Neodred̄eni, odred̄eni, nesvojstveni integrali i

primene

Ivana Jovović, ivana@etf.rs

Contents
1 Neodred̄eni integrali trigonometrijskih funkcija 1
1.1 Pregled osnovnih smena kod neodred̄enih integrala trigonometrijskih funkcija . . 1
1.2 Zadaci
R
. . . . . . . . R. . . . . . . . . . . . R. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.3 sin(αx) cos(β x) d x, cos(αx) cos(β x) d x, sin(αx) sin(β x) d x . . . . . . . . 4

2 Odred̄eni integrali 4
2.1 Metoda parcijalne integracije u odred̄enom integralu . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.2 Smena promenljive u odred̄enom integralu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.3 Integracija neprekidnih parnih i neparnih funkcija na segmentu [−a, a] . . . . . . 9
2.4 Rekurentne formule za odred̄ene integrale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3 Nesvojstveni integral 11
3.1 Interval integracije nije konačan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.2 Podintegralna funkcija nije ograničena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

4 Primena odred̄enog integrala na izračunavanje veličine površine 15

1 Neodred̄eni integrali trigonometrijskih funkcija

1.1 Pregled osnovnih smena kod neodred̄enih integrala trigonometrij-
skih funkcija
Neka je R racionalna funkcija sa dve promenljive.
Ako važi da je R(sin x, − cos x) = −R(sin x, cos x), uvodimo smenu t = sin x. Razma-
p √
tramo dva slučaja. Neka je cos x ≥ 0. Tada je cos x = 1 − sin2 x = 1 − t 2 . Imamo
dt
da je d t = cos x d x, odnosno da je d x = √ . Prema tome,
1 − t2
Z Z  p  dt
R(sin x, cos x) d x = R t, 1 − t 2 √ .
1 − t2
p √
U slučaju da je cos x < 0, imamo da je cos x = − 1 − sin2 x = − 1 − t 2 i da je d x =

1
 dt
−√ , odakle dobijamo da je
1 − t2
R R
R(sin x, cos x) d x = −R(sin x, − cos x) 
dx 
dt
Z  p 
= −R t, −√1 − t2
2
Z  p  dt 1−t
= R t, 1 − t 2 √ .
1 − t2
Ako važi da je R(− sin x, cos x) = −R(sin x, cos x), uvodimo√smenu t = cos x, d t =
− sin x d x. Ne gubeći na opštosti možemo uzeti da je sin x = 1 − t 2 i d x = − √d t 2 .
1−t
Dobijamo
dt
Z Z p 
R(sin x, cos x) d x = − 1 − t 2 ,t √
R .
1 − t2
dx
Ako važi da je R(− sin x, − cos x) = R(sin x, cos x), uvodimo smenu t = tg x, d t = cos 2x.

Iz osnovnog trigonometrijskog identiteta sin2 x+cos2 x = 1, deljenjem sa sin2 x, odnosno

tg 2 x
cos2 x dobijamo 1 + tg12 x = sin12 x i tg 2 x + 1 = cos12 x , tj. imamo da je sin2 x = 1+tg 2x i
1
cos2 x = Ne gubeći na opštosti, zbog uslova R(− sin x, − cos x) = R(sin x, cos x)
1+tg 2 x
.
možemo uzeti da je sin x = √ tg x = √ t i cos x = √ 1 = √ 1 , što posledično
1+tg 2 x 1+t 2 1+tg 2 x 1+t 2
dt
daje d x = . Dobijamo
1+t 2 Z  
t 1 dt
Z
R(sin x, cos x) d x = R √ ,√ .
1 + t2 1 + t2 1 + t2
Ako funkcija R(sin x, cos x) ne zadovoljava nijedan od prethodna tri uslova, uvodimo
standardnu smenu t = tg 2x . U ovom slučaju važi da je

x x 2 tg 2x 2t
sin x = 2 sin cos = = i
2 2 1 + tg 2 2x 1 + t2

x x 1 − tg 2 2x 1 − t2
cos x = cos2 − sin2 = = .
2 2 1 + tg 2 2x 1 + t2
dx 2dt
Kako je d t = imamo da je d x = . Dobijamo
2 cos2 2x 1 + t2

2t 1 − t 2
 
dt
Z Z
R(sin x, cos x) d x = 2 R , .
1 + t2 1 + t2 1 + t2

1.2 Zadaci
Zadatak 1. Odrediti sledeće integrale:
sin2 x
Z
i) d x,
cos3 x
dx
Z
ii) ,
(2 + cos x) sin x

2
 sin(2x)
Z
iii) d x,
1 + cos2 x
sin x cos x
Z
iv) d x,
sin4 x + cos4 x
dx
Z
v) .
sin3 x
Domaći zadatak 2. Odrediti sledeće integrale:
Z h i
sin3 x 5
i) sin2 x cos3 x, 3 − sin5 x +C

dx
Z  1  1+sin x  1

ii) , 2 ln 1−sin x − sin x +C
 
2
sin x cos x
Z
sin x p h√ √ √ √  i
iii) 1 + 2 cos 2 x d x, cos−2 x + 2 + 2 ln  1 + 2 cos2 x − 2 cos x +C
cos2 x
Z h i
11 9x 7
iv) sin5 x cos6 x d x, − cos11 x + 2 cos
9 − cos7 x +C

sin2 x + cos x √
Z h    i
cos2 x + cos x − 1 − √1 ln  2 cos x−√5+1  − cos x +C

v) 2
sin x d x, ln 5 2 cos x+ 5+1
sin x − cos x
2 sin x − cos x
Z h i
1
 2−sin x  2
vi) d x, ln   − √ arctg cos √ x +C
4 2+sin x
3 sin2 x + 4 cos2 x 3 3

dx
Z h   i
1  sin(2x)+1 
vii) , 2 ln cos(2x) +C
cos(2x)
 
 
sin x cos x arctg (sin2 x)
Z
viii) d x, 2 +C
1 + sin4 x
sin x d x
Z h i
1 1 2 x − tg x + 1 + √1 arctg 2 tg√x−1 +C


ix) , − 3 ln |tg x + 1| + 6 ln tg
cos3 x + sin3 x 3 3

Z
sin2 x h √  i
x) 2
d x, x − √12 arctg 2tg x +C
1 + sin x
sin2 x
Z 1 5 x + 1 tg 3

xi) d x, 5 tg 3 x +C
cos6 x
Z
sin4 x d x, 1
sin(4 x) − 14 sin(2 x) + 38x +C
 
xii) 32

dx
Z
3 tg 2x +1
h i
xiii) , √1 arctg √ +C
2 sin x − cos x + 5 5 5

1 − sin x + cos x
Z h  x  i
 tg +1 
xiv) d x. −x − 2 ln  tg2 x  +C
1 + sin x − cos x 2

3
 R R R
1.3 sin(αx) cos(β x) d x, cos(αx) cos(β x) d x, sin(αx) sin(β x) d x
1
Z Z
sin(αx) cos(β x) d x = (sin((α + β ) x) + sin((α − β ) x)) d x
2
•  
1 cos((α + β ) x) cos((α − β ) x)
= − + +C,
2 α +β α −β
α 6= ±β ,
1
Z Z
cos(αx) cos(β x) d x = (cos((α + β ) x) + cos((α − β ) x)) d x
2
• 
1 sin((α + β ) x) sin((α − β ) x)
= + +C,
2 α +β α −β
α 6= ±β ,
1
Z Z
sin(αx) sin(β x) d x = (− cos((α + β ) x) + cos((α − β ) x)) d x
2
• 
1 − sin((α + β ) x) sin((α − β ) x)
= + +C,
2 α +β α −β
α 6= ±β .
Zadatak 3. Odrediti sledeće integrale:
R
i) sin(2 x) cos(3 x) d x,
R
ii) sin x sin(2 x) sin(3 x) d x,
R
iii) cos x cos(2 x) cos(3 x) d x.

Rešenje:
1
Z Z
sin x sin(2 x) sin(3 x) d x, = sin(2 x) (− cos(4 x) + cos(2 x)) d x
2Z
1
= (− sin(6 x) + sin(2 x) + sin(4 x)) d x
4 
1 cos(6 x) cos(2 x) cos(4 x)
= − − +C.
4 6 2 4

2 Odred̄eni integrali
Funkcija f definisana na segmentu [a, b] je integrabilna na tom segmentu ako i samo
ako je ograničena na [a, b] i ako ima najviše prebrojivo tačaka prekida na [a, b].
Njutn-Lajbnicova formula:
Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b], onda važi
Zb b

f (x) d x = F(x)  = F(b) − F(a),
a a

gde je F primitivna funkcija funkcije f na [a, b].

4
Zadatak 4. Izračunati sledeće odred̄ene integrale:
Zπ
i) sinx d x,
0

Z1
1
ii) d x,
x
−1

Z2
(
x2 , 0 ≤ x ≤ 1,
iii) f (x) d x, f (x) =
2 − x, 1 ≤ x ≤ 2,
0

Z2 p
iv) x2 − 2 x + 1 d x.
0

Rešenje:
Zπ π

i) sinx d x = −cosx  = −cos(π) − (−cos(0)) = 2.
0
0

ii) Podintegralna funkcija f (x) = 1x nije ograničena na segmentu [−1, 1], pa prema
tome nije integrabilna u Rimanovom smislu.
Z2
(
x2 , 0 ≤ x ≤ 1,
iii) f (x) d x, f (x) =
2 − x, 1 ≤ x ≤ 2,
0
Z2 Z1 Z2
x3 1 x2 2
  
f (x) d x = x2 d x + (2 − x) d x = + 2x −
3 0 2 1
0 0 1  .
1 1 1 1 5
= +4−2− 2− = + =
3 2 3 2 6

Z2 p Z2 Z1 Z2
x2 − 2 x + 1 dx = |1 − x| d x = (1 − x) d x + (x − 1) d x
iv) 0 0  1 0 2 1
x2 2
   
 + x −x  = 1− 1 +2−2− 1 −1 = 1
 
= x−
2 
0 2 
1 2 2

5
2.1 Metoda parcijalne integracije u odred̄enom integralu

Metoda parcijalne integracije u odred̄enom integralu:

Neka funkcije u i v imaju neprekidne prve izvode na segmentu [a, b]. Tada je

Zb b Zb
0
= u(x) v(x)  − v(x) u0 (x) d x

u(x) v (x) d x
a a a
Zb
= u(b) v(b) − u(a) v(a) − v(x) u0 (x) d x.
a

√
Z3
2x
Zadatak 5. Izračunati odred̄eni integral arcsin d x.
1 + x2
0

2x 0 1 2 (1+x2 )−4x2
Rešenje: Neka je u = arcsin 1+x 2 i v = x. Tada je u =
r
2 (1+x2 )2
=
1− 4x
(1+x2 )2
2(1−x2 ) √
i v0 = 1. Funkcija u0 nije neprekidna na segmentu [0, 3], ima prekid u
| 1−x2 | (1+x2 )
tački x = 1, prema tome, ne možemo primeniti metodu √ parcijalne integracije. Med̄utim,
ova funkcija je neprekidna na intervalima [0, 1) (1, 3].
√ √
Z3 Z1 Z3
2x 2x 2x
arcsin dx = arcsin dx+ arcsin dx =
1 + x2 1 + x2 1 + x2
0 0 1
( )
2x 2(1−x2 )
u = arcsin 1+x 2, du = | 1−x2 | (1+x2 )
,
= =
d v = d x, v = x
√
 Z1 √ Z3
2x 1 2xdx 2x  3 2xdx
= x arcsin − + x arcsin + =
1 + x2  (1 + x2 )
0 1 + x2  (1 + x2 ) 1
0 1
√3 1 √3
2x   2 
 2 

= x arcsin − ln(1 + x )  + ln(1 + x )  =
1 + x2 0 0 1

6
 √ π √ π
= 3 − ln(2) + ln(4) − ln(2) = 3
3 3
Koristili smo da je (
2
x2 − 1, x < −1 ∨ x > 1,
|1 − x | =
1 − x2 , −1 < x < 1.

2.2 Smena promenljive u odred̄enom integralu

Smena ϕ(x) = t
Zb Zβ
f (ϕ(x)) d x = f (t)ψ 0 (t) d t
a α

- f neprekidna funkcija na segmentu [α, β ]

- α = ϕ(a), β = ϕ(b);
- ϕ je strogo monotona funkcija na segmentu [a, b];
- ψ = ϕ −1 ,ψ 0 je neprekidna funkcija na segmentu [α, β ].
Smena x = ϕ(t)
Zb Zβ
f (x)dx = f (ϕ(t))ϕ 0 (t)dt
a α

- f neprekidna funkcija na segmentu [a, b];

- a = ϕ(α), b = ϕ(β );
- ϕ, ϕ 0 neprekidne funkcije na segmentu [α, β ];
- f ◦ ϕ je definisana za svako x ∈ [α, β ].
Zadatak 6. Izračunati odred̄ene integrale:
R4 √
i) x x2 + 9 d x,
0

R4 √
ii) x x2 + 9 d x.
−4
Rešenje: Uvedimo smenu t = x2 + 9, funkcija ϕ(x) = x2 + 9 je monotono rastuća na
segmentu [0, 4]. Imamo da je d t = 2 x d x i da je za x = 0, t = 9, a za x = 4, t = 25.
Z4 p Z25
1 √ 1 √ 3 25 125 − 27 98

Prema tome, x x2 + 9 d x = t dt = t  = = .
2 3 9 3 3
0 √ 9
Kako je f (x) = x x2 + 9 neparna funkcija i kao je segment [−4, 4] simetričan u odnosu
R4 √
na koordinatni početak važi da je x x2 + 9 d x = 0.
−4

7
 R3 q
x
Zadatak 7. Izračunati odred̄eni integral arcsin 1+x d x.
0
q
x
Rešenje: Primenimo metodu parcijalne integracije. Neka je u = arcsin 1+x . Tada
q
je u0 = √ 1 x 21 1+x 1+x−x 1√ 1 0
x (1+x)2 = 2 x(1+x) . Dalje, imamo v = x i v = 1. Prema tome,
1− 1+x
Z3
( q )
x
, d u = 12 √x(1+x)
dx x 3
r r 
x u = arcsin 1+x ,
arcsin dx= = x arcsin −
1+x d v = d x, v = x 1 + x 0
0
Z3 Z3
1 xd x 1 xd x
√ =π− √ .
2 x(1 + x) 2 x(1 + x)
0 0
Z3
√ 1 xd x √
Uvedimo sada smenu t = x u integral √ . Funkcija ϕ(x) = x je strogo
2 x(1 + x)
0
monotono rastuća funkcija na segmentu [0, 3].
Z3
( √ ) Z√3 √3
1 xd x t = x, x = 0 → t = 0,
√ t 2 dt 
Važi √ = 1√dx = = (t − arctg t)  =
2 x(1 + x) dt = 2 x, x = 3 → t = 3 1+t 2
0
0 0
√ π
3− .
3
Z3 r
√
x 4
Zaključujemo arcsin d x = π − 3.
1+x 3
0

Domaći zadatak 8. Izračunati odred̄ene integrale:

√
R3 2x
2 √ 
i) x arcsin 1+x 2 d x, 3π + 3−2
0

R1 √ 2
ii) 2x arctg x d x, 3
0

R2
x arctg x22x−1 d x, arctg 43 − arctg 2 + 1
 
iii)
1

R1 arctg √
3x 3 3 2 3

iv) d x, 4 π − 32 π − 2 ln 2
√
3 2
0 1+ x

R2 x+4
v) ln 4−x d x, [−8 ln 2 + 6 ln 3]
0

R1 ln(1+x2 ) 1 
vi) (1+x)2
d x, 4 π − ln 2
0
π
R4 ln(cos x)  ln 2 
vii) d x, − π8
(sin x+cos x)2 2
0

8
 2π h i
ex | sin x| d x, 1
(1 + eπ )2
R
viii) 2
0
x
√
ex −1
ln 5 e
R
ix) ex +3 d x, [4 − π]
0
ln
R2 x ex
5 
x) (1+ex )2
d x. 3 ln 2 − ln 3
0

2.3 Integracija neprekidnih parnih i neparnih funkcija na segmentu

[−a, a]
Zadatak 9.
Ra
i) Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [−a, a] i neparna. Tada je f (x) d x =
−a
0.
Ra
ii) Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [−a, a] i parna. Tada je f (x) d x =
−a
Ra
2 f (x) d x.
0
Ra R0 Ra
Rešenje: Iz osobine aditivnosti integrala sledi da je f (x) d x = f (x) dx + f (x) d x.
−a −a 0
Uvod̄enjem smene x = −t u prvi
 integral i na osnovu pretpostavke
 da je0 funkcija f
R0 x = −t, x = −a → t = a, R
neparna dobijamo f (x) dx = = − f (−t) d t =
−a d x = −d t, x = 0 → t = 0 a
R0 Ra Ra Ra Ra
f (t) d t = − f (t) d t = − f (x) d x, odakle sledi da je f (x) dx = − f (x) d x +
a 0 0 −a 0
Ra
f (x) d x = 0.
0
Domaći zadatak 10. Izračunati odred̄ene integrale:
Z1
x17
i) √ d x,
1 + x2
−1

Zπ
2 4
ii) ex sin(2x) cos 3 x d x,
−π
1
Z2
1+x
iii) cos x ln d x,
1−x
− 21

π
Z4
iv) tg x d x.
− π4

9
2.4 Rekurentne formule za odred̄ene integrale
π
Z2
Zadatak 11. Izvesti rekurentnu formulu za odred̄eni integral sinn x d x.
0

Rešenje: Primenimo metodu parcijalne integracije

π
Z2
u = sinn−1 x, d u = (n − 1) sinn−2 x cos xd x,
 
In = sinn x d x =
d v = sin xd x, v = − cos x
0
π
π
2
Z2
= − cos x sinn−1 x  + (n − 1) sinn−2 x cos2 x d x

0
 π 0 
π
Z2 Z2
= (n − 1)  sinn−2 x d x − sinn d x
 
0 0
= (n − 1)In−2 − (n − 1)In .

n−1
Dobijamo rekurentnu formulu In = n In−2 . Odakle sledi da je
za n = 2k
2k − 1 2k − 1 2k − 3 2k − 1 2k − 3 1
I2k = I2k−2 = I2k−4 = . . . = . . . I0
2k 2k 2k − 2 2k 2k − 2 2
π
Z2
π (2k − 1)!! π
I0 = dx = , I2k = ,
2 (2k)!! 2
0

a za n = 2k + 1
2k 2k 2k − 2 2k 2k − 2 2
I2k+1 = I2k−1 = I2k−3 = . . . = . . . I1
2k + 1 2k + 1 2k − 1 2k + 1 2k − 1 3
π
Z2 π (2k)!!
I1 = sinx dx, = −cosx |02 = 1, I2k+1 = .
(2k + 1)!!
0

Domaći zadatak 12. Izvesti rekurentne formule za izračunavanje odred̄enih integrala:

π
Z2
cosn x d x, n−1
 
i) In = n In−2
0
π
Z4
tg 2 n x d x, 1
 
ii) In = 2n−1 − In−1
0

10
 Z1
xn  n−1

iii) √ d x, In = n In−2
1 − x2
0

Z1
(1 − x2 )n d x. 2n
 
iv) In = 2n+1 In−1
−1

3 Nesvojstveni integral
3.1 Interval integracije nije konačan
Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, +∞) i neka je integrabilna na svakom seg-
mentu [a, b]. Ako postoji lim F(b) i konačan je, gde je F primitivna funkcija funkcije
b→+∞
Z+∞
f na intervalu [a, +∞), onda kažemo da je f (x) d x konvergentan, u suprotnom je
a
divergentan.
Z+∞ Zb
f (x) d x = lim f (x) d x = lim F(b) − F(a)
b→+∞ b→+∞
a a
Z+∞
dx
Zadatak 13. Ispitati konvergenciju integrala .
x2 + 4 x + 5
0

Rešenje:
Z+∞ Z+∞ +∞
dx dx 
2
= 2
= arctg (x + 2) 
x +4x+5 (x + 2) + 1 0
0 0
π
= lim arctg (b + 2) − arctg (2) = − arctg (2)
b→+∞ 2

Z+∞
dx
Zadatak 14. Ispitati konvergenciju integrala .
x2 + x − 2
2

Rešenje:
Z+∞ Z+∞ Z+∞
dx dx 1 x + 2 − (x − 1)
2
= = dx
x +x−2 (x + 2)(x − 1) 3 (x + 2)(x − 1)
2 2  2
Z+∞ Z+∞
d x  1 x − 1 +∞

1 dx
= − = ln
3 x−1 x+2 3 x + 2 2
2 2
1 b − 1 1 2 − 1 ln 4
= lim ln − ln =
b→+∞ 3 b+2 3 2+2 3

11
 Z+∞
arctg x
Zadatak 15. Ispitati konvergenciju integrala d x.
x2
1

Rešenje:
( )
arctg x u = arctg x, d v = x12 , arctg x dx
Z Z
dx = dx 1 = − +
x2 d u = 1+x2 , v = − x x x(1 + x2 )
Z 2 2
arctg x x +1−x arctg x dx x
Z Z
= − + 2
d x = − + − dx
x x(1 + x ) x x 1 + x2
arctg x 1 arctg x x
= − + ln x − ln(1 + x2 ) = − + ln √
x 2 x 1 + x2

Z+∞ Zb
arctg x arctg x
d x = lim dx
x2 b→+∞ x2
1 1
 
arctg b b arctg 1 1
= lim − + ln √ + − ln √
b→+∞ b 1+b 2 1 1 + 12
π √
= + ln 2
4
π
Z2
dx
Zadatak 16. Izračunati integral .
3 sin2 x + 5 cos2 x
0

Rešenje:
π π
Z2 Z2
dx 1 dx
2
= =
3 sin x + 5 cos2 x 3tg 2 x + 5 cos2 x
0 0
  Z+∞ r ! +∞
t = tg x, x = 0 → t = 0, dt 1 3 
dx π = = √ arctg t =
d t = cos2x , x = 2 → t = +∞ 3t 2 +5
15 5 0
r ! 0
1 3 π
lim √ arctg b − arctg (0) = √
b→+∞ 15 5 2 15

Z2π
dx
Zadatak 17. Izračunati integral .
5 + 2 cos x
0

Z2π
dx
Rešenje: Integral ne možemo rešavati smenom t = tg 2x , jer funkcija
5 + 2 cos x
0
Z2π Zπ
x dx dx
ϕ(x) = tg 2 ima prekid u tački x = π. Važi da je = +
5 + 2 cos x 5 + 2cosx
0 0

12
Z2π
dx
. Na segmentima [0, π] i [π, 2π] funkcija ϕ(x) = tg 2x je rastuća funkcija,
5 + 2 cos x
π
sledi
Z2π Zπ Z2π
dx dx dx
= + =
5 + 2cosx 5 + 2cosx 5 + 2cosx
0 0 π
t = tg 2x , x = 0 → t = 0, x = π+ → t = −∞,
( )
=
2d t
dx = 1+t 2
, x = π− → t = +∞, x = 2π → t = 0
Z+∞ Z0
2dt 2dt
  +   =
1−t 2 1−t 2
0
5 + 2 1+t 2 (1 + t 2 ) −∞ 5 + 2 1+t 2 (1 + t 2 )
Z+∞ Z0 Z+∞ Z+∞
2dt 2dt 2dt 2 dt
+ = = 2 =
7 + 3t 2 7 + 3t 2 7 + 3t 2 7
q
−∞ −∞ −∞ 3
0 1+ 7t
 q 
 u = 37 t, t = −∞ → u = −∞, 
q =
 d u = 3 d t, t = +∞ → u = +∞ 
7
Z+∞ +∞
2 du 2 
√ 2
= √ arctg u  =
21 1+u 21 
−∞
−∞
 
2 2 π π  π
√ lim arctg (b) − lim arctg (a) = √ + =√ .
21 b→+∞ a→−∞ 21 2 2 21

Domaći zadatak 18. Ispitati konvergenciju integrala

Z+∞
dx
i) , [1]
x2
0

Z+∞
dx
ii) , [divergira]
x
0

Z+∞
iii) cos x d x, [divergira]
0

Z+∞
dx
iv) , [π]
1 + x2
−∞

Z+∞
arctg x π 
v) d x. 4
(1 + x)2
0

13
3.2 Podintegralna funkcija nije ograničena
Neka je funkcija f neograničena u okolini tačke b i neka je integrabilna na svakom
segmentu [a, b − ε]. Tada važi
Zb b−ε
Z
f (x) dx = lim f (x) d x.
ε→0+
a a
Z1
dx
Zadatak 19. Ispitati konvergenciju integrala .
x
−1

Rešenje:

Z1 Z0 Z1 Z−ε Z1
dx dx dx dx dx
= + = lim + lim =
x x x ε→0+ x ξ →0+ x
−1 −1 0 −1 ξ
lim ln |ε| − ln | − 1| + ln |1| − lim ln |ξ | = lim ln |ε| − lim ln |ξ | = ∞ − ∞
ε→0+ ξ →0+ ε→0+ ξ →0+

Integral divergira. Podintegralna funkcija je neparna i neograničena u nuli, ali integra-

Z1
dx
bilna na svakom segmentu koji ne sadrži nulu, pa je v.p. = 0.
x
−1

Z1
Zadatak 20. Ispitati konvergenciju integrala ln x d x.
0

Rešenje:
dx
Z   Z
u = ln x du =
ln x d x = x = x ln x − d x = x ln x − x +C = x(ln x − 1) +C
dv = dx v=x

Z1 Z1
ln x d x = lim ln x d x = −1 − lim (ε(ln ε − 1)) =
ε→0+ ε→0+
0 ε
1
ln ε − 1 ε
−1 − lim 1
= −1 − lim = −1 + lim ε = −1
ε→0+
ε
ε→0+ − ε12 ε→0+

Domaći zadatak 21. Ispitati konvergenciju integrala

Z1
dx
i) √ , [2]
x
0

Z2
dx
ii) , [divergira]
x ln x
1

14
 Z0
1 dx
iii) sin . [divergira]
x x2
− π2

Z1
x earcsin x
Zadatak 22. Izračunati integral √ d x.
1 − x2
0

Rešenje: Podintegralna funkcija nije ograničena u okolini tačke x = 1. U pitanju je

nesvojstveni integral II vrste. Uvodimo smenu t = arcsin x, d t = √d x 2 . Funkcija
1−x
ϕ(x) = arcsin x je rastuća funkcija i važi da je za t = ϕ(0) = 0 i t = ϕ(1) = π2 . Imamo
da je
π
Z1 Z2
x earcsin x
√ dx = sint et d t.
1 − x2
0 0
Integral sa desne strane je odred̄en integral koji rešavamo metodom parcijalne inte-
gracije.
 
u = sint, d u = cost d t,
Z
I = sint et d t =
d v = et d t, v = et 
u = cost, d u = − sint d t,
Z
= sint et − cost et d t =
Z d v = et d t, v = et
= sint et − cost et − sint et d t = (sint − cost) et − I
1
π
I = (sint − cost) et +C
Z2 2 π
t 1 2
t 1 π 1
sint e d t = (sint − cost) e  = e 2 +
2 0 2 2
0

4 Primena odred̄enog integrala na izračunavanje veličine

površine

15
Zadatak 23. Izračunati veličinu površine ograničene krivom y = sin x i odsečkom x-
ose [0, 2 π].
Z 2π 2 π

Rešenje: Važi da je sin x d x = − cos x  = − cos(2 π) + cos(0) = −1 + 1 = 0,
0 0Z
2π Z π Z 2π
dok je veličina tražene površine jednaka je | sin x| d x = sin x d x− sin x d x =
π 2 π 0 0 π
 
− cos x  + cos x  = − cos(π) + cos(0) + cos(2 π) − cos(π) = 4.
0 π

Zadatak 24. Izračunati veličinu površine ograničene krivom y = ln x i pravama y = 0,

x = 1e i x = e.
Rešenje:

Deo ravni ograničen krivom y = ln x i pravama x =

1
e , x = e i y = 0 nalazi se ispod, a deo iznad x-
ose. Veličinu površine traženog dela ravni možemo
predstaviti kao zbir veličina površina delova ravni
na slici označenih sa P1 i P2 . Neodred̄eni inte-
gral funkcije y = ln x odred̄ujemo metodom parci-
jalne integracije, dok odgovarajuće odred̄ene inte-
grale računamo korišćenjem Njutn–Lajbnicove for-
mule.
( )
Z u = ln x, d v = d x, Z
ln x d x = dx = x ln x − d x = x ln x − x +C
du = , v=x
x
Z 1 Z e 1 e
 
P = P1 + P2 = − 1 ln x d x + ln x d x = − (x ln x − x)  + (x ln x − x) 
e 1 1 1
e
= 1 − 1e − 1e + e − e + 1 = 2 − 2e
Zadatak 25. Izračunati veličinu površine ograničene krivom y = ln x i pravama y = −1
i x = e.
Rešenje: Ako sa P3 označimo veličinu površine pravougaonika čija su temena tačke
( 1e , 0), (e, 0), ( 1e , −1) i (e, −1), imamo da je
 
1 1
P3 = e − ·1 = e− .
e e

16
Koristeći prethodni zadatak imamo da je P = P2 + P3 − P1 =
1 + e − 1e − 1 + 2e = e + 1e .
Direktnim izračunavanjem dobijamo da je veličina tražene
površine jednaka e
Z e  1
P = 1 (ln x − (−1)) d x = (x ln x − x + x)  = e + .
e
1 e
e

Domaći zadatak 26. Izračunati veličinu površine ograničene krivom

p
y = −2 ln( x2 + 1 + x)
h  √ √ i
i pravama x = 1 i y = 0. P = 2 ln( 2 + 1) − 2 + 1

Zadatak 27. Jednačinama x2 +y2 = 8 i x = 12 y2 date su kružnica i i parabola. Izračunati

veličinu površine njihovog preseka.
Rešenje: Tražena veličina površine jednaka je P = 2(P1 + P2 ). Tačke preseka kružnice
i parabole su rešenja sistema

x 2 + y2 = 8
2x − y2 = 0.
Tražimo koren kvadratne jednačine x2 + 2x − 8 = 0 za koji važi
x ≥ 0. Imamo da je x = 2 i y = ±2. Veličina površine P1 jednaka
Z √8 p
2 √ 3 2
Z 2√ 
8
je 2x d x = 2 x  = , za P2 imamo 8 − x2 d x =
0 3 0 √ 3 2
x  8
 p 
x
8−x2 +4 arcsin √  = 2π −2−π = π −2, pa je P = 2π + 43 .
2 8 2

Domaći zadatak 28. Jednačinama x2 + y2 = 11 i x2 + (y − 5)2 = 16 data su dve

kružnice. Izračunati veličinu površine njihovog preseka.

17
Rešenje: Tačke preseka kružnica su rešenja sistema

x2 + y2 = 11
x2 + (y − 5)2 = 16.

Oduzimanjem prve jednačine od druge dobijamo √ da je

10y − 25 = −5, odnosno √da je y = 2 i x = ± 7. Dalje,
Z 7p  p 
imamo da je P = 2 11 − x2 − 5 − 16 − x2 d x =
0
 p  √7
x 11 x x p x 
2 11−x2 + arcsin √ −5x+ 16−x2 +8 arcsin  =
2 2r 11 2 4 0
√
√ 7 7
−5 7+11 arcsin + 16 arcsin .
11 4

2
x2
Zadatak 29. Izračunati veličinu površine elipse a2
+ by2 = 1.
Rešenje: Imamo da je
Z √a p
a2 x a b a2 π
 
b 2 2
b xp 2 2
P=4 a −x dx = 4 a −x + arcsin = 4 = a b π.
a 0 a 2 2 a 0 a 2 2

ex
Domaći zadatak 30. Izračunati veličinu površine ograničene krivom y = 1+e x i pravama
y = 0, x = 0 i x = 1. [ln (e + 1) − ln(2)]
√
Domaći zadatak 31. Izračunati veličinu površine ograničene krivom y = x +√3 i
pravama y = 0 i x = 6. 18 − 2 3
Domaći zadatak 32. Izračunati veličinu površine ograničene krivama hy = sin x, yi
=
√
cos x i odsečkom x-ose [0, π2 ]. 2 2−1

Literatura
1. Integrali – skripta, Tatjana Lutovac
2. Neodred̄eni integrali – skripta, Bojana Mihailović
3. Matematika II – skripta, Mirko Jovanović
4. Matematička analiza, teorija i hiljadu zadataka, za studente tehnike, II izdanje,
Milan Merkle

18