca pre roka predrasuda i moralnih normi doãla na svet. De-
ca osuœena da namah odrastu. Brzozrelci.
I kad mu staneã na muku, åovek se glasne dosetkom. Pa kako
bude!

35
 17.
PODELE I PODELE, ZAJEDNO S VEÅERI

Imalo je neãto neobiåno u vezi sa tabu temama u oåevoj porodi-

ci. I mojoj, dabome.
Svi su se pridræavali nepisanog pravila, i otac Mijo, i we-
gova braña i sestre, i majka Mila, i mi deca, svi bi zañutali i na sa-
mu pomisao o stvarima o kojima se ne govori, svi osim mog
omiqenog strica Tomaãa.
Bivalo je ovako. Obiåno za dugih zimskih veåeri, stric To-
maã, sam ili sa æenom, silazio je sa brega, iz Jamura, u naãu kuñu na
porodiåno qudovawe. Uz meze i rakiju bi muãkarci igrali niz
partija fircika i razgovarali o opãtim stvarima, onako uzgre-
dno, a pre svega o problemima u kuñi. Pod pojmom kuña podrazume-
vao se onaj deo porodice Dragoviñ o kom se brinuo Tomaã u kuñi na
bregu, ali i ovaj deo porodice pod paskom mog oca u kuñi kod seos-
kog stadiona nadomak centra sela.
U stvari, kolonizacija je podelila porodicu Dragoviñ na sle-
deñi naåin. Ãestoro brañe i sestara u jednu kuñu, gde je glava bio
Tomaã, bivãi åetnik a potom partizan, ãalxija i pijanica,
prznica i duãa od åoveka. Podaleko od te kuñe, u drugu kuñu se smes-
tilo petoro brañe i sestara, te wihova majka Vida, a glava porodice
je bio Mijo, partizan i partijski kadar, qubiteq kafane i lepih
æena, usmene kwiæevnosti i istorijskih kwiga. Pileæ je pripada-
la svaka svome jatu.
Ali Dragoviñi su ostali zajedno na svoj naåin.
I porodiånim veåerima, gde je kartawe zapoãqavalo ruke, ali
i poglede, pa su i teãke reåi lakãe preko praga duãe prelazile.
Dok su æene poslovale oko ãporeta i posluæivale muãkarce
ili po vascelu noñ plele, a moje se sestre uz wih pribijale sve do
sna, ja sam priawao uz sto i naslawao uvo na muãke priåe, bilo da ih
razumem ili ne razumem. Katkad bi mi boleñivo dozvoqavali da
piãem rezultate svakog deqewa karata, pomilovali po glavi i
puãtali iz vida.

36
 A ja sam paæqivo hvatao svaku reå. Naroåito kada bi debe-
quãkasti, a ãto od prirode ãto od piña vazda crvenog lica i vra-
ta, stric Tomaã ispaqivao svoje jetke poãalice o dogaœajima iz
„Vasiqkine kafane”, gde je radio, ili se podrugivao stvarima o ko-
jima se ne govori, otvarajuñi poneku stranicu usmene kwige o
wima.
(Verovatno je baã stric Tomaã bio izvor za sve moje zabeleãke o
kritiånim temama, ali ne mogu biti sasvim siguran. Naime, prote-
klo je toliko godina od tada, moje señawe nije pouzdano, iako bi hte-
lo, a u beleænici nema opaske koja bi potvrdila da li sam u pravu. Ako
takav podatak uopãte ima kakvu vaænost.)
Tomaã nikada ne bi uspevao sam da zaustavi vodenicu koju je
pokrenuo. Mleo bi, pio i mleo i mleo, opet pio. Ãto je viãe pio, to
je viãe mleo. Mijo bi izvesno vreme zañutao i puãtao brata da
priåa, dvojica mlaœe brañe su zabijala nos joã dubqe u karte, a æene
i tako nisu imale pristup stolu i takvim razgovorima. Ja sam se di-
vio stricu Tomaãu – on je radio ãto drugi nisu smeli. Mada, do
izvesne granice: kad bi mu jezik oteæao od piña a misao usporila i
postala suviãe jetka i tvrda, uvredqiva, Mijo bi ga pogledao i
onom malo krañom rukom napravio brzi rez kroz vazduh. Umu-
knuvãi, Tomaã je ustajao od stola, mahnuo svojoj æeni i teturavim
korakom izlazio iz kuñe i zamicao u zimsku noñ. Za wim bi ostajala
tiãina, u meni uskrañenost koju nisam znao da imenujem.
O stricu Tomaãu se takoœe nije govorilo u kuñi. Ako to veñ ni-
sam pomenuo.

37
 18.
NAPUÃTAWA

Nismo mi napustili Boga.

Bog je nekako sam izaãao iz nas.
Onoga dana kad smo napustili sopstvena ogwiãta, sa vidom
svejednako umotanim u zaviåajne obloge. Nepovratno.
Ili istog åasa kad smo se – raskuñenici i pogorelci – uselili
u tuœe kuñe i neåiju tvrdu muku zadobili. Pozajmili za rodno mesto
novog æivota.
Ili negde na putu, izmeœu. Dok smo se kolebali, pa nam olakãao
da odluåimo, odlazeñi iz nas.
Tako je govorio Mijo æeni Mili. Jednom kad nismo imali ni
masti za hleb.
A ni hleb.

38
 19.
JEDNA PROTIV SVIH

Ãkolski nastavnici i œaci su verovali Kañuãi. Ja sam upravo

zbog we bio na „ne znaý”, nit smrdi nit miriãe stawu, åime se ni-
sam ponosio. Onda se dogodilo neãto zbog åega sam imao samo ra-
zlog viãe da se stidim.
Strahiwa je odgovarao geografiju kod nastavnika Markana,
mladog, pleñatog i mrgodnog, åesto zbog mamurluka i neprijatnog
prema œacima. Izveo je Strahiwu pred ogromnu kartu sveta, izve-
ãenu kraj table, zadao mu da pronaœe neki arhipelag, okrenuo ode-
qewu leœa i zablenuo se negde kroz prozor. Nastao je trenutak
tiãine u odeqewu, nastavnik je muåao svoju muku, a uåenik svoju
nespremnost. A drugu vaqa pomoñi u nevoqi, kao ãto smo Strahiwa
i ja jedan drugom umeli da priteknemo. Dakle, iz pretposledwe klu-
pe je poleteo muñak da na karti oznaåi traæeni arhipelag. Pogodio
je severni pol i razbio se, smrdqiva sluz i korubine su se slile niz
åitav svet, prañene nesuzdræanim grohotom œaka.
Markan se okrenuo prema ubledelom Strahiwi, pogledao u une-
reœenu kartu i brzim korakom, zakrvavqenih oåiju preãao tih ne-
koliko metara. Zgrabio je mrãavog deåaka, podigao od zemqe i
leœima obrisao jaje sa karte. Zatim je izjurio iz uåionice.
Tako sam mogao da razmislim o sebi kao nastavqaåu neslavne
tradicije porodice Dragoviñ u osnovnoj ãkoli. Znao sam za slu-
åajeve i Zlatoja i Jablana. Prvi je podmetnuo rajsnedle nastavnici
ruskog na stolicu za katedrom, a tri godine kasnije drugi je vedro
vode sruåio sa vrata na glavu nastavnika matematike. I Zlatoje i Ja-
blan su izbaåeni iz ãkole. Tom prilikom su popili po nekoliko
ãamara od Tomaãa. Jablan je to prihvatio kao opravdanu kaznu od
starijeg brata i zaboravio, ali je Zlatoje kaznu teãko podneo i ne-
prestano bio kivan na Tomaãa. Ponekad je, tokom partije fircika,
Zlatoje vrañao razgovor na to vreme i, uvek iznova, prebacivao bra-
tu te batine.

39
 – Umesto diplome male mature, ti napraviã glupost i dobijeã
kajase u ruke – mirno je Zlatoju odvrañao Tomaã. – Postati koåi-
jaã, kakva je to buduñnost?
Onda sam i sam pristigao na mesto neslavnih podviga svojih
striåeva.
Ali moji striåevi nisu imali Kañuãu.
Graju koju su podigli œaci åim je Markan zamakao za vrata, pre-
kinuo je nagli ulazak razrednog stareãine Æivadina. Omalen,
koåoperan, izgledao je iznervirano i qutito, kakvog ga nikad pre
nismo videli.
Ko je to uradio?
Niko.
Klasiåno pitawe i odgovor. Onda sleduje malo buke i pridike,
malo pretwi, malaksavawe emocija i mir. To smo veñ preæivqava-
li, nije ovo bila prva œaåka nepodopãtina i reakcija nastavnika.
Meœutim…
Æivadin je zatvorio drvene kapke na svim prozorima i na ula-
znim vratima uåionice. Samo nekoliko uskih traka svetla, polum-
rak na koji se oåi brzo naviknu. Onda se uputio prema prvim
klupama do prozora gde su sedeli deåaci koji su vaæili za ãkolske
mangupe, slabe œake problematiånog ponaãawa. Podigao je Varagu.
Ko je to uradio?
Niko.
O kakav je ãamar pao! Varagina glava se zavijorila kao zastava,
sline se rasprãile iz nosa, a suze… Eto, i Varaga moæe da zaplaåe,
bokte!
A Æivadin uporan. Isto pitawe, isti odgovor, ista kazna.
Potom je podigao Voja. Pa Acu. Pa Miñka.
Onda se umorio ili izduvao, svejedno, prestao je da bije, ra-
ãirio drvene kapke, zatim raskrilio prozore, u uåionicu je banuo
sunåan jesewi dan i izmamio buåan uzdah olakãawa.
Brideo me je svaki ãamar koji je Æivadin opalio mojim druga-
rima. Moj kukaviåluk bio je bez premca i bez opravdawa. I glava
prazna. I srce sleœeno od stida.
Sluãao sam Æivadinovu tiradu – pedagoãku, socijalnu, mo-
ralnu i politiåku – i oseñao svim biñem da je svaka reå upuñena me-

40
ni. I samo meni. Znao je, bez sumwe. Ne znam kako, ali znao je. U to ñu
se uveriti uveåe kada mi, vrativãi se kuñi, moj otac Mijo Drago-
viñ, joã s praga, prvi i posledwi put, odvali ãamar i preostalu za-
krpu samopoãtovawa.
I Strahiwa je znao. Kad je Æivadin izaãao iz uåionice, ob-
javqujuñi kraj nastave za taj dan, Strahiwa mi je priãao i sa ga-
œewem na licu upro prstom u mene. Osvrnuli su se na mene, u
opravdanom gnevu, i ostali. Oseñao sam se kao balega. Lice rakove
boje. Usta zavezana.
– Nije on, budalo – zaåuo sam Kañuãin glas kako se podiæe na
Strahiwu. – Priåao je sa mnom kad je neko bacio to jaje.
– A otkad vi to razgovarate? – zaskiåao je Strahiwa.
– Izviwavao mi se, eto – uzjogunila se Kañuãa. Stavila je ruku
na moju glavu. – Ako baã hoñeã da znaã…
Niko nije hteo da zna. Kañuãa je imala najmawe razloga da stane
uz mene, pa su joj nevoqno poverovali. Åak i Strahiwa.
Moæda i Mirko, uveåe, kad je åuo priåu. Moæda, kaæem, jer je
zadovoqno prokliktao u mom pravcu:
– Jedan protiv svih? Biva, Bucko, od tebe ñe jednom neãto i da
postane.
Ali, to me nije uteãilo ni åinilo boqim.

41
 20.
PARTIJSKA KWIÆICA

Tek ãto se uålanio u KPJ, a Zlatoje izgubio kwiæicu.

Nije smeo nikom da kaæe, pa se povlaåio po kuñi kao senka i sve
gurao nos tamo gde pre ni privirio ne bi. Preturio sve svoje imawe
– u jednu fioku od kredenca stalo – nije bila tamo, pretresao sve
xepove – a nije ih mnogo – nema je ni tamo. Pogledao u sanduk za drva
– prazan. Premetao po œubriãtu u zadwem dvoriãtu, e da je sluåajno
neka od æena nije izbacila s drugim smeñem – samo se nadojio smra-
da. Kriãom preturio svu posteqinu koju je Mila s mukom ispeglala
i sloæila – niãta. Usudio se da zaviri i u Mijovu komesarsku tor-
bu – ni traga. Skoro je zaplakao – zar wemu to da se desi?
Nikom niãta nije govorio veñ se spakovao u Kulu, pravo u Ko-
mitet, kod sekretara. Sve mu potanko ispriåao.
Zlatoje bio joã golobrad, naivan. A sekretar, sredoveåan i veñ
iskusan partijski kadar, polupismeni borac, lukavac, nabusit i
strog.
– I sve si pretraæio? – joã jednom je hteo da proveri.
– Sve – odgovrio posramqeni Zlatoje.
– Nema je?
– Nema.
Obuåen u saktijan, koji nije skidao iako je u kancelariji bilo
toplo, namrãtenog åela, doimao se zastraãujuñe. A moæe biti da je
u wemu i spavao, preturao Zlatoje po glavi misao na koæni kaput,
san tako daleko od wega.
– A da se ti, jadan ne bio – åeãkao se sekretar po bradi – nisi
predomislio pa kwiæicu…
– Nisam nidabog – rekao je brzo Zlatoje i uzvratio pitawem. –
Ãto bih onda dolazio?
– Ne pomiwi Boga ovde – nabusito je sekretar opomenuo mla-
diña. – S wim smo raskrstili, nema tu viãe priåe.
Zlatoje oñutao.

42
 – A ne vaqa ti to sa kwiæicom, znaã – nastavio je sekretar. –
Nikako ne vaqa. Teãka su ovo vremena, i åovek mora paziti ãta ra-
di. I ãta priåa, i kome. Je li tako? Jer, neprijateq svuda vreba. A
mi smo joã slabi, ne smemo mu dati priliku da nas podriva i ruãi
ovo ãto smo krvqu stvorili. Razumeã li?
Ãta je mogao Zlatoje? Klimao je glavom.
– Eto, i tu tvoju kwiæicu neprijateq bi mogao da naœe. I ãta?
Odmah ñe to iskoristiti za propagandu. Kakva smo mi to Partija
kad nam tek primqeni ålanovi gube ålanske kwiæice? I kakvi su
to novi ålanovi koje primamo? Moæe li takva partija, sa takvim
ålanovima, revoluciju da nastavi i iznese do ciqa? Reñi ñe da mi i
nismo partija, niti su naãi ålanovi pravi komunisti kad se tako
odnose prema…
Niko nikada nije Zlatoju dræao takvu vakelu. Znojio se i crve-
neo, rado bi batalio i sekretara i Partiju, samo kad bi mogao da
zbriãe iz te sobe. Ali ne joã.
– Pa kako misliã da moæeã zemqu da saåuvaã ako partijsku
kwiæicu ne moæeã? Ne vaqa ti posao, momåe. A kogoviña si, reåe?
– Dragoviñ.
– U rodu si sa Mijom?
– Braña smo, roœena.
– Uh – zadobovao je sekretar prstima po stolu, navukao novi
oblak na lice i dugo premiãqao. Zlatoje je shvatio da situacija ne
vaqa i da mu se ne piãe dobro, jer mesto na kom se Mijo u tom tre-
nutku nalazio bilo je rezervisano za one o kojima je sve dosad sekre-
tar govorio. Onda je naglo odluåio i ustao sa klimave stolice.
– Neka, pronañi ñu ja kwiæicu pre neprijateqa.
Reåe i uteåe preko vrata.

43
 21.
PRVA ZIMA

– Zaãto Ãvabo nije stavio pod i u onu zadwu sobu u kuñi? – pi-
tao sam Mija.
– Stavio je – odgovorio mi je lakonski, nevoqno.
– Pa gde je sad?
– Poloæen.
– Ko ga je poloæio?
– Pekoviñ.
– Onaj ãto je pre nas…
– Taj.
– Ne ãaliã se?
– Ne.
– Zaãto je poloæio patos?
– Duga je to priåa.
– Ispriåaj mi.
– Znao sam da mi se neñeã skinuti s vrata – prasnuo je Mijo. –
Nema ãta da se priåa.
– Kako sad nema?
– Nema.
– Ipak ima.
– Moralo se. Bila je to prva zima kolonizacije.
– Pa?
– Qudi se joã nisu snaãli. Za mnoge osnovne potrebe nisu ima-
li, pa tako nisu uspeli da obezbede ni dovoqno ogreva.
– I, onda, daj patos…
– Nevoqa ne pita – zakquåi razgovor Mijo ne dopuãtajuñi mi
da se posprdnem.
Bio je u pravu, nije imalo ãta da se priåa.
Nesreña je samo onoga kog zadesi.

44
 22.
PRVO SEÑAWE NA OCA

Nikad nisam sasvim razumeo ãta ima tako vaæno u prvom danu
u ãkoli? Zaãto åovek obavezno mora da ga se seña? Ja se ne señam.
Señao sam se onog dana kad smo se popov sin i ja sudarili glava-
ma u dvoriãtu Kantorove ãkole (tako smo zvali zgradu u kojoj su
bila smeãtena sva åetiri odeqewa prvog razreda), a iz åela nam
iznikli modri plastovi bola. I, tim povodom, ãoqe toplog åaja i,
mimo svoje i Boæje voqe, prve ispovedi u popovoj kuñi.
I dana prvog potkazivawa se señam. Prijavio me drug iz klupe
da sam zaboravio da napiãem domañi kod kuñe i da to åinim na åasu,
dok uåiteq na drugoj strani pregleda sveske. Bila je to prva dras-
tiåna kazna: jedinica, iako je dvojka bila slaba ocena.
Ne zaboravqam ni dan kad smo krpewaåom pogodili u prozor
zbornice. Ni onaj kada…
Ali se prvog dana ne señam. Moæda drugog. I to po onom ãto se
desilo po povratku kuñi. I po povremenim podseñawima majke Mi-
le i najstarije sestre Duwe pre nego po onome ãto sam stvarno
pamtio.
Banuo sam u kuñu i s vrata odbacio torbu s leœa. Mirisalo je sa
ãporeta kao retko kada pre toga. Bræe-boqe sam poleteo da operem
ruke u lavoru. Kad sam se okrenuo da sednem za sto, zastao sam smeten
i zbog neåeg postiœen. Za stolom je veñ sedeo meni nepoznat åovek.
Bio je mrãav, kose zaåeãqane unazad, visokog åela, sa tankim
bråiñima, obuåen u xemper kakav je majka plela posledwih mesec da-
na, i netremice gledao u mene.
Da li se osmehnuo? Jeste, kao da nije.
Gledali smo se.
Stid se postepeno smicao sa moje duãe, ali se nisam dao poma-
knuti s mesta.
– Priœi, Bucko – blago me je za rame uhvatila majka Mila i po-
gurala prema åoveku. – Otac ti je stigao kuñi.
To nije mogao biti moj otac?

45
 I odakle je stigao?
Nisu mi rekli da se vratio sa Golog otoka. Svakako tada ne bih
znao ãta to znaåi.
– Hajde, sine – gurala me je majka.
Åovek se nije pomerao. Izgledao je nekako bolesno, baã onako
kao uåiteq danas kad nas je posle odmora prozivao i shvatio da je-
dnog œaka nema.

46
 23.
TELEGRAMI IDU, IDU

U toku partije karata, eto poãtara. Doneo telegram.

Nema tu dobra, zna se.
– Umro Tato Dragoviñ – diæe pogled Zlatoje s papira.
Odlaæu se karte. Minut ñutwe. Nema na takvu vest ãta da se
kaæe.
– Vaqa se na sahranu – prekida tiãinu Mijo.
Pognute glave oko stola ñutawa. Ni glasa.
– Ne znam kako ñemo – odvaæi se Jablan. – Nema se.
Znaju veoma dobro o åemu se radi.
– Za ovo mora da bude – bespogovorno ñe Mijo. Najstariji je,
wegova je zakon. – Izbiñe bruka ako se ne ode.
– Ovo je veñ treñi u po godine… – zapoåe Jablan pa zañuta.
Miruju karte na stolu, visi nedoumica na plafonu.
– Rekao bi åovek, tamo drugo i ne rade – naprasno se javqa To-
maã, jetkim glasom – do li umiru.
– Anatema te ne bilo – prozbori Mila otud od ãporeta, pris-
tavqajuñi kafu – ne govori tako!
– Vala, ako nisam Gavan, nisam ni siromah – lupi Mijo ãakom
po stolu, pa dodade: – Za toliko.
Srknuãe kafu. Razmeniãe joã pokoju, pa kuñi, na spavawe,
vaqa zorom na voz.
Smrt je tanka, a ipak najpreåa veza sa zaviåajem.

47
 24.
FANTOMSKI BOL

Kañuãa me je ignorisala.
Åinila je to na savrãen naåin – da najjaåe boli.
Pokazivala mi je da gest, kojim me je zaãtitila pred odeqewem,
nije niãta drugo do putokaz u poniæewe: po drugi put imala je ono
ãto muãkarcu priliåi da ima. Petqu.
A mene je, kao za nevoqu, spopao svrabeæ za Kañuãinom blizi-
nom. Izvesno je to znala. I iz toga je nastao taj zamrsak u mom grlu i
guãio me. Ili je bio niæe, u senci pluñnog krila.
Svejedno, opasno me je stezao. Evo kako.
U ãkoli se nijednom nije osvrnula prema meni. Ni kada sam je
zvao ispod glasa usred åasa, ni kada bih je gaœao papiriñem saævaka-
nim u kuglicu, ni kada bih kriãom tokom odmora ostavqao poruke
ispod wene klupe, ni kad sam pravio stoj na rukama i hodao preko
uåionice naglavaåke. Stala bi katkad tik uz mene, pogledala me
onim svetlim oåima koje se qubazno smeju, sasluãala dopola ãta joj
govorim i okrenula mi kowski rep, kao da mi govori kako divnu bu-
dalu pravim od sebe.
Jedne veåeri zatekao sam Strahiwu na treningu gimnastiåarki.
Nezamisliva situacija: nije on za to imao vremena ni strpqewa,
ponajmawe voqe. A stajao je, sav nekako rasplinut od unutraãwe ra-
dosti, buqeñi kroz staklena vrata u joã nedozrela miãiñava tela
devojåica, skoro da je isplazio jezik kao pseto na letwoj pripeci.
Jedna grupa devojåica je veæbala na gredi, druga u parteru, a treña na
preskoku. Kañuãa nije veæbala, iz nekog razloga (ãto ñemo razume-
ti drugi put) nosila je trenerku i asistirala ostalim gimnas-
tiåarkama. Stoga i nije bila, tako mi se åinilo, predmet osobite
Strahiwine paæwe. Sa sve veñim uzbuœewem, postajuñi rumen u
obrazima, klimao je glavom za tim mladim lepim guzama, miãi-
ñavim i jedrim bedrima, za jedva naziruñim grudima, stalno u no-
vim izazovnim stavovima, smiãqenim da åoveka izlude izloæbom

48
najåudesnijnih moguñnosti æenskog tela, wegovog preobraæaja u su-
ãti izvor lepote.
– Kako je sjajno oblikovano ovo meso – teãko je u jednom trenut-
ku izustio Strahiwa. Iznenaœen wegovim zaguãenim glasom, skoro
prikrivenim krikom, pogledao sam ga upitno, ali se on nije obazi-
rao – iz ugla usana niz bradu mu se slivala tanka traka pquvaåke.
Nasmejao bih se da nije izgledao kao da ñe doæiveti sråani udar –
iskolaåenih oåiju, i crven i modar u licu.
– Ko je tebe, zaboga, zvao ovamo? – nisam izdræao da upitam,
zbuwen wegovim izgledom.
– Kañuãa – jedva je prozborio, nekako sa olakãawem, i okrenuo
mi leœa. Napravio je pokret desnom rukom, i tek tada sam primetio
da ju je dræao u pantalonama.
Kao da se niãta nije zbilo, Kañuãa je veñ narednog dana doãla
u Biblioteku, upravo u vreme kad smo nas trojica sravwivali
proåitane kwige. I opet ta zelena vedrina oka, kao letwi pejzaæ
bagremara u jutarwoj vodi kanala kod napuãtene Ãeñerane, i kikot,
åist kao boæiñni celac, i blago wihawe tela poput jedine topole
na Staparskom putu u rukama zbuwenog maja i mutirajuñi glas kao je-
sen u… Pozdravila je Strahiwu, klimnula glavom Mirku, darujuñi
mu dragoceni osmeh kokete, okrznula me nevideñim pogledom i
izgubila se u policama kwiænog fonda.
– Bokte – izustio je Mirko za wom, kao i uvek doslovce govo-
reñi ãta misli – ovu bi vredelo potroãiti.
– Ne budali – uzvratio je Strahiwa i glavom pokazao u mom
pravcu, ãto mi nije promaklo.
– Ko mu je kriv – slegnuo je ramenima Mirko i mirno se ponovo
koncentrisao na sravwivawe rezultata naãeg takmiåewa.
I da ne duæim, pomalo me je i stid, makar ovi zapisi i bili
iskquåivo za moja buduña señawa, bilo je joã toga. Kañuãa je ne-
prestano bila u mojoj blizini – i sve daqe od mene.
A ja sam oseñao taj fantomski bol – neãto kao kad te boli od-
seåeni deo tela.
Ali, zaãto je tako bolelo neãto ãto nikad stvarno nije pripa-
dalo meni ni mom telu?

49
 25.
MAJKA MILA

Æivotna mudrost Mile Dragoviñ bila je vrlo jednostavna: De-

ca ne mogu iñi bosa i gladna.
Zakrpqene åarape.
Vruña popara.
Proãtepane pantalone.
Nakvaãen hleb sa ãeñerom.
Prepravqen stari kaput.
Vrela cicvara.
Ispleten ãal.
Priganice ili uãtipci, kako hoñete. Krofne.
Topao pleteni xemper.
Zeqanica od baãtenskih kopriva samoniklih uz komãijsku
kuñu.
Pun tawir u jednoj ruci, igle s pletivom u drugoj.
Na naåin samo woj poznat, nikad nije usfalilo.
Meko srce.
Zlatne ruke majke Mile.

50
 26.
DROWARA

UND. Uprava narodnih dobara. Komisija za podelu dobara.

Drowara.
Slikovita reå, namenska.
(Potrajala koliko i institucija – taånije zgrada u kojoj se na-
lazila institucija – koju je znaåewski odreœivala. Iako vreme, ala
koja guta sve, pa i jezik i reåi, pomerajuñi toåak onaj istorije ta-
mo-amo, katkad ga vraña na istu taåku, i tad izbqune iz sebe i poti-
snutu stvarnost i zaturene reåi. I ovu crticu naknadne pameti
zapisujem jedino stoga ãto mi danas pogled na qude oko gradskih kon-
tejnera za smeñe kazuje da je toåak malo curiknuo i priziva mi u
señawe reå – drowara. Savremenim reånikom: Second hand. Kontejner.
Pomijara.)
Iz usta strica Tomaãa zvuåala je – joã slikovitije. Ili
drowavije.
Ostaviã praznu kuñu zaviåaja – kazivao je oblizujuñi vrh fra-
kliña pre nego ãto potegne iz wega i nastavi – pristigneã bez
iåega, jer samo se to smelo poneti – to veliko niãta, i uœeã u tuœ
prazan dom. Naime, neko je veñ pre tebe stigao i popravio svoje
imovno stawe. Katkad i stawe opãtenarodnih dobara.
Onda tako usreñen okreneã Titovom ulicom – „da sa tvoga puta
ne skrenemo” – a dugaåka je, nikad kraja, i najposle stigneã do broja
316, do kuñe nekakvoga Zeca, mora vuk da je bio kada je toliku kuñu
dobio da u narodni magacin moæe da se preobrati. I tu staneã pod
svoj broj za åekawe. Istreseã åinovniku svoju muku. Dobijeã ãta
ima.
Tomaã Dragoviñ, prozva me i znaåajno pogleda, nekako s visine
onaj Pqevqak iz komisije; bi joã ålanova komisije, predstavnici
kolonista sa svih strana, ali Bjelopoqac ni da gukne, Dalmatinci
i Liåani joã mawe, kao misle, to su naãe plemenske stvari, nek sa-
mi sebi vadimo oåi. Ti li si taj – natovrzao se na mene Pqevqak i

51
ne puãta – moæe ti se i na ovu i na onu stranu, a sad ãestoro na ko-
lonizaciji i troje dece.
Drobi, ne prestaje, sve me neãto podseña na ratnu biografiju.
Hoñe da kaæe kako sam bio i åetnik i partizan, no neñe meœu oåi,
veñ mudruje, pa govori izokola, slaœe mu, uæiva da me muåi pred sve-
tom. A meni u grlu samo igra. Usput, ko neãto u zaveæqaj pakuje. Ne-
ke prwe. Jedna duwa, jastuk, dve koãuqe, deåja haqinica i cipelice,
zakrpqene pantalone, stolica, zidni sat, od sveg pomalo, a opet ja-
dno i malo. I joã dodaje: A onaj jedan krevet da vratiã, greãkom si
dobio.
Prepukne mi. Bacim mu sve pod noge i reknem da sve zajedno sa
krevetom nabije u guzicu, i sebi i onom ãto ga je tu postavio.
A bizgov se smeje.
Doñi ñeã opet, imaã kad, veli. A ni drowara neñe nikud.

52
 27.
PRVI JE, A PLATA PUTUJE

Poslala me majka Mila „Kod Dade” da izvuåem Mija iz kafan-

skog druãtva.
Ako wega ne izvuåem, bar novåanika da se dokopam i donesem
kuñi. Stigla plata, a Mijo u kafani ne ume s novcem – troãi ga dok
ima. Bivalo je da spiska celu platu, pa je potom mesec bio duæi od
godine.
Nisam umeo da odbijem majku, a u kafanu mi se nije iãlo. Bilo
me je stid da se tamo s Mijom pregawam.
Ipak, stopu pred stopu stignem „Kod Dade”. Na vratima me
ãibnu mirisi dima i alkohola, razdragani glasovi. I Mijov glas
odnekud dopire. Krenem za glasom.
Sedi za stolom sa qudima koje ranije nisam viœao, galame, smeju
se. Stanem tik iza Mijovih leœa i nekako bojaæqivo ga dotaknem po
ramenu. Niãta, ne reaguje, zaneo se u priåu. Ponovim radwu, malo
odluånije i jaåe. Okrene se i stane usred reåenice, pokuãavajuñi da
izbistri vid.
– O, dobro mi doãao… – krene u euforiåni pozdrav kakav se
vaqda daje onima koji mu se pridruæuju za stolom. Onda je progledao
pa snizio ton. – Sine. Kojim dobrom?
– Zdravo junaåe – pozdravqaju me ostali. – Gle, kako si porastao!
Gotov momak! Ala vreme leti!
– Hajdemo, tata – protiskujem kroz zube, a vruñina me udara u
obraze. Åini mi se da svi buqe u mene i sprdaju se na moj raåun. – Ma-
ma nas åeka sa ruåkom.
Pregawamo se, wemu se ne ide, meni se beæi. I posluãao bi me,
åinilo mi se, ali mu budne i podrugqive oåi druãtva za stolom ne
dopuãtaju; ne moæe dete ocu da zapoveda, nikad pile nije bilo sta-
rije od kokoãke!
– Ovako ñemo – kaæe mi pomirqivo. – Joã jedno piñe pa idemo,
vaæi? Sedi za onaj sto i naruåi sebi neãto.

53
 Nemam kud, sednem za pokazani sto. Tamo veñ sede dva deåaka i
devojåica mojih godina. Deca oåevih saboraca u piñu. Naruåim ãto
i oni, koktu. Pijem nevoqno, postiœen zbog situacije u kojoj sam se
naãao. Istovremeno, stidim se u Milino ime i stidim se umesto
Mija, grudi mi se napiwu i ãire, guãim se. Plaåe mi se.
Onda kroz æamor prepoznajem glasove Boliña i Bandiña, oåeva
za jednim stolom i sinova za drugim stolom. Otiãao bih do Stra-
hiwe i Mirka, ali mi se Mijo ne ispuãta iz vida. Pa gledam daqe,
koliko mi dim i popodnevna isparewa dopuãtaju. I sve kao da mi
se priviœaju dve vojske dece „Kod Dade”, obe potpuno zabavqene svo-
jom mukom: jedna rakijom, druga åekawem.
Jasno, ovog meseca ñemo zajmiti.

54
 28.
BRAÑA

Laku noñ, Zlatoje.

I tebi, Jablane.
Zvuk pomerawa drvene stolice po podu.
Tiho stewawe. Sitno pquckawe u prste.
Tare se lim o lim.
U majåinu i Ãvaba i elektrika. Bolno uhkawe. Duvawe u vrhove
prstiju.
Ponovqeno, sad ubrzano trewe.
Æar u sijalici trne. Tama.
Uzdah olakãawa. Gromki protest odgurnute stolice.
Paæqivo bauqawe po mraku, ãkripawe rasklimanog kreveta.
Joã jedan utuqen dan.
A zora tek ãto nije.

55
 29.
PRVI ÅAS PLIVAWA

Nauåio sam da plivam tamo kod malog pokretnog gvozdenog mos-

ta. Pola Sivca je na tom mestu uåilo da pliva, ostali na dubqaku
kod Ãeñerane ili na talpi kod Lale Severa.
Otiãao sam na kanal ne zato ãto su me Mirko i Strahiwa po-
dvrgli torturi ismevawa – toliko mator a ne zna da pliva – veñ sto-
ga ãto sam znao da ñe Kañuãa biti negde tamo na kosini zatravqene
obale. Uzdao sam se u velike moguñnosti folirawa u povelikom
pliñaku, jer kanal je tek po sredini dostizao dubinu preko dva me-
tra, tako da bi moje neznawe moglo ostati neprimeñeno.
Sloæili smo odeñu u senci bagremara koji se pruæao duæ obale
dokle je pogled sezao, i daqe. Wih dvojica su se smesta bacili u vodu
i zapquãtali ka sredini. Ja sam pogledom preletao preko guæve na
obali. Posvud mlada mrka tela izloæena suncu, uzlet raspoloæenih
glasova i smeh – brige ovamo nisu imale pristup.
Naravno, i Kañuãa je bila na obali. Ona i joã jedna devojka
leæale su na nekoj prostirci nedaleko od mesta gde sam stajao. Oko
wih nekoliko raspriåanih i lako zapaqivih mladiña nadmetali su
se za paæwu i naklonost devojaka. Vrcali su duhovitostima, slutio
sam po osmesima koje su mamili na lica devojaka i po pokretima
wihovih tela, po lakom zatezawu stomaka i podrhtavawu junskih
kajsija u grudwaku. Kañuãa je povremeno odgovarala, i tada bi se na-
dmetawe mladiña pojaåavalo, kao da su wene reåi ulivale svakom od
wih nadu da je baã on taj koji je pronaãao put da je osvoji. Meœu
momcima se izdvajao jedan plavuãan, kojeg sam povrãno znao iz
ãkole, moæda åak i iz Mirkovog odeqewa, neobiåno snaænom
æeqom da zaokupi svu upravo Kañuãinu paæwu, ne mareñi za pri-
sustvo ni druge devojke ni ostalih momaka. Åinilo mi se, kako vre-
me odmiåe, da Kañuãa postaje sve mawe otporna na wegovu vrcavost
i otvorenu naklonost, obrañajuñi mu se sve åeãñe, tako da mi je naj-
posle izgledalo kao da vode dijalog i da ostali u druãtvu, ni ceo
svet uostalom, za wih ne postoje.

56
 Nisam mogao da odvojim pogled od Kañuãe i plavuãana, iako
sam oåajno to æeleo, niti pak da pomerim nogu u pravcu vode, tamo
odakle su me dozivali glasovi mojih prijateqa. Stoga su Strahiwa i
Mirko pristali uz mene, otresajuñi kosom i prskajuñi me mlakom
kanalskom vodom. Govorili su neãto, nisam razumeo ãta, a onda
sam se naãao u vazduhu, i trenutak kasnije sam pqusnuo leœima po
povrãini kanala i potonuo u zamuñenu vodu.
Izronio sam hvatajuñi vazduh i pquckajuñi ostatak poveñeg
gutqaja iz usta. Stao sam u muq i osetio kako mi paråe ãkoqke seåe
taban. Nisam imao vremena da mislim o tome taånije ni o åemu, jer
su me drugari zgrabili ispod ruke i povukli za sobom u najdubqu vo-
du. Po sredini kanala voda je bila zelenkasta i prozirna, skoro
privlaåna. Strahiwa se nekoliko zamaha odvojio od nas, a Mirko
me je potopio dræeñi me za ramena. Poznat mi je bio taj naåin
uåewa plivawa: neplivaå se dovede u situaciju da nema kud nego da se
batrga i otima da ostane na povrãini vode, dok ostali kruæe oko
wega, glasno navijaju i paze, spremni da reaguju ako zatreba.
E pa, zatrebalo je.
Oseñao sam Mirkove ruke na ramenima kao gvozdene stege i ko-
beqao sam se iz wih spuãtajuñi se ka dnu. Verovatno sam æeleo da
dotaknem stopalima åvrãñe tlo, savijem kolena u åuåaw i svom sna-
gom se odbacim na povrãinu, ali nisam uradio niãta. Pred oåima
su mi naglo zaigrali svetlaci, voda je nahrupila u nos i usta, za-
grcnuo sam se, pluña su me zabolela. Mirkov stisak nije popuãtao,
i ja sam odjednom odluåio da se prepustim. Jasno sam video pla-
vuãana i Kañuãu, åavrqaju tako blisko kao ãto, eh Katarina, ti i ja
nikada nismo, i viãe niãta nije imalo smisla. Onda sam spustio
roletne na sve prozore i u kuñu zvanu æivot pustio pramewe tame.
Bilo je lako.
Ali povratak u stvarnost je bio muåan i bolan. Leæao sam na
leœima i grcao, kaãqao, stewao, dok mi se voda izlivala iz pluña sa
teãkim izdasima, otkidajuñi mi komade pluña. Neko mi je pridr-
æavao glavu, oseñao sam ruku na åelu, na oåima, uæarenom ugqevqu.
Potrajalo je. Ali sam najzad seo i nabio glavu u ãake meœu koleni-
ma. Preæiveo sam, i to je za veñinu kupaåa bilo dovoqno, åuo sam
odlazeñi mrmor. Nisam æeleo nikog da vidim ni da odgovaram na

57
zabrinute upite nekolicine preostalih. Æmureñi, disao sam dubo-
ko i sporo, oporavqajuñi se dugo i muåno.
Zapad je veñ brstio vrhove bagremova kad sam ustao i sporim ko-
rakom spustio se niz kosinu obale do vode. Zagazio sam u pliñak i
oprezno spuãtajuñi stopala u muq – oseñao sam bol u poseåenom ta-
banu – krenuo ka sredini. Kad mi je voda doãla do pazuha, opustio
sam se i praveñi kruæne pokrete ispred sebe, „æenski” zaplivao.
Nasred kanala sam se obrnuo na leœa i pogledao na obalu. Mirko je
podigao palac u znak odobravawa. Strahiwa se razmahao sa obe ruke.
Plavuãana nisam video.
Kañuãa je sa drugaricom pakovala stvari, okrenuta leœima
prema meni.
Bio sam postiœen.
Goreo sam kao kroãwe bagremara.
Nema nijedna voda za taj poæar.
Ali uåiwenom mane nema.

58
 30.
IÃÅAJAVAWE

Izgleda da sam mnogo voleo svoju baku Vidu, oåevu majku. Ali,
nisam imao uspomena na vreme provedeno sa wom, niti mi je bilo
ãta od we ostalo u señawu, åak ni wen lik. Nije bilo ni jedne jedine
fotografije koja bi makar malo pomerila zavesu mog zaborava.
Ponekad bi weno ime, izgovoreno nekako uzgred, preseklo va-
zduh u sobi i izgubilo se u ispucalom sloju kreåa na tavanici.
Neæeqeno, kao da priziva oseñawa koja ne smeju na povrãinu, jedno
doba gluvo i slepo, teãko da se nosi i preturi.
Pa ipak, pitao sam, nedavno, loãe raspoloæen posle otkri-
vawa oåigledne podudarnosti da nijedan od nas trojice – podrazu-
mevam Mirka i Strahiwu – nema æive ni babe ni dede. Tek, moj deda
me nije zanimao, znao sam da je umro nekoliko godina pre rata, i
zbog toga je najstariji sin Mijo Dragoviñ bio glava porodice.
Dakle, joã jednom sam oca Mija izveo pred tablu da odgovara. I
opet oni isti odgovori – odseåni, nervozni. Umeju li ikad sin i
otac da razgovaraju?
– Ãta se to desilo sa bakom Vidom?
– O åemu ti?
– O baki.
– Ãta o woj?
– Kao da je nije bilo.
– A kako drugaåije?
– Ne znam. Ãta je bilo s wom?
– Umrla.
– Kad?
– Davno. Ubrzo posle…
– Kad posle?
– Posle, znaã.
– Kako bih mogao da znam? A gde?
– U onoj sobi, tamo.
– Od åega?

59
 – Od æivota.
Ustao je i izaãao u dvoriãte, a malo kasnije sam åuo ãkripu
gvozdenih baãtenskih vrata, umakao je u senku oraha, gde je voleo da
sedi za grubim drvenim stolom.
– Iãåilela je, sine – javila se majka Mila, dotle zauzeta neåim
oko ãporeta.
Iãåajala. Ugasila se. Iskopnila. Iãåeznula. Nestala.
Odumrla.
– Mnogi su bili na istom putu – dodala je majka, viãe za sebe,
moæda o sebi. – A toliki se nisu ni vratili… Prosto, iãåileli.
Bar fotografija da se zadesila. Ali nije. Samo uspomene o ko-
jima niko ne govori.
Neka onda bude ova zakasnela beleãka.
I malo goråine ãto sam zakinut, nenadoknadivo.

60
 31.
FABRIÅKI DIMWAK

Dubok i proziran, obgrqen gustom ãevari, kroz koju se probi-

jala drvena talpa, vode zelene od nabujalog hlorofila u trsci i ba-
gremaru na dolmi, Veliki baåki kanal se malo ãirio i usisavao
mawi namenski kanal, koji je joã nedavno sluæio za odvod otpa-
dnih voda iz Ãeñerane.
U stvari, bivãe Ãeñerane. Sve maãine i ureœaji, novi novci-
jati, nabavqeni nekoju godinu pred rat, sve je prvih dana po oslo-
boœewu pokloweno Albaniji. Ostao je fabriåki kostur i dimwak,
visok i vitak, s glavom u nebesima. Slika dræavne politike. Ili
gluposti?
Tamne od rœe, metalne stepenice privile se uz dimwak i vode u
oblak, paperjast i beo. Kao åarobni pasuq, izazovan, neodoqiv.
Skakali smo sa talpe u vodu i okretali se na leœa u tom malom
uãñu, dugo i åeæwivo gledajuñi za dimwakom u nebo. Maãtali smo
da se stepenicama popnemo na vrh, a onda bi sve bilo moguñe, i uzlet
u nebo, i let u neki drugi svet, i ceo svet u zagrqaju tvoje zenice.
– Popeñu se, videñete – uporno je ponavqao Mirko, kad god bi-
smo okrenuli na ovu stranu kanala na kupawe.
– Uåini to veñ jednom – dreknuo je Strahiwa. – Ako se ti usu-
diã, ja ñu za tobom.
Ja nisam govorio niãta. Bilo mi je dovoqno da gledam u fa-
briåki dimwak, taj meni lep i uvek nekako drugaåiji, nestvarni
prizor, i da zamiãqam da ñu preduhitriti Mirka i Strahiwu.
Negde gore, visoko izmeœu dva stepenika, osvrnuñu se na zemqu
i videti devojåicu s kowskim repom kako podiæe dlan iznad oåiju
i sa zebwom prati onog koga vodi u najteæe iskuãewe.
Moñ da poleti.

61
 32.
MALA MOLITVA

„Boæe mili i Bogorodice,

jedna krava na tri porodice.”
Ni Titove slike na zidu da je s nadom pogleda. Ni ikone da za-
metaniãe. Ni stolice da se zavali i zajauåe. Tronoæac nasred sobe.
Rasklimatan sto, ni dva tawira ne bi izdræao. U uglu krevet sa sla-
maricom, a slami se veka ne zna. Do nove, i zima i proleñe, ako je i
onda bude. I wih. Na krevetu, æena i dve ñerke. Treñu, najstariju,
rat odneo. I brata. I wegove åetiri godine, od trideset. I dva san-
timetra kosti leve ruke. Te prispeo ovde, na mawe nego ãto je ikad
imao.
Da pevuãi ispod glasa. Istu onu koju, kao tuæbalicu, leleåu
moæda i sve doœoãke muãke glave u selu sebi u prsa, e da se ne åuje.
Da ne pukne bruka. Da ne iskobe i to ãto dræe joã pod dlanom. To
joã nezgasle topline starog kraja. U ovom, pozajmqenom. Trebañe,
da se krene u æivot, opet, iz poåetka. Po koji put.
Kao da nisi bio nigde.
Kao da nisi radio niãta.
Kao da nisi ni bio.
A jesi.
Svedoåe o tome ona deca. I æena Mila. I sva nejaå Dragoviña
koja se uzdala u tebe kad su te pokrenuli za sobom iz zaviåaja.
Evo ti slobode o kojoj si sawao. I socijalne pravde za koju si
malo krvi, srca i ruke prosuo. I malo duãe izgubio, o åemu i ne
priåaã. Poteci u buduñnost, verujuñi joã jednom, iako gladan i ja-
dan, makawa.
Moæda ti jednom uspe.
Mijo. Dragoviñu moj.
Oåe moj.
(Patetiåna beleãka. Neãto kao kwiæevni pokuãaj koji je, ve-
rovatno, jednom trebalo da klisne iz beleænice. Naime, u to vreme
sam, nakon prvog „vatrenog pospremawa” svih mojih pisanija, zadojen

62
kwiæevnim turbulencijama u prostorima Biblioteke, opet is-
kuãavao svoj literarni dar i pisao, ako se dobro señam, brojne pro-
zaiåne tekstove upravo u stilu prethodne beleãke. Kasnije, kad sam
veñ bio na treñoj godini studija, u novom „farenhajtovskom” raspo-
loæewu, u vatri nerazumnih goråina nestañe ponovo stvari koje sam
pisao. Tek poneãto ñe preteñi, ali o tome drugom prilikom.
Istina je da se ne señam kako je ni kada nastala ova beleãka. Ni-
sam bio uredan ni sistematiåan, pa sam svoja raspoloæewa beleæio
bez reda, kako mi je kad koja namisao padala na pamet, i bez datuma;
prosto nisam æeleo da liåim na sve one koji su svoje dnevnike vodili
disciplinovano ãkolski ili „uãtrojeno”, kako mi je podrugqivo
formulisao Mirko moja nastojawa. Dakle, po svaku cenu sam hteo da
se razlikujem, kao ãto to i biva u tim godinama. Stoga i ne znam od
koga ni kada sam åuo ovu priåu o svom ocu. To ne mora da bude i nije
vaæno.
Vaæno je ãto me danas steæe obruå slika nalik ovoj koja me to-
like godine strpqivo oåekivala da joj se vratim kao uspomeni, ne i
kao novoj stvarnosti.)

63
 33.
DELIRIUM TREMENS

Kad sam se vratio iz ãkole, u kuñi je vladalo opasno bunilo.

Duwa, Jagoda, Viãwa i Malina – moje åetiri sestre – zbijene u
ñoãku na krevetu, sedele su i plakale. Bezglasno, bez suza – ponesta-
lo, a ostao poneki duboki trzaj koji potresa celo telo i crveni
oteåeni kapci. Bacale åesto pogled na vrata u drugu sobu, gde se us-
hodala majka Mila i omaleni Ãvaba, doktor Ãtefica.
Nauznak, sav ubquvan, na krevetu je leæao Mijo i bacakao se,
otimao se nevidqivim stegama i beæao od samo wemu znanog i
vidqivog zla. Pijan. Delirijum.
Majka briãe izbquvke i vlaænom krpom kvasi razgorelo åelo.
Lekar je oåito svoje veñ uradio i mirno åeka na dejstvo medika-
menata.
Mijo upire kaæiprstom u prazno, vriãti da ga je video, ne
moæe mu izmañi, ovog puta ne. Mila pritiska krpom Mijove obraze
i oåi, umiruje ga tihim glasom, a on je pita da li ga vidi, ne moæe
ime da mu izgovori, ime tog åoveka, i majka potvrœuje, vidi ga. Tamo
na bregu, bunca Mijo, sunce prãti iz wega, oåi bole od usijanih
zraka, belasa uæareni kamen, pali se horizont i gori nebo, i sve
postaje vatra, razjareno nezasito crveno ædrelo u koje se obruãava-
ju svaka misao i posledwa voqa, wegova utroba.
Onda me je majka primetila i, sa oåima izvan ovog sveta, pre-
suãenim i zabrinutim i zauvek prokletim na brigu, bezreko – a
reåi potrebne i nisu bile – zatvorila vrata. Okrenuo sam se se-
strama.
Åetiri voñke, åetiri voñna cveta, zawihana iznenadnom olu-
jom, i povetarac bi mogao da ih obrsti. Prvi put sam osetio
neænost prema wima, i ona me viãe nikad neñe napuãtati. Prvi
put sam malo razumeo i Mijovu boleñivost prema brañi.
Oåima sam ih pitao da li znaju ãta se to dogodilo, iako se ni-
sam nadao odgovoru. Znale su, iako ne podrobno.

64
 Doneli su ga iz „Vasiqkine kafane”. To ãto sam video u sobi
veñ je bio smirujuñi prizor. Nisu umele da opiãu kako je stvarno
izgledalo, a ja nisam imao voqe da zamiãqam.
Srelo se wih nekoliko, sluåajno. Mali golootoåki kruæok, ne-
prilagoœeno krilo.
Gledali se, zaãniranih usta.
Razgovarali oåima.
Prekopavali señawa, qute rane.
Potezali rakiju.
I sami priviœewa, preæiveli joã jedan ogweni dan.
Traæili odgovor na staro pitawe: Ãta su skrivili?
I kome: Bogu, qudima, Partiji?
Zar je zbog toga moralo da se potone u rakiju?
Ne pitaj, ne staj im na muku. Ne znaju.

65
 34.
ODJECI, PAUNISAWE

Odjeknuli su „Odjeci”. Te Subote Po Podne.

O tako smo ponosno jahali U Sumrak.
Matijaã je blistao. Strahiwa je veñ mlatarao rukama po pra-
znoj Biblioteci i govorio stihove. Mirko je klimao glavom, neãto
mu se motalo po woj znaåajno i mudrijaãki. Meni su grudi bile pu-
ne kao nañve testa. Glavni urednik Vojislav V. (sjajni profesor
kwiæevnosti i veñ tada ugledni srpski pesnik, osobewak i åovek mi-
mo svog vremena, na slepo je, s punim poverewem u svoje œake, prihvatio
da bude glavni i odgovorni urednik) po prvi put je prelistavao „Odje-
ke” i iãåitavao tekstove – do tada nije bio u prilici. Mala oda-
brana ushiñena redakcija svojeruåno ureœenog i uraœenog moguñeg
kwiæevnog samizdata. Krug bezuslovnog poverewa i htewa.
Pred nama je stajalo 12 listova „Odjeka” izvuåenih na ãapiro-
grafu. Fino ilustrovanih, bar prema tome koliko su nekvalitetne
matrice omoguñavale Borislavu Ãquki, naãem drugu iz razreda, da
vrhom ãestara razmahne svoje crtaåke sposobnosti. I umazanih
strana, podrazumeva se, jer je tako moralo da bude sa prinudnim i
priuåenim rukovaocima ãapirografa koji su davili u boji vaqak
maãine.
U sedam po podne jurnuli smo u razglasnu stanicu, smeãtenu na
spratu mesne kancelarije, sa pogledom na Glavnu ulicu. Alfa i ome-
ga stanice, Karåika, veñ je bio na svom mestu i puãtao najavnu ãpi-
cu. (Godinama sam mislio da je Karåika nadimak od imena Karoq i da
je on po nacionalnosti Maœar, ali se ispostavilo, pre nekoliko go-
dina kada sam upoznao wegovog sina, da je Nemac i da mu je pravo ime bi-
lo Karlo. Svejedno. Karåi je bio åovek zlatnih zanata i ruku, najpre
elektriåar, potom ton-majstor, spiker, zlatar, åasovniåar, mu-
ziåar, glumac, ãta sve ne. Za celo selo. Pre svega, trpeqiva i sabrana
osoba koja je i sa klincima, poput nas trojice, postupala kao sa zre-
lim qudima. Koliko li smo samo viceva Karåika i mi ispalili na te-

66
mu miroqubive koegzistencije naroda i narodnosti? A za to se iãlo
i u zatvor.)
Sledeñi sat vremena Strahiwa je glumatao u mikrofon teksto-
ve åiji smo redosled odreœivali Mirko i ja. Ponekad bi mi dopus-
tio da najavim koji tekst sledi, a jednom i da sopstvenu pesmu
izrecitujem. Karåika je sa sluãalicama na uãima podeãavao i
kontrolisao ton i puãtao muziku u Strahiwinim predasima. U po-
lutami razglasne stanice smewivali su se uzbuœeni glas Strahiwe
Bandiña i muzika Mocarta, Orfa, Bokerinija i Lista.
Tako nam je Karåika besplatno podario prvu ozbiqnu lekciju
iz muziåkog obrazovawa.
Tako smo, sa zvuånika na svakoj treñoj banderi u Glavnoj ulici,
odjeknuli duæ celog Sivca.
Onda se u stanicu popeo Vojislav V. i rekao da smo napravili
neãto veliko. Makar to bilo, kao u naãem sluåaju, prostim ãapi-
rografskim pregnuñem.
A gde je pregnuñe, tu stanuje delo.
Jesmo li se posle, na ãtrafti, preobrazili u paune?
Izvesno.

67
 35.
IME ZLATOJEVOM SINU

Moæda sam usnio i u snu, od zbrda-zdola skupqenih komadiña

otrgnutih od noñnih bdewa uz karte, skrpio priåu, a moæda sam
ipak jednom, ne znam kad i ne znam gde, sluãao Tomaãa kako je
priåa.
Zlatoje dobio sina, mawe od godinu dana otkako se oæenio, tri
meseca poãto je otiãao u mornaricu.
– Kad izaœe – veli Tomaã, aludirajuñi na duæinu vojnog roka –
imañe veñ momka za æenidbu.
U petorice brañe Dragoviña roœewe ñerke se podrazumevalo.
Sin je bio redak zver. Iz prve ga joã nije bivalo. Retko iz druge (iz
nekog razloga, mene niko nije raåunao; vaqda sam, zbog stola za ko-
jim sedim, prerano stasao u qude, bar tako volim da mislim). Stoga
je vaqalo slaviti.
I dok se æene u drugoj sobi bave oko makawe, Mijo je odnekud
izvukao briæqivo pohrawenu puãku M-48. Blista cev uperena u
Mesec i sipa vatru, odbijajuñi bolno kundak u rame strelca. A æuña
ni makac! Mijo ne mari, posle svakog metka uzvikuje:
– Neka se zna da se u Dragoviña rodio Radoje!
Potom odlazi u ãtalu. Izvodi osedlanog lisastog vranca, si-
tne suve glave na luåno visoko uzdignutom vratu, pravih i ravnih
leœa, potpasanog stomaka, åvrstih sapi i pravih nogu. Mijov ponos!
Poigrava Mijo na vrancu, vijori duga raskoãna griva na veåerwoj
promaji, odjekuju kopita na ãirokoj dvoriãnoj cigli, sijaju kow i
gazda pod slabim æuñkastim svetlom koje pada sa jedine sijalice na
potpornom stubu kraj stepeniãta, reklo bi se – nalik jedan drugom.
– Znaã li kuda ñeã? – pita majka Mila.
– Da upiãem dete u kwige i poãaqem Zlatoju telegram – veli
Mijo.
– Noñ je, nema tamo nikoga.
– Ako – odvraña lakonski Mijo, ãqepne vranca po sapima i za-
jedno, razgaqeni i razigrani, utonu u gusti seoski mrak.

68
 U „Vasiqkinoj kafani” je gorelo i toåilo se svu noñ. Miju dra-
go kao da mu se Bucko ponovo rodio; joã boqe, kao da mu se joã jedan
Bucko rodio. Galami, hvali se, podvriskuje, zove piñe za sebe i celu
kafanu (doduãe, kasno je i pijucka tek nekoliko odocnelih gos-
tiju).
– Hajde, qudi, popijte neãto u zdravqe malog Miloja!
Do zore. Onda se baci vrancu na leœa i krene put Veprovca. Sti-
gne na upravu pre svih radnika, budi straæara i uz piñe åekaju pos-
pance. Vaqa se roœewe zaliti i sa Zlatojevim kolegama na
zadruænom imawu. A svima prija jedna na taãte.
– Kako se zove mali? – pita neko od pristiglih.
– Dragoje – odgovara Mijo kao iz topa.
Do podne na Veprovcu. Po podne „Kod Dade”. Uveåe u „Oraåu”,
odnekud se i muzika stvorila. Otiåu novci niz razigrane strune i
grgot rakije.
– Vukoje – odgovara Mijo svima na nepostavqeno pitawe.
U zoru odjaãe na Seget, i tamo je neka zadruæna uprava. Po po-
dne priveæe vranca za preåku ispred kafanice na Malom Staparu,
taåno naspram ustave na kanalu. Uveåe…
Treñeg dana ujutro pojavio se Mijo na dvoriãnoj kapiji svoje
kuñe, potkrañene kose, podbuo i modar, spuãtenih kapaka i opuãte-
nih ruku, kao da isprano telo visi na motki za veã. U dvoriãtu su
poslovali majka Mila, Jablan i Duãan, koji je odmah doputovao na
vest o detetovom roœewu.
– Ne mogu da ga se otresem – prevaquje sporo i muåno preko jezi-
ka Mijo i pokazuje negde iza svojih leœa. – Neko kowåe, stalno me
prati, evo drugi dan.
– Kakvo kowåe? – pita neupuñeni Duãan.
– Ne znam. Nikad video.
Jablan zamiåe kroz kapiju na ulicu. Smejuñi se, ulazi sa izgla-
dnelim vrancem ostriæene grive i repa. (Kasnije ñe saznati da je je-
dno Mijovo kafansko druãtvo siñuãnog berbera i ãaqivxiju
Æicu nagovorilo da olindra i wihovog druga i wegovog kowa.)
Stoje Mijo i vranac, postriæeni, iznemogli, reklo bi se – nalik je-
dan drugom.
– Jesi li makar oposlio ãto je trebalo? – pita Mila.

69
 – Oposlio? – ponavqa upitno Mijo.
– Jesi li upisao dete? – strpqiva je Mila. – Dao mu ime?
– Ime? – pospano ãapuñe Milin åovek. Ali kroz alkoholne ma-
gle niãta ne dopire do wega, i ponavqa jedno te isto. – Ime? Kakvo
ime? Ime…
Tako je i zaspao na nogama. Dok se Jablan brinuo o vrancu,
Duãan je prihvatio Mija u ruke i odneo u krevet, dobro ga utoplio i
ostavio da spava.
– Biñe sve dobro s wim – teãi Duãan snaju.
– Neka ga – kaæe Mila. I dodaje, pravdajuñi Mija.– Ãta ga je sve
u glavu strefilo, i sevap mu je da se napije.
Malo poñute.
– Bar kad bih znala koje je ime œetetu nadenuo.
Veruje da usput nije zaboravio gde je i zaãto poãao.
Ma nije da nije!

70
 36.
VOJISLAV

Ne budali, kaæem sebi a ipak ustajem iz kreveta. Tri sata izju-

tra, ne spavam. Uporno se vrañam na reåi koje je prethodnog dana
izrekao Vojislav V. na raåun „Odjeka” i u meni odjekuje, ma bubwa
señawe na jedan jesewi dan.
Onaj kad je ãkola organizovala akciju brawa kukuruza. Da popu-
nimo fond œaåke zadruge, a moæda i neki drugi, nisam paæqivo
sluãao naredbu blagorodnog Vojina Petroviña, direktora ãkole.
Izjutra sam obukao jednu od dve presvlake koje sam imao, majka
Mila nije æelela da idem u prwama koje nisu ni za po kuñi da se no-
se. Oprañu, ne brini ti o tome, rekla mi je. Obuo sam jedine cipele,
i za ãkolu, i za fudbal, i sveåane. Pa dobro, ni drugi deåaci nisu
bili u boqoj situaciji. Devojåice su mirisale kao da idu na korzo.
Wive su joã bile mokre i blatwave od kiãa koje su padale ne-
koliko dana. Ali ovaj dan je bio sunåan, blistav. Bili smo orni za
rad, smeh i zabuãavawe, savijawe cigara od kukuruzne svile i gaœa-
we okomcima. Ãta god, planiranu berbu smo zavrãili i u sumrak se
spremali za povratak kuñi. Traktori s prikolicama su nailazili,
trpali œake i nastavnike i kretali u selo.
Uskakali smo u prvu prikolicu na koju bismo naiãli. Popeo
sam se na prikolicu u kojoj se veñ nalazio Vojislav V. Naslowen na
stranicu prikolice, stajao je i priåao neãto uåenicima iz svog
odeqewa, katkad podiæuñi ruku i opisujuñi luk po nebeskom svodu
iz kog je hitro izlazilo rumeno rasprsnuto jesewe sunce. Sluãali
su ga paæqivo, upijajuñi svaku wegovu reå kao da je izgovara Boæan-
stvo. Primakao sam se bliæe. Govorio je stihove.
„Sunce u nebeskim damarima
liåi na balon crvenog vina.

Onako krupno, umoåeno u bezglasje,

pada lagano iz gradwa u klasje.

71
 Tada se neãto lepo deãava,
gde stojimo mi, i gde ptica spava.

…sred nebeskog kamina.”

Od cele berbe kukuruza pamtio sam samo ãest stihova Voji-
slava V.
I polovinu joã jednog.
Svu noñ pokuãavam da dokuåim posledwu strofu u celosti.
I pitam se, postoji li razlog zaãto ne mogu.

72
 37.
PREPIRKE ZA LAKU NOÑ

I Tomaã je izazvao jednu od brojnih kavgi u Åoåanovoj kafani.

U strogom centru sela, ova kafana je na volãeban naåin usisa-
vala sve sivaåke puteve, i meãtanski, i kolonistiåki, i crkveni, i
partijski i svaki drugi, kako god da ga nazivali, po bilo kakvoj
pripadnosti. Ma i po golubarima. I svaki put je zavrãavao u odre-
œenom delu kafane, za odreœenim stolovima. Svaka pripadnost je
imala svoju ograniåenu teritoriju, preñutno i nepovredivo.
Kad bi se predstavnici svih pripadnosti istovremeno naãli,
a nalazili su se åesto, svako na svojoj teritoriji, u kafani bi vlada-
la napeta æivost i trpeqiva koegzistencija. Sve dok piñe, po pra-
vilu, ne postane misao vodiqa.
E pa, vodiqa bi katkad izmeãala stolove i posle izvesnog vre-
mena sve aktere strpala mirno ispod wih, u isti stog. A ponekad bi
neuteãno traæila leka nezaraslim ranama i celila ih tako da pos-
tanu dubqe.
Te veåeri Tomaã je priãao stolu Mite Rajina. Bivãi åetnik
pa partizan do bivãeg kulaka pa maksimaãa, oba graditeqi novog
druãtva. Ili nijedan. Lizali su svoja bolna mesta i trsili se svo-
jim zaslugama. Priåali. Opriåavali. Govorkali. Baqezgali.
– Da nije bilo nas, i dan-danas biste åamili pod Ãvabama – pi-
snuo je u nekom trenutku Tomaã.
– A je l’? Niste vi nas oslobodili Ãvaba – pridræavao se za sto
s druge strane Mita. – Vi ste nas oslobodili od zemqe. Da.
– Kao da je zemqa bila vaãa.
– Da åija je bila?
– Ãvapska, i joã…
Dohvatili su se za prsa.
Tada se u svaœu umeãao Åoåan, ne æeleñi da mu uznemiravaju os-
tale goste niti da prave ãtetu, i na jedvite jade ih izgurao iz kafa-

73
ne da napoqu sravne nesravwive raåunice. Za Tomaãem se slio red
kolonista, za Mitom meãtana.
Bio je februar, vedro nebo i golomrazica. Ni psa napoqe da ne
izgnaã, kamoli qudsko biñe. Ali, doktor Ãtefica je morao iz kre-
veta. Krpio je vascelu noñ. Neki iz „Åoåanove kafane” produæili
su u somborsku bolnicu, neki su otpremqeni kuñi.
Tomaã je zavrãio u pritvoru. I Mita.
Naredne veåeri Mijo je u kafani „Kod Dade” sedeo sa reprezen-
tima narodne milicije. Pre toga je veñ konsultovao neke partijske
drugove, i program.
Ali, o tome se nije priåalo preko praga kuñe u Miletiñevoj 29.

74
 38.
OBIÅAN ÅOVEK

Odigrao sam jednu pozoriãnu ulogu, i glume mi je dosta za sva

vremena. Mnoge stvari ne umem da radim, ali da glumim – to je vero-
vatno posledwa stvar na svetu koju bih mogao da nauåim. Iako, vero-
vatno, problem nije samo u tome.
Nastavnica ruskog Dragiwa me je kaznila za ponaãawe prema
Kañuãi, nedostojno muãkog stvorewa, i ubacila me u dramsku sek-
ciju, koju je vodila kao vannastavnu aktivnost.
Nije bila naroåito uteãna stvar ãto je u sekciji veñ uveliko
bio Strahiwa. Neprikosnoveni gospodar glumaåkog zanata u ãko-
li „Zmaj”, kako bi umeo Mirko da oceni wegove povremene ispade u
svet glume. Ili, wegove imitacije Miãela Pikolija ili Montgo-
meri Klifta. Od Marlona Branda je zazirao.
Ja sam zazirao od glume uopãte, ali se Dragiwi nisam mogao
odupreti.
Spremili smo Nuãiñevog „Obiånog åoveka”, dosta lako i
brzo. Osim Strahiwe, niko od preostalih œaka glumaca, takav sam
utisak imao, nije preterano åeznuo za glumom, ali smo svi obavezu
shvatili ozbiqno i trudili se ãto viãe moæemo. Ãtaviãe, znao
sam tekst svake uloge napamet, ali to je bio sluåaj sa svim uåesnici-
ma. Ipak, prvi progon celog komada na pravoj sceni sivaåkog pozo-
riãta imali smo praktiåno pred samu premijeru.
Ono u åemu sam doista uæivao bila je transformacija dece u
odrasle qude, izmeãtawe vremena i stvari. Stajao sam pred ogleda-
lom i smeãkao se: koãuqa sa æaboom, leptir-maãna, prsluk i karo
pantalone. Izbeqena kosa, nalepqeni brkovi, malo zarumeweni
obrazi, iscrtane bore na åelu, ãtap. Glas koji mutira.
Oko mene, sliåni likovi. Menaæerija.
Sala je bila puna. Roditeqi i rodbina glumaca. Roditeqi osta-
lih œaka ãkole.
Nisam primetio svoje roditeqe.

75
 Popila me je trema. I tako kao glumac nisam vredeo niãta, joã
mawe onako uplaãen. I qutit ãto bar malo ne nalikujem na Stra-
hiwu, tako opuãtenog i razmahanog u svojoj ulozi. Doduãe, pomagao
mi je kad smo bili istovremeno na sceni, malo me podizao i åinio
da ne liåim iskquåivo na drvo koje govori.
Ali niko nije mogao da mi pomogne od trenutka kad je moj Mijo
stigao na predstavu. To sam shvatio po glasu koji je stigao iz dubine
sale.
– Bravo, sine.
Prispeo je iz „Åoåanove kafane”, sudeñi po glasu. Dodao je joã
neãto, nisam razaznao ãta. Publika se malo uskomeãala pa je uñu-
tao. Ili nije? Molio sam Boga da neko u tom glasu ne prepozna mog
oca.
Nemoguñe.
Tamo iza kulisa, dok je nastavnica Teodora suflirala, Dra-
giwa je dræala tekst drame i pratila ãta se zbiva na sceni, bodrila
nas, savetovala i brinula se da ta komiåna graœevina sa œacima neg-
de ne popusti.
– Pijani magarac – proãiãtao je, muvajuñi se nepozvan iza
kulisa, nastavnik geografije u trenutku kad sam izlazio sa scene.
Znao sam na koga se to odnosi.
Drvo se pretvorilo u mermerni stub koji åeka da se zavesa
spusti.
Aplauz je bio snaæan i dug, roditeqski blagonaklon.
Bræe-boqe sam se presvukao i strgao brkove. Tråao sam do Ma-
log mosta i spustio se na ponton. Skinuo sam se go i skoåio u vodu,
pod meseåev luk. Spirao sam boju sa kose i ãminku sa lica, vrañao
sam se u sebe.
Bez ijedne suvisle misli sam jurcao za neuhvatqivim æuñkas-
tim osmehom u ustalasanoj vodi.
Qutio sam se na oca. Mrgodio sam se na nastavnika geografije.
Gadio se na sebe. Na svoju potrebu da me Dragiwa uteãno pomiluje
po kosi. Jer, ona je znala o kom magarcu je reå, dobro je poznavala taj
glas iz publike – glas svog starog partijskog kolege i prijateqa.
Kakav god, ma i pijan, moj otac magarac nije bio.

76
 I taj stid ãto me obuzeo, nije bio zbog wegovog ispada nego zbog
moje nemoñi da ga odbranim. I taj redak trenutak ispoqenog us-
hiñewa sa mnom.
Ãta sam mogao? Ujutru sam saopãtio Dragiwi da ispadam iz
ekipe „Obiånog åoveka”. I po cenu ispadawa iz ãkole, ako treba.
Neãto stida popalo je i po wenoj kosi. Razumela je o åemu se
radi.
Znala je da ne glumim.

77
 39.
S PROLEÑA, TAKO

Prosijao maj.
– Upoznaj me sa Rajnom – zapovedio mi je Mirko.
– Upoznaj me sa Mirkom – zamolila me je Rajna.
Upoznao sam ih, moju ruæwikavu drugaricu iz odeqewa i mog
lepog prijateqa.
Izvesno vreme nisam im bio potreban.
Ni Strahiwi. On se snaãao i bez moje pomoñi.
Tako sam malo samovao. Posveñen mislima o Kañuãi.

78
 40.
MUKA ROŒAKA MAÃANA

Svratio nedavno neki daqi roœak Maãan. Potegao peãke åak s

Veprovca do Mija, po neki savet. A Mijo ga zadræao da prenoñi.
Siãao i Tomaã sa Brega; Zlatoje i Jablan blagovremeno zama-
kli sa svojim mladim æenama na sirotiwsku zabavu pa Mijo mene
ubacio kao åetvrtog u partiju fircika. Da piãem taåno, igram ko-
liko mogu, sluãam ãto mawe i ne progovaram nikako.
Pa dobro, vaqda ima razgovora koje moje uãi ne mogu da podne-
su. Strpao sam Kañuãu u glavu, ali woj tamo za malo dobro bilo, pa
se izgubila. Hteo ne hteo sluãao sam pod jadnim sjajem petrolejke sa
zida – struja zbog uobiåajenog umora dalekovoda rano krenula na
spavawe – jadikovku sa suprotne strane stola i savetodavno brun-
dawe sa boånih strana.
A roœaka Maãana sve muåilo. I troãna kuña, i posna zemqa, i
zahtevna æena, i lewa deca i neprestana neobjaãwiva teskoba u gru-
dima. Pa koju god temu da darne, na kraju kao refren jekne:
– Da mi se vratiti, kao da bih se ponovo rodio!
Verovao sam da razumem o åemu govori: stisli ga problemi pa je
reãewe video u povratku u stari zaviåaj. Tomaã je izgleda dru-
gaåije razumeo.
– Ne misli da i drugima nije tako. Rado bih se i ja vratio. A
moæda, joã boqe, ono otud preneo ovamo. I ko bi se tu snaãao?
Mijo je bio praktiåan.
– Imaã li ãta tamo?
– Rodbinu.
– A kuñu? Ikakvo imawe?
– Nemam.
– Onda nemaã niãta. I zato tamo nemaã ni kud ni gde.
– Ãta onda da radim?
– Sedi s porodicom. Reãite zajedno probleme, nisu niãta
teæi ni veñi od recimo mojih…

79
 Stari dobri Mijo. Sve se kod wega moæe uz åaãu meke ãqivo-
vice i razgovora. Mijova posla. Jednom ñu napisati priåu pod tim
naslovom – „Mijova posla” i objaviti je preko seoskog razglasa, nek
svi znaju da je mek kao ãqivka koju pije. Uostalom, zato mu se
Maãan i nije skidao s grbaåe, nego nastavio da gudi o svome jadu.
To beskrajno davqewe mi je postalo dosadno, jedva sam åekao da
okonåamo partiju i poœemo na spavawe. Naåekao sam se. Krenula je
priåa o ãkoli, Mijova omiqena tema. Maãanova bolna rana, kao i
sve u ãto takne, oåigledno.
Mijo je navodio prednosti ãkole. Kako vaqa ulagati u wu, bo-
riti se da se stekne ãto viãe obrazovawe, jer je to jedini ulaz u
boqi æivot, sve drugo je povratak na goli kamen, u neimawe. I po-
brajao je Mijo sve poimence sivaåke primere dobrih œaka, a neki su
veñ postali uzorni qudi, od prvog koji mu je na pamet pao pa sve une-
dogled do – zamislite – mene. Nije da nisam bio dobar œak, ali mi je
ipak godilo Mijovo hvalisawe, ãto je bilo prvi put da je sebi do-
zvolio takvu slabost preda mnom. Nesreñnom Maãanu se wegova mu-
ka sa svakom Mijovom reåju åinila veña. Naime, i on je znao ãta
znaåi ãkola i poslao je najstarijeg sina u Beograd da izuåi za pro-
fesora. Ali, ne lezi vraæe, sjajni sredwoãkolac je na studijama ot-
krio zanimqivije stvari od uåewa.
– Nikako da dovrãi te ãkole, evo veñ deseta godina izmiåe –
jada se Maãan.
– A radi li ãta? – propitkuje Mijo.
– Ama niãta, samo traæi pare, i ja ãaqem, ne mogu ga na-
dostiti.
– Vaqalo bi da se zaposli, pa uz rad da nastavi ãkolovawe…
– Rekao sam mu, ali neñe. Kaæe da ne ide to tako i da neñe joã du-
go. A ja ne mogu viãe, nemam para, potroãio sam veñ, ehej.
Mislim da je Maãan rekao sumu, nisam je åuo, ali Mijo i To-
maã jesu – zazvonila je teãko, kao da se zvonik oburvao pred nas na
sto.
– Mogao si za te pare i gotovog profesora da kupiã – progovo-
rio je jetko strikan Tomaã.
Petrolejka na zidu je iznenada blesnula i zadimila. Pogledali
smo Tomaãa istovremeno, ispitivaåki, da li se ãali, ali je

80
zaquqano svetlo petrolejke uznemirilo senke i lica razlivalo u
moñne groteske.
Prsnuo sam u smeh. Moja celoveåerwa ñutwa izlila se u ne-
suzdræan grohot.
Pratili su me. Najpre nevoqni Maãan.
Batali karte.
Daj ãqivu, Mila.
Jedan problem je reãen.

81
 41.
KAZNA

Zapalo i mene, pisara i slugu, skoro kowuãara da je bilo ãtale,

da budem na tapetu gospodara fircika u familiji Dragoviñ.
– Imaã li devojku? – pita kobajagi ozbiqno ko drugi nego To-
maã, a Mijo naåuqio uãi. Zlatoje i Jablan se pogleduju i podsme-
ãqivo gurkaju. Spremaju se na sprdwu sa mnom, jer u mojim
godinama imati devojku – kojeãta!
– Imam – prkosno ih loæim ili laæem, na isto izaœe.
– Baã onako ozbiqno?
– Ozbiqno.
– I kako se zove?
– Katarina.
– A kogoviña je?
– Molim?
– Kaæem, od kojih je? Kako se preziva?
– A to. Rajin.
– Meãtanka?
– Ne znam. Vaqda.
– E, to nije pametno.
Bogami nije. Nikako. Ne sluti na dobro. Ako je samo za zabavu,
onda…
Zagraktali. Sloæno i uglas, i Mijo i braña. Ja se zablenuo u
wih. Ne razumem ãta to govore. Malo kao popuste.
– Pa ako. A jesi li zaqubqen u wu?
Tiãina. Ãta reñi?
– Onako, bar malkice?
– Jesam. Onako, skroz.
Uh! – prevalih ja u sebi. Sa olakãawem.
Uh, uh! – prevaliãe i oni naglas. Nezadovoqni.
Onda sam napravio neoprostivu greãku.
– Bilo bi boqe da je od Ãakotiña? – pitam naivno.

82
 Odmah sam sagnuo glavu oåekujuñi kaznu. Ãamar, povlaåewe za
uãi, psovku, makar prigovor.
Niãta nije stizalo.
I to nestizawe bilo mi je najviãa kazna.
Pa dobro. To je oduvek izmeœu oåeva i sinova. Trajni nespora-
zum.

83
 42.
ÑUTALICA OTKUP

Doneo ga je Mijo sa sobom u kolonizaciju. Preko dana bi ga no-

sio pod pazuhom, preko noñi ga stavqao pod jastuk da bdije dok on
spava.
Valter. Duga devetka. Ratni trofej.
Ubojiti straæar straha. Åuvar glave.
U godinama zanosa. Za sve godine otkupa. Za sve dane odanosti
Partiji i novoj dræavi. Do Golog otoka.
– Nerazumno je odrezano – ãapnuo mu je jednom prilikom par-
tijski drug Kosta S. – Samo izazivamo nezadovoqstvo seqaka.
– Nemamo kud – odvratio je Mijo. – Znaã i sam, od viãkova se
namiruju i grad, i industrija, i sva sirotiwa, ova ovde, po selima…
– Znam, znam – nestrpqivo je odmahnuo Kosta S. – Ali åujem i
gunœawe, vidim da u qudima vri, otuœiñemo seqaka od narodne
vlasti…
Mijo je poñutao. I sam je neko veåe u kafani åuo kako ispod gla-
sa pevaju:
„Ãaruqa mi otelila troje,
jedno meni a dræavi dvoje…”
i da bi pevaåi rado obrnuli stvar. Bio je svestan da su moæda
najoãtrije mere dræavne intervencije u poqoprivredi, hvatala ga
je tuga i kad je svoj viãak predavao, ali je verovao da se drugaåije ne
moæe. I da Partija zna ãta je pravedno.
– Neñe ni to doveka potrajati – ubeœeno je prozborio Mijo. –
Potrebno je da se malo strpimo, da se samo malo dræava odupre na
noge, i sve ñe biti drugaåije i boqe.
– Ne lipãi magaråe do zelene trave.
– Ne govori tako. Mi komunisti moramo dati primer.
– A ja sam i seqak, znam o åemu priåam. Zameramo se qudima, a to
u ovim vremenima nije pametno.
– Nije.
Pametno je bilo nositi valter svuda sa sobom.

84
 U kancelariji.
Kad si na terenu proveravao prijave komãija jednog protiv
drugog.
Dok si oduzimao viãak partijskom drugu i kontroloru otkupa
iz skrivenog trapa u teleåkim vinogradima.
Na povratku sa partijskog sastanka u kasni noñni sat.
Na pregledu kod zubara.
Dok si zaboravqao da pogledaã decu makar pred spavawe.
Kad bi se setio da neko bdije pored tebe u krevetu.
Dok si spavao otvorenih oåiju.
A ipak niãta nisi video.
Åak ni rezultat svoga rada. Sabrao si ga u kolektivni zbir. U
Centralni æitni fond. U temeq nove dræave.
Ali ti je valter ulivao sigurnost, ne dræava. Dok se ne odupre
na noge.
A tada ñe ratni trofej, koji tako dobro leæi u ruci, pod pazu-
hom i jastukom, biti bespomoñan i suviãan.
I podseñati na doba æivota o koncu.

85
 43.
KIÃNI OGRTAÅ

Prohladan aprilski dan. Zima se joã nije sasvim iselila ni

proleñe konaåno nastanilo.
U Domu kulture gostovalo je somborsko pozoriãte sa predsta-
vom na koju su svi œaci iz mog odeqewa – a da li i uåenici iz drugih
odeqewa, ne znam – bili obavezni da idu. Strpali su nas na balkon.
Koliko god da sam pokuãavao, kasnije nisam mogao da se setim
bilo åega ãto je imalo veze sa pozoriãtem, predstavom, publikom.
I nije me bilo briga.
Jer, tek ãto su se svetla pogasila, ostavio sam Strahiwu i
druãtvo, i po mraku se spustio dva reda niæe i seo u prazno se-
diãte kraj Kañuãe.
Svako razuman bi shvatio zaãto mi niãta drugo nije bilo na
pameti, niti je ostalo u señawu.
Kao da me je åekala; ruku sa dlanom okrenutim nagore poloæila
je na koleno. Joã dok sam se smeãtao u stolicu, spustio sam svoj
dlan na wen. Trenutak-dva dodirivali smo se jagodicama prstiju,
kao da se prepoznajemo posle duge odsutnosti.
Sedeli smo priqubqeni, dræeñi se za ruke, u zatamwenom svo-
du nekadaãwe crkve, blizu neba, na pragu samog otkrovewa. Utihnu-
li su glasovi, izgubila se lica, svet se slio u nevid i nesluh, u isti
zanemarqiv obris, a mi smo udisali jedno drugo, vrãcima prstiju,
sitnim pramewem kose i kraduñim pogledima.
– A þ pravdu ne govoril, tû lýbûmaþ znaeãø – ãapnuo sam joj u
guævi na izlazu iz pozoriãta.
– Êto þ uznala davno, durak – munula me je ne baã neæno u rebra.
Mala misterija.
Onaj papir je goreo æudnim plamenom, uvijao se lako u fini
fiãek pepela i propao u loæiãte. U nigdinu, u zaborav. A eto ga
sad! Izvijao se iz ogwiãta moje glave, pretvoren u reåi, urezane u
pamñewe i nesagorive, i slivao se, svijen u fiãek ãaputawa, u
Kañuãino uvo. Ona je iãla uspravqenih ramena i isturene brade,

86
dræeñi me åvrsto za ruku i nagnuvãi tek malo glavu prema meni,
nasmeãena u okviru aprilske hladnoñe i noñi. S mojim reåima
prokapale su i prve kiãne kapi. S wenog uha, jedna kap se slila i na
moj jezik. Kañuãa me brzo pogledala, onda se nasmejala i potråala
ulicom potonulom u noñ. Potråao sam za wom, mojom ædrebicom, i
vuåicom, i belom labudicom i pesmom koja ne prestaje. Zastala je
nedaleko od svoje kuñe, na kvadratu trotoara od cigala koji joã nije
popustio pod bremenom prolaznika. Sipilo je veñ. Stajala je
opuãtenih ruku, oåiju okrenutih ka meni, u mrak, iãåekujuñi pri-
dolazeñi, neizbeæni udar stvarnosti u preæivqavane snove. Sklo-
nio sam joj sitnu kovrxu sa åela i ovlaã pritisnuo usne na obrvu.
Pqusnulo je.
Naspram nas, na pola metra udaqenosti, zjapio je natkriven
ulaz u hodnik neåije kuñe. Bolno je prizivao da stanemo na wegove
suve stepenike i pokrijemo glave lukom nad vratima.
A mi smo se qubili.
Nije postojao ulaz. Nije pquãtalo.
Sela nije bilo oko nas. Ni traga od qudi i sveta.
Qubili smo se, zagrqeni i nestvarni, u jedinom svetu izvan
svakog zla.
Kañuãa i ja.
I kiãa i noñ su posustajali pred nama.
I kad smo krenuli svako svojoj kuñi, joã smo bili zajedno,
Kañuãa i ja.
I ujutru kad me zawihala groznica i svalila u krevet, bili smo
nerazdvojni, Kañuãa i ja.
Upala pluña, lagao je lekar ocu.
Ali ja sam znao istinu, kiãna noñ, Kañuãa i ja.

87
 44.
ÅVOR NA MARAMICI

Tamo meœu ispeglanim i uredno sloæenim maramicama u sta-

rom, prelakiranom pa oquãtenom ormaru od orahovine u neka-
daãwoj ãvapskoj devojaåkoj sobi do ulice, na samom dnu, leæao je
ispupåen æuti koverat. Moja radoznalost je utvrdila da se u wemu
nalazi maramica vezana u åvor, dupli. Ne znam ãta sam oåekivao da
naœem ispod åvora, kakvu tajnu da otkrijem. Svejedno, nisam uspeo
niãta da saznam jer je åvor bio åvrst, nerazmrsiv, koliko god da
sam pokuãavao da ga razveæem. Zapekao bez sumwe od dugog stajawa,
sad i zasvagda.
Dugo sam mozgao o toj maramici i niãta nisam smislio. Uhva-
tio sam dva-tri puta majku Milu kako je najpre premeñe meœu dlano-
vima, onako kao kad æeravicu iz ãporeta izvuåeã da pripaliã
cigaru, a najposle je miluje vrãcima prstiju kao onomad moju kosu
dok sam se, bolestan od upale pluña, pravio da spavam.
Kolebao sam se izvesno vreme da li da majku pitam za maramicu
i, podrazumeva se, radoznalost je pobedila.
– Ona maramica, majko… – poåeo sam toboæ sluåajno i nezain-
teresovano.
Podigla je glavu sa igala – plela je nekom od dece vuneni xemper
s pletenicama – i pogledala me oåekujuñi nastavak reåenice.
– Ona u koverti, vezana u åvor, znaã…
– Da?
– Zaãto je vezana u åvor?
– Zaãto åovek inaåe vezuje maramicu u åvor? Da ãto ne zabora-
vi kad se nekud zaputi.
– A ãta to?
– Ono ãto mu je vaæno.
– A kud si se to zaputila? – sinulo mi je pitawe.
– Stigla sam – odgovorila mi je kao da govori svom omiqenom
tupoglavcu, i zaokruæi sa iglama u ruci po sobi. – Veñ davno one je-
seni sam stigla.

88
 Recimo da sam shvatio.
– I bilo je mnogo toga?
– Åega?
– Da se ne zaboravi.
– Bilo je. Sve je bilo, baã sve.
– Jesi li zaboravila?
– Nisam.
– Niãta?
– Niãta.
Kaæe Niãta, pa zaboravqa na mene, i ja joj verujem, jer iglama
govori dok ih æurno promeñe po okcima. A vreme je svemu pridoda-
lo i ulepãalo.
Otiãao sam u baãtu i u glatku koru oraha urezao åvor na ma-
ramici.
(Viãe sa majkom nisam razgovarao o maramici i åvoru. O åvorovi-
ma uopãte. Tim æivotnim zamrscima koji se ni u smrti sasvim ne
smiruju. Nisam æeleo da åeprkam po jedinom ãto je imala samo za sebe
– señawu na preœaãwi æivot koje je spakovala u maramicu i saåuvala
ispod åvora za one åasove kad se novi æivot ispizmi i zapreti poto-
nuñem.)

89
 45.
KURSEVI PREVASPITAWA

Ibeovci posle godina otoåewa nisu imali mnogo izbora. Par-

tija ih se potpuno odrekla, dræava bezmalo. I qudi su zazirali od
wih; pomalo zato ãto i sami nisu imali smelosti da kaæu ãto im je
zaista bilo na umu, a pomalo i zato ãto im je blizina ibeovaca mo-
gla ãkoditi. A sopstvena koæa je najpreåa.
Kao partijski kadar, Mijo se mogao provlaåiti, a katkad kao ta-
kav i bogovati sa ono predratne osnovne ãkole. Kao golootoåki pi-
tomac takav popust viãe nije imao. Ãta je onda mogao?
Pravac u ãkolu. Veåerwu, trgovaåku.
Na stolu obavezni uxbenici. Prve kwige u praznoj polici.
Lektira, istorijska. Jireåek, Ñoroviñ, Cvijiñ.
Diploma trgovaåkog pomoñnika.
Kwige beletristike: Daleko je sunce, Mati. Ãta da se radi?
Prolom. Srpska trilogija.
Trgovac u radwi na uglu Glavne i Jeliñeve. Tu gde se åelom do-
diruju – i spajaju i razdvajaju – Stari i Novi Sivac, starosedeoci i
pridoãlice, meãtani i kolonisti.
Povratak na staro: Manifest komunistiåke partije, Program
SKJ. Dedijer. Daviåo.
Poslovoœa prodavnice – i mala pijanka sa osobqem iza
spuãtenog roloa.
Neoåekivane poæutele prinove: Sa sedla i samara Grigorija
Boæoviña, Izdanci iz opaqenog grma Veqka Petroviña, Burleska gos-
podina Peruna, boga groma Rastka Petroviña, Seobe Crwanskog.
Mijov duñan.
Seqaåki naåin prihvatawa åoveka. I orijentir u seoskom sve-
miru. U Mijovom duñanu, prema wemu, na sve strane od wega. U tom
vilajetu orijentacija i (zlo)pamñewe na Goli otok izmigoqilo.
Dva posledwa kola kwiga crvenih korica iz biblioteke „Reå i
misao”.
I Goli otok je ãkola.

90
 Jedina o kojoj se u naãoj kuñi nije priåalo.
A Mijo uxbenik. Åudnovat.
P. S. Ne bih voleo da se Mijo nekim sluåajem doåepa ove be-
leãke. Ne zato ãto bih osetio snagu wegovog gneva – ako bi ga bilo –
veñ stoga ãto bi ga neka ovde napisana reå mogla povrediti. Ili
uvrediti. Åak poniziti. Iako ja nisam svestan takve reåi. Ali, mo-
je iskustvo je niãtavo kada su te stvari u pitawu, a Mijo – otac veñi
od svake moje napisane i nenapisane reåi. U stvari, istine radi, to
sam sve vreme provedeno nad ovim redovima i æeleo da kaæem.
Moæda ñu ipak ovu beleãku iscepiti iz sveske.

91
 46.
MALA JADIKOVKA

Roditeqski razgovor u noñi kad su mislili da deca spavaju.

Mila: Je li ostalo ãta novca?
Mijo: Ne brini ti o tome.
Mila: Kako da ne brinem? Ponestalo hrane, a i œeca pitala,
traæila za ãkolu, a ja ne znam ãta da im kaæem?
Mijo: Snañi ñemo se nekako.
Mila: Da se prijavim u nadnicu? Zadruga traæi radnike i do-
bro ih plaña.
Mijo: Æao mi te, veñ si tolike godine nadniåarila. A sad i ni-
je tako mnogo to ãto plañaju. I opet se åeka na isplatu, a daleko je
prvi.
Mila: Pa ãto ñemo onda?
Mijo: Sutra ñe podeliti po xak braãna i ãeñera, biñe za prvo
vreme.
Mila: A novac?
Mijo: Duga je noñ, smisliñu neãto.

92
 47.
JEDNA SAGA O ÃTAFETI

Stiglo je obaveãtewe da ñe glavna ãtafeta Dana mladosti pro-

ñi kroz Sivac. I na samu pomisao na tako veliki i znaåajan dogaœaj
celo selo se uskomeãalo, uzavrelo i pomelo.
Ako izuzmemo mog Mija. Tito je wemu ãta je imao veñ rekao i
dao, on Titu nema sliåno uzdarje.
Uz Mija je pristao i Mirko.
– Zar nemamo pametnija posla? – otpisivao je svaki razgovor o
ãtafeti. Potom je u pripremi sleta pravio ludorije koje su nagna-
le nastavnicu fiskulture Teodoru, krupnu æenu uvek u crnom, da ga
izgrdi i nagrdi pred svom tom gomilom dece i odstrani sa veæ-
bawa, uz obeñawe da ñe pasti na popravni iz wenog predmeta. Onda
je joã izvela ono ãto je neobiåno volela da radi neposluãnoj deci:
izmeœu kaæiprsta i palca obe ruke uhvatila je tanke linije zulufa
na Mirkovom licu i povlaåila ih bolno nagore, za bolom se i Mir-
ko propiwao na prste uvis, a kad je dostigao najviãu taåku, Teodora
je naglo ispustila zulufe i zavarila dlanove na wegove obraze.
Mirko je otperjao bez reåi. Mi, uåenici „Zmaja”, ostali smo sa
Teodorom na poligonu kod sale „Partizan”. I sa veæbama zadatim
sa neke viãe instance. Na stadionu FK „Polet” sletske veæbe spre-
mali su uåenici ãkole „Wegoã”.
Na spratu mesne zajednice, u sali za sastanke, partijska organi-
zacija je dogovarala detaqe doåeka i isprañaja ãtafete, sve one
vaæne sitnice oko podizawa bine, jarbola za zastavu, posledweg no-
sioca palice, naåin podizawa zastave, odreœivala pisca scenarija,
govornike… Glavoboqa! Ni u åemu se nije smelo omanuti. Åast! Po-
hvale! Kad sve proœe slavodobitno. Per aspera ad astra!
(Dakle, ovu Senekinu izreku mi je jednom citirao otac Mijo,
prilikom iznuœene, priznajem skruãeno, tirade o znawu i ãkoli.
Pamtim to iz prostog razloga jer sam tada poåeo na wega da gledam sa
viãe poãtovawa. Kroz trwe do zvezda, pa joã na latinskom, i joã
Seneka. To se u krugu qudi kojim se on kretao teãko moglo åuti. Bez

93
sumwe, nije zalud malo-pomalo popuwavao kwigama poluprazne police
u vitrini. Åitao je, moj Golootoåanin.)
Matijaãa je zapao tzv. kulturno-umetniåki deo taånije kla-
siåni recital proãaran pauzama za govornike. Sada se ono osni-
vawe Kluba pisaca pokazalo dalekovidim potezom. I recitatorske
sekcije pri wemu, u kojoj su vedrili i oblaåili Strahiwa, lepa Na-
da Janoviñ, Miloã Puãica i Vlada Vuk.
Pogaœate: Strahiwa je vodio glavnu reå! Zbog slatke male mili-
cionareve kñeri znao je napamet poveñu antologiju qubavne poezi-
je. Duåiñ? Prever? Majakovski? Neruda? Miqkoviñ? A tek Antiñ?
Samo jedna nova bora nad obrvom slatke Janoviñeve i, nema proble-
ma, mewa stranicu, kontinente, domovine, pisce, ãta god treba?
Ma jedan mora da je napisao stih koji ñe „idealnu dragu” u srce da ta-
kne, da rastvori wen nevini osmeh u sjaj åeæwe, mora se u nekoga za-
desiti jedan stih!
Digresija: o tome smo veñ imali „jeæevsku” raspravu za stolom
za sabirawe proåitanih kwiga. Kad god bi se jedan zaqubio, prola-
zio je put verbalnog „toplog zeca” koji su mu pripremila ostala
dvojica.
E pa, nabiflao je usput moj Strahiwa i gomilu rodoqubivih i
socijalnih pesama. Matijaãu je preostalo samo da prebira po Stra-
hiwinoj glavi i prekucava, po redosledu koji je sam odabrao, na sta-
roj „olimpiji”, sa zamrqanim malim slovom a, u 6 primeraka.
Scenario je, naime, iãao i na overu kod sekretara partijske orga-
nizacije i nekakve komisije za kulturu.
Red je morao da se zna. Nema u tome niãta loãe.
Samo, jesam li ja prava osoba da to kaæe?
Bucmast, nespretan, smeten, straãqiv – sve u zavidnoj ko-
liåini?
Na dan velikog dogaœaja åinilo se da je sve spremno, iako je
meœu nastavnicima obeju ãkola i zaduæenim partijskim drugovi-
ma i åinovnicima temperatura bila poviãena, nervoza izraæeni-
ja, uæurbanost i nestrpqivo iãåekivawe vidqiviji. Samo smo mi,
jedva stasali omladinci, po grupama razvrstani iza graniånih li-
nija terena na „Poletovom” stadionu, bili osloboœeni napetosti i
ponaãali se kao na velikom odmoru.

94
 Doduãe, ja sam imao dva razloga za znojewe dlanova. Naime, moju
kuñu od stadiona razdvajala je samo omawa baãta i ekonomsko dvo-
riãte. Odozgo sa tavana, kad se gleda kroz baxu, stadion se video kao
na dlanu – tako sam åesto posmatrao fudbalske utakmice. Slutio
sam da se ovaj put na tavanu nalazio moj otac Mijo. A drugo, u mojoj
grupi se nalazila Kañuãa, a wena blizina me je uvek uzbuœivala i
uznemiravala. Onda je stigao i treñi razlog za nervozu u obliku Te-
odore, æene u crnom, bez koje ovog sleta izgleda ne bi ni bilo. Po-
zvala je mene i Kañuãu i saopãtila da su se nastavnici dogovorili
da nas dvoje na kraju sleta podignemo zastavu na jarbol. Onaj iza baxe
na tavanu bio bi ponosan na svog sina da se ovo desilo u wegovoj pre-
otoåkoj istoriji.
Konaåno je sve bilo potaman. Hromi Nemac Hendrik, åovek ko-
ji je odræavao stadion i objekte na wemu, oãiãao je travu u mili-
metar ravno po celom terenu, izvukao kreåom sve linije za veæbe
pod konac, pozabijao potrebne metalne krugove po nacrtu, prove-
rivãi sve nekoliko puta. Bina je stajala po sredini jedine tribi-
ne, na woj pozajmqeno ozvuåewe, gramofoni, miksete, mikrofoni i
kablovi, u pozadini svi lokalni zvaniånici i opãtinski fun-
kcioneri, ispred bine jarbol sa zastavom nameãtenom za podizawe,
sa strane su pocupkivali voditeq programa i recitatori, åekajuñi
znak da igre poånu. Na tribinama sa obe strane bine publika, slegla
se bujica roditeqa uåesnika sleta i neãto ostalih radoznalih i
svesnih seqana.
Stigla je vest gde se na putu nalazi ãtafeta. Sinhronizovani
su satovi.
Dat je znak. Igre su mogle da poånu.
Blistala je mladost u wedrima maja.
Gromatali su Matijaãevi recitatori. Buåali Strahiwa i Vla-
da kao Jablan i Rudowa. Stiãavala Nada.
Gordili se matorci raskoãnim moguñnostima mladosti pred
sobom, buduñnosti koja se najavquje.
Pristigla ãtafeta i wen posledwi nosilac, uåenik generaci-
je Jovica Boliñ, bez greãke izrecitovao tekst koji je napisao nas-
tavnik srpskog Stevan D. pravo u brk opãtinskog predstavnika
predajuñi mu maãtovito izrezbarenu palicu.

95
 Jedan dug i dosadan govor.
Na terenu su stajali svi uåenici koji su radili veæbe poreœani
u maãtovitu parolu „Druæe Tito, volimo te”. Noge su posustajale.
Onda je govor presuãio i iz zvuånika grmnulo „Hej Sloveni”.
Kañuãa i ja smo se pogledali i korakom koji nam je pokazala Teodo-
ra krenuli prema zastavi.
Jednostavna sprava: jedan toåak na metar od tla, drugi toåak na
vrhu jarbola. Uæe namaknuto na toåkove i vitlo za namotavawe
uæeta. Okretom vitla jedan kraj uæeta se spuãta a drugi podiæe.
Prosto kao pasuq.
Ali, uæe je improvizovano, napravqeno uplitawem tri prtena
konca. Na brzinu, nedovoqno utegnuto. Slabo priåvrãñeno za
vitlo.
Jedna karika u lancu je neprimeñeno popustila.
Za wom i druga. Ja.
Verovatno sam jako cimnuo vitlo. Kañuãa me je kasnije uvera-
vala da nisam.
Zastava se podigla desetak santimetara, i zapela. Ni gore ni do-
le. Nikud. Uæe se smaklo sa vitla, pri tom i zapetqalo negde po sre-
dini. Nije pomagalo ni snaæno ni blago povlaåewe. Ni moje, ni
Teodorino, ni Brajino, niti ijednog koji je priãao da pomogne.
Povukao sam se sa oseñawem krivice i stida ãto sam uprskao
tako veliki dogaœaj, i stao uz Kañuãu da posmatram ãta ñe se zbiti.
Onda mi je cela situacija najednom bila nalik na priåu o dedi i re-
pi. Osetio sam kako mi se usne razvlaåe protivno æeqi da ostanem
ozbiqan i zabrinut. Stoga sam i zadobio Kañuãin lakat u rebra.
Himna je prestala a zastava je joã åamila na dnu jarbola. Stvar
je spasavao Strahiwa. Priãao je mikrofonu i dreknuo Blokovu
„Dvanaestoricu”.
Leva.
Svi su pogledali u Strahiwu.
Leva.
Neko je otkaåio zastavu i, uz pomoñ ciganskih lotri, vezivao je
po sredini jarbola. Moæe i tako.
Leva.

96
 Opãtinski funkcioner je drhtavim glasom objavio da ãtafe-
ta nastavqa svoj put i predao je prvom nosiocu iz Sivca.
Aplauzi.
Kañuãa me je uhvatila za ruku dok je deåak sa ãtafetom izlazio
sa stadiona.
Svejedno, oseñao sam se bolesno.
Nije me teãila åak ni pomisao da mi se desilo upravo ono ãto
bi i sam Mijo Dragoviñ æeleo da uradi.
I da mu je srce puno dok kroz baxu gleda svog posramqenog sina.

97
 48.
POSLOVI SRCA

Åeqad Dragoviña je mnogobrojna. I zato nigde nema wihovog

grupnog portreta, ni u beleãkama åak. Vazda bi neko zafalio za
potpun portret. A neki su toliko odsutni da im se teãko i imena
setiti a kamoli lika. Pogotovo ãto je moje roœewe usledilo nakon
brzog osipawa æenskog dela familije Dragoviñ, kako to veñ Bog
zapoveda.
U samo dve godine kolonizacije æenski deo Dragoviña se sa-
svim osuo. Najstarija moja tetka, Dragica, udala se za nekog mladiña
sa Metohije, kojeg joã nisam upoznao, i odselila u Vitomiricu.
Tetka Miqa, prvoborac, lako je naslutiti, pronaãla je svoga ofi-
cira i zamakla u Trebiwe. Pa Duãanka, jedva da je petnaest napuni-
la, pobegla sa momkom u stari zaviåaj, pravac Nikoqac. Malo se
duæe po Sivcu muvala tetka Stana, a onda naãla mlaœeg Bosanca i
zbrisala u Sarajevo. Dve sestre Dragoviña su umrle, nedugo za svojom
majkom Vidom.
Muãko pak krilo Dragoviña, doduãe malo okrweno, dræalo se
zgusnuto i åvrsto na sivaåkom putu socijalne jednakosti i pravde.
Okrweno jer je sredwi brat Radojko, prvoborac, jedini uistinu
doåekao kraj rata, za to su se pobrinuli åetnici åetrdeset treñe.
A brat Duãan jedva da je sastavio godinu i po u Sivcu, pa se vra-
tio odakle je i doãao. Æiv i zdrav, oæewen. Moj omiqeni lik, iako
sam ga svega dvaput, poodavno i nakratko video.
Za sve kriva je bila Margit.
On je imao devetnaest, ona ãesnaest godina.
Ugledali su se pod vedrim proleñnim nebom, dok se zvezda neñ-
kala da pregna na zapadnu stranu, oznojeni i rumeni, zasukanih ru-
kava, na trudodanu.
Gledali se ispod oka joã nekoliko dana. Primicali se jedno
drugom neprimetno i za sebe i za druge. Dugo, kao gladna godina pred
wima. Dotakli se najzad glasovima, zbuwenim i straãivim kao

98
srna zateåena u poqu, upregnuti u pasku ålanova nadniåarske briga-
de, u neizvesno i nesigurno doba.
U iskuãewe. Ubiruñi gorke plodove predrasuda.
O poslovima srca niko dovoqno ne zna niti ih sasvim razume.
A vlasnici srca ne razmãqaju o tome, oni ga samo slede, ponizni i
odani do kraja. Kao Margit i Duãan. Moæe li im se zameriti na
tome?
Moæe.
Selo je zagraktalo. Duãebriænici se prenuli. Zli jezici se
otpasali. Rodbina se uzrujala.
Qubavnici se uzjogunili.
Svi redom, bez obzira na vrstu pripadnosti – rodbina i
Duãanova i Margitina, i starosedeoci i kolonisti, i prijateqi i
dokoni sluãaoci, i pametwakoviñi i lude, i Srbi i Maœari, silna
svetina – ujedinili su se protiv nerazumne veze dvoje mladih. Niko
glasno ne bi izrekao ãta je to taåno nerazumno, ali su uglas bili
sloæni da jeste. I primoravali mlade, na razne naåine – zabranama,
savetima, grdwama, pretwama – da se okanu ñorava posla: neodræive
qubavi.
Zar tamo gde je morala biti mræwa, da se desi qubav?
Moæe li se to razumeti?
I Mijo se upleo savetom.
– Joã si mlad, Duãane – rekao je. – Ne vezuj se tako rano, nepro-
miãqeno, tek treba malo da proæiviã. I nije Margit jedina, ima
devojaka gde god se okreneã.
A znao je Mijo dobro da su se svi Dragoviñi, i on sam, poæenili
mladi, oko dvadesete. Drugo je wemu bilo na pameti, ne drugaåije od
onog ãto je mislio kad sam za vreme one partije karata rekao da sam
zaqubqen u Kañuãu. Izgleda da bi u takvim situacijama pomalo gu-
rao u stranu partijska naåela o nacionalnom pitawu.
Moæda bi u drugaåijim uslovima Margit i Duãan svoju vezu u
nekom trenutku i okonåali, jer u tim godinama zaqubqenost je åes-
to radoznala i prevrtqiva, tragajuña, okrene se lako prema drugom,
rastanci su uobiåajeni. Ali, ãto su ih rod i selo viãe razdvajali,
to su oni bivali bliskiji, odluåniji.

99
 Naposletku im je dosadilo da im se svi meãaju u iskquåivo
wihove stvari, zametnuli su svoj zaveæqaj na leœa i otiãli iz sela,
ne javqajuñi se nikom.
Nastanili su se u Duãanovom zaviåaju, u Zatonu. Tamo su bili
mirni, jer nikoga nije bilo briga za Maœare. Oni su imali Mu-
slimane. I obrnuto.
Posle godinu dana obostrane straãne ñutwe, Duãan se javio
pismom najstarijem bratu Miju. U Dragoviñe je pristigao joã jedan
Mijo.
Pronaãao sam u Mijovoj komesarskoj torbi to ãkrto pismo i
proåitao ga.
Otac o svemu tome ne priåa. Duãan je podrio wegov autoritet
glave porodice, nije ga posluãao. Kao ãto su ga posluãali Tomaã
i Zlatoje kad su se æenili, jer reda i poãtovawa mora da bude u sve-
mu, pa i kod æenidbe. To podrazumeva sloæna porodica ako hoñe da
bude jaka, da opstane i napreduje. E pa, Jablan je sledio Duãanov
primer.
Voleo bih da leto s Kañuãom mogu da provedem kod strica Du-
ãana.

100
 49.
OKRETAWE NOVIM STVARIMA

Dosadilo nam je da zbrajamo i razbrajamo proåitane kwige. Je-

dnog poslepodneva smo jednoglasno zakquåili da nas okupiraju sa-
svim razliåita interesovawa, ali i da se bude nova. Stoga smo
evidenciju – jednu izrabqenu svesku na kvadratiñe – podvukli i
potpisali i ustupili je Mirku na „daqe postupawe”. Ãta je to tre-
balo da znaåi nijedan nije bio sasvim naåisto.
U stvari, niãta nismo napuãtali niti se neåega odricali. Sa-
mo smo ubrzano odrastali – bar tako mislim – a sa tim je iãlo i ra-
cionalizovawe stvari, vrãewe izbora u mnoãtvu primamqivosti
koje su se nudile. Izbor je katkad bez sumwe bio pogreãan, ali
æivot i jeste sastavqen sve od samih pokuãaja.
Nismo se odrekli kwiga, daleko od toga. Samo smo napravili
selekciju literature po svom ukusu. Mirko se okrenuo socioloãkoj
i politiåkoj literaturi, uveren da „neãto ima trulo u dræavi
Danskoj” i da se dade popraviti. Strahiwa je prouåavao sve ãto se
ticalo filmske i pozoriãne umetnosti, ostajuñi u dilemi redi-
teq ili glumac. Meni se dopadalo da prouåavam lepu kwiæevnost,
naroåito rusku, i da opet iskuãavam svoje stvaralaåke domete.
Mirko je pisao nove teze po Fojerbahu. Marks, Engels i Lewin
su mu bili pomoñna literatura. Tita nije uzimao u obzir.
Strahiwa je nabavio amatersku kameru i snimao svoj film
„Æil i Xim” po Fransoa Trifou. Nada Janoviñ je bila Æana Moro,
Anrija Sera je mewao Vlada Vuk, a sam rediteq je, razume se, glumio
po Oskaru Verneru.
Ja sam zloupotrebqavao skromno znawe Mija Dragoviña u ku-
cawu na pisañoj maãini i pisao priåe po Lazi Lazareviñu. Narav-
no, glavni junak mojih priåa bio je piãåev liåni daktilograf.

101
 50.
DUWA

Udala se moja najstarija sestra Duwa.

Tek ãto je zavrãila trgovaåku ãkolu i vratila se iz Kule, iz
uåeniåkog doma, zaposlila se u „Ugledu” i poåela da radi u Mijovoj
radwi.
Od prve plate kupila sebi i sestrama ãto moraju cure da imaju.
Od druge, ãto je bilo potrebito majci Mili i ocu Miju. Pre treñe
plate, podigla kredit i pretplatila se na ediciju „Srpska kwiæev-
nost u sto kwiga” – poklon meni. Do åetvrte plate se udala.
Naiãao u prodavnicu mlad oficir. Doãao na odmor kod
roœaka. Zagledao se u Duwu i nije izbivao iz prodavnice. Desetak
godina stariji, znao je kako treba sa devojkom od jedva sedamnaest.
Zagledala se i ona u wega.
Mija zabolelo. Nije se tome nadao, imao druge planove za omi-
qenu kñer. Vidi se, ne bi dao Duwu, a ne bi ni da joj kvari, odabrala
je.
Moæda se uzdao da ñe vojne vlasti, zbog wegove golootoåke epi-
zode, svom oficiru zabraniti æenidbu s ñerkom nenarodnog ele-
menta. Ako se i uzdao, pogreãio je, oficir je dobio odobrewe.
Mijo je napravio svadbu. U naãoj kuñi. Skromnu. Meni je izgle-
dala lepo.
Celu svadbu sam presedeo gledajuñi u Duwu.
Sutradan je otiãla s muæem u Beograd.
Otiãla je, a nisam stigao ni da upoznam sestru kako vaqa.
Ali, ona mene jeste.

102
 51.
O QUBIÅASTIM OVCAMA I DRUGOM

„Novi æivot” je nezaobilazna poåetna iskustvena stanica na

Glavnoj ulici. Zawina kafana. Kad je Zawa iz Siriga doveo mlaœanu
i zgodnu Jelicu za æenu – Jeliåina kafana.
Jelica je odmah preuredila kafanu, napravila male izmene u
ambijentu, unela novi mebl, promenila boju zidova, osvetqewe, po-
boqãala uslugu, a pre svega donela vruñu atmosferu, æivost i lepo-
tu – mlade i lepe konobarice, vrckavu qubaznost. Brineta krupnih
oåiju, uvek utegnuta u belu koãuqu iz koje su zrele diwe åeznule za
slobodnim poqem, u kratkoj sukwi koja je otkrivala obla kolena, Je-
lica je stizala da nadzire osobqe i istovremeno gostima bude na
usluzi.
Da li je onda åudo ãto smo jedne veåeri nahrupili u „Novi
æivot”? Onog istog dana kad smo se upisali u Somborsku gimnaziju.
Smatrali smo razumnim da proslavimo taj vaæan datum – ulazak u
novo æivotno razdobqe, meœu odrasle. I da saznamo privlaånost
iskustva koje su naãi oåevi tako lako i ugodno obnavqali.
Dakle, sve nas je navodilo na „Novi æivot”.
Istresli smo nasred stola ono para ãto smo imali. A imali
smo, poãto su oåevi na trenutak bili slabi na naã uspeh – pa toli-
ko su nam puta ponovili „znawe i ãkola su put u boqu buduñnost” –
i svoj ponos sinovima ispoqili ipak prihvatqivom novåanom na-
gradom. Nekako su lakãe prevaqivali pare nego pohvalnu reå, a ka-
moli da te pomiluju po glavi.
Pa dobro, pravili smo se da razumemo, novac nismo odbili, i
eto nas, zbuweno gledamo u slatko åeqade u teget sukwici i beloj
koãuqici, Mariju, kako nas nudi piñem. Kokta? Ma ne! Limunada?
Zaboga! Bela kafa? Na to li liåimo!? Pivo? Konaåno!
Pivo mi je imalo suviãe opor ukus pa ga je dograbio sjajno ras-
poloæeni Mirko. Prohtela mi se votka, ali ni wu nisam mogao da
podnesem. Mirko nije odbio ni votku. Ja sam se pak privoleo kokti.
Pijucnuo je i wu iz moje åaãe. Bila mi je smeãna ta wegova sprem-

103
nost da proba svako naruåeno piñe. Iako ga je nenaviknutog na piñe,
ono tako meãano brzo uhvatilo, nije prestajao sa svojom igrom ot-
krivawa novog iskustva i znao sam da ñe iñi do kraja, jer ga joã ni-
kada nisam video da u svom naumu odustaje. Ãta koãta neka koãta!
Do otkrovewa se stiæe samo u trenucima koji se goje od æivota –
mislim da je neãto tako prevalio preko jezika u poodmaklom dobu
noñi.
Strahiwa je ispijao pivo, ali sporo, meraklijski. On se radije
dao u otkrivawe slabih taåaka konobarice Marije, iako ga je ona ne-
prestano i uåtivo ignorisala. Mi smo o sebi mislili kao o odra-
slima, ali ona je u nama videla samo malo otkaåene klince.
Kad je Mirka veñ sasvim uhvatilo piñe, naruåili smo meze –
specijalitet „Novog æivota”, komad suvog hleba posut alevom pa-
prikom. Za viãe je ponestajalo para. Ali, Mirko je odbio svoj deo
jela, hteo je piñe. Bilo je vidqivo da ga je piñe slamalo i da ne
upravqa najboqe svojim mislima i jezikom, ali ga nismo mogli na-
govoriti da pojede svoj komad.
Oko ponoñi smo naruåili posledwu turu piña.
– Gle, ovce – progurao je kroz zube Mirko, jedva diæuñi pogled
sa stola i upiruñi ga prema drugim stolovima.
– Stado ovaca – potvrdio je Strahiwa, i sam veñ pripit i, kao i
uvek, spreman na sprdwu.
Nije mi se dopalo kuda to vodi.
– Qubiåaste ovce – izmuqao je jedva Mirko. – Kako… Idu na
mene sve te… Qubiåaste. Neñu te ovce… Razumeã… Hoñu…
Jelica je primetila ãta se zbiva i priãla naãem stolu.
– Momci, mislim da bi za vaãe dobro trebalo da krenete kuñi.
– … piñe – zavrãio je Mirko, podigavãi prst uvis.
– Bilo je dosta piña za veåeras.
– Nije – ubacio se inatno Strahiwa, kao da je upravo sleteo iz
neistraæenog sveta odraslih. – Moj prijateq hoñe piñe i, molim
vas, da mu ga donesete.
– Pusti sad to, Strahiwa – pokuãao sam da smirim situaciju. –
Hajdemo.
– Koliko samo ovaca… Qubiåastih… Otkud…

104
 – Vidite da vam je drugar pijan i da bi bilo boqe da ga vodite
kuñi…
– Ama nije – uzjogunio se Strahiwa. – Naruåili smo piñe i…
uostalom, ãta je tebe briga, donesi to ãto hoñemo.
– Neñe moñi, tråkopiãu mali – podigla je Jelica glas, naglo
izgubivãi strpqewe. – Ili izlazite ili ñu nazvati miliciju…
Odmah, gubite se napoqe.
Ali teãko je izañi iz „novog æivota”.
Da li smo se joã pregawali? Naravno, sve dok je glas sa ulice
dopirao do otvorenih vrata „Novog æivota”. Strahiwa i Jelica –
kakva razmena lascivnih umotvorina, i Vuk bi se kakve maãio za
svoj reånik. Istovremeno, Mirko i ja smo pred sobom gonili uli-
com stado qubiåastih ovaca, sasvim blizu jendeka kraj ceste. Kad je
Mirko prvi put povratio, Strahiwa je konaåno stavio katanac na
usta i otkaåio se od Jelice.
Onda smo zajedniåki vukli Mirka kroz noñ i izbacivali iz
wega demone novog iskustva, „novog æivota”.
Bilo mu je potrebno nedequ dana da se otrezni.
Sve u svemu, ne preterano mnogo.
Zaãto nije takav sluåaj i sa naãim oåevima?

105
 52.
ÃTA IMAJU SUVOROVCI SA JABLANOM

– One godine i Vukota Dragoviñ uludo izgubi glavu zbog æene –

krenu s priåom Tomaã, piqeñi u Jablana. Zna se zaãto (taånije svi
su znali osim mene… i Mija).
Ovaj zabio nos u domine, nit zbori nit romori.
– Ali je voleo – upliñe se majka Mila braneñi Vukotu (a åinilo
se i Jablana) i primiåe svakom ãoqu kafe, a Miju i flaãu sa pa-
tuqastim åaãicama, neka sipa ãto åeãñe, pre ñe i prestati. I do-
daje: – I viãe nego sebe.
– Sumwam – okosi se Mijo. – Ne ide to tako. Ne znaã ti.
– Åovek najpre voli sebe – ustvrdi i Zlatoje – pa onda druge.
– E da je tako – ne da se Mila – ne bi je danas Vukota åekao gore s
anœelima, nego bi sedeo ovde s drugom.
Tako sam saznao Vukotinu adresu. Ostalo je priticalo u pa-
tuqastim nagoveãtajima i grgotawima.
Selo je imalo priåu zadugo, a kako i ne bi, ne zavrãavaju sve na
zakrpqenom sivaåkom asfaltu u Glavnoj ulici. A ja sam je kako-tako
ukratko skrpio.
Mladi i lepi Vukota Dragoviñ, nevoqni pitomac Sverdlov-
skogo suvorovskogo voennogo uåiliõa, gde je izuåavao vojne nauke,
joã nevoqnije se vratio iz privremenog zaviåaja, majåice Rusije,
svome bratu od strica (opaska: rusofil Mijo, reåeni brat). On ga je
ubrzo zaposlio u „Zlatnoj gredi” kao konobara, moralo je da se radi
(Mijo). Zagledao se u mladu i lepu Jesenku, æenu sredoveånog ka-
fexije i vlasnika „Zlatne grede” Bade Nikoliña, koje je selo veñ
oplelo kad su se venåavali – lepotica i zver, i dugo potom nije im
dalo mira (Tomaã, porodiåna ptica rugalica). Zagledao se u naj-
lepãi krajolik od ovoga sveta (Zlatoje, najnaåitaniji Dragoviñ).
Wene oåi su mu opustoãile misli kao neoprezni letwi poæar zre-
la pãeniåna poqa (Zlatoje). Zagledala se i ona u wega (Jablan, neja-
sni mi prestupnik, priåiwava mi se da nije nemuãt). Opirali su
se na preåac otpretanim nagonima, tom straãnom poæaru krvi, za-

106
lud (Zlatoje). Jer, blizina je saveznik strasnih a neprijateq zahla-
dnelih qubavnika, brate mili, ili sudbina, biraj (Tomaã). Istini
za voqu, Bada je upozoravao Vukotu da se mine wegove æene (Mijo). A
kako bi mogao… (Jablan, preñutano). Jer, mislio je da ga æivot pri-
ziva k sebi, a ispostavilo se da je to, nesreñniku, poziv u sasvim
drugom pravcu (Mila, jedina æena u Dragoviña s tankim pravom
glasa). A priåalo se da Bada, mada stari lovac, ni Ãeñeranu puãkom
sa tri metra ne bi pogodio, e jadac (Tomaã). A onolika rupa posred
prsa Vukoti (Miline suze). Velikom i zagonetnom kao otpisana Ru-
sija (Zlatoje). I promaãenom (Mijo). Œavola promaãenom (To-
maã).
– Ne budite sad selo u malom – javi se po prvi put Jablan. Sti-
ãan, nekako gorak. Bi mi ga æao, iako nisam shvatao zaãto.
Mijo nasu rakiju. Qutito kupuje domine, ne ide ga.
– Stvarno, zaãto nam veåeras pade na um Vukota? – zapita veñ
malo nañefleisan.
– Neko pomenu suvorovce, pa tako… – prikriva Tomaã trago-
ve, i on podnapit.
– Reå po reå, zabasasmo – dokrajåi nedoumicu Zlatoje.
Jablan pritajeno odahnu. Uze svoju „patuqicu” u ruke i podiæe
je prema Mili.
Ja podigoh oåi. Mora da je Tomaã u wima video „duplo prazno”.
– Sve su to „suvorovski univerziteti”, sine. Razumeñeã, jed-
nom – objasni mi.
Pa dobro. Åekam.

107
 53.
PARTIJA MAJKE MILE

Majka Mila nikad nije napustila Partiju.

Boæe saåuvaj!
Prestala je da ide na sastanke. Ne zato ãto nije ponajboqe razu-
mela ta pogolema truñawa, ãto u zvaniånim partijskim dokumen-
tima, ãto u samoqubivosti partijskih zvaniånika. To
nadgorwavawe i pregawawe do u nedoba.
Prestala je da ide na sastanke jer nije volela da se sama vraña
kuñi. Odlazila bi s wenim Mijom, a vrañala se bez wega. Kroz tmu-
ãu i muk, kroz nepoznati strah i muku. Prañena pritajenim pod-
smesima.
Doœe s Mijom na sastanak, a joã na ulazu u salu skopaju ga dve
skojevke, sa svake strane po jedna ga uhvati pod ruku i povedu nekud, u
neku prostoriju pozadi sale; da se pripreme za sastanak, vele. A Mi-
ju se brk razvukao, u uvo udara.
Posle sastanka ostanu da srede zapisnik.
Mila nema vremena za gubqewe. Odlazi sama.
Ali woj nije potrebna takva Partija. Ta koja joj oduzima Mija.
I vreme za wenu decu.
Joã veruje u onu kojoj se privolela.
Ali verna je samo svom Miju.
Od wega ne odustaje.
Nevernika.
Neka mu Bog oprosti.
Iskuãewa su za åoveka, a åovek je slabo biñe.
Izgleda, i Partija.

108
 54.
BIOSKOP, SNOVI

Bioskop se nalazio na kraju „ãtrafte”, taåno preko puta ambu-

lante. Bila je to lepa i nova zgrada, namenski sagraœena uoåi rata, sa
parterom i balkonom, gde je moglo da se smesti oko 500 duãa. Do ula-
znih metalnih vrata sa brojnim malim kvadratnim vitraæima vo-
dilo je nekoliko kamenih stepenika koji su se pruæali izmeœu dva
zaobqena stuba. Sa obe strane vrata nalazila se po jedna izveãena
staklena vitrina; u onoj levo stajao je plakat kojim je najavqivano
prikazivawe filma od ponedeqka do åetvrtka, a u desnoj plakat za
film koji se davao od petka do nedeqe. Filmovi su prikazivani
uveåe od osam sati, a nedeqom su iãli i matine i popodnevna pred-
stava u tri sata.
Da li je neko voleo matine? Samo onaj ko nije imao izbora. Na
veåerwe predstave su iãli braåni parovi, momci sa devojkama, sav
ozbiqan svet – jednostavno reåeno, morao si da budeã punoletan.
Doduãe, i mlaœi su se katkad ãvercovali pokraj dobroduãnog
debequãkastog redara Daãe. Veåerwe predstave bile su retko pra-
ñene veñim guævama za karte, mada skoro nikada nije nedostajalo
ono fino uzbuœewe potrage za „kartom viãe”.
Ali predstava u tri sata po podne! To je bilo neãto! Naroåito
kad bi se pojavio film kao ãto je bio „Ãejn” Xorxa Stivensa o
misterioznom revolveraãu.
Mijo Dragoviñ i wegova generacija su bez sumwe mnogo viãe
voleli rusku komediju zabune „Pastir Kostja” Grigorija Aleksan-
drova – o kako je otac divno umeo da prepriåava onu scenu kad ra-
zdragani pastir Kostja koraåa zemqom kao nebom i peva i åini ti
se, evo sad ñe s platna siñi u prvi red i povuñi te za sobom u heru-
vimski svet. A neñe, jer svet je iluzija, ovaj u kojem jesi podjednako
kao onaj u koji ñeã otiñi.
Meœutim, mlaœa generacija – u koju svrstavam sve izmeœu trina-
est i dvadeset godina, jedna viãe ili mawe – mi smo bili skloniji
„priåama sa zapadne strane” kao ãto je „Ãejn”.

109
 „Ãejn”! Stigao je „Ãejn”! – tek ãto se u vitrini pojavio pla-
kat, pronese se selom glas brzinom praãine koju podiæe zadruæni
xip u sumrak vrañajuñi se sa nadzora radnih brigada na terenu. Tih
nekoliko dana do prve projekcije, o filmu se neprestano priåalo i
na trudodanima, i u ãkoli, i na „ãtrafti”, na svakom bogovetnom
mestu. I tako slatko nas je svrbela predstava u nedequ po podne.
U podne bi se pred ulazom u bioskop pojavili prvi tapkaroãi
da zauzmu red. Veñ do jedan sat po podne stepeniãte je bilo pretrpa-
no mladim snaænim telima, iskquåivo muãkim. Ta masa se u koba-
jagi jasnom redu wihala, uvijala, potiskivala i napredovala pokoji
santimetar napred ili nazad, trupkala i svaki åas nestrpqivo
okretala glavu u pravcu iz kog je trebalo da se pojave redar Daãa,
blagajnica kojoj stalno zaboravqam ime i kinooperater B. Aåanski.
Vreme je tada kad åovek neãto bitno iãåekuje baã umelo da sta-
ne. Ni makac! Gledajuñi se meœusobno u nervoznoj masi, mladiñi su
imali na pretek vremena da se upoznaju do posledweg bicepsa ili
tatua ponetog iz vojske, da razmene pokoju qubaznu reå, ali nekad i
psovku, pa åak i da se uhvate u koãtac.
U petak uveåe smo Strahiwa, Mirko i ja, uprkos svim ãkol-
skim i drugim zabranama u vezi s veåerwim izlascima, gledali
„Ãejna” jer je Daãa s razumevawem okrenuo glavu na drugu stranu. U
subotu smo poveli Rajnu, Nadu i Kañuãu, pa je Daãa samo nemoñno
slegnuo ramenima. (Dabome, pamtim da je Daãa i na druge stvari
okretao glavu, dok ne preœu granice podnoãqivosti, recimo da ne vi-
di „falã” karte. I nas trojica smo, kao i drugi mladiñi u hroniånoj
besparici, od ranije poniãtenih i baåenih ulaznica pravili nove.
Otcepqeni kupon smo lepili na drugi deo ulaznice uz pomoñ tankog
sloja lepka koji smo pravili od vode i braãna i potom na liniji
lepqewa perforirali kartu iglom za ãivewe. Za to je bilo potrebno
mnogo strpqewa i veãtine ruku, pa smo posao prepuãtali Mirku.
Zbog viãka takvih „falã” karata, u bioskopskoj sali je åesto bilo
onih bez sediãta koji su stajali duæ zidova osloweni na wih. S druge
strane, za semenke su svi bez razlike uvek imali „neku sitnu kintu”,
iako je Daãa na wihovo unoãewe nevoqno pristajao. Razumqivo,
poãto su nakon predstave quspice semenki ispod svakog sediãta sve-
doåile o grozniåavosti s kojom su posetioci pratili film, a bilo ih

110
je teãko pomesti.) U nedequ po podne Mirko je izgubio „ãijavicu”
– onu igru kada dvojica istovremeno bacaju po jednu ruku sa odre-
œenim brojem ispruæenih prstiju, istovremeno uzvikujuñi glasno
moguñi zbir, a onaj ko pogodi dobija – i tako zauzeo mesto u redu.
Strahiwa i ja smo stajali sa strane i dokonali. Sklonili smo
se u hlad drveta kraj trotoara i posmatrali izloæbu preplanulih
miãiñavih tela – mnogi su skinuli koãuqe – izvrgnutih nemilos-
ti podnevnog letweg sunca. Prebrojavali smo u masi sve one koji su,
poput nas, i treñi put æeleli da vide film.
Neãto posle dva se pojavio Daãa. Trebalo mu je dugo da se pro-
bije tih metar-dva kroz masu do vrata i otvori ih. Onda je jedva
izbegao stampedo. Mladiñi su nahrupili u predvorje i nabijali se u
uski prolaz koji su åinili debeli zid sa prozoråetom blagajne,
smeãtene po sredini prostorije, i gvozdena ãipka pobijena para-
lelno sa zidom u visini struka. Ãirina prolaza je bila predviœena
za jednu osobu, ali je naboj mase demantovao proraåune graditeqa.
Kad se masa malo pribrala i stiãala, pojavila se blagajnica i
æurno otvorila vrata blagajne na boånom zidu, dok bi se kinoope-
rater stepeniãtem uspeo na balkon gde se nalazila soba za projek-
ciju. Wihovo pojavqivawe je izazvalo novo uzbuœewe i komeãawe,
tela su se ponovo zabila jedno u drugo, zaåuli su se i jauci nekih koje
je nekontrolisani pritisak mase presavio preko ãipke i urezivao
im je u rebra.
Mirko se dosta dobro dræao i posle pola sata uspeo da kupi
karte. Odreœeni momci su voleli prvi red, priåali su da, gledajuñi
film odatle, imaju utisak kao da neposredno i sami uåestvuju u zbi-
vawima na platnu. Mi smo, naprotiv, voleli balkon. Nije zgoreg
pogledati svet sa visine. Smestili smo se u priliåno udobna drve-
na sediãta i åekali poåetak projekcije.
Znali smo „Ãejna” napamet, i opet smo ga gledali s istom nape-
toãñu i uzbuœewem. Nekako je svaki od nas æeleo da sazna ãta se u
stvari desilo s tajanstvenim revolveraãem, otrovanim blizinom
æenske lepote i deåije qubavi, koji je svoju veãtinu baratawa re-
volverom ipak upotrebio u odbranu pravde i æivota qudi koji su
mu postali bliski. Potajno smo, i glupo, oåekivali da ñe ovog puta
kraj moæda biti jasniji. Ali je bilo isto. Teãko raweni Ãejn

111
odlazi na kowu u nepoznatom pravcu, dok maleni Xoj za wim uzalud
uzvikuje „Ãejne, vrati se!”
Da li je preæiveo?
Svaki od nas je potajno zavideo Alanu Ladu i æeleo na trenutak
da bude Ãejn.
Ali tako je bilo i sa drugim filmovima koje smo gledali. A sad
mi padaju na pamet bez nekog reda „Mesto pod suncem”, „Na dokovi-
ma Wujorka”, „Tramvaj nazvan æeqa”, „Deveti krug”, „Prekobrojna”,
„Reka bez povratka”, „Dvoje”… Zapqusnuo nas je i talas francuskog
filma. Trifoov „Æil i Xim”, Godarov „Do posledweg daha”, Ma-
lov „Viva Marija” ili pak Leluãov „Jedan åovek i jedna æena”. Ne-
moguñe je pobrojati naslove svih pokretnih slika putem kojih se
svet slivao u sivaåki bioskop – tu otvorenu i rawivu æilu kucavi-
cu naãe mladosti. I kako bi vazda neko od junaka filma osvajao
naãe srce i xarnuo snove.
(Nedavno sam u starom somborskom bioskopu pogledao Lurmanov
mjuzikl „Mulen Ruæ”, film sa osam nominacija i dva osvojena Oskara.
Na biletarnici nisam åekao u redu za karte. U sali sam zaludno
traæio guævu – bilo nas je svega desetak. Saznao sam da je to veñ duæe
vreme redovna pojava u bioskopu, osim u izuzetnim sluåajevima, i da su
stoga ãirom zemqe mnogi zatvoreni. U skoro svim mawim mestima
bioskopa viãe nema. A zgrada sivaåkog je veñ sruãena – ni proseåan
qudski vek nije preæivela.)
A snova smo imali.
I te kako!

112
 55.
PROLEÑE NA SEGETU

Mijo je prizvao Jablana k sebi åim se prqav i umoran pojavio

na pragu kuñe. Nije mu dao ni da predahne, ni da se opere, ni da se
presvuåe, ni zalogaj da stavi usta. Mijov izgled nije obeñavao ni-
ãta dobro.
– Zar ti nemaã ni srama ni stida? – povikao je vidno uzbuœen i
uznemiren. – Je li moguñe da sam odgajio takvog…
Nije nalazio pravu reå, a Jablan se pretvorio u grudvu ñutawa.
Slutio je o åemu je reå, danas se meœu nadniåarima po Segetu, dok su
okopavali kukuruz, uveliko priåalo o Mijatu Jovoviñu.
– Ãta sam sve uåinio za tebe, a kako mi ti vrañaã? Samo me sra-
motiã, ne mogu qudima u oåi da pogledam. Pa gde ti je pamet, zar ne
moæeã jednom da najpre muñneã glavom, pa onda uradiã pravu
stvar?
Jablan muåi. Rekao bi neãto u svoju odbranu, ali se ne usuœuje, i
poãtuje svog starijeg brata i boji ga se. Ali da misli da je kriv – ne
misli, to se vidi. Tek, Mijo ne prestaje sa grdwama, nikad ga nisam
video tako qutitog, ni kad je Tomaã kuñu prokockao.
– Nisi mogao uåkur da dræiã svezan? Ili, kad si ga razvezao,
zar nisi mogao da se primakneã nekoj tebi ravnoj, tamo meœu na-
dniåarkama? Ima i lepih i mladih, i radodajki i nedajki, i pame-
tnih i glupih, ima ih, brate, na izbor. A ti?
Bilo je to retoriåko pitawe. Jablan je i suviãe dobro znao da
Mijo govori istinu, moglo mu se da bira, ali uãao bio neki œavo u
wega.
– Mijat Jovoviñ se danas seli; vraña se tamo odakle je doãao. Ne
moæe viãe od bruke da ostane. Ni on ni deca. A ko je kriv za to? Moj
roœeni brat, niko drugi nego on.
– Pa nisam samo ja… – usudio se Jablan da progovori.
– A ko drugi? Da uradiã to mom velikom prijatequ i saborcu,
dobrom i poãtenom åoveku. Obraza nemaã ni koliko za œon.
Zdravqe je ostavio za ovu zemqu, nogu je izgubio da bi ti mogao boqe

113
da æiviã nego ãto je tvoj otac, nego ãto sam i ja sam. Pa on viãe
ima odlikovawa nego ti razreda osnovne ãkole. Ali ãta to tebe
briga, tebi se digao na wegovu Staku, majka bi mogla da ti bude…
– Ne bih ja…
– Ali jesi, nesreñniåe.
– …da kuåka nije mahnula repom – zavrãio je Jablan u zao åas za-
poåetu odbranu.
Mijo je zastao, zgromqen onim ãto je åuo. Taj upiãanac, kojeg je
zajedno s Milom podizao od wegove treñe godine, tako govori o
æeni s kojom je po grmqu Segeta qubavio celo proleñe. O Milinoj
vrsnici. O dobroj æeni i majci kojoj se desilo da se zaqubi u drip-
ca odnegovanog u wegovim, Mijovim nedrima. Ni Mijat ne misli
tako kao Jablan o svojoj Staki, ne bi joj oprostio da je drugaåije. I
Mijo to zna, poznaje Staku od devojaåkih dana.
Sve to je Mijo sasuo Jablanu u lice, i joã poneãto. Onda je s bo-
lom åoveka na smrt rawenog izgovorio neãto sliåno ovom:
– Tako bi i o mojoj Mili rekao.
Pukao je ãamar po Jablanovom obrazu kakav se u Dragoviña nije
pamtio. Mijo je tresnuo vratima i zamakao u baãtu, u vewak.
Mila je pognute glave poslovala za ãporetom, Tomaã i Zlatoje
su naprazno meãali karte.
Ja sam otiãao u dvoriãte i naslonio glavu na baãtensku ogra-
du. Gledao sam u oåeva leœa.
Nepoznata groznica ga je nezaustavqivo tresla.

114
 56.
ONAJ KOJI PRAÃTA

– Znaã ko te je potkazao? – pitao je Tomaã.

– Znam – odgovorio je kratko Mijo, baã kao kad se obraña meni.
Tiãina. Zvuk baåene karte.
– Pomisliã li ponekad… – krenuo je Tomaã.
– Ne pomislim – prekinuo ga je Mijo.
– Nikad?
– Ne.
– Ja pomislim.
– E pa nemoj.
Jedna od onih retkih sumornih partija fircika koje nisam
voleo.
– Oprostio si mu, onda? – i daqe je uzbrdo guraoTomaã.
– Samo je jedan kome je to u moñi.
– Onaj u koga ne verujeã?
Taj.
Mrmoqewe mlaœe brañe o problemima na poslu dopiralo je do
mene kao dosadan zuj muva.
– Uåinio ti je zlo. Veliko zlo.
– Jeste.
– I ne pomisliã da…
Zlatoje i Jablan se ne upliñu u wihov razgovor, ne usuœuju se a
imaju i svoje probleme za reãavawe.
Mijo je pogledao u mene. Zatim prenese pogled na sestre, koje su
sa majkom Milom vodile potihe æenske razgovore za stolom u ho-
dniku. Bila je blaga letwa noñ. Tomaã je pratio wegov pogled.
– Sada – kao da je podvlaåi, izgovorio je Mijo ovu reå, netremi-
ce gledajuñi decu – imam preåa posla.
– Pravo veliã.
Padaju karte na sto. Mijo i Tomaã viãe nisu razgovarali. Zla-
toje i Jablan mi nisu bili zanimqivi.
Kome oprostiti ovu dosadnu noñ?

115
 57.
LETWA LIGA

Celo leto se igralo fudbalsko prvenstvo Sivca na terenima u

Ãevarima, Jamurama, kod Severa, a po potrebi i na Hipodromu i
kod Cigan-male – na svim terenima po okrajcima sela.
Osnivaå i organizator, sudija i disciplinski organ, blagaj-
nik i åuvar nagradnog fonda, dakle, celokupna fudbalska organi-
zacija prvenstva bio je jedan åovek – Daãa.
– Hoñemo li? – pitao je Strahiwa.
– To je tako normalno – iskezio se Mirko.
– Pojma nemam. – Moja divna reåenica, uz slegawe ramenima, za
dodatno vreme razmiãqawa. Kao da je fudbal u naãim godinama
stvar o kojoj se razmiãqa.
Oformili smo ekipu i otiãli kod Daãe da se prijavimo za
Ligu. Sve podatke je ubeleæio u svesku s mekim koricama. Pedan-
tno. Naziv ekipe – „Atakata”, pozajmqen od nekakvog indijanskog
plemena, ålanove tima po imenu i prezimenu, dobijenim po za-
viåajnim kodovima naãih oåeva, ime kapitena i wegovog zamenika,
osobe za kontakte, izabrane javnim glasawem na licu mesta,
uplañenu svotu novca – svaku boæiju glupost na svetu bez koje prven-
stvo ne moæe da funkcioniãe.
Malo koji od nas je znao da barata loptom. Onaj odozgo koji o
svemu vodi brigu meni je podario dve leve noge, pa sam dobio ulogu
golmana, koju i tako niko nije hteo. Mirko je bio joã gori igraå,
ali je umeo da krqa, ãto je bilo nuæno na ovakvim takmiåewima.
Strahiwa je bio åarobwak s loptom sve dok ga zanos ne odnese u ne-
korisnost. I ostali iz „Atakate” su se mogli svrstati u navedene
tri kategorije.
Daãa je sastavio poveliku ligu, tridesetak klubova, pa je imao
muke s kalendarom, tako da se deãavalo da cele nedeqe ne igramo, a
onda da odigramo dve-tri utakmice na dan. Uvek bi neko izostao,
kao i kod svih ekipa, ali se utakmice nisu odlagale. A svaka je bila
za pamñewe!

116
 Praãtalo je! Nego ãta!
Na terenu kod Lale Severa odigrali smo utakmicu sa ekipom iz
tog kraja „Sever ekspres”. Prqavu, grubu. Muåenik Daãa je sudio ka-
ko je umeo i znao, podvikivao i galamio na nas, preteñi i ponekom
zauãkom – nije pomagalo. U poluvremenu smo se potukli. Strahiwa
je neãto imao da objasni Baci Pejinom, a ovaj nije imao razume-
vawa, pa su se dohvatili za guãu. Svi smo pripomogli. Sevale su pe-
snice, bose noge, laktovi, a neko je odnekud potegao letvu.
Bila mi je to prva tuåa, ali kakva! Izaãao sam iz we krvavog
nosa i oderanih ruku, ali nekako zadovoqan sobom, viãi makar za
jedan santimetar. Joã tri-åetiri igraåa su imali krvave noseve,
nekolicina se dræala za rebra ili ramena, neki su se savijali zbog
bubotaka u nezgodno mesto, ali smo svi poåetak drugog poluvremena
doåekali spremno i nastavili utakmicu kao da se niãta nije
desilo.
Potukli smo se i sa onima iz Ãevara, a najposle i sa Jamu-
raãima. Batine su padale i na drugim utakmicama, katkad i æeãñe,
s povredama lica ili nogu, ali se prvenstvo nastavqalo. Daãa nas je
pomalo kaæwavao zabranom igrawa, pa popuãtao, malo nas grdio pa
praãtao, i uredno svaki podatak unosio u svoju svesku.
Nismo znali ono ãto nam je na kraju prvenstva rekao da je sve
muke s nama lako podnosio jer je on jasno znao – da je uprkos svim
zaœevicama to bila samo igra koju smo svi voleli i igrali, da nas je
promeãao, upoznao meœusobno momke sa svih strana sela, i starose-
deoce i koloniste, i Srbe i Maœare, i ove i one, i da smo pobedili u
teãkoj utakmici odrastawa.
Podelio je nagrade prvaku lige, najboqem strelcu i najboqem
igraåu.
Onda nas je sve nagradio: besplatan ulaz te veåeri u bioskop.
Davao se film „Zemqaci”. Kakva sjajna nagrada za sve nas!
Beba Lonåar, zar ne? O da! I Boris i Bata.
Ali, film se snimao u okolini Sivca i obliæwim mestima.
Ili obrnuto, svejedno.
Tako smo u filmu sada mogli videti i neke od igraåa sivaåke
lige fudbala. Bili su statisti. A Vidoje Zindoviñ i neãto viãe od
toga, skoro poluminutna scena u kafani.

117
 Umeo je Daãa, onako debequãkast i trapav, neugledan na prvi
pogled, da razgali åoveka.
I da rastali sitna qudska ograniåewa.

118
 58.
SESTRINO PISMO

Pismo iz oåeve komesarske torbe. Bez datuma, naravno. Sa zamr-

qanog poãtanskog æiga razaznajem da je pismo poslato iz Mojkov-
ca, verovatno 16. 10. 1950. Dakle, tada sam veñ bio jednoipogodiãwe
trapavo debelguzo dete koje se s naporom odræavalo na nogama.
Pismo sam prepisivao brzo, da me Mijo nekim sluåajem ne zate-
kne da preturam po wegovim stvarima. Moæda sam zbog brzine neke
neåitke reåi ispisao po svome. Ali, mislim da to nije mewalo
niãta. Evo pisma.
Dragi moj brate Mijo,
Izgleda mi kao da smo preko sveta a ne u istoj zemqi, niti se vi-
dimo niti åujemo, a pisma i na pola godine ne stiæu. Pa i kad stignu,
ne moæe sve u jedan list papira da stane, toliko æivot namnoæi. I
onda, ko u inat najpre nevoqe æurimo da saopãtimo, a wima nema
kraja. Velim, kad i ne piãemo, kad nema javke ni glasa, onda biñe da je
tamo sve u redu. A åim poãtar nanese pismo, slutim da nisu dobre
vesti. Tako je vaqda i sa mnom, javqam ti se kad mi briga pritisne na
duãu.
Ti znaã da mi je onomad moj prvenac umro, ni ãest meseci nije
imao. Mislila sam da to neñu preæiveti i da ñe mi srce jednostavno
prepuñi. A eto, sad sam opet trudna i ne znam da li da brinem ili da
se radujem. Molim te, nemoj zbog toga da me grdiã. Rada bih da od tebe
åujem dobru reå, niko ne ume tako kao moj najstariji brat da kaæe ono
ãto je åoveku potrebno. Iako te onomad nisam posluãala pa se udala
preko tvoje voqe.
Moj Radovan se raduje kao dete. Nemamo niãta, joã smo kod wego-
ve sestre u Mojkovcu, ali to wemu ne smeta, voli ãto ñe opet posta-
ti otac. A meni tek sada dolazi u glavu da smo i nas dvoje joã uvek i
sami deca. Baã kao ãto si govorio kad sam uskoåila sa petnaest. Da
mi je ova pamet bila. A onda, pomislim na makawu koja mi raste pod
pojasom, i znam da to Partija ne odobrava, ali ja molim Boga da ovaj
put sve bude u redu. A to ãto sad nemamo, pa zaimañemo jednom, moæda

119
i uskoro, jer su Radovanu obeñali posao, samo da zavrãi neki kurs za
ãofera. Hoñe on, eno ga sve pocupkuje po kuñi i pevuãi.
Sve ovo piãem jer se nekako ne usuœujem da te neãto pitam. Do-
lazio pre nedequ dana Branko Dragoviñ iz Bijelog Poqa. Pita za te-
be. Ja kaæem da si dobro, a on okrene priåu na drugu stranu, popije
rakiju, pa ponovo pita. Sve tako, ja ne razumem zaãto on stalno pi-
ta jedno isto, a on sve neãto izokola. Kaæe, uhapãen onaj tvoj ra-
tni drug Boæo i poslat na Goli otok. Pa pita za tebe. Onda, kaæe
da je uhapãen i onaj ãto si stanovao kod wega dok si bio u Bijelom
Poqu. Pa Ako Bubawa. Pa komandir milicije. Pa nabroja pola qudi
koji su s tobom bili u miliciji. I sve pita za tebe. Veli, roœaci smo
pa briæi. A ja mu kaæem da ne mora da brine, pametan si ti, ne moæe
ti se niãta dogoditi.
Kad je Branko najposle otiãao, a Radovan i ja se pogledamo i nije
nam bilo svejedno. Nije zapitkivao bez neke, mora da neãto zna.
Molim te, javi mi se, da znam kako si i ti i tvoja porodica.
Iako znam da ne moæe biti da si dopao zle sudbine tvojih starih ra-
tnih drugova, biñe mi lakãe da to åujem od tebe.
Voli te tvoja sestra.
Duãanka
Ne znam da li je neko odgovorio na ovo pismo. Mijo sigurno ni-
je, veñ je spavao sa kamenom pod glavu na Golom otoku.

120
 59.
OSVRNEÃ SE A PRIÅA ZA TOBOM

Pre dva-tri meseca, na jednom okupqawu u Biblioteci, Mati-

jaã nas je obavestio da je nekakav pokrajinski odbor raspisao kon-
kurs za kratku priåu o alkoholizmu. Hipnotiåki razloæno, kako je
veñ umeo, Matijaã nas je posavetovao da se okuãamo na tu temu.
Napisao sam priåu. Uobliåio sam onaj jedan dan sa ocem Mijom
i wegovim priviœewima, poneãto dodao, pomalo oduzeo. Onda sam
otiãao u Mijovu kancelariju i diktirao mu priåu u pisañu
maãinu. Kucao je brzo i veãto samo sa dva prsta, a ja sam ga muåio,
onako sinovski, vrañajuñi ga åesto da „iksira” slabu reå ili pola
reåenice. Neke delove sam namerno naglaãavao, oteæuñi reåenicu
ili podiæuñi glas, pa su oåeve kolege iz kancelarije podizale glavu
sa znakom pitawa na åelu i okretale u Mijovom pravcu, ãto sam i
æeleo, oseñajuñi u stomaku uzbuœewe slatke male pridike o poroku
zvanom piñe.
Da li je neãto od toga dopiralo do Mija?
Kucao je ñutke, vrañao vaqak bez gunœawa, a kad sam dovrãio
priåu, izvadio je izbrqane listove, uvukao nove, i otkucao tekst u
pet primeraka. Sloæio je stranice, spojio ih i stavio mi ih u ruke.
– Hajde sad, imam neodloæna posla.
Niåim nije odao da se prepoznao u junaku priåe, ãto me je une-
koliko razoåaralo. Meni je konkurs bio u drugom planu, priåa je
imala prvenstveni ciq da oca Mija takne æestoko u slabu taåku –
sklonost ka piñu. Izgleda meœutim da je to bila viãe moja bolna
taåka, mawe wegova. Stoga sam bezvoqno proåitao priåu na novom
okupqawu u Biblioteci. Tek, Matijaã je mislio da je priåa dobra, a
sa wim su se sloæili i ostali. Odabrali smo joã i priåu Vlada Vu-
ka i obe poslali na konkurs. U suãtini, nismo mnogo oåekivali od
priåa, a ja sam veñ izgubio.
U „Dnevniku” su objavili rezultate konkursa, ãto nam je pro-
maklo. Nas trojica smo åitali redovno samo „Politiku”, ostale
novine s vremena na vreme, a Matijaã se zagubio na nekoliko dana.

121
 Nije promaklo Miju.
Kad sam se vratio kuñi, za stolom su sedeli Mijo i majka Mila.
Smeãkali su se. Na stolu je leæala uputnica s novcem i iscepqena
stranica „Dnevnika”.
Na uputnici moje ime. Pri dnu stranice podvuåeno moje ime.
Piãe, druga nagrada.
Majci suza u oku. Qubi me u teme.
Mijo me pomilovao po glavi.
Gle, matorog!
Priåa ga je ipak na neki naåin dotakla!
Za to saznawe vredelo je da åastim. Gurnuo sam novac u wegove
ruke.
P. S. Uveåe mi je Mila tutnula u xep neãto para i rekla: Evo,
idi, åasti druãtvo, vaqa se.
Gde smo otiãli? Zna se – u „Novi æivot”!

122
 60.
SANOVNIK

Botaniåka baãta majke Mile.

Pruæala se uz dvoriãte do bunara sa œermom, nadomak po-
moñnih prostorija, nekadaãweg stana za poslugu. Prema ulici,
baãta je imala pun, oko dva metra visoki zid od fine „svilene” ci-
gle æuñkaste boje. Od iste cigle, sa dvoriãne strane ozidan je nis-
ki podest na koji je postavqena kovana ograda; po sredini ograde
teãka gvozdena vrata. U baãti minijaturni voñwak: po jedno ili
dva stabla duwe i jabuke, badema i oraha, breskve i kruãke, viãwe i
treãwe, kajsije i belog duda. Raskoãni cveñwak: u gredicama i ron-
delama grmovi belih i crvenih ruæa, perunika i kaloper, beli
qiqani i crveni tulipani, uz ogradu ãimãir. U leji duæ komãij-
ske kuñe grmovi maline i ogrozda, s proleña i gusta kopriva.
Plevila je po vrtu. Zdravo biqe od quqa.
Plevila snove o svojoj deci.
O zaviåaju.
O moguñem æivotu.
Ponekad bi za wom u vrt zamakao i otac Mijo.
Tamo u vewaku, pogledima koji se åuvaju za retke i kratke tre-
nutke nasamo, podelili bi to ãto im se nije moglo oduzeti.
Sanovnik moje majke Mile.

123
 61.
PISMO IZ ZAVIÅAJA

Pismo iz komesarske torbe, opet. Od majåinog brata, mog ujaka

Vojislava.
Dragi brate Mijo,
Evo me muka ñera da ti se javim. Bilo bi boqe da je nekim dobrom,
ali nije. Krenulo nizbrdo, vaqa se i ne moæe da se ustavi. Kamo lepe
sreñe da je neko i s naãe strane zaprtio u Vojvodinu kad je trebalo i
moglo, bilo bi lakãe i wima ãto bi otiãli i nama ãto bismo os-
tali. No smo svi sad oko jednog ogwiãta, sva åetvorica brañe sa
æenama i decom, i ne moæe se tako daqe. Sa ovo malo imawa, posne
zemqe i ãume nijedna porodica ne moæe kako treba da se prehrani a
kamoli sve åetiri.
A ja bih hteo da se odvojim, da olakãam i sebi i brañi. Ima tu u
Laolu jedna kuña, s neãto okuñnice, bila bi potaman za moju porodi-
cu. No nemam novca da je kupim i zapoånem svoj æivot – iz ove siro-
tiwe se niãta nije dalo priåuvati i spremiti za deobu i odlazak
svojim putem.
No da budem sasvim jasan, ne molim te da mi pozajmiã pare. Is-
tina je, åuli smo da je Vojvodina bogata i da se moæe i zaraditi i
uãtedeti da se neãto od æivota napravi. Molim ti se neãto dru-
go, a to je da me primiã nekoliko meseci kod sebe i da mi naœeã kakav
posao, pa da zaradim i uãtedim. Kaæu, ugledan si åovek tamo, imaã
uticaja. Onda bih se vrnuo i kupio kuñu u Laolu i preselio se sa æenom
i decom.
Ako tako uzmogneã, hvala ti unapred. Ako i ne, znam da si uåinio
sve da bude kako te molim.
Pozdravi mi sestru Milu i decu.
Vojislav
Ujak je stigao.

124
 62.
SVET SA FABRIÅKOG DIMWAKA

Mirko i ja smo pre podne krenuli prema Ãeñerani, da stigne-

mo na kanal dok joã nema kupaåa, da malo uæivamo u åistoj i pro-
zirnoj zelenkastoj vodi. S nama su poãle Kañuãa i Rajna, koje su
nekako uspele da izbegnu kuñne obaveze i ubede roditeqe da ih puste.
Strahiwu nismo uspeli da naœemo.
Logiåno – on je veñ bio tamo.
Naslutili smo to joã izdaleka, åim smo preãli prugu i izbi-
li iz prve krivine druma. U pokretnoj mrqi na dvadesetak metara
od zemqe, razmazanoj na fabriåkom dimwaku.
– Pretekao me – s tugom je protisnuo Mirko. – Mogao sam to
oåekivati… Mada ima joã da gura do vrha.
– Uspeñe – rekla je Kañuãa. Voleo sam wen postojani optimi-
zam, i kad je bivao iz pogreãnih razloga. – Dovoqno je blesav.
– Ne budi ãaãav, Mirko – pribila se Rajna uz momka. Pri-
zemqena, kao i uvek. – Ne radi on to da bi se takmiåio s tobom. Nije
to u wegovom fazonu.
– Nada – rekao sam.
Pogledali su u mene. Veñ smo stigli na mesto gde se sa druma
skreñe u livadu i kratkom ñelavom stazicom ide do oglodanog kos-
tura Ãeñerane i wenog dimwaka. Malo daqe se pruæao bagremar na
obali kanala. Klimnuo sam im glavom u tom pravcu. Otud je, ãeta-
juñi duæ drvenog mosta preko odlivnog fabriåkog kanala, s kame-
rom u ruci, Nada Janoviñ snimala Strahiwin uspon u sivaåku
kwigu rekorda. Ili u film?
O strmoglavu nismo razmiãqali. Ta pomisao stigne kasnije, u
stiãano uzbuœewe kad se sve zavrãi i odocnela zebwa se izlije kao
kratki i snaæni mlaz vode letke u grlo i ostavi te naåas bez glasa i
daha.
Nada nas je primetila i za trenutak ostavila Strahiwu na
dimwaku i uperila kameru u nas. Scena sa statistima koje nema u
scenariju; uostalom, scenario je postojao samo u Strahiwinoj gla-

125
vi, okvirno, ni Fransoa Trifo – sveta paradigma – ne bi mogao do-
kuåiti ãta je priåa filma. Postojalo je samo jedno pravilo kod
Strahiwe: trpaj ãto viãe na filmsku traku, montaæa je zakon! A to
ñe, posle, nasamo sa Nadom da osmisli i uradi. Dakle, osim Mirka,
koji se otimao iz rediteqskih kanxi i pokuãavao da umakne iz za-
datog sveta i filmskog æivota u åudnom trouglu, nas troje pri-
doãlih smo bili kandidati za makaze u montaæi, i Nadin napor da
neãto suvislo snimi bio nam je smeãan. Kao i cela ideja o filmu
koji je neko veñ napravio, i to sjajno.
Digresija: pre izvesnog vremena, gostujuñi u naãoj ãkoli, i
odgovarajuñi na pitawe nekog uåenika kako je poåeo da piãe, Mika
Antiñ nam je ispriåao anegdotu po kojoj je wegovu prvu pesmu napi-
sala Desanka Maksimoviñ – prepisao ju je e da bi se pohvalio. Pesma
je i daqe Desankina, a Mika je postao svoj, i veliki.
A Strahiwa je postajao sve mawi, jedna po jedna metalne preåke
ostajale su za wim, pribliæavao se beliåastom jagwetu ãto se izgu-
bilo na beskrajnom plavetnilu, stizao je na vrh dimwaka. Pratili
smo ãta radi, iako smo wegove pokrete viãe slutili nego ãto smo
ih zaista raspoznavali. Dokopao se potowe preåke, uhvatio se je-
dnom rukom za wu, i opiruñi se jednom nogom o dowu, presavio se u
struku nagiwuñi se od dimwaka u prazninu, zabacujuñi glavu i
pruæajuñi drugu ruku i drugu nogu kao da zauzima poloæaj da napra-
vi prekrasnu piruetu. Onda se naglo pripio uz dimwak, kao da se
presavio preko ivice i zagledao u wegovo mraåno ædrelo, u bezdno
mraka i niãtavila. Ostao je tako.
– Ãta mu se desilo? – zacvilela je Nada. – Ãta mu se desilo? Ãta
to radi? Ãto se ne miåe?
– Pravi predstavu – odvratio je Mirko. – Kao i uvek.
Åekali smo da se Strahiwa pokrene, dozivali smo ga, viåuñi iz
sveg glasa, ali se on nije pomerao.
– Uradite neãto – zaplakala je Nada, obrañajuñi se Mirku i me-
ni. – Skinite ga odozgo… zovite nekog…
– Srediñe se on sam, ne brini – teãio je Mirko i wu i sebe – i
spustiñe se.
– Neñe, kakvi ste vi to prijateqi – zavriãtala je Nada. – Dræi
to i åuvaj, maznula sam je tati iz depoa sa zaplewenim stvarima.

126
 Gurnula mi je kameru u ãake i potråala prema dimwaku. Podi-
gao sam kameru i snimao taj oåajniåki trk. Onda se i Mirko pokre-
nuo i potråao za Nadom. Stigao ju je kad se veñ uhvatila za metalno
stepeniãte. Nastala je æuåna rasprava, mora da su pale teãke reåi,
jer je Nada neoåekivano zalepila Mirku dlan na obraz. Onda se ka-
vaqer osvrnuo blagonaklono na damu i tresnuo je posred lica. Na-
dino telo je naåinilo polukrug i svalilo se u travu. Mirko se besno
dohvatio stepenica.
Kañuãa i Rajna su pritekle Nadi. Onda se Kañuãa vratila do
mene i skinula mi majicu, natopila je u kanalu i stavila je na uboj na
Nadinom licu. Ponavqala je to, i ponavqala. A ja sam u maniru is-
kusnog filmskog snimateqa pratio åas zbivawa u podnoæju dim-
waka, åas Mirkovo pentrawe, åas zaleœeni kadar sa Strahiwom na
vrhu, pomalo lutajuñi po okolnom pejzaæu i tromom letwem pre-
podnevu.
Mirko se kao maåka uspuzao uz dimwak i zaåas stigao do Stra-
hiwe. Ãta se gore razgovaralo, neñemo nikad saznati, ali je potraja-
lo pola sata, a moæda i viãe. Sledeñi sat vremena, moæda i celi
vek, trajalo je silaæewe u podnoæje. Za to vreme, Nadino lice je po-
modrelo a moja majica se pretvorila u bezvrednu krpu. Niãta pak
nije moglo prikriti zabrinutost s kojom smo pratili taj puæevski
silazak sa neba.
Mirko se odmah sruåio na travu, razbaruãene kose, musavog li-
ca, iscrpqen. Strahiwa je, izbegavãi zagrqaje ushiñenog æen-
skiwa, bez kapi krvi u licu, smoæden i izgubqen, potråao i
pqusnuo u blagorodni mlaki Veliki baåki kanal.
Neñu da se meãam u rediteqske poslove – o onome ãto sam sni-
mio na silasku sa åardaka ni na nebu ni na zemqi, odluåiñe glavni
junak i rediteq – a nemam zovu da zakopam tajnu. Zato je stavqam u be-
leænicu.
Neko je imao petqu da osvoji vrh, ali nije da podnese pogled s
wega.
Petqa je popustila.
Rezultat popuãtawa petqe snimqen je na traci.
Ni Veliki baåki kanal to ne moæe da opere.

127
 Ali, nije preporuåqivo da se damama tako neãto kaæe. One mo-
raju imati svog heroja.
Ono beliåasto jagwe se nasmeãilo i rasprãilo po nebu.
Snimqeno.

128
 63.
IZBORNA NOÑ

Zapalo Tomaãa da predsedava zboru na kom se birao predsednik

zadruge „Voloœa Kneæeviñ”. Dovukli ga pravo iz „Vasiqkine kafa-
ne” po februarskoj ciåi, pripitog i dobro raspoloæenog. Da pode-
li pravo i pravdu, jer zadrugari nikako nisu uspevali da se sloæe
oko jedine stvari na dnevnom, uveliko veñ ponoñnom, redu: ko je, u
stvari, izabran za predsednika?
Jednopartijski, ali svejedno demokratski sistem, dopuãtao je
dva i viãe kandidata, a dobijao je onaj sa apsolutnom veñinom. U za-
guãqivoj sali zadruæne zgrade, smeãtene s unutraãwe strane one
krivine u Voloœinoj ulici ãto se u lakat svijala i kao da je zgradu
guãila, bilo je dovoqno i dva kandidata da bilo koja demokratska
procedura izgubi svaku ãansu da uspe. Ako nemate Tomaãa negde
pri ruci.
Otkopåavãi tri gorwa dugmeta prepravqenog ãiwela, omale-
ni i deæmekasti Tomaã se popeo na podijum, a onda je privukao se-
bi stolicu i uskobeqao se na wu. Dostigao je visinom i one najviãe
zadrugare. Iz grla je pustio glas, kojim Bog nije zaboravio da ga ob-
dari ako visinom jeste, i spustio tavanicu na temena uskomeãanih
qudi. Odmah zañutaãe i otvoriãe prozor da dim i kaãaq od krxe
ispuste bar malo na ciåu. Ili obrnuto, da sveæina zimskog vazduha
ohladi zagrejane glave i razbistri pamet.
– Åujem, ne moæete da izaberete predsednika – zapoåe Tomaã uz
æagor odobravawa. – Nije to dobro, ne gradi se nova dræava tako…
Potvrdiãe mu i te reåi, i sve drugo ãto je veñ Tomaã iz „Bor-
be” nauåio, poãto u Partiju nije ulazio. Ali, kad je i wega leden va-
zduh dohvatio, shvatio je da popovawem neñe daleko stiñi.
– Pa, najboqe da preœemo na stvar – zakquåi on govor. – Imamo
dva kandidata, i dosad ste kazali sve ãto je bilo vaæno da se kaæe o
wima, i viãe, da ne ponavqamo to. Dakle, treba samo da glasamo, je
li tako?
– U tome i jeste problem – javnu se iz gomile neko.

129
 – Nikako da prebrojimo glasove – doda drugi.
– Ne slaæu se brojke…
– Ispadne, viãe glasalo nego ãto nas u sali ima…
Jedan po jedan od prisutnih se ubacivao u komentarisawe, ko
ozbiqno, ko posprdno, a glasovi se podizali, nadjaåavali se i dozi-
vali sve dok nije nastala opãta buka i meteæ u tesnoj sali. Tomaã je
mirno stajao na stolici i sluãao, a kad mu je dozlogrdilo, zavukao
je ruku u izdrtu postavu prepravqenog ãiwela i otud izvukao neka-
kav krateæ. Potegao je krateæom kroz prozor u nebo i kresnuo. Muk.
– Da pokuãamo joã jednom.
Buka. Krateæ. Muk.
U kratkom trenutku tiãine, Tomaã je uspeo da stavi predloge
na glasawe. A glasalo se, kako bi drugaåije nego – javno.
(Neskriveno. Otvoreno. Vidqivo. Oåigledno. Jasno. A danas:
Transparentno. Providno. Providno je koliko samo jedan strani
izraz zamagli i pokriva lepih, razumqivih materwih sinonima? I
zaãto i za ãto…)
Onda su prebrojali glasove.
Buka. Krateæ. Muk.
Joã jednom. Opet isto.
– Ovako ñemo qudi – dosetio se Tomaã, puneñi krateæ. – Idemo
svi na ulicu. Svi napoqe.
Izaãli su.
– Oni ãto su za Pera, neka stanu levo, ovi za Janka desno. Svi u
vrstu.
Potom je Tomaã sa Jankom prebrojao Perovu vrstu, a sa Perom
Jankovu. Ako laæe koza, ne laæe rog.
Da li je vaæno ko je izabran za predsednika?
Naravno da jeste.
O tome su se do zore u „Vasiqkinoj kafani” vodili razgovori.
Iako nije potrajalo. Sve se neãto sa zadrugama isprobavalo i
mewalo, i sve bivalo za kratkog veka.
Kao krateæ strica Tomaãa. Doãla narodna milicija i zaple-
nila i strica i krateæ.
Posle su strica pustili.

130
 64.
POPODNE NA DVORCU SEMZA

Smestio sam Kañuãu na bicikl ispred sebe pa smo krenuli us-

kim puteqkom koji je krivudao kroz kilometrima dug bagremov
ãumarak duæ obale kanala prema Malom Staparu.
(Istim putem sam na biciklu proãao i proãle godine. Nijednog
drveta na vidiku, ni na obali ni uz bogiwavu cestu, koja se na
udaqenosti od tridesetak metara paralelno pruæala sa obalom.
Opet doteklo vreme nemawa i bede, ponestalo drva i para, pa kao ne-
kad parketi, sad se loæili kilometri teãkom mukom podignute
ãume i drvoreda uz puteve. Ogoleo vidik, obolela señawa: brisawe vre-
mena åoveku tako dobro ide!)
Vrludali smo po praãini, izbegavajuñi neravnine i rupe na
putu, radoznale poglede i dobacivawa pecaroãa od ranog popodne-
va gusto rasporeœenih duæ obale. Svaki od wih je imao svoje mesto
za pecawe, tamo gde je raskråio obalu od ãibqa i korova, prosekao
ãevar i oåistio drezgu u vodi, te mladim kukuruzom, æitom ili
mekiwama hranio i mamio ribe.
S mukom smo se mimoilazili sa drugim biciklistima i
peãacima, sve se æivo negde kretalo, guævalo i mrmorilo, åinilo
mi se da celo selo iz nekog razloga tog popodneva iseqava u bagre-
mar na kanalu. I nigde, baã nigde na vidiku mesto gde smo se
zaputili.
Usamqeno. Skrovito.
Proãli smo i branu na Malom Staparu, hladoviti gusti to-
poqak i åesmu, ostavili posledwu kuñu i ivicom kolskog puta kroz
atar zapraãili prema dvorcu Semza. To sam odluåio u magnovewu,
kad mi se veñ uåinilo da letwem vaãaru na kanalu nema kraja.
O dvorcu i wegovim vlasnicima, kojih viãe nije bilo meœu
æivima, po selu su se vaqale mnoge priåe i legende. Tamo joã nisam
odlazio, iako me je radoznalost åesto vukla, ne samo zato ãto je po-
priliåno udaqen od sela nego i ãto nisam voleo da idem bez
druãtva. Sad su se kockice sklopile.

131
 Proãao je mimo nas zadruæni xip, poskakujuñi po putu i ne-
milosrdno podiæuñi praãinu kao neprozirni zastor prema nebu.
Ubrzao sam voæwu dok smo zadræavali dah nekoliko sekundi da nam
vruñi prah ne ispuni pluña. Vrelina sunca po izlasku iz praãine
åinila se kao blagodet.
Joã smo pomalo kaãqali kad smo stigli nadomak dvorca, spra-
tne graœevine u stilu romantike u koju su se, tu i tamo, uplitali
elementi gotike. Siãli smo sa bicikla ispred jedne staze koja je
ravno vodila kroz joã uvek dobro oåuvani dvoriãni prostor do
glavne zgrade. Ãkriputalo je pod nogama; zaãli smo u senku starih
hrastova i kestenova, meœu lipe i oblikovane æbunove, pomalo
zbuweni iznenadnim mirom i tiãinom. Glas neke ptice visoko u
kroãwi.
Preskoåio sam nekoliko kamenitih stepenika i uhvatio za
kvaku ulaznih vrata. Iznad vrata je pisalo „Isten Hozott!”, Bog te do-
neo. Ali, vrata su bila zatvorena. Skrenuli smo putem koji je vodio
oko zgrade. Pokraj kaãtela s desne strane nalazila se dograœena ka-
pela. Priåalo se da je posledwa Semzinica, Matilda, æena burnog
temperamenta i strasti, posle ludih i neprospavanih noñi sa bi-
roãkim momcima i æenama, pokajniåki tråala u kapelu. Od kapele
smo se uputili u preteæno åetinarski park strogih linija i obli-
ka, sa mnoãtvom staza koje su se susretale u krugu gde je bio smeãten
paviqon od ispucalog drveta i boje. Posedeli smo åasak u paviqonu
i spustili se stazom prema praznom bazenu. Petnaestak kabina za
presvlaåewe åinile su granicu parka.
Kañuãa je sela na stepenice koje su se spuãtale u bazen. Sunce se
presijavalo na wenom vratu i trunima zlataste praãine preostale
u kosi. Ruke je stavila iza leœa i nagnula se unazad, zabacujuñi glavu
i izlaæuñi vrat i ramena popodnevnom sjaju i mom pogledu. Tanka
majica, pod wom zriju dve kajsije.
Ãetkali smo stazama, puãtajuñi da nas vode, zaåikujuñi se i,
zaãtiñeni od sveta, nesputano izlivajuñi radosti koje stvara
sunåan dan uhvañen u zelenilo visokih i gustih kroãwi. Popeli
smo se na trem da uœemo u kaãtel sa zadwe strane, ali su i tu vrata
bila zamandaqena. Onda je Kañuãa spazila slomqen prozor nedale-
ko od trema. Moja spretna gimnastiåarka za tren je bila unutra i

132
onda pomogla i meni da se uspuæem uz zid i prevalim preko ivice.
Upali smo u prostran hol sa oskudnim nameãtajem iz ovih vremena.
Pogledali smo se i nasmejali, potråali kroz hol, usput cimajuñi
kvaku na svim vratima. I kad bi se otvorila, samo bismo zavirili,
nismo ulazili unutra. Naleteli smo na stepenice i popeli se na
sprat. Ogromna i prazna prostorija: dakle, to je mesto burnih noñi
Matilde Gajer, od miqa frau-Mace, udovice predratnog vlasnika
crvenaåke Ãeñerane, udate za Iãtvana Semzu, koja je pred kraj rata
okonåala kao posledwi ålan ove porodice.
Umeju li ovi zidovi da priåaju?
Kañuãa je stala nasred sale i zaplesala. Valcer. Fokstrot. Åar-
lston. Uæiåko. Oj Kozaro. Tango, dræeñi me za ruku i vodeñi kao da
sam od stakla.
Wiãuñi se, stigli smo do zavojitog drvenog stepeniãta koje se
pelo u toraw. Uzeo sam Kañuãu u naruåje i izneo je na platformu.
Otvori na sve åetiri strane. Iznad nas zvono, konopac. Potegli
smo konopac i zawihali zvono, otvorili usta i zategli glasne
æice. Ptice su se razbeæale iz kroãwi.
Wene oåi su imale boju kroãwi.
Zagrlio sam je. Dok se bruj zvona stiãavao, oteli smo se od
zemqine teæe. Urastala mi je u misli, u telo, a ja u svemir. Bojao sam
se, ako sada ispusti moju ruku, koja se otimala tamo gde se ukrãtaju
svi kosmiåki putevi, paãñu i razbiñu se u hiqadu paråiña, zabora-
viñu da postojim. Pokrivao sam je poqupcima i reåima, pamtio je
prstima i zapaqenim krvotokom, rezbario u veånost, dok je ona,
blagoãñu toplih ruku, zasejavala moje telo u brazdu izmeœu svojih
bedara. Plameni sjaj sreñnog na poåinak odlazeñeg sunca preslikan
na tvoje telo.
– Esli êto lýbovø – zapoåela je na ruskom, nesigurno, stidqivo,
oåito misleñi na naãu vezu – kogda-nibudø, v buduõem, naãu doåku
budem nazvatø Kalisa – po-greåeski, Prekrasna.
– Zoþ, znaåit Æiznø – usprotivio sam se, prihvatajuñi igru i
kupeñi jezikom kapqu znoja s wenog vrata.
– Zinaida, Boæestvennaþ.
– Alëna, Svetla.
– A Lýbovø? Naãa doåø budet Lýbovø!

133
 Naãa kñer ñe biti Qubav? Gledala me je pogledom zarobqene
srne, pritiskajuñi moju ruku na zrelu breskvu ispod koje je skakuta-
la uznemirena æivotiwica, s bolnom strepwom iãåekujuñi moju
reakciju. Mogla je traæiti da se pretvorim u hrast u parku dvorca,
ili u okov na traci kojom je vezivala rep, ili u stepenik pod wenom
nogom – bio sam spreman da se pretvorim. Spustio sam poqubac na
wene upitne poluotvorene usne i pokupio vlagu sa trepavica. Obja-
vio sam pristanak dugim razdraganim povlaåewem konopca i pe-
smom zvona kakve zadugo nije bilo. Svet je trebalo da zna.
Spustili smo se s torwa u prizemqe i kroz prozor izaãli na-
poqe. Otiãli smo do glavnog ulaza u dvorac da uzmemo bicikl, ali
ga tamo nije bilo. Potraæili smo ga oko zgrade, po celom dvo-
riãtu, otiãli do paviqona, obiãli park i – niãta. Pogledao sam
bespomoñno Kañuãu – suton je u wene oåi slivao sjaj razdraganosti.
Prsnuli smo u smeh.
Naãe mesto. Usamqeno. Skrovito.
Izaãli smo iz parka u smiraj dana.
Åekao nas je dug, praãwav put.

134
 65.
O MATURI

Maturirao sam.
– Sad si svoj åovek – rekao je Mijo, paæqivo proåitavãi svako
slovo na diplomi.
Preko åela mu minuo unutraãwi smeãak razvedravawa. Vidi
se, laknulo åoveku.
Izvadio sam i partijsku kwiæicu iz xepa. Åuvao sam je da to
bude iznenaœewe, neãto kao slatkiã posle ruåka. Verovao sam,
uprkos svemu ãto mu se desilo, da ñe mu biti drago. Taj temeq je i on
postavqao.
Mijo je ustuknuo. Premeñe kwiæicu po rukama, otvara, gleda
moju sliku, ime, potpise partijskog sekretara, peåate. Jeste, postao
sam ålan SKJ, van svake sumwe.
– Ali si loãe poåeo – prozborio je i povukao smeãak. Stavio je
kwiæicu na sto, preko we diplomu, a na åelo izborani oblaåiñ.
Ipak, zavukao je ruku u vitrinu i otud izvukao flaãu s rakijom
i dve åaãe. Da se nazdravi, vaqa se.

135
 66.
RAZGOVOR O GRADWI KUÑE

Jablan se oæenio, pa se ispostavilo da je kuña tesna za tri po-

rodice.
Porodiåni savet Dragoviña odluåio je da vaqa napraviti novu
kuñu za najmlaœeg brata. Zlatoje je na to skoro poskoåio od radosti –
on svakako ostaje pod istim krovom sa Mijom. Uz brata starijeg se-
damnaest godina oseñao se tako sigurno.
Najmlaœem se nije iãlo od najstarijeg. Skoro dvadeset godina
razlike – Mijo mu je bio ne samo brat veñ i otac, i viãe. Ni najsta-
rijem se nije rastajalo od najmlaœeg. Video je u wemu i daqe dete koje
ne ume samo kroz æivot.
Naãli su reãewe – praviñe se kuña na mestu baãte, Milinog
botaniåkog vrta.
– Moæda bi bilo boqe da kupimo plac – javila se Mila. – Ima
jedan odmah tu, u Peroviña ulici…
– Ne bi bilo boqe – odrezao je Mijo.
Zlatoje je na to odobravajuñi klimnuo glavom. I Jablan. Tomaã
nije niãta rekao – najstarijeg brata se ne poriåe – ali on ne bi
imao niãta protiv i drugaåijeg reãewa, i sam je æiveo podaqe od
brañe i niãta mu nije falilo.
– Ali baãtu, tata… – ubacio sam se moleñivim glasom, suze su
mi se zgruãale u grlu.
– Ti to ne razumeã.
Zaplakao sam. Posledwi put. Bilo mi je æao baãte, joã viãe
Majke Mile. Oni to ne razumeju, ne ja. Potegao sam posledwu kartu.
– Izgleda da ti je do brata viãe stalo nego do roœenog sina.
– On je moj roœeni brat.
– Nije isto ãto i sin, ne moæe biti.
– I nije – postajao je nervozan i nestrpqiv Mijo – ali mi je
brat, ista krv i meso, i… Daj, balavåe, ãta ti o tome znaã…
– Da bi moæda mogao nekad i na voqu svoje æene i sina da ura-
diã. Bar da åujeã ãta mislimo.

136
 Åuo je.
Seli su za sto da igraju fircik.
Nisam æeleo da uåestvujem, morao je neko drugi da beleæi re-
zultat. Ja nisam mogao da ih gledam ni trenutak viãe.
Potraæio sam majku Milu.
Vukao sam se za wom celo veåe.
Dva prebijena pseta na baãtenskoj stazi.

137
 67.
JAGODA

Sedeo sam dokon na stepeniãtu i reãavao ukrãtene reåi u Mi-

jovoj „Borbi” kad zaåuh Jagodu kako me nestrpqivo doziva iz baãte.
Sunåan jesewi dan. Lew kao i ja. Ipak sam se odazvao.
Stajala je pod duwom, onako sitna i koåoperna. Nisam mogao da
se ne nasmejem. To siñuãno stvorewe, pre dve-tri godine, kad smo se
upiwali da dohvatimo bilo koju duwu sa grane, dokopalo je motiku i
zamahnulo da otrese najbliæi plod. Promaãila je, naravno.
Oãtrica motike spustila se na moj nos, prsla je koæa i zaliptala
krv.
Moæda mi je i zbog toga nos malo prñast?
– Ãta gori?
Dræala je veliku, sjajnu æutu duwu u ruci.
– Najzad si uspela – kaæem joj. – Vrañaã dug?
– Nije to – uzvraña mi i gura duwu u moje ruke. Pogledao sam je
boqe, oåi su joj blistale suznim sjajem, brada podrhtavala, samo ãto
nije zaplakala.
– Åastim – veli s osmehom potpoqenim u suze.
Proãao wen osamnaesti roœendan joã pre mesec dana. Mora da
sam u trenutku stekao izraz tupoglavca.
– Dobila sam posao.
– Gde?
– U Ãtofari.
Zbunila me. Mnogi iz sela rade u Fabrici ãtofova i ne plaåu
zbog toga. Naprotiv, zadovoqni su ãto rade.
– Selim se sutra u Kulu.
Ah, to li je!? Nasmejao sam se, nekako mi je laknulo. I Jagoda je
stigla na æivotnu prekretnicu, a samostalni æivot je za wu neãto
novo i nepoznato. I Kula, bez sumwe. Lomatala se po brdima Crne
Gore, i po Sarajevu, i po Beogradu, i po Makarskoj, ali po Kuli joã
ne.
– Pa dobro – pokuãao sam da je uteãim. – Nije Kula preko sveta.

138
 Gleda me, navukla bore na åelo, jedno oko joj æmirka, usna se
opustila. Ne odvaja se samo od nas, Dragoviña, åitao sam joj sa lica.
Bio je tu joã neko, preåi.
– Preko sveta je – proãmrcala je. – I te kako.
Doneo sam krparu i prostro je ispod duwe. Sedeli smo do noñi
leœima osloweni jedno o drugo. Uzalud su nas dozivali iz kuñe.

139
 68.
PRSTI

Sedeli smo prekrãtenih nogu na peãkiru na talpi kod bircu-

za Lale Severa.
Kupaåi oko nas. Sjaj sunca i vode.
Kañuãa me gledala u åvor na åelu, u korenu nosa, gde se spajaju
obrve.
Ja nisam gledao u Kañuãine oåi. Kosu ni lice.
Nisam gledao u wene pocrvenele grudi, ni u ploåice na
stomaku.
Nisam gledao u svilenkaste maqe ispod pupka. Ni u one ãto su
izvirivale ispod kostima u meœunoæju.
Nisam gledao u wena bedra, u miãiñe pozajmqene sa Mirono-
vih skulptura.
Gledao sam u wene ruke spuãtene u krilo. Niko im nalik meœu
kupaåicama – sjaj stabla tanke vrbe ispod raskriqene kore. Gledao
sam u prste zveråice, osloboœene i razigrane. Na mestu tako ne-
savrãenom i opsenarskom kao ãto je svet. U prste koji beæe iz
zlañanih kaveza misli. I maåuju se bezglasnim reåima. Razumeju se
sa vetrom koji se nevidqiv diæe sa vode. Razgovaraju.
I otkrivaju mi Kañuãu na dlanu.

140
 69.
TRUDODAN NA KONOPQIÃTU

Ãevari. Kraj oko somborskog puta na izlazu iz sela. Ime mu do-

neto iz starog zaviåaja i smeãteno u noñi ustreptalih petrolejki i
fewera, u zeru dopuãtene tuge.
Iza Ãevara, malo daqe u poqu nailazilo se na bazene s vodom,
moåila, u kojima je potopqena konopqa. Cannabis sativa. Iza bazena
pogoni gde se biqka preraœivala u kudequ, u vlakna za predewe.
Kudeqara.
Bili smo radoznali i imali smo vremena.
Svrbele su nas sve one priåe o brigadama i trudodanima po si-
vaåkim zadrugama, o sezonskim kampawama u poqoprivredi i fa-
brikama, ali i moguñnost da se za kratko vreme pridoda uz tanak
xeparac i svoj dinar, i tako omali pritisak na uvek nategnuti
kuñni buxet. Podrazumeva se da nas je zbog toga zanimala i Ku-
deqara, kraj koje je neko, na poqanåetu izmeœu moåila i pruge, sva-
kog dana igrao fudbal.
Trebalo je brigada i za setvu, i za æetvu i za moåewe konopqe, za
taj kuluk uvek je trebalo qudi.
Konopqa se sejala u aprilu, odmah posle kukuruza. Razumqivo,
to nije bila sezona za nas.
Za æetvu je konopqa pristizala krajem jula ili poåetkom avgus-
ta. Kad cvast dobije zelenoæutu boju, a dowi poæuteli listovi
poånu da opadaju. Kad zvezda najjaåe upre. Bez sumwe, vreme æetve je
bila naãa ãansa.
Nas trojica smo krenuli u æetvu konopqe kao u Biblioteku na
zavrãnu pripremu „Odjeka”. Doduãe, obukli smo neke stare prwe i
poneli oãtre srpove i dobro raspoloæewe. Prijavili smo se bri-
gadiru, nekom Stojanu, izmuåenom i boleãqivom åoveku, i smesti-
li se u prikolicu zajedno sa joã dvadesetak qudi i æena. Vrcalo je u
prikolici do konopqiãta.
A konopqak? Podizali smo se u prikolici na prste, dlanom za-
klawali oåi ne bismo li boqe videli – ma i daqe od vidika ista bo-

141
ja, isti oblik, isti jedva primetni talas i miris. Iskoåili smo iz
prikolice sa joã mnogo pouzdawa u svoje æetelaåko umeñe i sa malo
zebwe u srcu. Verovatno viãe kod mene nego u Strahiwe i Mirka –
za razliku od wih, moje iskustvo sa bilo kakvim radovima u poqu
bilo je ravno nuli, jer su me Mijo i Mila, kao jedinca naslednika,
uãåuvali od teæaåkih radova. I ovu moju odluku majka Mila je
otplakala.
Brigadir nas je rasporedio, nas trojica smo bili jedan do dru-
goga, nismo hteli da se razdvajamo. Onda smo krenuli u avanturu ku-
luåewa. Onako kako nam je brigadir Stojan predusretqivo pokazao.
Izokrenutom levom rukom obuhvatimo nekoliko stabqika ko-
nopqe, privuåemo ih telu i srpom, koji dræimo u desnoj ruci, sa-
svim pri korenu odseåemo stabqike. Potom tako pokoãenu rukovet
sloæimo iza sebe. Sve to ponovimo. Joã jednom. Pa opet. Unedo-
gled.
Nije proteklo dugo vremena, a dlanovi i prsti su me boleli kao
da sam ih pekao na vatri – izgrebani, prokrvavqeni, crveni. Sa
Strahiwom i Mirkom – ista stvar. A za nama Stojan – smejuqi se.
Odnekud, iz nekog xepa na radniåkim pantalonama, vadi rukavice
od kudeqinog platna i pruæa nam ih, znao je odmah ãta ñe nam us-
trebati, nagledao se on na ovakvim sezonskim radovima mladiña i
devojaka koji idu grlom u jagode. Tek pustio nas je malo da se na-
muåimo i nauåimo zanatu, svaka ãkola se plaña. Narednih dana smo
dobijali da radimo i druge poslove. Prosuãene rukoveti smo
skupqali, skidali liãñe sa osuãenih stabqika i vezivali u sno-
pove, a snopqe sadevali u krstine.
Tih dana na konopqiãtima su nam pucala leœa od neprestanog
savijawa, odvajali se dlanovi od ruku i gulila se koæa s lica i leœa
od izloæenosti jakom suncu. Kad smo postali veãtiji u poslu, pri-
vikli se na teæaåki rad i kad smo konaåno pocrneli, bilo nam je
lakãe.
Ruku na srce, neãto se åudno deãavalo sa nama u toku rada. A
dræalo nas je i duæe. Dobro raspoloæewe. Ako bismo izjutra i
poåeli da gunœamo, neãto kasnije, åim sunce krene uz nebo, vrañao
nam se smisao za zaœevice i poãalice. Katkad bismo se pridruæili
ciliku zeba i konopqarki, koje bi prhnule iz konopqiãta i

142
bræe-boqe mewale boraviãte. Zastali bismo i gledali za wima pu-
nim pluñima udiãuñi vazduh natopqen isparewima iz pokoãene
konopqe, gusto proãaran prozirnim treperavim linijama koje su
se dizale uvis i skoro opipqiv.
Lelujali smo wivom, udisali miriãqavi vazduh, smejali se i
odraœivali normu. Uveåe smo se kuñi vrañali umorni a opuãteni i
rastereñeni, nadahnuti i govorqivi. Blaæeni, odvalio je Stra-
hiwa jednom.
A Mirko je, praveñi se vaæan svojim saznawem, prosvetlio nas
citatom iz Kwige postawa: „Ti ñeã jesti biqku s poqa”, tu blago-
rodnu koja je prva iznikla na grobu cara Solomona.
(Naravno, danas viãe znam o tome ãto se tada zbivalo s nama.
Tek, to je bila blaga varijanta onoga ãto sam video na sivaåkim uli-
cama ovih dana. Izrawaju iz kapija, prolaza, dvoriãta, kafana, iza
uglova senke mladih qudi, rastu i nestaju, rastaåu se bez voqe, bez
izgleda. Uostalom, mi smo æweli industrijsku konopqu, sa strogo
utvrœenim minimalnim prisustvom tetrahidrokanabiola, a danas
se „drugaåija kudeqa prede”. Po skrivenim baãtama i uãuãkana u
poqima meœu drugo rastiwe gaji se konopqa, kanabis, ganxa, trava, sa
iskquåivom namenom za uæivawe. I sa profitom koji proistiåe iz
vrlo raãirene mreæe prodaje. I sa poraznim efektima.)
Posle smo tu biqku slagali u moåila. Igrali smo se, u stvari.
Æuqevita i muåna, ali igra. Strahiwa i ja smo stajali u moåilu, u
vodi do kolena, a Mirko i drugi nadniåari su dodavali snopove ko-
nopqe. Reœali smo konopqu najpre u prvi sloj – postequ, a onda po-
preko u drugu postequ, pa opet sloj unakrst, koliko stane u bazen.
Sve bismo te posteqe na kraju odozgo pritiskali ukrãtenim greda-
ma da bi konopqa neprekidno bila potopqena u vodi.
Ostvarili smo maksimalan broj trudodana, iako nam je briga-
dir Stojan sigurno tu i tamo progledao kroz prste. Prispele su le-
pe nadnice.
Doturio sam Mili deo zaraœenog novca u wen crni fond. Opla-
kala je. Neãto sam podelio i sestrama Viãwi i Malini, da same se-
bi odaberu ãta æele. Zaradio sam zagrqaj. Miju sam kupio litru
najskupqe lozovaåe. Potegli smo po åaãu – ispio je i moju, jer sam je
tek pomirisao. Vredelo je.

143
 Kañuãi sam kupio lanåiñ. Onaj ãto mi ga je pokazala dok smo
ãetali somborskim ulicama posle upisa u gimnaziju.
Svu noñ je u kafani „Kod Lele” ãibala kowskim repom i izvi-
jala vratom.
Otvorenih oåiju, naoåigled svih, usnio sam na wenom prepla-
nulom grlu.
I snivao Ãevari. Iza Ãevara, konopqiãte. Zebe i konopqar-
ke. Krstine. Kañuãu pod krstinom.

144
 70.
POSLA O KOJIMA VAQA MUÅATI

Pristigao Duãan u januaru. Po ciåi zimi.

Dovezao direktora u Beograd nekim poslom, pa produæio sluæ-
benim autom do brata Mija na dva dana. S direktorom, naravno. Po-
sao neñe nikud, nema noge da utekne.
Obradovala se braña. Dugo se nisu videla, imalo je ãta da se is-
priåa, popije i proslavi. Onako, bratski.
Uveåe, u provod. Pridoãli – videlo se, bilo im u maniru da se
ne zadræavaju previãe u kuñi – pokrenuli Mija i Tomaãa. Onda i
ujaka Voja, znao je za neku kafanu s muzikom, izgleda i pevaqku. Zla-
toja i Jablana ostavili kod kuñe, oni ne piju, nije im mesto u kafa-
ni, meœu qudima.
Ispalo je, ova dvojica nisu ni morala da idu. Pred zoru se kafa-
na, makar wen deo, uselio u naãu kuñu. U prvu sobu do ulice, naj-
prostraniju i najlepãu. Mijo i wegovi gosti iz kafane sa sobom
poveli kuñi i pevaqku i orkestar. Sa stilom, da cela ulica, ma celo
selo da åuje kako se u zoru dolazi kuñi i biva rado doåekan.
I muzika i nije, i pevawe i nije, i vriska i hohotawe, i bqu-
vawe i olakãavawe. Opãta galama. Zbrka. I mrtve bi podigla iz
groba, a ne æive lakosane iz kreveta. Podigli na noge iz najtvrœeg
sna i majku Milu i sestre. Najposle sam se i ja prikquåio.
Onda su pristigli Zlatoje i Jablan. Sa æenama. Soba se stesni-
la pa smo sestre i ja proterani u zadwe sobe, tamo gde je æiveo Zlato-
je sa æenom i dvoje dece. Nismo se preterano opirali, i tako
atmosfera nije delovala previãe veselo, kako je na prvi pogled
izgledalo da moæe biti. Jeste harmonikaã udarao u dirke, ali se pe-
sma viãe nije åula. Trebalo je a nije. Samo pijani glasovi i nadvi-
kivawe. Burlawe.
Potom su stvari krenule pogreãnim tokom taånije onim koji
Mijo nije oåekivao, mada je teãko znati ãta je uopãte oåekivao
praveñi od kuñe haos. Inaåe verovatno ne bi viãe pio. Bar ne kod
kuñe, gde je majka Mila sa jetrvama sluæila meze i piñe. Iznosile su

145
sve åega je bilo u kuñi, a toga nikad nije bilo mnogo. Tek, za goste je
vazda imalo, za domañe ono ãto bi preostalo.
Sestre je zabolelo ãto su oca videle u muånom izdawu, joã
viãe ãto se majka Muåenica Mila iz nekog razloga trpeqivo i
ñutke povinovala situaciji. Sedele su na krevetu i puãtale suze
niz lice da bezglasno liju dok nisu usnile zbijene jedna uz drugu. Ja
sam se iskrao u dvoriãte, pa na ulicu, pod prozor. Kratko, jer je na-
poqu ledilo. Nisam video niãta, kanati su bili pritvoreni zbog
hladnoñe. Kaqeva peñ je kasno upaqena, niko nije raåunao na okasne-
lu sedeqku, pa je i u sobi bilo prohladno. Iako je uveliko radilo
unutraãwe grejawe alkoholom.
Ipak sam se vratio u kuñu, sestrama. Izvesno vreme sam napeto
osluãkivao glasove iz predweg dela kuñe i neosetno zaspao.
Moæda sam sawao, a moæda sam kroz polusan ipak åuo glasove
Zlatoja i wegove Gorice. Ona se nagnula nad krevet, podigla smaknu-
te powave i pokrila nas.
– Jadna deca – briæno govori Zlatoju.
– Biñe oni dobro – odvraña Zlatoje. Ñuti tren, vaqa svoju misao
po glavi. – Jadan Mijo. Wega niãta da promaãi.
– Sam je… – zausti strina, pa zañuti.
– I Voju je hteo da pomogne, primio ga u kuñu, zaposlio, hranio,
a vidi sad, kako mu vraña?
– Pijani su, moæda nije mislio ozbiqno.
Zlatoje hukñe. Ãiãti. Maãicama xara po ãporetu ne bi li iz
zaostalog æara raspretao vatru.
– Kako nije, pobogu? – podiæe ãapat Zlatoje. – Kako nije? Pa vi-
dela si, i prsten joj kupio, obeñao joj da ñe je æeniti. I ona je to po-
tvrdila, åula si je ãta je rekla.
– A znala je da je Vojo oæewen?
– Jeste, znala je, i za æenu i za decu je znala. I viãe nego ãto
smo mi svi zajedno o Voju znali.
– I sve je hteo da ostavi zbog te pevaqke?
– Nego ãta. Zaqubio se, veli, ne moæe bez we, bez te, te… – zalud
traæi Zlatoje pravu reå, nema je ni u sobi ni na januarskom celcu.
– Kako mu nije æao tek tako ostaviti æenu i decu. Greh je i od
Boga i od qudi.

146
 – Budala – reæi Zlatoje. – Dobro je ãto se Mijo na kraju odluåio
da sve to preseåe…
Iako sam se upiwao da ostanem budan, nisam viãe åuo razgovor.
Kad smo ujutru ustali, sve je izgledalo kao obiåno. Ni traga od
prethodne veåeri. Istina, ujutru nismo u kuñi zatekli strica
Duãana i wegovog direktora. Ni Voja. Ali, to nije bilo neobiåno.
Niko, dakle, prethodnu noñ nije ni pomenuo. Ni tada ni danima
kasnije.
I ta noñ bi verovatno uãla meœu one o kojima se u porodici
Dragoviña ne govori. I ja verovatno ne bih o toj noñi napravio ni-
kakvu beleãku. Sve je nekako liåilo na ruæan san. Na neãto åega
nije ni bilo. Ako i jeste, nevredno spomena.
Meœutim, stiglo je pismo iz Kaludre. Mijo ga åita i plaåe.
Onako, sasvim nemuãki, detiwe slabo. Poginuo Vojo, kaæe Mili.
Poãao sa dva brata da poseku grab, usamqeno drvo u poqu. Svijajuñi
se zemqi, grab ga zagrlio i poveo sa sobom.
Ili je ujak Vojo zagrlio grab i poãao s wim iz svoje u wegovu
tamu?
Moæe li se to ikada znati? I åemu?

147
 71.
SVITA QUBOMORA

Rajko Peroviñ zapiqio u Kañuãu, ne trepñe.

Ne krije, svi vide, cela kafana „Kod Lele”. Vidim i ja.
U kafani guæva, nema slobodnih stolova ni stolica, nema mes-
ta za naãim stolom, Kañuãa mi sedi na nozi. Obuåena u laku drap
koãuqu i kratku teget sukwu. Svaki åas povlaåi sukwu da pokrije
svoje otkrivene lepe noge, koje privlaåe paæwu mladiña.
Ali Rajko ne gleda u noge. Razgleda Kañuãu od glave do pete, kao
najuzbudqiviji sivaåki pejzaæ, nebo u kanalu dok zalazeñe sunce go-
ri u kroãwama bagremara.
Vadimo sitniã iz xepova i bacamo na sredinu stola. Prebroja-
vamo novac i usput zapodevamo Kañuãu zbog wenog neskrivenog
oboæavaoca. Nas sedmoro za stolom – odnekud nam se prikrpio i Jo-
van, Mirkov mlaœi brat – a novca za dva soka, a ako bi se Lela smilo-
vala i za tri. Nije prvi put da nam se tako neãto deãava, naãi
matorci nam u xeparac ne obraåunavaju kafanski troãak. Ali u ka-
fanu idemo, dovijamo se.
– Ako si veñ takva maåka – okreñe se Strahiwa prema Kañuãi,
vidi mu se psina u oåima – mrdni repom i obezbedi nam piñe.
– Ãta da radim? – zapawila se Kañuãa, ne razumevajuñi aluziju.
– Obezbedi nam piñe – praktiåan je Mirko. Jovan pogledava u
brata i Strahiwu, blesak iza naoåara odaje ga, shvatio je o åemu se
radi.
– Kako? – s upitnim naborom na vrhu nosa okrenula mi se zele-
nooka qubav mog æivota.
– Niko te nekaæweno ne moæe tako oboæavati – pridodao sam
se horskoj pesmi muãkih glasova ne mogavãi da prikrijem preliv
od goråine.
– Ãalite se? – zaludno nas je jednog po jednog zagledala Kañuãa,
potom i Rajnu i Nadu, traæeñi pomoñ od wih. Ponavqa. – Ne misli-
te to ozbiqno?

148
 – Misle – smejuñi se potvrdile su ostale dame za stolom. – Po-
kaæi ãta znaã.
Kañuãa se vrpoqila na mom kolenu, leœima sasvim okrenuta
Rajku, mladiñu velikih riœih brkova i duge kose. Koga god bi pogle-
dala, davao bi joj neki znak – rukom, glavom, oåima – da krene u
akciju.
– Ne mogu protiv svih, qubavi – pravio sam se neveãt, mada sam
duboko u sebi molio Boga da Kañuãa ostane na mom kolenu. – Vaqda
je tvoj red da zovneã turu.
– Nemoj posle da mi praviã scene – prislonila je usne na moje
uvo i ugrizla me za resicu. Ustala je, okrenula mi rep, povukla suk-
wicu niz butine i preãla dva koraka do Rajka. Stala je na pola ko-
raka od wega, gledajuñi ga s visine i govorila mu neãto ãto nismo
mogli da åujemo. Rajko ju je gledao odozdo, lagano klimao glavom, a
brk mu se malo razvlaåio u stranu, prema uvetu. Nije da ga ne bih ra-
do obrijao.
Onda se Kañuãa okrenula i sporo, izazovno wiãuñi kukovima,
malim koracima – dva su se pretvorila u åetiri – pokazujuñi se u
celosti Rajku, vratila se na moje koleno. Åekali smo smeãqivih
lica.
– Ãta je rekao? – nije izdræao da ne upita Strahiwa.
– Vaqda, ãta sam ja rekla? – uzvratila je Kañuãa, jogunasto, i
prasnula u smeh.
Uto je konobar posluæio piñe.
Podigli smo åaãe i okrenuli se prema Rajku.
Wegovi brkovi su se razvukli u ãirok osmeh koji govori: Nije
to niãta.
– Pa? – uronio sam u Kañuãine oåi. - Ãta si rekla?
– Ah, to – odmahnula je repom vragolasto. – Pa to ostaje izmeœu
nas dvoje, Rajka i mene, zar ne?
Nisam navaqivao da ne bih åuo neãto ãto mi se moæda ne bi
svidelo. Ma sigurno mi se ne bi svidelo!
Za sto je, sa turom piña, stigla i tema za zbijawe ãala.
A moæda i iz one siñe nasred stola kasnije iscedimo neãto.
Onda je Rajko ustao od stola, svoju stolicu prineo naãem stolu
i ponudio Kañuãi. Podigao je desnu ruku uvis, gledajuñi u konoba-

149
ra, zatim je spustio prema nama, praveñi neãto kao reverans, po-
zdrav za laku noñ, i izaãao iz kafane.
Stiglo je novo piñe.
Kañuãa je ipak ostala na mom kolenu.

150
 72.
ODLAZAK STARE KUÑE

U selu je moba gradila kuñe.

U mobi se uvek znalo ko je Svevid Majstor; ko vodu nosi a ko
malter meãa. I koji su izmeœu. I kome se jedinom Majstor obraña za
sve svoje potrebe i sve odluke o gradwi kuñe.
Velika moba se okupqala kad su se obavqali obimniji i teæi
poslovi: kopawe temeqa, podizawe ploåa ili krova. Ostalim dani-
ma, po principu male mobe, osim Majstora, radilo je nekoliko
qudi, iz porodice ili komãiluka.
Samo je Majstor bio plañen, po neposrednoj pogodbi: ako ste
viãi prijateqi – mawe, i obrnuto. Svi ostali su se zadovoqavali
piñem i jelom.
Iako je gradwa kuñe bila vrlo teæak i pipav posao, mobe se ni-
su izbegavale; vaqalo je pomoñi. Uostalom, uvek je neko stajao sle-
deñi u redu za gradwu kuñe.
A na placu sruãene baãte s kovanom ogradom Jablanova kuña se
gradila tek jedno leto.
Baãta se nije dala lako. Uprkos velikoj mobi. Zid od svilene
cigle ozidan je bio pomoñu maltera tako da se cigla nije dala odva-
jati i oåistiti. Zid je i bukvalno krampovima razvaqen na neupo-
trebqive komade; posle su baåeni u temeq nove kuñe. Kovana ograda
je paæqivo demontirana i trampqena za deo japije. Stabla voña su
oborena i iseåena u komade, uglavnom za loæewe. Deo cveñwaka maj-
ka Mila je presadila u improvizovani vrt kraj kuñe; povaœeno je ne-
koliko redova cigala kojima je bilo poploåano dvoriãte uz kuñu i
zemqiãte pripremqeno za cveñe.
Odjednom, nestala je kuña u kojoj sam se rodio i æiveo. Ostalo je
weno paråe s krovom. Mesto gde se jede i spava, skriva od vremen-
skih nepogoda.
Wen miris, cvetna kapela, mesto intimnih razgovora sa sobom,
sa vremenom, lekovita senica – iselili su se u jednom jedinom danu.
Uselila se moba.

151
 73.
ÆDREBICA

Napisao sam priåu Kañuãi za roœendan.

Objavio sam je u somborskom „Pokretu” i åekao dva dana da joj
napravim iznenaœewe.
Cela priåa jedna reåenica, pola strane „Pokreta”.
Kad ædrebica na seoski put iãeta.
Kao ubod Veåerwaåe.
Pomeri paoke noñi u zoru.
O te sapi! I griva rasuta rastuñim stoleñima.
Prazni bi putevi bili kojima ne projezdi.
I ja bih se u bronzu pretvorio. Osedlam li je.
Zguævan u jednu reåenicu, onaj najboqi i najlepãi ja, poklonio
sam Kañuãi priåu. Dok smo naruåivali sladoled u prepunoj poslas-
tiåarnici u centru Sombora.
– Nisam ædrebica – vrisne, suze joj na oåi. Qudi se qubo-
pitqivo zgledaju u nas.
Natuåe mi sladoled u kornetu na nos.

152
 74.
NA BERBI

Ustali smo u zoru i krenuli na wivu Draga Boliña da beremo

kukuruz. Ne previãe, dva jutra.
Drago spremio bele slanine i hleba, crnog luka i pola litra
rakije. Za nas, zajedno sa gazdom, ukupno petoricu.
– Premalo – domunœavali smo se poteæuñi na taãte iz poli-
trewaka.
– Previãe – sumwiåavo je klimao glavom Drago pogledavajuñi
na flaãu.
Zauzeli smo svaki po jedan red, Mirko, wegov mlaœi brat Jovan,
Strahiwa pa ja. Drago je izostao iz raspodele, wegova funkcija je
bila savetodavna. I nadzorna. Nije nam to smetalo, jer bi Drago nes-
tajao negde i pojavqivao se posle izvesnog vremena, ãto nam je dava-
lo meœuvreme da ludujemo. Drvenim ãiqkom smo rasecali
oquãtinu, odvajali kukuruznu svilu sa vrha i odlamali klip sa
drãke. Klipove smo bacali na jednu gomilu, negde po sredini åeti-
ri zauzeta reda.
Dok je trajalo jutro, joã je bilo dobro. Ali kad je sunce od-
skoåilo i stabqike se osuãile a listovi postali grubi i oãtri
kao brijaåi, nije pomagala nikakva zaãtita. Ruke i lice su postali
boraviãte bolnih brazgotina a leœa su popuãtala. Naravno, u kri-
tiånom trenutku bi se pojavio Drago noseñi rakiju, tek toliko da se
napravi potreban predah i skrenu misli na druge stvari. Ipak, je-
dva smo doåekali ruåak.
Posekli smo nekoliko stabqika kukuruza, rasprostrli ih po
zemqi na kraju reda i posedali na wih. Kobajagi smo oprali ruke, u
stvari smo ih samo obrisali o pantalone. Drago je vadio iz korpe
mirno i sporo i paæqivo reœajuñi ispred nas komade slanine i
hleba, luka i, najposle, kao poslasticu, i komad ãunke, flaãu soka
i vode. Umor i glad su se ujedinili – i masnu krpu bismo pojeli.
Preko zalogaja, ipak, razgovaramo.

153
 Odavno me je muåila gomila pitawa, za koja sam verovao da odgo-
vor ima Drago Boliñ, i pomislio sam da je ovo dobra prilika i mes-
to da ih postavim.
– Godinama se druæim sa vaãim sinovima – pogledao sam ravno
u oåi predsednika ovdaãweg SUBNOR-a, drsko i odluåno kao ãto
to mladost jedino moæe. – Nikad se niste tome usprotivili?
Uzvratio mi je pogled. Uvek je izgledao staloæen i pribran,
promiãqen. Bio sam ubeœen da ga niãta u æivotu nije moglo
uzdrmati. Nikada nije odgovarao odmah, ni na oåigledne stvari,
uvek je puãtao da protekne nekoja sekunda.
– Deca ne mogu biti odgovorna za postupke roditeqa – rekao mi
je, shvativãi kuda vodi moje pitawe. – Ali, roditeqi jesu odgovor-
ni za postupke svoje dece. Mirko je odabrao, i Jovan za wim, a ja ve-
rujem u wihov izbor.
Pluña su mi se naglo raãirila, u grlu mi zapelo. Plaãio sam
se odgovora na pitawa koja sam se spremao da postavim.
– Ne plaãite se da im prijateqstvo sa mnom moæe naãkoditi?
– Nisi ti taj koji je pogreãio.
– Ali danas ibeovac zvuåi… – zapoåeo sam unapred smiãqeni
tekst i tek tada sam shvatio ãta je Drago rekao. – Mislite, moj Mijo
je pogreãio?
– Åiwenica je da je osuœen.
– Ãest godina, tako je. I ne verujem da je bio kriv.
– Moæda bi trebalo da sa ocem priåaã ovako kao sada sa mnom.
– Hteo sam, on neñe o tome. A Tomaã kaæe da su Miju podvalili,
ocinkarili ga iz inata ili osvete.
– Priåa se da je bilo i takvih stvari.
Nekako mi je laknulo. Ako je nevin zaglavio na Golom otoku, on-
da mi je jasno zaãto Mijo åesto izgleda kao da je na metar paralelno
sa æivotom, a onda opet do guãe u æivotnom kalu. Tako nekako. Hteo
sam potvrdu po svaku cenu, jer sam verovao da neko ko je boraåki li-
der, takvim informacijama zasigurno raspolaæe. Konaåno, i Si-
vac je samo selo.
– Znaåi, moguñe je da je moj otac uistinu bio nevin u zatvoru?

154
 – Nije – uzvratio je oklevajuñi Drago. Priåeknuo je joã malo,
mirno me gledajuñi ravno u oåi. – Moguñe je samo da je okajavao za
pogreãan greh.
Na ivici suza, ustao sam i dograbio ãiqak.
Koje li je grehove okajavalo moje druãtvo jureñi po wivi da me
dostigne u brawu kukuruza?

155
 75.
NAJSTARIJI PLAÑA

Doãao Mijo kuñi, taman kao mrkla noñ.

Teget i zelen. Smeãano.
Nema vidqivog uboja, a ubijen. Æiv a mrtav.
Sruåio se na sto i rukama podboåio glavu.
Ñuti, ne diãe.
Mila prinosi rakiju. Kuva kafu. Niãta ne pita.
Mijo niãta ne prinosi ustima.
– Tomaã propio kuñu – protisne meh iz pluña kroz modre usne.
Prevalio se na krevet i skrstio ruke na prsima.
Sklopio oåi.
Nisam izdræao: priãao sam na prstima krevetu i poqubio
Mija u åelo. Prekrstio sam se.
Tako vaqa sa mrtvacem, od Mija sam nauåio.
Pogledao me je i prvi put opsovao preda mnom, i mene, onako
svojski. Majku mi. I Mila se trgnula.
Vredelo je. Vratilo mu se malo boje u lice.

156
 76.
OGRLICA OD PRAVILA

Imali smo mesto na kom smo se okupqali na korzou. Nalazilo

se ispred izloga drogerije, odmah do Zaznipove zgrade prema bios-
kopu. Na nekoliko kvadrata joã dræeñeg pociglanog trotoara.
Takvih mesta bilo je duæ celog korzoa, u svim izlozima, i sva su
imala svoje nepisane vlasnike.
Majmunska ostrva, u æargonu.
Tamo bismo åekali devojke, malo ñaskali a onda kretali u ãet-
wu: besomuåno smo kruæili od centra do bioskopa i nazad. Ako de-
vojke nisu imale izlaz, te veåeri bismo prestojali na jednom mestu,
posmatrali ãetaåe i vodili ozbiqne rasprave. O bilo åemu. Mla-
dost o svemu ima ãta da kaæe. Ono ãto je milionima puta veñ davno
reåeno, ali ipak svoje, iz ugla sopstvene muke dokuåivawa i pro-
miãqawa.
Jednom nam je Mirko izloæio svoja pravila. Posloviåna, ona
kojih se bandoglavo dræao. Ili ñe se dræati u godinama koje slede.
Ãto ti se nudi, uzmi odmah.
Niãta ne odlaæi za sutra – åak ni uåewe.
Sve ãto åovek uåini, to je tako normalno.
Ne zahvaquj, jer to ãto si dobio, zasluæio si; ako nisi, tim pre
ne zahvaquj.
Govori, govori, govori – nañutañeã se veånost.
Opstaju oni koji znaju kada da uteknu od istine.
Ne veruj mi, prijateq sam ti; neprijateqa ne upozoravam.
Ne veruj Josipu Brozu.
(Osim Strahiwe i mene, joã neko je åuo ovo Mirkovo pravilo.
Nismo se trudili da govorimo tiho. Mora biti da je taj dojavio ta-
mo gde je trebalo. Mirko je to saznao po zavrãetku Fakulteta poli-
tiåkih nauka, na grk naåin, kad nije mogao dobiti posao ili je
otpuãtan s posla ubrzo nakon zaposlewa. Istina, nije gunœao.
Dræao se svojih drugih pravila.)
Teæak sam kao kow: uzmi me ili ostavi.

157
 Ko æeli da ode, ne zadræavaj ga.
Ne mogu se nabrojati sva pravila koja je Mirko smislio ili
odnekud preuzeo, prepravio i prilagodio svojim potrebama. Nisam
imao torbu za toliko.
Sa Strahiwom je bilo lakãe. Rekao je da ima samo jedno pravi-
lo: nema pravila.
A ja sam odvalio da sam institucionalizovan åovek.
Ãta je to znaåilo?
Pojma nemam.

158
 77.
DOK GLEDAM OCA

Vreme je besteæinska kategorija.

Ne oseñate ga.
Dræite ga u ãaci. Kao vazduh. Ono je vaãe.
Poigravate se s wim.
Malo ste u proãlosti, malo u buduñnosti.
Uvek – gde je najboqe.
Osim ako niste Mijo Dragoviñ.
On je u sadaãwosti.
I ako je vreme ikad imalo teæinu – na wegovim je ramenima.
Bez sumwe.
Eno ga – vuåe se kao ovaj vek.

159
 78.
DOKUMENTARAC

Strahiwa je iznenadno prasnuo na Nadu i isto tako naglo se

srozao na stolicu. Pogledali smo ga iznenaœeno. Åak se i Lela trg-
la, prestavãi da briãe åaãe za ãankom.
Nadin otac je otkrio da mu nedostaje kamera i nekoliko kotu-
rova filma. Iskusnom milicioneru ñerka nije mogla da sakrije
niãta. Oduzeo joj je kameru i filmove. One snimqene je jednostavno
uniãtio.
Uniãtio je i Strahiwin lepi san.
I dokumentarac o delu naãeg æivota.
Ne sluteñi, razorio je i ñerkinu prvu qubav.
Taånije, qubav nije preæivela celoveåerwe svaœalaåko is-
traæivawe krivice za odumrli film.
Scena svaœe izmeœu naãih Æila i Katrin je zasluæivala da bu-
de snimqena. Bio bi to efektan kraj neostvarenog filma.
Izgleda, i rastanke moramo nauåiti.

160
 79.
MOJAÃ

Mojaã me je juåe spasao od batina. Teãkih, verovatno. I teæeg

poniæewa, javnog, pred œacima putnicima, u åekaonici somborske
æelezniåke stanice.
Naime, naleteo sam na neraspoloæenog maturanta, Iliju,
Sivåanina takoœe, dvometraãa, i inaåe momka preke ñudi. Opsovao
mi je mater. Uradio je ono ãto mrzim iz dna duãe. Sam ne psujem, ne
pada mi na pamet, ali se i ne zgraæavam nad onima kojima je psovka
sastavni deo reånika ili naåin praæwewa viãka energije. Nije me
briga. Ilija me pogodio u tanano mesto, majka Mila mi je bila ne-
ãto kao svetiwa u koju se ne moæe niko drznuti niåim, ponajmawe
prqavim jezikom. Uzvratio sam, ne razmiãqajuñi. Ilija je potegao
pesnicu na mene tako da bi mi glavu otkinuo da se nisam izmaknuo.
Uto je ispred mene stao debequãkasti Mojaã, za glavu niæi od
Ilije, dræeñi kamen u ruci i divqim glasom, koji je preorao uãi
svih œaka u åekaonici, zapretio mu da me viãe nikad ni mrko ne po-
gleda, a nekmoli udari, ako mu je æivot mio. Mislio je ozbiqno, vi-
delo se da je spreman istog trenutka da napadne, i Ilija se povukao.
A moæda je bilo joã nekih neraãåiãñenih raåuna meœu wima, ni-
sam to uspeo da saznam od Mojaãa.
Izmeœu Mojaãa i mene postojala je åudnovata simbioza koja se
pojavila tokom putovawa vozom u Sombor. (U gimnaziju sam putovao
pune dve godine vozom. Vozni red je bio priliåno nepogodan za nas œake
putnike, oduzimalo se od sna i gubilo previãe vremena. Kako æelezni-
ca nije traæila boqe reãewe za œaåke potrebe, pojavila se konkuren-
cija u vidu auto-prevoznika koji je uveo œaåke autobuske linije i
autobuse iskquåivo za prevoz œaka i uskladio wihov red voæwe prema
poåetku i zavrãetku nastave u sredwim ãkolama. Istina je, narav-
no, da smo tako dobili boqe uslove za uåewe, ali i da smo izgubili onu
divnu snenu jutarwu atmosferu u vozu, åari osvita u prozoru, umiru-
juñe kloparawe toåkova koje se danas na odumiruñim prugama tako
retko moæe åuti. Ipak, izvestan broj uåenika ostao je veran æele-

161
znici, i stoga ãto je voleo vozove i zato ãto su bili jeftiniji.) Ja
sam æiveo skoro na poåetku ulice koja je kilometar daqe izbijala
na æelezniåku stanicu, a Mojaãeva kuña se nalazila stotinak meta-
ra daqe od moje, prema stanici. Svako jutro ustajao sam u 4 sata,
oblaåio se i doruåkovao åiniju udrobqenog kiselog mleka, koju mi
je spremala majka Mila, a zatim svrañao po Mojaãa. Nastavqali smo
zajedno i prelazili preostali veñi deo puta, priåajuñi o raznim
stvarima. Bucmasti ponavqaå, jedan razred ispred mene, uvek me je
iznenaœivao neobiånim interesovawima i zrncima znawa koje je
izlazilo iz okvira gimnazijskog. Kazivao mi je, recimo, poeziju
Slavka Vukosavqeviña, naizust je znao svaku pesmu iz zbirki „Li-
rika” i „Ãta ti kaæeã, Marija”, koje su mirisale na proleñe i de-
vojaåke haqine. Priåao mi je o Vedama i uåewu Gotame Bude, govorio
wegovog „Utihnulog mudraca”, i o dometima smirewa. Objaãwavao
mi je sva znaåewa reåi (sve)jedno u Minderoviñevoj „Potonuloj
xunki” – sve ima isti oblik, sve na svetu je jedno, sve je (nekom) rav-
no do mora, nema razlike meœu brojnim moguñnostima, pomirewe sa
sudbinom, potonuñe, bezizlaz – i ponavqao mi beskrajno dugo reå sa
svim glasovnim nijansama, doæivqenim i smiãqenim. Priåao je i
priåao, uvek novo, uvek drugaåije, zanimqivo.
Ja sam uzvrañao pitawima i zakopåanoãñu. Radije sam pisao ne-
go ãto sam govorio; prvo bih nekako i sveãtio, drugo nikako. Bio
sam sjajan sluãalac, i to mu je bilo dovoqno. Pri tom, nikako ni-
sam shvatao zaãto mu je viãe stalo do jednog stiha Radomira Proda-
noviña ili Rista Ratkoviña nego do dvojke iz srpskog, do latinskih
citata nego do pozitivne ocene iz istorije, do uzleta na Mesec nego
do keca iz fizike. Redom.
Zaãto mu je bilo viãe do moje glave nego do svoje? I otkud se
stvorila kamenåuga u wegovoj ruci u pravom trenutku na mestu gde
kamewa nije bilo?
Pravo iz pesme?

162
 80.
ORA

Popeli smo se na tavan i mrvili suve korice hleba. U desetak

æiåanih kaveza obitavali su Zlatojevi golubovi. Domañinski pi-
tomo oko nas su se motali gañani, guãani, trñani, repani, pismo-
noãe, koji sve ne, kquckali mrvice, lepetali krilima i gukali.
Razgovarali smo o pozivu na omladinsku radnu akciju „Jadran-
ska magistrala”. Mirko nas je uporno podsticao da idemo, dopalo
mu se izgleda ono malo iskustva koje smo imali na podizawu parka u
centru sela. Malåice smo lopatali, malåice smo odmarali i mnogo
smo zjakali u devojåice iz drugih odeqewa.
Strahiwa je uvek bio spreman na akciju, nije vaæno kakvu, samo
da se dela, da se ne stoji u mestu. I meni je jedna omladinska akcija
izgledala kao deo iskustva koje ne bi trebalo propustiti.
– Tako i treba da mislite momci – pohvalio nas je Zlatoje, koji
se peo stubama i izrawao iz tavanskog ulaza.
Pogledali smo se.
– Akcije su nezaboravni deo æivota – priåao je. – I sam sam
iãao na åetiri akcije. Radio sam na izgradwi pruge Ãamac – Sara-
jevo, pa Novog Beograda, onda i autoputa „Bratstvo-jedinstvo” i…
Priåao nam je o nemaãtini i gladi koje su vladale u zemqi i
nuænosti, nesebiånosti i æeqi mladih da se akcijaãkim radom
obnavqa sve ãto je ratom bilo poruãeno. Zaneseno je priåao o ra-
dnim brigadama, udarnom danu, o jutarwem i veåerwem postroja-
vawu, logorskim vatrama, kozaraåkom kolu. Priåao je o kursevima,
kulturnom æivotu, diplomama i udarniåkim znaåkama. O qubavi.
Zapevuãio je
„Mlade dane, tople duge, prvu qubav, prve sne,
vrañaju nam naãe pruge, ugradili tu smo sve…”
Bila mi je poznata priåa o tome da se na akciji upoznao i
zbliæio sa svojom æenom. Iskreno sam verovao i da jeste, kao i dru-
gi, u te pruge, puteve i naseqa ugradio sve snove.

163
 Na Strahiwi i Mirku sam video da misle sliåno meni. Izgle-
dalo je da smo i definitivno prelomili i da ñemo s tavana otiñi u
kancelariju omladinske organizacije da se prijavimo za akciju.
A Zlatoje nije prekidao priåu. Ne tako star, åinilo se, za tako
mnogobrojna señawa. A señawa su navirala, jedno je pokretalo drugo,
plavila su tavan, raskrilila golubove. Pohvalio se i udarniåkom
znaåkom i nekim plaketama, koje åuva i æeli da nam ih pokaæe.
– Sve bih dao – pogleda uprtog u tavanske grede, åeæwivo je
uzdahnuo – da joã jednom u æivotu åujem muziku za jutarwe buœewe
„Hej, haj brigade” i da, kao nekad kad mi je bilo najteæe, zapevam iz
glasa
„Brigadiri, brigadirke ne bojte se rada,
svi smo jedna, svi smo jedna, Titova brigada…”
pa ono
„Druæe Tito samo piãi,
radiñemo i po kiãi…”
Pustili smo Zlatoja da priåa. Nije zaklapao, toliko toga je bi-
lo: jedna akcija – ceo æivot.
– Ne idem – ãapnuo je Mirko.
– Ni ja – potvrdio je Strahiwa.
Bacili smo preostale mrvice i ostavili Zlatoja wegovim go-
lubovima. Bili smo veñ u dvoriãtu, a pesma zauvek zanesenog briga-
dira je i daqe dopirala sa tavana.

164
 81.
MAJSTOR BATRIÑ

U zoru, veñ u pola åetiri, Petar Boliñ, naã prvi komãija, do-
lazio je na gradiliãte. Skidao je veliki praãwavi najlon kojim je
prethodne veåeri prekrio rupu u kojoj je pravio blato. Iz bunara sa
natrulim œermom vadio je vodu i punio rupu. Onda je lopatama uba-
civao zemqu. Izvesno vreme je åekao da se zemqa dobro natopi. Do-
dao bi malo vode, joã malo zemqe.
Oko pet sati sam dolazio, snen i krmeqiv, da pomognem tom te-
meqnom i vrednom åetrdesetpetogodiãwem Dalmatincu, noseñi u
ruci pivo, obavezno „jelen”, jer drugo niãta nije æeleo ni da pri-
miriãe. Onda bismo motikama, sa suprotnih strana, meãali blato.
Sporo, teãko i dugo, ni grudvice da ne ostane.
Oko pola ãest bi se pojavio Mijo. Proverio bi ãta smo uradi-
li, imamo li sve ãto treba, ukquåujuñi i piñe. U ãest je dolazio
majstor Batriñ, takoœe naã komãija. Bio je to mrãav i ispijen se-
damdesetogodiãwak, sede trãave kose, izbrazdanog lica. U ustima
je veñ dræao cigaru svijenu od hercegovaåkog duvana. Mijo bi mu
odmah doturao åokaw rakije. Domañe ãqive. Stigla bi napokon i
prva jutarwa kafa.
Kad bi ispio åokaw, srknuo kafu i povukao dim iz savijaåe, Ba-
triñ je nastavqao sa zidawem Jablanove kuñe. Na ugao zida bi po-
reœao jedno kraj drugog libelu, visak, mistriju, fanglu i zidarski
åekiñ. Naposletku je iz xepa vadio prteni kanap namotan na komad
zaãiqenog drveta. Dok je razmeãtao stvari staraåki sporo i pipa-
vo, govorio bi dubokim i promuklim glasom ãta joã treba nabavi-
ti i doneti, prekidan åestim napadima teãkog puãaåkog kaãqa.
Dugo bi se zadræavao oko samog ugla, mereñi i proveravajuñi i
libelom i viskom i golim okom poizdaqe, zajedno s Mijom, da li je
sve udeãeno kako vaqa. Onda bi ceo ritual ponavqao na suprotnom
uglu. Kad bi to bilo gotovo, razvlaåio je kanap izmeœu dve krajwe
taåke i zatezao ga do samo wemu znane taåke vibracija. Tada bi Miju
davao znak, koji sam i sam veñ raspoznavao, i moj otac bi hitro na

165
oba ugla stavqao po jedan åokaw rakije. To je bio trenutak kada bi
Petar dovezao kolica sa blatom, a ja druga sa ciglama, i zidawe je
moglo da poåne.
Koliko god mi je bilo teãko meãawe blata i doturawe cigala,
toliko sam uæivao u svemu ãto je pratilo podizawe zidova. Mijo i
Batriñ su neprestano imali tema za priåu, i to uglavnom o krajevi-
ma i qudima koje nisam poznavao. Predratni æandarm, Batriñ je
svaki zaselak, i put, i kolibu, i vrh, i peñinu, i åoveka i æivotiwu
u zaviåaju poznavao. Od Rugovske klisure preko Åakora do Moraåe i
Durmitora. I Mijo je, tucajuñi kamen na putevima pre rata, mnogo
od toga video. Vrcale su priåe, i nostalgiåne i ãaqive, prekidane
kaãqem i gromoglasnim smehom. Katkad mi nije bilo vaæno ãta
priåaju, veñ kako ispoqavaju i sami doæivqavaju priåu.
– Onomad odem u Moraåu na sahranu nekom roœaku – priåa Ba-
triñ i kaãqe. Povuåe dim, potegne åokaw, kaãqe. – Okupila se fa-
milija i komãije, znamo se godinama i milo nam da se vidimo i
åujemo. I razgovaramo, svak priåa o sebi i svome, kao i vazda, malo
poviãe nego ãto je bilo. Ãapnem ja mom roœaku Trivanu…
Leti blato iz fangle, ravna ga mistrija, kucka åekiñ cigle i
nameãta ih uz konac i u dubinu blata koliko mora. Mijo prati
oåima ãta Batriñ radi a brk mu se smejuqi, åeka trenutak kad ñe ga
priåa u smeh rasprsnuti.
– Priåam i ja o svojim podvizima u ratu – nastavqa Batriñ – a
rata skoro da ni video nisam, prestar sam joã onda bio za ta posla.
Trivan sve potvrœuje, kao da je sa mnom bio tamo gde ni sam nisam
bio, i joã pridodaje. I sve viãe se zauzima za mene i moje junaãtvo,
pa priåa li, priåa, ni ja viãe ne stiæem da prozborim, te i meni
doãlo do guãe. Pa velim: E zañuti, jedaman, govedo staro! Koliko
bi samo moga laæat da mi ugodiã?
Zavija Batriñ novu cigaru, pripija iz åokawa, pa okreñe priåu
na drugu stranu.
U priåi i zidawu, stizali su do ugla. Batriñ bi odlagao alat,
dohvatao pun åokaw koji ga je åekao i ispijao gutqaj. Motao bi duvan
i palio, kaãquñi kao da ispuãta duãu. Za to vreme, odlazio sam da
naspem onaj drugi åokaw. Åekao je na povratak majstora.

166
 Predveåe, veñ oko ãest, Batriñ bi prestajao sa radom. Åistio
sam wegov alat i pakovao ga u staru koænu torbu, a on je palio joã je-
dnu cigaru, ispijao posledwi åokaw i odlazio na poåinak. Joã dugo
bi mi se åinilo da åujem wegov kaãaq.
Iza wega bi ostajao zid prav kao strela. Nigde ni najmaweg od-
stupawa.
Ali, kad je ozidao sve noseñe zidove i poåeo da zida popreåne,
negde na polovini posla Batriñ se razboleo.
Radovi su privremeno prekinuti.

167
 82.
PISMO, OPET

Treñe pismo iz komesarske torbe. Iz Vitomirice.

Dragi moj brate Mijo, zdravo da si,
Iako niãta ne pitaã za mene, ni za moje. A vaæno je, najstarija
sestra to od svoje brañe, a najviãe od najstarijeg brata i oåekuje. Na-
roåito zato ãto je ovde æivot teæak, ne moæe teæe biti, pa se
svakom glasu od vas obradujem kao nebeskom daru. I nosim vaãa pisma u
wedrima, mesecima grejem nadu da moæe boqe biti.
Ali mene æivot neñe. Neñe da me obraduje. I sam znaã kakvi su
ovde qudi. Dok se dræim Vitomirice, joã i nekako. Ali, ako mi ãto
treba u Peñi, e onda… No, ne smem u pismu sve da ti priåam, da ne bu-
de veñe zlo.
A ovih dana mi je trebalo. Razboleo mi se nesreñni Jagoã. Teãko
se razboleo, nigde mu leka nisam mogla nañi. Pisala sam i tebi, i svim
sestrama, ali ne bi pomoñi, ne znam ãta se desilo. Miqa mi poslala
neãto novca, ali nije meni do toga. Duãanka se o svom jadu zabavila,
i ona sa onim wenim ne moæe na kraj da izaœe. Doduãe, Duãan me
obiãao, imao neka posla u Peñi, pa s direktorom svratio. Obeñali
da ñe uåiniti sve ãto mogu da naœu lekove za Jagoãa, i za inostran-
stvo su planirali, ali niãta nisu javqali.
A opet, najviãe sam nade u tebe polagala. Ti si uvek svemu imao
naåina. No mi se nisi javio, ne znam ãto, da nisi qut, a ja eto opet
moram da piãem.
Nikakvim dobrom. Samo da kaæem da mi viãe leka za Jagoãa ne
treba. Juåe se obesio. Naãla ga Mika, jadno moje dete, visi meœu mesom
u puãnici.
Sad ne znam ãto ñu ni kud ñu samoranica sa detetom.
Tvoja sestra Dragica
Kod Mija, zna se. Za poåetak.

168
 83.
CRNA OVCA

Pojavio se Tomaã. Pripit, qutit.

Za wim doãli Zlatoje i Jablan. Trezni kao i uvek, smrknuti.
Doputovao i Duãan, zabrinut.
Sede za stolom. Åekaju Mija. Majka Mila kuva kafu, nutka raki-
ju, prinosi vruñu kukuruzu i mladi sir.
– A onaj Kosta S. – kreñe Tomaã priåu – napreduje li, napredu-
je. Ãta god da se mewa, wemu samo naboqe. I otkup, i IB, i reforma,
sad Brioni, on samo ide gore… A trebalo je Mijo da bude na wego-
vom… I ne bi mene sad ovo…
– Nije te Kosta nagnao da u kafani wegove æene propijeã kuñu
– veli Mijo s praga. – Niti bih ja mogao da ti je spasim kako ti za-
miãqaã.
Stigao u nedoba.
Nisam ga viœao da Tomaãa s mawe poãtovawa gleda. I s viãe
jarosti.
– Xaba je, izgleda – dodaje, qubeñi se sa Duãanom – tebi iãta
govoriti ili pomagati. Ti po svom, pijan pa pijan.
– Neñu nikad viãe, Anœe mi – kune se Tomaã u æenu, pokuãava-
juñi da bude duhovit i tako se izvadi.
Mijo rasprostire neke papire po stolu.
– Pustio bih te rado niz vodu da nije ono åetvoro nejakih – pre-
koreva Tomaãa. – I da znaã, ovo ti ne pomaæem ja nego sva braña i
sestre. I nijednu ãansu viãe nemaã. Ni ti ni mi.
Pogledao je u brañu. Znaju o åemu se radi, åekaju da åuju konkre-
tne predloge.
– Onaj deo naãe kuñe, Zlatoje, ãto ide na lakat, to ñemo proda-
ti, veñ imam kupca. Taj deo nam objektivno smeta, jer ñe Jablanu, kad
zavrãi kuñu, trebati dvoriãte i izlaz na baãtu. Je li tako?
Klimaju glavom.
– Svi zajedno imamo neãto zemqe. Ako prodamo pola, sa onim
parama od dela kuñe, biñe dovoqno da namirimo Tomaãeve dugove.

169
Wemu od zemqe ne ostaje niãta, a ovo ãto ostane, podelite izmeœu
sebe. Meni, takoœe, ne treba niãta.
Duãanu je najlakãe; on i tako ne æivi ovde i nikakve vajde od
kolonizacije nije video, nije mu stalo do toga. Jablan pravi kuñu,
stiska mu je s novcem, ali ako gubi na jednoj strani, na drugoj dobija.
Zlatoje prezire pijanice i najradije ne bi dao niãta, a daje mnogo,
ali neñe preko Mijove reåi.
– Spremio sam sve papire, pa ñemo zajedno sutra u sud da pot-
piãemo.
Sipa rakiju sebi i Duãanu.
Iz nekog razloga bilo mi je drago ãto Tomaã neñe zaglaviti. I
æao, ãto mu Mijo ne nudi rakiju.
– I ne pomiwi Kostu – rekao je odseåno, upozoravajuñi Tomaãa.
– Nikad viãe u ovoj kuñi.
E moj strikane, åetniåko-partizanski kurs nije dao bogzna ka-
kve rezultate.
Anœe mi.

170
 84.
KUTIJA „VIRXINIJE”

Jablan me iskuãavao. Nutkao me cigaretama, uporno i dosadno

kao zunzara. Najposle sam se qutnuo ãto mi ne veruje da ne puãim.
Istina je, probao sam da puãim. Pre dve-tri godine.
Mila je svako jutro pripremala doruåak za Mija i ja sam ga oko
devet sati nosio u duñan. Zadræavao bih se kratko, ako je trebalo ne-
ki sud da vratim, i poæurio bih kuñi. Jednom sam, iz razloga koje ne
umem da objasnim, pokupio jednu kutiju „virxinije” i poneo je sa
sobom.
Kad su naiãli Strahiwa i Mirko, pokazao sam im ãta imam,
pa smo se nabili u zadwe dvoriãte, negde iza sviwaca, skriveni od
svakog pogleda. Zapalili smo cigarete. Duvan je bio jak i qut, guãio
je. Zakaãqao sam se, ma ripao sam kao magarac, ali nisam odustao.
Kad smo ispuãili cigarete, masturbirali smo. Kao i u svemu,
takmiåili smo se ko ñe prvi do vrhunca. Meni je pred oåima igralo
prelepo lice Xin Siberg, a wih dvojica, kako su posle rekli, zano-
sili su se sa Briæit Bardo.
Francuski filmski talas je bio u naletu.
Onda smo ponovo zapalili cigarete. Kod mene se ponovila ista
scena. Wih dvojica su se prilagodili.
Dao sam Mirku kutiju.
Puãewe me viãe nije zanimalo.
Od tada, samo kad ponestane duvana i para, otkinem iz Mijove
radwe poneku kutiju i donesem je svojim prijateqima.
Oprezno zaobilazeñi Jablana.

171
 85.
LETOVAWE

Kañuãa i ja strugnuli smo na more.

Celo proleñe vikendom nadniåarili smo u poqu i uãtedeli
neãto para. Neãto su pridodali i roditeqi.
Za divno åudo, niko nas niãta nije pitao, niti nam branio za-
jedniåko letovawe. Dobili smo malo saveta, to se podrazumeva.
Åim smo primili svedoåanstva, pravac na voz. Izjutra, nado-
mak mora, gledamo kroz prozor, nebeski svod kao nad ravnicom,
umesto zelenog klasja, talasi.
Åudan oseñaj. Bezmerno prostranstvo. Svlaåewe nepoznatih
stega. Onih koje nosiã a ne znaã da postoje. Tek kad se izmakneã iz
svoje sredine, iz sebe, postajeã ih svestan.
Smestili smo se preko ferijalaca u joã neureœeni kamp u Wi-
vicama. Tiãina s pogledom na puåinu ispred i Orjen u zaleœu, za-
dubqene u vedrinu neba.
Egzotiåno rastiwe kome nismo znali ime. Voñke åijim smo se
imenima veselili: weãpula, æiæula, oskoruãa.
Ãqunkovita plaæa. Kamenita plaæa. Nudistiåka plaæa. Mes-
ta osame, dobrovoqno izgnanstvo iz sveta.
Sveæe noñi. Duge ãetwe, preplet misli i dodir koæe.
Izloæenost pogledima. Neskrivenoj poæudi za mladim telom
preplanule plave Bogiwe mog sveta.
Trag qubomore.
Progutao nas je prvi izlazak iz bezbedne jednoliånosti si-
vaåke slike.

172
 86.
MALINA

Malina se uvukla u naãe druãtvo, neprimetno.

Jedne veåeri na naãem stajaliãtu na korzou samo smo primeti-
li da stoji s nama. Nekako iza mene, sve vidi i åuje, ona sama se ne
vidi i ne glasa. Samo leprãaju wene riœe lokne na iznenadnoj ve-
åerwoj promaji.
Pored Mirka moæe proñi ãpalir lepotica – neñe pokazati da
ih je registrovao. Strahiwa se zapali odmah, i na samu pomisao da
nailazi æensko stvorewe.
Moju sestru su viœali skoro svakodnevno, u kuñnoj atmosferi,
bila je klinka za zapodevawe. Nije se raåunalo na weno druãtvo, jer
je bila tri godine mlaœa od nas, ãto znaåi da bi nam samo smetala. A
ipak bila je tu.
– Ti si ona od juåe? – poãalio se Strahiwa, poãto ju je prvi
primetio meni iza leœa. Ili se nije ãalio?
Osvrnuo sam se. Kao da se povukla pola koraka.
– Ti si ona musava klinka od juåe?
Smeãkala se i nije znala ãta da kaæe. Klinka.
– Ova lepotica je juåe bila sasvim neprimetno biñe… – krenuo
je Strahiwa, kao ãaleñi se, u jednu od svojih teatralnih egzibicija,
leporekih i prazwikavih, tako privlaånih curama. Potrajalo je. U
poåetku smo se smeãkali. Onda mi je bilo neugodno, jer sam video da
moja sestra presvlaåi boje, nije se snalazila u onom ãto ju je zate-
klo, i reagovao sam, suvo, neprijatno.
– Ne budali viãe. Preterujeã.
Strahiwa me je pogledao iznenaœeno. Samo jedan trenutak, onda
se nasmeãio i upro prstom u Malinu.
– Ona – poåeo je, pa napravio dramsku pauzu. – Ona je æivi dokaz
da Bog postoji.
Shvatio sam. I nije mi bilo pravo.
Bila je to posledwa stvar na svetu koju sam æeleo da se desi.

173
 87.
ZIDARI I MAJSTORI

Kad se åekawe na povratak Majstora oteglo, Jablan je pogodio

nove majstore. Nije se smelo previãe vremena gubiti. Umesto je-
dnog, starog i obolelog, doveo je dva zdrava i mlada majstora, jednog
roœaka i komãiju koji je æiveo malo daqe niz ulicu.
Na meãawu blata Petru se pridruæio i sam Jablan, a u listu
potråaka uvrstio sam Strahiwu i Mirka. Dva majstora su zahtevni-
ja od jednog, nije bilo sumwe. Mijo je nadgledao dva nova zidara, ãto
je, pokazañe se, bio jalov posao.
Unutraãwi pregradni zidovi nicali su naoåigled. Novi zi-
dari se nisu previãe zadræavali na uglovima, zatezawu kanapa, ku-
ckawu åekiñem, niti su pak mnogo priåali, niti åesto palili
cigarete, ali su umeli da potegnu i rakiju i pivo. Dosaœivao sam se.
Kako bilo, za tri-åetiri dana svi unutraãwi zidovi su bili
zavrãeni. U smiraj dana, majstori i gazda su sveli raåune i porazgo-
varali o sledeñem koraku, pripremi noseñih greda i krovne kon-
strukcije. Potrajalo je do kasno u noñ. Tek kad je iznenada
prokapalo, kako to leti biva, poãlo se na poåinak.
Nebo je imalo svoje razloge, o kojima neñemo znati, da poãaqe
na selo noñ gromova i muwa, kiãe i vetra. Tutwalo je besom koji je
srce punio zebwom.
Ujutro je osvanuo vedar, prozraåan dan.
I sruãena Dragoviña kula.
Svi unutraãwi zidovi Jablanove kuñe slomqene kiåme i ras-
komadani leæali su bespomoñno na zemqi.
Spoqni i noseñi zidovi stajali su pravo, neokrznuti i stame-
ni, kao da ih je protekla noñ mimoiãla.
Da li sam se obradovao?
Pohitao sam da posetim Batriña.
Svevid Majstor nije nedostajao samo meni veñ i ovom malom si-
vaåkom Skadru.

174
 88.
PARTIJE POKERA I ÃAHA

Strahiwa je pre ruåka kao bez duãe uleteo u kuñu i mahnito lo-
matao rukama, pokuãavajuñi u jednom trenu da izgovori sve reåi ko-
je je imao na umu. Ãto se viãe trudio, mawe sam razumeo. Najposle
me je povukao za ruku i izgurao na ulicu.
Posle izvesnog vremena sam shvatio da je negde naåuo da dolazi
Quba Tadiñ, te da mora smesta da sazna kada i gde. Oåigledno je bilo
da je Strahiwa joã bolovao svoj glumaåki san i da neñe skoro ozdra-
viti. Poæurivao me je u centar sela, tamo se stiåu i odatle se ras-
prskavaju sve vaæne informacije, iako nisam najboqe shvatao
zaãto sam mu ja potreban. Moæda zato ãto åetvore oåi viãe vide?
Nigde plakata koji nagoveãtava Tadiña. Ni najave pozoriãne
predstave, monodrame, recitala, åak ni filma sa ovim glumcem.
Pitali smo sekretaricu Doma kulture, nije niãta znala o tome. Ni
Matijaã nije umeo da nam kaæe o åemu se radi. Ni Dada, iako se po
kafanama besplatno toåe sve seoske novosti.
Kad smo izgubili svaku nadu da ñemo neãto saznati, sreli smo
Karåiku. On nas je åudno pogledao, malo se ustezao, a onda rekao da
bismo moæda mogli malo viãe saznati u kafani „Lovac”. Pa dobro,
nismo mogli niãta da izgubimo.
U praznoj kafani smo zatekli samo Veselina Karabasila i Ci-
bru Nikoliña. Igrali su ãah. Seli smo za wihov sto, imali smo pa-
ra za jednu turu.
Veselin, kao i uvek, u dezeniranoj, zategnutoj koãuqi ispod
prevelikog sakoa na sitnom telu, mrãavog roãavog lica i kudrave
kose, neprestano duvaneñi „drinu” bez filtera, sedeo je staloæen i
koncentrisan na poloæaj figura. Igrao je ãah i mislio samo na
ãah. Cibra, bucmast i beo, izbrijan i nemirnog åuperka preko
namrãtenog åela, sazdan od brzih nervoznih pokreta, stajao je s ru-
kama na naslonu stolice, mesto ga nije dræalo. Igrao je ãah a mi-
slio na svoju kolekciju muzike, sastavqenu od brojnih ploåa i
hiqada metara magnetofonske trake, od gramofona i studijskih ma-

175
gnetofona. Kao da je åuo za neku retku ploåu Hurikana, Xima Rivsa
ili Dine Vaãington, i bio spreman da iz istih stopa zapali u bilo
koji deo zemqe, ako treba i daqe.
Izgubio je, tresnuo kraqem o tablu i poloæio ga ukoso, a onda
svoju stolicu izmakao i pokazao da ga zamenim. Pogledao je na Stra-
hiwu u nedoumici.
– Rekao nam Karåi da je Quba… – poåeo je Strahiwa da
objaãwava. I Veselin i Cibra su pokazali na vrata iza ãanka.
– Niz hodnik, levo, pa ako se provuåeã – neodreœeno mu je rekao
Cibra i izaãao iz kafane.
Strahiwa je sledio upute. Po onom ãto je Cibra natuknuo za
dvojicu nije bilo mesta, a i ja sam viãe åeznuo za partijom ãaha.
Veselin je na izvestan naåin bio ikona sivaåkog kafanskog ãaha i,
na pouzdan i preñutan naåin, reper neåije ãahovske vrednosti.
Voleo sam o sebi da mislim da sam dobar ãahista. Ãtaviãe,
odigrao sam i za sivaåki klub nekoliko meåeva, na pretposledwoj
tabli, doduãe.
Pokazalo se da Veselin ne misli o mojim ãahovskim moguñnos-
tima kao i ja. Pobedio me je jednu partiju. Zatim drugu, treñu. Lako,
i sve lakãe.
Pravi ãahista zna kad treba da prestane da igra. Poraz moæe
biti dostojanstven, ali i poniæavajuñi. A ja sam goreo na vatri
sopstvenih slabosti i padao sve dubqe.
Strahiwa nije umeo da se vrati kroz vrata na koja je zamakao, a ja
nisam znao da prestanem da igram. I da gubim. Veselin me je nemilo-
srdno privodio k poznaniju funkcionisawa qudskog æivota. Si-
pao mi je åaãu æuåi. S detiwim osmehom na licu.
Pred veåe se Strahiwa uãuwao kroz ona vrata tako da sam ga
primetio tek kad je seo za sto. Odmah sam zaboravio na poziciju na
tabli. Strahiwa je izgledao spreman za ukop: beskrvan i beo u licu,
zgaslih oåiju, mrtvaåkih pokreta. Videvãi ga, Veselin je poloæio
kraqa po tabli. Iznenadna grobna atmosfera.
Uto se pojavio Quba Tadiñ na vratima, ogromne glave i joã
veñih oåiju, mraåan i qutit, odmahujuñi rukama i onim svojim du-
bokim glasom, koji kao da je dolazio iz badwa, objaãwavao vlasniku
„Lovca” i domañinu da je prevaren, obmanut naåisto i da ñe mu neko

176
sve to skupo platiti. Sivcu, jebem li ti… Iz koje li je to predstave
kazivao monolog? Svejedno, zabavqalo me je, umeo je da bude qut na
privlaåan naåin – ako mu nisi na putu.
Tresnuo je vratima kafane i razbio staklo a da se Strahiwa ni-
je ni pomerio. Gurnuo sam ga, ãtipnuo, provukao mu prste kroz ko-
su, samo je mlako izmakao glavu. Pusti – to je rekao?
Kroz ona ista vrata u kafanu su iz hodnika promakli vidno
raspoloæeni i preglasni Buiãa i Plavãa, nesumwivo dobitnici,
i zamakli kroz razbijena ulazna vrata. Malo kasnije se pojavio i
Boro Bandiñ. Neobrijan i umoran, ne mnogo raspoloæen. Daleko od
razmahanosti Buiãe i Plavãe. Ali ni mraåan ni qutit kao Quba.
Video nas je i odmah priãao. Pokuãao je da pomiluje Strahiwu, ali
se ovaj naglo izmakao i vrisnuo: Ne dodiruj me!
– Piãaj ga, sine – rekao je Boro pomirqivo. – Jednom izgubiã,
drugi put dobijeã. Tako sve biva u æivotu.
Gledao sam u Strahiwinu åaãu æuåi. Oåeva meseåna plata i je-
dno jutro zemqe.
Popodne pokera u kafani „Lovac”.
Sreñom, Tadiñ je imao uveåe predstavu u somborskom pozo-
riãtu, pa partija pokera nije duæe potrajala.

177
 89.
PREPIRKA

Rajna je otiãla kod sestre u Sremske Karlovce, a Mirko je iste

veåeri zapalio za jednom brinetom.
– Neñeã ga podsetiti? – pitala je malåice nadureno moja
Kañuãa.
– Ãta?
– Da ima devojku?
– Neñu.
– Prijateq si mu – bila je uporna – zar ne bi trebalo?
– Baã zato – uzvratio sam. – Zato ãto i æelim da mu ostanem
prijateq.
Gledala me je oåima wenim od zelene svile, svijajuñi nabor ne-
razumevawa.
– Ali misliã da je Mirkovo ponaãawe… – traæila je reå i
nije je pronaãla.
– Nemoralno?
– Recimo.
– Ne znam.
– Ne znaã?
Zgranula se. Gledala me razrogaåenih oåiju, s nevericom i
bolom.
– Pa stalno ponavqa da ne treba zadræavati onog koji æeli da
ode. Ne pridaji tome toliki znaåaj. Ne moæemo mi voditi wihovu
brigu.
– Ne moæemo – spustila je ton. – Ali me, sada, zanima koliko je
potrebno da ti uradiã isto ãto i Mirko?
– Ne znam.
– Ni to? Znaåi, mogao bi da uradiã?
– Ne znam, kaæem ti. Ne razmiãqam o nama na taj naåin.
– A znaã li bar kako razmiãqaã?
– Svaka veza je drugaåija – krenuo sam u nespretno izlagawe. –
Posebna na svoj naåin, po stvarima koje sadræi u sebi. Teãko je

178
unapred predvideti kako ñe neka da se razvija. U naãim godinama je
sve moguñe i prirodno. I naãa…
Priåao sam sve ãto mi je padalo na pamet a mislio sam da moæe
biti od koristi. Nisam se snalazio, zapao sam u situaciju koja mi
nije bila poznata. A Kañuãa se sve viãe nervirala, to sam lepo vi-
deo pod svetlom izloga.
– … Ali ne bih je mewao ni za jednu drugu – dovrãio sam
kowskom repu koji se udaqavao od mene.

179
 90.
SVEÆA POZORIÃNA KRV

Strahiwa se ugurao meœu matorce u amatersko pozoriãte „Bra-

nislav Nuãiñ” pri Domu kulture. Uneo je æivosti i nauåio ih da ga
paæqivo sluãaju oni koji su ga koliko juåe uåili, i Vojin Petro-
viñ, i Œorœije Rebiñ, i Lela Suvajxiñ, i Novak Lazareviñ, i Branka
Simin i drugi. Isplatilo se. Juåe sam se neporecivo uverio u to.
Predstava „Koãtana” kvalifikovala se na republiåki Festival
amaterskih pozoriãta Srbije. Strahiwa se potpisao kao rediteq,
a glavne uloge je podelio iskusnim amaterskim glumaåkim vucima.
A sebi mawu, tek toliko da bude uz Koãtanu, lepoliku Radmilu Raj-
kov.
A noñ je bila nalik na obredne sveåanosti. Muãkarci su iz or-
mara vadili najboqa sveåana odela, gdekoji i smoking, bele koãuqe
i leptir-maãne, sjajne crne ãimi cipele, da se ogledaã u wima,
izbrijani i namirisani, poneli su i dræawe dostojno pozoriãta.
Tako su se i ophodili prema svojim damama u sjajnim toaletama, u
haqinama sa izrezima koji su mamili, sa modernim frizurama, sa-
mo ãto su ispod haube izaãle, pokoja sa ãeãirom ili lepezom. Ta-
ko nije bilo dvadeset godina, joã od vremena kad je Justa Æekiñ za
ulogu Vasje Æeleznove u „Dugi” proglaãena za „pravu veliku glumi-
cu”.
Jesmo li navikli na boqe predstave od „Koãtane”?
Svakako. Gostovala su u Sivcu mnoga profesionalna pozori-
ãta, åak i prestoniåka. I veliki jugoslovenski glumci. Pozo-
riãte je imalo uporiãta u naãim navikama i mentalitetu, i
razlikovali smo kukoq od æita.
Ali, bili smo svesni i pozoriãnih relacija.
I sve to nije vaæno!
Sa malo proåiãñenim folklornim elementima i naglaãeni-
jim erotskim nabojem – to je Strahiwa! – naãa „Koãtana” jeste bila
dogaœaj koji se pamti, predstava koja se æeli. Dert nam se svima uvu-
kao u duãu, treperili smo sa Mitketom i Koãtanom, a emocije i

180
neuroze nisu bile samo glumaåke i na sceni veñ i naãe, u parteru i
na balkonu, na stazama uz zidove, u obnovqenom stawu duha.
Nisam izdræao napetost i uzbuœewe koji su me obuzimali.
– Bravo – viknuo sam iz dna partera kad je Radmila, tako na-
dmoñna i lepa na sceni, zavrãila jednu od slavujskih Koãtaninih
pesama.
I zaledio se.
Vratilo mi se señawe na jednu davnu predstavu.
Spuãtene glave, hteo sam iz reda, napoqe.
Nisam izaãao. Publika je delila moje oduãevqewe. Potrajalo
je do samog kraja.
I dvadeset minuta nakon spuãtawa zavese.
Posebno smo pqeskali Strahiwi.
Stari glumci su ga naroåito pokazivali. Znali su koliko je
uneo sveæine i æivota u wih same.
Svi su gledali u wega.
A on je gledao u Koãtanu.

181
 91.
VIÃWA

Mijo je prikupio ãto odmora, ãto slobodnih dana i ãto para,

pa sa Milom krenuo u stari zaviåaj na duæi odmor. U åudno vreme,
poåetkom decembra meseca. Potanko isplanirana najmawe jednome-
seåna ekskurzija sa neãto duæim zadræavawima kod sestara Dragi-
ce i Duãanke, brata Duãana i Miline rodbine, te krañim izletima
po okolnim selima i daqoj rodbini.
Nekoliko dana nakon ãto su otiãli, Viãwi naspelo da se uda.
Tek ãto je pregurala sedamnaest, ne da se opametiti. I prosci se na-
javili. Ne tiåe ih se ãto glava kuñe nije tu, u Mijovom odsustvu me-
ne smatraju dovoqno odraslim. A ja sam se u strica Zlatoja uzdao,
zajedno ñemo veñ neãto pametno smisliti.
Nismo.
Poslali smo telegrame na razne adrese. Pokuãali smo tele-
fonski s poãte da dobijemo Mija. Sve druge smo dobili, samo wega
nismo. Niko nije zapravo znao da kaæe gde se nalazi. Åak ni Duãan,
kome su Mijo i Mila rekli da od wega idu gore u planinu, u Kaludru,
ali su do tamo putevi zavejani. Poãtari i redovno idu jednom ne-
deqno, a po kijametu se ne zna kad ñe iñi. Ako ikako bude mogao, on
ñe otiñi. Ako su tamo. Proveriñe i drugde.
A prosci doãli. Kaæu Zlatoju i meni, ako neñemo da pravimo
svadbu, Viãwa ñe za Novu godinu uskoåiti. Gledamo u wu, ona ñuti –
hoñe.
Napravili smo svadbu, ãta drugo. Bez venåawa, naravno. To ñe
saåekati Viãwino punoletstvo.
Tog koãmara u pripremama svadbe i ne æelim da se señam. Ako
izuzme svoju, oko koje se pobrinuo Mijo, ovo je i Zlatoju bila prva
svadba koju je spremao. I meni. I sestri Jagodi, koja je pristigla iz
Kule da pomogne.
Pa dobro. Pozvali smo qude, spremili smo trpezu, obezbedili
muziku, doåekali mladoæewu i svadbare, poãtovali nekakav pri-
lagoœeni koktel od obiåaja. Udarili smo brigu na veseqe, eto.

182
 Usred svadbe, izbiãe Mijo i Mila. On bled, ona plaåe. Ne po-
zdravqaju se ni s kim, idu pravo na mene. Meni srce u grlu.
– Ãta radiã to, sine? – siknu Mijo. Sve ãto je naumio da mi
saspe, u 4 reåi retoriåkog pitawa stalo.
– Udajem ti kñer – nasmejem se na silu, pritvorno. Mijo smek-
ãa. Shvata. Mili suze ne presuãuju. Æao im Viãwe, premlada, i
meni je srce pomereno – nikom nije pravo, ali je ona odluåila, bes-
pogovorno.
– Je li sve u redu?
– Jeste.
Odnekud stiæe rakija. Mijo ispija åaãu naiskap, potura mi je u
ruke, vraña boju u lice.
– Hvala ti, sine – najposle izgovori i preuze ulogu domañina,
kao ãto i treba da bude.
Liznuo sam preostalu kap rakije sa dna wegove åaãe.

183
 92.
REVOLUCIJA KOJA TRAJE

Nestao Mirko nekoliko dana. Ni traga ni glasa od wega, a ma-

turski sve bliæe. Drago ne veruje da ne znamo gde je, dobio åovek
ægaravicu, i od nas i od izbeglog sina.
Pojavio se uveåe, uoåi maturskog ispita.
Sedeli smo u Dragovoj kuñi, åekali. Zabrinuti, åak i Jovan, ko-
ji je slepo verovao bratu.
Mirko joã s vrata, kao da niãta nije bilo, i ne pozdravqa se,
ushiñen i ispuwen, izduvava svoje.
Bio u Beogradu. Uåestvovao na studentskim demonstracijama,
kaæe. I, prepun utisaka, ne prestaje da priåa.
Motao se po Studentskom trgu. Lepio je plakate. Pisao je gra-
fite. Iãao je na nadvoæwak. Lonxovao se sa milicijom. Nigde ubo-
ja. Bio je nadomak Veqka Vlahoviña. Kakva starina! Priåao je sa
Miñunoviñem. Kakav mozak! Noñio je na trgu, nije ni spavao. Upo-
znao je Mijanoviña i Hoxiña, i joã neke. Rekao im je ãta on misli o
studentskom pokretu. Nego ãta! Raznosio je klopu demonstrantima.
S nekim curama. Ali o tome ne bi.
Drobi li, drobi.
Pogledujemo se Strahiwa i ja. Pogleduje nas Drago svu trojicu.
Izviruje i Jovan.
– Gle – veli sinu Drago, prvoborac i predsednik SUBNOR-a –
dobrodoãao u moj klub.
Mirko se zablenuo u oca. Ne shvata.
– Revolucionara – smeje mu se otac.
Smejemo se i mi. Mirko se mrãti.
Podigao je revoluciju.
Ne veruj Josipu Brozu.
Ne veruj Mirku.
Ni revolucijama.

184
 93.
RAÃÅITAVAWE

Razgovor roditeqa, dok se po marku kradem kasno noñu u svoju

sobu.
– Nema ga joã – brine se Mila.
– Ne brini – govori Mijo. – Sad je svoj åovek. Ume da brine o se-
bi. I drugom, videla si.
– Vala jeste.
Govore o meni. Radoznao sam, ñulim uãi.
– I devojke, eto, osim Maline – åujem Mija.
– Skuñile se, i one na svom.
Miju se oteo otegnut jecaj iz grudi, kao da se zagrcnuo. Åujem i
astmatiåni pisak iz Milinih pluña.
– Oseñam se lako kao da sam obavio sve ãto je trebalo. Zbrinuo
najpre brañu i sestre, sad i decu.
– Jesi, nego ãto si. Ne moraã viãe da briæiã.
– Sve sam ih izveo na put – kao da Mijo joã jednom prelistava
ãto je uradio.
– Malo je reñi izveo – potvrœuje Mila. – Na pleñima, na duãi
svojoj si ih izneo na put, a svoju mladost preskoåio.
– Pa neãto mislim, sad bih mogao i sebe da razmaglim, da
raãåitam ovaj kamen na duãi.
Ne sviœa mi se posledwe ãto åujem, ali ne znam o åemu se radi.
Ni Mila nije preåula potowu reåenicu, pluña joj ubrzano piãte,
stiæe je jak napad kaãqa, kao kad se polene. Mijo joj pomaæe da se
povrati.
– Samo da ne izaœe na zlo, Mijo? – drhturi wen glas. – Nemoj
ãto da uåiniã od sebe, ne nidabog.
Åujem kako ga qubi, zamiãqam: obraz, åelo, ñela…
To je novo za mene. Smejuqim se.
Umiruje me, i odlazim na spavawe.
Ali, prvo pod baterijom zapisujem razgovor.

185
 94.
IGRANKA

Leti su se igranke odræavale u baãti Vatrogasnog doma ili u

baãti doma maœarskog druãtva „Senteleki”. Svejedno gde su se odr-
æavale, uvek je bila zanimqiva guæva. Na betoniranom kvadratu
baãte su se obrtali razigrani parovi, dok bi se tragaåi za svojom
sudbinom muvali po travwacima ili ciglanim stazama. Orkestar
je svirao uæivo, na improvizovanom podijumu, a ãank je bio istu-
ren ispred nekih od vrata doma.
Te letwe veåeri Mirko je sa Rajnom otiãao u nepoznatom prav-
cu da rasprave neke od wegovih brojnih principa.
Strahiwa se nameraåio na svoju glumicu Radmilu Rajkov, tam-
nokosu siñuãnu devojku, i poãao za wom takoœe u meni neznanom
pravcu.
A ja sam kupio jednu kartu i uãao u Vatrogasni dom. Joã s vrata
video sam Kañuãu. Vrti se na podijumu za igru sa Zelenim,
tri-åetiri godine starijim momkom iz kraja. Nema ãta, okreñe je
Zeleni spretno i neumorno, a stisnuo je uz sebe, ne da joj da diãe.
Izdaleka ne mogu da procenim koliko Kañuãa uæiva u plesu i
åvrstom zagrqaju.
Otiãao sam do ãanka i uzeo mlak i bqutav sok od naranxe.
Sklawao sam pogled u stranu, a sve mi se otimao ka podijumu. Nisam
hteo da Kañuãa primeti koliko sam uskipteo i kako me neko åudno
oseñawe bola poluti nadvoje. Gledao sam u wih kad sam mislio da mi
je leœima okrenuta a spuãtao oåi åim bi krenula da napravi okret.
Izmeœu nas je stajao nesporazum joã od one veåeri kad mi je
okrenula leœa. Nijedno od tada da se usudi i povuåe prvi potez da
izgladimo stvari, bar sam mislio tako. Jer sad je Zeleni mewao sli-
ku. Ona je oåigledno povukla potez.
Moj bivãi nastavnik Aca Mirkov dunuo je u svoj klarinet
„Stranger On The Shore”, Stranac na obali, i stopio tela plesaåa u
bliski oblik.

186
 Oseñao sam se kao balega. Sveæa, puna onog otuænog isparewa
koje se zove samosaæaqewe.
Ipak mi je u jednom trenu uhvatila pogled. Uåinilo mi se – kao
slamku spasa.
Prvi put otkad sebe poznajem nisam se uhvatio za svoju omiqenu
reåenicu: Ne znam – da bih joã razmislio.
Okrenuo sam se i izaãao iz Vatrogasnog doma.
Negde drugo da isparavam.

187
 95.
MIJO OSTROÃKI

Odnekud je imao ikonu Svetog Vasilija Ostroãkog. Neveliku,

izraœenu u drvetu.
Sedeo je na kauåu, okrenut zidu. Postavio je ikonu na naslon
kauåa i nagnuo na zid.
Ne metaniãe. Ne ume.
Razgovaraju.
Ili samo on priåa a Vasilije sluãa.
Ili Vasilije priåa a on sluãa.
Kako åovek da zna kad nijedan ne miåe usnama?
Kad su se siti narazgovarali, Mijo bespogovorno zgrabi Vasi-
lija i gurnu ga pod majicu.
Ode nekud s wim iz sobe, ne osvrñuñi se.

188
 96.
ODLAZAK

Åim je prizdravio, Batriñ se vratio da dovrãi Jablanovu kuñu.

Najpre je popravqena ãteta.
Istesana krovna graœa. Pokrivena kuña.
Onda smo podizali tavanicu. Komplikovan posao. Ali, ja sam
se prikquåio Petru na meãawu blata. Ovog puta od glinuãe i
pleve.
Unutraãwe malterisawe zidova. Isti materijal.
Postavqawe podova od daske. Kreåewe.
I uvek, na dva kraja po åokaw rakije. Savijawe cigare i teãki
kaãaq. Neka nova priåa o starom zaviåaju.
S jeseni, useqewe.
Tokom cele zime i proleña åinilo mi se, onih noñi kad mi san
nije dolazio na oåi, da åujem kaãaq. I da se tamo napoqu joã gradi.
Bivalo mi toplo oko srca. Protrqao bih dlanove da napipam bolne
æuqeve i prihvatim se posla.
Stiglo je leto.
Kaãaq je uminuo. Sasvim.
Gledam u dva prazna åokawa i ne volim svet.

189
 97.
ON

Uznemiren, usudio sam se da otvoreno pitam majku Milu. I kad

bi htela, ona nije umela da slaæe ni da skrije misao koju bi morala.
– Jeste li se stvarno morali pokrenuti one godine?
– Kad je Mijo doneo odluku – znaåi da jesmo.
Pogledao sam je: bila je ubeœena u to ãto kaæe.
– Ne Partija, ne porodica, veñ Mijo?
– On.
Nije se upuãtala u ono ãto je stajalo iza wegove odluke da se ko-
lonizuje. A stajale su i Partija i porodica.
– Znaåi, mogao je da odluåi i da ostane – zakquåio sam malo po-
tiãten, malo zlovoqan.
– Nije.
Iznenadio me odgovor. Odluåio sam da istrajem.
– Da je ostao, bilo bi nam boqe.
– Ne bi.
Mila baã nije dala na Mija.
– Kako ne bi? Tamo je stolovao, a ovde, koliko sam ja mogao da vi-
dim, samo bolovao.
– Moæda je i stolovao, sine – bira reåi majka Mila – ali bi si-
gurno svenuo.
– Svenuo?
– Za ovima – zavrãi majka odmahujuñi glavom ceo krug, kao da
obuhvata celu Mijovu porodicu.
I ovako je, majko, pomislim, nagrabusio.
Kao æuti.

190
 98.
IZNENADNI PLES

Oko jedanaest uveåe pojavila se Kañuãa na vratima moje sobe.

Neoåekivano.
Leæao sam na krevetu, goliãav, samo sa crvenim fiskulturnim
gañama na sebi, obavijen mirisom noñne frajle koji je dopirao kroz
otvoreni prozor sa dvoriãne strane i zvucima „Distant Drumsa”
Xima Rivsa i druge muzike koju mi je Cibra nasnimio nekoliko da-
na ranije.
Za lagano odumirawe na strunama åeæwe. Plaåa nad sopstvenom
sudbinom. Pod ãkiqavim uliånim svetlom koje se postojano prov-
laåilo kroz visoki prozor.
Tako jadno! Sa petodnevnom bradom, pride.
Zatvorila je neåujno vrata i oprezno napravila korak-dva unu-
tra, navikavajuñi oåi na polutamu.
– Mogla bih da te nauåim da pleãeã – rekla je u pravcu mog za-
ustavqenog disawa.
Upalio sam stonu lampu, onu koju sam u osmom napravio na åaso-
vima opãtetehniåkog, i slabo svetlo se prosu po bliæem zidu i
plafonu. Razmakla se senka sa rœavo uramqene grafike Mersada
Berbera – par razigranih kowa na livadi, vetar u grivama, svemir u
oåima. Pronaãao sam je kao mesec juli u odbaåenom kalendaru.
Kañuãa je nepomiåno posmatrala grafiku. Ali u wenoj ruci
nije bilo sladoleda.
Ustao sam i poãao prema woj. Uzela je moju desnu ruku i stavila
je na svoj bok, a levu stavila u svoju desnu i ispruæila je u stranu.
Prstima leve ruke mrsila je moje lokne na potiqku.
Ja sam nespretan za svaku vrstu igre koja traæi vaqanu koordi-
naciju udova. Za ples – i bandera ispred mog prozora bila je po-
kretqivija.
Ne znam – tu pogubnu sintagmu – odmah izbaciti iz reånika,
izbaciti iz upotrebe, izbaciti iz glave, pustiti korak za

191
Kañuãinim, prisloniti bok uz wen, kako bilo zawihati kukovima
– plesati.
Ona je na licu nosila trag suze.
Ja sam mirisao wenu koæu.
Igrali smo s vetrom u kosi. S pronaœenim svetom u oåima. U ju-
lu. Zaboravqeni od svih.
Projahali smo svu noñ putevima koji svemir dræe na okupu, mo-
guñim.
Sanovnikom mladih qubavnika.

192
 99.
O STAROJ PODVALI

Zadugo nije bilo Tomaãa. Otkad ga je Mijo onako nabrusio, ne

dolazi. Prolazni je to bratski spor, znam, ali mi Tomaã nekako ne-
dostaje.
Zaputio sam se u Jamure, skrenuo u Ulicu JNA i uãao u kuñu sa
ogromnim travnatim dvoriãtem. Poluvekovni orah posred dvo-
riãta. U senci oraha planduje Tomaã. Grubo obradio tawa stabla
bagrema i napravio pravougani sto i klupe s wegovih duæih strana.
Åim me je ugledao, spustio je noge sa stola i ustao sa klupe. Ob-
radovao mi se.
– Dobro mi doãao, sine – gladi me po glavi i propiwe se na
prste da me poqubi u obraz. – Sedi, evo, sad ñe Anœa. Pogodi, Anœo,
ko nam je doãao?
Strina Anœa, osuãena visoka æena, viãa od Tomaãa, dolazi
nakon nekoliko minuta, prinosi mi ãerbet. Tomaã je veñ imao
svoju flaãu mlakog piva.
Priåamo, troãeñi vreme, nikako da zapoånem ono zbog åega sam
zaista i doãao. Tomaã me podstakao.
– A ja ne pitam – kaæe mi – a ti si doãao, moæe biti, s nekom
potrebom?
Gledam u wegovo crveno lice i ñelu, naborano åelo i oåi usija-
ne od piña. Zato ga i nema kod Mija, pomislim.
– Zanima me neãto – snebivao sam se, pa najposle izlanem – a
ako iko hoñe, mislim, ti si taj koji ñe mi reñi.
– Hoñu – kaæe – ako znam, reñi ñu. A ãta to?
Najednom viãe nisam siguran da æelim da znam odgovor koji
sam traæio. Primetio je.
– Ma, pucaj – naãali se, pa se uozbiqi. – Sve ãto kaæeã, ostaje
samo izmeœu nas dvojice. Ne brini.
– Dobro – prelomio sam. – Je li morao da zaglavi?
Zna da pitam za Mija i ãest godina Golog otoka.
– Iskreno? Blisko mi je pameti da – nije.

193
 – Mogao je da se izvuåe?
Tomaã uzdahne. To nije bilo vreme ni dogaœaji kojih se åovek
rado señao i priåao o wima. Naprotiv.
– Prvo, siguran sam da nije zgreãio to ãto su mu pripisali. Ne
bi se ni za æivu glavu za Informbiro opredelio. On je bio disci-
plinovan ålan Partije, a osim toga i promiãqen, ne bi dopustio
sebi da pred bilo kim, ni pred roœenim bratom, to znam, kaæe bilo
ãta protiv Broza i KPJ.
Tomaãa protrese åudna groznica, lice i ñela mu sve crveniji,
za trenutak sam se uplaãio da ñe se samo prevaliti preko stola.
– Neko mu je podvalio, a ja mislim da Mijo zna ko je. Prijavio da
je rekao ãto nije rekao, i tako pokuãao da izravna neke raåune. A
raåuna je bilo na pretek. Svak sa svakim je imao neki raåun, svud jad
i beda, trebalo je preæiveti, i ako si gledao sebe, nekom si se bar
malo morao zameriti. Uvek bi se naãao neko da pomisli da si ãaku
ãeñera viãe dobio. Ili si pre drugog do Unrinog paketa stigao.
Ranije brazdu zaorao. Kilo æita mawe u otkup dao. Trudodan ti vi-
ãe zapisan. Makar nekoga popreko si pogledao. A Mijo je radio sve
te partijske i dræavne poslove. Nije to bilo vreme mirnog sna.
– Pa kako se mogao iãåupati?
– Verujem da je mogao, i sad je lako pametan biti. Ali, onda… Pa,
trebalo je da uradi drugima ãto su i wemu, da upre prstom u nekoli-
ko drugih qudi…
– Nevinih?
– Nema, sine, nevinih – ozbiqno mi odgovara Tomaã. – Bilo je
odanih i ideji, i revoluciji, i Partiji i dræavi, verujuñih u is-
pravnost toga ãto åine, ali je to, veruj mi, podrazumevalo da
åiniã i stvari koje ti ukidaju nevinost pred Bogom i svetom.
– Znaåi, ni Mijo nije bio nevin?
– Nije bio kriv za stvari za koje su ga teretili, i tu je razlika.
Ne moæeã ãest godina æivota u kamen stucati nizaãto, samo zato
ãto si nekom nekad na æuq stao. Po tome, svi smo mogli na Goli
otok, bez razlike, od Tita do… do mene.
Niãta mi nije rekao ãto nisam mogao da pretpostavim. Ili
ãto nisam znao. Iz zvaniånih dokumenata i spisa. Ili, nezva-

194
niånih priåa. A joã viãe, iz kosog ugla mog prijateqa Mirka, koji
je, kad god bi mogao, piãao uz vetar. Pa i kad je IB u pitawu.
Ãta mi je preostalo? I ko?
Mijo, razume se.

195
 100.
OTAC I SIN

Sedeli smo u baãti Leline kafane. Pili smo mlake sokove i

pomalo se dosaœivali. Ãibicali smo: stavqali smo kutiju ãibica
na ivicu stola i odozdo je vrhom palca odbacivali uvis. Ako padne
na poleœinu ili lice – pet bodova, na jednu ili drugu usku stranu po
duæini – deset, a po visini – dvadeset. Ako upadne u tuœu åaãu sa so-
kom – piñe. Dobija Malina, moja najmlaœa sestra koja nam se odskora
povremeno uvaqivala u druãtvo.
Bila je to jedna od onih vruñih letwih noñi kada se åovek znoji,
neprestano æedni, oseña neobjaãwiv zamor i nije mu ni do åega.
Lovi muve okolo i okreñe ãibicu. Sve ãto je bilo vaæno uradili
smo: zavrãili gimnaziju, upisali fakultet, naãli devojke, posta-
li ålanovi Partije, objavili joã jedan broj „Odjeka”, vratili se sa
letovawa – preostalo je da åekamo poåetak semestra i zaputimo se u
Beograd.
Åekamo. Puãaåi bar zapale, ja ni to.
Kañuãa je poåela da me gurka kolenom ispod stola. Nisam joj
odgovorio, utovario sam svu lewost sveta u prazne prikolice
moædanih vijuga. Nije odustajala. Pogledao sam je i zaustio da je
prekorim ãto mi remeti noñ koju ñu pamtiti po tome ãto je nisam
æiveo. Ali, ona mi je oåima davala neki znak. Osvrnuo sam se, Ste-
van Pilipoviñ, debequãkasti i potpuno ñelavi milicioner, ute-
gnut u uniformu, neuobiåajeno ozbiqan i zvaniåan, stajao je taåno
iznad moje glave.
– Poœi sa mnom – suvo mi je rekao.
Ustao sam, zbuwen i iznenaœen. Nisam mogao da se setim niåeg
zbog åega bi trebalo da poœem sa wim, a nije izgledao kao da se ãali.
Istovremeno su ustali i ostali.
– Vi ne idete – obrecnuo se na wih.
Poãli su, naravno, i Mirko, i Strahiwa, i devojke. Na izve-
snom odstojawu, i verovatno su i sami, kao i ja, beskorisno, preme-
tali i svoje i moje postupke u posledwe vreme. Ipak, ostali su pred

196
vratima mesne kancelarije, Pilipoviñ ih nije daqe pustio, a ja sam
poãao gore, na sprat, gde su se u levom krilu, na kraju hodnika nala-
zile prostorije milicije.
U sobi sa svega nekoliko komada nameãtaja, za stolom je sedeo i
neãto pisao Milan Janoviñ, Nadin otac. Stevan me je propustio
ispred sebe i pokazao mi na drvenu stolicu sa luånim naslonom i
okruglim sedalom. On je ostao da stoji kraj vrata, malo ukoso od me-
ne tako da je mogao sasvim lepo da vidi moj profil.
Poznavao sam ove qude, kao i svi u selu, kao i oni sve u selu, uos-
talom. Imali su autoritet i zasluæili su poãtovawe meãtana, bez
sumwe, i ne mnogo posla zauzvrat. Åinilo mi se da wihovo po-
naãawe te veåeri izlazi iz kalupa svakodnevice, i to me je brinu-
lo. Uz to, izgledalo je da ni wima nije ni najmawe prijatno ãto su
morali da me dovuku gore, u prostorije gde su retko kad nekog spro-
vodili, osim pijanaca da prebrode noñ.
– A ti si Mijov? – upitao je Janoviñ. – Jedinac.
Retoriåko pitawe, a posle wega i besmislena tvrdwa, po uv-
reæenom shvatawu naãih roditeqa – bez obzira koliko sestara
imao, ako nije bilo joã muãke dece, onda si jedinac u svoga oca. Do-
duãe, Janoviñ oåigledno nije znao kako da poåne razgovor, pa je kre-
nuo linijom maweg otpora, onom koja je bezazlena i utire put
poverewu, razgovoru.
– Liåiã na wega. I da ne znam da si wegov, po wemu bih te na
ulici poznao.
– Vala, jeste tako – potvrdio je Pilipoviñ.
Slegnuo sam ramenima. Saopãtiñu Miju da se bar neãto pitao
one veåeri kad me je zamislio sa Milom, pomislio sam u sebi, sme-
juqeñi se unapred wegovoj reakciji.
– Pa, kako je, ãta radi Mijo? – nije odustajao Janoviñ od raspi-
tivawa o mom ocu.
– Dobro je. Radi.
– Ide li gde? Onako, u druãtvo?
– Kao i svi, ide „Kod Dade” – a gde bi iãao drugo? To mu je zbor-
no mesto s ispisnicima.
Okretali smo se tako u krug. Mijo centar, mi oko wega. Navrzli
se na wega, ãtoãta o wemu znaju boqe od mene – pre se oni kreñu Mi-

197
jovim putevima nego ja, a ipak nikako da me pitaju to ãto stvarno
æele. Imamo li para, je li Mijo bio nervozan u posledwe vreme, da
li je izbivao viãe iz kuñe nego ranije, da li je nekog posebno po-
miwao, da li je spomiwao stare dugove, meni ili Mili, i sve pi-
tawa u tom smislu.
– Znaã li, moæda ti je rekao, gde dræite onaj valter? – upao mi
je s leœa Pilipoviñ s pitawem.
– Nema on nikakav valter – slagao sam, jer sam znao da ga je na
mnoge svadbe nosio. – Oduzet mu je joã onda kad je zaglavio na Goli
otok.
Pomislio sam da je valter problem, i bilo mi je lakãe, jer ni-
sam voleo ni pomisao na piãtoq u kuñi – mogu da ga nose odmah, ali
neka to rasprave sa Mijom liåno.
– A poznajeã li Kostu S.? – odjednom me upitao Janoviñ.
– Iz viœewa – odgovorio sam automatski – i iz priåa.
– A Mijo?
– Ãta Mijo?
– Je li ga pomiwao? Drugovali su, viœali se?
– Ne señam se u naãoj kuñi da je neko pomiwao… I ako jeste, ni-
sam obrañao… Tolike qude pomenu… Ko bi se svih setio.
– Pa jeste, u pravu si. Kaæeã, nikad nije dolazio kod vas u kuñu?
– Nije. A ãto je to vaæno? Naãa kuña je otvorena, to i sami zna-
te, za svakog.
– Moæda je Mijo iãao kod Koste? Bili su drugovi…
– Ne znam. Mijo mi ne priåa o svojim drugovima. A ãto to ne
pitate Mija, on ñe vam reñi? Sigurno ñete ga nañi „Kod Dade”, ako
veñ nije kod kuñe.
Tiãina. Janoviñ je åupkao resicu uveta, iza mene Pilipoviñ je
teãko disao. Shvatio sam da su veñ bili na oba mesta i da su verova-
tno i videli Mija. Dakle, od mene su æeleli da saznaju neãto drugo
o mom ocu.
Kao da je neko istresao kiper betona na moja usta. Stomak i srce
zaliveni. Usne skamewene.
– Mijo je ovde – izgovorio je najzad Janoviñ, kao da ceo rodni
Obzir skida sa duãe, nekako saæaqivo, skoro na ivici suza.

198
 – A Kosta S. u grobu? – moj glas kao da je s kamena zagrobnog be-
znaœa putujuñi u podgrlcu zapeo.
– Drugi metak zakazao – kao da mi uteãne vesti donosi, sa-
opãtavao je Pilipoviñ.
Sve to nekako s Mijom nije nikada dobro iãlo. Sreña i on su
ceo æivot u nesporazumu – kad god mu je bila potrebna, okretala mu
je leœa. Sa mnom nije imao sreñu da blagovremeno provalim ãta je
naumio da uradi. Sa valterom nije imao sreñu da okonåa buduñu
duãevnu bedu. Ostale iz okruæewa ne pomiwem, ova stvar nije bila
do wih. Jer, ja nisam paæqivo åitao ono ãto sam u ovu beleænicu
sam, po svojoj voqi, odabirao i slagao, a iz we je sve vriãtalo da ñe
Mijo upravo uåiniti to ãto jeste. Åemu onda pisawe? Kome onda ta-
kav sin?
A valter? Pa koga najboqi prijateq makar jednom nije ostavio
na cedilu?
– Hoñeã li da ga vidiã? – pitao me Janoviñ, iako je znao da ni-
kako ne bi taj susret smeo da dozvoli.
– Ne znam da li on hoñe da vidi mene.
– Sam odluåi.
Na prqavom oknu kancelarije zora je istakla sivu zastavu. Javi-
li su se prvi petlovi. Za wima psi.
Stiglo je vreme buœewa.

199
 KWIGA DRUGA

(Od)umrli. Obrisi novih zaviåaja.

Godine gladnih skakavaca. Kamen za pod glavu: Hoñe
li umreti ova noñ? Filmske trake. Promene,
prilagoœavawa. Mesto gde poåiwe sve(t). Komad
koji nedostaje.
 1.
KAD SE JEDNOM ODE

Nema lake smrti. Brze, lasne, bezbolne, neosetne.

Ni onome koga smrt uzima ni onima kojima iskobqenog odu-
zima.
Nikome se ne izlazi iz æivota. Ma koliko bio jadan i pust, po-
niæavajuñi i iscrpqujuñi, odbijajuñi stalnim nedavawem i ne-
prestanim uzimawem, æivot je jedan i neponovqiv, i åovek gladuje,
pati, boluje, bauqa koloteåinom grebuñi po wenom glibu i hvata-
juñi se slomqenim prstima za vazduh ne bi li ostao tu gde jeste – u
æivotu.
Jer, kad jednom ode, iza wega niãta ne ostaje. Kratkoroåno
señawe, i ono tuœe – viãe niãta.
Ali, åovek ne upravqa æivotom, veñ æivot upravqa åovekom.
Dræi ga na svom pojilu toleñi mu neutaæivu æeœ i kad doœe vreme
pusti ga niz vodu, u niãtavilo. I da je sve drugo lako, taj trenutak
svesti da æivot zakquåava vrata za wim, åini da åoveku nema lake
smrti. Ni bezbolne. Ni neosetne. Brze ni lasne. Nema toga.
A kad neko ispije svoju smrtnu åaãu, ni onima od kojih je
otiãao ne biva lako. Jer drugi mora zauzeti wegovo mesto u æivotu,
ãto je teãko, ili mesto u redu za putovawe u jednom pravcu, ãto je
isto. Ne moæeã znati ãta si nasledio. Moæda je otiãao boqi od
tebe. Mawe greãan. Uspeãniji. Omiqeniji. Jesi li mu bio do kole-
na, ili joã mawe. I hoñeã li kao on moñi zubima da se dræiã za taj
jedini trak svetla u svetu koji se naziva æivot.
Nema lake smrti, æivot je boqi.
Strahiwi to viãe nije vaæno.
On je naãao svoju smrt.

203
 2.
NEÃTO BIVÃEG ÆIVOTA

Dva puta sam svoje stvaralaãtvo prinosio Tanatosu na ærtvu.

Prvi put na åetrnaesti roœendan, u trenutku emotivnog posr-
nuña kakvog pubertetlije nisu poãteœene. Ãto sam dotad napisao,
nije preteklo, sem u tragovima u mojoj glavi, a to nije potrajalo.
Drugi put sam u ruke niãti predao rukopise kad sam pregurao
dvadeset prvu godinu. Tada sam, jedne samotne veåeri u Studewaku,
shvatio da ono ãto piãem ne odgovara onom ãto mi se po glavi mo-
talo, da mi je pisana reå jadnija od misli i oseñawa i da tu pomoñi
nema. Iza ovog samospaqivawa preostale su nekolike priåe koje
sam objavio kao sredwoãkolac, jer one viãe nisu bile u mojoj vla-
sti.
A tri decenije kasnije ponovo se lañam pera.
Ima li u tome nekog znaka?
Ima li pisawe smisla ako je u neprestanoj opasnosti od spa-
qivawa?
Jesam li pao u talas memoarskog pisawa, koji nas potapa po-
sledwih godina, da svom niãtavnom æivqewu dadem sjaj osmeha za-
toåenog u ramovima crnobelih fotografija? Podeãene uspomene.
Ne znam. Ne æelim da mislim o tome – i tako od napisanog kao
ni od mene neñe ostati niãta.
Jedini stvarni razlog za pisawe je pronaœena beleænica koja
mi nije bila pri ruci u ono vreme uniãtavawa rukopisa. Ostala je
u roditeqskoj kuñi u Sivcu i pretekla. U woj sam pronaãao svoj
bivãi æivot i, prelistavajuñi stranice odloæene ad akta, uæivao
u wemu.
Dakle, doprlo mi je do pameti (naravno, izliãno je reñi uz åiju
odluåujuñu pomoñ) da bih mogao otvoriti novu beleænicu i uæiva-
ti u æivotu koji imam. Sada i ovde.

204
 3.
MALA JEZIÅKA ISPIRAWA

Zaviåaj.
Kraj, predeo gde se ko rodio, postojbina; otaxbina. (Reånik Ma-
tice srpske.)
Rodno mesto, rodni kraj. Mesto gde se prebiva, æivi, podruåje
na koje se neki narod naseqava. (Reånik srpskohrvatskoga kwiæev-
nog jezika SANU.)
Obiåaj, tradicija, zavet – u jeziåkoj zaostavãtini Mijovog ro-
dnog kraja, koju je reåeni preneo sa sobom u kolonistiåkom za-
veæqaju i povremeno, zaboravqajuñi se, ozareno koristio.
Poreklo reåi se nalazi u glagolu uåiti i wegovim izvedenica-
ma nauåiti, naviñi, obiknuti. (Etimoloãki reånik Petra Skoka.)
Mesto gde baciã ãeãir, ili gde ga naleti oluja promena okaåe.
Ako, pri tom, svikneã na wega, na qude, i oni na tebe. Ako ne
iãåajiã, ili ne pozajmiã drugi ãeãir.
Posteqica. Bezbedna tama.
Smrtni list.
Miris koji ne prestaje s tobom.
Ni u onih dvadeset godina kad sam zajmio zaviåaje na raznim
drumovima i pravcima, samo da se ne bih vratio u mesto roœewa. Da
ne bih ni svratio, krhotina.
Ipak, evo me.
I dok se noñ cedi niz reånike i moje zbrkane misli, iz nekog
razloga verujem da se tek sada boqe razumem sa svojim roditeqima iz
doba moga detiwstva, da umem da protumaåim wihove onomadne
iznenadne tiãine.
Tako åovek kaska za æivotom, kao kakvo kowåe za åovekom.

205
 4.
PROCESI ODUMIRAWA

Na poåetku je odumrla Partija, „vodeña idejno-politiåka i ko-

heziona snaga druãtva”. Taj proces nije bio predviœen wenim pro-
gramskim ciqevima.
Ali proces odumirawa dræave jeste bio sawani ciq Partije, i
on se dogodio, iako ne onako kako je projektovano. Bez sile koja je
dræi na okupu, dræava se raspala i odumirala dugo i bolno. Neki
weni komadi joã se trzaju.
Sa dræavom su odumirali i weni tvorci. Ne mislim na arhi-
tekte jedne takve dræave, veñ na izvoœaåe radova, one qude koji ve-
ruju planerima i wihovim planovima; na qude koji su poverovali u
istinitost onoga ãto su gradili i stvorili. Zbog åega su se, nebro-
jeni, sa ogwiãta pokrenuli i „zaputili u svet”, kako je govorila
Majka Mila. Komad po komad otpadao je od dræavne tvrœave i sroza-
vao se u wenu praãinu na dnu. Deo po deo otkidao se æivot bivãih
revolucionara i zidara i uruãavao u spremnu raku. Ionako veñ
prikrajåeni, a oprqeni vatrom promena, prestavili bi se bez opi-
rawa, umrli joã mnogo pre dolaska smrti.
Zatim su na red doãla wihova deca.

206
 5.
BROJANICA

Kolonizacija, naseqavawe, osnivawe naseobine.

Egzodus, iseqavawe, deo (qudske) tragedije.
Raseqavawe, izbegliãtvo.
Seobe.
Rasejawe.
Azil, utoåiãte, skloniãte, sigurna kuña.
Za qude i pse.
Neprikosnoveno mesto tihog umirawa.

207
 6.
KAD ZGASNU SVICI U ÃEVARIMA

Pristigao sam na grobqe kad su veñ sanduk polagali u raku. S

mukom sam se probijao kroz okupqenu svetinu. Oni udaqeniji od
groba priåali su viceve i smejali se. Oni bliæe grobu su ñutali,
pogleda uprtih u vrhove cipela. Oni sasvim uz grob su plakali,
wihov bol je bio stvaran.
Plakala je i Kañuãa. I smeœokosa devojka koja ju je gråevito
dræala ispod ruke; od Kañuãe je pozajmila boju za svoje oåi.
Pijan i zguævan, stao sam iznad otvorene rake i visoko podi-
gao ruku, upiruñi prstom u nebo. Zañutali su na tren åak i oni koji
su se ãalili i smejali, izgledao sam kao neko ko hoñe da napravi bu-
dalu od sebe, i to je vredelo saåuvati za sprdwu posle sahrane. Neka.
Da li me je iko prepoznao?
Bio sam teatralan, baã onako kako je Strahiwa svojevremeno
bezuspeãno pokuãavao iz mene da izvuåe. Nakaãqao sam se, malo
uspravio ramena, potraæio zeru ohrabrewa u Kañuãinom izne-
naœenom i zaåuœenom pogledu, dok je kowski rep i sad igrao u brzom
ritmu latinskih plesova, pa izrawajuñi iz alkoholnih omaglica,
izgovorio reåi kojih do tada nije bilo u mojoj glavi. Ili ih je bilo,
jednom davno, posledwe ãto sam ikad napisao i pocepao.
– Ovo je molitva, jedina molitva u mom æivotu, Molitva za
Strahiwu – rekao sam, zastao i, pogledavãi u devojku kraj Kañuãe,
kao da od we traæim potrebnu snagu, nastavio:
Kad zgasnu posledwi svici u Ãevarima i kad zaboraviã na ovaj
svet,
da si hodao poqem konopqe kao Hronos, „Otac Vreme”, sa ne-
umoqivim srpom u ruci,
da si pohodio vrtove s makom i blaæeno nasmeãen vrañao se
majci s praznim åaurama u posudi
kad zgasnu posledwi svici u Ãevarima.
Kad zaboraviã da je svet bio oblikovan kao dupla slika, za-
miãqana tvoja i stvarna naãa,

208
 da su ti ptice sna pevale na dlanu i prãtale u nebo åim pome-
riã oteæali kapak na oku,
da si veånost odmeravao goloruk, naoruæan tek pukim reåima,
i osvojio je pre vremena,
da zaboraviã na ovaj svet.
Kad zaboraviã na sebe,
uveravajuñi svet da je otiãao Æil, ne sasvim muãki, os-
tavqajuñi Katrin i Xima na sigurnoj udaqenosti od we,
da je samo jedna slika sveta, ona tvoja, otiãla na poåinak i da
nema razloga ãto smo ovde,
amorfna gomila koja plaåe, smeje se i naduãak ispija åaãe za
pokoj tvoje duãe,
a svici u Ãevarima joã se i ne pale kamoli da gasnu.
Kad zaboraviã na ovaj svet,
åak i tad ñeã nas pohoditi, kao izmaglica, nevidqivi znak na
putu, ime na koje smo svikli
za sve ono ãto je moglo a nije bilo i da ne åasimo ni åasa i
proæivimo zemaqske dane,
i one koje si sam preskoåio, i one do kojih nisi ni doskoåio,
jasno i glasno, jer ñe tiãina i tako doñi
kad zgasnu svici u Ãevarima.
Kad zaboraviã na ovaj svet,
uåini to bezuslovno i konaåno, lepi moj.
Sagnuo sam se, pazeñi da se pijan ne obruãim u raku, uzeo gru-
men zemqe i bacio u Strahiwino konaåiãte, okrenuo se i otiãao s
grobqa.

209
 7.
SAMO KUÑA POSTOJANO ÅEKA

Oseñao sam se åudno leæeñi u polutami svoje nekadaãwe mo-

maåke sobe. Proteklo je devetnaeset godina i osam meseci (i joã ko-
ji dan, da me ne mrzi mogao bih izraåunati taåno u sat i minut)
otkako sam okrenuo leœa ovom mestu. Izbivawe dugo koliko i æivot
koji sam proveo u wemu. I kao da se nije desilo niãta, opet sam u is-
toj sobi, u istom poloæaju kao nekoju sekundu pre nego ãto sam tre-
snuo vrata za sobom – åinilo mi se u omaglici pod åelom da sam
preskoåio sopstvenu vremensku prazninu tokom koje su drugi æive-
li; i umirali.
Skoro sve u kuñi je izmeweno i drugaåije a, opet, bezmalo isto.
U sobama se nalazio drugi nameãtaj, polovan, koji su moje sestre do-
nosile iz svojih kuña ovamo kad bi sebi kupovale novi; svakako
oåuvaniji i boqi od onog koji me je ispratio. Od starih stvari, u
prostranoj nekada devojaåkoj sobi stajalo je na zidu i daqe veliko
ogledalo, pravougaonog oblika sa polukruænim gorwim delom. U
dnevnoj sobi, koja je sluæila i kao trpezarija, opstao je bledoplavi
kredenac sa zastakqenim vratancima na gorwem delu. Mali ku-
hiwski sto sa muãemom stajao je u gangu koji je Mijo, joã u vreme kad
sam krenuo u gimnaziju, zatvorio i napravio u jednom delu kuhiwu, a
u drugom kupatilo. U sobi gde sam opet leæao i bez misli buqio u
tavanicu, sada na suprotnom zidu, i daqe su se poigravali Berbero-
vi kowi raãirenih nozdrva i rasute grive. Kraj kauåa, iza
uzglavqa, u uglu, stajala je nahtkasna, komad nameãtaja koji je stigao
u kuñu joã u vreme „droware”. Uska, sa dve police i fiokom u dowem
delu, debqom ploåom koja je malo prelazila preko rubova, iznad ko-
je se nalazio otvoreni deo, nalik na vrat, a na wemu, iste veliåine,
kao da je glava nahtkasne, deo koji su zatvarala vratanca sa uæim
pravougaonim staklom po sredini. U toj nahtkasni sam tokom celog
ãkolovawa dræao svoje ãkolske kwige, sveske i pribor, ispod ko-
jih sam skrivao sveãåice sa raznim beleãkama i listove sa pe-
smiåuqcima i priåicama.

210
 Na zidovima po sobama bilo je izveãeno nekoliko uveñanih i
retuãiranih porodiånih fotografija, Mijo i Mila sa svojom de-
com. Bile su to dosta izveãtaåene i ulepãane fotografije (na-
roåito odeña i frizure) koje su kasnih ãezdesetih godina pravili
putujuñi majstori. Oni su povremeno dolazili u selo i zalazili po
kuñama, uzimali po nekoliko mawih, katkad i skoro neupotreb-
qivih crnobelih fotografija, dogovarali sa domañinom ãta i ka-
ko da se uradi, odnosili sve sa sobom (prethodno naplativãi
uslugu), i posle izvesnog vremena, åesto i nakon godinu dana, kad bi
åovek veñ izgubio nadu, stizale su uveliåane fotografije. Na wima
je bilo premoãñeno i vreme i prostor, spojeni qudi i krajolici
kako nikad nisu, ukradena æivotu uspomena po svome damaru, za svoj
ajtar.
Posveñen mislima o tim nekolikim stvarima, koje sam ranije
primeñivao koliko i ciglu u zidu, a sad su mi kuñu åinile mojom,
dvoumio sam se ãta mi je raditi. A dvoumice nikad nisu dobre za
san, zar ne? Stoga sam ustao sa kreveta i otiãao do kredenca, otvara-
juñi staklena vratanca na levoj strani. Zavukao sam ruku unutra i,
da, tamo se nalazila boca. Odvio sam åep, lozovaåa, nisam ni
sumwao, i potegao jedan gutqaj i vratio bocu.
Sad sam sasvim naliåio na svog Mija; tako je on umeo, iznenada
uznemiren ili neutaæivo æedan, da proãeta kuñom, zavuåe ruku u
kredenac, dolije iz boce u sebe koliko mu je potaman i vrati se svom
poslu. Posle izvesnog vremena, ponovio bi celu operaciju. To ne bi
trajalo suviãe dugo, jer se majka Mila izveãtila i u kredenac
stavqala bocu sa dva prsta rakije, a Mijo je bio nekako suviãe na-
ñefleisano zoran da bi od we dodatno traæio. Odgovor bi i tako
bio da nema viãe rakije nigde u kuñi.
Ali, u mojoj boci je bilo skoro do vrha.
Pri tome, ja nisam imao druga posla. Osim prometawa uspome-
na. A one idu uz piñe, makar i na prazan stomak.

211
 8.
ZBIR ÅETRDESET I JEDNA, NA VRATIMA
QUBOV

Bila mi je tada åetrdeseta na zbiru. Nerazbir doba, moje. Veñ

sam bio u kaquzi do guãe, onoj svojoj: suviãe mlad da svodim raåun,
suviãe star da krenem iz poåetka; polovinu od broja godina sam se
uåio æivotu, a polovinu sam potroãio da nauåeno proñerdam.
(„Bila rabota”, pomirqivo sa æivotom umela je o gubitku onomad
da zbori majka Mila.)
Onda sam upao u novu kaqugu, veñu, onu od velikog sveta oko
mene.
U åetrdeset i prvoj mi se vaqalo åupati iz sebe i nerazum-doba.
Sjajno! Tako sam se uvalio dubqe, kako mi je vazda bastalo i pripa-
dalo.
Prikquåio sam se transformisanoj partiji na vlasti. Nisam
postavqao suviãna pitawa, odgovori nisu traæili mene. Samo sam
æeleo da opstane to ãto jeste bilo, ali se ispostavilo da je to nemo-
guñe. Kao da je to ãto jeste bilo trebalo da bude neãto ãto nije bi-
lo, ãto smo, izgleda, drugaåije æeleli. Dakle, zakquåio sam, nije ni
bilo. Verovatno sam æiveo neåiji tuœ æivot, neko drugo doba.
A ipak su me pozvali, takvog nerazbirnog, moja partija i moja
raspadajuña dræava, da åuvam ãto je u tom trenutku postojalo, da se
borim za ostatke. Na prvi zov trube, u meni – rezervnom kapetanu –
raspretala su se ãumno dotad neznana oseñawa, i ja sam se odazvao i
otiãao na vojnu veæbu u Kikindu. Ali, to viãe nije bila jedna od
onih veæbi koje smo provodili pijuñi i sprdajuñi se i sa sobom i sa
maketama umesto neprijateqa na niãanu. Tamo, na zapadu, nedaleko
od nas (o, donedavno je bilo meœu nama, sa nama), orile su se nekoli-
ke drug(aåij)e trube. S druge strane pogleda nisu bile makete, veñ
æive mete, stvarnost je bila viãe od igre.
Pregurao sam to.
Pola godine posle Kikinde, u jednom kafiñu, dok sam gledao TV
dnevnik i ispijao prvu veåerwu dozu, objavqena je vest o Strahiwi.
212
S ratiãta se vratio na ãtitu. Toliko godina niãta, nijedne vesti
o wemu, a onda – kao brzi voz u tunelu – pregazila me slika poznatog
åoveka koji se osmehuje, davnaãweg prijateqa, negde pod nekim
ãatorom, pripremajuñi ratnu reportaæu i ne sluteñi da ñe se neko-
liko sati kasnije upisati u kwigu onih koji su „videli kraj rata”. U
istom trenutku su me napustile i misli i oseñawa, na moj toraks
stuãtila se tavanica kafiña, pridobila me crvena nit bola, kao da
se sva rebra lome i zarivaju u pluña, i spustila me u vazda iãåeku-
juñu tamu.
Iz tame sam se trgao tek u svojoj momaåkoj sobi, u kuñi na selu.
Malo kasnije su me sustigla señawa, sliåice koje se slaæu uz pomoñ
neispravnog kinoprojektora raskomadanih filmova iz bliske
proãlosti, i sastavqaju u smisleni, iako teãko prepoznatqivi
niz radwi. Ali ne i u niz koji bi popunio vremensku celinu izmeœu
vesti na TV dnevniku, trenutnog pomraåewa, dolaska na sahranu i
buœewa u skoro zaboravqenoj sobi.
Ni naredni dani nisu proticali bez crnih rupa u mom pam-
ñewu. Muvao sam se po kuñi, ne izlazeñi nigde. Pijuckao sam poma-
lo, ali neprestano. Jeo sam slabo. Neãto sam zatekao u starom
onemoñalom friæideru, neãto su donosili moja sestra Malina i
wen muæ Jovan – wima su se svojevremeno putevi ukrstili tamo gde
smo se Mirko, Strahiwa i ja razilazili. I Viãwa me obiãla. Dve
starije sestre bile su podaqe od Sivca, inaåe im ne bi promaklo da
i same doœu u rodnu kuñu. I Zlatoje se povremeno pojavqivao na vra-
tima, i wegova æivotna brigadirka, pozivali su me na kafu, ruåak,
qudovawe, ãta mi je po voqi. Jednom se i Jablan nagvirio kroz dvo-
riãnu kapiju. Nekoliko starih dobrih komãija, Rada je joã bio
æiv, umesto Petra, navratili su sinovi. Ali ja nisam bio nizaãto,
ruåavawe se pretvaralo u moje pijuckawe, qudovawe u maglovawe.
Radovawe zbog susreta posle tolikih godina u nelagodnost i muåe-
we, u vrebawe pogodnog momenta da se neprimetno a koliko-toliko
pristojno utekne od mene. Mene to nije brinulo: bilo mi je sveje-
dno. Jedno od onih Minderoviñevih svejedno – sve mi je bilo ravno
do mora.
Peti ili ãesti dan je neoåekivano navratila Kañuãina kñer.
Zatekla me neobrijanog i neurednog, buqio sam u televizijske iz-

213
veãtaje sa ratiãta i dopijao se lozovaåom. Åim se pojavila na vra-
tima, malo viãa od majke, i malo lepãa, moæda zbog kontrasta boja
wenih oåiju i kose, skopali su me svi demoni proãlosti. Postao
sam svestan razloga koji me dræe joã u selu, kolebqivosti izmeœu
neukrotive æeqe da ostanem i moralne potrebe da se ãto pre
izgubim.
– Hvala vam, åika Dragoviñu – rekla je malo promuklim, na tren
sam pomislio astmatiånim glasom. – Drago mi je ãto ste ono rekli
o mom tati, sigurno bi voleo da je to mogao da åuje.
– Mislim da me je åuo, duão – rekao sam, ovo posledwe sa okle-
vawem, nisam znao weno ime.
– Qubov – rekla je mirno, pogodivãi razlog mog oklevawa. Sjaj
suze u oku. – Agape. Caritas. Neæna, poærtvovana i posveñena bliæ-
wemu qubav. Tako mi je govorio tata, doduãe u detiwstvu joã.
– Lepo ime, nema ãta – oglasilo se u meni zvono palo u pra-
ãinu uspomena. – Hajde sedi, da vidim, moæda naœem neki sok za
tebe.
– Moæda drugi put – odgovorila je stojeñi i daqe u okviru vra-
ta. – Sad, razumete, ne bih mogla da se zadræavam. Htela sam samo…
Pruæila mi je okruglu metalnu kutiju.
– Tata je mislio da biste se sigurno obradovali da pogledate
ovu traku – glas joj je podrhtavao. – Rekao je i neãto ãto nisam razu-
mela, da bi æivot i stvari bili prirodniji ako bi traka… Pa, ma-
ma je rekla da treba da je imate.
Stajao sam naspram devojke, gledao je joã nerazmagqenim pogle-
dom, shvativãi da je Strahiwa ipak saåuvao jednu rolnu filma, ili
se Milan Janoviñ bar malo smilovao suzama svoje kñeri Nade. Ni-
sam bio siguran da otvarawe kutije uspomena moæe doneti koristi,
od onoga ãto je proãlo niãta se ne da promeniti, ali se zato u
åoveku zapretani æar moæe razgoreti i, ostarelog i obesnaæenog, i
konaåno ga sagoreti. Ali, nisam mogao razoåarati to u vrata i u moje
oåi uramqeno stvorewe.
– Hvala ti, Qubovi – prozborio sam. – Zahvali i Kañuãi, vaqda
je nebo htelo da ovako bude.
Qubov je otiãla. Ja sam se spakovao i uputio na autobusku sta-
nicu. Kroz petnaest minuta uãao sam u „Lastin” autobus za Beograd.

214
 9.
RATOVAWE. RANE

Kaquæajuñi kroz vreme i prostor pretekao sam nekako joã po-

la godine, a onda sam, ipak, zabrazdio u trpiwske oranice i blato.
Na åelu åete zbuwenih rezervista peãadinaca. Usred neprestane
vatrene paqbe stvarnosti.
Na rastrgnutom plavetnom trpiwskom platnu, impregnira-
nom strahovima dnevi i pijankama noñi, oslikavalo se moje kratko-
trajno ratovawe i nicale crne rupe za buduñe nevoqno señawe.
Stoga, beleæim samo neoåekivani i nagli kraj.
One noñi, dok je pastir Mesec lice skrivao u senci a zvezde se
jogunile u tami nebeskih torova, sa zemqe je sevnula muwa i za-
tutwao rafal. U kosmos, u svevreme.
Odbacio sam åaãu s piñem i sa deæurnim oficirom Mitro-
viñem istråao u rawenu noñ. Pokazao sam mu rukom u trku gde åujem
divqe povike, ali je on odmahnuo glavom. Nisam åekao na wega,
oåito je slabije podnosio piñe od mene, i jurnuo sam prema rovu. Ta-
mo se prebledeli vojnik Jovanoviñ okretao na sve strane dræeñi
kaãikaru u ruci i ne znajuñi ãta bi s wom, dok je istovremeno ne-
kolicina wegovih saboraca urlala poput pripitih navijaåa. Pod-
sticali su ga da odgovori na probni rafal s one strane. Ili da
legne na bombu. Ili da vrati, gle vraga, osiguraå na mesto, ako je
kukavica! Poznavao sam tu grupicu vojnika koja je na poloæaj stigla
kao na izlet taånije u kafanu. I, neposluãni, opijali su se teãko,
nerazumno, uglavnom noñu, po kuñama, u rovovima, na vetrometina-
ma, opijali se na straæi. Opijali su se svuda i na svakom mestu,
neobuzdano i nepromiãqeno, izazivaåki. Opijali su se, eto, kobno.
Nisam imao vremena ni da pomislim kako bih svoja pijanstva
svrstao. Åuo se joã jedan rafal, prosuli se svici nebom, i ja sam
odjednom leteo maãajuñi se bombe i poplaãenog vojnika, zagluãen
teãkom bukom pa iznenadnom gluvoñom; pali smo na zemqu, toplu i
vlaænu. Ali ne pada kiãa, pomislio sam, dok mi se grudva zemqe to-
pila u ustima i lepila za zube.

215
 Probudio sam se u bolnici. To sam shvatio kad je u moj pogled
zaãlo nasmeãeno lice crnokose devojke, u kojoj sam prepoznao
Duwinu ñerku Lanu. Naravno, setio sam se, ona je medicinska sestra
i odavno radi u Urgentnom centru.
– Ãta se desilo? – upitao sam.
– Niãta straãno – odgovorila je. – Sad je sve na svom mestu, i
probuãeno pluñno krilo, i obe noge, i leva ruka, sve je tu, ne brini.
Posle je doãao Mitroviñ u posetu. Priåao je da se o meni govo-
ri s poãtovawem. Spasao sam jedinicu teãke pogibije, odbacivãi
bombu iz ruku strahom (i piñem?) blokiranog vojnika. Ipak, Jova-
noviñ je poginuo, dodao je Mitroviñ, ne upuãtajuñi se u detaqe. A ja
nisam pitao – imao sam muku sa sopstvenim umirawem. Onim koje
ti u inat ostavqa telo.
Posle izlaska iz bolnice, osloboœen sam svih obaveza prema
vojsci. Sam sam se oslobodio obaveza prema partiji. I prema vlas-
ti. I prema radnom mestu. Prema bilo kome i bilo åemu.
Svi ratovi su za mene bili zavrãeni.
Dopalo vreme da se vidaju rane.
Isposlovao sam penziju, prema slovu zakona.
Prestao sam da pijem.
I nisam znao ãta ñu sa sobom.

216
 10.
SAN

Dok sam leæao u bolnici, priåinio mi se åudan san.

Kao, Strahiwa i ja sedimo na kovanoj baãtenskoj ogradi u blis-
tav proleñni dan.
Jedna lasta pod strehom gradi svoj dom od blata.
Bacamo kamenåiñe u pravcu gnezda.
– Nemojte œeco – brani nam astmatiånim glasom odnekud iz
kuñe majka Mila. – Greh je.
Zafrqaåim posledwi kamenåiñ iz ruke i pogodim gnezdo. Dok
se ispod strehe odrawaju grumenåiñi gnezda i padaju na zemqu, pres-
travqena lasta sa cijukom u briãuñem letu hrli u nebo, krmaneñi
raãqastim repom.
I ãto viãe u nebo leti, sve jasnije vidim da to nije sivi lasta-
viåji rep, nego uzbuœeni ples plavokosog kowskog repa u korotnom
begu.
Ne mogu da diãem.

217
 11.
OPORAVAK I PIPI

Oktobar, mesec rehabilitacije. Dosadan programiran dan u

bawskom stacionaru.
Joã dosadnija noñ, besana i prazna; ako i jedna misao prodre
unutra, biñe posledwa.
Beæim iz kreveta, mora biti samo u svojoj glavi i groteskno, jer
uz pomoñ ãtake se navikavam da hodam, i spuãtam se u najdubqi,
mraåni deo hodnika. Sedim na hladnoj drvenoj klupi. Puãim.
Odnekud izbije Pipi, krupnooka, pegava medicinska sestra,
dva repiña kose umirene ãnalama. Sklona mi je, oseñam to, od one
veåeri kad me odbeglog u „Lipov cvet”, kafanu uz bawski park, od-
vojila od muzike i pevaåice, strpala u kolica i vratila u sobu.
Prvo zdrav san!
Sedne kraj mene. Miriãe na sveæu kupku. Zaboravio sam kako
izgleda prisna blizina æene. Spuãta ruku na moju butinu i nemar-
no je povlaåi prema preponama. Oseñam uzbuœewe. Sklawa ruku.
Ako nastavi daqe, kaæe mi kao najprirodniju stvar na svetu ko-
ja se podrazumeva, koãtañe me pet maraka.
Vrañam wenu ruku na izboåinu na mojoj pixami. Miluje me,
dreãi mi uåkur i spuãta glavu u moje krilo.
Tako mi viãe nije vaæna ni domovina ni rat. Ni vlast ni po-
daniãtvo. Ni zaviåaj ni porodica. Ne postoji ni istorija ni sve-
tiwe. Ni sadaãwost ni buduñnost.
Postoji samo taj trenutak izvan vremena. Kratkotrajna uskla-
œenost uma i åula. Jedina stvarnost.
Iz veåeri u veåe. Za bednih pet maraka.
Moja Pipi!
Da li bi se udala za mene?
Ali, imala je muæa, nezaposlenog. I dvoje dece.
Morao sam to veñ da znam. Sve nas je u zemqi lomila galopira-
juña inflacija.
Uostalom, æivot je stalna inflacija. I ne nazireã kraj.

218
 12.
SVEMOGUÑEM, OPET

Jedan je koji sve vidi i sve praãta.

Åak i napuãtawe – onomadno, naãih oåeva. I naãe – neprista-
jawe ili neprepoznavawe, kako bilo – ostavqawe.
A kad je, eto, pristiglo doba iznudice, nahrupili smo na wego-
va vrata. Opet. U gomili, kao ãto se i odlazilo.
Nisu mogli namah svi ni u wegovo dvoriãta, kamoli u odaje.
Pa smo se svrstali u redove. Duge.
Smaqeni I prizemqeni, pomireni i ponizni.
Ne sasvim naåisto svoji ni wegovi.
U neznawu. Åistom, pritvorni.

219
 13.
STRAH OD PROMENA

Sedeo sam u baãti hotela „Moskva”, uz kafu prelistavao spor-

tsku ãtampu i povremeno posmatrao gmizawe saobrañaja i sveta na
Terazijama. Tako je u moje vidno poqe ugmizao Mirko, ãiroko os-
mehnut, petnaestak kilograma teæi nego ãto ga pamtim, obrastao u
dugu prosedu bradu, sa teãkom kosom koja mu se obruãavala na rame-
na. Da li je promenio farmerke i patike otkako sam ga pre desetak
godina posledwi put video? Ako i jeste, bile su identiåne onima
koje je tada nosio. Ãtaviãe, i crvena majica. Priãao je mom stolu,
izvukao stolicu i zavalio se u wu, ispruæivãi noge prema suse-
dnom stolu. Ponaãao se kao da smo se juåe rastali, ma kakvi, kao da
se niãta nije promenilo joã od vremena kad smo odlazili u kafanu
„Kod Lele”.
Razgovaramo kao da smo na volãeban naåin saåuvali, posle svih
godina umobolnog posrtawa, trezvenu pamet, bezuspeãno åuvajuñi
osetqivost sagovornika od vlastite goråine (ja) ili steåenog ci-
nizma (Mirko). Mirko, moj dragi profesionalni opozicionar,
neostvareni revolucionar i ruãilac svake vlasti, ostvareni za-
tvorenik. Miqenik nevladinih organizacija i åest stanovnik
mnogih evropskih gradova zdruæenih u (jedno)umnom svetskoisto-
rijskom marãu. Pohodu na naã privremeni zaviåaj. Onaj koji smo
veñ izgubili, ovaj koji ñemo svakako izgubiti, buduñi u kojem ñemo
nepovredivo bivstvovati s prigodnim nekrologom.
– Promena je normalno stawe stvari – nasmeãio se na moje reåi
Mirko. I uskopistio. – Ako hoñeã, i pobuna. Mudri se, prirodno,
brzo uåe mimikriji. I prezreni kameleon je samo gradivo prirode.
A ko ne ume da se prilagodi, taj nije zdrave pameti i skupo plaña.
Stoga se pridruæi pokretu za promene.
– Hvala na velikoduãju – uzvratio sam.
Odmeravamo se, moæda i govorimo iskreno, ali bez topline i
onog starog bezuslovnog prihvatawa miãqewa drugog kao oãtrice
na kojoj smo brusili vlastito promiãqawe poretka stvari. Ohla-

220
dili su nas dugi vremenski razmaci u viœawu, razliåitost u naåinu
æivqewa i samoostvarewa, drugaåiji oæiqci i iskustvo. Preosta-
lo je prijateqstvo bez strasti.
– Suviãe si mlad za lagodne penzionerske dane i starewe bez
stresa – posprdnuo se Mirko na raåun mog statusa. – Ãta su ti
izgledi? Da tvoje rane postanu javno dobro? Sahrana s vojnim poåas-
tima? Ako se ne trgneã i ne prikquåiã, onda ja veñ gledam u Se-
deñeg Mrtvaca.
– Pogledaj kako ulicom bezbriæno jurcaju automobili – napra-
vim kruæni pokret rukom, obuhvatajuñi sve ulice koje su uduvavale
gradsku vrevu u Terazije. – Slika koja se zaåas izmeni. U jednom tre-
nu toåkove automobila zamene gusenice oklopnih vozila, kordoni
ãlemova i bubwawe ãtitova. U sledeñem pak momentu, kolovozom
zatabanaju dråni studenti, neobrijani univerzitetski profesori,
nezadovoqnici, poluostvareni i neostvareni qudi, avanturisti i
zanesewaci, lovci u mutnom, oåevi sa dvoipogodiãwom decom, sa
doboãima i piãtaqkama… Ãta god jedni da urade, drugima daju ra-
zlog za nezadovoqstvo. I, eto kolone…
– Niko ne poklawa vlast – poduåavao me je kao prvaka Mirko. –
A kad vlast ne vaqa, onda drugog naåina osim revolucionarnog…
– Nije stvar u vlasti niti u obarawu vlasti – prekinuo sam ga. –
Bio sam u koloni i jednih i drugih, jednih jer sam im pripadao, dru-
gih jer sam nameravao da im se prikquåim. I znaã ãta? Oseñao sam
svud oko sebe mræwu, nepodnoãqivu, teãku i gustu mræwu, noæem
sam mogao da je seåem. I strah, oseñao sam strah od kog sam se kame-
nio, pred tom neobuzdanom silom koja je samo åekala jedan znak, je-
dan jedini pokret ili reå, ma samo mimiku svog voœe, i da se izlije
iz granica svojih tama. Strah veñi od onog kad su me na ratiãtu
geleri pogaœali. Jer tamo se radilo o pijanom i na smrt pre-
plaãenom mladiñu, a ovde se odsudna reå oåekuje od razumnog åove-
ka hladne glave i egzekucija od mræwom raspaqene mase, a na
posledice u tom sluåaju ne smem ni da pomislim.
– I da je tako sve ãto kaæeã, a nije, stvari se moraju reãavati –
ozbiqno je Mirko shvatio moje prvo emotivno praæwewe posle
izlaska iz bolnice. – Ako se sada stvari ne dovedu do kraja, ako se ne

221
promenimo i ne prilagodimo svetskim zahtevima ãto pre, sleduju
nam teãka iskuãewa, teæa od svih dosad.
Pomislio sam, devedesetogodiãwa „Moskva” pamtila je i pa-
metnijih i æuånijih razgovora i teæih dana od naãih. U wenim
odajama su mnogi politiåki poslenici i dræavnici (ali i iz-
veãtaåi i pisci) ispisivali istoriju ovog dela sveta. Na izvestan
naåin, zaåinim li misao i diskretnim saznawima o damama koje su
boravile pod istim krovom, palata je mogla da bude romantiåno-re-
volucionarni centar ovog trusnog podruåja koje voli da se naziva
Balkan.
Odlutati mislima – to je bio naåin da se izvuåem iz razgovora
koji su me vodili u poraz. Znao sam da Mirka ne mogu ubediti u is-
pravnost bilo kog mog stava – on je u svom miãqewu bio nepoko-
lebqiv i tvrdoglavo dosledan i po cenu da je pogreãno i da ga ta
pogreãka koãta. Zato sam odustao i preselio se u maãtarije o onom
ãto je moglo da se zbiva u zdawu od tvrdog ripawskog kamena.
– Video si Kañuãu? – vratilo me je u stvarnost Mirkovo izne-
nadno pitawe. Ili moæda nije bilo iznenadno?
– Tek jedan mutan tren – odgovorio sam. – Na Strahiwinoj sa-
hrani. Tebe nije bilo?
– Bio sam u Ãvedskoj, nisam mogao da stignem – stavio mi je joã
jednom do znawa svoju zauzetost reãavawem teãkog srpskog proble-
ma. – Da, naãao je ãto je traæio.
Na te reåi sam poåeo da drhtim. Istina je - reå ubija. Pogledao
sam ga preneraæen i zbuwen, na prepodnevnom suncu podrhtavala je
strela reåi zabijena u levu stranu mojih grudi. Pokuãavao sam bra-
du da priåvrstim uz gorwu vilicu, da ne bih ispustio jauk i zapla-
kao. Lakoña s kojom je Mirko izrekao svoj zakquåak odavala je
surovost, neãto od one lekarske ravnoduãnosti bliske bezduãnos-
ti koja se stiåe neprestanim æivqewem uz smrt i sa wom. Ili ubi-
jawem.
– Kad ozbiqno analiziraã, sve ãto je radio vodilo je u tom
pravcu – nastavio je Mirko, kao da ne primeñuje moju ogoråenost. –
Uvek je bezglavo uletao u opasnost i izazov. Poåev od onog pentrawa
na fabriåki dimwak. Pa kupawe na minus dvadeset usred januara.
Ili ona prebrza voæwa i prevrtawe automobilom na auto-putu.

222
Ili nedavno ono snimawe filmskih scena bez kaskadera, kad se po-
lomio jaãuñi kowa. I åemu to glumatawe na frontu?
Oåigledno je da su mi neki detaqi iz Strahiwinog æivota
promakli jer smo godinama bili otuœeni. Svejedno, o smrti nekog
koga sam, makar jednom u æivotu, smatrao prijateqem, nisam mogao
da govorim na taj naåin. Stoga sam okrenuo razgovor na preœaãwu
temu.
– A kad ovi tvoji svrgnu aktuelnu vlast, ãta nameravaã da ra-
diã?
– To je oåigledno – nasmejao se naglo dobro raspoloæen. – Biñu
im opozicija.
Tako je.
– Åovek promena se ne mewa.
Pogledao me.
– Bez sumwe bi trebalo da porazgovaraã s Kañuãom – wegova je
morala da ostane posledwa.

223
 14.
RAÅUNICA

Proleñe, razgovor s Mirkom i matematika.

U Beograd su se posledwih nekoliko godina intenzivno sabira-
li qudi sa svih strana.
Uz prirodni priliv –
izbeglice, prebezi, uqezi,
bezizglednici i dezorijentisani intelektualci,
obezdomqeni i obespareni, sluœeni seqaci,
sawari i „ruke veåno prazne”,
huqe i kriminalci,
antihristi i otpadnici,
ãverceri i ubice, uhode,
evropski misionari,
propovednici svih izdaja,
redari svetskog poretka,
åuvari okovanih misli,
strvinari i œubretari,
s koca i konopca.
A Beograd se
guãio, nadimao i ãirio,
povrañao i plivao u vlastitim govnima
i – opstajao.
I sam sam pripadao zbiru pristiglih, kao jedan od prvih sabi-
raka joã od kraja devedesete kad sam zaædio iz Osijeka, u åistoti
liåne privræenosti idealu moguñnosti one velike Jugoslavije,
privremeno usvojenog zaviåaja.
Privid raåunica.
Stiglo je vreme oduzimawa.
Ako sam bio meœu prvim sabircima, ãto ne bih i meœu prvim
umawiteqima.
Spakovao sam stvari, izdao stan, zajahao jugo i vratio se u
Sivac.

224
 15.
STRANAC

Treznim pogledom iãåitavam nove dane:

Kradqivac retkih uspomena.
Uqez u bivãi æivot.
Nezvan gost u sobu gde sam prvi put zaplakao.
Stranac u rodnom mestu.
A sve to bez imalo teãkoña.
Istorija jednog rastanka u mladosti.

225
 16.
U POHODU KOSTIMA

U godinama iza mene, odrezan od svoje mladosti, roœaka i prija-

teqa, zaustavqen tamo gde me je vetar nameo, katkad sam zamiãqao
sopstvenu sahranu. Na istom grobqu gde je prerano poåinula majka
Mila, utihnuvãi æivot u sebi nedugo poãto je Mijo poåinio zlo-
åin, a zatim i on sam, moj otac, tek ãto je odrobijao kaznu i uverio
se da je poåela sa odumirawem wegova dræava kojoj je to i ovako i
onako bilo suœeno. I kad god bi mi se priåinila sopstvena sahrana,
kao da bi se okupqenom svetu naposletku izmicao uzdah olakãawa –
oduæili su i taj dug; pridoãli su ne zato ãto sam im ostao u bilo
kakvom señawu nego ãto sam neåiji brat ili bratanac onih koje se-
lo uvaæava. Ja sam bio nevaæan. Hvatala me panika od takve pomi-
sli.
I strah od smrti bio je podnoãqiviji nego strah od nepre-
poznavawa.
Iduñi osenåenom stranom jutra na grobqe, pitao sam se hoñe li
me prepoznati meni bliski qudi u mladosti? A ja wih? Ima li naã
susret smisla? Opravdawa?
Najposle odbacujem sva pitawa i moguñe odgovore, nema koris-
ti od wih. Zbiqa je ovo da sam stigao do starog ulaza na grobqe, na
suprotnom kraju od novoizgraœenog ulaza sa kapelom i parkingom, i
da okom ne mogu da dobacim s kraja na kraj. Grobqe je veliko, celo je-
dno podzemno selo sa krovovima na tlu.
Provlaåim se uskim nepravilnim ulicama, uraslim u travu
kroz koju jedva promiåe nekad posuti ãqunak, iãåitavam natpise
na spomenicima. Iza wih tihuju qudi koji su nekad bili vaæan deo
mog æivota, a preselili su se ovamo da to nisam znao ili sam znao
ali mi, u tom trenutku, to nije izgledalo vredno paæwe. Nisam do-
lazio na sahranu, nisam slao telegrame sauåeãña, nisam se javqao
telefonom pokojnikovoj porodici, nisam pokazivao ni trun æa-
qewa. Proviruju kroz keramiåke ramove, mlaœi nego ãto sam sâm u
trenutku dok se zaustavqam pred wihovim zadwim konaåiãtem, i

226
gledaju me zaustavqenim pogledom, åekaju da obnovqenom uspome-
nom pokrenem æivot u wemu. Komãije Majstor Batriñ i æena mu
Novka, Petar Boliñ i Stanka, zatim Mirkovi roditeqi Drago i
Quba, pa Boro i Vida Bandiñ, malo daqe milicionar Pilipoviñ, a
sa druge strane ãahista Karabasil, iza wega Isidor Ñuriñ, uz
bivãeg uåenika Blagoja Dragoviña, pa Lala Sever. Oslawam se na
grob Mile i Mija Dragoviña i zapaæam, ironije li, da u susednom
grobu leæe Kosta S. i wegova supruga Anka. S druge strane Tomaã i
Anœa. Redom.
Svi zajedno su bili zidari socijalizma i svetle buduñnosti,
svoje i svojih potomaka. Projektanti i preduzimaåi socijalizma
nisu pod ovim istim krovom. Negde su na drugoj strani. Razlika ko-
ja se nasleœuje.
Nañutali smo se. Ako su i poneli sa sobom trun qutwe na mene,
ne pokazuju; dovoqna mi je kazna ãto sam æiv. Tako nekako. Jer i
wihove i moje misli dolaze sa istog mesta, proizvoqne i ne-
dovrãene, kao ãto je i sam æivot. Onaj koji nedaleko od mene tiho
ãmrca i trza me iz dremeæa u koji sam zapao izloæen grobqanskom
suncu i blagom vetru koji ovde uvek pirka.
To Kañuãa stoji ispred Strahiwinog groba, ureœuje tlo oko
wega, umesto osuãenog cveña stavqa sveæ buket, pali sveñu i pri-
guãuje uzdahe. Prilazim joj, trudeñi se da zadræim sunce na leœima.
Mokrom krpom prelazi preko nadgrobne ploåe, briãe nanose vetra
i ptica, ne osvrñe se.
– Mirko me je upozorio da ñeã svratiti – kaæe i daqe zauzeta
poslom. Wen glas me poliva uznemirenom uspomenom, podrhtavam.
– Nije mogao znati… – krenem i zastanem, nesvesno ponavqam
reå koja me je sa zakaãwewem neprijatno dotakla. – Upozorio?
Kañuãa uzima kanister s vodom, odloæen pod tuju sa strane, i
spira zaostalu prqavãtinu s ploåe, zatim se okreñe prema meni,
otiruñi podlakticom kapqe sa åela. Uzimam joj kanister i poli-
vam ostatkom vode da opere ruke i vlaænim ãakama osveæi lice.
Netremice je i sa izvesnom nelagodnoãñu posmatram. Izgleda kao
da se vreme zagubilo negde u wenom plavom kowskom repu. Malo je
punija, istina, lice joj doãlo okruglastije, grudi u duwe narasle, a

227
bokovi se malo zaoblili; ista ona bleda koæa, bora viãe kod oåiju,
krupnih, boje bagremara u proleñe.
Papirnom maramicom kupi vlagu s lica i ruku, odlaæe je na
prikupqenu gomilicu smeña, spremqenu za bacawe u kontejnere
postavqene na nekoliko mesta kraj stazica, pa se konaåno uspravqa
i zabija pogledom u moje åelo.
– Ne sviœa ti se jedna reå, ti nedovrãeni jeziåki åistunåe –
raspalila je po meni skoro dvadeset åetiri godine nakon posledweg
naãeg razgovora. Jesam li oåekivao drugaåiju reakciju? Jesam li je
zasluæio? Ne znam; åovek u dnu duãe uvek dræi bednu nadu da moæe
bezbednijim putem, bezbolnije ovim svetom. Da za wega i wegove
gluparije ima naklonosti. Milosti. Caritas. A nema.
– Up-o-zo-ri-o je najmawe ãto je mogao da uradi – uprla je
kaæiprstom u moje oko, vratila ga u pesnicu i ponovo ispruæila. –
Zar ne shvataã to? Ne dopire do tebe, debelokoãåe glupi! Mogao je
da kaæe, Sakrij se u miãju rupu, ili, Beæi glavom bez obzira, ili,
Nabavi kalaãwikov, jer dolazi Stari Uniãtitetq, vraña se Tama-
niteq Bliæwih, u vaã jedva pronaœeni mir se spuãta Veåni Sejaå
Tuge. Razmaæeni sebiåwak Bucko Dragoviñ, pile mamino, sa æivo-
tom koji mu je davao sve na tacni, ne bi stigao ni da pomisli na
stvar koju æeli a veñ bi je imao, od svakog i svugde, bebica koja hoñe
kroz æivot sa cuclom, da ga veåno neko privija i prepovija, wija i
pazi, åisti za wim, da svako kog pogleda bude wegov liåni bespla-
tni pokuñar, dadiqa, oboæavalac wegove samozvane savrãenosti,
ãupqe i bespolne, wegove u stvari jadnosti. Ne dopiru ti do
zakræqale svesti sve tvoje neodgovornosti, ne priznajeã svoje
ograniåenosti, ne vidiã nesposobnost da makar jednu stvar koju si
zapoåeo dovedeã do kraja, nespremnost da bar nekom ugodiã – bar
jednoj osobi na svetu osim sebi, ti razmaæeno, neodraslo deriãte
sa beskrajnom kwigom æeqa-zapovesti koje drugi moraju da is-
puwavaju, da bi ti, kad ti se prohte, mogao sve da pocepaã i spaliã,
u pepeo pretvoriã sve boæje jadnike koji su se usudili da ti preras-
tu koleno. Mogla bih, pogledaj dobro ove ruke, zaista bih mogla,
ovim rukama oåi da ti iskopam, srce da ti iãåupam, i noge i ruke da
ti iskrqam, po ovom grobqu da te razbacam, komad po komad, da ni-
kad mira ni sna ne naœeã, kao ãto mi zbog tebe… Skotino belo-

228
svetska! Æivotiwo neispitana! Pa ceo æivot si, idiote, imao
pred sobom, a ti si pun samosaæaqewa, usran do vrata kao i uvek kad
je trebalo prelomiti ili priznati greãku, joã od onog åasa ruskog,
i od onog sa pokvarenim jajima, pobegao od svake odgovornosti, u
bleskaste igre æivotnih skrivalica, na sigurne razdaqine od onih
koje si povukao na dno, misleñi… I ãta si mogao da misliã, kog
vraga? Niãta. Jer si prvo mislio dupetom… Gubi mi se s oåiju, ne
mogu da te gledam, i ne æelim…
Dok je govorila, ne znam iz kog razloga, padale su mi u oåi ne-
vaæne sitnice: nosila je parcijalnu protezu na dowoj vilici, nije
imala ãminku na licu osim diskretnog ruæa na punaãnim bledim
usnama, nokti su joj bili premazani roze lakom, na palåevima sa-
svim izgriæeni, a otkopåano jedno dugme previãe na koãuqi ot-
krivalo je belinu ivica grudwaka i pruæalo pogled na urez meœu
uznemirenim dojkama, preko pojasa suviãe zategnutih farmerki
diskretno se prevaqivao stomaåiñ. I nije me videla; nije ni mogla,
jer gledala je u åoveka kojeg je zapamtila i nadograœivala prema no-
vostima koje su joj donosili o wemu. Ako jesu. Jer, moæda bi rekla i
neãto teæe. Sluãao sam pomno ãta mi govori, sluœen wenom skoro
netaknutom lepotom. Mora da ñe uvenuti naglo, preko noñi: u kre-
vet ñe otiñi jedna mlada i lepa æena, ujutru ñe ustati neka druga,
postarija i isceœena, nepoznata, spremna na konaåno putovawe.
Ili ñe takva biti veñ kad bude podigla glavu iz krila, gde krije li-
ce i plaåe, ne zavrãivãi sve ãto je htela da mi saspe u oåi.
Hteo sam da joj kaæem, odmereno i hladno, kao odbranu od svih
uvreda, da ne bude patetiåna kao neka junakiwa Strahiwinih neus-
peãnih filmskih pokuãaja ili kao sama wegova gluma kad je æeleo
da zavede kakvu naivnu seqanåicu na gostovawima sivaåke amater-
ske pozoriãne grupe po okolnim mestima. Hteo sam, ali nisam; sa-
mo sam paæqivije osluãnuo wen histeriåni glas i gorke reåi koje
tek ãto su prohujale kroz moje uãi. Rukavom koãuqe uglaåao sam
sjajnu povrãinu keramike s koje mi se smeãilo Strahiwino mlado-
liko lice i spustio usne na wegovo hladno åelo, zatim na teãki
hladni granit. Voda je otekla iz klepsidre, ne da se pokupiti.
Iz Kañuãinog oka, oticala je u gråevito sklopqene ruke meœu
kolenima.

229
 17.
SETOVAWE

Jednog dana, dok sam leãkario uz prenos zasedawa Parlamenta,

eto ga Zlatoje na vrata. Starina veñ, nekako se smalio, a ispravio pa
izgleda kao omawa pritka. Kosa mu seda i proreœena, bezub, ãuãka
kad priåa. Zabrinut za mene; nema Mija, pa smatra normalnim da mi
on bude neãto poput oca. Åini mi se, svi oko mene zaboravqaju ko-
liko mi je godina i da sam bar neãto æivota proveo brinuñi sam o
sebi, pa dræe da me vaqa setovati i pomagati. Mora biti da sam i
sam tome doprineo.
Snebiva se dok pijuckamo kafu, sve bi neãto da mi kaæe, a ne
zna kako bi poåeo. Zato priåa Markove konake. Svejedno mi je, ko-
jeãtarewe je i tako postalo opãte mesto u komunikaciji meœu qu-
dima, svakodnevica. A Zlatoje bar ima dobre namere. Ipak, prelazi
na stvar.
– Ovde si, kako da kaæem, u ovoj kuñi, previãe sam, pravi sa-
motwak. Kao vuk, baã tako.
– Nisam, striåe – branim se. – Dolaziã mi i ti, i sestre, i
komãije, pa i ja doœem vama, ne mogu biti sam.
– Istina je to – prihvata Zlatoje moje reåi, sad veñ spreman,
odluåan u svojoj nameri. – Ali nije to isto, svi mi budemo malo pa
odemo, a pred tobom vremena na pretek, i sve sam, ne biva drugo nego
da poludiã. Opet je drugaåije kad imaã nekog stalno pored sebe.
Åovek si, nisi vuk, druãtvo ti je…
– Ti bi to hteo, strikane, da me æeniã?
– Ne bih ja da te æenim – brani se Zlatoje. – Ali mislim da ti
treba æena i da si dovoqno sposoban sam da je naœeã. Joã si mlad,
akobogda vaqastu æenu moæeã da dovedeã, mogli biste sebi æivot
potaman da udesite…
– Ne ide to tako sa mnom – smejem se, mada, priznajem, sa malo
goråine, koju Zlatoje ne primeñuje. – Gde god sam bio sa sluæbom,
postojala je devojka koju sam dovodio sebi na stan, nameran da se s

230
wom skuñim, pa niãta. Svaka me brzo ostavqala. Ne jedna, striåe,
veñ wih osam. Osam puta sam se æenio, i evo gde sam.
– Ali se nisi venåavao? Nisi imao dece?
– Ãta s tim?
– Dakle, nisi ti ni mislio ozbiqno da se æeniã. Bilo ti stalo
da se provodiã, da imaã æenu ali ne i obavezu. Nisi, sine, mislio
ozbiqno, jer da jesi, makar jedna bi se zadræala. A sad je, mnim, po-
sledwe vreme da o tome razmisliã ozbiqno. Nije joã kasno da pos-
tigneã sve ono ãto priroda odreœuje normalnom åoveku za
æivota…
Posmatram Zlatojevo izborano lice, usne koje se prevlaåe pre-
ko nekoliko krwetaka i izgovaraju reåi ãto mi se poput maqa
spuãtaju pod rebra, na slabine i odvaquju mi bubrege.
Misao. Srce.
Zatrpavaju mladost.

231
 18.
VOZ KOJI NAS JE DONEO, ODNEO

Selo je poludelo za predstavom „Voz”.

Sve je u toj predstavi bilo domañe, takoreñi porodiåno. I pi-
sac (Vlada Vuk), i glumci (Paul, Mião, Marija, Maksa i wegovi
tamburaãi, joã wih nekoliko) amaterskog pozoriãta „Strahiwa
Bandiñ”, i mesto radwe (selo Sivac, kafana u wemu), i tema
(suæivot kolonista i meãtana u Sivcu, i bilo kom sliånom kolo-
nistiåkom mestu), åak su i vino i rakija na sceni bili pravi, do-
mañi. Pokupio Vlada sve anegdote i viceve na raåun onih koji su
odnekud nevoqni pristigli vozom i onih koji su nevoqno saåekali
voz, na zajedniåki prelazni raåun, uvezao ih kontima nepoverewa i
sumwe, zaœevica i nadgorwavawa i poravnao zavrãnim raåunom
qubavne priåe o dvoje mladih, kako to veñ i sam æivot udeãava. E da
bi i to dvoje sami, kad pristigne vreme, sa pomeãanim oseñawima,
prepoznatqivi pisak lokomotive istog voza veånih qudskih seoba
osluãkivali.
Jer, ko se jednom u taj voz popne, ne silazi viãe sa wega. Svaka
stanica je samo privremeni, pozajmqeni æivot, iz kojeg u svakom
trenutku, bez najave, moæeã produæiti daqe. Ako me moje iskustvo,
sam moj æivot surovo ne vara.
Prepoznali se qudi u dramskim likovima, prepoznala deca ro-
diteqe – hoñe da vide sebe i svoje na daskama koje æivot znaåe, da se
osmehnu vremenu koje je bilo wihovo, satkano od wihovog mesa i
krvi, zanosa i patwi, znoja i suza, i sad se vraña kroz saåuvanu esen-
ciju, na najlepãi iako teæi naåin duha, kroz smeh – boqu mo-
guñnost æivqewa.
U tom „vozu” sivaåki amateri su za kratko vreme obiãli celu
Vojvodinu. U svom selu pak „Voz” je, nakon premijernog izvoœewa,
repriziran nekoliko puta. Pojavila se i televizija: predstava je
snimqena i prikazivana u viãe navrata.
Dok sam premotavao film o „Vozu”, iduñi na posledwu predsta-
vu, ãto u tom trenutku nisam znao, pomislio sam, ne bez cinizma –

232
moje povremene karakterne crte bez ozbiqnog pokriña – da sve to
zajedno izgleda kao kada neizleåivom bolesniku nekoliko trenuta-
ka pred smrt bude neobjaãwivo boqe i svi se ponadaju da je nei-
zbeæno izbegnuto, ali se odmah potom ispostavi da nije. Mnogi
„vozovi” zabluda putuju svetom, tu nema pomoñi, i to viãe nije bila
misao koja boli.
Bez cinizma, i bez sarkazma, i bez ironije, åak i bez najmawe do-
ze humora, kao maåka kanxama uz drvo, grebala je bol uz moj krvotok
na señawe koje je predstava „Voz” podstakla: Kañuãa i ja smo mogli
biti ono dvoje åija je qubavna priåa celila rane posleratnog
meœusobnog prilagoœavawa pridoãlica i starosedelaca. Mogli
smo, velim, ali je nesporazum uãao i u nas. Kad mu vreme nije, ako mu
je ikad ora. I moj „voz” je krenuo daqe; ãto sam bivao stariji, sve
mawe se zadræavao na usputnim stanicama, iãao je bez voznog reda,
najposle i bez ciqa. Neobavezno, dosadno i dugo, obesmiãqeno pu-
tovawe, da se ãto lagodnije potroãi vreme koje mi je dato.
Sala je bila krcata; rasprodata su sva sediãta u parteru i na
balkonu, ali i stajawe duæ zidova sale i unutar prostora ispod bal-
kona od ulaza do posledweg reda u parteru. Ni igla na pod ne bi mo-
gla da padne – jer se u sali tiskalo praktiåno neko celo omawe
baåko selo. Oåiju uprtih u scenu, duãe izdignute na podijum preda-
ha od svakodnevice, srca otvorenih za sve zaraze smeha, qudi su se
oslobaœali skupqenih æivotnih otrova, bar nakratko, i raste-
reñeni postajali oni stari, svoji.
Uhvatio sam sebe kako u trenutku razdraganosti Paulovim kro-
kijem na pozornici skoro iskaåem iz sediãta i uzvikujem „Bravo,
sine”, i kako me u magnovewu hvata ledenica oko srca na pomisao da
mi, moæda, neka gospoœa tamo iza kulisa odgovara sa: „Magarac”.
Onda ipak odluåim da prebacim zastore preko neoåekivano vas-
krslog señawa i prepustim se trenutku; dok salom odjekuje gromovit
aplauz novoj vodviqskoj minijaturi Lale i Crnogorca na sceni, ja
poskakujem kao na federima i do promuklosti izvikujem tu jednu je-
dinu reå podrãke i oduãevqewa – „Bravo”.
Odliåno! Sjajno! Tako je! Dobro! Tako vaqa! Majstori!
Ubice dosadnog dana! Koloteåine. Briga. Boja sadaãwice.
Niãta od toga – samo: „Bravo”.

233
 „Bravo” je pevalo i smejalo se u meni svih dvadeset minuta dok
sam stopu po stopu izlazio iz sale. A napoqu je pquãtalo. U nat-
krivenom platou ispred ulaza u pozoriãte stajale su raãtrkane
omawe grupice kolebajuñi se ãta da åine ili oåekujuñi prevoz. Sa-
svim napred, na gorwem stepeniku platoa, stajale su Kañuãa i
Qubov – neãto su meœusobno razgovarale, oåigledno dobro raspo-
loæene. Iako se razum protivio, noge su me doãetale do wih.
– Ako nemate prevoz… – rekao sam umesto pozdrava, naglo one-
moñao i jadan.
– Oh, dobro veåe åika Dragoviñu – obradovala mi se Qubov; bar
je tako zvuåalo.
– Saåekajte trenutak, odmah ñu – rekao sam, iako je Kañuãa ñutke
preãla preko ponude. Potråao sam kroz kiãu prema parkingu is-
pred Biblioteke i uleteo u jugo. Bræe-boqe sam se vratio vozeñi
trotoarom, ali Kañuãa i Qubov viãe nisu bile tamo. Xaba sam ro-
gaåio oåi u mrak ulaza i iãåekivao da se pojave. Najposle sam pro-
duæio da vozim trotoarom, ali dvadesetak metara daqe morao sam
da se vratim na cestu.
Onda sam uåinio isto ono ãto sam oduvek i jedino umeo u ta-
kvim trenucima – okrenuo sam se i otiãao u drugom pravcu. Vozio
sam lagano, posmatrajuñi na vetrobranskom staklu kako kiãa
jewava. Kod Mlina sam skrenuo desno i odvezao se do pruge. Parki-
rao sam ispred nekadaãwe drvare, pod jedinom banderom na kojoj je
gorelo svetlo.
Izaãao sam iz kola, provukao se ispod rampe i siãao na prugu.
Idu li joã vozovi ovom prugom?
Da li sam ikome ispriåao kako smo Kañuãa i ja plesali na ovim
ãinama, iãåekujuñi pisak lokomotive u daqini?
Okrenuo sam, kao i nas dvoje tada, skakuñuñi sa masnog i
praãwavog praga na prag, prema Velikom mostu. Malo zatim sam se
popeo na ãinu i hodao stopu pred stopu, odræavajuñi ravnoteæu
ãirom raskriqenim rukama. Posle izvesnog vremena sam preãao
na drugu ãinu, pa opet na pragove… Jesam li to traæio onu istu
banderu na kojoj je sijalica bila razbijena te noñi? Gde smo pro-
naãli dovoqan krug senke i krhke zaãtiñenosti od sluåajnih po-
gleda? Zvuke tiãine za spori ritam tela u snenom åekawu

234
praskozorja? Lako podrhtavawe ãina pod slabinama koje najavquje
skori nailazak voza. Onaj jedini sveta vredan krik zanosa kojim se
zakliwemo da ñemo naãe dete, kad tome doœe vreme, ako veñ ne u tom
trenutku, graditi od noñi poput ove i ushiñewa kakvo je ovo koje
proæima um i telo, svet oko nas.
Jesam li traæio tu noñ?
Ili tek voz koji se bacao svetlom goruñih oåiju tamo od Veli-
kog mosta?
Ipak, vozovi joã idu ovom prugom.
Pruñio sam se na pragove, masne, mokre i qigave od kiãe.
Patetika ili depresija? Samosaæaqewe?
Dopuãteni promaãaj samoñe?
Niãta od toga: bio sam suãta komedija.
Da me je video, Vlada Vuk bi joã jednu scenu natovario u svoj
„Voz”.

235
 19.
PLETISANKA

Zavukla mi se Kañuãa u san.

Ne vidim je, ne mogu da je dodirnem, ali znam da je tu: udiãem
weno prisustvo.
Quqaju me poznati talasi, pokreñe me prepoznatqivo
uzbuœewe.
Grlim krhku predstavu, koja izmiåe zagrqaju, i znam da je to san,
i ne æelim da se probudim jer je to i stvarnost. Taj znani zanos, za-
ustav vremena i planete.
Krik koji mi upliñe nesanicu u preostali deo noñi. Da åekam
lekovito jutro, dok mi na preponama drema vlaga, svedok noñaãweg
Kañuãinog prebivawa.
Koliko mi je puta dolazio isti san?
I hoñe li, opet?

236
 20.
BIBLIOTEKA IPAK PRETEKNE

Ma gde me æivot zaveo, u bilo koji grad, najpre bih biblioteku

potraæio.
Bez obzira kad i kroz koja vrata iz grada iskliznuo na dugu ces-
tu neskrasja, poneo bih obavezno jednu biblioteci nevrañenu
kwigu. Sa nazivom biblioteke i grada na indigo okruglom otisku
peåata i inventarnim brojem na praznoj pozadini naslovne strane
kwige, æivotno zbiqskom uspomenom na moje veñ bivãe bora-
viãte.
Ipak, proteklo je popriliåno vremena otkako sam se vratio u
selo a da nisam svratio u Biblioteku. Kad god bih iãao u centar se-
la, prolazio bih pored wene zgrade, razgledao kvadratno betonsko
dvoriãte sa åetinarima koji su se dizali iz zemqanih krugova, sjaj
u staklenom zidu, iza koga su, sa zidova predvorja, povremeno dozi-
vale slike sa likovnih izloæbi. Noga bi mi sama krenula kroz pro-
laz u dvoriãte, ili je to bio samo miligram puste åeæwe –
produæio bih daqe, u gluvarewe gluvim ulicama. Nisam umeo sebi
da objasnim zaãto se to deãavalo, ali se nisam time preterano op-
tereñivao. Moæda sve to iz razloga ãto sam i inaåe proveo godine
liåne zbrke, kojoj sam, verovatno, prvi åvor zavezao upravo na mestu
u koje mi se nije dalo da opet uœem.
Najposle sam uãao. U prostor zauzdanog vremena. Okamewenog.
Sve je kako pamtim, niãta se nije promenilo, moæda za nijansu
stamnilo – prostrana åitaonica sa istim drvenim stolovima i
stolicama, kwiæni fond sa istim metalnim policama, ista æuñ-
kasta nijansa zidova, glavobolno neonsko osvetqewe, u predvorju
iste ploåice, uglancan parket u ostalim delovima. Isti pult. Za
pultom isti åovek – Matijaã. Nepromewen: suv, talasaste kose koju
sede zaobilaze, bledog tena i izraæenih vilica, malo kriv izduæen
nos, promukao glas, energiåni pokreti.
Sve je isto – i nije. Drugaåije åujem tiãinu, viãe kao señawe.
I Matijaã govori nekako u perfektu, iako mi to ubrzo postaje ra-

237
zumqivo – pretekao je vek ovog svetiliãta, bezmalo i decenija k to-
me, pa razmiãqa o monografiji, vaqa se, svedoåanstvo o neåijem
postojawu vazda nekom moæe ustrebati, koristiti, i nama i potom-
cima. Uz takvo razmiãqawe ide i muka pisawa, bol stvarawa: ni-
ãta ne ide po planu i lako, jer se oskudeva u svemu, zabrazdili smo u
neko drugaåije vreme, nerazumno, bremenito, åoveku je do golog op-
stanka a ne do piskarawa.
Pokazuje mi iseåke proãlosti: saåuvane stare rukopise o åita-
onici u Sivcu, uloænu kwiæicu staru skoro koliko i åitaonica,
list „Zastava” s kraja devetnaestog veka, „Odjeke” iz moje mladosti,
pozivnice za kwiæevne veåeri i likovne izloæbe, plakate, izdvo-
jeni fond zaviåajnih pisaca. Prelistava mi svoj i tuœe æivote.
Moj, meœu inim.
Ne voli pogreãno doba koje nas je zadesilo, ono kojem nismo
stremili niti ga gradili i, po svemu ãto smo znali i åemu su nas
uåili, trebalo je da veñ zavrãi u istoriji. A eto, nije – sustiglo nas
je. I kad nas je veñ takvo doba zadesilo, vaqa nam se s wim nositi:
trebalo bi u wemu traæiti najboqe, jer moæda to i jeste boqe od
onog åemu smo se od onog naãeg planiranog a propalog ponajviãe
nadali. Traæimo li najgore – a kakvi smo, tako ñe se i zbiti, jer je u
svemu ãto je novo i nepoznato lasno ãtoãta ocrniti – e pa, to
ñemo i dobiti, tako biva.
Æali me ãto sam ratovao i zamalo se vratio na ãtitu. (Do-
duãe, kaæem, ãtit sam tamo negde i izgubio, konaåno.) Rat je po-
towe sredstvo qudske komunikacije, nequdsko. Istina je, ne
biramo uvek mi rat, katkad i rat izabere nas, ali bi i tada vaqalo
odmah razmatrati drugu moguñnost.
Joã mu je æalije ãto sam negde zaturio svoje sklonosti ka pi-
sawu. Misli da sam obeñavao, bilo je u mojim pesmama zapaqivih
stihova, trebalo je samo malo viãe truda i strpqewa da se razgo-
re… Veruje, ãtaviãe, da ispod pepela u meni joã ima æara, jer je
paæqivo sluãao onaj nekrolog na Strahiwinom grobu, zvuåalo je
vrlo emotivno i poetski, åak dramatiåno. Trebalo bi da razmi-
slim o tome, za pisawe nikad nije kasno.
Kasno je, velim i pozdravqam se. Oseñam Matijaãev pogled na
leœima i dok zamiåem u Glavnu ulicu. Nosim wegove reåi kao me-

238
lem. Moæe uvek drugaåije, viãe od oåekivanog, boqe od uåiwenog. U
wegovim reåima se uvek oseñaã veñi, boqi, spremniji da zagaziã u
neispitano.
Ako sa sigurnoãñu i znam da u meni taj zapretani æar ne posto-
ji, ugodno je bilo åuti da sam jednom, makar to bilo toliko davno da
sam i sam zaboravio, u stvari bio spreman da budem veñi i boqi.
Ne moæe se iz Biblioteke izañi tmuran.

239
 21.
SIVAÅKA

Tolike su mi godine utekle ne primeñujuñi da sam daltonista.

Svet koji vidim ogrezao je u istoj boji.
Sivaåkoj.

240
 22.
KROFNE MAJKE MILE

Ponekad sawam krofne koje je spremala moja majka Mila.

Prosijava na starom vitkom situ kilogram-dva braãna i sipa
ga u veliku plavu vanglu, dodaje jedan sveæ kvasac, dve ãake ãeñera i
jednu ãaku soli, uliva potrebnu koliåinu mleka i sve to snaæno i
strpqivo meãa. Kad se stvori gusta masa, ostavqa testo da se „odmo-
ri”. Posle izvesnog vremena premesi testo, pa to uradi joã jednom.
Istrese testo i razvuåe ga na ploåi kuhiwskog stola; opere plavu
vanglu i stavi je na ugao stola. Uz vanglu, tegle sa pekmezom od
ãqiva i kajsija, konzerva marmelade, kutija sa ãeñerom. Uzima
ãoqu za åaj, mesto modle, i seåe testo u mnoãtvo krugova iste ve-
liåine. U dubqu ãerpu stavqa mast i zagreva je na ãporetu dok ne
postane vrela. Onda uzima prvi krug testa, hitrim i veãtim pokre-
tima razvlaåi ga po ivicama tako da po sredini ostaje udubqewe
stawenog dna. Ubacuje testo u vrelu mast, koja åini se radosno cvråi
i prska. Kad krofne dobiju finu braonkastu boju, majka Mila ih
viquãkom vadi iz ãerpe i stavqa u vanglu.
Moje sestre i ja æeqno iãåekujemo taj trenutak. I deca iz
komãiluka koja bi se zatekla u dvoriãtu. A uvek bi se zateklo neko-
liko, ulica je tih godina odzvawala od deåjih glasova. Priskaåemo
vangli, kaãikom zahvatamo pekmez iz tegle i stavqamo ga u vruñe
krofne. Onda krofne premeñemo iz dlana u dlan, wuãimo ih i no-
samo okolo, nestrpqivi da zagrizemo. Majka Mila ne stiæe da na-
peåe krofne brzinom kojom nestaju iz vangle. Pokuãava da nas
smiri svojim blagim astmatiånim glasom, ali nas i ne spreåava,
voli kad vidi decu koja slatko jedu. Neka œece – rekla bi ako neko
sluåajno stavi primedbu ãto deca jedu joã vrele krofne – zdravqe
ulazi na usta.
A mi, deca, tamanili smo krofne majke Mile. Oboæavali smo
dan kada ih je spremala. Jer, niko nije pravio krofne kao ona. Ni
moje starije sestre, ni strine, ni snaje, ni majke dece iz komãiluka.
Niko.

241
 Ni ja.
Uporno bih se, posle takvih snova, trudio da napravim krofne
po receptu majke Mile. Nije mi uspevalo, kao ni godinama pre ni-
kom drugom. Istina, svi smo znali recept, iako je Mila sastojke
meãala viãe po oseñaju potrebne koliåine nego po meri. Neãto
drugo je bilo u pitawu. Vreme odmora testa? Duæina meãawa?
Naåin razvlaåewa? Okretawe krugova testa u rukama? Duæina
peåwa u masti? Sve su to varijacije koje sam veñ mnogo puta u svom
samaåkom æivotu isprobavao i nije mi uspevalo.
Volim da verujem da su krofne majke Mile bile tako jedinstve-
ne jer ih je spremala sa qubavqu prema deci, i svojoj i tuœoj, bez
razlike.
I dok san premeñem po glavi, moje krofne su gotove. Punim ih
eurokremom, marmeladom od ãipurka, posipam ãeñerom, ostavqam
prazne. Onda iznosim prepunu tacnu vruñih krofni u dvoriãte –
nijedan deåji glas se ne åuje. Izlazim na ulicu, åekam da naiœe neko
dete. Ova ulica je godinama vrvila od dece.
Åekam.

242
 23.
U IÃÅEKIVAWU ANŒELA

Ratovi su tamnice velikih i moñnih dræava.

Iz svojih tamnica, one upravqaju svetom.
Hrane se svojim mrakom, kipte od moñi i preventivno je de-
monstriraju.
Stoga je vazda na nekom kraju planete krvavi pir: jaki nejakog
privodi poznaniju svoga slepila.
Stigli smo na red za novi pir. Malo li nam je bilo naãeg zla,
prete nam novim, veñim.
Zna se i datum kad ñe zapoåeti Veliko Opameñivawe. Spremawe
u naãoj avliji.
Samo joã naivni veruju u dobrotu sveta.
I oni koji dobrotu vide u ratu.
Zato odlazim u belu, åistu i nevinu pravoslavnu crkvu i prvi
put u æivotu izgovaram molitvu Bogu. Molim Ga da pogleda u svoje
izgubqeno stado i da vrati milosrdne anœele pod svoje okriqe.
I joã – da pogleda u mene. Ima li ãta pod tom sasuãenom
koæom.
Pod ispranim vremenom.
Da mi pokaæe put.
Za ãtap ñu se pobrinuti i sam.

243
 24.
U KOJI POBEÑI SVET?

Ne ume drugaåije: naleti kao letwi pqusak i proœe. Pa koga po-

kvasi usput, to mu je.
Spustio se sa severa sveta Mirko, veåiti „radikalni komunis-
ta”, iz svog privremenog staniãta u Helsinkiju, da nam posoli ra-
ne. U neprestanoj potrazi za svojom revolucijom koje nema a kojom
bi radikalno reãio sve naãe (i joã poneåije, naœe li isto-
miãqenike) probleme.
Sleteo izmeœu Jovana, mlaœeg brata, i mene, na sahrani malog
Jevta Josimoviña, pripadnika rezervnog sastava milicije, koji se u
limenom sanduku vratio sa smrtne misije na Kosmetu. Uostalom,
nikog i nije bilo u selu; smrt lepog i stasitog mladiña (a smrt bo-
gme u ovo vreme druge i ne uzima) åinila se bezrazloænom, pa tako
tragiånijom i potresnijom – te su je qudi doæivqavali kao da je
zaãla u wihovo vlastito dvoriãte i listom poãli na grobqe da se
oproste od prerano uskrañenog i obesmiãqenog æivota. Brije janu-
ar na grobqanskoj vetrometini, mrznu se suze na licu, ledenice pod
srcem, ni poåasni plotun ne bi na ciåu.
A Mirko se natovrzao na nas dvojicu. Zagrlio obojicu oko ra-
mena, pribio nas i protnuo glavu meœu naãe, usnama dodiruje åas
moje, åas Jovanovo uvo. Govori ispotiha, brzo, glasom koji ne do-
puãta ni najmawu sumwu u ono ãto kazuje. A kazuje ono ãto veñ zna-
mo ili bar nasluñujemo, ali sebi ne priznajemo iz nekog razloga,
uroœene naivnosti, dobrote moæda.
– Briãite odavde, ãto pre, to boqe – govori i ne misli na
grobqansku suvomrazicu, ni na selo, nego na dræavu. – Spremaju se
ruæne stvari Srbiji. Bombardovawe, to je sigurno, i viãe nije
vaæno zaãto. Zemqa ñe biti bombardovana do totalnog iscrpqewa.
Zato, morate otiñi, skloniti se negde dok rat ne proœe, bilo gde,
vaæno je saåuvati æivu glavu…

244
 – Gde u svetu koji nas anatemiãe? – protisne Jovan kroz zube,
isklizne iz bratovog zagrqaja i, nervozno trqajuñi promrzle ruke,
pruæi korak sa grobqa.
Ostanem sam pod Mirkovom paskom. Volim wegovu blizinu;
retko smo se viœali u godinama nakon studija, i uvek nakratko, u
æurbi, kao da nas neko korbaåem u æivot poæuruje. Koristio sam te
malobrojne i kratke susrete da upijem toplinu doba na koje me pod-
señao, koju je samom svojom pojavom donosio iz devetostruko zaka-
tanåenih upraãenih arhiva mladosti. Stoga, nije mi smetalo ãto
me zatrpava reåima; oduvek znam da je Mirko sklon retorici koja
podræava wegove davno usvojene principe; a katkad qudi ne umeju
drugaåije da se izraze ukoliko oseñawa ili misao ne zaguãe stere-
otipima i gromadnim reåima.
Saåekali smo da grobari spuste sanduk u raku, nekako odvalili
grumen promrzle zemqe i bacili ga na sanduk, posledwi put se na-
klonili nesreñnom mladiñu i poæurili s grobqa. Izmakli smo ja-
nuarskom brijaåu u prvu kafanu na koju smo naiãli. Nekoliko
ñutqivih minuta quãtili smo studen sa sebe duvajuñi u prste i
trqajuñi telo dlanovima preko xempera. Uz åaj od nane, Mirko je
nastavio da iznosi razloge zbog kojih bi iz istih stopa trebalo da
zamaknem preko granice, kao ãto su to veñ uradili mnogi od wego-
vih poznanika, kao ãto ñe se i sam vratiti na sigurno, u svoju fin-
sku jazbinu. Ili neku drugu.
Hteo sam da ga darnem pitawem, obezbeœuje li mi bekstvo iz
zemqe ålansku kartu radikalnih komunista, ili verbalnih revolu-
cionara koji pred prvom pretwom izmiåu zadwicu iz goruñih si-
tuacija. Da li se brani zemqa iz sigurnosti senke helsinãkih i
boktepita åijih odbora koji ti o toj istoj zemqi, dakle, i o tvojoj
glavi rade. Nisam ga pitao, nije mi se pregonilo sa wim, svejedno
bi izaãlo na isto – on bi ostao pri svome a ja i daqe ne bih micao
iz svoje ulice. Odmahnuo sam rukom.
– Ne znam – rekao sam ravnoduãno. – Biñe ne kako ti hoñeã ni-
ti kako ja hoñu, veñ kako se nekom, veñem i jaåem, osionom, tamo u be-
lom svetu prohtelo. Ne moæeã protiv toga.
Pogledao me je svijajuñi u zaåuœen luk obrvu nad desnim okom i
napuñivãi usta u osmeh nedoumice, kao da na tren ne zna da li sam

245
ozbiqan ili se ãalim. Onda mi je, klimajuñi u neverici glavom,
uradio ono ãto ja nisam hteo wemu, xarnuo me je tamo gde sam
najtawi.
– Ne znam! – o tako stari Buckov ãtit! Pomirewe sa sudbinom?
Povlaåewe. Glumatawe ravnoduãnosti. Navlaåewe usrane pelene
preko glave – zatvarawe pogleda pred oåiglednim. Pa to je tako na-
lik na tebe, kako bi drugaåije i mogao da reagujeã!?
Kao da to i sam nisam znao; ali, nije mi bilo drago kad mi se is-
tina prevali kao deset ãiba preko leœa. Iako bih mogao nañi koju u
svoju odbranu, nisam se maãao Reånika svih Buckovih p(r)ov-
laåewa.
– Pusti sad to – promrsio sam. – Okreni ploåu, imamo vaqda
joã o åemu, ne samo o ratu i beæawu.
– U redu – veli Mirko i poigrava mu qutitim sjajem oko. Ñutwa
pa pitawe. – Jesi li razgovarao sa Kañuãom, kako sam ti onomad u
„Moskvi” rekao?
– Pa jesam – odvrañam nesigurno. Opet me navlaåi na klizav te-
ren. – Blago reåeno, obrisala je pod sa mnom. Ne æeli ni da me vidi.
Povukao je dim iz cigarete duboko u pluña i mirno puãtao ko-
lutove kroz usne skupqene u krug. Cupkao je nogom ispod stola. Iz
nekog razloga Mirko se åvrsto dræao kruga prijateqstva iz mlados-
ti i pokuãavao, uprkos svim pometwama koje su istekle godine do-
nosile, da ga vaskrsne u najboqem moguñem obliku. Iako Strahiwe
viãe nema, ili baã zato.
– Jednom? – proverava da li je dobro åuo. – Za sve ovo vreme, je-
dnom si razgovarao sa Kañuãom?
– Moglo bi se tako reñi.
– Dobri moj bogo Karle Markse! Kakav smetewak!
Izvodio je veliku grotesku na moj raåun. Iznerviran, zgrabio
sam cigaretu iz wegove ruke i povukao dim, tako silovito i naglo
da sam veñ u narednom sekundu iskaãqavao i pluña i duãu bogu.
Preznojio sam se.
– Zaboga, Mirko – grcao sam kroz kaãaq – to nisu stvari za
sprdwu. Æena ne æeli da me vidi, i ja se trudim da poãtujem wenu
æequ. Ãta bih drugo mogao!

246
 – Recimo, mogao bi da poœeã sa mnom – odgovorio je hitro, is-
tovremeno ustajuñi od stola.
Mirko pruæio korak, trupkam teãko i sipqivo za wim, jedva
ga stiæem. Moæda i stoga ãto mi se ne ide, znam gde se zaputio, a
idem, kao na giqotinu da sam krenuo. Na pola puta me ustreli mi-
sao, zgruãa mi crvenilo stida na licu. Zastanem, dva koraka daqe
stane i Mirko.
– A film? – protisnem dah u zimski vetar. – Ãta Kañuãi da
kaæem za film, ako pita?
Mirko se smeje.
– Konaåno si se setio da me pitaã.
Pre tri godine (ili viãe?) je traæio da mu dam Strahiwin
film, ãto mi ga je onomad donela Qubov. Nisam imao projektor,
niti sam oseñao zbiqski iskrenu potrebu da ga potraæim, kupim
ili pozajmim, i pogledam to ãto je moj mrtvi prijateq snimio. Je-
sam li se plaãio onoga ãto bih mogao videti na filmu? Verovatno
sam sve to veñ video, jer sam snimawu mnogih scena prisustvovao,
poneãto i sam snimao. O filmu sam mislio kao o slikama pro-
ãlosti koje treba ostaviti tamo gde i jesu – daleko iza sebe, jer ih i
tako ne moæeã oseñati kao svoje veñ kao tuœe, ãto te samo moæe ras-
tuæiti ili povrediti. Rado sam film ustupio Mirku, reda radi za-
htevajuñi da mi ga u razumnom roku vrati. Sad mi se taj mali zamrsak
sa filmom uåinio kao dobar razlog da pustim Mirka da ode sam do
Kañuãe.
– Ne brini – kaæe mi Mirko. – Prebacio sam film na kom-
pakt- disk i, pre nego ãto sam doãao na grobqe, ostavio sam dve ko-
pije kod Maline.
– Nemam raåunar – promumlao sam. – I ne umem da radim na
wemu.
Te opaske nisu bile vredne Mirkovog odgovora. Otkoraåali
smo ostatak puta do Kañuãine kuñe ne progovorivãi viãe ni reå.
Samo se januar spoticao i padao nam u åulo sluha uskomeãanim ru-
kovetima hladnog vetra.
Kañuãu nije iznenadio naã dolazak; Mirkove iznenadice su
odvajkadaãwi deo wegovog biña, åak i kad dovodi neæeqenog gosta.
Ili – ne toliko æeqenog? Naime, prema meni Kañuãa nije bila

247
srdaåna kao prema Mirku, ãto sam i oåekivao, ali nije pokazivala
ni qutwu kao pri naãem posledwem razgovoru. Qutit åovek ne vla-
da sobom – oåigledno je shvatila tu prostu istinu, ali sebi nije do-
puãtala viãe od hladne pristojnosti prema meni.
Sedeli smo za pravougaonim kuhiwskim stolom, Kañuãa i
Mirko s jedne strane a Qubov i ja s druge strane stola. Pili smo ka-
fu i priåali.
Kañuãa se upustila u razgovor s Mirkom i, sudeñi po izrazu
wenog lica i pokretima glave i ruku, shvatala je wegova upozorewa
o ratu i pozive na beg mnogo ozbiqnije nego Jovan i ja. Oduvek je bi-
la predani sluãalac Mirkovih socijalno-politiåkih pripovesti
zasnovanih na primerima iz realnog æivota, svagda iz kosog ugla i
protivnog vaæeñem redu i poretku, koje smo Strahiwa i ja tako la-
godno prenebregavali i åesto koristili za zbijawe ãala. Stoga su
bili razumqivi i bliskost koja je sve vreme liptala iz wihovih na-
gnutih glava, i povremeni laki dodiri rukama, i nameãtawe plavog
åuperka koji je skliznuo na åelo, i poverqivi osmesi, i oåekivano
meœusobno razumevawe i razumevawe pokrenutog problema. Wihova
bliskost je, meœutim, ignorisala moje prisustvo i åinila da se
oseñam zanemareno i odbaåeno, i da ih posmatram sa zaviãñu, ne-
sreñan zbog toga ãto sam suviãan.
– Neãto ste odsutni, åika Dragoviñu – vratila me je u stvar-
nost Qubov svojim malo kijaviåavim glasom, osmehujuñi mi se
ãiroko i beskrajno kao nebo nad ruskom stepom. Dakle, ja sam ñas-
kao sa wom o obiånim i svakodnevnim stvarima, i nisam primetio
da me oåi varakaju i zanose misao od onog ãto mi je govorila. Na te
wene reåi i ono dvoje su okrenuli glavu prema nama. Potpuno sam se
smeo, rekao bih i posramio, ako to ne bi liåilo na hvalu.
– Oprosti meni starcu, dete – okrenem traqavo na ãalu. – Lako
se izgubim i zaboravim, zalutam negde u mislima i ne umem da se
vratim…
– Suãta istina, Qubo – prekide me grohotom Mirko.
– Niãta novo, koliko se señam – pridodala je Kañuãa, pogleda
uprtog u Mirka, neosmehnuta, gorka.
Zavezao sam. Oseñao sam kako se grudva snega steæe u ledenicu u
mom grlu i ne da mi da progunem ni gutqaj vazduha.

248
 – Vas dvoje ste samo qubomorni – uzvratila je Qubov nakos-
treãeno, oåito primeñujuñi da me je svojom malopreœaãwom pri-
medbom dovela u neugodan poloæaj. Uhvatila me je ispod ruke i
naslonila glavu na moje rame. Namah me je proæelo nepoznato ose-
ñawe, kakvo æiv åovek poæeli da nikada ne proœe. – Jer åika Bucko
oåito joã ima ono ãto ste vi izgubili…
Naglo je odustala od odbrane mog integriteta. Kao da je mislila
da svi znaju ãta podrazumeva pod nedovrãenim delom reåenice i da
o tome nema rasprave. Promeãkoqila se na mom ramenu i pramen
kose se prosuo preko mojih usana i brade. Spustio sam poqubac na
weno teme, kao kad bih poqubio dete koje nikad nisam imao.
Oseñao sam kako kroz moje æile struji ono fino oseñawe koje
mi stavqa do znawa da sam æiv. Skoro zaboravqeno oseñawe, joã ot-
kako smo Kañuãa i ja raskinuli i ona se skoro odmah potom udala za
Strahiwu. Moæda me je joã samo bol zbog rane smrti majke Mile
podseñao na to da sam æivo stvorewe.
Ali to oseñawe æivota, koje me je kao bujica nosilo u vetrovito
i studeno januarsko veåe, nije poticalo od bola. Ni od blizine one
koja je jedina bila moj zbiqski zanos, ciq svih posrtawa. Ni od
prisustva bradatog åuvara starog dragocenog prijateqstva. Nije mi
proricalo nesanicu ni mrkline, ni strah ni beznaœe, nije mi pro-
ricalo niãta, ni snove.
Bila je to radost postojawa, samo postojawe.

249
 25.
APARAT ZA BRIJAWE

U kupatilu studen, probija kroz kosti.

Umivam se hladnom vodom i åeãkam trodnevnu bradu. Svrbi
me, nepodnoãqivo kao i uvek – bradu nisam mogao nikada da is-
trpim duæe od tri-åetiri dana. Stoga odluåujem da se obrijem i,
uprkos ledenom okovu oko moga tela, ne æurim.
Na pregradi u ogledalu stoji neveliki plastiåni åanak, u wemu
kocka sapuna za brijawe, po sredini od upotrebe ulubqena u obliku
nepravilne polulopte, ukoso utisnute; pored sapuna nalazi se ået-
kica iskrzanog vrha i napukle plave drãke, do åanka aparat za bri-
jawe i kutijica sa nekoliko neiskoriãñenih æileta. Mijov
pribor za brijawe, preostali svedok wegovog nekadaãweg pri-
sustva.
Obiåavao sam, u ona jutra kad u glavi razgrñem neprospavanu
noñ, ili oseñam iznenadnu potiãtenost, da koristim Mijov pri-
bor za brijawe. Sporo, pipavo, beskorisno uredno. Odvijam drãku
aparata i razdvajam dve svijene uklopqene metalne ploåe; odmota-
vam spoqni papir na kome piãe marka æileta, pa dowi, finiji
zaãtitni papir i vadim tanki pravougaonik metala, oãtrih du-
æih ivica i sa prorezom po sredini. Stavqam æilet meœu metalne
ploåe, zavrñem drãku aparata. Puãtam slabi mlaz ledene vode da
teåe iz slavine. Kvasim åetkicu, provlaåim åanak sa sapunom is-
pod mlaza i izbacujem viãak vode. Vrhom åetkice pritiskam u
udubqewe sapuna i polukruænim pokretima polako pravim penu.
Potom povlaåim åetkicom preko lica, od jednog uveta nadole pre-
ma bradi, zatim na suprotnu stranu, od brade nagore prema drugom
uvetu. Trqam åetkicom dugo i jako lice obraslo u åekiwastu bradu,
povremeno obnavqajuñi penu. Kad koæa lica postane zategnuta a
brada sasvim meka, uzimam aparat i paæqivo povlaåim prvi potez,
praveñi ravnu liniju na zulufu s leve strane lica. Ponavqam potez
na desnoj strani lica. Potom, levom rukom zateæem koæu lica a de-
snom povlaåim brijaå i skidam åekiwe, postupno, deo po deo prvo

250
obraza, zatim vrata, pa brade i naposletku iznad gorwe usne. Sve bih
to mogao uraditi zatvorenih oåiju.
Dok se brijem, oseñam Mijovo prisustvo, iako ne mogu da odre-
dim gde taåno; daleka ñutqiva senka, moæda u zaostalom priboru za
brijawe, moæda u mojim señawima na posete ocu u strogim zatvori-
ma Zabele i Sremske Mitrovice. U ma kom gradu da sam privremeno
æiveo, odlazio sam meseåno makar jednom Miju u posetu. Skoro dva-
deset godina bio je to moj jedini kontakt sa porodicom, sa za-
viåajem. Ako izuzmem dane kada sam, po Mijovoj æeqi, odlazio na
grob majke Mile i prenosio joj wegove poruke, vazda ãkrte,
izviwavajuñe. Molio je da mu oprosti ãto ju je prerano gurnuo u ko-
naåni zaviåaj pre nego ãto joj se pridruæi u miru koji na zemqi
nisu naãli. Oseñao je neporecivu krivicu ãto je u jednom jedinom
sekundu bezumnosti rasturio celu porodicu kojekude po svetu i ne-
bu. I zato ãto je piãtoq otkazao a on preæiveo. Jer mu je æivot bio
kazna, najteæa. Teæinu kazne su uveñavale moje posete, joã viãe po-
sete mojih sestara.
Oni trenuci kad nije mogao glavu da podigne i vlastitu decu u
oåi pogleda.
Tako je i umro. Mila ga je primila sebi, ali ja to nisam video.
Tog leta danima sam obilazio konobe duæ dalmatinske obale, jurio
seqanke i kurve, neznance davio istorijom sopstvenog ludila, is-
pijao buriñe vina i budio se u smradu vlastite povrañke. Stoga,
Mijo je poneo sa sobom u grob qutwu na mene.
Drugaåije nije moglo ni biti – oba smo dobili razlog da se
señamo.
Perem pribor za brijawe i jednu po jednu stvaråicu odlaæem na
svoje mesto. Umivam se ledenom vodom, obilno je grabeñi pregrãti-
ma i prosipajuñi po licu i vratu, posebno taruñi uãi, a zatim se
paæqivo trqam peãkirom. Na kraju, na ãaku sipam alkohol,
protrqam ga izmeœu dlanova i prevlaåim preko obraza.
Peåe me.

251
 26.
RAÅUNAR

Uz Jovanovu pomoñ i savete, kupio sam raåunar, maksimalne

snage. I sve ãto ide uz wega: stabilizator napona, skener, ãtampaå;
sistem stereo ozvuåewa; prikquåio sam se na internet.
Nisam znao ãta bih sa tom ulaznicom u globalno selo, sa trenu-
tnom vezom sa svetom.
I ãta bi trebalo da razgovaram sa svetom koji namerava da me
bombarduje?
Jovan mi se smejao. Skapavao je veñ nekoliko dana sa mnom ne bi
li me nauåio osnovama rukovawa raåunarom. Ne æelim da izustim
reå kompjuter. I tako mi sve u vezi sa wim izgleda strano, hladno i
daleko. Slizañete se, kaæe mi Jovan, åim otkrijeã prve wegove mo-
guñnosti.
Instalirao je sve piratske programe do kojih je doãao i potom
pokuãavao da mi utuvi u glavu wihove osnovne moguñnosti. Mene su
zanimali samo vord i programi za reprodukciju muzike i filmova.
Poduåio me je neke lekcije i zadao zadatke kao uåeniku prvog
razreda. Kontroliãe kako radim, pomaæe mi. Strpqiv je, previãe
za moj ukus. Iako bi, bez wega, svet raåunara ostao nepoznanica za
mene.
Toliko muke zbog jedne jedine stvari: da pogledam film koji mi
je na ce-de presnimio i ostavio Mirko.
Film koji nemam snage da pustim.

252
 27.
QUBOV

Oko podneva, dok sam åistio ãporet „smederevac” i nalagao

drva i ugaq u loæiãte, naiãla je Qubov. Upala je u trenutku kad je
prostorija smrdela na ugaq i tek izvaœeni pepeo. Bilo mi je ne-
prijatno.
Æurno sam pootvarao prozore i vrata a Qubov smestio uz ãpo-
ret, slab zaklon od promaje, i izneo pepeo. Kad sam se vratio, zate-
kao sam devojku kako posprema sobu. Krpom je brisala praãinu sa
stvari, nasred sobe je stajao usisivaå. Dobro se snalazila u tuœoj
kuñi. Januarski ledenac je strujao kroz kuñu, ali to woj nije smetalo
da radi ãto je naumila.
Provetrilo se, pozatvarao sam vrata i prozore. Zadræalo se
malo jeze od hladnoñe na telu.
Pristavio sam vodu za kafu.
Qubov mi je prstom pokazala mesto za stolom. Posluãao sam je
i seo. Gledam je dok tråkara po kuñi. Svaki åas vratara, odlazi do
kuhiwe i vraña se sa åaãama, zatim vadi sok iz friæidera, pa dono-
si ãoqice za kafu. U hodu preœe krpom preko sudova, briãe ne-
vidqivu praãinu. Kad uzavri voda, skida xezvu sa ploåe
„smederevca”, zakuvava kafu, vraña je na vreo åelik i kad zapreti da
ñe iskipeti, brzo je izmiåe sa ãporeta.
Po stasu i dræawu sasvim je nalik na Kañuãu u mladosti. Tanka
i prava kao strela, hitra i spretna, sve ãto radi åini se lako, pri-
rodno. Ipak, Qubov je brineta, ne veæe kosu u rep, veñ je puãta da u
talasima pada na ramena. Ima privlaåan zalizak na levoj strani
åela. Krupne oåi proleñne boje. Mladeæ na jabuåici. Pune usne koje
se neprestance osmejkuju.
Vragolasto se smejuqi kad mi najavquje Kañuãin dolazak, moæ-
da za dan-dva, a moæda i danas. U toku nedeqe, svakako. Zbunila me je,
oåigledno, i zabavqa je moje zamuckivawe pa preñutkivawe.

253
 – U stvari – kaæe mi, uozbiqivãi se. – Odluåile smo da otpu-
tujem iz zemqe. Ne samo zbog moguñeg rata, barem bih ja æelela da je
tako, nego i zbog opãteg stawa.
– Dobro ste razmislile? – pitam tek da neãto kaæem, jer me je
presekla svojom neoåekivanom izjavom, dajem sebi vremena da pora-
zmislim o onom ãto sam åuo.
– Jesmo. Zavrãila sam kwiæevnost – ãiri prste jedne ruke i
kaæiprstom druge dodiruje jedan po jedan, nabrajajuñi – govorim
ruski i italijanski, pohaœam kurseve engleskog, nemam momka i
åekam posao veñ dve godine. Ne radim niãta drugo do åamim u Siv-
cu. Istina, naœem se mami kad treba, voli ona kad sam ja tu, da ima o
kome da brine, ali ja sam dovoqno odrasla i zrela osoba sposobna za
samostalan æivot. Vreme prolazi, godine se zbrajaju, neãto moram
preduzeti, besposlica i dosada me sporo ali sigurno ubijaju.
Gledamo se u oåi. Ne trepñe i ne skreñe pogled. Boji mi misao
neoåekivanom strepwom i brigom. Preturam po glavi sva prija-
teqstva i veze, traæim izlaz iz situacije æeleñi da je zadræim u
svojoj blizini. Pomiwem Sombor, zatim Novi Sad pa Beograd, mo-
guñnosti u koje ni sam ne verujem, puteve kojima bi se eventualno
moglo proñi. Ali, Qubov je pronicqiva, proniåe u sva moja pret-
postavqena reãewa i jednostavnim pitawima ruãi svaki moj po-
kuãaj.
Tri sata razgovora bez reãewa.
Ovo je doba bez izgleda.
– Mama veruje da ste joj prijateq – kaæe najposle. – Uostalom, to
je i tata Strahiwa mislio. Stoga ñe Kañuãa doñi da se posavetuje sa
vama. Nemojte joj reñi da sam bila, samo me, molim vas, podræite u
odluci. Od æivotne mi je vaænosti.
U wenim godinama svaka sitnica je od æivotne vaænosti. A
moje miãqewe niko godinama nije doæivqavao kao vaæno. Zaãto
bi sada Kañuãa?
– Hoñu, ne brini – rekao sam ne baã uverqivo, ipak odluåan da
moje miãqewe ne bude presudno. – Podræañu te, na svaki naåin ko-
ji zavisi od mene.
Poverovala mi je, video sam to u wenom oku, u ciliku i osmehu
koji nije mogla da zadræi.

254
 – I, åika Bucko – rekla je opraãtajuñi se na vratima – pripazi-
te na moju mamu. Praznina joj preti.
Otiãla je.
Za wom je ostala praznina. U kuñi, u meni.
Tolike sam godine proæiveo sam, a samoña je razjapila åequst
tek sada kad je Qubov izmakla iz kuñe. Kad je najavila odlazak u ne-
poznato, u neizvesno, na neodreœeno vreme.
Otvorio sam vrata „smederevca” i dugo xarao æar u wegovom
ædrelu.

255
 28.
DOK SVIRA MOCART

Jedna od vaænih prednosti kuñe je to ãto åovek moæe da sluãa

muziku glasno koliko mu odgovara i da pri tome nikoga ne uznemi-
rava. Dovoqno je udaqena od drugih i dobro izolovana da zvuci ne
napuãtaju wen zatvoreni prag. Stoga je åovek slobodan da moæe be-
zbriæno izvrãiti izbor muzike po svom ukusu, odabrati glasnoñu
koju æeli i naåin na koji je sluãa. Sopstvena kuña je divan izum.
Zimi, zatvoren u dnevnoj sobi, jedinoj prostoriji koju grejem,
volim da se raskomotim i pustim muziku raspoloæewa. Vrlo gla-
sno, da me protrese i proæme celog. Tako se najboqe odmaram i za-
boravqam na zbiqu, pa opuãten tumaram spiralama raspuãtenih
misli. Ili, kad zatreba, delotvorno se koncentriãem na reãavawe
iskrslog problema. Ili, naprosto uæivam u lepoti muzike i pewem
se wenim skalinadama do nebeskih graniånika. Do ushiñewa åula i
uma.
Sluãajuñi Mocartove „Così fan tutte” i zamiãqajuñi da se na-
lazim u pozoriãnoj atmosferi – jer to mi je, dobrovoqno osuœenom
na selo, katkad veoma nedostajalo – preåuo sam Kañuãin ulazak u
kuñu. Video sam je tek kada se iz moje nekadaãwe momaåke sobe vra-
tila u predsobqe i, oprezno otvarajuñi nepodmazana vrata, uãla u
dnevnu sobu. Promrmqala je nekakav pozdrav sebi u bradu, usput,
iduñi do spavañe sobe da gvirne unutra, zatim je brzo zatvorila vra-
ta i priãla mini liniji i priliåno utiãala muziku i tek onda se
okrenula prema meni. Ustao sam sa kauåa i prihvatio wen kaput.
Priåali smo napeto i kontrolisano. Razumqivo, jer posle
åetvrt veka naãli smo se prvi put nasamo, jedno naspram drugog.
Åinilo mi se da smo se toliko udaqili da nema razlike izmeœu nas
i dvoje potpunih stranaca – nervozno i s mukom traæili smo pri-
hvatqiv naåin konverzacije da se bar povrãno upoznamo, za
poåetak. Kao da smo onih desetak godina bez sumwe strasne qubavne
veze gurnuli pod otiraå i zaboravili, ili joã gore, uvreœeni i

256
povreœeni pretvorili ih u godine odbojnosti i prezira, åak
mræwe.
Ipak, mislio sam da ñe razgovor poteñi lakãe, neposrednije.
Pamtio sam Kañuãu kao æenu kojoj je ãto na umu to na drumu, dok je
za mene vaæilo da sam oprezan, pre neodluåan, u zapodevawu razgo-
vora, kao i svega drugog, uostalom. I sad sam bio spreman da Kañuãa
vodi razgovor, a ja da je pratim.
Nije iãlo. Izgleda da je i suviãe mutnog ostalo iza naãeg ras-
kida; bila je to jedna od onih groznih svaœa qubavnika kakve izbija-
ju bez pravog povoda a zavrãavaju se tako ãto svak okrene na svoju
stranu oseñajuñi se zakinut, tvrdoglavo reãen da ovaj put ne popus-
ti. Nije to bila prva naãa svaœa, naravno, ali smo se ranije svaki
put vrañali jedno drugom posle nekoliko dana, obeñavajuñi da se ta-
ko ãta neñe ponoviti. Ponovilo se, i iz nekog razloga, ja sam
oseñao straãnu qutwu koja me je poterala ne samo da se okrenem i
bez pozdrava ostavim uplakanu devojku nasred ulice, veñ i da odem
iz sela i nikom se ne javim sledeñih nekoliko meseci. Kañuãa mi je
sve vreme bolno nedostajala, ali povreœenost kojoj, posle samo dese-
tak dana, uistinu nisam mogao da se setim uzroka, nije mi davala da
je nazovem, ili da jednostavno doœem na wen prag sa buketom poka-
jawa. Doduãe, nije ni ona zvala. Tek mnogo kasnije sam shvatio da
nije ni mogla, jer sam ja landarao morskom obalom, bez stalnog bora-
viãta. A kad sam stiãao strasti i odagnao povreœenost, bilo je ka-
sno: Kañuãa se udala za Strahiwu. Ta vest me je porazila; doæiveo
sam teæak emotivni infarkt a moj povratak u selo postao je nemo-
guñ.
– Ne znam – zapoåeo sam reåenicu, ophrvan uspomenama i istov-
remeno æeqom da taj nategnuti razgovor uvedem u prirodni tok, ali
sam odmah zastao i oporo se nasmejao. Dakle, ne mogu da se promenim.
Åovek zvani Ne Znam. Ali, to je pomoglo. I Kañuãa se nasmejala,
ãto me je obradovalo – oåito nije pocepala do korica kwigu sa na-
slovom od mog imena: Bucko Dragoviñ Ne Znam.
– Plaãila sam se da ñeã me izbaciti iz kuñe – rekla je razve-
drenih oåiju. – A onda sam videla kako je nameãten ovaj sto i znala
sam da neñeã. Samo jedna osoba naopako stavqa makrame i tako ras-
poreœuje pepeqaru i korpu za voñe. Quba je veñ bila ovde?

257
 Raspriåali smo se o Qubi; zapitkivao sam Kañuãu sve i svaãta
o wenoj ñerki, i ona mi je strpqivo odgovarala, i sama dodajuñi ono
ãto je pretpostavqala da me moæe zanimati. Govorila je sa
uæivawem o Qubi, o wenom detiwstvu i odrastawu, ãkolovawu,
momcima, odnosima sa Strahiwom. Najposle, stigla je do odluke da
kñer poãaqe iz zemqe. Istina je da je veñ nekoliko godina pri-
liåno mladih traæilo svoje mesto pod suncem van zemqe i da Quba
u tom pogledu nije izuzetak. Ali razdvajawe koje donosi samo nei-
zvesnost i strepwu – nikome ne pada lako. Pogotovo samohranoj
majci. Tek, dete ne moæeã ceo æivot privijati uz sebe, svako je-
dnom mora da ode za svojim snom. Roditeqi su tu da pomognu. Napo-
sletku, i neprestane pretwe oruæanom intervencijom najavquju
neizbeæni rat, a jedan rat je wima veñ naneo dosta zla – ne sme do-
pustiti rizik da se opet dogodi neãto sliåno.
Trudio sam se da pokaæem razumevawe prema Kañuãi i odræim
obeñawe dato Qubovi. U Kañuãinom oku sam video vlaæni sjaj, koji
me je åinio bespomoñnim, naroåito stoga ãto sam s naporom razbi-
jao kamen u svom æelucu. Teãio sam je kako sam znao i umeo a samom
mi je bila potrebna uteha. Pa smo utihnuli.
Otiãao sam do kredenca i otud izvadio tri mobilna panaso-
nik telefona. Kupio sam ih u Somboru, odmah nakon Qubovine po-
sete. Dva sam pruæio Kañuãi. I papiriñ na koji sam ispisao broj
treñeg mobitela. Pridodao sam zatvoren koverat. Pretpostavio
sam da joj je novac potreban i hteo sam da je poãtedim muke po-
zajmqivawa.
– Ovako ñemo svi ostati u vezi – rekao sam pokazujuñi na tele-
fone, a potom na koverat. – Da ima neãto para dok se ne snaœe.
Kañuãa je malo rastvorila usne, kao da je neãto naumila da
kaæe, ali se predomislila, priãla mi i åvrsto me zagrlila. Osetio
sam wen obraz na svome, i kowski rep kako me ãiba po usnama, i te-
lo kako se na tren privija uz moje, i miris i sav onaj zaboravqeni
svet wenog prisustva. Onda se odvojila, ostavqajuñi taj trenutak
prepun æivota da se goji i mnoæi u mom zbrkanom umu.
– Åuj, Bucko – krenula je kao da hoñe neãto veoma vaæno da mi
kaæe. Ipak nije. Prizemila je naume u malu packu. – Po kuñi ti je
nered, zaista. Ne liåi to na tebe.

258
Otiãla je.
Za wom je ostao utisak neizgovorenog.
Pojaåao sam muziku, da se smirim i saberem.

259
 29.
HIQADU LICA RATA

Rat je godini oduzeo proleñe.

Rat ima hiqadu lica a nijedno qudsko.
Jedni vode rat a drugi ga slave.
Milosrdni Anœeo je izjavio da je to wegov posao, niãta liåno:
voditi rat i ubijati qude. U svom logu œavoli miruju åistih ruku.
U prvoj noñi bombardovawa, Bora Nenin je u „Rataru” naruåio
ãampawac za celu kafanu.
– Sad ñe ono œubre morati da siœe sa vlasti – zamalo je zaigrao
nasred kafane – i biñe nam boqe svima. Videñete. Za bombardovawe!
Biti mali i jadan – nema niãta tuænije na svetu.
Osim rata: sumornog izuma qudske civilizacije.

260
 30.
JEDNA MEŒU MOGUÑNOSTIMA

Ubrzo rat je iscureo u zasiñeni slivnik civilizacije. Istori-

ja ñe ga zabeleæiti kao joã jednu blistavu pobedu razuma u borbi za
oåuvawe qudskih prava. Sve izvan toga ñe biti izbrisano, prognano
iz dokumenata, iz señawa.
Ne sviœa mi se to ãto vidim u velikom starinskom ogledalu.
Golo deæmekasto telo ñelavog åoveka s podvaqkom izrezbareno me-
cima i skalpelima. Rupa po sredini nadlaktice leve ruke, naåeta
kost i ograniåeni pokreti. Fini mali rez, kao golo ostrvo
okruæeno maqama na desnoj strani grudi, probijeno pluñno krilo,
problemi sa disawem. Jedva vidqiv ãav na desnoj podlaktici. Zve-
zda na dlanu, sitne neravnine od loãeg srastawa na brzinu uãiva-
nih nerava. Brazgotina na slabini. Duboki i dugi oæiqci na obe
butine. Sitan okrugli oæiqak od prostrelne rane na risu i na
tabanu.
Unutraãwe rane. Ne podleæu deskripciji, jer vode u patetiku
koja me je dvaput gurnula na ratiãte.
Zaista se od mene nije moglo oåekivati da i treñi put uzmem
oruæje u ruke. Stvar koje se gadim.
Ne sviœa mi se prizor u ogledalu: poluvekovna ruina. Osamqe-
na i skrãena u vlastitoj loæi, kao dvorac Semza u svom zapuãte-
nom parku. Malo ãta se moæe iskoristiti, ni moje uspomene
koliko ni graœa dvorca za podlagawe vatre.
Zvoni mobitel.
– Halo, åika Bucko – åujem veseli glas Qubovi.
– Hej, kñeri moja – opari me neoåekivana radost. Trenutak
ñutwe na drugoj strani.
– Ovo je neãto novo – razdragana je i daqe. Ãali se. – Usvajate
me, znaåi?
– Ni åasa ne åasim – prihvatam wen ton. – Kako si mi, dete?
Snalaziã li se?

261
 – Snaãla sam se, nego ãta. Ovde je sve nekako… – traæi pravu
reå. Nalazi li je? – Super. Imam i planova, ali ñu o tome pisati.
Kako ste vi?
– Sjajno – odvrañam. – Sve dolazi na svoje mesto. Akobogda.
– Dobro onda. Ñao.
Super? Sjajno? Kako da ne!
Profesor kwiæevnosti, znalac tri svetska jezika, radi kao
spremaåica kod nekog bogatog degena u Veroni.
Profesor kwiæevnosti, pisac i ratnik gubitnik, radi kao
spremaåica sopstvenog æivota u nepospremqenoj zemqi. Dobar ni
sebi ni drugima.
Ali, ogoråewe treba pustiti iz sebe, nikom dobra nije donelo.
I uhvatiti se za nadu da i u godinama zadriglog åoveka u ogledalu
postoji moguñnost za qubav.
Pod kapke mi se zavlaåi kowski rep, señawe na april i kiãu.
Spuãtam ruke u meœunoæje. Nesavladiva groznica se poigrava sa
mnom.
Makar samo moguñnost, Kañuãa?

262
 31.
VREME DOSADE

Koliko sam puta uzduæ i popreko preorao selo?

Dokonam po vasceli dan dok drugi rade. Bar svako mojih godina
radi, nije mu do dangube. Vaqa preæiveti, ãto je bez sumwe sve teæe.
Ja sam sebi udesio gojnu besposlicu pa se dovijam s vremenom koje
ume i da stane. A dosadu ne moæeã kratiti na tuœim leœima.
Svratim do Zlatoja. Ostario, smalio se, æivi u svojim neostva-
renim snovima – vratio se u detiwstvo. Odem do Jablana. Ogluveo,
ne moæe na noge, goni jednu te istu priåu ãto mu se vrzma po glavi.
Kod sestre Maline pijem kafu. Likom na majku Milu. I brigom za
sinove na studijama, da ih ne zakaåi vojska i rat, da ne gladuju (ãto
me podseña na Milu – s tawirom juri vazda za nekim od dece,
najåeãñe za sinom, za mnom). U Viãwinoj kuñi povazdan neki me-
teæ: Viãwa se bakñe sa unuåiñem, suvotan i boleãqiv muæ gaveqa,
sinovi teæaåe po ataru – traæe put do bogatije buduñnosti, kñer se
bori s braånim problemima, svako bere svoju brigu, nema se vreme-
na za trañewe, za eglenisawe.
Drugde i ne svrañam. Ni kod Kañuãe. Ne da mi se, a hteo bih. Ne-
mam hrabrosti. U pedesetoj – kad nijedno odbijawe viãe nema
znaåaja?
Stoga sluãam muziku i åitam. Dozlogrdi mi. Onda ãetam. Sa-
tima – bez obzira na doba dana. Jer, noñ je za mene onda kad to ja hoñu.
I jutro. Nemam obaveza, nigde ne æurim, niko me ne åeka. Vreme ras-
poreœujem po svojoj voqi. Beskoristan sam kao most na suvom.
Niãta ne premoãñujem, ne povezujem, samo izgledam i smetam.
Sklawam se onda s glavne u sporedne ulice, pa u zabite, pa u joã
zabitije sivaåke sokake. Veliko je selo, najveñe u zemqi. Mnoãtvo je
ulica, svagda neka nova iskrsne. A posvud se podiæu kafane, kladi-
onice, razne igraonice. I posvud napuãtene kuñe, neke veñ priklo-
nile zemqi, druge obrasle u travu, ima i onih koje istrajavaju. I
odasvud sluãam nove glasove, izbegliåke. Priliåno ih je pozajmilo
zaviåaj tokom posledwe decenije. Na privremeno, iako ñe mnogi,

263
mada to joã ne znaju i drugome se nadaju, u wemu dogurati do samog
kraja.
Jednom, posle ponoñi, okrenem na Mali most. Volim vodu, wena
tiãina je razgovorqiva, umirujuña. Noñ nad vodom je uvek posebna,
puni pluña sveæinom a um zagonetkom tajanstva. Strpqivo i, rekao
bih, neæno katkad privlaåi åoveka da uroni u tamnu masu i ostane u
woj. Teãko je odupreti se wenom zovu, baã kao i zavodqivom pogle-
du voqene æene. Dræim se gråevito za metalnu ogradu i oseñam kako
mi se pluña otimaju iz grudnog oklopa. Zatvaram oåi i zabacujem
glavu unazad a jednu nogu prebacujem preko ograde. Ne mogu da
izdræim pritisak u grudima i ispustim dug i otegnut burlik. Bude
mi lakãe. Duboko udahnem vazduh i joã jednom gråevito burliknem
bqujuñi unutraãwu vatru u pravcu neba da spepelim i Mesec i
zvezde.
Odjednom, na obe obale, odnekud iz mraka izmile lelujave spo-
dobe. Nose æar sa sobom. Miris kanabisa. Dovikuju: Bravo stari,
Alal vera œuturume, Svaka åast Metuzaleme, Evo i nas za tobom, de-
da. Urlikne jedan, za wim i drugi. Pridodaje se æenski glas. Prora-
di ceo hor podeqen na dve obale kanala. Po sredini, na mostu, pod
treptavim meseåevim sjajem, stojim kao dirigent i radujem se skla-
dnom burlikawu, tom divnom otresawu æivotne prqavãtine.
Mala kolektivna halucinacija.
Sa obe strane kanala me pozivaju da im se pridruæim. Ponuda je
bogata: da ispuãim jednu ganxu – ima vutre ko pleve i nije opasna,
da uzmem ekstazi, brzo diæe åoveka, ili da probam spid, s wim se
boqe kreãe, ili krek po niskoj ceni, za kul matorca i besplatno,
moæda trip? Ili seks na brzaka, ekstra i æenska i cena. Hvala vam,
deco, klawam se sa mosta i levo i desno, za veåeras je bilo dovoqno,
ne bih podneo joã jedno „dizawe”. Stope se sa tamom, gde-gde zasve-
tli æar, otme se paniåan glas.
Odbijem se s mosta u noñ. Pipam po tami traæeñi prekidaå za
svetlo.

264
 32.
MEJL IZ VERONE

Dragi moj åika Bucko,

Evo me sa Œuzepom u internet-kafeu, pijuckamo produæeni es-
preso i surfujemo po svetu. Onda mu kaæem da je moj svet u Srbiji, ta-
mo gde mi æivi majka i upokojen leæi otac, i kaæem – gde je jedan
divan åika kome ñu upravo sada da piãem. Œuzepe mrãti nos na sam
pomen Srbije, znam dobro ãta mu je na umu, ali ne sme da progovori jer
bih ga odmah ostavila, a to ne bi podneo – zaqubqen je u mene otkako
sam u Italiji. Nisam vam pomiwala Œuzepa do sada; on je sin Ribal-
dijevih, gospode kod kojih sluæim, i simpatiåan je deåko, ali ne iz mo-
jih snova, nikako. On to ne zna i nada se – joã samo kratko. Naime,
spremam se da odem iz Italije u Englesku, taånije u London, imam po-
zivnicu da se zaposlim u hotelu „Kempinski”.
Godina u Italiji, godina bez vas – kao gladna je godina. Ni drugi-
ma koji su iz Srbije potraæili utoåiãte ovde, a ima nas dosta, nije
lakãe. Jedni kaæu da ñe se vratiti, ne mogu da izdræe bez svog kraja,
drugi misle da moraju pokuãati isto ãto i ja ili neãto sliåno.
Gœa Ribaldi mi je jednom prilikom, videvãi da tugujem – a tuga svakog
s vremena na vreme dotakne – i pomislivãi da ñu se vratiti, rekla
da su vrata wenog doma za mene uvek otvorena. Verovatno zbog Œuzepa,
jer je on tako sladak i naivan da niãta ne ume da skrije. Priznajem da
pomalo zloupotrebqavam wegovu naklonost, iako to nije lepo. Ali,
mnogo toga u æivotu nije lepo; ni bombardovawe koje su ovde listom
tako lako odobrili, i sam Œuzepe. Videñemo hoñe li od te naklonos-
ti ostati neãto kad umaknem u London.
Meœutim, sada me viãe od mog odlaska u Englesku zanima zaãto se
vi i Kañuãa ne druæite. Doduãe, nijedno mi to ne kaæe direktno,
ali iz stalnog okoliãawa, shvatila sam da me i jedno i drugo zamaja-
vate i da se ne dræite onog ãto ste mi obeñali. Zbog toga sam quta
na oboje, naroåito na vas åika Bucko, jer ste vi muãko i do vas je da
pregorite – ako ima ãta – i uåinite prvi korak. Neñe boleti, jer
znam da je moja mama oduvek gajila izvesne simpatije prema vama (kao i

265
moj tata Strahiwa) i da ñe vas prihvatiti, makar u poåeku izgle-
dala nepristupaåna. Nepristupaånost je fasada, mreæa za zunzare,
a vi sigurno niste meœu wima. Uostalom, ona je veñ naåinila prvi po-
tez kad vas je posetila pred moj put u Italiju. Na vas je red. I da zna-
te, neñu vam se viãe javqati dok od vas ne dobijem potvrdu da ste
razgovarali s mamom. Nadam se da me razumete; ne znam koliko dugo se
neñu vrañati kuñi – iako se mama nada da ñe to biti ubrzo, za ne-
dequ-dve – i ja moram da znam da je ona dobro, jer ako nisam sigurna u
to, onda svi moji planovi padaju u vodu. A izgledi mi se otvaraju, iako
je joã rano da vam o tome priåam. Sreñna sam ãto, kako god bilo, ni-
sam bespomoñna i umem sama kroz æivot.
Œuzepe je postao nestrpqiv, ne razume ãta toliko imam da
piãem, i stalno propitkuje da li i wega pomiwem. Slatka dosada!
Ali moram da idem.
Ne moæete mi odgovoriti jer se javqam iz internet-kafea. Uos-
talom, veñ sam rekla da vaã odgovor oåekujem – kad vidite Kañuãu.
Pozdravite mamu.
Nedostajete mi i volim vas.
Qubov

266
 33.
KASKAWE ZA REPOM

Izleæavam se u rano jutro na stepeniãtu kuñe. Puãtam pro-

leñno sunce da mi pretraæuje lice i golica vrat.
Eto Kañuãe!
Koliko je vremena proãlo? U kalendaru jednoliånih dana i mo-
notonih radwi – malo sna, åitawe i TV, jedna protokolarna poseta
roœacima po sluåajnom rasporedu, pa TV i åitawe, duga ãetwa, sve
protkano fleãbekovima o Kañuãi, i opet malo sna – vreme nema
merne jedinice ni osobitog znaåewa. Kazaqka jednostavno pres-
koåi ceo krug, u datumu je samo godina pridodata. Iz kliãea svako-
dnevice katkad me prene poziv Qubovi, wen nesputano razdragani
glas i optimistiåko raspoloæewe. I to je prestalo otkad je krenula
za London. I niãta viãe. Åak se i Mirko povukao u ilegalu, ne daje
glasa od sebe.
Skaåem na noge zbuwene, ãeprtqam. Kaskam za wenim repom u
kuhiwu, pa kroz sve sobe. Zelenooki rendgen vrãi brzo snimawe
mog momaåkog æivota. Otvara plakare, sanduke za posteqinu, po-
diæe kauåe, pomera stolove, zavrñe tepihe, trese zavesama, pomera
kwige, pretresa kuhiwu.
– Kad si ovako postao neuredan i zapuãten – poznajem taj wen
strogi ton glasa. Biñe letvawa, govorili smo nekad davno. – Ãta se
to uistinu desilo s tobom?
Naglaãava reå uistinu. Doista. Zaista. Zbiqski. Stvarno. Is-
tinski. Uistini. Odista. Zbiqa. Åto sluåilosø? Ne znaý, ne znaý.
Moæet bûtø – toløko Tû! Odgovor je moæda u tebi, zaviri malo i
tamo, u zaboravqene komore istine i paæwe. Moæda si se desila sa-
mo ti – niãta viãe.
– Ponavqaã se – odgovaram glasno na pitawe. – Sve to si rekla
veñ proãle godine.
Pristavqa kafu, pali cigaretu, uzima mi ãaku i okreñe dlan
nagore – otresa pepeo u dlan i svija mi prste u pesnicu. Vraña mi ru-
ku. Uzima me za drugu ruku i izmeœu prstiju zatiåe zapaqenu cigare-

267
tu i podiæe je do mojih usana, povlaåim dim. Ne spuãta usne na
moje. Señam se igre, ne i razloga zbog kojeg smo je igrali. Uglavnom u
kafani „Kod Lele”. I nije se zavrãavala ovako. Ali, Kañuãu ne mo-
ri ta briga. Okreñe mi leœa, odlazi da zakuva kafu.
Divim se wenom telu, utegnutom u tesnu majicu i uske farmer-
ke, lakoñi kojom se kreñe. Istina je da sam bio sa mnogo æena –
pedeset, sto ili viãe, na jednu noñ ili jednu godinu, nisam o tome
vodio raåuna – i da je meœu wima bilo i takvih kao Sandbergova Åik
Lorimer: „Da li je deset qudi ili stotinu wih jurilo za wom? Da li
je wih pet ili pedeset ostalo slomqena srca? Svi su voleli Åik Lo-
rimer u naãem gradu.” A takve su volele mene. Nikad neñu znati
zaãto, Bog mi je svedok da se nisam trudio. Jer ni za jednom mi mi-
sao nije treperila kao za Kañuãom. Nijednu nisam pogledao ovim
oåima kojima gledam wu. Samo Bog zna zaãto, i ja tu ne mogu niãta
promeniti. Niãta.
Stavqa kafu na sto i sedne naspram mene. Miriãu okrepqujuñe
– prva jutarwa kafa i Kañuãa.
– Imamo pola sata – kaæe mi, pali novu cigaretu, gleda me pra-
vo u oåi. Stara igra, ko moæe duæe da izdræi da ne skrene pogled.
Palim i ja cigaretu. Ipak, nije igra. – Åim popijemo kafu, skidaã
zavese i sve sa zidova. Onda iznosimo svu posteqinu na sunce. I svu
robu iz ormara. Na kraju ñemo sve stvari pomeriti u sredinu pros-
torije i prekriti najlonom. Zatim ñeã u nabavku, potrebni su mi
piñe i namirnice da spremim ruåak za majstore. U redu?
Uto se pred kuñom parkirao kamionet i iz wega su iskoåila dva
mladiña u radnim odelima. Uneli su lotre, kante, åetke, vangle,
mistrije, ãta sve ne.
Potrajalo je tri dana.
Na neki åudan naåin kuña je oæivela. Vratarawe, neprestano
kretawe, dovikivawe, mirisi kuhiwe – prava mala privremena po-
rodica.

268
 34.
BELEÆNICA

Ulegne Zlatoje. Za wim pristigne Jagoda iz Kule. Vuåe domañe

kolaåe u torbi. Jovan i Malina nose pakovawe sladoleda. Od buc-
maste Viãwe stiæe najpre glas, zatim i ona, s pitom zeqanicom.
Uzalud oåekujem Kañuãu.
Devet godina posle Strahiwine smrti, pet godina otkako sam
se savio u Sivcu, pripremio sam ruåak i na wega pozvao nekoliko
dragih qudi.
– Æenska ruka, vidi se – veli Zlatoje, ogledajuñi se po kuñi koja
blista. Prodisala kuña. Provetrena, sveæe okreåena, nijedne puko-
tine ni na zidu ni na plafonima. Sva drvenarija prefarbana u sve-
tlije tonove. Stakla se cakle na prozorima i vitrinama. Nameãtaj
uglancan, tepisi ispraãeni, podovi oribani. Malo promewen ras-
pored slika na zidovima, drugaåije razmeãteni delovi nameãtaja.
Svaka stvar stoji pod konac, kao vojnici u stroju.
– Istina je – priznajem. – Æenska.
– I to da doåekam, sine – veñ se suza skupqa u Zlatojevom oku.
Prikquåe mu se i moje sestre, kao da je to sa æenom veñ gotova
stvar. Jovan se smeãka i podbada priåu kad zapreti da utihne. Nije
mi vaæno ãta priåaju, posle dugog vremena oseñam se potpuno, is-
puwen i celovit, jer je u kuñu navratio smeh. Radost, zbiqski.
Nije potrajalo.
– Ako moæe da se zna – podiæe Zlatoje znaåajno prst – ako nije
tajna, ko je ta æena?
– Nema je – kaæem, nesvesno ispuãtajuñi uzdah koji ne ostavqa
dilemu da li sam ozbiqan. Trgnem se i pokuãam da ublaæim stvar. –
Ali ne brinite, veñ imam neãto u planu.
Nisam imao, znali su to.
– Pa poæuri – kaæe stric. – Voleo bih i to da doæivim, pa neka
me onda… Da imam Miju lepu vest da prenesem. Poæuri, nije mi os-
talo mnogo.

269
 Poåelo je horsko ubeœivawe, prebrojavane su slobodne starije
udavaåe, raspuãtenice i udovice po selu koje bi dolazile u obzir da
uœu u ovu kuñu, a zbog poroda neko se usudio da pomene i devojke dva-
desetak godina mlaœe od mene. Nisam ja neka dobra partija, svesni su
toga, ali sam wihov, dakle dobar, ako ne i najboqi, samim tim i pre-
mija za æenu koja me dobije. Na sve sam pristajao, nisam imao srca
da im kvarim voqu.
Ipak sam sa olakãawem doåekao da popijemo kafu i da se ra-
ziœemo. Nisam navikao da se o meni razgovara toliko i na taj naåin,
kao o nedonoãåetu. Razumeo sam dobre namere, ali sam na kraju dana
bio iscrpqen. Stoga sam veñ razmiãqao da prekinem s prawem su-
dova u pola posla i dovrãim ga kasnije, kad se odmorim. Nije mi to
dopustila Kañuãa. Priãuwala se otpozadi i pomogla mi da za tili
åas sve bude oprano, obrisano i vrañeno na svoje mesto.
Kad smo seli za sto u dnevnoj sobi, primetio sam da je nedavno
plakala. Joã su se videli tragovi crvenila oko oåiju, na nosu. U ru-
kama je dræala ãkolsku svesku tvrdih korica i åvrsto je stiskala.
Podigla je svesku prema meni tako da sam video na iskrzanoj posi-
veloj nalepnici mastilom ãtampanim slovima ispisano weno
ime. Nekoliko puta, jedno iznad drugog, po dijagonali pravougaone
nalepnice, nalik na stepeniãte koje se diæe do vrha. Nekog vrha.
– Ako tebi nije potrebna – rekla je glasom koji se batrgao iz na-
dolazeñih suza – ja ñu je zadræati.
Pruæio sam ruku da uzmem svesku. Privukla ju je uz grudi.
– Prvo mi obeñaj.
Nisam joj mogao odbiti. Letimice sam pogledao unutra. Mno-
ãtvo beleæaka ispisanih urednim lepim rukopisom. Nesumwivo
je rukopis bio moj.
– Kako je dospela do tebe?
– Bila je u nahtkasni, meœu tvojim sredwoãkolskim kwigama.
Naãla sam je dok sam spremala tu tvoju takozvanu momaåku sobu.
Vrhovima prstiju prelazio sam preko nalepnice, tvrdih ivica
malo rascvetalih na uglovima, malo izbledelog platna na rikni,
sve u svemu, dobro oåuvana sveska.
Palim cigaretu i pruæam je Kañuãi.

270
 35.
MALI UNUTRAÃWI TESNAC

Ãaqem Qubovi SMS poruku.

„Moæeã da mi se javiã. Tvoj uslov je ispuwen. Mama ne æeli da se
meãa u naãe odnose i ne priåa mi niãta o tebi. Ni tvoj mejl mi ne
da. Ja sam joã na istoj adresi. Poãaqi mi sliku. Åika Bucko.”

271
 36.
CEO ATAR VAZDUHA

Celo leto se oseñam kao tuæni predmet vrbovawa. Dakako, ni-

sam jedini. Kruæe emisari raznih partija i nevladinih organiza-
cija po selu, upadaju u kuñe u bilo koje doba dana i noñi – „svoji
smo”, „znamo se, zar ne?”, „svi smo mi komãije, selo je ovo” – vrbuju
pristalice za svoje politiåke ili interesne opcije. Moj glas je na-
prasno postao vaæan za sudbinu naroda i zemqe. Moja sudbina i ta-
ko nikoga ne zanima. Osim, moæda, mene.
Zato, zametnem provrelo jutro na leœa i joã zarana zbriãem na
biciklu u atar. Na Veprovac, ili Seget, ili Mlekar, ili Devetnaes-
ti most, ili Teleåki potok, ili Duboku, ili Vinograde, Staparski
put, Hipodrom, Fazaneriju – desetak hiqada hektara plodne crnice
u niziji i glinovitog i peskovitog tla na juænom obodu Teleåke le-
sne zaravni. Vuåem se po praãini i suncu, u znoju i tvrdoglavom
ropcu, preko strniãta poæwevenih pãenice i jeåma, usahlih ka-
nala za navodwavawe, od hlada usamqenog hrasta do mrãave senke
ostarelog bagrema, izmeœu tabli sa æednim kukuruzom i repom,
voœen æeqom da prepoznam makar jedno mesto davnaãweg nadni-
åarewa. Iz vidika kroz vazduãnu trepetqiku iscure u oåi napu-
ãteni i oburvani salaãi, zarasli u ãibqe i korov; na Segetu
bezglasno jauåe iskobqena farma sviwa, na Jagwevu u razvaqenoj
farmi operuãani ureœaji za muæu zaludno iãåekuju rasprodate i
poklane krave.
U povratku, bliæe selu, umem katkad da zalegnem na nekoj par-
celi kukuruza; æeœamo zajedno i gledamo u nebo: hoñe li nas pogle-
dati Onaj Koji Sve Vidi? Åujemo tiãinu, ni vetar makar daãkom da
se smiluje. Jednom, ipak, do mene dopire cilik ptica, poznat i drag.
Zeba? Konopqarka? Ãta rade u kukuruzu? Uvlaåim duboko vazduh u
pluña i prepoznajem miris. Ustajem naglo sa poloæene rukoveti ku-
kuruza i preplaãim nekoliko ptica; nedaleko od mene prhnu iz ku-
kuruziãta i naprave spiralu prema nebu. Preœem tih nekoliko
koraka; usred parcele kukuruza usaœen pravougaonik konopqe. In-

272
dijske. Kanabis åezne za kiãom. Åeka æetvu, trgovce i kupce. Govo-
ri u nebo ñutqivom Stvoritequ: „Ti dajeã da raste trava stoci i
biqka åoveku.” I åujem vetar: „Boqe u qubavi biqka za hranu, nego
vo ugojen u mræwi.” I kao da pevaju konopqarke ispod jare neba:
„Jer ona je za buœewe griæe savesti u srcima onih koji podstiåu i
åine zlo i nepravde.” Pridruæuje se zeba: „Blagoslovio je seosku de-
cu nedohvatqivim, dao im moñ samoposmatrawa, dubqeg razume-
vawa i sagledavawa razliåitih znaåewa stvari, produbqivawe
doæivqaja sveta, oslobaœawe od oseñawa teskobe.”
Sednem na bicikl, kao da sam se najeo konopqe a nisam, sveje-
dno, lelujam niz praãwav drum u selo. Kao da sam na preåac stigao
do prosvetqewa, blaæenstva. Neobjaãwivo sam nadahnut i rados-
tan, reå me hoñe, i priåam sa topolama, raspravqam sa travama, ras-
poloæen sam za svetkovine, trepti telo neke æene u erotskom
zanosu u mom umu otvorenom za sve istine. Joã priåam u vazduh dok
se ruãim na tlo gde je nekad bila Kudeqara. Ni traga bazenima, ni
zgradama gde se vrãila prerada konopqe. U kom pravcu moram da
okrenem?
Koliko sam otkrio takvih kukuruziãta-konopqaka u svojim
avgustovskim besciqnim voæwama biciklom?
Koliko sam video dece da lelujaju ulicama sela kao ãto sam i ja
onog dana?
Moæda bih i mogao sve to viœeno da zbrojim.
Brojawu se otima ono ãto nisam video.

273
 37.
SMRT NA ROGQU

Petak otkriva prvi dan septembra u kalendaru. Tek se iskobe-

qao iz ponoñi. Iãåitavao sam prvu Mojsijevu kwigu, koja se zove
„Postawe”, traæeñi navode kojima neke filozofije pravdaju upo-
trebu konopqe, ãtaviãe smatraju da je konopqa kquå za razumevawe
sebe, kosmosa i Boga. I da proverim sebe, je li mi se priviœala pe-
sma zeba i konopqarki, tajanstveni ãapat neba, ili sam samo ãe-
nuo.
Smuåilo mi se od tragawa za odgovorom. Kao da iza wega ne bi
pristiglo novo pitawe. Izaãao sam iz kuñe i poãao put centra,
pogleda zakucanog u sebe, obnevideo za noñ oko sebe, kako sam veñ ra-
dio mnogo puta.
Otvaram oåi ispod bola u slepooånicama, leæim ispruæen na
metalnom krevetu u ambulanti. Oseñam åalmu na glavi. Leva mi je
ãaka u zavojima. I grudni koã. Sklapam oåi da odagnam ruæan san;
ratiãte i kliniåki centar sam pod tepih zaborava gurnuo pre to-
liko godina.
– Kako se oseñate? – pitaju me pune lepe usne i briæne oåi na-
dnesene nad mojom glavom.
– Ãta se ovde… – pridiæem glavu i odgurnut bolom vrañam je
na uzglavqe. Preturam po glavi. Zastoj u señawu. – Ne razumem…
zaãto leæim ovde?
– Doneli su vas pre sat vremena – nagiwe se beli mantil prema
meni. Vidim na gorwem xepu izvezeno ime Marusja dr Vidakoviñ. –
Bili ste bez svesti, od udarca u glavu, a imali ste i duboku poseko-
tinu na ãaci i uboje u predelu grudnog koãa.
– Ne razumem. Kako se to… – pokuãavam da pohvatam niti za ko-
je ne znam da sam ih izgubio. Ali moje stawe govori drugaåije. – Ãta
se desilo?
– Ne znamo taåno – odgovara strpqivo. – Bila je to teãka tuåa,
upotrebqeno je hladno oruæje i tupi predmeti.

274
 – Tukao sam se? – osvrñem se po prostoriji. Odahnem. – Pa do-
bro, bar sam samo ja nastradao.
– Naæalost, nije tako – smraåi se belo lice doktorke. – Jedan
mladiñ je u kritiånom stawu prevezen u somborsku bolnicu.
Poñutali smo izvesno vreme. Shvatio sam da moje povrede vero-
vatno nisu teæe prirode i da je ambulantno zbriwavawe dovoqno.
Dr Marusju je brinula jedino moguñnost potresa mozga pa je najavila
posetu u toku dana. Onda me je svojim automobilom odvezla kuñi, jer
se vozaå kola hitne pomoñi joã nije vratio iz Sombora.
Åim sam se doåepao svoje posteqe, zasuli su me bleskovi señawa.
Señam se da sam stigao na rogaq Haxiñeve ulice, do samog ulaza u
park i da sam, istrgnut iz neoåeãqanih misli, upao ravno u opasnu
igru senki naspram prehrambene prodavnice Mileta Telca. Vidim,
dva Ciganina vitlaju nekakvom bricom i metalnim cevima i ãara-
ju po rebrima i po rukama koje je neki mrãavko podigao da zaãtiti
lice. Uzvikujem da prestanu i tråim prema wima ne bih li umirio
zavaœene, pobesnele i oåigledno „dignute” mladiñe. Sa suprotne
strane stoji visoka i krupna momåina koja takoœe viåe neãto pre-
ma uskovitlanoj trojci. Da li je bio joã neko? Ne mogu da se setim.
Verovatno sam zavrãio u praãini pre nego ãto sam iãta mogao da
uåinim.
Opasno vreme mira, pomislim i, pre nego ãto zaspim, padne
mi na um ãtivo koje sam åitao te veåeri. I jedno suviãno pitawe.
Ãta je kquå za wegovo razumevawe?

275
 38.
POVRATAK SEÑAWA

Budi me Kañuãa.
Dræi tacnu s kafom na mom krevetu, isplakanih oåiju. Pri-
diæem se na jastuku. U ogledalu vidim da sa åalmom na glavi, obmo-
tanih maqavih grudi i uvijene ãake, malo podliven ispod oåiju, ne
pruæam boæanski prizor.
Nismo stigli ni reå da progovorimo. Uãuwao se u sobu Zlato-
je, ionako senka od åoveka, uãao na prstima, i ne vidi se a kamoli da
se åuje. Kañuãa i wemu kuva kafu i odmah zatim æuri na posao,
mrmqa Zlatoju neko izviwewe, a mene gleda nekako sa prekorom i
goråinom, smetena toliko da shvatam kako je u stvari uplaãena.
Stric se raspituje o sinoñwem dogaœaju, razgleda povreœena
mesta, brine, a onda se zaboravqa i iz istorije, iz svog stvarnog ili
za ovu priliku smiãqenog iskustva izvlaåi sliånu situaciju. Reåi
mu ne fali, a ima ih za svaku priliku, uæivi se u priåu, stalno
neãto pridodaje, ili zabasava pa se vraña, doseña se i priseña.
Åini mi se kao da mu je æao da zavrãi priåu, pa je neprestano nas-
tavqa; nijedan åovek nije svestan koliko toga moæe da stane u samo
jednu povest, pogotovo ako ne moæe nikud, zarobqen kao ja u sopstve-
nom krevetu, i Zlatoje ima ãto mu treba – monodramu za jednog gle-
daoca. Jednoliåni æubor reåi me povremeno vraña u san; pregonimo
se tako pripovedaå i ja – on da dovrãi priåu, ja da ne zaspem.
Matine prekida dolazak dr Marusje. Osluãkuje kako diãem i
broji otkucaje srca, meri pritisak, pita da li imam muåninu, jesam
li povrañao, preporuåuje bar joã dan-dva strogog mirovawa, i
strpqivo odgovara na pitawa koja Zlatoje postavqa umesto mene.
– Taj Mrãavko je sada stabilizovan i biñe sve u redu sa wim,
åika Zlatoje – kaæe smireno. – Naæalost, onaj drugi deåak, Krupni,
kako kaæete, umro je joã na putu za bolnicu. Dobio je udarac bri-
tvom pravo u srce. Ne znam okolnosti u kojima se to desilo, to je po-
sao milicije. Pa Bucko je bio uåesnik, ali bih volela da ga ne
uznemiravate za sada pitawima o tome. Molim vas.

276
 – Sve je otiãlo œavolu – govori Zlatoje odlazeñi za doktorkom.
– I mladi, nemaju izglede, ne mogu da se pronaœu, i ãta da rade? Eto,
ãta. Sve je œavolisano. Æivot je postao niãta, jeftin da jeftinije
ne moæe. To je.
Oseñam se krivim. Pogodila me smrt mladiña; kopka me da sam
mogao drugaåije reagovati i spreåiti najgore. Nije uteãno ãto
znam da je i drugih qudi bilo u blizini raspomamqenih momaka i
da nisu ni prstom makli. Muåi me i ãto Zlatojeva starost tone u
uverewe da je svet œavolisano mesto, nije zasluæio da zgasne – ni-
dabog, ne joã – u takvim mislima.
Ali, muåi me joã jedno pitawe: Jesam li noñas opet izazivao
sudbinu? Åikao Onu Bez Lica da doœe po mene? Kao ãto mi je to
Mirko rekao kad sam prvi put otiãao na ratiãte. Kad mi je to stos-
truko grœe ponovio kad sam izreãetan gelerima? Jesam li stvarno
napravio mali podvig voœen strasnom æeqom da odustanem od
æivota? Nauåen da odustajem. Razmaæen, gotovan – æivot bi trebalo
da mi prinosi na tacni sve ãto poæelim. Ako ne prinese, gotovo!
Odustajem! Ili je u meni zaostalo malo hrabrosti iz loze Dragoviña
i one qudske dobrote, od majke Mile, da vaqa priteñi u pomoñ kad je
kome nevoqa. Ako je po pravdi i istini, najgori je za sebe, branila je
Mila svoga Mija od seoskih opawkavawa. Ãta li bi rekla o meni da
je poæivela? Jesam li åiti Mijo ili sam na svoju ruku?
Slabiñ, rekla mi je jednom Kañuãa. Strahiwa se sloæio. Ne bu-
di slabiñ (Malina), Moæeã ti to (Duwa), Ãto niãta ne uradiã
(Jagoda), Ti si moj brat (Viãwa) – svaka na svoj naåin su moje sestre
reagovale na moju povremenu sklonost ka posustajawu i odustajawu.
Ali, kad postaneã najslabiji, kad nemaã viãe kud, uradiã stvar
zbog koje postaneã ili pukovnik ili pokojnik.
Onda sam sve te misli skupio u prozirnu kesu ispraznosti i ba-
cio je na smetqe nepoæeqnog samooplakivawa. Æivot åoveka je-
dnostavno stavi u odreœene okolnosti i on reaguje kako mora, a ne
kako æeli, jer da je po wegovom, posigurno ne bi ni dolazio u datu
situaciju.
Iz takvih lamentacija (ma nazovite to kako hoñete!) izvlaåe me
dva milicionara, otac i sin Janoviñi. Sin Marko Janoviñ je do-
ãao sluæbeno, a otac Milan, odavno veñ u penziji, privatno, da me

277
poseti, ustreba li i da pripomogne u komunikaciji i sinu i meni.
Uostalom, wegovo iskustvo sa mnom bilo je staro i svestrano.
Ponavqam Marku sve åega se señam. Viãe gledam u Milana, sko-
relog starca, potpuno belog, zboranog, joã uvek lepih crta lica i
pogleda ispitujuñeg i varakavog, kakav se s godinama stiåe u wegovoj
sluæbi. Razgovor teåe u troje, lako i skoro prijateqski; oni su tome
svikli u sluæbi, pa i kad imaju posla sa ãqamom, a ja nemam razloga
na wih da sikñem. Naåas ulazi strina, koju je Zlatoje poslao da nam
donese kafu i piñe. Radoznala je, pitala bi neãto, ali se samo okre-
ne i ode.
Naposletku uspevam da shvatim ãta se dogaœalo prethodne
noñi. Dva Ciganina su uterivala reket brañi Acin, vlasnicima
mewaånice. Ime nalogodavca od Janoviña nisam saznao, kaæu, to
svako u selu zna, ali nema dokaza da bi se iãta preduzelo. Tek, ja sam
se umeãao u iznuœivawe u nezgodnom trenutku, pa su me odmah pore-
zali britvom i moåugom poravnali sa zemqom. Nesreñni Boãko,
onaj krupni mladiñ, napravio je samo korak, verovatno u nameri da
me zaãtiti, i dobio jedan jedini ubod, smrtonosan.
– Dakle, greãka – otme mi se uzdah od maglovite misli i zbrka-
nih oseñawa. Æao mi je pokojnika, ni kriv ni duæan platio glavom
danak suludom vremenu.
– Greãka – potvrdi mlaœi Janoviñ. – A greãke su najåeãñe ko-
bne, kao sada.
– Kao i sa tvojim Mijom – malo zatim pridoda odsutno stariji
Janoviñ, i otuæno, kao svi pastiri uspomena.
Trgne se. Kao da se iznenadio ãto je izgovorio reåenicu koju
nije æeleo da kaæe. A moæda i jeste?
– Kao sa mojim Mijom? – ponovim zateåen wegovom izjavom,
zbuweno, u nedoumici ãta da pitam, uradim.
– Pogreãio je u vezi sa Kostom – objaãwava mi stari pandur. –
To znaã?
– Znam samo da je pogreãno ubiti – kaæem zlovoqno, i daqe
rastresen. – Kostu, Boãka, bilo koga. Iz bilo kog razloga.
– Pa, Mijo je imao svoj razlog – veli Milan i zabrza. – Ne mi-
slim da ga pravdam, nipoãto. Samo razumem da nije lako zbog neåije
laæne dojave ãest godina proaråiti u najduãevnijem zatvoru, a ne-

278
kmoli kao Mijo na otoku, i ostaviti celu porodicu, onoliku nejaå
na cedilu.
– Pa namirio je dug – velim besno, oseñajuñi kako mi se vraña
ona straãna qutwa na oca zato ãto je napravio neoprostivu glu-
post, pomeãana sa qutwom na sebe ãto ne mogu da se otresem svih
neænosti i dragawa, nikad otvorenog kataloga qubavi koji sam
saåuvao na wega.
– Stvar je u tome ãto nije namirio dug – kaæe Janoviñ. – On to
verovatno nije znao. Nije znao da greãi u vezi sa Kostom, jer da je
znao, moæda sve bi bilo drugaåije.
– Ãta to nije znao?
– Nije ga prijavio Kosta, nego wegova æena Anka.
– Zaãto bi to ona uåinila?
– Ostavqena æena – kaæe mirno, sa uverewem da te dve reåi sve
objaãwavaju. Pa kao da pojaãwava, dodaje reå. – Qubavnica.
Proteklo je preko trideset godina otkad je Mijo ravnao nesve-
dive raåune sa svojim prijateqem Kostom. A meni sada s neba na gla-
vu pada gvozdeni teg istine. Pa ãta bih mogao s tim beskorisnim
teretom?
– Da li je na kraju Mijo doznao istinu? – ne da mi œavo mira, mo-
ram da pitam.
– Na suœewu je, to i sam znaã, prihvañeno sve zdravo za gotovo,
åovek priznao, nema ãta da se istraæuje, ãto bi se gubilo vreme. A
mene je, ipak, zanimalo. I ja sam s Mijom proveo mnogo lepih trenu-
taka… Pa sam proverio u naãim arhivama u Novom Sadu i naãao
sam Ankinu izjavu. A ãto pitaã, ja mu nisam rekao. Ali…
– Ali?
– Anka je odlazila u zatvor, Miju u posete. Da li mu je neãto re-
kla? Ko zna.
Marku se æuri, nema kad da sluãa preklapawa dva matorca.
Stoga, pitam za Nadu, gde je, ãta radi. S muæem u Kanadi, kaæu mi
uglas, u Torontu, snalaze se. Umotamo u formu joã nekoliko reåe-
nica.
Sruãim se na jastuke, iscrpqen. Ubrzo usnim.
Sawam majku Milu. S vrata kuhiwe gleda po dvoriãtu, preko
kapije na ulicu, isteæe vrat da nas vidi ili bar åuje. Doziva nas

279
svojim nejakim astmatiånim glasom da doœemo. Spremila je poparu.
Œeco, doziva.
Eto nas.

280
 39.
NOVEMBAR…

Oporavqen, odem pravo do Kañuãe.

Åita u krevetu.
Na jednoj strani radi televizor, s druge dopire muzika sa ra-
dija.
Prilazim krevetu i spuãtam poqubac na wena usta. Skida na-
oåare i odlaæe kwigu.
Novembarska noñ miriãe na kiãu.
I na Kañuãinu koæu.
Oseñam kako æivot uzglobquje iãåaãena ramena.

281
 40.
…I DAQE

Ne pomiwemo proãlost.
Ne planiramo buduñnost.
Æivimo propuãteno razumevawe.

282
 41.
MEJL IZ LONDONA

Dragi åika Bucko,

Stalno sam u nekoj frci i ne stiæem da se javim. I kad uhvatim
malo vremena, trudim se da ga iskoristim sa mamom. Nije da ne mi-
slim na vas, ali vi ste oduvek sami, a mama nije navikla, woj sam sada
potrebna kao ãto je ona meni bila donedavno. Znate ãta mislim.
Uglavnom, sa mnom je sve u redu, ovde je zaista sjajno. U „Kempinskom” je
neprestana ludnica, dolaze nam VIP likovi sa raznih strana sveta,
i to samo oni, sa svitama i razmetqivoãñu kakvu bogatstvo do-
puãta bez obzira na boju koæe, poreklo i jezik, politiåka i religio-
zna ubeœewa. Snalazim se u toj gunguli svakojakih govora, odeñe i
manira – dobro je ãto sam uåila jezike. Moj posao je, najkrañe reåeno,
da se pobrinem za wihov smeãtaj i udobnost i da im se naœem u ostva-
rewu posebnih æeqa. Æene su åesto egzaltirane i zahtevne, a muã-
karci opet umeju da preteraju sa odreœenim æeqama, boqe reñi
ponudama, ali izlazim na kraj sa takvima. Katkad su i napojnice
primerene gostima. Uz dobru platu, poåiwem pomalo i da ãtedim.
To mi i ne ide teãko, jer na poslu provodim toliko vremena da skoro i
nemam kad da izaœem i potroãim pare na sebe. Kad mogu, odem u pozo-
riãte ili bioskop. Zamisli, volim da popijem pivo u obliæwem ir-
skom pabu; åini mi se da su Irci malo nalik na nas, pa me u pabu tako,
kad me stigne, proœe æeqa za krajem. Bar se stiãa. Ne idem sama ta-
mo. Prati me Sergej, jedan sladak Belorus, koji misli da sam Ruskiwa,
vaqda zbog imena i dobrog vladawa jezikom. Zato mi je posebno sklon i
predstavqa se kao moj zaãtitnik. Nadam se da i moja mama ima
zaãtitnika u vama. Naime, u posledwe vreme mi deluje opuãtenije i
razumnije, nije viãe u gråu u kakvom je bila doskoro. Ona mi niãta ne
kaæe, ali to se åita meœu redovima i ja bih volela da je to vaãa za-
sluga, jer verujem da ste vi jedan dobar åovek.
Izvinite, ali mnogo æurim. Nedostajete mi i vi i mama. Mnogo,
mnogo, mnogo pozdrava i poqubaca, volim vas oboje, recite joj.
Qubov

283
 42.
POSTOKTOBARSKA KOMEÃAWA

– Prvo proleñe mlade oktobarske revolucije – kaæe mi Kañu-

ãa, dok sedimo na kauåu u dnevnoj sobi moje kuñe i usputno pogleda-
vamo skupãtinski prenos. Naslonila glavu na moje rame, meãkoqi
se traæeñi najpogodniji poloæaj. Po glasu ne znam da li se ãali
ili govori ozbiqno. Do sada nismo obrañali paæwu na politiåka
komeãawa, trudili smo se da ne zagoråavamo tim pelinom svoj
æivot. Mada su sve TV stanice, koje dræe do sebe, kao udarni pro-
gram imale nekakvu kontakt emisiju sa aktuelnim kreatorima dr-
æavne pameti i akcije, bilo da su to politiåari ili predstavnici
nevladinih organizacija. Zar sve to nije isto, rekla je jednom Ka-
ñuãa o jednima i drugima i zatvorila kwigu na tu temu. Zato me je
wena opaska iznenadila i zbunila.
– Privatizacija – dodala je. – Izgubiñu posao.
Zvuåala je i tuæno i bespomoñno; qudi su se åesto vezivali
emotivno i liåno za svoja preduzeña tako da su svaku promenu zapo-
slewa ili gubitak posla prihvatali teãko, bezmalo tragiåno, kao
gubitak sopstvene imovine, ãtaviãe bliskog qudskog biña. Pri-
doãlo doba je obeñavalo brojnima takve rastanke, pre ili kasnije,
bez æaqewa i osvrtawa i uvodilo nova pravila, po meri ekonom-
skih unija, trgovinskih saveza, globalnog projekta, modernog sveta.
Oseñao se dah tranzicione oluje, mnoãtvo brodoloma i izgubqenih
qudskih olupina.
– To je veñ gotova stvar? – pitao sam Kañuãu.
– Joã nije, ali je u toku.
– Taj proces moæe da potraje – rekao sam i sam uveren u to ãto
kaæem. – A kad se zavrãi, onda ñemo razmisliti ãta daqe. Ne
brini.
– Ne brinem. Sigurna sam da me sa pedeset godina niko neñe hte-
ti, i tu se onda zavrãava proces. Kao da åovek nije ni radio ni
postojao.

284
 – Uvek postoji pomoñni izlaz. U najgorem sluåaju za tebe – po-
kuãao sam da se naãalim – ja ñu te uvek hteti.
Pogledala me je oåima onim boje bagremovog lista ãto se u pro-
leñe ogleda u Velikom baåkom kanalu i zawihala plavim kowskim
repom.
Pouzdavala se u mene, video sam to, bez sumwe.
Ãta mi je trebalo viãe od toga?

285
 43.
MODERNI PENZIONERSKI AZIL

Otkad smo preñutno polizali stare rane i pronaãli krhku mo-

guñnost skladnog æivqewa – ne mogu reñi zajedniåkog, jer se svako i
daqe dræalo svoje kuñe, bez obzira ãto bi åesto zanoñilo kod onog
drugog, kako se veñ zadesi – dan bez Kañuãe otezao se kao gladna go-
dina. Ujutru je odlazila na posao, a ja se smucao gde bih stigao. Pre
podne bih provodio u Penzionerskom domu, smeãtenom u prosto-
rije nakadaãwe Biblioteke, one stare koja se joã pamti po Iliji i
prvom televizoru u selu. Pod pravim uglom sa Domom, stajala je no-
va Biblioteka, ona koja je doãla sa Matijaãem, izgraœena u prosto-
ru bivãeg hotela, pre toga crkve. Sve mi je, dakle, bilo na dohvatu
ruke.
Poãto nije bio ekonomiåan, voœewe Doma je prepuãteno pri-
vatniku, ãto je ovaj iskoristio i napravio kafanu i kladionicu.
Penzioneri su imali svoje povlastice: pijuckali su kafu, igrali
su karte i ãah; kladili su se u niske sume. Neki su se opijali; bilo je
jeftino i brzo. I moglo je da se puãi do mile voqe.
Leti je, na trotoaru prema glavnom putu, improvizovana baãta:
nekoliko stolova i suncobrana – srediãwi krug ili kvadrat sva-
kog centra na svetu je u betonu ili kockama, asfaltu ili praãini,
ali nesumwivo bez ijednog drveta, pa tako i sivaåki. Omeœi ga po-
koja kamenita æardiwera sa tragovima preminulog cveña.
Posmatrajuñi æivot pod suncobranima, katkad sam pomiãqao
da je ovaj kvadrat baãte u stvari neka vrsta sivaåke berze. Tu su se
vrãile razne finansijske transakcije, od prodaje i kupovine devi-
za do pozajmica sa pozamaãnim kamatama, od prodaje nekretnina do
naplate zaostalih dugova, od prilagawa u dobrotvorne svrhe do
drawa koæe za pokeraãkim stolom. Sitni dileri droge su ovde do-
bijali ugovorene znake gde da isporuåe novac i preuzmu robu. Akci-
je seoskih politiåara su rasle ili padale pod nekim od suncobrana
u baãti. Ako je bivalo neãto veñe, stranke su ulazile u zasenak, pod
krov Doma (kafane), gde su sluæili slepi i gluvi konobari.

286
 Seoska neman mnogoglava pod suncobranima.
Dokonao sam u Domu, uglavnom sam, i tako primeñivao to ãto
nije za tuœe oåi. Ponekad bi naiãao neko kome sam zaostao u señawu
iz preœaãwih vremena, kakav moj ispisnik, pa bismo izvesno vre-
me eglenisali. Kad bi se pridodao joã jedan, kartali smo, obiåno
remi. Igrali smo u turu piña, jer to nam je davalo privid da neãto
korisno radimo. „Zanimqivije je” – bila je opãta poãtapalica za
naãim i svim drugim stolovima gde bi se zakartali qudi sliåni
nama.
Tako bih spiskao prepodne.
Oko podneva bih odlazio kuñi i kretao da pripremam ruåak za
dvoje. Uvek za dvoje, bez obzira da li ñe Kañuãa s posla prvo k meni
ili svojoj kuñi. I sto bih postavqao za dvoje. Za åetiri po podne.
Ako ne bi doãla do pola pet, odluåio bih da ruåam sam. Hrana je tada
imala ukus preævakane gume.
Ali, kad bi stigla i sa mnom zasela za sto, preko praga kuñe bi se
premetnula mala svetkovina. Zveket posuœa, wen glas i uzgredna
opaska o mojoj veãtini kuvawa, naåin na koji nam je sipala jelo, do-
davawe posudica sa zaåinima i ovlaãno dodirivawe rukama, laki
uzdah na kraju ruåka i zapaqene cigarete – sve to imalo je ukus
boæanskog dara i pronaœenog spokoja.
Uveåe smo ãetali polumraånim ulicama. Svrañali u poznate
kafane na piñe. Katkad odlazili kod jedne od mojih sestara, ili
wenih. Kad bismo imali vaqan razlog, ili smo to jednostavno æele-
li, palio bih jugo i vozili smo se u drugi grad, negde gde ima pozo-
riãte ili bioskop. Nekad bismo ostajali kod kuñe i åitali,
sluãali muziku ili gledali neãto iz skuåenog izbora televizij-
skih programa.
Voleo sam da mislim da radimo isto ãto i drugi qudi. Veñina.
Obiåan åovek u obiånom svetu.
Åinilo mi se da æivimo mirnim i lepim æivotom qudi koji
æive po strani.

287
 44.
STARI ODLAGANI FILM

Osvojila je jesen. Zapquãtalo je iz mrkozelenih oblaka, gustim,

teãkim mlazevima kiãe. Zarana stamnilo. I ne prestaje veñ neko-
liko dana.
Ne basta mi niãta da zapoånem, nikud da krenem. Zarobqen u
kuñi. U kvadrat sobe i vreme koji se ne pomeraju. U nervozu; u bes-
polne misli. Kwige mi ne dræe dugo paæwu. Televizijske program-
ske besposlice me zamaraju. Sluãawe muzike me rastuæuje. Åekawe
na Kañuãin povratak s posla – vreme nerazumnog, bezrazloænog
nestrpqewa.
Jedno od onih popodneva kad ruåam sam. Nema je, sigurno s ra-
zlogom, ali ga moj um ne prihvata, niti stare poznate sebiånosti
sve me jaåe vezuju – zaãto ne dolazi kad mi je potrebna? – i steæu
åvor. Besciqno premeñem stvari po sobi, pogledam naslov kwige –
odbacim je, podignem ãtampu – odgurnem je, nervozno pregledavam
kompakt-diskove – i odbacujem, otvaram fioke – i zatvaram ih, za-
virujem u friæider – izvlaåim glavu iz hladionika. Najposle,
doœe mi pod ruke CD na kome piãe samo ime: Strahiwa. Taj isti ko-
ji sam bezbroj puta stavqao u raåunar i odustajao da ga pokrenem.
Stavim ga opet. Onamo kiãa pada. Tamo Rej Åarls peva „Seven Span-
ish Angels” u duetu sa Vilijem Nelsonom. Ovde åekaju uspomene. Koga
to zavaravam: slabiñ sam.
Okrenem krug po sobi. Ugasim muziku. Zanemarim kiãu.
Prikquåim raåunar na televizor. Pokrenem program za oåitavawe
CD-a. Neka bude…
Na travwaku svoje kuñe stoji Strahiwa sa reporterskim mi-
krofonom u ruci. Åetrdeset i dve godine – dovoqno mlad da krene iz
poåetka? – ãiroko nasmejan, duge, malo proreœene i razbaruãene kose,
obuåen u farmerke i staru dobru korejku, nosi poluduboke åizme.
- Zdravo, stari moj! Koliko se godina nismo videli? 19? 20? Zato
ãto si ti straãno qut na mene, ili na Kañuãu ili na oboje. S pra-
vom? Moæda, ali ne moæemo se qutiti celog æivota. Ma nema veze.

288
Neñu da te davim s tim stvarima. Traæim samo petnaest minuta
tvog vremena. Ovi momci koji me upravo snimaju pristali su da
izmiksuju dokumentarac po mojoj zamisli u ova dva dana koja nam pre-
ostaju do odlaska na ratiãte po novinarskom zadatku. Kao ãto vi-
diã, glumac je postao televizijski reporter – i sviœa mi se to. I da
– ne boj se, ne boli: nije ovo priåa o Æilu i Ximu, stari Janoviñ je
uglavnom savesno obavio svoj posao, a nisu ni najavna scena i odjavna
ãpica iz filma „Kowe ubijaju, zar ne?” Baã smo voleli te scene s
kowem! Uæivaj i razmisli. Vidimo se kasnije.
Pod iskrzanim crno-belim nebom leluja Strahiwina kosa dok se
wegovo telo uvija uz metalno stepeniãte stare Ãeñerane. Sasvim
pri vrhu, stapa se u pejzaæ neba i mirno se spuãta u travnato dvo-
riãte stare kuñe. Izrawa slika razdragane devojåice koja se ispod
oblaka vraña na quqaãci u oåeve ruke pod kroãwom oraha. Nejasno se
åuje majåin glas koji moli Strahiwu da dete ne odbacuje tako jako i
visoko. Oåito je igra pri kraju, jer devojåica silazi sa quqaãke i ba-
ca se ocu u zagrqaj. I crnobela slika se pretapa u izbledeo akvarel sa
nekog roœendana. Ista devojåica, sada neãto starija, moæda ima de-
set godina, meœu nasmejanom deåurlijom, sprema se da gasi sveñe na
torti. Nad gomilu se povremeno nadvija vedrina plavog kowskog repa,
ãapñuñi devojåici neãto u uho. Iza deåurlije vide se joã prsi dveju
æena, tri muãka torza, åuju se nerazgovetne poãalice i smeh, po-
meãani sa deåjim gugutom i cikom. Nestaju plamenovi sa torte. Ko-
lektivni krik radosti. Jedno po jedno nasmejano deåje lice, zatim
odrasli. Osmeh Qubovi, velik kao ravnica, zubi nalik na dva reda ras-
cvetalog bagrema, okruglasto lice omeœeno dugom raspuãtenom kosom.
Iskreni deåji kikot. Polako bledi slika i iz pozadine se istovreme-
no stamwuje lik koju godinu stariji.
Otvaraju se ulazna vrata. Otresajuñi kiãobran napoqu, leœima
u predsobqe uvlaåi se Kañuãa. Pritisnem dugme za pauzu i lik na
ekranu se zamrzne. Kañuãa skida mantil i s wim odlazi u kupatilo.
Zadræava se. Naposletku izlazi i provlaåi se kroz vrata dnevne so-
be i otresajuñi repom smeãta se kraj mene na kauåu. Ne obraña
paæwu na televizor – navikla je da radi i da ga niko ne gleda. Qubi
me vlaænim usnama u obraz, zatvorenih oåiju uñuãkava se ispod
mog pazuha, uñulila bi se. Sneno me pita ãta radim. Odgovaram joj

289
neka vidi sama. Namah je budna. Prepoznaje lik Qubovi na ekranu.
Lagano podrhtava, potom sve jaåe, trese se.
– Zaãto to gledaã? – pita glasom koji prikriva slabo cvoko-
tawe zubima.
– Jednom moram – odgovaram veñ malo naruãene odluånosti.
– Moæda sada ne bi trebalo …
– Trebalo bi – kaæem i pritiskam dugme pre nego ãto se predo-
mislim. Kañuãa me gråevito steæe oko struka.
Devojåica se zavodqivo osmehuje. Obuåena je u belu potkoãuqu is-
pod koje se naziru grudi: dve nedozrele kajsije. Sedi ispred toaletnog
ogledala i posmatra svoj lik; mama Kañuãa gleda åas u wu, åas u wen
odraz. Qubov åeãqa kosu, mirnim ritmiåkim pokretima, povremeno
pokazujuñi majci odreœena mesta na licu, grudi, åak i stomak.
Kañuãa se smeje, nalazi reåi kojima umiruje kñer. Minut ãminkawa.
Oblaåewe kratke haqine, okretawe pred ogledalom. Izbor sandala.
Qubov je spremna da ide na sveåanu dodelu svedoåanstva i Vukove di-
plome za zavrãenu osnovnu ãkolu. Silazi niz stepenice nove, tek
useqene Strahiwine kuñe. I pretapa se u devojåe koje, obuåeno u laku
letwu sukwicu i koãuqu vezanu na åvor, skakuñe niz stepeniãte ne-
ke kuñe na moru. Za wom, uprtivãi u ruke duãek, peãkire i poveñu
torbu za plaæu, neãto dovikuje Kañuãa. Tamo na kamenitoj plaæi,
Qubov utrqava zaãtitnu kremu u koæu, zadirkuje Strahiwu, pro-
teæe svoje gipko telo i, korakom gimnastiåarke koja se sprema na
preskok, tråi betonskom trakom ãto se useca dubqe u more, odbacuje
se visoko u vazduh, pravi kolut i ispruæenih ruku i nogu pod pravim
uglom useca se u vodu. Izrawa nasmejana i zadovoqna, briãe oåi i ruka-
ma sklawa kosu sa lica, izaziva oca. Nije ga teãko namamiti. Tråi
po betonu i mami osmehe kupaåa gestovima kojima se traæi podrãka
navijaåa, odbacuje se uvis, pravi sklopku i spuãta se u vodu, koja
prãti na sve strane. Onda se slika ponavqa. Qubov pravi dvostruki
salto. Ali sada izaziva mamu. Kañuãa se neñka, najposle pristaje, ra-
zgibava svoje zaobqeno lepo telo, hoda betonskom trakom korakom
onim kojim je toliko puta prelazila preko sale DTV „Partizan”,
izaziva zadivqene poglede i dobacivawa muãkaraca. Staje na samu
ivicu betona, previja se u struku i ãakama se oslawa na tvrdu podlo-
gu. Polako odvaja noge od tla, dovodi svoje telo pod ugao od devedeset

290
stepeni, miruje trenutak pa ãiri noge u slovo V, podiæe ih sve dok ne
napravi potpun stoj na rukama, skupqa noge i liåi na usamqeni jar-
bol na moru. Odbacuje se rukama i prevaquje u vodu. Prizor koji odu-
ãevqava qude na plaæi, nekoliko zadivqenih lica. I opet scena u
vodi: dve osobe, obe sada sa kosom uvezanom u rep, smeju se i zamahuju, se-
kuñi vodu i udaqavajuñi se od obale. Odbija se zrak sunca od vode zra-
kasto u oåi. Iz wega izrawa lik mladog Strahiwe, onog kojeg je Mirko
skinuo sa dimwaka i koji upiãan stoji pred devojkom i prijateqima.
Fleãbek, magnovewe. I ponovo Strahiwa, na stepeniãtu svoje kuñe,
dræi mikrofon u ruci.
- Ãta kaæeã, stari moj? Sjajna porodica, zar ne? Ali, sigurno se
pitaã åemu sve ovo? Nadam se kad pogledaã film i åujeã reåenicu ko-
ju moram da kaæem, ponavqam – moram, nañi ñeã naåina i snage da se
vidimo i o svemu na miru porazgovaramo. Dovoqno dugo si bio tvrdo-
glav i lud, zadrti i uvreœeni klipan koji ne vidi daqe od svog nosa. Jer
da nije tako, sve ãto si video na filmu – osim scena sa ãeñeranskim
dimwakom, to je samo moja sudbina – i mnogo viãe od toga, sve ove godi-
ne bi bile tvoje. Da si umesto gneva jednom upotrebio glavu, znao bi da
je Qubov, kako smo onomad govorili, brzozrelka, dete roœeno pre vreme-
na. Roœena posle pet meseci braka, sklopqenog tri meseca nakon tvog
odlaska. Istina je da mi tada nije bilo do tog braka, ni do deteta
koje nije moje. Imao sam druge planove. Ali je istina da su mi wih dve –
Kañuãa i Qubov – priredile toliko radosti da, pri ovoj pameti,
niãta ne bih mewao. Ni jedan jedini tren, ni jednu jedinu stvar. Åak
ni od qubavi koju smo i Kañuãa i ja neprestano u oblogama od æuåi
oseñali prema tebi. Zato ti ponajviãe i ãaqem ovaj film – imaã
sva prava sveta da znaã za svoju kñer. Kao i ja – da muku tog saznawa ne
nosim sam. Konaåno, i Qubov je dovoqno odrasla i razumna da podnese
istinu o sebi. Ako tako odluåimo, Kañuãa, ti i ja. Kraj.
Kañuãa plaåe. Meni se grlo osuãilo, u ñutawu traæim spas.
Oseñam kao da u æivot uvek ulazim sa desetak godina zakaãwewa,
nikad kao ostali svet.
– Da li bi mi ikada rekla? – åujem svoj glas kao da dolazi iz usta
nekog stranca, dalek i potmuo, zagroban.

291
 – Bila sam sigurna da znaã – govori mi kroz suze, zagrcnuta,
obavijena oko mene, da joj ne uzmaknem i umaknem, da se ne izgubim
kao ãto vazda jesam.
Osvojila je jesen. Zapquãtalo.
Svu noñ gledamo jedan stari film. Strahiwino malo re-
mek-delo.
Ubeœujem sebe da Strahiwa nije slutio svoj kraj nekoliko dana
kasnije. Ali mi se u glavi neprestano pretapaju slike gizdavog trka
Polakovog dorata dok mu se griva vijori i Strahiwinog uspiwawa
na fabriåki dimwak, a potom kowskog wiska i slomqene noge i
upiãanka koji bi najradije u zemqu propao.
Nemo dozivam Qubov. Ne umem da naœem reåi. Bilo je lako dok
nisam znao da je moja kñer. Ali sad, ne umem sa decom. Zavezao sam.
Zapquãtala je noñ u mojoj sobi. Mrsim Kañuãinu mokru kosu.
Ona diãe vlagu iz mojih prsiju.

292
 45.
OTIMAWE MUDROSTI

Strañio sam dobre godine svog æivota. Pokuãavam da shvatim

zaãto, pa odustajem, jer naposletku uvek zakquåim da je to puko
gubqewe vremena. Neãto sam mogao boqe, a drugo i gore, pa sam tu
gde jesam – grickam preostalu u najboqem sluåaju treñinu svog veka.
Vredi li je potroãiti na ispravqawe nepopravqivog ili na ka-
jawe zbog propuãtenog?
Ali, moæe li se æivot nastaviti bez osvrtawa?
Kañuãa kaæe da mora. Dakle, moæe.
Ja bih ipak voleo da znam zaãto deset godina nisam imao hra-
brosti da pogledam Strahiwin film. Dobro, najpre je to bila rol-
na filma za koji nisam imao projektor. Doduãe, nisam se pretrgao
traæeñi projektor, imao sam vaænija posla po ratiãtima i bolni-
cama. Istina, da sam onog dana kad mi je donela film priupitao
Qubov za projektor, sigurno bi mi rekla da postoji u zaostavãtini
wenog oca. Ali nisam pitao; mislio sam da me i mrtav Strahiwa va-
raka starim slikama mladosti kojih sam se, oseñajuñi se izneveren i
pri tom stalno doziran piñem, zasvagda odrekao i nisam æeleo da
ponovo zavirujem pod kraste nezacelnih rana. Takoœe, verovao sam
da su sva Kañuãina vrata zatvorena za mene, iako je i sam dolazak
Qubovi u moju kuñu govorio drugaåije. A potom je rolnu odneo Mir-
ko sa sobom u Helsinki, wemu je tamo svaka stvar iz kraja bila dra-
gocena, dræao je izvesno vreme kod sebe i nekako prebacio na
kompakt-disk, da mi uåini film dostupnim. Nije mi opriåao
sadræinu filma, ali mi je stavqao do znawa da treba da ga pogledam.
A nisam – viãe od tri godine. Naime, kad god sam stavio disk u
raåunar, nalazio sam razlog da ga odmah izvadim: uãao Zlatoje, za-
zvonio telefon, zavikao poãtar sa kapije, poåeo prenos neke uta-
kmice, pozvala Malina na kafu, provalilo iz neba, zalajao pas u
komãijinom dvoriãtu, javili se prvi petlovi, nestalo struje, za-
bolela me glava. Ni trunke razuma u bilo kom razlogu.

293
 Niko ko je zdrave pameti, a Kañuãa to jeste, ne bi mogao ni da
pretpostavi da nisam pogledao film i da ne znam o åemu govori.
Kañuãa me je bez sumwe dugo izbegavala jer ju je smrt muæa pogodila
i izbacila iz ravnoteæe, ali i strahujuñi od moje reakcije, nepre-
dvidive – koliko puta sam joj æivot uåinio lepim (ovo iz mene go-
vori samoqubqe?), mnogo viãe sam umeo da joj ga zagoråam i
zakomplikujem. Pred odlazak Qubovi, ona je prelomila; bio sam po-
treban naãoj kñeri i napravila je korak prema meni. Kasnije, posle
uliåne tuåwave, napravila je joã jedan. Konaåno sam tada i ja shva-
tio da neãto moram da preduzmem i uåinio sam ono ãto sam morao
preko åetvrt veka ranije. Neke stare vrbe su se povukle s praga kuñe.
Zapevale ptice pod strehom. A ja i daqe nisam govorio ono o åemu
niãta nisam znao; ona je åekala da ja poånem prvi. Ko zna dokle bi
potrajalo da se nije spustilo jesewe nevreme na selo. I nespokoj na
moje misli. Da ukreãu varnicu smelosti.
Moæe li se o svemu tom ne misliti? Mogu li se stvari prihva-
titi kakve jesu? Moæe li se iãta promeniti?
Sad imam kñerku u svetu.
Kraj mene je æena za kojom sam obiãao nemerqiv krug muånog
æivotnog iskustva. Majka moje kñeri.
A ja upirem u zid beskorisnog mozgawa danima. Zubima se hva-
tam za vazduh. Presipam iz ãupqeg u prazno. Spiram sa sebe ãto su
vetrovi vremena oduvali.
Moje godine se uporno otimaju mudrosti.

294
 46.
NOVA BELEÆNICA

Kañuãa stavqa ispred mene beleænicu sa svojim imenom na na-

lepnici.
Okreñe prvu stranu.
Zatim drugu…
Polaæe ispred mene drugu, novu beleænicu.
Na nalepnici ime Qubov ispisano Kañuãinom rukom. Veli-
kim slovima.
Okreñe prvu stranu. Prazna.
Dodaje mi nalivpero. Pelikan. Boåicu mastila i upijaå. Jednu
patenticu i kutiju grafita. Gumicu, pelikan.
– Razmisli – veli.
Ispisuje 1. po sredini pri vrhu prve strane.

295
 47.
DONOSILAC RŒAVIH VESTI

Januara se spustio Mirko sa severa. Sazdan od qudskih prava i

rœavih vesti. Mili donosilac grube stvarnosti sveta u domovinu.
Spuãta je na prag ekonomskih paraplegiåara, zaostalih u zemqi, jer
wihova kolica ne mogu preko visokog zida haãke prezaduæenosti.
– Uskoro ñe izvrãiti atentat na premijera – kaæe mirno kao
da åita pijaåni barometar u jutarwem programu. – Nema mu spasa.
– Moæeã li jednom doñi u februaru i doneti kilogram kafe
umesto belosvetskih predskazawa – popriliåno iznerviran preba-
cuje mu Jovan. Malina prinosi kafu i pokuãava da prikrije koliko
joj se ruke tresu od ledene zebwe. Pod rukom oseñam da i Kañuãa po-
drhtava. Palim cigaretu. Pred Mirkom veñ puna pepeqara.
– Mogu – odgovara Jovanu i ispuãta kolutove dima pod plafon
– ali to niãta ne mewa na stvari. Samo bih da vas pripremim na
ono ãto dolazi, da lakãe prebrodite.
– E pa nemoj – javqa se Malina. – Kad doœe, i sami ñemo znati. Ne
moraã unapred da nam deliã porcije stresa, i bez tvoje preventive
imamo ga dovoqno i za celu Finsku i sve tvoje odbore.
– Ne vidimo se po nekoliko godina – sledi Jovan svoju qutwu – a
onda, taj dan-dva zajedniåkog vremena bacimo u bezdan zlih slutwi
umesto da popriåamo o svakodnevnim stvarima. Siœi s visoke po-
litike u prizemqe gde stanuju qudi, isti oni tvoji prijateqi i
komãije s kojima si jednom preko stola razgovarao o sitnicama ko-
je se slaæu u ispuwen qudski vek.
– Ne marim, ako mislite da je tako boqe… – uzvraña Mirko i
mewa temu okrenuvãi se prema Kañuãi i meni. – A vas dvoje, kao
grlice? Konaåno ste zajedno?
– A ti? – pitam zainteresovan. – Imaã li sada koga?
Znam da mu se brak raspao pre nekoliko godina. Nije se åinilo
da pati zbog toga, sve je bilo podreœeno viãim ciqevima koje je se-
bi postavio, pa i porodica. Ako æena i deca nisu mogli da ga prate,
dobro je da odustanu od wega, umeo je da kaæe u trenucima kad su se

296
pojavili prvi znaci braåne krize. Odustali su od æivota u kojem
wega nije bilo ili ga je pak bilo samo kao ostarela slika iz mlados-
ti – da ga pogledaã i vratiã u album. Deca su ostala sa majkom u Beo-
gradu, on se preselio na sever kontinenta i seqakao po
Skandinaviji dok se najposle nije skrasio u Helsinkiju.
– Uvek nekog ima – rekao je neodreœeno.
Æene takav odgovor nije zadovoqio. Odmah su stavile Mirka
na „vruñu stolicu” pa je kviz poåeo. Neka mlaœa æena? Plavuãa?
Hladna Skandinavka? Iz bogate porodice? Ãta radi? Hoñemo li je
videti? Ne na slikama, uæivo? Je li zaqubqen u wu? Venåawe? Deca?
Pa ãta, u stvari, planiraju? Hoñe li neãto kupovati ovde?
Ãta sve nisu pitale!
Mirko je odgovarao s mirom pravoslavnog sveãtenika. Åak i
kad smo se sa zaœevicama ubacivali Jovan i ja. Dopustio je sitnica-
ma da ispune nekoliko sati wegovog dragocenog vremena.
Noñ je iscurela kroz levak blage radoznalosti.
Jutro je prekopiralo prethodni dan.

297
 48.
PRITAJEN ÆIVOT

Mirkovo predviœawe se obistinilo samo mesec-dva kasnije.

Sedeo sam u Domu penzionera; bilo nas je trojica za preferans
i partija veñ pri kraju kad nas je prelila vest o ubistvu premijera.
Preziruñi istoriju – presekao je muk napukli glas iz ugla – nismo
nauåili da dræavne probleme nikada ne vredi reãavati ubistvom.
Nikada ne izaœe na dobro.
Izrodilo se vanredno stawe. Neko se dosetio: izvaœen je Damo-
klov maå nad mnogoglavom nemani. A uznemirena neman puzi, uvija
se, piãti i rida; pamñewe je weno dugo, nadavala se danaka u krvi.
U Domu penzionera prestala sa radom seoska berza. Preselila
se u ilegalu, pritajila. Stiãao se æivot po ulicama. I kafane rade
ispod glasa. Pohapãeno nekoliko hroniånih lopova i narkomana,
pokoji sitan diler. Oni u zatvor, brojke u centralu. Iz centrale
zastraãujuñi sabirci u svet. Neka se zazire od vlasti. Jer nema toga
koji, kad se vrati kroz svoje vreme, neñe nañi razlog da zazebe.
I sam sam kratio vreme kao da sedim na trncima. Bez sumwe sam
izvesno vreme bio svaãtoåiwa, a danas se i popreki pogled na po-
greãnu osobu smatra nepoåinstvom, tako da bi se mogao nañi iole
razlog da popunim rubrike u izveãtajima sivaåkog odeqewa mili-
cije. Ako bih morao, ne bih umeo da kaæem taåno ãta sam to zgreãio
i koliko teãko, ali u baåenu mreæu hvata se i sitna riba. Uglavnom
ona, jer krupna pocepa mreæu i utekne.
Kañuãa me je ubeœivala da sam bezrazloæno paranoiåan i da se-
bi pridajem veñu kriminalnu vaænost nego ãto je potrebna da ne-
kog zadesi arest. To i nije åudno, dodavala bi smeãeñi se, jer voliã
u svemu sebe da vidiã na vrhu i ne moæeã mirno da podneseã ãto
nisi meœu prvima zaglavio u Centralni zatvor – eto, nisi i pomi-
ri se s tim. Odvrañao sam joj da je ona jedna divna matorka koja odu-
vek zna prave reåi i o meni i za mene. I zavlaåio sam svoju glavu
meœu ostale od mnogoglave nemani.

298
 Ali me sumwa u struje demokratije bez obala nije napuãtala. U
meni se ugnezdila ta odurna pesnica straha na åvoru mnogih nedo-
umica i intimnih nemirewa. I ne znam ãta bih sa sobom i svojom
zbrkom. Pa doœem pred ogledalo, veliko, starinsko. Sroqam svu
odeñu sa sebe i ostanem go kao od majke roœen. Guram prste u rupe za-
ostale od prostrelnih rana. Prepipavam oæiqke, premeravam bra-
zgotine. Kaæiprstom i palcem obe ruke ãirim oåi do granice
bola, dok jabuåice ne krenu napoqe, ne bih li boqe video. Zaklapam
kapke i zurim u unutraãwe sumaglice. Prolazim ranama koje se ni-
su dale operisati ni zaceliti. Kreñem se bolno kroz svoje niãta-
vilo, beskorisno uloæeno biñe u opovrgnute snove. A guãi me
podmuklo oseñawe da se stvarnost izruguje mom takvom biñu i po-
niãtava ga, taånije guta ga hraneñi svoju alavost, glad sopstvene ne-
dovrãenosti, neizgleda.
Tek ni Mirko uteãno da se javne, pa ni da likuje, åak ni da zu-
cne ispred nekog od svojih odbora. I tako ñe, sve ãto je ovde qudsko,
a tamo gde je on nema svog para, brzi zaborav debelo zatraviti i po-
ravnati.
Promenili smo se, mili moj, i neke je æivot prestigao.
A opet, i da me Bog vrati kroz toåir vremena, siguran sam da ne
bih niãta umeo drugaåije da uradim.

299
 49.
POZIV

Dragi moj åika Bucko,

Nadam se da ste dobro. Sudeñi po ovdaãwim vestima u medijima,
tamo se baã zakuvalo. Brinem da ne napravite neki nepromiãqen
gest. I mama brine, pa vas molim da uradite sve ãto moæete da vam
oboma bude dobro. Znam da vi to moæete, ali da ponekad, kako to da
kaæem, ne umete da skrijete raspoloæewe. Ako ne moæete drugaåije, a
vi razmislite da li biste sa mamom mogli da doœete kod nas, makar u
goste ako ne i sasvim. Znamo dosta qudi sa istoka, i iz Srbije, koji su
izmakli na ovu stranu. Samo nam se brzo javite. Jer, Sergej i ja se spre-
mamo da preœemo preko bare, u Sakramento, tamo nam se otvaraju
izvesne moguñnosti. Hteli bismo negde da se skrasimo, pa mislimo da
bi tamo bilo najboqe. Ali, saåekañemo da nam se vi i mama javite, pa
da onda sve utanaåimo, gde bismo i kako. Ne brinite da li ñete nam
pokvariti planove, jer se oni mogu bezbolno nakratko odloæiti. A
vi biste nam bili korisni u naãim planovima. Samo toliko hoñu da
vam kaæem.
Mnogo lepih pogleda sa vrha Toåka i poqubaca ãaqe vam
Qubov

300
 50.
OTKAZ

– Otpuãtena sam – joã s vrata mi kaæe Kañuãa, vrativãi se s

posla. – Svi zaposleni dobili otkaz, a firma ide na doboã.
– Pregurañemo – lakonski ustvrdim i poqubim je u vrh repa ko-
ji je zamicao u kupatilo.
Dok åekam da se okupa i pridruæi mi se na ruåku, obilazim oko
stola i nameãtam åiniju sa vrelom supom, tawire, pribor za jelo,
salvete, korpu s hlebom; kad sve namestim pod konac, okrenem joã
jedan krug da proverim da li je sve na svom mestu; i opet. Najposle
izœem na stepeniãte i puãim. Batalio sam alkohol posle duge ap-
stinencije u bolnici, a izgleda da ni duvan ne mogu da ostavim bez
neke nevoqe. Slab sam prema sebi i svojim porocima; da piãem, kao
ãto mi je bilo nameweno ne i suœeno, s poroka bih mogao biti veli-
ki pisac. I sad bih, iz neke od gotovih pripovesti, umeo da izvuåem
prave, razumne reåi i kaæem ih æeni koja plaåe u kupatilu. Ne vi-
dim i ne åujem je da plaåe, ali znam.
Vrañam se u kuhiwu, uzimam iz kredenca veliku plastiånu ta-
cnu, na wu stavqam dve kaãike i åiniju, nasipam dve-tri kutlaåe
supe. Otvaram vrata kupatila i kroz paru prilazim kadi s tacnom u
rukama. Kañuãa leæi u kadi, do brade u toploj vodi. Razvezala je rep
i wena plava ravna kosa slepila se u biåevima oko okruglastog li-
ca. Iznenaœena je ãto me vidi, joã viãe kad se obuåen nasuprot woj
potopim u vodu. Meãkoqim se dok ne zauzmem udobniji poloæaj,
onda mirno zahvatim kaãikom iz åinije i pruæim je prema wenim
ustima. Gleda me sa nevericom, pa polako zatvara oåi i poåiwe da se
smeãi. Podiæe se malo i uspravqa u sedeñi poloæaj. Prihvata su-
pu. Ponovo zahvatam kaãikom i nutkam je. Primeñuje drugu kaãiku
na tacni i radi isto ãto i ja; polako, sa uæivawem gutamo joã to-
plu supu. Gledam kako se sa wenih oblih ramena i preko golih grudi
sliva pena i rastaåe u vodi. Primeñuje moj pogled i sipa punu
kaãiku supe u moja nedra – zbogom koãuqi i pantalonama! Spu-
ãtam tacnu sa posuœem kraj kade. Joã dok to radim, Kañuãa me oba-

301
vija nogama i rukama trga dugmad na koãuqi svlaåeñi je sa mene.
Zariva mi zube u rame i otkopåava kaiã, kida cibzar na pantalona-
ma i povlaåi mi ih na kolena zajedno sa gañama. Nekako se izbatrgam
iz svih tih krpa i prihvatam u naruåje klisko telo koje me gråevito
uvlaåi u sebe, kao da je jednom i zasvagda. Grize me i grebe, liæe mi
stare i nove oæiqke, grabi rukama i dojkama, zarobqava bedrima, i
ja je pratim, krmanim sedefastom laœom u tom tesnom moru, koje nas
quqa, i wiãe, i pquska, i vriãti, i uzdiæe, i nosi i razlaæe.
Opuãta se a iz wene koæe izbijaju åestice atoma i vrañaju se u
celinu koju prepoznajem kao svoje telo.
Diãe mi na uvo neizgovorene reåi i tone u spokoj ravnomernih
zvukova kao pred san. Pokrivam je dodirom dlanova po ramenima i
leœima, spuãtam vrhovima prstiju pokrivaå neænosti niz umire-
nu kiåmu i zaspale guzove. Wene ruke, sklopqene oko moga vrata, po-
diæu laki vetar koji mi ãaãoqi kosu na potiqku. Qubim je u rame,
liznem vrat i uvo. Malo pomera glavu i nudi usne. Pale se crvena
svetla upozorewa, ali poæar zahvata naãa tela i proædire ih sto-
ustim plamenom.
Kasnije, grubim velikim peãkirima trqamo jedno drugo, bri-
ãemo ostatke paqevine. Sedamo za sto i jedemo ohlaœen ruåak. Ona
pere sudove, ja kuvam kafu. Puãtam neku dobru staru muziku (Za
smarawe, govorila bi Qubov). Sa zadovoqstvom se trujemo gorkom
tekuñinom i cigaretama, dodirujemo se pogledima.
– Ipak, nije pravedno – progovara, vrañajuñi se mislima na sve
ãto joj se deãavalo u firmi.
– Nije – slaæem se sa wom. Palo mi je na um nekoliko fraza za
ovakve prilike, ali ih progutam: boqe je ne reñi ih nego rizikova-
ti da uvredim wen razum i osetqivost.
– Zaboli åoveka kad shvati da je… – nastavqa Kañuãa s jedva åuj-
nim prizvukom tuge u glasu, tragajuñi za pravom reåju. – U svakom
sluåaju – izneveren. Oåekujeã da, posle svih pompeznih promena,
onaj tako euforiåno najavqen boqitak stigne, a wega nema.
– Nikad ne stigne – uveravam je. – Åovek mora sam do wega, nema
druge. I mi ñemo, zajedno, ne brini.
Potegne noænim prstima pod moje pazuho, pokazujuñi joã uvek
zavidnu gipkost svog tela.

302
 – Neãto si mi danas mnogo pametan – nasmeju se oåi boje bagre-
movog lista i prognaju iz Kañuãinih omaglica osmeh na lice.
– Jesam – ustvrdim, posle mnogo, mnogo vremena zadovoqan
sobom.
Smestim wena stopala u krilo i polako joj masiram tabane.
Prede.

303
 51.
SAKRAMENTO NA VEZI

– Bacamo se na reprogramirawe æivota – kaæe u mikrofon

Kañuãa i tako, bacivãi u globalnu mreæu na preåac smiãqenu po-
ruku, zapoåiwe razgovor sa kñerkom koja trenutno boravi u Sakra-
mentu. Verovatno se Qubov tamo, kao i ja ovde, zakikotala na
Kañuãine krupne reåi, jer je ova podigla glas u mikrofon kad i
qutiti pogled u mom pravcu. Bræe-boqe je prebacila temu na ame-
riåki teren i raspitivala se detaqno o kñerinom æivotu, o novom
poslu, iznajmqenom stanu, odnosima sa Sergejom, udelila pokoji
majåinski savet, zatim meni ustupila mesto, udaqila se dovoqno
daleko od raåunara i briznula u plaå – åeæwu za detetom nisu mogli
nadoknaditi åatovawa i kratki razgovori. Stavio sam sluãalice
na uãi i odmah me preplavi Qubovin kikotavi glas.
– Åika Bucko – govori kroz nesuzdræan smeh – ãta vi to tamo
reprogramirate? Ãta se deãava? Moæda bi vas dvoje trebalo neãto
da mi kaæete?
– U stvari, tvoja majka je u pravu – odgovaram birajuñi reåi. –
Sve ãto nam se deãava jeste neãto novo i drugaåije od onog na ãta
smo navikli, pa se moramo prilagoditi novinama. Priåamo o tome
za duga vremena.
– Ha, stari ste vi lisac – veli mi u uvo, i ja gojim taj zvonki glas
i zapretavam u pamñewe, da me pohodi u dane kad se ne åujemo. –
Veãto izbegavate odgovor.
– Ma ne izbegavam – i laæem je i ne laæem. – Samo moæda tako
pokuãavamo da te privuåemo na koji dan, da se vidimo, jer åini mi
se da je proteklo godina viãe od veånosti otkako si otiãla. Mami
je vrlo teãko, razumeã to?
– A da probate vi do mene? – odgovara pitawem, rastuæenim gla-
som, pa mewam temu i raspredam gomilu anegdota iz svakodnevice
svedene na skupãtinski nivo. Neke anegdote ñe svakako uñi u isto-
riju qudske gluposti. Ipak, uspevam da joj povratim raspoloæewe
pa nerado prekidamo razgovor.

304
 Okreñem se primirenoj Kañuãi, pitajuñi se da li reprogrami-
rawe, koje je pomenula, podrazumeva da poånemo s tim ãto ñemo
Qubovi konaåno reñi celu istinu. Gleda me iãåekujuñi. Ili ñemo
poåeti od toga da se preseli kod mene u kuñu. Ãiri oåi i ñuti.
Moæda najpre da uradimo ono ãto je trebalo davno uraditi umesto
raskida. Malo opuãtawe uglova usana, prekor ili odbijawe? Da
ipak krenemo od promiãqenog zajedniåkog ulagawa, da zaokruæi
radni vek. Sklapa oåi, umor. Put oko sveta?
Stavqa mi ruke oko vrata. Nameãta se na mom ramenu.
Ubrzo primeñujem da je zaspala.

305
 52.
CEŒEWE REÅI

Biramo ime za butik. Ãetkamo somborskim ulicama, åitamo

natpise. Sednemo u gradsku kafanu, sabiramo utiske. Æagor. Åitao
sam natpise na jeziku koji nije moj. Osluãkujem æamor oskudnog
reånika, napola nerazumqivog. Posmatram Kañuãu. Hteo bih ne-
ãto da joj kaæem, ali se pitam hoñu li umeti
Probrati reå.
Procediti.
Svoju, iz okeana tuœica.
Iz straãne okupacije jezika.
Iz dobrovoqnog poniæewa.

306
 53.
S JABLANOM NA PECAWU

Nazvao me Jablan, hoñe sa mnom da porazgovara, pa da idemo na

pecawe, tamo se na miru moæe priåati. Iznenadim se pozivu, odav-
no veñ Jablan, gluvañ i distanciran zbog toga, ne zalazi po selu i ne
druæi se s mnogo qudi, tako ni sa mnom ako nije neophodno, viãe
voli o svom poslu. Ipak odem, stric mi je.
Obale kanala zarasle u gustu ãevar. Zaustavqamo se blizu Pro-
seka. Tu je Jablan raskråio trsku i travu, izvukao drezgu na obalu i
uredio sebi mesto za pecawe. Na svakih tridesetak metara dok po-
gled dopire vidi se po jedno takvo mesto. Otkako se fabrike zatva-
raju i ne izlivaju otpad u kanal, voda se proåistila, izbistrila,
riba namrestila i obale naselile pecaroãima.
Zabacimo udice u vodu, sednemo na tronoãce i zapalimo. Ja-
blan odmah prelazi na stvar; uvek je direktan, ne ume drugaåije.
– Ãiqo, onaj Batriñev unuk – veli Jablan – uhapãen je pre dva
dana.
– Nije vaqda – iznenadim se i dunem dim u ãevar. Sve te mla-
diñe i devojke – decu mojih ispisnika – poznavao sam povrãno, jer
su se raœali i odrasli dok sam ja izbivao iz sela, pa je izmeœu nas
postojala praznina koju smo popuwavali pozdravima i pokojim ne-
obaveznim i pristojnim kratkim razmenama reåi, ali sam s
teãkoñom povezivao imena sa licima. Podignem malo glas. – Onaj
musavi klinac? Ono deriãte ãto ni nos ne zna da obriãe?
– On. Doãli usred dana, stavili mu lisice na ruke i strpali ga
u maricu.
– A ãta je on to mogao da zgreãi?
– Dete, ko i sva druga u selu: nemaju posla, ne ide im ãkola, ne
znaju ãta ñe od duga vremena – pobraja Jablan seosku muku. – Probaju
svaãta, onda i zabrazde. I Ãiqo. Gadno mu se piãe, izgleda. Neko
ga otkucao da je... ono, ma da „duva”, ãta li, i joã gore, da je diler,
naãli mu i travu, i met i sve to… œavoqe.
– To nije dobro. Nikako.

307
 – Batriñ nam je uvek vaqao – kaæe Jablan, i ja se señam zidawa
kuñe kao da je juåe bilo. – I wegova deca, znaã. Osim toga, komãije
smo, a pre svega kumovi.
Govori istinu. Otkad znam, sve kuñe u ovom delu ulice poãto-
vale su se i ispomagale kad bi ustrebalo kao da su jedna porodica.
Vremena su se promenila, a preguralo se preko glave previãe ne-
sreñe i zla da to ne bi na qudima ostavilo traga, ali uvek ima stvari
koje preostanu da se åovek za wih uhvati kad æivot poåne da izne-
verava.
– Moæeã li mu pomoñi nekako? – pita sa nadom. Izgleda da
misli o meni boqe nego ãto u stvarnosti jeste, da pamti i ãto od
mene nikad nije bilo.
– Ne znam – odgovaram iskreno. – Moram najpre da vidim je li
ko preostao iz vremena kad sam i ja bio pri nekakvoj vlasti. Moæda
neko od veterana. Uradiñu sve ãto mogu, ali ako on sebi ne pomogne,
sve ãto bi drugi uradili, biñe malo.
– Æiva istina – uzdahne Jablan i na tren osetim da mu je misao
na drugoj strani, da govori o neåemu ãto ne æeli da znam. Moæda o
svojim unucima? Æao mi ga je; ostareo i uvenuo, gluv i poluslep, ni
glistu na udicu da namakne kako vaqa, joã brine zemaqske brige i
viãe od onih kojima bi one morale da budu preåe.
– Joã sutra ñu videti ãta mogu.
– Hvala ti – kaæe, ali ja nisam siguran da je åuo ãta sam rekao.
Okrenemo pogled na ãtapove. Puãimo i ñutimo. U sumrak joã
ñoretamo na kanalu. Riba ne grize, ali ne marimo, ålovimo u svojim
mislima u tiãini prebirajuñi moguñnosti.
Po mraku se vratimo kuñi. Put prolazimo po señawu i pod sve-
tlom poneke cele sijalice na banderama. Pred Jablanovom kuñom
åeka wegov sin. Nervozno prihvata pribor za pecawe i gura bicikl
u kuñu.
– Hajde, stari, spremi se, idemo do kumova – govori nes-
trpqivo, plaåno.
– Ne ide mi se... – Jablan sporo staraåki gega za sinom u kuñu.
– Moramo. Ãiqo se obesio u zatvoru.
Jablana spopadne teæak kaãaq. Poniknem glavom.
Utrne joã jedno svetlo u ulici.

308
 54.
DAN KOJI NE PROLAZI

Katkad zareœaju loãi dani. Loãi u svakom pogledu. Kao ovi

izmeœu leta i jeseni. Zasuzilo sa svih strana, i s neba i sa zemqe, i
ne puãta. Ili je to bio samo jedan dan, pa se åini kao sedmica, a po-
tom ne prolazi ni za godinu. Ne prolazi.
Sedim s Kañuãom uz jutarwu kafu; lewo osluãkujemo kako
kiãa qutito bubwa po pleksiglasu kojim su natkriveni stepe-
niãte i mala terasa ispred ulaza u kuñu. Eto Maline, prokiãwava
joj iz oåiju. Grca da ih je stisla teãka muka: novi vlasnik preduzeña
gde Jovan radi ponudio zaposlenima da raskinu radni odnos uz tri
plate otpremnine ili da ih sve prebaci na muæu krava na neku far-
mu kraj Zrewanina. Neprihvatqivo im je i jedno i drugo; ako Jovan
ostane bez posla, neñe moñi da æive pristojno a kamoli da
izdræavaju dvoje dece na studijama, a s druge strane, rad na farmi je
praktiåno nemoguñ, jer bi samo putovawe s posla i nazad potrajalo
osam sati, a stanovawe ne dolazi u obzir poãto plata ne pokriva
troãkove stanovawa. Od juåe, Jovan okamenio na stolici, ne mrda i
ne progovara, ni spavao nije.
Iz Kule dotekla i Jagoda sa svojom gukom kudeqe da je rasprede.
Razvodi se od muæa pod stare dane. Sad kad su i unuci pristigli. Ne
ume da objasni zaãto; wenom åoveku naspelo tako, preko glave mu i
æene i kuñe, hoñe mu se da bude slobodan. A naãto ñe mu sloboda ona-
ko bolesnom i namñorastom. I ãto ñe sad ona sama? Siwa kukavica.
Odnekud izbije iz kiãnih zastora Vojkan Rajkoviñ, moj neka-
daãwi vodnik sa ratiãta. Ne smem ni da se poradujem kako vaqa,
jer sestre mi se s Kañuãom skupile na jednu stranu i previjaju rane,
a neãto mi govori da vodnikova pojava i nije za radovawe. Pre-
priåavamo ratne doæivqaje i nezasite noñi pijanåevawa; åudi se
ãto ne pijem, on nije prestajao, iz starog „rezervnog sastava” pres-
tali su samo „rezervisti” koji su se preselili na onaj svet, a moæe
biti da ni tamo nisu. Kako god bilo, iz te jedinice nije preostalo
mnogo qudi, zapliñe jezikom vodnik Rajkoviñ, usput ispijajuñi na

309
duãak svaku rakiju koju mu sipam, tako da povremeno nagaœam ãta
govori. Ali od svih preæivelih uhvatili su wega, vodnika Rajko-
viña, kaæe, uhvatile su ga nekakve organizacije, odbori ili ispos-
tave, imaju imena koja se ne daju zapamtiti, da posvedoåi u tim
procesima generalima za ratne zloåine, ubedili su ga da mu je to
duænost, ravna onoj na ratiãtu, samo ãto ga sada wegovi neñe zabo-
raviti, iako on viãe ne zna ko su wegovi. Eto, veli, ja sam mu tamo
na frontu bio nadreœeni, sluãao me je, pa bi voleo i sad da åuje moje
miãqewe, a moæda bih se i sam prihvatio svedoåewa. Åuvam pri-
branost dok mu govorim da mi nemamo ãta da kaæemo o bilo kome iz
tog vremena, osim o sebi samima, i da moæemo svedoåiti samo na
suœewu sopstvenoj savesti, nikome viãe. Ali s pijancima nema ra-
zumnog razgovora, do wih ne dopire govor treznih drugaåije od bol-
nog udara vetra u uãima, teraju po svom do kraja. Strpqivo sluãam,
kaæem pokoju kad mi dozvoli, i najposle mu kaæem da ide s milim
bogom i da mi viãe ne izlazi na oåi takav, pa ga isprañam u zam-
raåen kiãni dan.
Ni za kvaku nisam uhvatio da otvorim vrata i vratim se u kuñu,
a iz dvoriãta zaåujem paniåne glasove Zlatojeve æene i kñeri.
Razgrñu krupne mlazeve kiãe i uglas me dozivaju, obe na ivici
plaåa. Zlatoje povraña krv, linulo iz wega kao ovo zlo s neba. Smes-
tim strica u jugo i povezem u somborsku bolnicu. Sedi skuturen na
predwem sediãtu, dræi maramicu i plastiånu kesu u ruci, za svaki
sluåaj. Vidim, boli ga, ali se ne da, ne bi da pokaæe ni da se poæali
na bol. A mene steæe u grlu; jedini koji ima stvarni problem – kako
zadræati za sebe joã malo ovo dawe svetlo, ovo jada od æivota – ne
æeli da bude slab, otima se i traæi prolaz za sebe. Sve je reãivo, za
svaki æivotni problem postoji vreme kada ñe se reãiti, samo smrt
nije reãiva kad joj doœe vakat. Iako mu diãe za vrat, Zlatoje ne po-
kazuje da se boji, ãtaviãe misli da joã nije vreme, gura smrt od se-
be. Unesem ga na rukama u bolnicu, gde ga hitno smeste na odeqewe za
intenzivnu negu. Lekar, u kome prepoznajem gimnazijskog druga,
ipak neñe da se upuãta u prognoze, ali kaæe mi da ñe uåiniti sve
ãto je do wih, te da ne vredi da åekam, veñ da se vratim ujutru i done-
sem ãto bolesniku moæe ustrebati.

310
 Vrañam se smiãqajuñi reåi utehe za one ãto su ostali u kuñi
iãåekujuñi moj povratak. Iako znam da uteha nije u mojim rukama
ni u mojoj moñi.
Ali, zagazio sam u ovaj dan, a on se ne da ni skratiti ni odlo-
æiti. Tako bi mogao samo da se umnoæi. Stoga, vaqa mi ga pre-
æiveti.

311
 55.
BUTIK

Proces otvarawa butika je kafkijanski. Moæe potrajati mese-

cima, a saplitawe na prvom koraku je izvesno. Ako znate ãta taåno
æelite i ne odstupate od toga, a Kañuãa je i te kako znala.
Preãpartao sam administraciju, upoznao razne sluæbenike,
ãaltere, zgrade i ulice. Ulice su liåile na zgrade, zgrade na ãalte-
re a ãalteri na sluæbenike: hladni, mrki i nepokretni. Kao i qudi
u redovima tehnoloãkog viãka koji su se svakog dana produæavali.
Na kraj reda pristizao je neko iz upravo propalog preduzeña, tra-
æeñi reãewe svojih problema u preporukama sa træiãta rada, ili
odozgo, sa najviãeg mesta, kako da najbræe spiskaju ono malo ot-
premnine i uãteœevine. Nespremni za æivot koji ih je pronaãao
na rubu demokratije. Ali åovek pokuãava da potroãi svoj vek kako
mu pripada a ne kako mu je dato.
Najteæe je dobiti vaqan poslovni prostor na izloæenom mes-
tu, tamo gde qudi imaju naviku da se sliju u guævu, proœu, pogledaju,
razmisle. Ukoliko nemaã dovoqno novca da kupiã takav prostor.
Kañuãa i ja nemamo; kad nam se zadesi da prikupimo neãto novca,
uplatimo Qubovi na karticu, woj je svakako potrebniji. A ne æeli-
mo da prodamo bilo ãta od ono malo nekretnina koje imamo; kuñe
na selu su obezvreœene, a jutro zemqe je jeftinije od kvadrata po-
slovnog prostora koji nam treba, dok stan u Beogradu åuvam za
Qubov, ukoliko ikad poæeli da se vrati. Istina je, verovatno, da
smo imuñniji od veñine koji åekaju u redovima. Iole imuñniji od
nas ne åekaju u redu, imaju naåina sa administracijom.
Presretnem na ulici uæurbanog åinovnika i pozovem na ru-
åak. Gleda me sumwiåavo, odmerava i procewuje, steæe u rukama ak-
tovku, pristaje. Odvezemo se u „Caffe del Sol” negde na kraju grada.
Naruåujemo i uz jelo ñaskamo; svaki priåa svoju priåu. Moja je o
tranziciji, tehnoloãkom viãku, preporukama vlade i poslovnom
prostoru koji me zanima. Åinovnik priåa o mukama wegovog posla –
„najteæe je raditi s qudima”, kaæe oliwalu frazu sa izrazom mu-

312
drijaãa – nalogu da sve rade transparentno i kontrolisano, tende-
rima i javnim konkursima za prodaju i iznajmqivawe poslovnog
prostora, o ñerki koja ide u muziåku ãkolu, veliki je talenat, kaæu
mu profesori, bogomdani pijanista ali nema klavir da veæba kod
kuñe, prinuœen je stoga da okapa tu i tamo za neke donacije, a onaj
konkurs neñe joã. Pokazujem razumevawe za wegove probleme na po-
slu, uviœam zamke transparentnosti i prilaæem izvesnu donaciju
za klavir. Ne smeãi se, ne obeñava niãta, ali bi mogao da me po-
veæe sa svojim ãefom, koji ima boqi uvid u celokupni poslovni
prostor grada, veñe moguñnosti da udovoqi mom zahtevu.
Tako stiæem do ãefa. Ruåak. Saznajem da ãef ima sina na stu-
dijama u Budimpeãti i da se dovija kako da sastavi kraj s krajem, pa
mu ja pomaæem, ãto je dovoqno da saznam da i on ima nadreœenog, je-
dnog ãto ga je narod birao na izborima i koji narodu neposredno
odgovara za poslove u ovoj oblasti, pa stoga moæe u odreœenim situ-
acijama da samostalno donese odluke ako su u interesu wegovih bi-
raåa. Divno! Upoznajem i zadriglog, brkatog potpredsednika neåega
– zaista nisam razumeo kakvu funkciju obavqa – i sluãam hvalos-
peve wegovoj stranci i vizijama koje imaju i on i stranka za ovaj
grad i dræavu, za narod uopãte, divim se wegovoj prezaposlenosti
i apetitu, saoseñam sa wegovom æenom i decom kojima je on uskra-
ñen zbog opãteg dobra, i da nema para kojima se to moæe nadoknadi-
ti, veñ mu puca glava od problema. Pomaæem mu sa aspirinima u
kovertu, baca brz pogled unutra, kaæe mi da se ovih dana javim wego-
vom sekretaru i okreñe se prema mladoj plavuãi koja se pojavquje na
vratima restorana, ustaje od stola i ne osvrñuñi se odlazi sa devoj-
kom na dnevni boravak.
Javim se sekretaru, mladom æustrom momku, veñ naviknutom da
autoritativno odbija. Potpredsednik mu nije preneo nikakvu po-
ruku, ako ostavim broj telefona, kaæe, za koji dan ñe se javiti. Osta-
vim. Ne javqa se, pa zovem ja. Joã niãta. Odem liåno. Laæe lako i
uverqivo, mirno me gledajuñi u oåi, izveãtio se, samo ãto se ne za-
kune u majku da govori istinu. I laæ je istina kad je korisna. Kaæem
mu da neñu odustati. Podræava me, naravno, sve za lojalnog gra-
œanina.

313
 Veñ zazimilo, ali tvrdoglavo ne odustajem. Mislim da toliko
dugujem Kañuãi. Najmawe vredno ãto mogu da uåinim za wu posle
svega ãto je preæivela zbog mene. I to mi katkad izgleda kao da se
iskupqujem, da pokuãavam da joj nadoknadim ãto sam joj svojom ne-
promiãqenoãñu jednom oduzeo, ili bar naãkodio. A onda – pri-
znajem u sebi, nerado i bolno – moæda se woj baã zbog toga
posreñilo; sa Strahiwom i detetom je imala ispuwen æivot dok
sam se ja kuropecao kojekude po belom svetu i åeãao o æivot. Ãta
god da je motivisalo sklapawe tog braka, a qubav meœu wima nije,
veñ pre prijateqstvo i qubav prema meni, zaklon od seoske bruke i
sramote, promenilo se sa roœewem deteta. Dete mewa poglede odra-
slih na svet, åini ih boqim i odgovornijim, bliskijim. Rascveta
oseñawa koja nisu imali, ili ih nisu bili svesni. Åini æivot
smislenim.
Doduãe, to sam shvatio tek kad sam saznao da imam dete. Blizi-
na Qubovi uvek me je i ranije åinila slabim na poseban naåin, tada
neobjaãwiv i neporeciv, åemu se nisam protivio veñ podavao rado
i usrdno. Wen odnos prema meni dræi me u slatkom uverewu da se
neãto sliåno i kod we deãava – drag sam joj, åini mi se, joã od
prvog susreta, iako sam se tada objavqivao svetu u popriliåno be-
dnom izdawu. I to mi daje nadu, kad se napokon pogledamo oåi u oåi,
Kañuãa, ona i ja, da ñemo nañi naåin da bez novih rana prihvatimo
stvari kakve jesu i uredimo buduñi æivot kao porodica. Ma gde pod
nebeskim ãeãirom.
Sekretar, naravno, niãta ne zna o stvarima koje me podstiåu da
budem uporan i nametqiv. Svejedno, zavlaåi me do kraja godine, i
tada upuñuje na javni konkurs objavqen u lokalnim novinama. Pono-
vo okapam po ãalterima, prikupqam potrebne papire; vodim sa so-
bom i Kañuãu, gde-gde administracija traæi i liåno prisustvo
buduñeg vlasnika butika. Åekam posledwi dan konkursa, raåunam da
ñe mi primaoci mojih donacija ãapnuti åarobnu reå o visini po-
nude. Neñe. Propali su u zemqu; podeãeno je da se konkurs zavrãava
dan po praznicima, a u tom periodu mirne savesti mogu da se prav-
daju boæiñnim i novogodiãwim obavezama; u tih nekoliko dana
treba posvrãavati sve ãto je tokom godine propuãteno i zapuãte-
no, a to nikad nije malo.

314
 Potkraj zime, veñ se u vazduhu oseñalo proleñe, pozvali su nas
na javno otvarawe ponuda prispelih na konkurs. Meœu åinovnici-
ma koji su obnarodovali rezultate konkursa nije bilo mojih pozna-
nika. Naravno, nismo dobili poslovni prostor, pretekao nas je
izvesni gospodin sa ponudom jaåom za jedan evro.
Izaãli smo na ulicu. Ãetali smo po Vencu, åas ozlojeœeni, åas
raspoloæeni za ãalu na raåun prve propale investicije. Usput smo
razgledali prazne lokale i zapisivali telefone, ako bi nam se neki
bar malo dopao, da kasnije nazovemo vlasnike. Tako smo dospeli do
Trga cara Lazara; vidim kako ga æurno, pogleda prikovanog za obla-
ke, prelazi mlaœani sekretar. Potråim i pristignem ga na ulazu u
zgradu Biblioteke, propustim kroz vrata, pa kad me je osmotrio,
kaæem da prenese pozdrav potpredsedniku i kompletnoj adminis-
traciji i odalamim ga preko nosa iz sve snage. Izaœem iz Bibliote-
ke sa oseñawem olakãawa kakvo åovek ima kad izaœe iz „Zapisa iz
podzemqa”.
Povedem Kañuãu u „Caffe del Sol”. Naruåimo ruåak. Potom, dok
uæivamo u kafi i cigareti, tutnem joj u ãake donaciju i pokaæem
na stepeniãte koje vodi na sprat. Smeje se, plaña raåun za ruåak i
ãapatom dogovara sa konobarom bakãiã dovoqan i za dnevni bora-
vak. Onda se sa svojom plavuãom, kose vezane u kowski rep, popnem u
sobu na popodnevni odmor.

315
 56.
MISAO ZALUDNOSTI

Rovito proleñe.
Okupiraju me problemi srpske eshatologije. Bavim se posled-
wim stvarima. Fenomenima iza ovog postojawa. Praznim zvukom
govora svakodnevice. Razlozima tihe bezizlaznosti. Pitawima du-
ãe i spremnosti na prerezivawe grkqana. Straãnim sudom. Stva-
rima koje dobro nije u stawu uåiniti. Procesom koji nas pretvara u
veåne molioce, u prosce svega i vazda, od zalogaja do vazduha. Laba-
vim normama æivqewa.
Ovog proleña dopiru do mene vesti od kojih sam se uporno bra-
nio. Ako bih ranije ãto åuo ili video – puãtao sam da proœe mimo
mene, drugom u dvoriãte. Sad postoji malo i u mome: posustaje zanos
najavqenih promena i nedolazeñih obeñawa; zajme se nesawani
zaviåaji i migoqe mnogi mladi i pametni qudi iz zemqe u svet, i
neki stariji; povlaåi se buduñnost iz planova; sve åeãñe se pale
sveñe u kapelama po nepresuãnom redu ærtvama milosrdnih i ne-
milosrdnih anœela; sve boqe se åovek uvlaåi u koæu pritvorne
æivotiwe. Laæ je postala prirodno sredstvo komunikacije, tako-
reñi obavezna moralna kategorija. Uåi se u kuñi, u ãkoli, u mediji-
ma, na ulici, na poslu – ako ne laæeã, usta i ne otvaraj. Ako pak
laæeã a ne vidi se – zaåepi i ne pokuãavaj.
Kañuãa pokuãava da izaœe na kraj sa mnom. Sa mojim zaludnim
dumawima. I pronalaæewem mana svemu ãta god da mi prvo na um
padne. Stiglo me proleñno ludilo, kaæe u ãali. U svemu vidim sa-
mo pad, klimakteriåni xangrizavac, dodaje, umesto da se trgnem i
okrenem sunåanom stranom sveta dok joã gledamo sunca. Podræava-
ju je i Jovan i Malina, a bogme i Zlatoje. Na svaku moju, starac ima
stariju i boqu priåu.
Zna Kañuãa ãta me je stiglo; znaju i ostali, ali ne pomiwu, da
ne bude i gore. Nedostaje mi Qubov, iz dana u dan sve viãe, i sve
teæe se nosim sa miãqu da sam i te kako krivac za weno odsustvo i
da neñu stiñi bar jedan dan da joj budem otac, pa me boli svaki odla-

316
zak qudi poput we. Na to se nadovezuju propali napori da otvorimo
butik, goråina ãto sam nesmotreno upao u zamke qudske pohlepe i
tako pogubio svojstva za koja sam mislio da nikada neñu. Doprle su
do mene i vesti o smrti nekoliko ratnih drugova, ãto od posledica
zadobijenih rana, ãto od sråanih udara. Video sam overdozirawe
deåaka u parku. Naleteo sam na devojku koju mi wen mladiñ nudi za
novac ili trip. Budio sam zaspale pijance u jendecima.
Moæda sam u rawivom proleñu video i svoju senku, svoj udeo u
æivotu kakav jeste i koji se nudi.
Najposle me izda govor, pa ñutim. Potrajalo.
U subotu izjutra izaœem s Kañuãom na grobqe. Palimo sveñe na
grobovima, a ima ih cela ulica, i porazgovaramo sa svakim. A lako
je razgovarati s mrtvima; paæqivo sluãaju i razumeju i ñutwu, ne
qute se ni na ãto i ni na koga. I rastajemo se bez qutwe, saåekañe
nas pa ñemo se nagledati, ima kad; i tako nemaju ãta drugo da rade
nego da åekaju.
Silazeñi s grobqa u selo, Kañuãa me svrati u pravoslavni
hram. Ne branim. Ateista sam, ali se vidim kako iskreno meta-
niãem. Nekoliko puta u nizu. Kad ugledam ikonu Svete Petke, koju
su Dragoviñi slavili kao zaãtitnicu svoje krsne slave, priœem joj
premeñuñi po pameti svoja poluzaboravqena znawa o pravoslavqu.
Proãapuñem ãto sam imao.
Uhvatim Kañuãu pod ruku i izaœemo iz hrama. Ãta sam rekao
Svetoj Petki, to je izmeœu we i mene. Izmeœu mene i mene.
Pomaæe.

317
 57.
KAO PUTOVAWE

Leto se stislo meœu zidove; åovek se zabio u sebe. Ñule, ne diãu,

okovani.
Ali neodoqivost slobode je bezumna.
A moæda sam sve sawao.
U stvarnosti, svi putevi vode u jednom smeru. San pomaæe da se
oni lakãe proœu, varakajuñi åoveka da u sebi potraæi viãesmerje. Da
se odgoneta.
Ako me na onom svetu, kad za to izbije åas, sudija bude pitao za
dan i mesto roœewa, hoñu li znati da mu odgovorim? O tome mi
señawa ne govore niãta, a znawe je nepouzdano, drugi su me upisiva-
li u kwige roœenih. Da je do mog oca Mija bilo, da li bi upisao tre-
nutak i mesto u kojima me je zamislio a ne ugledao?
U san mi kadikad neæeqena doœe ona noñ kad su mi geleri dobro
mislili. Streknem u predsobqe stvarnosti, muåni polusan, åujem
Kañuãu kako mirno diãe pokraj mene a ne mogu da je dotaknem ni dozo-
vem, muka je samo moja. Pitam se, je li bomba bila pametnija od mene?
Znala viãe od mene? Mrzne me misao da sam ja u stvari kukavni heroj i
da mi je drugo bilo na umu te noñi. Svih noñi na ratiãtu.
Pa piãem izjavu onostranom sudiji, dok se guram pod Kañuãinu
ruku podignutu iznad glave na jastuku.
Beremo ãqive u baãti, krupne i soåne, otiremo ih krajem ma-
jice, jedemo. Ne moram da joj priåam, ona zna za moje snove. Ili mo-
re, ãta god to bilo. Bilo je dana kad se nismo razumeli, i to
nerazumevawe smo platili. I opstali. Sad se poznajemo, kao ãto
poznajemo razne oblike opstajawa.
U baãtama precvetavaju cvetovi kanabisa.
Odrpanci preturaju kontejnere traæeñi hleb – odgurnuto
boæanstvo gladnih.
Åinovnici odrte dræave otvaraju ãaltere beskorisnog åekawa
posledwe ãanse.

318
 Prijateqi koji su stekli okreñu glavu od prijateqa koji nemaju
– da ne isplivaju neoåekivani dugovi prijateqstva do groba.
Prepravqaju se biografije kao stara odela, za svaku ukazanu
priliku.
Poæeqan manir je odricawe – od señawa, od razmiãqawa, od
stvarawa, od imawa, od sebe.
Klimati odobravajuñi glavom – to je sve.
Granice dræave krcate su qudima pred mnoãtvom vrata koja ne
vode nikuda a kamoli u sopstvene snove.
Bacam ãqivu na baãtensku stazu. Kotrqa se kroz praãinu i
skriva iza neke od brojnih neravnina. Prema vratima.
Veliåajnost bega kao naåina opstanka.
A koliko vrata krase Veronu?
Stara dobra honda prezire puteve kao ãto je ovaj „Bratstva i
jedinstva”, graœen i razgraœivan istim rukama, i åupa se iz wegovih
rana brzinom razjarene zveri osloboœene iz kaveza. Ubrzavamo iz svih
señawa na bivãu zemqu i zabadamo se kroz Novu Goricu u Italiju, i
auto-putem koji miriãe na avgust bez uspomena, na novo i avanturu,
prolazimo oblast Veneto. Smirujem hondu, i Kañuãu koja voli us-
pavqujuñe voæwe; okivam svoje uzbuœewe u saobrañajna ograniåewa. Si-
lazimo sa autostrade i vozimo se obalom reke Adiœe, kroz
blagotvorne udare sveæine vode u zalazak toplog avgustovskog dana, i
preko mosta Navi spuãtamo se u svevekovnu vrevu Verone.
U predveåerje, kad se goruñe boje neba meãaju s patinom antike,
dok se iznad rimske Arene zvuci mnogih doba upliñu u uzdræani dah
noñnog vetra, Kañuãa i ja se provlaåimo ispod svodova kapija Verone
i nestajemo poploåanim ulicama i trgovima u zatoåeno vreme.
Uramqeno u sadaãwe.
Åudesni grad! Trgovi sa statuama Dantea, Madone Verone, gladi-
jatora, znanih i neznanih, zgrade sa tremovima i ogradama sa balus-
trama pobegle od starine – prizor dokle oko seæe, ma na koju stranu
da se åovek okrene. Ekskluzivni butici i prodavnice iza wihovih zi-
dova blistaju sjajem æivota danas.
Nemuãti jezik zbora vekova spokojnih starorimskih kamenih
mostova i nestrpqivo brundawe automobila na modernim pontima
od åelika i betona.

319
 Tiãina mnoãtva mramornih crkava i manastira, zvonika i
torweva, mudrost „Kwige postawa” u reqefima na fasadama, prozo-
rima i bronzanim vratima bazilike San Zeno Maœore, i æamor sve-
tine u baãtama restorana i kafiña, na bogatoj pijaci, u
prodavnicama suvenira, mrmor uzbuœenih stranaca. Jedemo sladoled
sa ukusom badema i leãnika.
Provlaåimo se kroz ostatke starogradskih zidina raskriqenih
kao albatros nad amfiteatrom, ulazimo u Arenu i veremo se na naj-
viãi nivo, pod samo nebo, razmewujemo blistave poglede sa kumulusi-
ma, oåi im posred karfiol-glava, i posmatramo siñuãne qude na dnu,
na sceni, koji pevaju arije iz „Aide” i svojim åistim glasovima se
uzdiæu i rasprostiru kao boæanstvo, pa sve izgleda obrnuto, anœeli
su sa neba siãli na zemqu i pevaju, a qudi se obreli na nebu i netremi-
ce sluãaju, na kraju nevoqni da se iz åarolije vrate u stvarnost i
aplauzom iz srca pokuãavaju da dopru do Onog koji sve vidi i sve
praãta, ne bi li ostali tu vo vjeki vjekov. Ali, On se budi kad to
hoñe i radi ãto mu je voqa, pa se spuãtamo nebeskim stepeniãtem u
qudski æivot na zemqi i klecamo ka ulici Kapelo.
Zaustavqamo se pred sredwovekovnim zdawem, ispod balkona na
kome se strasna Julija prikazivala svom mlaœahnom izabraniku Ro-
meu. Odasvud se slivaju u naãe uãi davnaãwe svaœe Montekijevih i
Kapuleta, podloænost åoveka sopstvenoj slabosti, predgovor za be-
zbrojne nesporazume i qubavne tragedije od tada do danaãwih dana,
uvod u veånu temu. Ulazimo u dvoriãte i okreñemo se oko Julijine bis-
te, åitamo ostavqene qubavne poruke na istrgnutim listiñima
srca namernika, na jezicima koje razumemo i na jezicima koje ne razu-
memo, znakovi qubavi su åitki i shvatqivi, uvek i svugde. Potom
odlazimo do ulice Arke Skaliœere, obilazimo staniãte nesreñnog
mladiña, joã nedostupnu Kuñu Monteki, pa se preko Trga Erbe i kraj
Arene spuãtamo do manastira Sv. Franåeska al Korso i ostavqamo
buket cveña na Julijin grob. Dok se odluåujemo da se udaqimo, unutra
ulaze mladenci u pratwi kumova i roditeqa i nekolicine raspo-
loæenih qudi, sprema se ceremonija venåawa, zavet nove odanosti na
ruãevinama stare. Zastajemo nekoliko minuta gledajuñi ceremoniju
da pokupimo neãto tuœih buduñih uspomena umesto onih koje su nas
promaãile.

320
 Zamiãqamo Qubov na ovom mestu. Da li je ovamo dolazila sa
Œuzepom ili sama?
Prelazimo reku Adiœe preko starog jedinstvenog mosta Ponte
Pjetra i pewemo se na obliæwi breæuqak San Pjetro. Prolazimo
kraj Letweg pozoriãta nastalog restauracijom i dogradwom rim-
skog teatra. Mimoilazimo i tvrœavu San Pjetro. Na obroncima
mnoge vile izgraœene pre 2-3 veka. Traæimo vilu Anastazija, vlasnike
Serœa i Ivu Ribaldi, hotelijere.
Oni su stara i otmena gospoda. Na pomen imena Qubov, srdaåno
otvaraju vrata vile i gostoprimstva. U klimatizovanom salonu se-
dimo zavaqeni u udobnim foteqama, ispijamo crno vino i razgovara-
mo meãavinom nekoliko jezika i gestovima. Uskoro nam se pridruæuju
dve tinejxerke, Monika i Marija, wihove unuke, kojima je pre nekoli-
ko godina Qubov bila sve, i vaspitaåica, i kuvarica, i drugarica i
majka, uz sve druge kuñne obaveze koje je obavqala. Istresu nekoliko
fraza na srpskom, onako na gomilu i bez reda, radujuñi se ãto najzad
imaju kome da ih kaæu, i wihova ushiñenost prelazi na nas.
Devojke nas vode i smeãtaju u neveliku sobu gde je boravila Qubov.
Dodirujemo ormare, malu klupsku garnituru i stolice, ogledalo i za-
vese, noñni stoåiñ, sporo, oklevajuñi, oåekujuñi. Leæemo u tesan kre-
vet, oåito nije bio predviœen za dvoje, ali nam ne smeta.
Verujemo da je miris koji oseñamo miris Qubovi. I to nas åini
spokojnim.
Ujutru se opraãtamo od domañina. Od Verone. Åudesne starice,
koja ipak miriãe na korewe trava.
Na tren zastajkujem na nekom novom mostu kome imena ne znam.
Joã samo da se setim gde sam ostavio hondu.
Ãevrdamo na biciklima s vrha Miletiñeve i preko ne-
zaãtiñenog i loãe iskrpqenog pruænog prelaza zaustavqamo se na
Malom mostu. Dok vozimo, Kañuãa se smeje i lupka me po leœima,
ramenima, po temenu, gde me zakaåi. Sluåajni prolaznici, naãi is-
pisnici, okreñu se za nama sa smeãkom – „Ovi su ãenuli”. Kad sta-
nemo, qubi me u vrh vrata i uvo, pa smo klincima koji okolo pecaju
„baã kul matorci, otkaåeni”.
Nikako u Beå, veli Kañuãa. Cela ona zemqa bratstva i jedin-
stva u malom se preselila na beåke trotoare. Ne idemo ponovo na is-

321
tu mapu. Odmah se sloæimo da se proœemo haãkih izazova. Ni
briselski dogovori nas ne privlaåe, ne u centar naãeg pada.
Spuãtam se na ponton. Teæak sam i okruglast i åinim to tra-
pavo. Kañuãa je veãtija, joã ima gipkosti u wenom telu, farmerke
se steæu uz wena bedra i kukove, a izrez na koãuqi spuãta i priv-
laåi pogled. Zna da je gledam, pa iako su weni pokreti spretni, pra-
vi ih mazno lagano, izazivaåki. Ostalo je neãto deåije u nama,
pomiãqam i guram to na prisoj.
Govorim Kañuãi Apolinera
Pod mostom Mirabo teåe Sena
Ni qubavi ni proãlih vremena
Nek doœe noñ i sata zvuk
Dani odlaze i ja sam tu…
i propuãtam je ispred sebe da se ukrca na prostrani brod „Koze-
ta”. Bruje motori, meãaju se sa mrmorom gomile koju nekako organizuju
i dovode pod kontrolu turistiåki vodiåi, pramac se useca u talase
ogrejane reke. Promiåu ostrva, izmiåu avenije i kejovi, nadvijaju se
mostovi, podaje se Sena.
Skidamo sluãalice, koje smo dobili prilikom ukrcavawa na
brod, da ne sluãamo monotoni glas qubaznih vodiåa koji nam u uãi
izlivaju dosadu naizust nauåene istorije.
Osluãkujemo zvuk vode dok se opire sili metalnog tela broda i
krademo lepotu obala reke. Otud, obalom iz Nejia, promiåe senka
Prevera, „pesnika Pariza”, odmetnika i sawara, i trpa „Reåi” u
wegov ãeãir, u prostrani predeo moguñeg qudskog oåaravawa.
Pomeãaju se bela i iznenadna zelena na plavoj podlozi, pqusne iz
vedra neba.
Moæe li u Parizu da kiãi april, dok u Sivcu isijava avgust?
Ako tvoja koæa miriãe na kiãu. Jer Sena zaludno pokuãava da
ukrade boju tvojih oåiju. Dok se duga sa vrha Ajfelovog torwa spuãta
na luku i uludo se trudimo da je sustignemo.
Mogao bih sve mostove Sene da uhvatim u ruke i dræim ih na dla-
nu. I vrt mostova podiñi mogao bih, za tebe qubavi moja.
Sa Gradskog ostrva, s torwa Bogorodiåne crkve oglaãava se zvo-
nar, kvrgavog åela, zatvorenog oka i rasturenih zuba, izuzetak od uv-

322
reæenog shvatawa da snaga, kao i lepota proizilaze iz sklada, i
otkucava svoje srce, razgoneñi mrke oblake nad Parizom.
Na Trgu Konkord, u zanavek pozajmqenom utoåiãtu, vene iã-
åupani obelisk za hramom u Luksoru; raste huk revolucije i trewa
seåice giqotine o meso åovekovog vrata; fontane opameñenosti za-
livaju ãiroke listove sloge; cela francuska zemqa izmeœu osam alego-
rijskih æenskih statua.
O kako je lako izbeñi na mesto blaæenih i biciklima se vozika-
ti kroz La plus belle avenue du monde, najlepãu aveniju na svetu, åije je
lice malo obolelo od tek prispelih svetskih lanaca prodavnica. U
Jelisejska poqa. U drvorede pod beliåastim oblacima kao pogled u du-
binu Kañuãinih oåiju pod dugim, malo uvrnutim svetlim trepa-
vicama.
Onda smo zabasali levom obalom reke na Monparnas u ono doba Les
Années Folles, ludih godina, i pod bleskom letweg popodneva uskakali u
izbrisane stope Pegi Gugenhajm, ostavqane u praãwavim ulicama
dok obilazi ateqea siromaãnih pariskih umetnika. Prispeli sa
svih strana sveta u potrazi za onim praskom boja preobrañenim u
sklad linija kakvog u wihovom kraju nije bilo, ostavqali su svoja
platna Modiqani, Ernst, Dali, Pikaso, Ãagal i mnozina drugih u
vidno poqe bogate dame za buduñi muzej. Sa malim zazorom smo zaãli u
plaviåasti polumrak kafea La Closerie Des Lilas, naruåili kalvados i
nemo osluãkivali prisustvo devet muza. Naglo sam ustao i dok me je
uzbuœeno posmatrala vlasnica moga uma, ispisao sam na zidu kraj
ãanka stihove åijeg se porekla ne señam i na jeziku koji moæe biti
srpski, ili francuski, uz odobravawe, tamo iz daqeg ugla, kuãtravog
Kiãa i Dada Œuriña, i recitovao ih baã kao ãto su to, pod ovim
istim krovom, nekad radili Apoliner, Æakob ili Ezra Paund. Na
izlazu iz kafea zastao je Trocki (u wega se, iznenaœen, zariva
bucmasti Dijego Rivera), okrenuo se i napravio pokret rukom kao da
odobrava iznenadni popodnevni recital, ili se ipak samo opraãtao
pred put za Meksiko, svejedno. Iz burne egzistencijalistiåke
qubavne rasprave trgli su se Sartr i wegova Simon, na tren su glave
podigli sa svojih beleænica pripiti Xojs i Hemingvej, ali niãta
nije moglo pomeriti iz ludih omaglica F. S. Ficxeralda dok qubeñi
Zeldu okonåava „Velikog Getsbija”. I mogli smo tako zauvek pod ovim

323
krovom: neko ovde jednom urezan u svevreme veñ ñe svratiti. Ako bismo
i zadremali za stolom, niko nas ne bi budio. Ipak, moramo daqe i
tromo kreñemo niz Bulevar Edgar, pogleda zatravwenog fasadom
Teatra Monparnas, pitajuñi se nisu li pod wegovim svodovima Beket
i Jonesko mewali sudbinu pozoriãta.
Ukrcavamo se u brod i grickamo popodne.
Kao da se iskrao sa Nedeqnog popodneva Æoræa Sera, pod mostom
Sene, kome nisam åuo ime od buke prelomqene svetlosti, pojavio se vi-
soki kloãar, tanak i krhak kao bagremov suvarak u mom kraju. Nosio je
duge pohabane pantalone, usijane na kolenima, i åistu, otrcane kra-
gne koãuqu kratkih rukava, dopola raskopåanu, iz koje su virkale
smeœe koãåate grudi. Lice skoro ñosavo, prekriveno retkim svilen-
kastim dlaåicama neobrijane brade, kosa bela i duga se spuãta na ra-
mena, kao ãtit od sunca. Podiæe violinu i nameãta je izmeœu
ramena i brade, pa ne mareñi za brodiñ pristao na doku i radoznale
oåi, prevlaåi gudalom preko struna. Beskuñnik, sorta meœu svim ski-
tnicama na svetu koja jedino ovde odumire, nesaznajnim nagoveãta-
jima muzike opåiwava Senu i svet oko mosta, åini da predveåerje
drhturi kao ptica, da se makar na tren æivot utoåi u sklad. La vie
en rose, æivot je ruæa.
– Suviãe je... – kaæe Kañuãa reå koju ne razumem i silazi s broda
na obalu. – Kad se probudim, ne bih mogla podneti stvarnost. Stoga,
Pariz ne dolazi u obzir.
Kreñemo od obale prvom ulicom koja se otvara.
– Gospodo, ja sam beskuñnik – åujemo da iza naãih leœa govori ski-
tnica åistim srpskim jezikom dok metalni novåiñi zveckaju na be-
tonu pod wegovim nogama. – Kloãar sam, nisam prosjak.
Osvrnemo se, vidimo wegovu figuru, uspravnu i tanku, zamiåe u
senku mosta.
Odlazimo kroz otvorene kapije dana. Vidimo, deca koja se vole
qube se na klupama u obliæwem parku. Teåe Sena.
Primaknem åamac obali kanala na mestu gde se korito ãiri i
koje nazivamo Prosek. Primoran sam jer se pojavila rupa na dnu
åamca, voda prodire bræe nego ãto moæemo da je izbacimo, nema
nam druge nego da se iskrcamo. Spretnost nije moja najveña vrlina,
pa izlazeñi iz åamca prvi, da bih kavaqerski prihvatio Kañuãu,

324
levom nogom upadnem u vodu i povuåem na obalu muq na patici. Do-
bro, i tako smo u åamcu skvasili obuñu. Ali, moja mila saputnica se
smejuqi, zadirkuje me i mazi se istovremeno. Flertuje?
Ne vredi ti, kaæem, ne vodim te u London. Neñu da te izlaæem
teroristiåkim obraåunima, koji su uåestali tih dana. Iz istog ra-
zloga otpada Irska, iako iz nejasnih motiva volim tu zemqu. Za sada
ne idemo na tu stranu.
Okreñem je na grbavi praãwavi puteqak ãto pokraj kanala vo-
di prema Malom Staparu. Ãakama je stiskam za bokove i guram na-
pred. Nije sigurna ãta æelim da radi, pa hoda nesigurno, pomalo
nespretno. Na nekoliko santimetara iza wenih leœa pokuãavam da
uœem u wen korak. Posle nekoliko metara gurkawa i åepawa, hvata-
mo ritam. Nastavqamo put, osmehujuñi se neoåekivano vaskrsloj de-
tiwariji. Ritmu koji nas je i danas, kao u mladosti, uzbuœivao i
zabavqao.
Uhvañeni u opuãtajuñi ritam trke ekspresa sa ãinama, drema-
mo dok se uvlaåimo u natkriveni peron budimpeãtanske æelezniåke
stanice. Mamurnim oåima mnoãtvo spratnih kuña ãto promiåu
mimo prozora izgleda kao da ñe uzleteti i izgubiti se u nebeskim vi-
sinama. Tek opstaju na majåici zemqi.
Hvatamo srebrnkasti taksi i prepuãtamo vozaåu da nas vozika
po svojoj voqi po Budimpeãti, u potrazi za najpovoqnijim smeãta-
jem? Glupo? Moæda. I tako neñemo platiti, moæe nam se, jer tran-
zicija joã ålovi i na ovom mestu. U ovom gradu.
Dva grada u jednom. Uvezani mostovima. I dva sveta, jedan bivãi,
drugi stari a novi. Iselio se istok, a zagudio zapad. Vratio se posle
poluvekovnog izbivawa na svoje mesto, preãao preko svog praga, u svoju
kuñu. Ni zapad ni kuña nisu oni isti. Pridoãli novi qudi, dru-
gaåijih shvatawa i metoda, mewaju veñ promewenu scenu.
Moæe li se obiåan åovek snañi u tome, u izmewenoj stvarnosti?
Pronañi svoje ime i da pri tom nikog ne povredi?
Zastajemo kod Lanåanog mosta, tik do mermerne nule. Oznake za
„Nulti kilometar”, srediãwu taåku zemqe, maœarski mali centar
sveta. Odavde se mere sva rastojawa. Gde god da se naœeã, precizno
znaã koliko si udaqen od svoje jedine poåetne taåke, jasnog orijenti-
ra. I ako su udaqenosti od åoveka?

325
 Zaustavqamo se na Trgu osloboœewa i smeãtamo u hotel „Prome-
nada”. Ulazimo u priliåno udobnu sobu, meãavinu starog i modernog;
pored ãirokog kreveta sa bledoplavom posteqinom izrezbareni
noñni stoåiñi, starinsko toaletno ogledalo sa mitskim figurama
na gorwim uglovima, plakari ugraœeni u zid, nova klupska garnitura,
a na prozorima pliãane zavese. Kupatilo je u mermernim ploåicama,
iznad kade ploåa opremqena komandama za masaæu i puãtawe muzike.
Imamo li prtqaga? Onoliko koliko se moæe poneti u svakom
trenutku kada i gde poæeliã da kreneã.
Izlazimo na francuski balkon okrenut prema Dunavu. U dubini
vedrog dana ukopalo se Gelertovo brdo, Tvrœava na wemu, razmeãteni
torwevi. Zamiãqam obrnuti pogled, sa vrha brda na ovu stranu Du-
nava, na grad. Na „tuænu i praãwavu varoã koju blago grli Dunav,
jednom rukom kao æena svog zadremalog dragana”. Moæe li se pre-
peãaåiti stvarnost velikog grada u jednom danu. Kako je to onomad
uradio jedan od Maraijevih junaka.
Silazimo u kafanu hotela i smeãtamo se u foteqe tik uz pro-
zor od zatamwenog stakla, tako da oni spoqa ne mogu da te vide dok
ti wih posmatraã sa dozvoqenom radoznaloãñu i tolerancijom.
Nekaæweno zavirujemo u tuœi svet. U raznovrsnost kojom raspolaæe
svetina koja promiåe pred naãim oåima. Bezopasna je naãa veãtina
jednosmerne konverzacije.
Moæda je zanimqivije åavrqawe iza naãih leœa. Smewuju se gos-
ti u kafani – jedni pristiæu na ruåak ili tek na piñe; odlaze oni
koji su zavrãili. Raznovrsnost gostiju kafane jednaka je raznov-
rsnosti prolaznika na trgu, iako dostupnija. Od uglaœenih visokih
gostiju odmerene srdaånosti i poslovne zabrinutosti u separeima do
nemarnih stvorewa joã nenaviklih na æivot izvan polusveta. Ras-
poznajemo buåan smeh i zvuk naãeg materweg jezika. I onog maœarskog
iz naãeg zaviåaja. Tiãi je maœarski ovdaãwih starosedelaca. Razu-
zdan pivopijski engleski. Kvrgav i odbojan nemaåki. Mekan, pevuãeñi
ruski. Jezik svih zemaqa – ciganski. Prepoznajemo i lica koja idu uz je-
zik. Starosedeoci, povratnici matici, turisti, izbeglice, navi-
jaåi, izlagaåi æivota spakovanih kofera. Svako priåa svoje
doæivqaje. Hvatamo deliñe razgovora i slaæemo urbanu slagalicu gra-
da u avgustovski suton. Komade istorije lepimo uz wegove znameni-

326
tosti. Uz sakralne monumente u gotskom stilu, ali i
vizantijsko-muris, ili tvrœave u neoromanskom maniru, ili palate
i dvorce sa ukusom baroka, ili Veliki kruæni bulevar gusto sazdan od
bleãtavila neorenesanse, ili… Sadaãwost smeãtamo u visoki be-
ton i staklo, u projekte koji se raœaju u promiãqenoj izdaãnosti
stranog kapitala.
Iza sutona silazimo do luke i ukrcavamo se u turistiåki brod.
Odozdo, sa vode Dunava, zagledani u treperava svetla koja grad oslika-
vaju gore na zgusnutom platnu noñi, proveravamo malopre steåena
znawa dok klizimo kroz nestvarne predele. Åak nam se i Sent Andre-
ja, koju vidimo iza sklopqenih kapaka, åini kao muzej naãeg uma po me-
ri uspomena, kratkotrajno priviœewe.
Ipak je sve to samo quãtura. Taj jednodnevni zanos (pro)pu-
tovawa pruæa nam povrãna saznawa i uæivawe tek u sjaju spoqne ma-
nifestacije grada. Izbledela señawa na Jokai Mora, a moæda i
jogunasto disidentstvo Œerœa Konrada, zamrsiñe u vetar pokoju
nemuãtu o filozofiji æivota na dve praãwave obale ili o pode-
qenosti nevidqivim zidom na istok i zapad, o faktima bede poli-
tiåkih intriga i demantovanih misterija – najvaænije meœutim
izmiåe otkrivawu, o ekscentriånostima qubavnih scena iza pomo-
dno ukraãenih stanova i privatnih kuña, o ponornicama izvikane
prozraånosti modernog vremena i istini u tumaåewu (po)novoot-
krivenih vrednosti. O nepotkupqivoj a ipak otkazanoj (i)storiji
gradske arhitekture i ugnanoj buduñnosti tenderskog planirawa
stvarnosti. O volãebnom triku kojim onaj Maœar, blizak nam kao
senka prohujalih vremena, usukanih prosedih brkova koji se na rume-
nom licu ãepure od uha do uha, dok pomno razgleda i s uæivawem reæe
debelu slaninu od gronika, sipa iz bokala åaãu najboqeg domañeg belog
vina i miriãe je dugo i pohlepno kao da mu je posledwa – kako, eto, on
pronalazi naåina da preæivi iako mu svakog meseca nedostaje 250
evra.
Duboka noñ na vodi nas naglo i brzo smrzava. Uæurbano se kome-
ãaju senke, tumaraju okolo za neåim ãto su oduvek traæili za ona
svoja nezadovoqstva koja su ih svejedno gurala u veånost: Tekelija,
Petefi, Adi, Manojloviñ, Marai, izmeãani u vremenu, u vodama, u

327
pustarama. Pokuãavamo da se ogrnemo toplinom pripijenih tela i
åekamo da se nebo otvori na istoku.
Zastajemo pred stostruko zakrpqenim uskim drvenim mos-
tiñem ãto se pruæa preko fabriåkog odvodnog kanala obraslog u
travu i ãevar. Pod mostiña je mestimiåno truo, dve-tri popreåne
daske polomqene, na jednom mestu i poletvana zakrpa zakrpe je pro-
pala. Ograda klimava, zaquqana i na ovlaãan dodir. Mostiñ nije
visok, ali bi svaki pad u kanal, ma koliko da ne bi bio opasan,
znaåio zarivawe nogu u duboki muq, ãto bi stvaralo dodatne neugo-
dnosti. Uostalom, zar maloåas veñ nismo bili u muqu? Jedva da smo
stresli ostatke blata sa patika i nogu, proprali ih u mlakoj vodi,
pa ipak to nije bilo dovoqno da se otresemo karakteristiånog
smrada izmeãanog blata, satrulog biqa i ribe, baåenih otpadaka i
œubreta. Stoga bauqam, osvajam stopu po stopu 3-4 metra dugi mos-
tiñ. Potom pruæam ruku Kañuãi.
Bacam brzi pogled na fabriåki dimwak – neumoqivo postojan,
tek pri vrhu redovi cigala liåe na rasklimatane i proreœene zube.
Uhvatim oprezan i kratak Kañuãin pogled. Preñutno se licem
okreñemo prema kanalu; leœima i malo povijenom kiåmom liæemo
izvesne uspomene.
I kao svagda kad me s Kañuãom obaviju omaglice señawa, sve me
vodi u jednom pravcu, svojoj kñeri.
Protresa me struja strasne æeqe da Qubov bude sa nama, ovde, u
ovom trenutku. Moæda sada stoji u nekoj sirotiwskoj åetvrti Sa-
kramenta, ili sawa, gojeñi u sebi istu ovu åeæwu, pa se gledamo unu-
traãwim vidom, zakliwuñi se da ñemo se uskoro videti. Uskoro.
Dragi moji matorci,
Izmeœu stvarnosti i oåekivawa nikada ne stoji znak jednakos-
ti, åak ni znak pribliæno; vrlo verovatno uvek stoji znak koji poka-
zuje da stvarnost guta oåekivawa (S < O). Jer, oåekivawa su
utoåiãte od stvarnosti, krhki san kao „sigurna kuña”. Pri tome,
moj san i american dream nisu isto.
Moæda sada Sergej i ja imamo sve ãto podrazumeva ameriåki san:
novac, veliku vilu u rajskom gradu Sakramento, sedam spavañih soba,
bazen i jakuzi, poslugu, ergelu prvoklasnih automobila. Novac. Imamo
ono ãto se zove brzi uspeh, i VIP druãtvo koje ide uz to. Novac.

328
 Imamo i hipoteku nad glavom. Nisam sigurna, ali nasluñujem po
znacima koji se drugaåije ne mogu tumaåiti. Sergej se upetqao sa svo-
jim Rusima u izvesno prqave poslove; ni ovde se åistim rukama na
preåac ne mogu zaraditi velike pare – ne padaju peåene ãeve s neba, ka-
ko bi rekao Bucko. Sergej je povazdan u æurbi, neprestano izbiva iz
kuñe, a kad je u kuñi, visi na mobilnom, ugovara sledeñi izlazak. A no-
vac pristiæe; pomislim, kao da se vratilo doba zlatne groznice na
uãñe Ameriåke reke u Sakramento: I kaãikom moæeã da nagrebeã
zlato u Sakramentu, pisao je Xek London. Novac. Svi ovde govore da
„novac nema ni boju ni miris”, ali ja mislim da ima i da, ma koliko ga
bilo, nije vredan stavqene hipoteke.
Cena naãeg uspeha je stvarnost koju æivimo. A stvarnost je da
smo Sergej i ja nepovratno izgubili jedno drugo.
Iz tog gubitka ne spaãavaju me bliske uspomene. Ne spaãava me
ni dobrotvorni rad – zar u tridesetoj da postanem besadræajna oso-
ba? Dobrotvorni rad prija ali ne ispuwava. Ne pomaæe ni to ãto
besomuåno razbacujem novac sve brojnijim beskuñnicima po rubovima
Sakramenta. Po rubnim parkovima i livadama tog blistavog grada.
Ali æivot je takav: ãto veñi sjaj, to veña beda iza wega.
Iza osmeha koje sipam na vipovskim æurkama, krijem svoj neo-
åekivano (?) uprqani æivot iz kog ne umem da se izvuåem. Pokuãala
sam da razgovaram sa Sergejom o tome, ali wemu se ovakav æivot sviœa
i ne æeli da ga mewa. Ili ne moæe?
Tako smo stigli na taåku gde se jedan put razdvaja u dva nova, ra-
zliåita. I veñ izvesno vreme stojim na toj taåki i kolebam se, stal-
no oåekujuñi da se bar neãto dogodi po mome. I okreñem lice svojih
oåekivawa prema vama.
Voli vas uzrujano i nostalgiåno vaãa Qubov.
P.S. Nedostaju mi davne ãetwe obalom Kanala sa mamom.
Pomeram nogu na puteqak koji vodi kroz bagremar duæ kanala.
Znojim se i spotiåem na odbaåeni bagremov suvarak, zateturam kao
pijanac po stazi i gråevito se uhvatim za Kañuãu. Gleda me upitno,
ne dopire do mojih olovnih misli i wima okovanog biña. Ipak, bez
reåi prihvata kada joj prepuklim glasom kaæem na zaboravqenom
ruskom, Da vot poezdim na vostok, dorogaþ moþ, pa idemo na istok.

329
 Istok. Isticawe. Toåewe. Strana sveta. Vrsta qudi koja æivi
na Istoku. Bliski i Daleki. Mistiåni.
Ãto dubqe na zapad, istok je sve prostraniji. I obrnuto.
Klopara moskviå putevima Ukrajine, ni zapad ni istok ne mogu
mu niãta. Ni propali putevi.
Gde god pogledaã, zasadi crkava i citadela, zamkova i spomenika
ratovima. Meãavina vremena, usponi i padovi señawa. Åovekova sud-
bina i posrtawe.
Istorija jednog naroda, ili celog sveta, ispisana naporednim
sjajem crkvenih zdawa i izrawavqenih citadela. Uzurpiranih brego-
va i ãumaraka. I hridina i pitomina.
Bezuspeãno popravqana povest pohoda neprestance istoka na
zapad, i obrnuto, nezaustavnog procesa razvoja civilizacije i besko-
naånog krvavog bojewa tragova jednog te istog qudskog postojawa,
vremena ratova i vremena priprema za ratove, muånih razdobqa
mirewa i potpisivawa ugovora koji se uskoro neñe poãtovati, i
posvuda onaj tihi, potisnuti ãum breza noãen vetrom i penom
uznemirenog Dwepra, svojstven ratnicima ma gde bili, ma otkuda
dolazili: „... åekaj (me) i kada druge niko ne bude åekao viãe... sve
smrti me ubiti neñe”.
Toponimi sliåni naãim zaviåajnim. Bila Cerkva. Bar. Taraãa.
Lisjanka. Vladimirka. Dubno. I samo ime Ukrajina zvuåi blisko: (ro-
dni) kraj, prostor, zemqa. Vlastita zemqa. Najudaqeniji kraj. Rub
sveta. Bezgraniåni prostor. Nenaseqene stepe.
Tragovi Potemkinovih sela posvuda. Naravno, pamte kneza Gri-
gorija Aleksandroviåa kao osnivaåa velikih ukrajinskih gradova:
Sevastopoqa iliti Veliåanstvenog Grada, Dwepropetrovska, Mi-
kolajeva, najposle i Hersona po gråkom imenu za Krim. (Tu mi pada na
pamet joã jedna sliånost sa krajem, ali svetske igre sa granicama su
duge i manipulativne, zamorne.) Ali veåna su wegova sela, iako su bila
samo transparentno prikazana laæ. Opsena.
Zavaravamo se da nas oåi nisu pouzdano sluæile u jednom selu. U
drugom, da smo suviãe brzo proãli. Nije opsena. U nekom omawem gradu
se uveravamo u sopstvena åula: zaustavqamo se u bloku zgrada sa neko-
liko isturenih kontejnera i odrpanaca. Sirotiwa i beskuñnici (o,
da li samo oni?) preturaju po otpacima i pronaœenu hranu trpaju u

330
kese ili platnene torbake, xaåiñe. Istu sliku vidimo i kod sledeñeg
bloka. Hleb je jedino boæanstvo gladnih, navrzla mi se misao nekog ko
je u tim haqama bio. Ako nema hleba, ima li tada boga? Pogotovo ako
hleba nema u najveñoj æitnici istoka.
Nastavqamo put, a ciq nam je Kijev. Ime koje godinama stoji u
glavi za radoznalost koja se ne utoqava. Stoga je tek vlastita ime-
nica sa prazninom iza.
Prolazimo ulicama prepunim zelenila. Tek zavirujemo u bezbroj-
nost parkova. Ãetamo Peãaåkim mostom sa desne obale Dwepra na
Truhanovqevo ostrvo. Qubazni sluåajni saputnik objaãwava da je to
Izlýblënnoe mesto samoubiyc i prosto prazdnoãataýõihsþ, omi-
qeno mesto samoubica i prosto besposliåara. Pomislim da bih mogao
da okaåim na leœa lentu na kojoj bi pisalo da je svaka sliånost sa mo-
jim zaviåajem… Kakva? Sluåajna ili namerna? Frapantna. Ili samo
vreme na sve strane podjednako proizvodi samoubice i dokoliåare?
Na Trgu nezavisnosti izmeœu gromadnog obeliska i fontana pro-
miåe pokoji detaq fasada naruæenih grafitima i stisnutom pe-
snicom. Kañuãa me vuåe na drugu stranu, zna moj otpor prema takvim
demonstracijama miãqewa i politiåke borbe. Bila je oåevidac moga
gaœewa u naãem selu.
Muvamo se izmeœu velelepnih religijskih zdawa, prekrasnih pra-
voslavnih manastira i crkava. Zateknemo se pred portom Sabora Us-
peña u Kijevskoj peåerskoj lavri, oåigledno nedavno obnovqenoj i
rekonstruisanoj, jer blista netaknutim zlatnim sjajem torweva i
kao da joã miriãe na sveæu boju. Komeãa se gomila pred Saborom, pre-
miãqa se, æamori. Iz odlomaka slaæemo raskol u pravoslavnoj crkvi
– ukrajinska se izdvojila iz ruske. Priåa nam je poznata. Pomeramo se
daqe, ne treba mnogo do sledeñe crkve, jer ovaj grad je „Jerusalim isto-
ka”. Tako dospemo i do Svjato-Troickog Joninskog manastira iz åijih
pevnica dopire glas muãkih okteta koji pevaju na bdeniju. Po-
meãamo se sa svetom u hramu. Priåiwava mi se da vidim ikonu Bogoro-
dice Trojeruåice. Ipak ustvrdim da me vid ne vara i da je kult iz
moga kraja pod svodom tog hrama. Ta istina me naåas obodri, podari
mi nadu u vaskoliko isceqewe razruãene strukture i qudskog biña na
(sve)istoånom kraju sveta. (Jer, ãta je svet do beskonaåni istok?)

331
 Spuãtamo se na obalu Dwepra. Hodamo do luke. Vreme je varqivo,
navuku se mrki oblaci preko neba, stamni se i taman pomislimo da ñe
se stuãtiti grdna pokora odozgo, promakne odnekud zraka sunca i ma-
lo zatim osvoji wegov sjaj. Ipak, posmatramo uveæbanu pometwu
brodova.
Ne bih podnela joã neku sliånost, mrmqa za sebe Kañuãa i sedne
na hladnu ivicu doka.
Blizu smo, velim Kañuãi i spustim se na praãwavi beton ne-
kadaãweg mola za utovar repe. Bacam kamenåiñ u kanal, iza wega ne-
koliko krugova koji se ãire i nestaju. Æivot nije uvek onakav kako
ga doæivqavamo. Tako, recimo, kad su lica qudi oko mene zla,
moæda sam, u stvari, sam poremeñen. Moæda sam poremeñen i ako
stvari stoje obrnuto? Ako u svakoj stvari u belom svetu nalazim me-
ru sopstvenog kraja, to me zapravo tuåe moja izglobqenost iz raci-
onalnog poimawa sveta. Kako bilo, imamo samo taj æivot kako ga
doæivqavamo i prema svom doæivqaju guramo stenu uz brdo.
Ne idem daqe na istok, odgovara Kañuãa na nepostavqeno pi-
tawe. Ni u Nemaåku, tamo se veñ preselio deo istoka, duri se umesto
Nemaca. I boli me malo noga, zapela sam negde na kijevskom Trgu
slave. Dobro, velim, znam jedno mesto gde smo dobrodoãli. A mo-
æemo li tamo nekoliko dana samo åamiti? Bez sumwe.
Svet je veñi nego ãto se sa prozora vidi, kaæe finska poslovica.
Sa svog prozora gledam panoramu Helsinkija i daqe, promrzle omagli-
ce na puåini Baltiåkog mora. Gledam ali ne vidim, jer samo posma-
tram puãtajuñi da mi sluåajne fotografije oka unesu hladnoñu u
sobu i preplave me ugodnom sveæinom.
Iz prizemqa dopire razgovor Mirka i Kañuãe. Åujem kako se smeju
grohotom, opuãteno, raskalaãno. Prelistavaju usmene spomenare.
Naåas me zapquskuje talas gimnazijalske zavisti: Kañuãa se vazda
lepãe zabavqala u druãtvu sa Mirkom i Strahiwom nego sa mnom.
Zaãto je mene birala? Neodoqivo si dosadan, umeo je da kaæe Stra-
hiwa. To je normalno, potvrœivao je Mirko, iako nije bilo sasvim ja-
sno da li misli na to ãto me je Kañuãa odabrala, ili na to ãto
Strahiwa tvrdi da sam dosadan ili oboje.
Zarivam pogled u brojna poluostrva i ostrvca, ãiroke, åiste
avenije, u mnoãtvo parkova, u arhitektonski sklad meãavine sti-

332
lova od gotike do savremenih linija granitnih zdawa, åesto nestan-
dardnog dizajna, u jasnonebesko plavetnilo baltiåkih vodenih
povrãina. U „Beli grad severa”. U sterilnost.
Oglaãava se zvono, za wim i zvonki Kañuãin glas koji me doziva.
Silazim dovoqno brzo da spazim Mirkova leœa i ruku koju dræi na ra-
menu riœokosog bradatog gosta s kojim se udaqava prema biblioteci.
Ne bez pakosti, mislim kako ima biblioteku bogatiju kwigama od si-
vaåke, i da je to u stvari bio ciq wenog vlasnika. Sad nema vremena za
åitawe.
Odlazim sa Kañuãom u saunu. Ovde je jeres nemati autentiåni
nacionalni izum; isto je kao nemati sopstvenu filozofiju æivota,
sebe. Mirkova sauna je neobiåno prostrana i udobna. Para i muzika
pristiæu zajedno; tihano „Ãto se bore misli moje”. Udesio je za sebe
u ovom kutku svoje raskoãne vile muziåke pejzaæe zaviåaja. Kako bilo,
Kañuãi i meni odgovara takvo stawe. Skidamo se goli i potrbuãke
leæemo jedno kraj drugog. Gledamo se oåi u oåi iz neposredne blizine,
bez ijedne reåi, kao nekada na daãåanoj talpi kod Lale Severa, i
smeãimo se, svesni da nema mesta u koje bismo mogli uteñi. Prepu-
ãtamo se trenutku i åinimo da potraje duæe. Lipti znoj sa naãih
tela, svetkuju kapilari koæe, puãtamo da godinama nakupqani
otrovi otiåu iz naãih tela i misli. Da postanemo åisti kao hel-
sinãke avenije. Kao zimi sneg na kupolama Uspenske crkve, vizantij-
ski beli.
Iz saune se selimo na bazen. Plave ploåice, plaviåasti neon,
prozirna topla voda, leæaqke. Opredequjem se za vodu. Gologuzi, seva-
mo belinom koæe usred vidnog poqa „Kñeri Baltika”, bacamo se u nes-
tvarno plavo. Potom, umotani u peãkire, pijuckamo åaj. Skuvala
nam ga je mlada okruglasta zemqakiwa, Sofija, jedna od nekoliko åla-
nova posade posluæiteqa u Mirkovom domañinstvu. Napokon pris-
tiæe i Mirko, sleæuñi ramenima, gestom prezauzetog åoveka koji ne
moæe protiv vetrova na kojima je uzleteo. Kaæe da bi voleo da se ma-
lo kasnije pridruæimo druãtvu koje ñe se okupiti u salonu. Osmehuje
nam se, verovatno nam s lica åita da smo iznenaœeni, jer smo izgubili
pojam o vremenu, poãto ovde dan nema kraja, pa se i veåerwa okupqawa
deãavaju dawu. Odlazimo u svoju sobu da se spremimo.

333
 Dakako, ne uklapamo se u druãtvo, ali su svi uåtivi i strpqivi
sa nama, pa uzvrañamo qubaznost. Stariji tamnoputi Ãpanac Al-
varo u druãtvu plavokosog Mike, skandinavskog Zevsa, pegava riœa gos-
poœa Samanta i wen ãtiñenik Eæen, debeli Konrad i ãtrkqasta
Helga, napaqena mesnata Sowa i poluslepi Hrvoje, kao i Eliel, åovek
koga sam u kuñi video ranije pred vratima biblioteke, neprestano u
Mirkovoj blizini. Svi predano rade u organizaciji za qudska prava,
izgovara Mirko weno ime na engleskom, nekako kroz zube, skoro nera-
zumqivo, moæda je rekao Human Rights Watch a moæda mi se to i
priåinilo, jer za drugo ne znam. Svejedno, åovek koji je voleo razgove-
tnost u svakoj stvari koje se doticao, naprasno je imao govornih pro-
blema, skoro kao teæak sluåaj za logopeda. Ipak, da prebrodimo veåe
pomogao nam je detaq iza kulisa. U uglu salona sedeo je suvowavi ñelavi
maestro za orguqama i oåaravajuñe svirao preteæno Sibelijusove
svite; koliko su prisutni obrañali paæwu na wegovo muzicirawe,
shvatio sam da je to bila oåito podloga za razgovore ovakvog i
sliånih druãtvanaca. Nije mi smetalo.
Spavawe u Helsinkiju liåilo je na popodnevnu dremku u Sivcu: le-
gnem za dana, probudim se za dana. Spavao sam pola sata, a moæda i
dva, ili ãest, a ãest je isto ãto i pola sata, jer je dan. Koliko god
da smo spavali, Mirko je spavao mawe, jer je veñ bio na nogama kad smo
ustali, oran i spreman da nas povede u ãetwu. Ipak je na velikom sa-
tu u predvorju otkucao jedan sat po podne.
Spuãtamo se niz ulicu Aleksandrikatu, slalom ãetaliãte
izmeœu prodavnica, banaka i sediãta kompanija. Viãe mi prija Es-
planada, weno senovito drveñe, travwaci, cvetni zasadi i rotonde.
Tokom dana je priliåno pusto, veli Mirko, s veåeri sve oæivi, ispuni
se qudima, æamorom, svirkom uliånih muziåara. Svrañamo u resto-
ran „Kapeli”, jedemo lososa i pijemo „glogi”. Mirko nam priåa o Fin-
skoj i wenim stanovnicima. Izgleda da mu Finci leæe na srcu,
prijatni su i predusretqivi qudi, voli wihovu skromnost, qubav
prema prirodi, shvatawe da novac nije najviãa vrednost, mada ga
imaju dovoqno, i da qude cene prema drugim osobinama i vrednostima.
Posle ruåka sedamo u volvo i odlazimo van grada, do Mirkove vi-
kendice. Ima joã jednu, u okolini Turkua. Tamo retko ide, ali ako bu-
demo raspoloæeni, nañi ñe u svom rasporedu slobodno popodne. Vadi

334
odnekud kupañe kostime i kaæe da ih obuåemo. Na pedesetak metara
od vikendice se pruæa plaæa, gde se veñ odmara noñaãwe druãtvo. I
joã neka lica, nepoznata. Tu je i Sofija, tråkara izmeœu vikendice i
plaæe, sluæi goste raznovrsnim koktelima, sa lica ne skida ãiroki
osmeh. Kañuãa i ja pozdravqamo se sa svima pa se zavlaåimo u zagrqaj
prohladne vode. Dok zimogroæqivo plivamo, otme se sa obale poneki
zvonkiji glas prema vodi; katkad ne razumemo jezik, ali dopre pone-
ãto na srpskom, koja reå na ruskom ili engleskom. Razumemo toliko
da Mirko i druãtvo spremaju strategiju za novi nastup u odbrani
qudskih prava u naãem zaviåaju. Nekad plan zvuåi kao ozbiqna name-
ra, ali åujemo i ciniåne primedbe, grube poãalice ili uzvik zado-
voqstva proprañen gestom ãuãtawa novåanica izmeœu palca i
kaæiprsta. Iz vode primeñujemo kako Alvaro povremeno kriãom i
nakratko zavlaåi odostrag ruku u Mikine gañice, Eæen qubi Helgu u
rame a Samanta slepåevu glavu privlaåi u krilo. U stvari, sinoñwi
parovi to i viãe nisu, s pridoãlima se napravila drugaåija raspode-
la u kojoj jedino ne primeñujem Mirkovu partnerku. Ako to nije riœi
Eliel… Ali me ta misao ne greje. Kojeãta! Mirko je samo praktiåni
muæjak koji veoma dobro zna koja se vrata ãirom otvaraju i ide pravo
na wih, nije ga briga za spoqni utisak i miãqewe drugih o tome ga ne
zanima.
Sutradan Mirko uæurbano pakuje kofere. Æuri u Brisel na ne-
predviœeni samit, a potom pravac u domovinu. Ostanite ovde koli-
ko hoñete, kaæe, sve vam je na raspolagawu, normalno. Odlazi.
Radikalni komunista, neumorni borac za socijalnu pravdu i qudska
prava. Novopeåeni bogataã evropejskih shvatawa, patriota u rase-
jawu. Åovek od åvrstih principa.
Ne veruj Mirku, pridodajem novi princip.
To je tako normalno.
Izlazim sa Kañuãom na Market trg. Razmiãqamo o plovidbi
brodom. Ipak, iznajmqujemo bicikle, omiqeno prevozno sredstvo na
ãirokim i åistim avenijama Helsinkija. Ne gubimo vreme, daleko je
Srbija. Okreñemo pedale.
Guramo bicikle uz strminu mosta kod prevodnice na Malom
Staparu. Teãko diãemo; ãtoãta smo preæiveli ovog popodneva i
snaga nas pomalo izdaje. Na vrhu mosta, naslawamo bicikle na drve-

335
nu ogradu i zabuqimo se u rumeni sumrak. Kroz Kañuãinu laku
letwu haqinu probija znoj; i sam oseñam da sam se ulepio od pra-
ãine i znoja.
Prstima sklawam plavi åuperak sa Kañuãinog åela; smeãi mi
se, moja ikona, moj oltar i lavra. Spuãta glavu na moje rame, usam-
qeno utoåiãte, ostatke pradavne citadele. Izmeœu nas treperi ve-
liko iãåekivawe, da poleti avion iz Sakramenta. Postojimo
nekoliko minuta tako zagrqeni i posveñeni jedno drugom i åekawu,
izazivajuñi radoznale poglede i dobacivawa okasnelih kupaåa na
travnatim ledinama na obali ili u betonskim bazenima prevodni-
ce. Izgledamo im prestari za prizor koji pruæamo. Na glasne uzvi-
ke, Kañuãa oprezno podigne upitan pogled prema meni, ali ja sam
veñ spreman.
Qubavna storija u Veroni. Mostovi na Seni. Vekovni zalasci
sunca u Budimpeãti. Prostrana ravnica Ukrajine. Osveæavajuñe
vode Baltika. Neprestano komeãawe i æagor svetine. Spomenici
graditeqima vremena, kao onaj na uãñu dva kanala obezglavqenoj
kamenoj bogiwi Panoniji. Okamine kao ova prevodnica. Uqana
platna koja slave nedeqna popodneva na plaæi. Ãumarci i parko-
vi. Bicikli, uprkos tehnologiji. Malo istorije, malo verbalnog
kolorita, malo ushiñewa zbog predaha od more svakodnevice, gomi-
le kamewa – prospekti obeñanog æivqewa. Sve je to, uz malo napora,
kraj nas, u krugu od stotinak metara. I nigde slobodan let kao sa
ovog visokog mosta.
Pewem se na ogradu mosta, dok se Kañuãa nameãta na podestu.
Ãirim ruke i natkriqujem glasove koji nas sada uznemireno
odvrañaju od odgovora. Odbacujem se ãto daqe od ograde, prvi put u
æivotu pravim lastu i usecam se u vodu. Dodirujem patikama dno
kanala, zaseca me bol u rebrima, ali izrawam na povrãinu i pqujem
mlaku vodu. Otirem oåi da boqe vidim Kañuãin premet sa podesta
i prelepo otvarawe u vazduhu dok joj se haqina prebacuje preko stru-
ka i spuãta na ramena, izlaæuñi neoåekivano lepe noge ushiñenim
pogledima. Izrawa kraj mene i smeje se, grleno i iskreno kao dete.
Zaplivamo ravnomerno i æustro prema obali.
Prema tome – ma kuda da kreneã i gde god da se zatekneã – koma-
du koji ti nedostaje.

336
 58.
VELIKA POTERA

Srebrni se septembar na suncu, zameñe jesen.

Okreñem posledwu stranicu beleænice. Praznu. Preturam po
glavi nedozrelu misao kao moguñi zapis. Traæim zadovoqavajuñi
naåin da je oblikujem.
Pisawe je velika potera za reåima. Ima reåi koje nam nepovra-
tno umaknu. Neke, neoprezni, ubijemo istog trenutka kad nam se o
vid spotaknu. A reåi koje uhvatimo u mreæu strpqewa i upornosti
zatvorimo meœu korice, okamenimo sebe.
Punim praznu stranicu åitkim rukopisom sa netaknutim ose-
ñawem da sam izvesno vreme boravio u jednoj tiãini i da je stigao
åas da preœem u drugu. Ne volim da mislim o sebi kao o åoveku koji je
uåinio svoje.
Kañuãa i ja smo obrnuli veliki æivotni krug, prepisivali iz
sveta svojih roditeqa, potom i sami, pomiåuñi ãeãir tamo-amo po
nedovoqnoj geografiji, videli sveta ãto u snu, ãto u stvarnosti, i
odluåili da ostanemo. Priåe o zaviåaju, o seobama joã nisu zavr-
ãene, nisu konaåne.
A æivot, koji sada jesam, bez obzira na godine na mojim rameni-
ma, i koji se neñe ponoviti, izaziva i pruæa izvesne izglede. Stoga,
ne mogu dopustiti da iz mene neprimeñeno iãåezne.

337
 MNOÆINA NAS ODAJE,
OPASNO A ZAVODQIVO

Tu sam mogao da se rodim

Pradavno ko zna kada
Tu mogao bih bio da se rodim
Prekosutra ko zna tek kada.
Duãan Matiñ

Paæqivi hroniåari srpske proze druge polovine dvadesetog

veka, mogli su da uoåe kako se zaviåaj, taj predeo ozaren izvesnoãñu
ezoterije, u mnoæini svojih svakojakih moguñnosti javqa kao sino-
nim imigracionog, doãqaåkog naãeg mentaliteta, najpre u visoko
vrednovanoj Kolijevci Æarka Komanina. Ta kwiga mog ispisnika
(3.12.1935.) u posuvrañenoj rasveti i razlomqenoj svesti generacije
(ipak) hladnog rata, te daleke 1976. godine imponovala je izvesnom
zaãtitniåkom logikom novih sporazumevawa sa predelima koji su
promicali kraj nas, i sa legendama i neistorijskim vremenima koja
su nas, veñ tada, opåinila zauvek.
Upravo sam na tu Komaninovu blagorodnu kwigu pomiãqao
kada sam åitao neprevrele, radosno joã zagrcnute a odmah potom i
mudre i izbalansirane fragmente ovih, novih priåa Vuåine Ãñe-
kiña. I razaznao sam posve dobro kako su nam æivoti privremeni,
putovawa sluæbena, a zaviåaji, na kraju krajeva, presudno pozajm-
qeni, podstanarski, naknadne pozajmice za dokazivawe teze o di-
narskoj rasi, o cvijiñevskim reperima naãe svesti koji i te kako
vitalno i na ovim stranama traju i danas.
Vuåini Ãñekiñu ni duboko poslediåno tumaåewe Kjerkegora
nad poznatom Heraklitovom krilaticom o proticawu vremena nije
pomoglo da se, nanovo, i kao prvi put, ne osvrenemo u gnevu, bezraz-
loænom, isto kao i dovitqivo postavqenom u srediãte svaåije
paæwe. Poput epitafa i ruæe na grobu Rajner Marije Rilkea.

339
 Ove priåe u kojima se, nadasve åeæwivo, oåekuje glas iz rodnog
kraja, doziv skoåawen u pismu koje dugo putuje, ne oåekuju od ovog
pretpostavqenog åitaoca niãta drugo i drukåije nego da se zavetno
predstavi deåakom, joã koliko noñas, ako ne i u svitawe samo.
Naime, taj poåetak prepoznavawa, tako sudbonosan ponekad, onog
usnulog deåaka saåekuje sve viãe senzacijama prve vrste. A zapravo,
sve je veñ poznato, brojanice uopomena su u nepostojeñoj gami pri-
señawa, i na nama je samo da se zaustavimo, da ne prestignemo u br-
zom hodu kroz duge ãorove baåkih sela, sivaåki prepoznatqivih,
veñ izmewenih, skoro osloboœenih. Ãñekiñeve priåe su nalik na
palimpseste: sve jedno preko dugog, reœaju se ovde iskustva koja do-
seæu åak do Kule, a zapravo ih more stolike zaviåajne magle. Sve je
gotovo fantomski izgubqeno, ali ipak, poput medaqona, poput
iskriåavih podsticaja i beskonaånih ñutawa, ama baã sve napo-
miwe izdanke u novom okruæewu. Misao davno zaåeta, sad, u novom
ornatu smisla, postaje nova spoznaja, otkrovewe po sebi. U pozajm-
qeni zaviåaj se silazi, kao na samo dno pretpostavqenog mora, kao u
muãkim stresovima orgazma. Sve ãto, potom, nailazi naknadno,
iskupquje se tom neujednaåenom algebrom neoåekivanih spojeva,
nemoguñeg i neviœenog pre svega.
Naãa staniãta su sluåajna, æivot privremen (termin je veoma
koriãñen u vezi sa naãom gastarbajterskom populacijom), a gra-
dovi samo po izuzetku unapred zasnovani, maãtoviti, odmah potom
disciplinovani: Sankt Peterburg, Odesa, Nova Huta, Brazilija.
Baåeni najåeãñe u tuœi eksterijer, zaviåajno razboqeni zauvek, mi
u stvari svoj osnovni detiwi veltanãaung, tako delikatan i besti-
dan u isti mah, pronosimo kroz åitav æivot, uglavnom doæivotan,
kao steg, kao znak, kao prethodnu odbranu.
Vuåina Ãñekiñ katkad ovde saopãtava samo ãifre, nagoveã-
taje pravih pravcatih monologa iz vremena bana Kulina, i u tome
svakako ide na ruku onim pripovedaåima koji mare za ñutawe kao na
bitan prostor, nikako ne kao na meœuvreme, kao pukotinu izvesnog
raja, obostrane radosti ponekad.
Ovo je proza koja skroz i skroz autentiåno svedoåi kako su na-
ãa otvarawa uvek muåna, sa tipiåno poroœajnim mukama neadekvat-
ne ekspresije, kako su, moæe biti, tek jedino krici i pomama

340
radosti kadri, u novim okruæewima, da prepoznaju vlastitu sudbi-
nu.
Kao ãto mnogobrojna naãa svetiliãta naleæu jedno na drugo,
i kao ãto ispod novijih zdawa sakralne arhitekture, uvek se nahodi
bar joã dve crkvene bazilike, tako se palimpsest tih naãih naseqa
belih kuña (Œorœe D. Sibinoviñ) uvek pronalaze gde ih ne traæimo.
Osvojena oseñajnost jednako kao i preuzeta, svojinska gruba neæ-
nost, uvek raåuna s okrwenom celinom, sa drukåijim unutraãwim
poretkom stvari. Kao da odjednom na Ãñekiñevim stranicama nije
toliko bitno razaznavawe naãih i onih drugih stvari, navika,
biña, psovki, zidova, sumraka napokon. Bitan je, iznad svega, poda-
tak o (s)lomovima prolazniåke melodije koja nas, kako godine pre-
lamaju naã vek, sve viãe i totalnije opseda. Åitava metafizika
predela postaje anonimna, usamqeniåka. I kao ãto su svi veliki
metafiziåari veoma marili hotelsku sobu kao najsavrãeniji ob-
lik samoñe, tako se isto pomereno nepomerena panonskog mirova-
wa, u sivaåkom polumraku, javqa kao opomena i signal kako je
vertikala ipak moguña, bar ispovedna, bar sazdana u glasu, bar
izdvojena zauvek.
Hrvatski prozaik Slobodan Novak u antologijskoj priåi Pov-
ratnik sa mjeseca pita junaka, astronauta, gde æeli da na naãoj
planeti bude doåekan. Pitaju ga, sve pomiwuñi slavne svetske me-
tropole, prestonice svetla. On, meœutim, bira svoj mali grad na
jadranskoj obali, wegov rodni svet. Tako se, za tren oka, poniãtava
logika nadrastawa, zasewenosti, velikih i bezobzirnih dimenzija.
Zaviåaj je neisceqen, jedinstven.
Sve sami tragovi prepoznavawa nasumce, u miopiji niskih ho-
rizonata, neizvesne sudbine, poroznog i sve nepouzdanijeg señawa.
I isto kao kod Novaka, ovde se mirisi jasno uoåavaju ne kao
opojna slutwa baãtenskog raja, odmah u blizini, slepcima isto
naklowena, u mrkloj noñi, nego kao artikulacija ne samo uspomena,
nego i putovawa, kao svetog rituala naãih malenih pomerawa smi-
sla i besmisla.
I filmovi i sportski megdani, i letovawa na moru i pozo-
riãni pokuãaji veåitog preruãavawa, ako hoñete markirawa
sveta koji se nije na nas privikao, a mi smo ga unapred stavili pod

341
sumwiåave farove nasleœenog pamñewa, sve je to postavqeno kao
meœaã nestajawu, krik protiv anonimnosti, bekstvo iz bezliåne
magme pridoãlih porodica, åiju prvobitnu paniku niko nije
iscelio, na tom novom tlu srpskog severa, niti ih je provocirao
nerazumevawem. To da sve to protiåe, neminovno i upitno, to da je
prolaznost samo flegmatiåna oporuka neåijeg nemara, a novo kre-
tawe novim zaviåajima ipak tek samo odbrojavawe prvih a posle
onih potowih jecaja – sve je to nalik na sagu. Boqe reåeno na ñilim
koji sa svih strana, baåenog u nepoznato, kore i karaju, i gaze i na-
padaju neurotiåni potezi åetkice slikarske, kao na magiånim
kompozicijama Aleksandra Cvetkoviña. Svako od Ãñekiñevih
junaka unapred je osuœen pa budan bude osuœivan, napadan i gaœan
laserskim strelicama, Sveti Sebastijan. Levo nije uvek na pravoj
strani, a i zaviåaji se pokatkad, kad su teãke noñi, uskomeãaju i
zagrabe sve unaokolo, kao pred sudwi dan.
Odsustvo smrtnog åasa je u Ãñekiñevim prozama u tolikoj meri
sugestivno postavilo dramsku radwu kao da je u trenucima svakog
doruåka, uñutkanog i na Rakiñev stih nalik, uvek u pitawu posled-
wa, tajna veåera, pre odlaska, samozatajna i nikad izbezumqena. Ra-
finman i visoka jeziåka kultura åine od ovih preruãenih putnika
u nepoznato svedoke radwe koju uvek pred nama kroji i potom pri-
svaja naã dvojnik. Priguãenost i inaåe veoma primereno nastoji
da i naãu preglasnu æalopojku pretopi u osloboœeni smisao nove
ispoqenosti. Praznina izbezumquje. Otuda i graditeqske izmene
namene ponekih seoskih zdawa, u jednom od nabeœenih, a moæda zai-
sta i novih zaviåaja nema spektakularnost loma. Sve se samo pri-
tajilo, sve se prepustilo osluãkivawu mladih damara.
Raspoloæewa se ne uåe, nigde i nikako.
Ãñekiñevi dijalozi su sasvim daleko od monotonih prela i
pretapawa u nigdinu. Sve je brzoreko, nalik na dah koji je najkrañi,
na glas koji je najtiãi. Bol kao najzagonetnija kohezija biña, ovde je
obazrivo i posvuda rasprostrawen.
Nalik na cizeqera, preoprezan u poroku pisawa, dohvativãi
se romora ovih zaviåajnih opsesija kao svoje jedine brodolomniåke
ãanse, Vuåina Ãñekiñ izdvaja neizdvojeno, imenuje preimenovano.
Otuda je wegova fragmentarnost jedna od onih neusiqenih, pri-

342
merenih ostrva na kojima je joã moguñe zastati. A zna se, ona postoje
pre svega da bismo, kad-tad a moæda i ranije, pobegli sa wihovih
obala glavom bez obzira.
Najbizarniji Ãñekiñevi pasusi svakad su u onom nemom posto-
jawu vrtloga reåi, a najefemerniji upravo oni koji su nasluñeni
izvesnim toponimima i datumima. Stvar izbora. No, nezavisno od
ove paradoksalne spoznaje, wegova malena verbalna pomerawa i ig-
rivost nijanse, idu u prvorazredne åitaåke doæivqaje aktuelne
naãe reåenice. A tim reåenicama Ãñekiñevim nikada niãta nije
potaman. I uvek su u mnoæini.

Draãko Reœep

343
 BELEÃKA O AUTORU

Vuåina Ãñekiñ roœen je 1950. godine u Sivcu.

Objavio je kwige:
Dan koji nedostaje (pesme, 1994), Prelom duãe (pesme, 1995),
Drugo ime stvari (pesme, 1996), Grad vetrova (pesme, 1999), Besput
(roman, 2002), Kod gubitnika (roman, 2006), Odloæeni dani (pripo-
vetke, 2008) i Povratak u Sivac (pripovetke i pesme, 2012).
Po wegovom scenariju u Zrewaninskom pozoriãtu izvoœena je
Molitva za Emiliju (1996).
Pesme su mu prevoœene na rumunski, ruski i engleski jezik.
Æivi i radi u svom, pozajmqenom zaviåaju.

345
 SADRÆAJ

KWIGA PRVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. VATRA, PEPEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2. MIJO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3. CENTAR SELA, PREKRAJAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4. LEKCIJA O ZNAWU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
5. ÑUTALICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
6. RUKOVETI QUDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
7. LASTAVICA, ŒECO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
8. IÃÅITAVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
9. MIJOVE ÃKOLE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
10. MOJE IME JE – NE ZNAÝ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
11. NE UMARAJU SE VOZOVI KOLONIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
12. PRIJATEQSTVO I PRVI TELEVIZOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
13. TELO PTICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
14. GLAD. OTKUP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
15. TAKO VAÆNI ODJECI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
16. QUDI BRZOZRELCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
17. PODELE I PODELE, ZAJEDNO S VEÅERI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
18. NAPUÃTAWA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
19. JEDNA PROTIV SVIH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
20. PARTIJSKA KWIÆICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
21. PRVA ZIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
22. PRVO SEÑAWE NA OCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
23. TELEGRAMI IDU, IDU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
24. FANTOMSKI BOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
25. MAJKA MILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
26. DROWARA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
27. PRVI JE, A PLATA PUTUJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
28. BRAÑA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
29. PRVI ÅAS PLIVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
30. IÃÅAJAVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

347
 31. FABRIÅKI DIMWAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
32. MALA MOLITVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
33. DELIRIUM TREMENS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
34. ODJECI, PAUNISAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
35. IME ZLATOJEVOM SINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
36. VOJISLAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
37. PREPIRKE ZA LAKU NOÑ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
38. OBIÅAN ÅOVEK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
39. S PROLEÑA, TAKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
40. MUKA ROŒAKA MAÃANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
41. KAZNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
42. ÑUTALICA OTKUP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
43. KIÃNI OGRTAÅ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
44. ÅVOR NA MARAMICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
45. KURSEVI PREVASPITAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
46. MALA JADIKOVKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
47. JEDNA SAGA O ÃTAFETI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
48. POSLOVI SRCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
49. OKRETAWE NOVIM STVARIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
50. DUWA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
51. O QUBIÅASTIM OVCAMA I DRUGOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
52. ÃTA IMAJU SUVOROVCI SA JABLANOM . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
53. PARTIJA MAJKE MILE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
54. BIOSKOP, SNOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
55. PROLEÑE NA SEGETU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
56. ONAJ KOJI PRAÃTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
57. LETWA LIGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
58. SESTRINO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
59. OSVRNEÃ SE A PRIÅA ZA TOBOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
60. SANOVNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
61. PISMO IZ ZAVIÅAJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
62. SVET SA FABRIÅKOG DIMWAKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
63. IZBORNA NOÑ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
64. POPODNE NA DVORCU SEMZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
65. O MATURI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

348
 66. RAZGOVOR O GRADWI KUÑE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
67. JAGODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
68. PRSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
69. TRUDODAN NA KONOPQIÃTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
70. POSLA O KOJIMA VAQA MUÅATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
71. SVITA QUBOMORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
72. ODLAZAK STARE KUÑE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
73. ÆDREBICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
74. NA BERBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
75. NAJSTARIJI PLAÑA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
76. OGRLICA OD PRAVILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
77. DOK GLEDAM OCA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
78. DOKUMENTARAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
79. MOJAÃ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
80. ORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
81. MAJSTOR BATRIÑ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
82. PISMO, OPET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
83. CRNA OVCA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
84. KUTIJA „VIRXINIJE” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
85. LETOVAWE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
86. MALINA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
87. ZIDARI I MAJSTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
88. PARTIJE POKERA I ÃAHA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
89. PREPIRKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
90. SVEÆA POZORIÃNA KRV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
91. VIÃWA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
92. REVOLUCIJA KOJA TRAJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
93. RAÃÅITAVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
94. IGRANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
95. MIJO OSTROÃKI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
96. ODLAZAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
97. ON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
98. IZNENADNI PLES. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
99. O STAROJ PODVALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
100. OTAC I SIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

349
KWIGA DRUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

1. KAD SE JEDNOM ODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

2. NEÃTO BIVÃEG ÆIVOTA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
3. MALA JEZIÅKA ISPIRAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
4. PROCESI ODUMIRAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
5. BROJANICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
6. KAD ZGASNU SVICI U ÃEVARIMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
7. SAMO KUÑA POSTOJANO ÅEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
8. ZBIR ÅETRDESET I JEDNA, NA VRATIMA QUBOV . . . . . . . . . 212
9. RATOVAWE. RANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
10. SAN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
11. OPORAVAK I PIPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
12. SVEMOGUÑEM, OPET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
13. STRAH OD PROMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
14. RAÅUNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
15. STRANAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
16. U POHODU KOSTIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
17. SETOVAWE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
18. VOZ KOJI NAS JE DONEO, ODNEO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
19. PLETISANKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
20. BIBLIOTEKA IPAK PRETEKNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
21. SIVAÅKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
22. KROFNE MAJKE MILE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
23. U IÃÅEKIVAWU ANŒELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
24. U KOJI POBEÑI SVET? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
25. APARAT ZA BRIJAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
26. RAÅUNAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252
27. QUBOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
28. DOK SVIRA MOCART. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
29. HIQADU LICA RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
30. JEDNA MEŒU MOGUÑNOSTIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
31. VREME DOSADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
32. MEJL IZ VERONE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
33. KASKAWE ZA REPOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
34. BELEÆNICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

350
35. MALI UNUTRAÃWI TESNAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
36. CEO ATAR VAZDUHA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
37. SMRT NA ROGQU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
38. POVRATAK SEÑAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
39. NOVEMBAR… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
40. …I DAQE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
41. MEJL IZ LONDONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
42. POSTOKTOBARSKA KOMEÃAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
43. MODERNI PENZIONERSKI AZIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
44. STARI ODLAGANI FILM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
45. OTIMAWE MUDROSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
46. NOVA BELEÆNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
47. DONOSILAC RŒAVIH VESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
48. PRITAJEN ÆIVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
49. POZIV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
50. OTKAZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
51. SAKRAMENTO NA VEZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
52. CEŒEWE REÅI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
53. S JABLANOM NA PECAWU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
54. DAN KOJI NE PROLAZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
55. BUTIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
56. MISAO ZALUDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
57. KAO PUTOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
58. VELIKA POTERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337

MNOÆINA NAS ODAJE, OPASNO A ZAVODQIVO /

Pogovor Draãka Reœepa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
BELEÃKA O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345

351
 Vuåina Ãñekiñ
POZAJMQENI ZAVIÅAJI
Prvo izdawe
2014.
Urednici
Nenad Ãapowa
Milan Bjelogrliñ

Recenzenti
Nenad Ãapowa
Draãko Reœep

Lektura
Olga Markoviñ

Korektura
Marija Mejiñ

Priprema za ãtampu
Studio Agora

Plasman
Kwiæara AGORA, tel. 023-526-738; 063-578-822
Klub kwige GNB „Æarko Zrewanin”, 023-566-210

Izdavaåi
AGORA
Zrewanin, Koåe Kolarova 12 A
e-mail: agora.zr@gmail.com; www.agora-books.co.rs

Gradska narodna biblioteka „Æarko Zrewanin”

Zrewanin, Trg slobode 2
e-mail: biblioteka@zrbiblio.org; www.zrbiblio.org

Za izdavaåa
Dragoslava Æivkov Ãapowa
Milan Bjelogrliñ
Ãtampa
GNB „Æarko Zrewanin”, Zrewanin, Trg slobode 2

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
821.163.41-31
ÃÑEKIÑ, Vuåina
Pozajmqeni zaviåaji / Vuåina Ãñekiñ. – 1.izd. – Zrewanin : Agora, Zrewanin
: Gradska narodna biblioteka „Æarko Zrewanin”, 2014 (Zrewanin : GNB „Æarko
Zrewanin”). – 352str. ; 21 cm. – (Biblioteka „Zrewanin”; kw. 2)

Tiraæ 500. – Str. 339-343: Mnoæina nas odaje, opasno a zavodqivo / Pogovor Draãka
Reœepa. – Beleãka o autoru; str. 345.

ISBN 978-86-6053-113-3
COBISS.SR-ID 274163975