На основу члана 30. Закона о високом образовању (Сл. гласник РС бр.

76/2005, 100/2007-
аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 и 99/14), члана 151. Статута Агрономског
факултета у Чачку (број 1049/1 од 09. 05. 2014 - пречишћен текст),
Наставно-научно веће Агрономског факултета у Чачку, на седници одржаној 22. децембра
2014. године, доноси

ПРАВИЛНИК
о изради и одбрани завршног рада
на основним и мастер академским студијама

I. Опште одредбе

Члан 1.

Овим правилником ближе се регулише начин и поступак припреме и одбране завршног

рада на Агрономском факултету у Чачку (у даљем тексту: Факултет), односно пријава, израда
и одбрана завршног рада са пратећом документацијом.

Члан 2.

Студент завршава студијe на Факултету одбраном завршног рада, а у складу са одредбама

Статута Факултета и овог правилника.

Члан 3.

Право на полагање завршног рада студент стиче после положених свих испита
предвиђених студијским програмом на коме се у току студија образовао.

Члан 4.

Израдом завршног рада на основним академским студијама студент треба да покаже да је

у стању да:
- примени теоријска и практичнa знања стечена током студија,
- примени одговарајуће методе у обради задате проблематике током израде завршног
рада,
- самостално користи одговарајућу домаћу и страну литературу, односно да на
одговарајући начин користи сазнања објављена у доступним литературним изворима.

Члан 5.

Завршни рад на мастер академским студијама је самосталан научно-стручни или стручни

рад у коме студент обрађује одређену тему са теоријско-практичног или теоријског аспекта. У
односу на Завршни рад на основним академским студијам овај рад треба да има сложенију
тематику. Израдом и одбраном Завршног рада на мастер академским студијама студент треба
да покаже да је, поред наведеног у члану 4, овладао и елементима постављања и извођења
научно-истраживачког огледа, обрадом резултата истраживања и извођењем коректних
закључака.

Члан 6.

Завршни рад се састоји из два дела:

1) израде самосталног завршног рада и
2) јавне усмене одбране.
 II. Пријављивање завршног рада

Члан 7.

Студент стиче право да поднесе захтев за одобрење теме за израду завршног рада након
овере претпоследњег семестра.

Члан 8.

Захтев за одобрење теме за израду завршног рада подноси се на обрасцу који је доступан
у Студентској служби.
У захтеву, према властитом опредељењу и успеху на испитима, студент наводи предмет
из кога жели да ради завршни рад, радни наслов теме и предлаже руководиоца завршног рада.
Изглед Захтевa за одобрење теме за израду завршног рада дат је у Прилогу I.
Захтев за одобрење теме за израду завршног рада, заведен код техничког секретара
Факултета, студент предаје Студентској служби. Након пријема захтева, надлежни референт у
Студентској служби је дужан да провери да ли студент испуњава услове за пријаву завршног
рада. У случају да су услови испуњени, Студентска служба прослеђује примљени захтев за
одобрење теме за израду завршног рада надлежној катедри на разматрање.

Члан 9.

Катедра утврђује:

- предлог теме завршног рада;

- предлаже руководиоца завршног рада који је и члан Комисије за оцену и одбрану;

- предлаже Комисију за оцену и одбрану завршног рада која се састоји од три члана.

Утврђени предлог доставља се Наставно-научном већу Факултета.

Члан 10.

Одлуку о именовању руководиоца завршног рада, коначан наслов завршног рада, као и
Комисију за оцену и одбрану завршног рада (у даљем тексту Комисија) доноси Наставно-
научно веће Факултета. Комисију чине најмање три члана из реда наставника Факултета.
Један наставник у једној школској години може бити руководилац завршног рада за
највише шест студената.

Члан 11.

Датум извештавања кандидата о одобравању теме сматра се датумом почетка израде

завршног рада.

III. Израда завршног рада

Члан 12.

Руководилац завршног рада усмерава студента у методологију израде завршног рада, на

предмет и циљ завршног рада, основне хипотезе истраживања, постављање и извођење
експеримента, начин прикупљања и обраде резултата, литературу и на друге начине помаже
студенту у решавању дилема и потешкоћа које се могу појавити приликом истраживања или
разраде одабране теме.
Кандидат је дужан да у року од пет месеци од датума почетка израде завршног рада, на
основу стеченог знања на студијама, коришћењем литературе, практичним или
експерименталним радом успешно обради задату тему и одбрани завршни рад.
Рок од пет месеци може се продужити у оправданим случајевима за највише 60 дана.
Оправданост продужења рока процењује руководилац рада, на писмени захтев студента, а
уз сагласност Катедре.
Летњи месеци (јули и август) не рачунају се у време израде завршног рада, ни у рок
продужења.
У току летње паузе не могу се бранити завршни радови.

Члан 13.

Уколико студент не преда и не одбрани завршни рад, у складу са чланом 12. овог
правилника, дужан је да поново пријави завршни рад.

Члан 14.

Завршни рад студент израђује самостално, али има право, обавезу и дужност да се
консултује са руководиоцем завршног рада према динамици коју је утврдио руководилац.

Члан 15.

У случају да жели промену теме завршног рада, студент мора поднети писани захтев за
промену теме у коме наводи разлоге због којих то чини.
Захтев за промену теме се доставља Студентској служби на завођење и даљи поступак.
Нови поступак подношења и одобравања теме завршног рада мора се обавити у складу са
одредбама из поглавља II. овог правилника.

Члан 16.

По урађеном завршном раду, студент доставља Комисији за оцену и одбрану рукопис

завршног рада на преглед.
Уколико Комисија има примедбе на рукопис завршног рада, рукопис се враћа студенту на
исправку или дораду са роком од 15 дана за поступање по налогу.
Уколико Комисија за оцену и одбрану нема примедби на рукопис завршног рада или на
исправљени (дорађени) рукопис, Комисија за оцену и одбрану пише извештај о урађеном
завршном раду, који потписују сви чланови Комисије. Писани извештај се доставља
Студентској служби на даљи поступак.

Члан 17.

Студент чији је завршни рад позитивно оцењен позива се на јавну усмену одбрану.
Јавна усмена одбрана мора се заказати у периоду не краћем од 5 дана, ни дужем од 15
дана од дана предаје писаног извештаја Комисије о урађеном завршном раду.

IV. Садржај, изглед и обим завршног рада

Члан 18.

Завршни рад се пише на српском језику, ћирилицом. Текст рада треба да буде написан уз
примену свих правописних и граматичких правила.
 Члан 19.
Елементи завршног рада су:
- Корице
- Насловна страница
- Записник о полагању завршног рада
- Сажетак
- Садржај
- Текст рада
 Увод
 Теоријски део (Преглед литературе)
 Материјал и методе рада (Експериментални део)
 Резултати и дискусија
 Закључак
 Литература
 Прилози
Корице рада долазе пре насловне стране и на њима су следећи подаци:
 назив универзитета,
 назив факултета,
 назнака врсте рада (Завршни рад),
 наслов рада,
 име и презиме студента и
 место и година предаје рада
Изглед корице дат је у Прилогу II
Насловна страна је прва страна рада, која треба да пружи основне податке о аутору и раду
и обавезно садржи следеће елементе:
 назив универзитета,
 назив факултета,
 назнаку врсте рада (Завршни рад),
 наслов рада,
 подаци о руководиоцу завршног рада (академска титула, име и презиме),
 име и презиме студента,
 место и година предаје рада
Изглед Насловне стране дат је у Прилогу III
Записник о полагању завршног рада (коричи се непопуњен Записник који Комисија
попуњава после одбране). Изглед обрасца Записника о полагању завршног рада, који се
преузима у Студентској служби, дат је у Прилогу IV
У Сажетку се кратко (од пола до једне странице) наводе главне чињенице везане за
садржај и задатак рада, примењену методику и његове најважније резултате. Сажетак се пише
на српском језику. Испод текста сажетка наводи се до пет кључних речи. На следећој страници
налази се Сажетак (Abstract) и кључне речи на енглеском језику (Прилог V)
Садржај представља систематизован преглед делова рада. У њему су наслови и
поднаслови рада и бројеви страна на којима се налазе.
Основни текст завршног рада почиње Уводом. Увод има за циљ да читаоца
прелиминарно упозна са тематиком која се у раду обрађује и треба да буде јасан и кратак (једна
до две стране). У завршном делу Увода обично се наводи главна хипотеза и евентуално
помоћне хипотезе, при чему се циљ рада посебно наглашава.
Преглед литературе (Теоријски део) представља систематизован приказ сазнања,
достигнућа, констатација које су у вези са темом рада, а које су пронађене у доступним
литературним изворима. Преглед литературе може садржати осврт и на методе које су
примењиване у другим радовима сличне тематике.
Поглавље Материјал и методе рада (Експериментални део) треба да буде писан јасно и
са свим детаљима везаним за спроведена истраживања. У овом поглављу се приказују
примењене методе, коришћене апаратуре, инструменти и материјали, услови извођења и план
спроведеног експерименталног или другог истраживања.
Резултати спроведених истраживања приказују се у складу са постављеним циљевима
рада. Уобичајено је да се резултати изворног мерења приказују табеларно или графички. Одмах
након коментара резултата истраживања треба написати и дискусију. Дискусија треба да укаже
на разлике или сличности добијених резултата и резултата који су у радовима из исте тематике
приказани у литератури. Резултати и дискусија су обично најобимнији део основног текста
завршног рада.
Закључак је завршни део рада написан на једној до две стране. У закључку се на јасан,
прецизан и логичан начин саопштавају најважнији резултати и сазнања до којих се дошло
израдом завршног рада.
Литература је поглавље у којем се наводе све библиографске референце које су цитиране
у читавом тексту завршног рада. Пожељно је да се цитира већи број радова објављених
последњих десет година.
Приликом израде рада понекад се јавља потреба да се одређени садржаји, који се не могу
приказати у основном тексту јер непотребно оптерећују текст, додају у поглавље Прилози (
фотографије, слике, табеле и др.) , на крају писаног рада.
Детаљније упутство о писању текста завршног рада дато је у Прилогу V.
Студент је дужан да се придржава Упутства о припреми завршног рада.

Члан 20.
У изузетним случајевима завршни рад може бити урађен и без експерименталних
истраживања. Тада структура текста завршног рада може бити релативно мало промењена.
Овакви завршни радови најчешће немају јасно одвојена поглавља Материјал и методе рада и
Резултати и дискусија. Увод, Закључак и Литература су обавезни део текста и ове врсте
завршних радова.

Члан 21.

Завршни рад на основним академским студијама не мора да садржи Сажетак на српском и

енглеском језику.

Члан 22.

Завршни рад се предаје на завођење Студентској служби у 5 (пет) укоричених примерака

најкасније пет дана пре одбране.

V. Јавна усмена одбрана

Члан 23.

Продекан за наставу Факултета, у договору са члановима Комисије, одређује датум и

време одбране завршног рада.
Студентска служба издаје обавештење на огласној табли Факултета о заказаној јавној
усменој одбрани завршног рада најмање 5 дана пре одбране.
Обавештење садржи: име и презиме кандидата; наслов теме завршног рада; назив
надлежне Катедре; имена и презимена чланова Комисије за оцену и одбрану; датум, време и
место одбране завршног рада.
 Члан 24.

Председника Комисије за оцену и одбрану предлаже надлежна катедра.

Руководилац рада не може бити председник Комисије.
Комисија доноси одлуке већином гласова чланова.
Председника Комисије или било ког члана Комисије у изузетним случајевима његове
спречености може заменити наставник из исте или сродне научне области.
Продекан за наставу, на предлог надлежне катедре, решењем одређује наставника који ће
мењати члана Комисије уколико се испуне услови из претходног става овог члана.

Члан 25.

Усмену јавну одбрану завршног рада отвара председник Комисије изношењем основних
података о кандидату и испуњености услова за полагање завршног рада.
Одбрана се састоји од усменог приказа резултата завршног рада и провере знања из
проблематике завршног рада.
Студент, у трајању до пола сата, концизно излаже концепцију рада, начин његове
реализације, примењене методе, добијене резултате и закључке завршног рада, као и могућност
примене добијених резултата у струци.
Под провером знања подразумева се одговарање на питања која чланови Комисије
постављају после усмене презентације, а која су из проблематике завршног рада.

Члан 26.

Завршни рад и усмену одбрану Комисија оцењује јединственом оценом од 5 (пет) до 10

(десет).
Јединствена оцена се формира као просек оцена урађеног рада, усмене презентације и
одговора на постављена питања.
Неуспешна одбрана оцењује се оценом 5 (пет).
Председник Комисије, после завршетка усмене одбране, саопштава студенту и присутној
јавности оцену завршног рада.

Члан 27.

Председник Комисије попуњава Записник о одбрани завршног рада.

Записник потписују сви чланови Комисије и достављају Студентској служби ради
издавања уверења и дипломе.

Члан 28.

Ако је завршни рад оцењен оценом 5 (пет), студент мора да поднесе захтев за одобрење
друге теме за израду завршног рада, сагласно члану 8 овог правилника.
Студент може да пријави завршни рад највише два пута. При поновној пријави завршног
рада студент може да промени руководиоца завршног рада.

Члан 29.

Један примерак одбрањеног завршног рада, који су потписали сви чланови Комисије,
Студентска служба предаје у Библиотеку Факултета у року од два дана по завршеној одбрани.

Члан 30.

Измене и допуне овог правилника врше се по поступку предвиђеном за његово

доношење.
 Члан 31.

Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о полагању завршног

испита на основним и мастер академским студијама бр: 1463/11-VI од 07. 06. 2013. године.

Члан 32.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли
Агрономског факултета у Чачку.

Саставни део овог правилника су прилози:

Прилог I: Захтев за одобрење теме за израду завршног рада

Прилог II: Корице
Прилог III: Насловна страна завршног рада
Прилог IV: Записник о полагању завршног рада
Прилог V: Сажетак
Прилог VI: Упутство о писању текста завршног рада
Прилог VII: Упутство за писање мерних јединица (SI систем мерних јединица)

НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ
АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ

Број: 2911 /9 -XV

Чачак , _22. децембар 2014. године

ПРЕДСЕДНИК НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА

проф. др Владета Стевовић

Прилог I: Захтев за одобрење теме за израду завршног рада

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ

Катедра за

________________________________________

___________________________________________

Предмет: Захтев за одобрење теме

за израду завршног рада

На основу члана 65. Статута Агрономског факултета и члана 8. Правилника о изради

и одбрани завршног рада на основим и мастер академским студијама, подносим захтев за
одобрење теме за израду завршног рада на Агрономском факултету у Чачку.

За израду завршног рада предлажем радни наслов теме:

‫_________________________________________________________________________________״‬
_____________________________________________________________‫״‬

из предмета_____________________________________________________________ који сам

положио-ла са оценом_______________________________________ .

За руководиоца завршног рада предлажем: _________________________________

ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА

________________________

Студент ______________ године

Број индекса ____________.

Прилог II: Корице
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ
(Times New Roman 14, Bold)

ЗАВРШНИ РАД
(Times New Roman 14, Bold)

НАСЛОВ ТЕМЕ
(Times New Roman 16, Bold)

Име и презиме
(Times New Roman 14, Bold)

Чачак, 2015.
(Times New Roman 14, Bold)
Прилог III: Насловна страна завршног рада
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ
(Times New Roman 14, Bold)

ЗАВРШНИ РАД
(Times New Roman 14, Bold)

НАСЛОВ ТЕМЕ
(Times New Roman 16, Bold)

Ментор: Кандидат:
Проф. др Име и Презиме Име и Презиме, дипл. инж.
(Times New Roman 14, Bold) (Times New Roman 14, Bold)

Чачак, 2015.
(Times New Roman 14, Bold)
 Прилог IV: Записник о полагању завршног рада

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ

ЗАПИСНИК О ПОЛАГАЊУ ЗАВРШНОГ РАДА

Студент __________________ академских студија ______________________ број

индекса: ____________ урадио-ла је завршни рад под насловом:
„_____________________________________________________________________________“,
из предмета: __________________________________ под руководством:
_______________________________________________________________________________.

Усмена јавна одбрана пред Комисијом у саставу:

1.______________________________________________________, председник;
2._____________________________________________________, руководилац завршног рада;
3. _____________________________________________________, члан

одржана _______________. године у ______________________ часова у свечаној сали

Факултета.
На основу поднетог рада, усменог излагања студента и његових одговора на постављена
питања, Комисија оцењује рад и одбрану јединственом оценом:
_______________ ( _________ ).

датум: _____________

чланови Комисије:
1._________________________________, председник
2._________________________________, рук. рада
3. _________________________________, члан
 Прилог V: Сажетак на српском и енглеском језику

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ
(Times New Roman 12, Bold)

БУЈНОСТ, РОДНОСТ И МАСА ПЛОДА НЕКИХ СОРТИ ШЉИВА

У ГУСТОЈ САДЊИ
(Times New Roman 12, bold)

Име и Презиме
(Times New Roman 12, bold)

САЖЕТАК

У раду су приказани шестогодишњи резултати гајења шљиве у густој садњи, тј.од другог до
седмог листа. Испитивањима су обухваћене сорте Чачанска лепотица, Чачанска родна и Стенли
калемљене на сејанцима Џанарике (Prunus cerasifera Ehrh.). Размак садње је 4 × 2 m (1.250 стабала ha-1), а
узгојни облик је вретенасти жбун.
Током испитивања мерени су површина попречног пресека дебла (cm2), принос по стаблу (kg) и
маса плода (g), док су принос по јединици површине (kg ha-1), кумулативни принос (kg) и коефицијент
родности добијени прерачунавањем. Истраживања су обављена на 10 стабала у четири понављања за
сваку сорту по случајном распореду.
Резултати су показали да је сорта Чачанска лепотица током испитивања показала раст приноса
из године у годину и најстабилнији коефицијент родности. Принос се кретао од 8,35±0,86 t ha-1 у трећој
години по садњи до 24,12±0,51 t ha-1 у седмој. Кумулативни принос је износио 80,76 t ha-1. Маса плода је
варирала од 32,65±0,75 g у четвртој години до 40,15±0,23 g у седмој.
Чачанска родна је прородила у другој години по садњи и укупно посматрано показала је највећу
родност (кумулативни принос за 6 година испитивања је био 103,95 t ha-1), али је имала највеће варирање
приноса из године у године (38,52±0,98 t ha-1 у четвртој години по садњи, а у петој је остварен принос од
8,26±1,47 t ha-1). Маса плода је такође варирала од 20,48±0,47 g у четвртој години по садњи до 33,02±0,83
g у петој.
Код сорте Стенли први принос је остварен у трећој години по садњи и износио је 4,17±0,40 t ha-1,
док је највећи принос остварен у четвртој години и износио је 28,37±1,42 t ha-1. Кумулативни принос је
износио 93,49 t ha-1. Маса плода је варирала од 33,49±0,50 g у четвртој do 39,54±0,38 g у седмој години по
садњи.
Бујност је била највеће код сорте Стенли, док је најмања била код сорте Чачанска лепотица, која
се генерално посматрано, показала најбољом у систему густе садње.

Кључне речи: шљива, густа садња

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC
FACULTY OF AGRICULTURE, ČAČAK

VIGOUR, CROPPING AND FRUIT WEIGHT OF SOME PLUM CULTIVARS

GROWN UNDER HIGH DENSITY PLANTING SYSTEM

Name and Surname

ABSTRACT

This paper presents results of a study on plum cultivation under high density planting conducted over a
period of six years i.e. from the second leaf until the seventh leaf. The cultivars tested included Čačanska
Lepotica, Čačanska Rodna and Stanley, grafted upon Myrobalan (Prunus cerasifera Ehrh) seedlings and grown
at a plant spacing of 4 x 2 m (1,250 trees ha-1). The trees were trained to a Spindle Bush system.
During the experiment, trunk cross-sectional area (cm2), yield per tree (kg) and fruit weight (g) were
measured, and yield per unit area (kg ha-1), cumulative yield (kg) and cropping coefficient were determined by
calculation. The trial was set up as a randomised design involving 10 trees in four replications per cultivar.
The results showed that cv. Čačanska Lepotica exhibited an increase in productivity through the years
as well as the highest stability of the cropping coefficient. Yield ranged from 8.35±0.86 t ha-1 in the third year
after planting to 24.12±0.51 t ha-1 in the seventh year. Cumulative yield was 80.76 t ha-1. Fruit weight was within
the range of 32.65±0.75 g in the fourth year to 40.15±0.23 g in the seventh.
Čačanska Rodna produced its first fruit in the second year after planting and showed the highest
productivity of all the cultivars tested (cumulative yield for the six-year period was 103.95 t ha-1), but exhibited
the highest yield variation through the years (38.52±0.98 t ha-1 and 8.26±1.47 t ha-1 in the fourth and fifth years
after planting, respectively). Fruit weight ranged from 20.48±0.47 g in the fourth year after planting to
33.02±0.83 g in the fifth year.
The first yield in cv. Stanley was obtained in the third year after planting (4.17±0.40 t ha-1), and the highest
yield in the fourth year (28.37±1.42 t ha-1). Cumulative yield was 93.49 t ha-1. Fruit weight ranged from
33.49±0.50 g in the fourth year to 39.54±0.38 g in the seventh year after planting.
Vigour was observed to be highest in cv. Stanley and lowest in cv. Čačanska Lepotica which, in overall
terms, showed the best performance under the high density planting system.

Key words: plum, high density planting

 Прилог VI: Упутство за писање текста завршног рада

СТРУКТУРА ЗАВРШНОГ РАДА

Завршни рад треба да буде написан у опсегу од 20 до 80 страна (фонт Times New Roman,
проред 1,5). Целокупан текст рада треба да буде подељен на следећа поглавља:
 Сажетак
 Увод
 Теоријски део (Преглед литературе)
 Материјал и методе рада (Експериментални део)
 Резултати и дискусија
 Закључак
 Литература
 Прилози (aко је потребно)
Сва поглавља треба нумерисати (на пример 1, 2 , 3, .....). Наслов поглавља пише се
великим словима, а ради 6оље прегледности може бити болдиран.
Сажетак је део у коме дат кратак приказ завршног рада (у обиму до једне стране). Пише
се на српском и енглеском језику. Пример сажетка на српском и енглеском језику дат је у
Прилогу V. Завршни рад на основним академским студијама не мора да има
Сажетак.
Увод треба да буде јасан и кратак приказ теме која се у раду обрађује. У завршном делу
Увода обично се наводи главна хипотеза и евентуално помоћне хипотезе, при чему се циљ
истраживања, тј. основна сврха истраживања посебно наглашава. Увод не треба да буде дужи
од две стране.
Теоријски део (Преглед литературе) треба да садржи сазнања, достигнућа,
констатације и основне законитости које су у вези са темом рада пронађене у доступној
литератури. Поред познатих чињеница везаних за предмет проучавања корисно је,
уколико је могуће, дати и осврт на методе које су примењиване у другим радовима
сличне тематике, као и даље правце истраживања или развоја.
Поглавље Материјал и метод рада (Експериментални део) треба да садржи
план, услове и поступке извођења експерименталних или других истраживања, детаљан
опис и карактеристике коришћених апаратура, инструмената и материјала, примењене
методе обраде података (укључујући методе математичко-статистичке обраде података)
итд. Ово поглавље треба да буде написано јасно и са свим детаљима који омогућавају
понављање истраживања представљених у раду.
У поглављу Резултати и дискусија приказују се добијени резултати спроведених истраживања, а
у складу са постављеним циљевима рада. Уобичајено је да се резултати мерења приказују табеларно или
графички, при чему се наслови табела пишу изнад табела, а наслови дијаграма, фотографија и шема
испод ових илустрација. Табеле, графикони, шеме и фотографије треба да буду најављени у тексту.
Уобичајено је да се одмах након приказа резултата истраживања прикаже и анализа добијених резултата,
тј. дискусија. Дискусија треба да укаже на разлике или сличности добијених резултата и резултата који
су у радовима из исте тематике приказани у литератури, али и да укаже на могуће пропусте у
истраживању и могуће правце даљег истраживања. Резултати и дискусија су обично најобимнији део
текста завршног рада.
Закључак је завршни део рада у коме се на јасан, прецизан и логичан начин саопштавају
најважнији резултати и сазнања до којих се дошло израдом завршног рада. У њему треба да се оцени
тема која је била предмет завршног рада, одговори на питања постављена у Уводу, потврди или одбаци
хипотеза рада, прикаже допринос рада, као и да се укаже на проблеме и питања који би требало даље да
се проучавају. Закључак не треба да садржи табеле и илустрације. По правилу, у Закључак се не
уврштавају литературни наводи или цитати и не би требало да буде дужи од две стране.
Литература која се цитира у раду треба да се односи на тему рада (у ширем или
ужем смислу). Пожељно је да се цитира већи број радова објављених последњих десет година.
Све цитиране библиографске јединице наведене у тексту морају да буду укључене у
списак литературе (референци) који је дат у поглављу Литература. Исто тако и свака
референца наведена у поглављу Литература мора да је цитирана у тексту.
Постоје разни системи цитирања (нпр. харвардски, ванкуверски, АPA – American
Psyhological Association, MLA – Modern Language Association и др.) са модалитетима.
Најчешће се користи ванкуверски или харвардски систем цитирања литературе.
Харвардски система се још зове и „аутор-датум“ систем, јер се у тексту рада у заградама иза
података који се цитирају наводи презиме аутора и година објављивања цитиране референце (Дракулић,
2001). Ако постоје само два аутора, могу се писати презимена оба аутора. Уколико има више аутора,
препоручује се да се наводи име првог, а иза се додаје: и др. (et al.).
Код харвардског система редослед навођења референци у поглављу Литература је према
азбучном/абецедном реду презимена аутора или наслова документа и бележи се арапским бројевима.
Примери навођења референци у поглављу Литература:
Пример навођења књиге:
1. Стојановић, С. (2004): Пољопривредна фитопатологија. Српско биолошко друштво „Стеван
Јаковљевић“ Крагујевац, стр. 183.
Пример навођења поглавља из књиге:
1. Agrios, G. N. (2001): Plant pathology. Academic Press. Plant disaese caused by bacteria, pp.215-
285.
Пример навођења докторске дисертације, завршног рада и сл.:
Драгичевић Н. (2009), Поновно коришћење информација у јавном сектору, дипломски рад,
Београд, Факултет организационих наука
Пример навођења рада из часописа:
1. Deletić, N., Stojković, S., Gudžić, S., Djurić, V., Aksić, M. (2012): Genotypic specificity of some
winter wheat traits and their effect on grain yield. Genetika, Vol. 44, No. 2, 249-258, Beograd.
2. Спасић, З. (2008): Фенотипске корелације производних и репродуктивних особина крава
сименталске расе. Биотехнологија у сточарству, 23, 11-17, Београд.
Пример навођења рада са научног или стручног скупа:
1. Гуџић, С., Делетић Н., Гуџић, Н., Аксић, М., Стојковић, С., Николић, К. (2012): Интензитет
напада лисне рђе и пегавости пшенице гајене на псеудоглеју. Зборник радова са XVII
саветовања о биотехнологији са међународним учешћем, Чачак, 6-7 април, 2012. Вол. 17. (19),
58-61.
2. Van Lovaren, H., Vos., J. G. (1991) Immune suppression by food contaminants.
Proceedings of the interdisciplinary conference on Effects of food on the immune and
hormonal systems. EURO FOOD TOX III, Zurich, pp. 39-46.
Пример навођења извора са wеб страница:
1. U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service (2007) USDA Nutrient
Database for Standard Reference, Release 15. Nutrient Data Laboratory Home Page,
http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp (приступ: 17.09.2007.)
2. Anonymous (2007) Sirovine i sastojci energetskih napitaka, http://www.vitamini.hr
(приступ: 11.12.2007.)
Наслови радова, књига, чланака, докумената могу бити под знацима навода и у италику.
Уколико се користи ванкуверски систем, цитиране библиографске јединице (референце)
обележавају се у самом тексту рада арапским бројевима унутар средњих заграда, [1], према редоследу
појављивања.
Код ванкуверског стила редослед навођења референци у поглављу Литература је одређен
редоследом њиховог појављивања у тексту рада и бележи се арапским бројевима унутар средњих
заграда, [1].
Примери навођења референци у поглавњу Литература по ванкуверском систему:
Пример навођења књиге:
[1] Дракулић М., Основи Пословног права, Београд, Факултет организационих наука, 2001.
Пример навођења докторске дисертације, завршног рада и сл.:
[1] Драгичевић Н., „Поновно коришћење информација у јавном сектору“, дипломски рад, Београд,
Факултет организационих наука, 2009.
Пример навођења рада из часописа:
[1] Klug H., “Straining the Law: Conflicting Legal Premises and the Governance of Aquatic Resources”, Society
& Natural Resources: An International Journal, Volume 15, Issue 8, 2002, Pages 693 – 707.
Пример навођења рада из часописа у електронском издању:
[1] Дракулић М., Дракулић Р., „Европска перспектива регулисања Интернет услуга: изазов
традиционалном европском праву“, Телекомуникације, 6/2010.,
http://www.telekomunikacije.rs/aktuelni_broj/prof_dr_mirjana_drakulic,_mr_ratimir_drakulic:_evropska_perspe
ktiva_regulisanja_internet_usluga:_izazov_tradicionalnom_evropskom_pravu.299.html
Пример навођења рада са научног или стручног скупа:
[1] Krivokapic Dj., Drakulic M., Jovanovic S., „Provision of Games of Chance over internet in Republic of
Serbia: Current Legal Problems“, SymOrg 2010, Zlatibor, Zbornik radova, 2010., str. 38 – 48.
Wikipedia не може бити релеванта референца. Уколико се користе извори преузети са интернета,
мора се тачно означити назив документа или позив на чланак, е-књигу, са свим релевантним подацима.
Пример навођења извора са wеб страница:
[1] http://www.ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/lilste/07-3%20Opste_uputstvo_III.pdf (26.12. 2010.)
О избору једног од два предложена система цитирања литературе треба се унапред
договорити са ментором. Битно је да се у целом тексту завршног рада користи исти систем
цитирања.
У неким случајевима завршни рад може да има и поглавље Прилози. Ово
поглавље налази се на крају рада и може да садржи разне шеме, скице, формуларе,
прегледе, анкетне упитнике, резултате статистичких анализа, фотокопије значајних
докумената, разне илустроване материјале и др. што не може да се уклопи у основни
текст, а има значај за боље разумевање рада. Сваки прилог треба да има редни број,
наслов, извор података и евентуалне напомене.

ТЕХНИЧКА ОБРАДА ЗАВРШНОГ РАДА

Писање текста
Завршни рад пишe се на рачунару. При писању рада требало би се придржавати следећих
правила:
Формат
Завршни рад пише се на папиру формата А4 (стандардне димензије 210 x 297 mm).
Маргине
Маргине се подешавају на: 3,0 cm лева, а остале 2,5 cm.
Проред
У писању завршног рада користити проред 1,5 lines, осим фуснота које се пишу у single
прореду.
Поравнање
Oбострано (Justify).
Фонтови
Фонт за писање текста завршног рада је Times New Roman 12 pts, осим фуснота које се
пишу у Times New Roman 10 pts.
Формулисање текста по пасусима (одељак, параграф)
Одвајањe пасуса приликом писања рада, ради се због његове боље прегледности. Први
ред се увлачи удесно (од ивице леве маргине) за 5-10 словних места. Број увучених словних
места требало би да буде једнак броју увучених словних места у поднаслову. Наредни пасус
пише се у следећем реду (не прави се размак), са увученим првим редом за 5-10 словних места.
Корице и насловна страна
Сви елементи корица и насловне стране, осим наслова, се пишу словима типа: Times New
Roman 14 pts bold, центрирано, и то институција, ознака врсте рада великим словима, а подаци
о студенту, ментору, месту и години предаје рада малим словима. Наслов се пише великим
словима величине 16 pts. Насловна страница се не нумерише. Изгледи предње корице и
насловне странице завршног рада дати су у Прилогу II и Прилогу III.
Сажетак
 Сажетак на српском и енглеском језику пишу се у Times New Roman 10 pts, single
проредом. Странице са сажецима и кључним речима се не нумеришу. Изглед сажетка завршног
рада на српском и енглеском језику дат је у Прилогу IV.
Садржај
Садржај се пише у Times New Roman 12 pts, уз болдирање наслова поглавља. Страницу
или странице са садржајем не треба нумерисати.
Правила којих се треба придржавати приликом писања основног текста завршног рада на
рачунару су:
 Текст се штампа једнострано и стране треба да буду нумерисане;
 Броје се све стране почев од Увода;
 Нумерација се пише у доњем десном углу;
 Наслове поглавља треба писати великим словима, Times New Roman 14 pts, bold
центрирано;
 Наслове потпоглавља са две децималне јединице треба писати малим словима величине
14 pts bold увучене за 5-10 словних места од ивице леве маргине;
 Наслове са три и више децималних јединица треба писати малим словима величине 12
pts bold увучене за 5-10 словних места од ивице леве маргине;
 Све табеле и слике треба да имају одговарајући наслов и да буду нумерисане;
 Бројеви и наслови табела налазе се увек изнад табела.
 Бројеви и наслови слика налазе се увек испод слика.
 Ако илустрација није изворни допринос аутора обавезно је навођење извора (ако је илустрација
већ објављена), односно аутора од којег је преузета (ако илустрација још није објављена). Извор
се наводи непосредно испод илустрације;
 Иза сваке речи треба треба да буде један размак;
 Иза сваког знака интерпукције (тачка, зарез, цртица, тачка и зарез, две тачке, упитник,
узвичник) ставља се један размак;
 Знакови интерпункције, знак за проценат и сл. пишу се заједно са речју или бројем иза
којег долазе, тј. без размака – после тих знакова у реченици ставља се један размак;
 Наводници на почетку навода и отворена заграда пишу се заједно са речју испред које
се налазе тј. без размака, такође и наводници на крају навода и затворена заграда пишу
се заједно са речју иза које се налазе тј. без размака;
 Ако иза неке речи долази текст у загради, између те речи и почетка заграде ставља се
један размак;
 Ако се датум пише само арапским бројевима иза сваког броја се пише тачка и оставља
један размак нпр: 26. 11. 2012.;
 За наглашавање појединих делова текста, препоручује се коришћење italic слова;
 Сви латински називи пишу се коришћењем italic слова;
 Скраћенице у тексту се пишу у малој загради након навођења њиховог пуног значења, а
онда се у даљем тексту користи само скраћеница нпр. „Организација за храну и
пољопривреду“ (ФАО) је основана 1945. године. ФАО је ...
 За писање формула препоручује се употреба едитора формула. Свака формула се
означава малом заградом у којој стоји број поглавља текста и редни број који се ставља
уз десну маргину (нпр. 1.5). За све симболе из формуле потребно је дати објашњење,
односно написати коју променљиву симбол означава;
 Цртица се пише заједно са речима између којих стоји ако се ради о сложеници (нпр.
друштвено-економски), а одвојено ако се користи у неку другу сврху (нпр. промене
настају у односу паразит – домаћин...);
 Мерне скраћенице су одвојене једним размаком од броја који им претходи и размаком
од речи која следи; Упутство за писање мерних јединица (SI) дато је у Прилогу
VII.
Прилог VII: Упутство за писање мерних јединица (SI систем мерних јединица)

Међународни систем јединица (Système International d’Unités odnosno International

System of Units), скраћено SI, је најшире коришћени систем јединица.
1. Симболи мерних јединица SI пишу се малим словом и без тачке, а скраћенице мерних
јединица пишу се малим словом без тачке и латиницом: m (metar), s (sekunda), kg (kilogram)...
2. Скраћенице мерних јединица пишу се велики словом без тачке и латиницом, када су
изведене од имена личности. На пример, јединица за притисак је названа по Blezu Paskalu, тако
да се скраћеница пише великим словом "Pa" (paskal), као и A (amper), F (farad), W (vat)...
3. Изузетак је "litar", чија је званична скраћеница "L". Мало "l" се раније користило, али је
замењено, јер је личи на цифру "1".
4. Симболи се пишу у једнини: нпр. "25 kg".
5. Пожељније је да се симболи пишу римски усправно (m за метре, L за литре), да би се
разликовали од курзивних слова коришћених за математичке променљиве (m за масу, l за
дужину).
6. Размак треба да раздваја број и симбол, нпр. "2,21 kg", "7,3·102 m²". Изузеци су симболи за
раванске степене, минуте и секунде (°, ′ и ″), који се стављају одмах после броја, без размака.
7. Проценти и промили пишу се одмах после броја, без размака, нпр. 95% или 23‰.
8. Степени Целзијусови пишу се одвојено од броја, нпр. 20 0С.
9. Размаци треба да се користе да групишу децималне цифре у тројке, нпр. 1 000 000 или 342
142 (насупрот зарезима и тачкама који се користе у другим системима, нпр. 1.000.000 или
1.000.000).
10. Симболи за изведене јединице формиране од више јединица множењем се спајају размаком
или средњом тачком (·), нпр. N m или N·m.
11. Симболи формирани дељењем две јединице су спојени знаком "кроз" (/) или имају
негативан изложилац. На пример, "метар у секунди" може да се пише "m/s", "m sˉ¹", "m·sˉ¹".
Знак / не би требало да се користи када је резултат двосмислен, тј. "kg·mˉ¹·sˉ²" је прикладније
него "kg/m/s²".
12. Увођењем "UTC" времена предложено је и "англосаксонско" писање времена са две тачке":"
и то између недекадних јединица времена које су дозвољене у употреби према "Међународном
систему јединица" (SI), минут, час (сат), дан, месец, година, као и код осталих недекадних
јединица (лучни (угловни) степен, минуте и секунде (°, ′ и ″)). На пример: Јединица времена у
"SI" систему је "s" (sekunda) и њена подела је декадна: 23.15 (двадесет три секунде и 15
стотинки). Да би се разликовало писање времена недекадним и декадним јединицама, тачно
време се тада према "SI" пише: 09:12:18.03 (девет часова дванаест минута осамнаест секунди и
три стотинке)
13. Симболи јединица са префиксом пишу се заједно, без тачке: cm (centimetar), mg (miligram)
hL (hektolitar) kHz (kiloherc)..