ФИЗИКА

Предмет, методе и задаци

Природу чини све оно што нас окружује, укључујући и нас.

У природи се стално нешто дешава, та дешавања називају се природне појаве.

Од давнина човек посматра појаве око себе и покушава да их објасни. На основу тог
посматрања људско знање о природи се богатило и проширивало. Тако је настала
једна од најстаријих наука о природи – ФИЗИКА.
Назив физика потиче од грчке речи физис (грчки φύσις, phisis: природа) што значи природа.

Физика је своје почетке имала још у античкој Грчкој у оквиру природне филозофије.
Проширивањем сазнања током времена дошло је до издвајања посебних природних
наука (физика, астрономија, хемија, биологија...).

Физика у облику у којем је данас изучавамо, почиње да се развија у XVI и XVII.

Сматра се да се физика издвојила из природне филозофије и постала посебна

природна наука појавом италијанског научника Галилеа Галилеја (1564-1642). Галилео
Галилеј је први увео експеримент у изучавање природних наука.

Значајан допринос развоју физике дао је и Исак Њутн (1643-1727). Он је први

формулисао природне законе – односно повезао физичке величине математичким
релацијама.

Током XVII, XVIII и XIX века сазнања о природним појавама систематизована су у науци
коју данас називамо класична физика. Крајем XIX века сматрало се да је физика
потпуно разумела и објаснила природу. Чинило се да је у физици све решено. Све се
савршено уклапало. На чистом небу физике била су само два облака – ултравиолетна
катастрофа и Мајкелсон-Морлијев оглед. Али та два ''облака'' су допринела да дође до
 2

великих промена у схватању и објашњавању појава, посебну у свету малих честица и

појава које прате кретање брзинама приближним брзини светлости. Почињу да се
развијају теорија релативности и квантна физика, које омогућавају брз развој атомске
и молекулске физике, физике чврстог стања, нуклеарне физике, физике елеменатарних
честица...

Физика као наука проучава основне особине материје, њену грађу, као и промене
облика у којима материја може да се јави.

Проучавање природе, природних појава и закона врши се посматрањем и извођењем

огледа и експеримената. Први корак у проучавању неке природне појаве је
посматрање те појаве у природним околностима. Међутим процеси у природи су
повезани и утичу једни на друге, па се посматрањем могу донети и погрешни
закључци. Зато се појава посматра у посебним и контролисаним условима .

Да би се потпуније објасниле природне појаве потребно је изводити експерименте.

Експеримент је вештачки изазвана природна појава са циљем да се детаљније проучи.
Значи, експеримент је поступак проучавања природних појава у посебно
припремљеним и контролисаним условима. Експеримент може да се понавља више
пута уз промену услова у којима се појава одвија.

ФИЗИКА – ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА НАУКА

Резултати експеримената се анализирају, повезују са другим подацима, објашњавају

се помоћу постојећих закона или се ствара нова теорија или физички закон, па за
физику може да се каже да је теоријска наука.

ФИЗИКА – ТЕОРИЈСКА НАУКА

Физика је природна, експериментална и теоријска наука.

 3

Теорија и експеримент су подједнако важни и морају бити сагласни – оно што

експеримент покаже теорија мора да објасни, али и оно што теорија тврди мора бити
проверено експериментима.

При описивању нових и неистражених физичких појава, предлажу се неке

претпоставке и праве теоријски модели. Ако између експеримента и теорије постоји
нека несагласност, теорија се допуњава, мења или потпуно одбацује и замењује новом
теоријом.

Задатак физике је да проучава природу и природне појаве и да открива правила

(законитости) по којима се оне дешавају.

Проучити једну појаву значи испитати све услове њеног постанка и начин на који се она
догађа, утврдити величине од којих она зависи и одредити како су те величине
повезане.

ФИЗИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ

За описивање особина тела и појава у физици користе се физичке величине.

- развој јединица мере: пример дужина: лакат, хват

- различите јединице за исте физичке величине – отежава упоређивање резултата
мерења и споразумевање међу људима
- Енглеска: инч -дужина три зрна јечма; јард - растојање од врха носа краља Хенрија до
врха најдужег прста његове испружене руке.

1791 – Француска народна скупштина – метар

1799. – у Француској уведен метарски систем
1873. - Србија
1875. – међународни уговор Метарска конвенција
1960. – проглашен Међународни систем јединица
 4

Физичке величине могу да се мере.

Када се физичка величина мери она се упоређује са познатом величином, исте врсте,
која је усвојена за њено мерење. Та позната величина је мерна јединица.

Мерењем се сазнаје колико је пута мерена физичка величина већа или мања од
усвојене јединице.

Мерењем се добија бројна вредност величине.

Поред бројне вредности мора да се напише и одговарајућа мерна јединица, јер ако се
зна само бројну вредност није позната стварна вредност измерене физичке величине.

a=6m метар (мерна јединица за дужину)

ознака за физику бројна
величину вредност

Да би могла лакше да се врши размене знања и података у целом свету се користи

Међународни систем јединица ( SI систем), који садржи 7 основних величина и њихове
јединице1.

Физичка величина Ознака Мерна јединица Ознака

дужина l, s метар m
време t секунда s
маса m килограм kg
температура T келвин K
јачина електричне
I ампер A
струје
јачина светлости I кандела cd
количина супстанце nm мол mol

Све остале величине и јединице дефинисане су помоћу основних, а називају се

изведене физичке величине.
1
XIII Генерална конференција за тегове и мере, одржана 1971. године у Паризу
 5

пример:
- на основу дужине – површина и запремина

- брзина – на основу дужине и времена

- сила -

Користе се и неке вансистемске јединице: за време – минут, сат, дан, година; за масу –
тона; за температуру – степени Целзијуса.

Физиче величине могу бити скаларне и векторске.

Скаларне физичке величине – физичке величине које су потпуно одређене својом

бројном вредношћу са одговарајућом јединицом

Векторске физичке величине – физичке величине које су одређене бројном вредношћу

(са одговарајућом мерном јединицом), правцем и смером.

Физичке величине су међусобно повезане физичким законима. Физички закони се

најчешће изражавају у математичком облику помоћу одговарајућих формула.

Постоје физички закони који се односе на мањи скуп појава или важе у ограниченим
условима, а постоје и закони који су универзални и важе за све појаве у природи.
 6

Додатак:
Префикси