Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

3. година ОАСА, пролећни семестар 2021/2022.

АРХИТЕКТОНСКИ ПРОГРАМ И ТЕКТОНИКА

1

Колоквијум 1

ПРАВОСУДНИ ОБЈЕКТИ

Студент: Срђан Опачић 2018/11201

ЗАДАТАК 1.

Навести и образложити критеријуме који се са аспекта безбедности примењују приликом

одабира локације за изградњу правосудног објекта.

Приликом одабира локације изградње правосудног објекта, потребно је утврдити степен

подобности одређене локације за задовољење потреба позиционирања.

Критеријуми које треба размотрити приликом одабира локације су:

- позиција у односу на ужу и ширу централну зону града
- доступност јавног градског саобраћаја
- саобраћајна опремљеност са могућностима раздвајања прилаза различитих категорија
корисника
- могућност организације паркинга за све групе корисника, запослене и посетиоце
- визуелна сагледивост зграде, физичка - формална истакнутост у односу на окружење,
визуелни идентитет
- близина и непосредна повезаност са мрежом објеката државних институција
- инфраструктурна опремљеност локације
- приступачност са аспекта финансијских трошкова и улагања у парцелу
- потенцијал локације да прихвати могући раст суда и просторну реорганизацију
- могућност екстензије зграде унутар граница парцеле, проширење капацитета
- осунчаност, проветреност и сагледивост
- близина јавних градских служби, затвора, полиције, ватрогасаца, хитне помоћи
- остваривање услова за општу безбедност у односу на окружење
- близина места становања већине запослених у суду (преко 2/3) и време потребно за
свакодневни, правовремени долазак на посао

Поред наведеног, такође се препоручује да локација буде у близини осталих релевантних

јавних институција које могу бити у служби суда ради скраћења времена у комуникацији и
саобраћају.

Сви критеријуми су важни на свој начин и играју одређену улогу приликом одабира локације,
али постоје они који се примењују у циљу безбедности. Нпр. јако је важно да се објекат налази
у безбедном окружењу, да буде приступачан и да у оквиру њега постоје посебни прилази за
возила хитних служби, као и да се налази у близини истих ради могућности брзог реаговања по
потреби.
ЗАДАТАК 2.

На примеру Палате правде навести и образложити предности и недостатке "сложеног"

програма у односу на "једноставан" програм.

Како би се адекватно организовао просторни склоп зграде, прво се доноси одлука да ли ће се у

згради сместити један суд (Основни или Виши), или постоји могућност да се зграда прошири и
адаптира за смештај два суда (Основног и Вишег).

Ако говоримо о згради која садржи један суд, било да је то Основни или Виши суд, онда
говоримо о једноставном програму. Препорука је да се код овог типа сутерен и приземље
намене за смештај просторија службеног, корисничког и технолошког стандарда, док се виши
нивои намењују за миран рад суда, просторије судских одељења, судница, судијских кабинета
итд.

Са друге стране, јавља се и сложени програм где имамо два суда у истој згради, тачније постоје
и Основни и Виши суд, приликом чега се по правилу Виши суд именује домаћином зграде.

Ово је случај и са Палатом правде у Београду, која се води као Виши суд, а заправо је пример
сложеног програма. Као што би и требало да буде, и у згради Палате правде Основни и Виши
суд су физички раздвојени унутар волумена зграде, међутим долази до велике уштеде у делу
просторија технолошког и службеног стандарда. Још једна велика предност је што се
заједничке службе могу објединити и тиме се смањити број запослених и потребних
просторија, што код једноставног програма није могуће. Такође, једна јако важна ствар у
свакодневници јесте чињеница да Палата правде, или било који правосудни објекат сложеног
програма, доста помаже и у уштеди времена јер је све на једном месту. Много је лакше и брже
завршити процес, и не постоји могућност да се предмети загубе, у транспорту нпр. Међутим,
ако говоримо о недостацима сложеног програма, можемо рећи да је можда ипак боље
раздвојити Основни суд од Вишег због хијерархије важности предмета.