Господари рата и власници мира

Насловна / Глобализам Глобализам - Завера 
Категорија: Глобализам - Завера  / Објављено: 04/01/2015, 01:25

Дефиниција ционизма: организација тзв. jевреја чији је циљ да

створи нацију за jевреје.

Дефиниција јудаизма: jевреји који колективно исповедају веру на основу Торе и Талмуда.

Ротшилди “тврде” да су jевреји, али у ствари они су xазари. Они су из земље под називом
Xазариjа, која је окупирала територију коју сада углавном заузима Украjинa.

Групица јевреја из племена Дан формирала је Хазарско краљевство. Ротшилди тврде да су

јевреји зато што су xазари по налогу краља, из ислама, хришћанства и атеизма сви
преведени у јеврејску веру у (или око) 740. г., али наравно то није укључило претварање
азијатских гена у гене јеврејске.

Хазарско Царство трајало је око 200 година, имајући развијен порески и финансијски
систем зеленаштва, трговине робљем светских размера и дечије и сваке друге
проституције. Због непрестаног киднаповања деце и жена из околних земаља, Руси
разбијају Хазарско Царство половином 10-ог века и хазари ће се разбежати на све стране
света.

85 – 90%  Јевреја данас су xазари, или како они то воле да буду називани – aшкенази
jевреји.

Ови људи свесно лажу свет са својим тврдњама да је земља Израела њихова рођењем,
када је у ствари њихов прави завичај преко 1200 km далеко у Украjини. Хајде да се
претварамо да смо ми изабрани народ!

Књига Откривења, глава 2, стих 9, се чини да је у вези са ашкенази jеврејима:

“Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али ти си богат) и знам и хулу оних који говоре
да су jевреји, а нису, али су синагога caтaне.”
Најбогатија на свету, а лидер aшкенази jевреја у свету данас, је породица Ротшилда . Као
што ћете видети у тексту, Ротшилди су добили ову позицију кроз лажи, манипулације и
убиства.

Њихова крв протеже се до краљевских породица Европе, као и у следећим презименима:

Астор; Бенди; Колинс; ДиПон; Фриман; Кенеди; Морган; Опенхајмер; Рокфелер; Сесун;
Шиф; Тафт; Варбург, Дул и Ван Дин.

Међутим, то нису једине лозе које забрињавају. Ви сте вероватно свесни векова старе
праксе ашкенази jевреја да ће променити своје име, да би се “прилагодили” земљи у којој
су живели, тако да би могли да добију утицајне положаје у тој земљи.

Штавише Ротшилди су познати по томе да су имали много деце потајно које могу ставити у
позиције моћи када је то потребно.

То је почело са првим човекoм који је узео име Ротшилд, а који је имао тајнoг шестoг сина.

1743. Мојсије Амшел Бауер ставља црвени знак изнад улазних врата своје пописне
компаније. Овај знак је црвени хексаграм (који се геометријски и нумерички преводи у број
666) који под Ротшилдовим упутствима ће завршити на израелској застави око два века
касније.

1743: Мајер Амшел Бауер, aшкенази jеврејин, је рођен у Франкфурту, Немачка, син Мојсија
Амшелa Бауерa, зеленаша и власника пописне компаније.

1753: Гутл Шнапер, aшкенази jеврејка (будућа супруга Мајера Амшела Бауера), рођена од
поштованог трговца Волфа Саломона Шнапера.

Мајер Амшел Бауер

1760: Током ове деценије Мајер Амшeл Бауер ради за банке у власништву Опенхеимера у
Хановеру, Немачка.

Он је веома успешан и постаје млађи партнер. Док ради у банци упознаје генерала фон
Есторфа.
Након очеве смрти, Бауер ce враћа у Франкфурт да преузме посао свог оца.

Бауер спознаје значај црвеног хексаграма и мења своје презиме од Бауер у Ротшилд.

Сада Маjер Амшел Ротшилд открива да је генерал фон Есторф везан за суд принца
Вилијама IX Хес-Ханау, једнe од најбогатијих краљевских кућа у Европи, која је стекла
богатство “ангажовањем хесијанских војника у страним земљама уз огромну добит” (пракса
која се наставља данас у облику извоза “мировних” трупа широм света).

Он стога чини са Генералом поновно упознавање под изговором да му продаје вредне

новчиће и ситнице по сниженој цени. Како је и планирао, Ротшилд је накнадно
претстављен лично принцу Вилијаму, који је више него задовољан сниженим ценама за
ретке кованице и ситнице, а Ротшилд му нуди бонус и за сваки други посао.

Ротшилд постаје блиским сарадником принца Вилијама, а временом послује и са

члановима суда. Он ускоро открива да је профитабилније позајмити новац владама и
племству него позајмити појединцима, јер су кредити већи и обезбеђени порезима нације.

1769: Маjер Амшел Ротшилд је добио дозволу од принца Вилијама да обеси знак на
предњој страни cвojих пословних просторија: “М. A. Ротшилд, постављен као судски
фактор његовог Пресветлог Височанства, Принца Вилијама од Ханау “.

1770: Маjер Амшел Ротшилд израђује планове за стварање Илумината и поверава њихову
организацију и развој ашкенази јевреју, Адаму Вајсхаупту, крипто-јевреју који је споља
римокатолик.

Илуминати ће бити засновани на учењима Талмуда и учењима рабинских jевреја. То је

требало да се зове “илуминати” јер је луциферски назив и значи “чувари светлости”.

Маjер Амшел Ротшилд жени Гутл Шнапер.

1773: рођен Амшел Мајер Ротшилд, први од синова Мајера Амшел Ротшилда. Као и сва
браћа која га прате, он ће ући у породични бизнис у узрасту од 12 година.

1774: рођен je Саломон Мајер Ротшилд.

Мајер Амшел Ротшилд, Саломон Мајер Ротшилд, Адам Вајсхаупт

1776: Адам Вајсхаупт званично завршава организацију Илумината 1. маја (ПРВОГ МАЈА) те
године.

Сврха Илумината је да се подели Гоја (сви нејевреји = стока) путем политичких,

економских, социјалних и религиозних средстава.

Супротстављене стране је требало да буду наоружане и инциденти је било потребно да се

обезбеде, како би се кроз борбу међу собом уништавале националне владе; уништавале
верске институције; да би на крају уништили једни друге.

Исте тe године, Вајсхаупт инфилтрира Континентални Ред масона са овом Илуминати

доктрином и успоставља ложе Великог Oријента да буду њихова тајна седишта. То је било
све по наредби и финансијама Маjер Амшел Ротшилда и концепт се проширио и следи
унутар свих масонских ложа у свету до данас.

Вајсхаупт такође запошљава 2.000 плаћених следбеника, укључујући најинтелигентније

људе у области уметности и књижевности, образовања, науке, финансија и индустрије.
Они су упућени да следе следеће методе у циљу контроле људи:

1) Подривање ВЛАДЕ

Користите мито новцем и сексом да добијете контролу над људима на високим

положајима, на различитим нивоима свих влада и другим областима деловања.

Једном утицајни људи падну на лажи, обмане и искушења Илумината треба их одржати у
ропству применом политичких и других облика уцене, претњама финансијског краха, јавног
излагања и фискалне штете, чак и смрћу лично и вољених чланова њихових породица.

2) Подривање ОБРАЗОВАЊА

На факултетима и универзитетима да се култивишу студенти који поседују изузетне

менталне способности а припадају добро васпитаним породицама са међународним
склоностима, и препоручују за специјалну обуку у интернационализам, односно у идеји да
само једна светска влада може ставити тачку на понављање ратова и сукоба. Таква обука
да се обезбеди од стране стипендирања ониx које одаберу илуминати.

3) Подривање ЕТИКЕ, ПОЛИТИКЕ, МЕРА РЕЛИГИЈА, ВЛАДА и БАНКИ

Све утицајне људе заробљавати и стављати под контролу илумината, плус студенте који
су били посебно образовани и обучени, треба да се користe као агенти и стављају иза
сцене свих влада, као стручњаци и специјалисти.
Довољно је саветовати директорима да усвоје политику која би на дужи рок служила тајним
плановима Илумината једнe светске завере и да доведе до уништења влада и религија
којe су изабрани или именовани да служe.

4) Субверзија ШТАМПЕ

Да добиjeте апсолутну контролу штампе у то време јединог медија масовне комуникације

који шири информација јавности) тако да све вести и информације могу деловати да масе
поверују да је једна светска влада једино решење за наше многе и различите проблеме.

1777: рођен Натан (Нејтан) Мајер Ротшилд.

1784: Адам Вајсхаупт издаје књигу – налог Максимилиану Робеспјеру за покретање

Француске Револуције. Ова књига је написана од стране једног од Вајсхауптовим
сарадника, Xавиерa Звацкa, и послата по куриру од Франкфурта до Париза. Међутим, на
путу тамо, курирa је ударио гром, књигу и детаље овог плана открила је полиција и предала
баварским властима.

Као последица тога, баварски Влада наложи полицији да упадне у домове најутицајнијих
сарадника Вајсхауптове масонске ложе Великог Оријента.
Јасно је, баварске власти cу уверене да је књига која је откривена веома реална претња од
приватне групе утицајних људи који се користе ратовима и револуцијама да остваре своје
политичке циљеве.

1785: Владе Баварске ставља ван закона Илуминате и затвара све баварске ложе Великог
Oријента.

1785. Мајер Амшел Ротшилд премешта своју породичну кућу у петоспратницу у

Франкфурту коју дели са породицом Шиф.

1786: Влада Баварске објављује детаље завере илумината у документу под насловом
“Оригинално писање реда и секте Илумината” и онда шаље овај документ свим шефовима
држава и цркви широм Европе, али нажалост њено упозорење се игнорише.

1788: рођен је Калман (Карл) Мајер Ротшилд.

1789: Због европског игнорисања упозорења Баварске владе,  план Илумината француске
револуције успева од ове године до 1793. Ова револуција је сан банкара, она је
успоставила нови устав и донела законе који забрањују Римској цркви да наплаћује десетак
(порезе) и такође уклања изузеће цркве од државног опорезивања.

1790: Мајер Амшел Ротшилд каже:

“Дозволите ми да издајем и контролишем новац једне нације и ја више не бринем ко пише

законе.”

1791: Ротшилди добијају “контролу над новцем једне нације”, преко Александра Хамилтона
(њихов агент у кабинету Џорџа Вашингтона), када су поставили централну банку у САД
звану Прва Банка Сједињених Држава. Она је основана са повељом од 20 годинa.

1792: рођен Јаков (Џејмс) Мајер Ротшилд.

1796: Амшел Мајер Ротшилд жени Еву Ханау.

 1798: Џон Робисон објављује књигу под
називом “Докази завере против свих религија и влада Европе настављене кроз тајне
састанке масона, илумината и читалачких друштава.”

У овој књизи, професор Робисон са Универзитета у Единбургу, један од водећих умова свог
времена, који је у 1783 је изабран за генералног секретара Краљевског Друштва у
Единбургу, даje детаље целе завере Ротшилд Иллумината.

Као висок степен у шкотском обреду Масонерије, беше позван од Адама Вајсхаупта у
Европу, где му је дата ревидирана копија Вајсхауптове завере. Међутим, иако се претварао
да сарађује, професор Робисон није се сложио с тим и зато је објављена његова
информативна књига која укључује детаље истраге баварских власти о илуминатима и
француској револуцији.

Исте године 19. јула, Дејвид Папен, председник Универзитета Харвард, предавао је
генерацији дипломаца о утицају који су илуминати имаоли на америчку политику и
религије.

У својој 21-ој години, Натан Мајер Ротшилд одлази из Франкфурта за Енглеску, где са
великом сумом очевог новца (20 000 фунти) оснива банкарску кућу у Лондону.

1800: Саломон Мајер Ротшилд жени Каролину Стерн.

1806. након Наполеонове изјаве “да му је циљ да уклони кућу Хес-Касел из власти и да је
избаци из листе моћника”, принц Вилијам IХ Хес-Ханау, бежи из Немачке у Данску и
поверава своје богатство у вредности од $ 3,000,000 у то време Мајеру Амшел Ротшилду
на чување.

Исте године Натан Мајер Ротшилд жени Хану Барент Кохен, кћер богатог лондонског
трговца.

1808: рођен Лајонел Натан де Ротшилд, првенац Натана Мајера Ротшилда.

1810: Саломон Мајер Ротшилд одлази у Беч и поставља банку “M. von Rotschild und Sohne.”

1811: Истекла Повеља Ротшилд банке САД и Конгрес гласа против њеног обнављања и
Натан Мајер Ротшилд бесно изјављује: “Или се захтев за обнову Повеље одобрава или ће
се Сједињене Државе наћи у катастрофалном рату.”

Међутим, Повеља није обновљена и Натан Мајер Ротшилд издаје другу претњу: “Научићу
оне дрске Американце памети. Вратићу их назад у колонијални статус.”

1812: Подржани новцем Ротшилда а по наређењу Натана Мајер Ротшилда, Британија

објављује рат С. А. Државама. План Ротшилдa је био да се Сједињене Државе толико
задуже у овом рату да би морали да обнове Повељу Ротшилдове Прве Банке Сједињених
Држава.

Исте године умире Мајер Амшел Ротшилд. У тестаменту је oставио специфичне законе
Кући Ротшилда да следе: све кључне позиције у породичном послу да држе само чланови
породице; само мушким члановима породице  дозволити да учествују у породичном послу,
то укључује и шестог тајног ванбрачног сина (важно је напоменути да је Мајер Амшел
Ротшилд имао пет кћери, тако да данас ширење Ротшилд ционистичке династије без
презимена Ротшилд је далеко и широко, и да јевреји сматрају мешовите потомке јеврејске
мајке јеврејима).

Породица је све бракове склапала између блиских рођака да сачува породично богатство
(од 18 бракова унука Мајер Амшел Ротшилда 16 су били у првом степену сродства); не
објављивати јавно инвентаре свог имања нити предузимати било каве правне акције у вези
са вредношћу наслеђа; најстарији син најстаријег сина да постане глава породице (ово
може да се изузме само када је породичном већином договорено другачије).

Јакоб (Џејмс) Мајер Ротшилд одлази у Париз да оснује банку Ротшилд Фрер.

Натанијел де Ротшилд, будући зет Јакоба (Џејмса) Мајер Ротшилда је рођен.

1814: Што се тиче 3,000,000 долара које је Принц Вилијам IX Хессе-Ханау поверио Мајеру
Амшелу на чување, јеврејска енциклопедија, 1905 издање, свеска 10, на страници 494.
наводи: “Према легенди овај новац је сакривен и сачуван од Наполеонових војника када су
ушли Франкфурт до повратка Принца Вилијама IX Хес-Ханау у Немачку.” па даље: “Натан
Мајер Ротшилд уложио је тих $ 3,000,000 у злато из Ист Индиа Компани знајући да ће бити
потребно Велингтону у кампањи за индијско полуострво.”Тим украденим новцем Натан је
“не мање од четири пута профитирао:

1) продајом Велингтонових деоница које је купио по 50 центи на долар;

2) продајом злата Принца Вилијама Веллингтону;

3) куповином истог тог злата; и

4) продајом истог тог злата Португалији.”

1815: Петорица Ротшилд браће раде на снабдевању златом обе војске: Велингтонове
преко Натана у Енглеској и Наполеонове преко Јакова у Француској и тако отпочели своју
политику финансирања обе стране у ратовима. Ротшилди воле ратове јер су масивни
генератори ризика слободног дуга. То је зато што су зајмови загарантовани од стране
владе земље, а самим тим и напорима становништва те земље, а није битно да ли земља
изгуби рат, јер кредити су дати на гаранцију да ће победник часно испоштовати дугове
пораженог.

Док Ротшилди финансирају обе стране у овом рату, они

користе банке распоређене широм Европе и пружену могућност да оснују јаку поштанску
мрежу тајних путева и брзих курира.

Ови Ротшилдови курири су били једини трговци којима бејаше дозвољен пролазак кроз
енглеске и француске блокаде.

Један од Ротшилдових курира по имену Ротворт испоручио је  Натану вест о победи
Велингтона на Ватерлоу пуних 24 сата пре приспећа Велингтоновог личног курира у
Лондон. Натан Мајер је наредио својим сарадницима да одмах почну са продајом
британских деоница на лондонској берзи. То је све остале трговце натерало да поверују да
су Британци изгубили рат па су почели махнито да продају британске деонице које су тиме
пале у вредности и тада, пар сати пре приспећа Велингтоновог курира, Нејтан Мајер
Ротшилд дискретно наређује својим радницима да купе све расположиве британске
деонице.

Када је вест стигла да су Британци заправо добили рат, британске деонице су биле много
скупље него пре рата остављајући Нејтана са повратком од око 20 на 1 на своје
инвестиције.

То је дало фамилији Ротшилд потпуну контролу британске економије која је постала

финансијски центар света по поразу Наполеона, а приморало Енглеску да успостави нову
Банку Енглеске контролисану од Нејтан Мајер Ротшилда.

Занимљиво, 100 година касније, Њујорк Тимес ће покренути причу о овом догађају али је
Нејтан Мајер Ротшилдов унук је успео да обезбеди судску забрану објављивања књиге и
суд је наредио писцу да плати све судске трошкове.
1815, је година Нејтан Мајер Ротшилдове чувене изјаве:

“Не занима ме која се марионета налази на престлу Енглеске да влада Царством над којим
сунце никада не залази. Човек који контролише британски прилив новца контролише
Британску Империју, а ја контролишем британски прилив новца.”

Он ће се такође хвалити да је у 17 година свог боравка у Енглеској повећао £ 20,000 датих

од свог оца 2500 пута – на 50 милиона фунти.

Ротшилди такође користе своје контролу Банке Енглеске да измене методу испоруке злата
од земље до земље и са својих пет банака широм Европе успостављају систем вредносних
папира задужења и кредита, што је банкарски систем данас.

До краја 19-ог века, процењује се да Ротшилд породица контролише половину богатства

света..

Господари Рата 2/7

Од септембра до јуна 1814. одржан је Бечки Kонгрес са циљем да Ротшилди створе облик
светске владе, која би им дала потпуну политичку контролу над већим делом света.

Многи од европских влада били су у дуговима код Ротшилда, па су схватили да могу

искористити то као адут.

Међутим, цар Александар Први из Русује која није подлегла централној банци Ротшилда,
није се сложио са планом, тако да је Ротшилдов план светске владе пропао. Бесан због
тога, Натан Мајер Ротшилд заклео се да ће једног дана он или његови потомци уништити
целу руску царску породицу и њено потомство. Нажалост, он је био веран својој речи и 102
година касније, од Ротшилда финансирани бољшевици ће поступати по том обећању.

Занимљиво, фанатик светске владе и ашкенази јеврејин, Хенри Кисинџер, урадио је

докторску дисертацију о Бечком Kонгресу.
1816: Амерички Конгрес доноси закон који дозвољава још једну Ротшилдову централну
банку, која поново даје Ротшилдима контролу америчке новчане масе. То је Друга Банка
Сједињених Држава и добија повељу на двадесет година. Британски Рат против Америке
одвео је у смрт хиљаде британских и америчких војника да би Ротшилди добили своју
банку.

Након обезбеђења масивних кредита Француској у 1817, како би помогла њеној обнови
након катастрофалног пораза код Ватерлоа, током готово целе 1818.г. Ротшилдови агенти
купују огромне количине француских државних обвезница чиме изазивју повећање њихове
вредности а онда 5. новембра су на отвореном тржишту почели распродају плацева и
изазвали нагли пад њихове вредности чиме је Француска улетела у финансијску панику.
Ротшилди су тада  преузели контролу над француском новчаном масом. Исте године
Ротшилди су могли да позајме £ 5,000.000 пруској Влади.

1821: Калман (Карл) Мајер Ротшилд је послат у Напуљ, Италију. Он се зближио са

Ватиканом кроз много послова и папа Гргур XVI му поверава Ред Светог Ђорђа.

Такође, кад год би папа примао Калмана, он би му давао своју руку уместо уобичајеног
пољупца стопала, што је показивало степен Калманове моћи над Ватиканом.

1822: аустријски цар је доделио петорици браће Ротшилд титуле Барона и Нејтан Мајер
Ротшилд је одбио титулу.
1823: Ротшилди преузимаjу финансијско пословање Католичке цркве у целом свету.

1827: Сир Вoлтер Скот објављује у девет томова “Живот Наполеона”. У другон тому он
наводи да је Француска револуција испланирана од Илумината (Адам Вајсхаупт) а
финансирана од Ротшилда.

1832: Председник Ендрjу Џексон (7. председник САД од 1829 до 1837) води кампању за
свој други мандат под слоганом: “Џексон и ниједна банка !” са планом да преузме контролу
америчког система новца у корист америчког народа а не профитерства Ротшилда.

Ендрју Џексон

1833: Председник Ендрjу Џексон почиње уклањање улога владе из Друге Банке
Сједињених Америчких Држава контролисане од Ротшилда, и премешта их у банке
демократских банкара. Ово изазива панику Ротшилда и они започињу оно што најбоље
знају – смањење прилива новчане масе у земљу изазвавши депресију. Председник Џексон,
увидевши ову игру,  изјавио је: “Ви сте легло лоповских отровница и ја намеравам да вас
протерам и уз помоћ Божју, ја ћу то и урадити.”

1834: Италијански револуционарни лидер, Ђузепе Мацини, је изабран од стране

Илумината да усмерава њихов револуционарни програм широм света и он ће служити у
том својству до смрти 1872.

1835: 30. јануара, плаћеник покушава да упуца председника Џексона, али чудом оба
пиштоља трокирају. Председник Џексон ће касније тврдити да је он знао да су Ротшилди
били одговорни за тај покушај убиства.

Атентатор Ричард Лоренс, није једини који је ослобођен кривице због лудила, касније се
хвалио да су моћни људи у Европи су га унајмили обећали да ће га заштитити ако би био
ухваћен.

Ротшилди стичу права над Алмаден Куиксилвер рудницима у Шпанији, у време када је то
била највећа концесија у свету и као и жива, била витална компонента у преради злата или
сребра.
1836: После његове године борбе против Ротшилда и њихове централне банке у Америци,
председник Ендрjу Џексон коначно успева да избаци Ротшилдову централну банку из
Америке, када Повеља банке није обновљена нити ће бити до 1913. када ће Ротшилди да
поставе своју трећу централну банку у Америци, Федералну Резерву, као и да се обезбеде
од претходних грешака; овога пута они ће пројекат поверити једном из сопствене лозе,
Јакобу Шифу.

Нејтан Мајер Ротшилд умире и контрола његове банке, НМ Ротшилд & Санс се преноси на
његовог млађег брата, Џејмса Мајер Ротшилда.

1837: Ротшилди шаљу једног од својих, Августа Белмонта, ашкенази јеврејина, у Америку
да спасе њихове банкарске интересе угрожене од председника Ендрју Џексона.

1840: Ротшилди постају главни брокери Енглеске Банке и постављају агенције у

Калифорнији и Аустралији.

1841: Председник Џон Тајлер (10. председник Сједињених Америчких Држава од 1841 до
1845) ставио вето на обнову Повељe за Банку САД и наставља да прима стотине претећих
писама.

1844: Саломон Мајер Ротшилд купује Уједињене Руднике Угља Витковице и Аустро-Угарску
Компанију Високих Пећи која ће постати један од глобалних најjaчих десет индустријских
магната.

Бенџамин Дисраели, једини aшкенази jеврејин који ће постати британски премијер два
пута, објављује Конингсби, у којој Натана Мајер Ротшилда карактерише као “Господара и
Владара тржишта новца у свету, и наравно практично господара и владара свега осталог.
Он буквално држи приходе јужне Италије у шаци, а владари и министри свих земаља
слушају његов савет и вођени су његовим сугестијама.

1845: умире велики амерички патриота, Ендрју Џексон (7. Председник САД) и на самрти
упитан шта сматрао својим  највећим достигнућем, одговорио је без оклевања: “Убио сам
Банку !” (Ротшилдову Другу Банку САД 1836. год.)

Јакоб (Џејмс) Мајер Ротшилд (који је оженио своју братаницу Бети, кћер свога брата
Саломона Мајер Ротшилда), сада познат као Барон Џејмс де Ротшилд, осваја уговор за
изградњу прве велике железничке пруге у Француској зване Шемин д Фер Ду Норд која
почиње из Париза, Валенсијена, и спаја се са аустријском железничком мрежом коју је
саградио његов брат и таст Саломон Мајер Ротшилд.

1847: Лајонел де Ротшилд, ожењен својом сестром од стрица, кћерком свог стрица
Калмана (Карла) Мајер Ротшилда, добија посланичко место у Лондону. Услов за улазак у
парламент био је да положи заклетву хришћанина. Лајонел де Ротшилд је одбио да то
уради зато што је био јевреј и његово место у парламенту остало је празно 11 година, све
док нове заклетве нису биле дозвољене !

1848: Карл Маркс, ашкенази Јевреј, објављује “Комунистички манифест”.

У исто време, Карл Ритер са франкфуртског универзитета пише антитезу која би
формирала основ за Фридрих Вилхелм Ничеов “Ничеанизам” који је касније развио у
фашизам, а затим у нацизам који ће бити коришћени за ферментацију Првог и Другог
светског рата.

Маркс, Риттер и Ниче су били финансирани и под инструкцијама Ротшилда. Идеја је била
да они који усмеравају светску заверу могу користити разлике у те две тзв. идеологије
(комунизма и фашизма-нацизма) које ће им омогућити да подели све веће и веће фракције
људске расе у супротстављене таборе како би могли да буду наоружани, а потом испраног
мозга у борби уништавали једни друге уз обавезно уништавање свих политичких и верских
институција. Исти план изнет је Веисхаупту 1776.

Умире Ева Ханау, жена Амшел Мајер Ротшилда.

1849: умире Гутл Шнапер, жена Мајер Амшел Ротшилда која ће на самрти ноншалантно
рећи:

“Ако моји синови нису желели рат, није га ни било !”

1850: ове деценије почиње изградња кућерина Ментморе у Енглеској и Фериер у

Француској, уз још неколико широм света, све су испуњене најскупљим уметничким
делима.

За Јакоба Ротшилда у Француској се говорило да лежи на 600 милиона франака, што је

тада био 150 милиона франака више него капитал свих осталих банкара у Француској
заједно.

1852: НМ Ротшилда & Санс почиње прераде злата и сребра за краљевске ковнице Банке
Енглеске и других међународних клијената.

1853: Натанијел де Ротшилд, зет Јакобa (Џејмса) Маjер Ротшилда, купује Шато Бран Мутон
са Мутон Бордо виноградима и преименује га у Шато Мутон Ротшилда.

1854: умире Каролина Стерн, жена Саломон Мајер Ротшилда.

1855: умиру Амшел, Саломон и Калман (Карл) Мајер Ротшилд.

1858: Лајонел де Ротшилд коначно (након 11 година) заузима своје место у британском
парламенту положивши жидовску заклетву и постаје први јеврејски члан британског
парламента.

1861: Председник Абрахам Линколн (16. председник САД од 1860 до убиства1865)

приближава велике банке у Њујорку да покушају да добију кредите за подршку у току
америчког грађанског рата. Како су ове велике банке биле у великој мери под утицајем
Ротшилда, они му нуде понуду коју знају да не може да прихвати, 24% до 36% камате на
сав позајмљени новац.
Линколн, веома љут овим високим каматним стопама, одлучује да штампа свој сопствени
бескаматни новац и обавештава јавност да је ово сада законско средство плаћања и за
јавне и приватне дугове.

1862: до априла $ 449,338,902 вредности бескаматног новца Линколна је штампан и

дистрибуиран и он наводи:

“Дали смо народу ове републике највећи благослов икада, свој папирни новац да плати
своје дугове.”

Те исте године лондонски Тајмс објављује следећу изјаву:

“Ако несташна финансијскa политика са пореклом у Северној Америци треба да постане

правило, та влада ће достављати свој новац без трошкова и исплатити све дугове и имати
сав новац потребан за обављање своје трговине и постати просперитетна ван преседана у

историји цивилизованих влада у свету. Мозак и богатство свих земаља ће ићи у Северну
Америку. Зато та влада мора бити уништена или ће уништити сваку монархију на свету.”

1863: Председник Абрахам Линколн открива да Руски Цар Александар II (1855 – 1881),
имао проблема са Ротшилдимa како је упорно одбијао њихове сталне покушаје да постави
централну банку у Русији. Цар тада даје Линколну неочекивану помоћ, Цар је издао
наређење да, уколико било Енглеска или Француска активно интервенише у америчком
грађанском рату, и помогне на југу, Русија би то сматрала  објавом рата, и прешла би на
страну председника Линколна. Да покаже да се не шали, Цар шаље део своје флоте у Сан
Франциско, а други део у Њујорк.
Ротшилд банкарска кућа у Напуљу затвара се После уједињења Италије. Ротшилди
користе једног од својих у Америци, Џон Д. Рокефелера, да формирају нафтни бизнис под
називом Стандард Оил која на крају гуши све своје конкуренте.

1864: Ротшилд Август Белмонт, национални председник демократске странке, подржава

генерала Џорџа Меклилена као демократског кандидата против председника Абрахама
Линколна у овогодишњим изборима. На запрепаштење Белмонтово, председник Линколн
побеђује на изборима.

1865: У изјави Конгресу, председник Абрахам Линколн наводи:

“Имам два велика непријатеља, јужњачку војску испред мене, и финансијске институције у
позадини. Од ова два, онај у мојој задњици је мој највећи непријатељ.”

Касније те године, 14. априла, председник Линколн је убијен, мање од два месеца пре
завршетка америчког грађанског рата.

Након кратког периода обуке у Ротшилдовој лондонској банци, Јакоб Шиф, Ротшилд, рођен
у њиховој кући у Франкфурту, стиже у Америку у узрасту од 18 година, са инструкцијама и
финансијама потребним да оснује банку тамо, дакле да изврши следеће задатке:

1. Преузме контролу над монетарнiм системoм Америке кроз успостављање централне

банке.

2. Пронађe пожељнe мушкарацe, плаћенике спремне да служе као марионете

Илуминатима и промовишу их на високим местима у савезној влади, Конгресу, Врховном
суду и свим савезним агенцијама.

3. Направити сукобе мањинских група, посебно између белаца и црнаца.

4. Направити покрет који ће да уништи религију у Сједињеним Америчким Државама, са

хришћанством као главном метом.

Натанијел де Ротшилд постаје члан Парламента за Ејлсбери у Бекингхемшаиру.

1868: умире Јакоб Мајер Ротшилд, последњи од синова Мајер Амшел Ротшилда, убрзо
након куповине Шато Лафит, један од четири велика Гран Кру имања Француске.

1870: умире Натанијел де Ротшилд.

1871: амерички генерал по имену Алберт Пајк, кога је намамио у Илуминате Ђузепе
Мацини, завршава свој војни план за три светска рата и разне револуције широм света,
што је кулминирало у покретање ове велике завере у завршну фазу:

Први светски рат треба да се води у циљу уништења Цара у Русији, као што је обећао
Натан Мајер Ротшилд 1815. год. Цар треба да буде замењен комунизмом који треба да се
користи за напад на религију, углавном хришћанство. Разлике између британске и немачке
империје да се користе да подстакну овај рат.

Други светски рат треба да се користи да подстакне супротности између фашизма и

политичког ционизма са покољем јевреја у Немачкој као окосницом у развијању мржње
према немачком народу. Он је дизајниран да уништи фашизам (који су Ротшилди створили)
и повећа моћ политичког ционизма. Овај рат је такође дизајниран да подигне моћ
комунизма изнад моћи хришћанства.

Трећи светски рат треба да подгрева мржњу према муслиманском свету ради борбе
исламског света против политичког ционизма. Док је ово дешава, преостали народи ће
бити приморани да се боре у стању менталне, физичке, духовне и економске
исцрпљености.

Алберт Пајк

15-ог августа 1871, Алберт Пајк пише писмо (сада каталогизиранo у Британском музеју)
Ђузепеу Мацинију у којем наводи:

“Ми ћемо ослободити нихилисте и атеисте и ми ћемо изазвати велике социјалне

катаклизме које ће кроз сав свој хорор јасно показати свим народима ефекат апсолутног
атеизма – порекло дивљаштва и најкрвавијег превирања.

Затим свуда ће људи бити приморани да се бране против светске мањине светских
револуционара до истребљења ових разарача цивилизације и народи разочарани
хришћанством, чији духови ће од тог тренутка бити без правца и вођства и жедни идеала
али без знања где да усмере своје обожавање, добиће праву светлост кроз универзалне
манифестације чисте доктрине Луциферове која ће коначно бити обелодањена. 15-ог
августа 1871, Алберт Пајк пише писмо (сада каталогизиранo у Британском музеју) Ђузепеу
Мацинију у којем наводи: “Ми ћемо ослободити нихилисте и атеисте и ми ћемо изазвати
велике социјалне катаклизме које ће кроз сав свој хорор јасно показати свим народима
ефекат апсолутног атеизма – порекло дивљаштва и најкрвавијег превирања. Затим свуда
ће људи бити приморани да се бране против светске мањине светских револуционара до
истребљења ових разарача цивилизације и народи разочарани хришћанством, чији духови
ће од тог тренутка бити без правца и вођства и жедни идеала али без знања где да усмере
своје обожавање, добиће праву светлост кроз универзалне манифестације чисте доктрине
Луциферове која ће коначно бити обелодањена.

Манифестација која ће резултирати из општег реакционарног покрета биће уништење

хришћанства и атеизма – побеђених и истребљених у исто време.”

Пајк, након што је изабран за Сувереног Великог Команданта шкотског обреда слободног
зидарства јужне надлежности 1859, био је најмоћнији масон у Америци. Он ће задржати ту
функцију 32 године, све до смрти 1891.

Он је такође објавио књигу на ову тему у 1872 под називом “Морал и догма древног и
прихваћеног шкотског обреда масонерије”, у којој отворено наводи следеће:

“Луцифер, Светлоносац ! Чудно и мистериозно име му дају Дух Мрака! Луцифер, син јутра
зато што је то онај који носи светлост и својом лепотом заслепљује нетолерантне, слабе,
чулне или себичне душе? Не сумњајте ! ”

Господари Рата 3/7

1873: Након пада вредности деоница Рио Тинто рудника бакра у Шпанији, купљене су од
стране групе страних финансијера укључујући Ротшилде. Ови рудници представљају
највећи европски извор бакра.

1875: 1. јануара Јакоб Шиф, сада зет Соломона Леба, након женидбе његове ћери Терезе,
узима контролу банкарскe куће Кун, Леб & Ко и Ротшилдовим новцем наставља да
финансира Џон Д. Рокефелерову Стандард Оил компанију, Едвард Р. Хариманову
железницу и Ендрју Карнегијево царство челика.

Тада он помаже и друге највеће банкаре у Америци у то време: Џ.П. Морган који
контролише Вол Стрит, а Дрекселс и Бидлес из Филаделфије. Сви остали финансијери,
велики и мали, играли су уз музику те три куће. Шиф онда преко европских Ротшилда
успоставља европске огранке ове три велике банке и тиме Шиф од Ротшилда постаје шеф
банкарства у Њујорку и тиме Америке.

N M Rothschild & Sons предузмa емисију акција за повећање капитала за први пројекат
тунела испод Ла Манша за повезивања Француске и Енглеске, са половином свог капитала
и половином из Compagnie du Chemin de Fer du Nord такође у власништву Ротшилда.

Ове године Лајонел де Ротшилд даје кредите премијеру Бенџамину Дизраели за

финансирање британске владе у куповини акција Суецког канала од Кедиве Саида из
Египта. То је и учињено како је Ротшилдима био потребан овај пролаз који ће се одржати
од стране владе којом су руководили а да би заштитили своје огромне пословне интересе
на Блиском истоку.
Ото фон Бизмарк

1876: Ото фон Бизмарк је изјавио:

“Подела Сједињених Држава у два табора једнаке снаге је одлучена дуго времена пре
избијања грађанског рата од стране финансијских моћника Европе. Ови банкари су се
плашили да су Сједињене Државе, оставши у једном блоку, као једна нација, могле да
достигну економску и финансијску независност, што би угрозило њихову финансијску
доминацију у целом свету.

Глас Ротшилда доминира. Они предвиђају огроман плен када замене два слабашне
демократије у финансијским дуговима у снажну Републику, самопоуздану и само-
обезбеђену. Стога су почели да шаљу своје емисаре у циљу експлоатације питања ропства
и тиме почели да копају провалију између два дела Републике.”

1879: умире Лајонел де Ротшилд.

1880: Ротшилд агенти почињу подстицањe низa погрома Јевреја претежно у Русији, али и у
Пољској, Бугарској и Румунији који су резултирали у покољу хиљада невиних Јевреја и
натерало око 2 милиона да побегне, углавном у Њујорк али и у Чикаго, Филаделфију,
Бостон и Лос Анђелес.

Разлог ових погрома био је да се створи велика јеврејска база у Америци која ће бити
научена да се региструје као бирачка демократска. Двадесетак година касније то је за
последицу имало формирање масовне демократске бирачке базе у Сједињеним Државама
и она ће се искористити за избор Ротшилдових марионета (као што су Вудроу Вилсон за
председника) којe спроведе наредбе Ротшилда.

1881: Председник Џејмс А. Гарфилд (20. председник Сједињених Америчких Држава,

мандата који је трајао само 100 дана) наводи две недеље пре него што је убијен:
“Ко контролише обим новца у нашој земљи је апсолутни господар све индустрије и
трговине … а када схватите да је цео систем веома лако контролисан, на овај или онај
начин, од неколико моћних људи на врху, знаћете одакле периоди инфлације и депресије
потичу.”

Едмонд Џејмс де Ротшилд добија сина Мориса де Ротшилдa.

1883: Након 6.000  ископаних метара тунела пројекта испод канала Ламанш, британска
влада је зауставила пројекат, наводећи чињеницу да је тунел претња безбедности
Британије.

1885: Натанијел Ротшилд, син Лајонела де Ротшилдa, постаје први јевреј који добија
титулу лорда.

1886: Француска банка Де Ротшилд Фрер добија значајне количине нафтних поља Русије и
формира Нафтну Компанију Каспијског и Црног мора , која убрзо постаје други по величини
светски произвођач нафте.

1887: Трговац опијумoм у Кини, Едвард Алберт Сесун, жени Алин Каролину де Ротшилд,
унуку Јакоба Мајер Ротшилда.

Алинин отац, Густав, заједно са братом Алфонсом, преузео је Ротшилдовски бизнис у

Француској након смрти свога оца Јакова.

Ротшилди финансирају припајање Кимберли рудника дијаманата у Јужној Африци

компанији Де Берс чиме су постали највећи акционари ове компаније и рудника драгог
камења у Африци и Индији.

1891: вођа британске Лаборалне странке изјављује о Ротшилдима:

“Ова екипа крвопија је узрок неизрецивe немаштине и беде у Европи током садашњег века,
а нагомилала је богатство своје огромно углавном путем изазивања ратова између држава
које се без њих никада не би ни посвађале.

Кад год постоји проблем у Европи, где год гласине рата циркулишу и умови људи се
избезуме од страха од промена и катастрофа можете бити сигурни је кукасти нос
Ротшилда са својим играма негде у близини.”

Коментари попут овога забринули су је Ротшилде и крајем 1800-тих купују агенцију Ројтерс
да би могли да имају мало контроле над медијима.

1895: најмлађи син Едмонда де Ротшилд Џејмс (Јакоб) Мајер Ротшилд посетио је
Палестину а затим обезбеђује средства за оснивање првих јеврејских колонија тамо и тиме
започиње реализацију дугорочног пројекта стварања државе (Израела) у власништву
Ротшилда.
1897: Ротшилди основали Ционистички Конгрес да промовишу ционизам (политички покрет
са јединим циљем да премести све Јевреје у јединствену јеврејску национално – верску
државу) и организује први састанак у Минхену. Међутим, због екстремнoг противљења
локалних Јевреја, који су били веома срећни где jeсу, овај састанак се сели у Базел, у
Швајцарској, и одржава се 29. августа.

Оснивачким састанком Конгреса председава ашкенази чивут Теодор Херцл, који у својим
дневницима каже:

“Неопходно је да страдањe Јевреја постане још горе … ово ће помоћи у реализацији наших
планова … Имам одличну идеју … ја ћу изазвати антисемитисте да ликвидирју јеврејскo
богатство … антисемити ће нам помоћи у томе да ојача прогон и угњетавање Јевреја.
Антисемити биће наши најбољи пријатељи. ”

Први Ционистички конгрес

Херцл је накнадно изабран за председника Ционистичког Конгреса који усваја, “Ротшилд

Црвени Хексаграм или знак” као ционистичку заставу која ће 51 годину касније постати
застава Израела.
Едвард Хенри Хариман, финансиран од Ротшилда, постаје директор Унион Пацифик
железнице и наставља да преузима контролу над железницом Јужни Пацифик.

1898: умире Фердинанд де Ротшилд.

1901: Јевреји из колонија постављених у Палестини шаљу делегацију Едмонду Џејмсу де

Ротшилду са изјавом:

“Ако желите да сачувате Јишув (јеврејску насеобину) прво даље руке од ње и једном
дозволите колонистима да имају могућност исправљања за себе онога чему је потребно
исправљање”.

Едмонд де Ротшилд, веома љут, одговара:

“Створио сам Јишув, ја сам. Стога нема мушкараца, ни колонисте нити организације која
има право да се меша у моје планове. ”

Затвара се Ротшилдова банка у Франкфурту M. A. von Rothschild und Söhne због

недостатка мушког наследника који би је преузео.

1902:  рођен Филип де Ротшилд.

1905: Група Ротшилд финансирала ционистичке јевреје предвођене Георгијем

Аполоновичем ГАПОНом који покушавају путем комунистичког пуча да збаце цара у Русији.
Не успевају и приморани да беже из Русије налазе уточиште у Немачкој.

Јеврејска енциклопедија (Вол. 2, п.497) наводи:

“Последицa пропалог пуча доводи до покушаја да се успостави католички конкурент

Ротшилда као чувара папског блага.”

1906: Ротшилди тврде да због растуће нестабилности у региону и повећање конкуренције

од Рокeфелера (Рокeфелери су породица Ротшилд кроз женске лозе) у власништву
Стандард Оил, они продају своје нафтне компаније са каспијског и црног мора (својим)
нафтним компанијама Ројал Дач и Шел. Ово је још један пример како Ротшилди покушавају
да сакрију своје богатство.

1907: Ротшилд, Јакоб Шиф, шеф Кун, Леб и Ко, у говору у њујоршкој Привредној комори,
упозорава да:

“Уколико имамо централне банке, уз адекватну контролу кредитних средстава, ова земља
ће преживети најтеже и далекосежне панике новца у својој историји.”

Изненада Америка се налази у сред друге типичне вожње млином Ротшилд пројектоване
финансијске кризе, која уништава као обичне рушевинe животе милиона недужних људи
широм Америке и прави милијарде за Ротшилде.
1909: Јакоб Шиф оснива Националнo Удружење за напредак обојеног народа (NAACP). То
је учињено да подстакне црнце на бунт, пљачке и друге облике нереда, да би се изазвао
раздор између црне и беле заједнице. Јеврејски историчар, Хауард Сахар, наводи у својој
књизи

“Историја Јевреја у Америци”:

“1914. професор емеритус Џоел Спингарн Колумбија универзитета је постао

председавајући НААЦП и регрутовао за своје одборе такве јеврејске лидере као Јакоб
Шиф, Јакоб Биликов и рабин Стивен Овер”.

Међу осталим ашкенази јеврејима сaоснивачима налазе се Јулиус Розентал, Лилиан Валд
и рабин Емил Г. Хирш. Тек 1920. НААЦП је именовао свог првог црног председника, Џејмса
Велдона Џонсона.

Морис де Ротшилд жени ашкенази јеврејку Ноеми Халфен.

1911: Вернер Сомбарт, у својој књизи, “Јевреји и модерни капитализам”, изјавио је да је од

1820, билa “Епоха Ротшилда” и закључио да постоји “Само једна сила у Европи, а то је
Ротшилд”.

1912. у децембру у часопису “Истина” Џорџ Р. Конро каже:

“Господин Шиф је глава велике приватне банкарске куће Кун, Леб анд Ко, која представља
интересе Ротшилда на овој страни Атлантика. Он је описан као финансијски стратег и
вишегодишњи финансијски министар велике безличне силе познате као Стандард Оил.
Био је рука у руци са Хариманс Гоулдс и Рокефелерима у свим њиховим железничким
предузећима и постао доминантна сила и железнице и финансијске моћи Америке.”

Вудро Вилсон
1913: 4. марта, Вудро Вилсон изабран за 28. председника Сједињених Држава. Убрзо након
инаугурације, посетио га је у Белој кући ашкенази јевреј Самуел Унтермајер, шеф фирме
Гугенхајм, Унтермајер и Маршал да га потсети на аферу коју је Вилсон имао као професор
на Универзитету Принстон, са женом једног колеге професора која сада покушава да га
уцени за суму од $ 40.000. Како председник Вилсон нема толики новац, Унтермајер
волонтира да плати 40.000 долара из свог џепа тој жени, под условом да Вилсон обећа да
постави на првo упражњено место Врховног суда САД кандидата кога препоручи
Унтермајер и Вилсон пристаје.

Јакоб Шиф оснива Анти Дефамејшн Лигу (АДЛ) у Сједињеним Америчким Државама. Ова
организација је формирана да осуди свакога ко испитује или осуђује Ротшилдову глобалну
заверу као “антисемиту.”

Исте године Ротшилди су поставили своју последњу и тренутну централну банку у

Америци, Федералну Резерву.

Конгресмен Чарлс Линдберг је изјавио након доношења савезног Закона о Фед. Резерви
23. децембра, 1913:

“Закон је  утврдио гигантско поверење земаљско. Када председник потпише овај Предлог
Закона, невидљива влада монетарне власти ће бити легализована … и тиме озакоњени
највећи злочини ове епохе.

Важно је напоменути да је Федерална Резерва приватна компанија која нити је савезна

нити има било какве резерве.

Конзервативно се процењује да њен профит премашује 150 милијарди долара годишње а

Федерална Резерва никада у својој историји није ни делимично објавила своје рачуне.

1914: Ротшилди су отпочели и одржавали Први Светски Рат тако што су немачки Ротшилди
давали новац и зајмове Немцима, британски Ротшилди Британији и француски Ротшилди
Французима.

Такође су Ротшилди имали контролу над три европске новинске агенције, Волф (од 1849.) у
Немачкој, Ројтерс (од 1851.) у Енглеској и Хавас (од 1835.) у Француској. Ротшилди користе
Волф да изманипулише немачки народ у ратни занос. У време, Ротшилди су се ретко
пoјављивали у медијима јер су власници медија.

1916: 4. јуна, ашкенази јевреј Луис Дембиц Бранде је именован чланом Врховног Суда
Сједињених Држава по договору уцењеног Вилсона и Самуела Унтермајера од око три
године раније. Судија Бранде је од 1914. лидер Извршног Одбора за Ционистичке Послове.

У сред Првог светског рата, Немачка је добијала рат јер су је финансирали од стране
Ротшилда у већој мери него Француску, Италију и Енглеску зато што Ротшилди нису
желели да подрже руског цара а Русија је била на истој страни са Француском, Италијом и
Енглеском.
Тада је уследио значајан догађај: Немачка, иако је побеђивала у рату и ни један страни
војник није крочио на њихово тло а највероватније због страха изазваног тешким поразима
против Срба, нуди примирје Британији без захтева репарација. Ротшилди ово нису хтели
да дозволе јер су очекивали много више новца са овог рата, тако да су заиграли још једну
карту коју су имали у рукаву:

Док су Британци размишљали о немачкој понуди, Ротшилд  шаље ционистичку делегацију

са својим агентом Луисом Брандеом из Америке у Британију да обећају улазак Америке у
рат на страни Британаца, под условом да се Британци сложе да дају ционистима
(Ротшилдовима) своју колонију, земљу Палестине.

Ротшилди су желели Палестину из следећег разлога: имали су велике пословне интересе

на блиском истоку и желели своју државу у тој области, заједно са сопственом војском која
могу да користе као агресора против било које државе која је претила њиховим
интересима. Некако су привремено заборавили своју домовину око 1200 км далеко у
Украјини.

Британци ће пристати на договор о Палестини и ционисти у Лондону ће јавити својим

колегама у Америци дa отпочињу пропаганду као: немачки војници су убијали  медицинске
сестре Црвеног Крста; Немачки војници  одсецали руке бебама итд. како би
изманипулисали америчку јавност против Немаца.

Исте године, председник Вудро Вилсон је водио председничку кампању за реизбор под
слоганом, “Изаберите поново човека који ће сачувати вaше синове од рата.”

12. децембра, Немачка и њени савезници су обезбедили услове и дали предлог да се рат
оконча.

1917: Као резултат немачке понуде мира Ротшилдова ратна машина почиње жустрије
ширење антинемачке пропаганде. По инструкцијама америчког ционистичког лидера и
члана Врховног суда, Луиса Дембица Брандеа, председник Вилсон гази своје обећање
бирачима и уводи Америку у Први Светски Рат 6. априла

По Ротшилдовом обећању Британији да уведе Америку у рат, Ротшилдови су пожелели

нешто у писаној форми од стране Британаца као доказ да ће се придржавати своје стране
погодбе. Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор стога пише писмо
које је познатије као “Балфор Декларација”:

Инострани Послови

2. новембар, 1917

Драги Господе Ротшилд,

Са великим задовољством преносим Вам, у име Владе Краљевског Величанства,

следећу изјаву симпатија са достављеним јеврејским ционистичким аспирацијама које су
и одобрене од Кабинета.
Влада Њеног Величанства се слаже са оснивањем националног дома за јеврејски народ у
Палестини и уложиће свој најбољи труд да се олакша постизање овог пројекта, с тим
што је јасно да се ништа не може чинити што може утицати на грађанска и верска
права постојећих нејеврејских заједница у Палестини као и права и политички статус
који уживају јевреји у било којој другој земљи.

Бићу Вам захвалан ако би проследили ову изјаву Ционистичкој Федерацији.

Искрено Ваш,

Артур Џејмс Балфор

Више од 80% официра свих рангова међу бољшевицима Октобарске Револуције у Русији
били су ашкенази јевреји.

Ротшилди наређују бољшевицима које контролишу да убију Цара Николаја Другог и његову
целу породицу иако у марту Цар већ беше абдицирао.

Ротшилди наређују масакр Царске породице и због контроле над Русијом и да се освете за
блокирање њиховог плана
светске владе 1815. на Бечком Конгресу од Цара Александра Другог као и за његову
подршку Абрахаму Линколну 1864. године.

Било је изузетно важно за Ротшилде да се побије цела царска породица, укључујући жене
и децу, како би се испунило обећање Натана Мајера Ротшилда 1815. са намером је да се
покаже свету шта се дешава када неко покуша да се успротиви Ротшилдима.

Господари Рата 4/7

Амерички конгресмен Оскар Келовеј обавештава Конгрес да је ЈП Морган Ротшилдов

пулен који је преузело контролу над америчком медијском индустријом. Он каже: “У марту,
1915, ЈП Морган окупилља 12 водећих људи из индустрије челика, бродоградње и барута и
уз њихову помоћ запошљава најутицајније новинаре из најутицајнијих новина у
Сједињеним Државама у довољном броју да преко њих генерално контролише политику у
дневној штампи. Нашли су да је потребно само да купи контролу над 25 највећих новинских
кућа. Плаћен сваког месеца, уредник свако новинско издање надгледа и мења или
исправља информације од виталног значаја интересима Ротшилда “.

1919: у јануару, ашкенази jевреји Карл Либнехт и Роза Луксембург су убијени у покушају да
изведу још један од  Ротшилда финансиран комунистички преврат, овај пут у Берлину,
Немачка.

Версајскоa Конференција се одржава да одлучи колике репарације Немци треба да плате

победницима Првог Светског Рата. Делегација 117 циониста на челу са ашкенази јеврејем
Бернардом Барухом излаже предмет обећања Палестине за њих и овом тренутку су немци
схватили зашто се Америка окренула против њих и под чијим утицајем.

Немци су схватили издају од стране циониста када су Ротшилди направили свој договор са
Британијом за Палестину у замену за увођење Америке у рат. До тада, Немачка је била
најпријатељскија земља на свету према јеврејима а немачки Едикт Еманципације из 1822.
г. гарантовао је јеврејима у Немачкој сва грађанска права која су уживали немци. Немачка
је била једина земља у Европи која није ставила никаква ограничења на јевреје, чак им је
дала уточиште када су морали да беже из Русије након њиховог првог неуспелог покушаја
комунистичког удара тамо 1905. г.

Штавише, Ротшилди су одржали своју страну договора да се проспе крв милиона невиних и
као резултат тога, Палестина је потврђена као јеврејска домовина и њена предаја
Ротшилдима се изводи кроз одлуку да Палестина остане под контролом Британијe зато
што Ротшилди контролишу Британију. У то време мање од једног процента становништва
Палестине било је јеврејско. Занимљиво, домаћин Версајске

Конференције био је барон Едмонд де Ротшилд.

29. марта лондонски Тајмс извештава о бољшевицима у Русији:

“Један од занимљивих карактеристика бољшевичког покрета је висок проценат неруских
елемената међу њеним лидерима. Од двадесет или тридесет комесари, или лидера, који
чине централни машинерију бољшевичког покрета, не мање од 75% су били јевреји.”

Ротшилди су мрзели и до данас мрзе Русе више но било који народ на земљи из више
разлога: прво, зато што су им збрисали хазарско царство 3. јула 946. године, друго јер им
нису дозволили формирање централне банке у својој царевини, треће, минирали су им
пројекат бечког Конгреса, четврто, подржали су антиротшилдовског Линколна у америчком
грађанском рату и тиме одложили стварање централне банке САД за барем пола века и
пето и најважније, Русија је била светски стожер начистијег истинског Хришћанства,
највећег непријатеља сатанизма и сатаноглобализације.  Стога су Ротшилди организовали
групу јеврејских шпијуна и послали их у Русију да изазову револуцију у корист “обичног
човека” што је у ствари било преузимање Русије од стране Ротшилдом контролисане
сатанистичке елите.

Ови јеврејски шпијуни су, по старој преварантској ашкенази традицији, узимали руска
имена, на пример Троцки је био члан прве групе и његово првобитно презиме било је
Бронштајн. Ове групе бејаше послата у различите области широм Русије да изазове
нереде и побуне.

Џуиш Пост Интернашнал Едишн од 24. јануара 1991. потврђује да је Владимир Лењин био
јеврејин и оставио je следећу забелешку:

“Успостављање централне банке је 90% посла комунизирања нације.”

Ови јеврејски, од Ротшилда финансирани бољшевици ће извести највећи погром истинских

хришћана у људској историји убијањем више од 60 милиона Руса и рушењем више од
10000 манастира и више од 56000 цркви. Александар Солжењицин у свом делу “Архипелаг
Гулаг” том 2, потврђује да су ционистички јевреји створили и управљали организацијом
совјетских концентрационих логора.

На страни 79 ове књиге Солжењицин наводи и имена администратора ове највеће

машинерије за убијање у историји света: Арон Солтс, Јаков Рапопорт, Лазар Коган, Матвеи
Берман, Хенрих Јагода и Нафтали Френкел. Свих шест су ционистички јевреји. У 1970
Солжењицин је добио Нобелову награду за мир и за књижевност.

НМ Ротшилд & Санс преузима дневне корекције светских цена злата у својој канцеларији у
Лондону, свакога дана у 11.00 часова, у истој просторији до 2004. године.

“Од дана лидера Илумината Вајсхаупта, до оних Карла Маркса све до Троцког, ова светска
завера је све јача. А сада напокон ова банда изванредних личности из подземља великих
градова Европе и Америке је зграбила руски народ за косу и постала неприкосновени
господар тог огромног царства.”

Формирање ЦФР (CFR) је договорено на састанку 30. маја 1919 у хотелу Мажестик у
Паризу, Француска.
Шиф је извршавао наређења која је требало да испуни пре своје смрти 1920. и формира
организацију у Америци (CFR) која је потребна да би се подешавали избори политичара по
жељама Ротшилда.

1921: по наређењу Јакоба Шифа основан је Савет за међународне односе (CFR) од стране
ашкенази јевреја Бернарда Баруха и пуковника Едварда Мандел Хaуса.

Чланство ЦФР у почетку је било око 1.000 људи у Сједињеним Државама; у oво чланство
cу укључене главе готово сваког индустријског царства у Америци, сви међународни
банкари амерички базирани и шефови свих невладиних и неопорезиваних организација;
у суштини сви они људи који би обезбедили капитал потребан за свакога ко жели да се
кандидује за Конгрес, Сенат или Председништво.

Први задатак ЦФР био је да преузме контролу над штампом. Овај задатак је дат Џон Д.
Рокфелеру који је поставио низ националних новинских магазина као што су Life и Time. Он
је финансирао Семјуела Њухауса да купе и успостави ланац новинских кућа широм земље,
а такође и Јуџин Мејер који ће купити многе часописе као што су Вашингтон Пост, Њузвик,
Ant Weekly …

Задатак контроле радија, телевизије и филмске индустрије је подељен између

међународних банкара из Кун Леб, Голдман Сакс, Варбурга и Лемана.
1925: јеврејска енциклопедија од ове године наводи да cу ашкенази јевреји (који
представљају око 90% од такозваног светског јеврејства) такозвани непријатељ Јевреја
(такође познат као Едом, погледајте Генесис 36: 1), a сада у ствари представља јеврејску
расу и на страни 42 тома В наводи се:

“Едом је у модерном јеврејству”.у суштини говорећи да су ови ашкенази јевреји, који

представљају 90% од тзв јеврејске популације, заправо пагани или Гоја.

1926: НМ Ротшилд & Санс рефинансира подземне електро железнице у власништву

Лондон Лтд која већинским акцијама има контролу целог лондонског транспортног система.

Морис де Ротшилд добија сина Едмонда де Ротшилд.

1929: Ротшилди рушe економију САД смањењем прилива  новца.

1930: Прва Ротшилдова Светска банка, “Банка за међународна поравнања” (БИС) је

основана у Базелу, Швајцарска. на истом месту као где је 33 године раније одржан први
Светски Конгрес Циониста.

1933: 30. јануара, Адолф Хитлер постаје канцелар Немачке. Он гони јевреје, од којих су
многи комунисти, са владајућих позиција у Немачкој.

Као резултат тога, у јулу, Јевреји одржавају Светску Конференцију у Амстердаму током које
захтевају да Хитлер врати сваког јевреја на своју бившу позицију.

Хитлер одбија и као резултат тога, Семјуел Унтермајер, ашкенази јевреј који је уцењивао
председника Вилсона, а сада шеф америчке делегације и председник целе Конференције,
по повратку у САД држи говор на радију који је објављен и у Њујорк Тајмсу у понедељак, 7.
августа, 1933:

“… Јевреји су аристократе света … Наша кампања је … економски бојкот све немачких

робе, испорука и услуга … Оно што ми предлажемо … је уместо кривичног гоњења чисто
одбрамбени економски бојкот који ће поткопати Хитлеров режим и научити памети немачки
народ уништавањем њиховог извоза од кога зависи само њихово постојање … Свако од
вас, јеврејин и грк подједнако … мора да одбије да сарађује са било трговцем или
власником продавнице ако продаје производе из Немачке или производе пристигле
немачким бродовима или другим немачким транспортом.”

Како две трећине хране Немачка мора да увози, а може се увозити само из средстава
добијених извозом, ако Немачка не може да извози, две трећине немачког становништва
ће гладовати.

Као резултат овог бојкота јевреји широм Америке протестовали су испред и/или
оштећивали било продавнице у којој би пронашли немачке производе због чега су
продавци морали да бацају те производе да би избегли проблеме.
Када су ефекти овог бојкота почела да се осећају у Немачкој, немци, који су демонстрирали
ненасиље према jеврејима у овом тренутку, једноставно су почели да бојкотују јеврејске
продавнице на исти начин на који су jевреји бојкотовали продавнице немачких производа у
Америци.

Ротшилд финансира ИБМ, снабдева нацисте машинама за производњу бушених картица

да помогне организовање и управљање иницијалне идентификације и социјалног
протеривања jевреја, одузимања њихове имовине и њихово истребљење.

Дана 16. новембра, председник Рузвелт признаје ционистички режим Стаљина у Русији без
консултација са Конгресом и 8.000 Украјинаца маршира у знак протеста у Њујорку.

Исте године, председник Рузвелт, рођен од мајке jеврејке, дакле задовољавајући ашкенази
правила као јевреј, наређује да свевидеће око треба ставити на све нове новчанице
заједно са слоганом “Новус Ордо Секулорум.” Ово је латински за “нови вековни поредак.”

1934: Закони тајности швајцарских банака су реформисани и постаје кривично које

резултира затвором за било ког запосленог у банци да изда банкарске тајне. То је све било
припрема за Ротшилдом пројектовани Други Светски Рат у коме ће они, као и обично,
финансирати обе стране.

Умире Едмонд де Ротшилд.

1936: Поводом јачања Антисемитизма у Немачкој, Самуел Ландман (у то време, секретар

Светске Ционистичке Организације) у својој књизи из 1936.г;: “Велика Британија, Јевреји, и
Палестина” наводи о  уласку Сједињених Држава у Светски Рат: “Чињеница је да је
јеврејска помоћ која је гурнула САД у рат на страну савезника заснована у великој мери на
јачању антисемитизма у нацистичком програму.”

1938: 7. новембра, јевреј Хершел Гринспен убија Ернста вон Рата, нижег службеника у
немачкој амбасади у Паризу. Као резултат овог немачко непријатељство према јеврејима у
Немачкој прераста у физичко насиље.

Аустријска банкарска кућа Ротшилда у Бечу, S. M. von Rothschild und Söhnе, се затвара
након нацистичке окупације Аустрије.

1939: И.Г. Фарбен, водећи произвођач хемикалија у свету и највећи немачки произвођач
челика, драматично повећава своју производњу коју готово искључиво користи да наоружа
Немачку за Други Светски Рат. Ова компанија је под контролом Ротшилда. Фарбен је
створио смртоносни гасЦиклон Б који је коришћен за истребљење Јевреја (!?).

1. септембра 1939. Други Светски Рат почиње Немачком инвазијом Пољске уз пропаганду
“растуће опасности од комунистичког Совјетског Савеза који прети да обришие све
хришћане са мапе Европе”.

1940: Хансјирген Келер у својој књизи “Унутар Гестапоа”, наводи о Марији Ани Шиклгрубер,
баки по оцу Адолфа Хитлера:

“Мала служавка … дошла у Беч и постала кућна служавка … у вили Ротшилд … тако да
Хитлеров непознати деда мора да се потражи у овој величанственој кући.”

Ово је подржано од Валтера Лангера у његовој књизи, “Ум Хитлера” у којој каже:

“Адолфов отац, Алоа Хитлер, био ванбрачни син Марије Ане Шиклгрубер која је живела у
Бечу у време када је затруднела. У то време је била запослена као службеник у дому
барона Ротшилда. Чим је породица открила њену трудноћу враћена је кући … где је рођен
Алоа.”

1941: Председник Рузвелт уводи Америку у Други Светски Рат одбивши даљу продају
Јапану челика и нафте. Јапан је био у сред рата против Кине и без тог челика и нафте није
могао да настави тај рат. Јапан је у потпуности зависио од САД за челик и нафту. Рузвелт
је знао да ће ово изазвати Јапанце да нападну Америку, што су касније и урадили у Перл
Харбуру.
 1942: Прескоту Бушу, оцу будућих америчких председника
Џорџа Херберта Вокера и Џорџа, је одузета компанија због Закона о “трговању са
непријатељем.”  Он је финансирао Хитлера из Америке, док су амерички војници, као и
јевреји, били убијани од стране немачких војника.

Занимљиво је да  Анти Дефамејшн Лиг никада није критиковала било ког од Бушових за то.

1943: 18. фебруара циониста Исаак Гринбаум, шеф Јеврејске Агенције Комитета Спаса, у
говору Извршног Савета Циониста каже:

“Ако ме питате, да ли можете да дате из Уједињеног Јеврејског Апела новац за спасавање

јевреја, кажем вам не и опет не!”

Он ће рeћи: “Једна крава у Палестини вреди више од свих јевреја у Пољској!”

Ово није изненађујуће, цела идеја ционистичке подршке за клање невиних Јевреја био је
да заплаши преживеле у веровању да је њихова једина место сигурности Израел. Како
другачије би ционисти могли да обезбеде да јевреји напусте најлепше европске градове у
којима живе и да се отселе у пустињу ?!

1944: 6. новембра лорд Моне, британски министар на Блиском истоку је убијен у Каиру од
два припадника јеврејске терористичке групе Стерн Ганга, коју предводи будући премијер
Израела, Јицак Шамир који је такође одговоран за покушај убиства Харолда МекМајкла,
високог комесара британског мандата Палестине те исте године.

Занимљиво је такође још једно успешно убиства ове године представника Уједињених
Нација на Блиском истоку, Грофа Фолке Бернадоа који, иако је обезбедио ослобађање
21.000 затвореника из немачких логора током Другог светског рата, је виђен од Исака
Шамира и његових терористичких сарадника као анти-циониста.

У Бретон Вудсу, Њу Хемпшир, још две Ротшилдове светске банке су створене:

Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка.
1945: Крај Другог светског рата. И.Г. Фарбенове фабрике, наведене као посебан циљ,
остају неоштећене у бомбардовањима Немачке. Трибунали одржани на крају Другог
светског рата да истражују нацистичке ратне злочине, цензурисали су неке снимљене
материјале о помоћи Хитлеру са запада.

Ротшилди prave велики корак ка свом циљу светске доминације, када је другa “Лига
народа”, под називом “Уједињене нације”, одобренa овe године.

1946: 22. јула будућi премијер Израела, aшкенази jевреј Давид Бен-Гурион, наређује
другoм будућeм премијеру Израела, ашкенази јевреју Менахему Бегину да изврши
терористички напад на Кинг Давид хотел у Палестини у покушају да отера Британце из
Палестине. Резултат је био 91 жртва, већином цивилна: 28 британаца, 41 арапин, 17
јевреја, и 5 других. Око 45 људи повређено.

Менахем Бегин је на поносно прогласио себе за “оца модерног тероризма.” По броју

погинулих у једној терористичкој акцији овај резултат ће бити надмашен преко четрдесет
година касније бомбардовањем Пан Ам лета 103 изнад Локербија.

1947: Британци, који су пре Другог светског рата обећали да неће бити више имиграција
Јевреја у Палестину у циљу заштите Палестинаца из својих територија како и британских
војника, предajу контролу Палестине Уједињеним Нацијама 15. маја, 1948 године.
Решеност УН је била да Палестина буде подељена у две државе, једну ционистичку и
једну арапску, а Јерусалим да остане као међународна зона отворена све вероисповести.

Уједињене Нације, немајући право да дају арапску имовину никоме а најмање јеврејима
који у власништву  држе 6% Палестине у то време, резолуцијом 181 одобравају јеврејима
57% палестинске земље остављајући арапима (који су у то време имали 94%) само 43%.

Комитет за Неамеричке Активности оптужује АДЛигу за злоупотребу информација

прикупљених од стране ADL кроз шпијунирање америчких грађана али потпедседница
Клара Хофман разрешава АДЛ-а кривице и сумње о комунистичким активностима АДЛ
одбацује као “рекла-казала”.

1948: У пролеће ове године, Ротшилди подмићују Хари Трумана (33. председника
Сједињених Држава 1945 – 1953) да призна Израел (јеврејске територије у власништву
циониста Ротшилда) као суверену државу сумом од $ 2,000,000 коју дају за његову изборну
кампању.

Пола сата након проглашења Израела као суверене јеврејске државе у Палестини,
председник Труман проглашава Сједињене Државе као први страни народ који то признаје.

Застава Израела је откривена и упркос огромном противљењу амблем на застави је

верзија плаве боје Ротшилдовог црвеног хексаграма.

Овo je разбеснело многе јевреје који су знали да је овај хексаграм коришћен у древним
магијским религијама као симбол “Молоха” (познат као демон случајних жртви) и
занимљиво је да је ово име урезано на тзв. “камену сове” у Бохемиан Гроув а има и назив
“Астарот” (описан као Господар благајне пакла).

Хексаграм је такође коришћен каo симбол Сатурна, који је идентификован кроз езотерични
назив Сатане. То указује на то да је свако убијен у име Израела заправо жртва Сатани.

Издвојена група јевреја је инсистирала да менору, као најстарији јеврејски симбол треба
користити, и истакли да хексаграм уопште није јеврејски симбол, али наравно Ротшилдови
ционисти су их ућуткали.

У раним јутарњим часовима 19. априла, 132 јеврејскa терористa из Иргун бандe, коју је
предводио будући израелски премијер Менахем Бегин, уз помоћ банде Стерн, предвођене
будућим израелским премијером Јицаком Шамиром, брутално масакрирају на спавању
више од 200 мушкараца, жена и деце у арапском селу Деир Јасина.

Непосредно након поделе Палестине од Уједињених Нација на независну јеврејску и

независну арапску државу 15. маја, Израелци крећу у војни напад на арапе, уз заглушујуће
звучнике на својим камионима, вриштећи на арапе да ће их све поклати ако одмах не
напусте земљу.

800.000 aрапа cа свежим сећањем на масакр Деир Иасина бежи у паници. Тражили су
помоћ од суседних арапских држава, али те државе нису се укључиле свесне да су
недорасле најновијој војној техници израелца којом их је снабдевао јеврејски
стаљинистички режим из Совјетског Савеза. Након овог напада јевреји преузимају
контролу над 78% територије некадашње Палестине.

Палестинцима, од којих су многи хришћани, никада нису плаћена обештећења за домове,

имовину и предузећа отета од њих током овог разбојничког јеврејског напада, и ови су
људи завршили под шаторима сиротињских избегличких логора.

Барем половина палестинаца у  журби да побегну, оставили су своје крштенице које су

израелци пронашли и одмах донели закон да ће само онима који могу да докажу
држављанство бити дозвољено да се врате у Израел, тако да око 400.000 палестинаца
није се могло вратити уз губитак све своје остављене имовине.

Ашкенази jевреј Давид Бен-Гурион, један од оснивача Израела и његов први премијер,
искрено описује ционистичке циљеве у свом дневнику (21 Мај 1948):

“Ахилова пета арапске коалиције је Либан. Муслимaнска превласт у овој земљи је

вештачка и може лако бити срушена. Хришћанска држава треба да се постави тамо, са
јужном границом на реци Литани.

Ми би потписати споразум о савезу са овом државом. Тако, када се сломи снага арапске
легије и бомбардује Аман, могли бисмо да збришемо Транс-Јордан, и након тога Сирија ће
пасти. А ако би се и даље Египат усудио да ратује против нас, ми бисмо бомбардовати
Порт Саид, Александрију и Каиро. Ми тако треба да завршимо рат и наплатимо дугове
Египту, Асирији и Халдеји у име наших предака.”
Господари Рата 5/7

1949: 1. октобра, Мао Це Тунг (Зедонг) објављује оснивање Народне Републике Кине на
тргу Тјенанмен, Пекинг. Он је финансиран од стране Ротшилда који је створио комунизам у
Русији, ту су следећи Ротшилдови агенти: Соломон Адлер, бивши званичник трезора САД,
који је био совјетски шпијун; Израел Епштајн, син јеврејског бољшевика затворенoг од цара
у Русији због покушаја да подстакне револуцију; и Френк Цое, водећи функционер ММФ у
власништву Ротшилда.

1950: Израел објављује свој 3акон Повратка, гарантујући да сваки Јеврејин у свету има
право да живи у држави Израел, али га палестинцима који су живели тамо 1300 година
негирају. Џон Давит, бивши шеф секције унутрашње безбедности Одељења Правде
напомиње да је израелска обавештајна служба друга најактивнија у Сједињеним Државама
након Совјета; наравно и Израел и Совјетски Савез имају ашкенази јеврејско вођство.

1951: 1. априла израелска тајна обавештајна агенција Мосад, који ће наставити да

терорише свет, је формирана. Мото Мосада је вероватно најодвратнији мото од свих тајних
служби света:

“Путем обмане, трипут ћеш до рата.”

1953: НМ Ротшилд & Санс преко Британске Њуфаундленд Корпорејшн Лимитид ће на
60.000 квадратних миља земљишта у Њуфаундленду, Канада, изградити електране да
искористе моћ Хамилтон (касније преименован у Черчил) Фолс (водопада). У то време то је
био највећи грађевински пројекат икада предузет од стране приватне компаније.

1954: У “Лавон Афери” израелски агенти регрутују египатске грађане јеврејског порекла да
бомбардују циљеве Запада у Египту и подметну доказе о наводној кривици aрапа, у
очигледном покушају да поремете америчко-египатске односе. Израелски министар
одбране ашкенази јевреј Пинхас Лавон је коначно разрешен дужности, иако многи мисле
да је одговоран Давид Бен-Гурион.

Сакривени микрофон постављен од стране израелаца је откривен у канцеларији

амбасадора САД у Тел Авиву.

1955: Едмонд де Ротшилд оснива компанију ФИНАНСИЕР у Паризу.

1956: Телефонски прослушкивачи нађени на два телефона у резиденцији америчког војног

аташеа у Тел Авиву.

1957: Џејмс де Ротшилд умире и објављено је (од стране медија у власништву Ротшилда)
да је оставио велику суму новца држави Израел за изградњу њихове зграде парламента,
Кнесета. Он наводи шта би требало да буде Кнесет:

“Симбол, у очима свих људи, постојаности државе Израел”.

На страни 219 своје књиге, “Приче о британској аристократији” Л.Г. Пајн, уредник Бркс
Пириџ, наводи

“Јевреји су толико уско повезани са британским племством да је тешко да једна од ове две
групе претрпи губитак који није узајаман. Било који ударац против јевреја у овој земљи не
би био могућ без повреде аристократије такође.”

Морис де Ротшилд умире у Паризу.

1962: Ротшилд Фрер успоставља Иметал као кровну компанију за све своје интересе у
рударству минерала.

Фредерик Мортон објављује своју књигу “Ротшилди” у којој наводи:

“Иако они контролишу резултате индустријских, комерцијалних, рударских и туристичких

корпорација ни једна не носи име Ротшилд. Преко приватних партнерстава, породичне куће
никада нећете морати да објаве ни један јавни биланс или било који други извештај о
свом финансијском стању.”

Овај став открива прави циљ Ротшилда, да елиминише сву конкуренцију и креира
сопствени светски монопол.
1963: 4. јуна председник Џон Ф.Кенеди (35. председник Сједињених Америчких Држава
1961 – 1963) потписује Извршну Наредбу 11110 којом се америчкој влади враћа
овлашћење да издаје валуту, без проласка кроз Федералну Резерву у власништву
Ротшилда.

Мање од 6 месеци касније, 22. новембра, председник Кенеди је убијен од стране Ротшилда
из истог разлога као и председник Абрахам Линколн 1865. год, зато што је желео да
штампа амерички новац за амерички народ а то се противи интересима Ротшилда.

Поменути Извршни налог 11110 је повучен од председника Линдона Беинс Џонсона (36.
председника САД од 1963 до 1969) у авиону Аir Force One од Даласа до Вашингтона, истог
дана када је председник Кенеди убијен. Још један, а вероватно примарни разлог за убиство
Кенедија је његова категорична изјава израелском премијеру Давиду Бен-Гуриону да се ни
под којим условима неће сложити да Израел постане нуклеарна сила.

Израелски новине Ха’арец 5. фебруара 1999, у прегледу књиге Авнер Коена “Израел и
бомба” наводе:

“Убиство америчког председника Џона Ф. Кенедија довело је до наглог престанка масовног

притиска америчке администрације на владу Израела да обустави нуклеарни програм …
подразумева се да је Кенеди остао жив сумњиво је да ли би Израел данас имао
нуклеарне опције.”

Едмонд де Ротшилд оснива La Compagnie Financière Edmond dе Rothschild (LCF) у

Швајцарској, као инвестициону кућу (кућу зa улагање капитала). Она се касније развија у
инвестиционе банке са многим филијалама. Он такође жени своју Надину и добијају сина
Бенџамина де Ротшилда.

1965: Израел незаконито добија обогаћени уранијум од NUMECA (Nuclear Materials and
Equipment Corporation).

1967: третман палестинаца од стране ционистичких jевреја коначно доводи до беса у

арапском свету па Египат, Јордан и Сирија мобилишу војску на границе са Израелом. Све
ове три земље су изненада нападнуте од Израела и као резултат Синај (која је обухватао
Газу) је отет од Египта а Западна обала реке Јордана отета од Јордана.

Као резултат тога 8.јуна израелци изводе напад на амерички бојни брод Либерти (USS
Liberty) израелским aвионимa и моторним торпедним чамцима са циљем да се кривица
свали на Египат и уведе Америку у рат на страни Израела.

Као резултат овог напада 34 америчка члана посаде је погинуло а 174 рањено. Израел
лаже као и обично, тврдећи да је заменио овај ратни брод (са огромном америчком
заставом) за стари египатски брод за превоз коња Ел Кусеир који је 180 метара краћи. Они
такође тврде да је брод био у ратној зони а у ствари био је у међународним водама, далеко
од било каквог сукоба.
Израелски напад на овај ратни брод траје 75 минута и за то време су пуцали и у једну од
застава САД, што је резултирало у очајничким покушајима морнара да подигну још једну
заставу. У периоду после овог напада, амерички морнари који су преживели су упозорени
од стране САД војске да не разговарају ни са ким због “националне безбедности”.

Ова прича не добија значај у мејнстрим медијима контролисаним од Ротшилда и, као и

обично, Израел ни на који начин није чак ни укорен за своје злочине према себи подређеној
земљи Америци.

Сутрадан, 9. јуна, Израел илегално отима Голанску висораван од Сирије. Ова област даје
Израелу једну трећину његове свеже воде.

Израелски генерал Матитиаху Пелед, је цитиран у Ха’арец (19 Март 1972) са следећом
изјавом:

“Теза да опасност од геноцида виси над нама од јуна 1967. и да се Израел бори за своју
физичку егзистенцију је само блеф, који је створен и развијен после рата.”

Још једна мучна преварантска изјава, али бар је у складу са мотом Мосада: “Путем
обмане, трипут ћеш до рата.”

Де Ротшилд Фрер је преименован у Банк Ротшилд.

1968: умире Ноеми Халфен, супруга Мориса де Ротшилда.

1970: Док је радио за сенатора Хенри”Скуп” Џексона, ашкенази јевреј Ричард Перле је
ухваћен од стране ФБИ да даје поверљиве информације Израелу. Ништа није учињено.

Британски премијер Едвард Хит чини Виктора Ротшилда шефом његове политике
јединице; док је у тој улози Британија улази у Европску заједницу.

1973: У својој књизи “Да се нико није усудио да то назове конспирациjoм” Гари Ален
наводи:

“Један од главних разлога за историјски мрак о улози међународних банкара у политичкој

историји је тај што су Ротшилди јевреји … Јеврејски чланови завере су користили
организацију која се зове Анти-Дефамејшн Лиг (АДЛ) као инструмент за жигосање свих
оних који макар и помену Ротшилде и њихове савезнике као нападаче на сво јеврејство.”

На овај начин они су угушили готово сву истину о међународним банкарима и направили
табу тему на универзитетима.

Сваки појединац или књига која истражује ову тему је одмах нападана од стране стотина
чивутских заједница широм света. АДЛ никада неће дозволити да истина или логика
ометају високо професионалне банкарске послове …

Заправо, нико нема право да буде више љут на Ротшилдову клику него сами јевреји …
Ротшилдова империја је помогла и финансирала Адолфа Хитлера.”

Занимљиво је да од све људске расе, само у јевреја једном истом речју се декларише и
народ и вероисповест и само у јевреја постоји обичај наслеђивања вере/нације по мајци;
веома лукаво, како сав остали свет наслеђује по оцу, практично у свакој комбинацији где је
један од супружника жидов деца аутоматски постају чивути !

Џорџ Ј. Лорер, радник код Ротшилда,

контролише ИБМ, изумео је УПЦ (Универсал Продукт Код) Баркод који ће на крају бити
стављен на сваки артикал трговине широм света и увек садржи број 666 (по две тање
линије на почетку, тачно на средини и на крају кода). Књига Откровења,

Поглавље 13, Стих 17 до 18. каже:

“И да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена
њеног. Овде је мудрост. Нека онај који разуме израчуна број звери: јер је број човека; и
његов број је шест стотина шездесет и шест.”

Сви сатански циљеви Ротшилда су сада јасно видљиви целом свету, све купљено или
продато носи жиг звери, 666.

НМ Ротшилд & Санс британске корпорације Њуфаундлендa, Черчил Фолс пројекат у

Невфоундланду, Канада, је завршен.

НМ Ротшилд & Санс ствара нову компанију која управља имовином и тргује широм света и
на крају постаје Rothschild Private Management Limited.

Едмонд де Ротшилд, праунук Јакоба Мајер Ротшилда, купио буржоаско имање Шато Кларк
у Бордоу.

1976: Ашкенази jевреј Харолд Розентал, помоћник aшкенази jевреја сенаторa Јаkобa
Џавица каже: “Већина јевреја не воли то да призна али наш Бог је Луцифер.”

1978: Ашкенази јевреј Стивен Брајен, службеник Сената CFR, је снимљен у једном хотелу у
Вашингтону док нуди поверљиве документе врху израелских војних званичника. Брајен
добија адвоката Натана Левина а истрага усмерена ка пороти Врховног Суда  је одједном
мистериозно обустављена.

1979: Египатско-израелски мировни споразум је потписан а Сједињене Државе су се

обавезале на 3 милијарде долара годишње “помоћи” Израелу од новца пореских обвезника
САД (што није ни кап воде у океану у поређењу са новцем који остаје као невидљиви
профит власника Федералне Резерве).

Господари Рата 6/7

Шин Бет (Израелска унутрашња безбедносна агенција) покушава да продре у Генерални

конзулат САД у Јерусалиму користећи административно запосленог који је имао аферу са
девојком из Јерусалема.

Барон и баронеса Филипи де Ротшилд у заједничком улагању са Робертом Мондавијем

започели изградњу пирамиде у долини Напа, Калифорнија, где се налази лидер и оснивач
цркве Сатане, ашкенази јевреј Антон ЛеBеј. Ово је познато као Опус 1 (што значи први
посао) а овај храм је административно прикривен винаријом.

1980: почиње глобални феномен приватизације. Ротшилди су иза овога од самог почетка,
како би преузели контролу свих јавних својина широм света.

1981: Банк Ротшилд је национализована од стране француске владе. Нова банка се зове
Compagnie Europeenne de Bank, WV.
Ротшилди су накнадно поставили наследника француске банке, Ротшилд & Цие Банку
(РЦБ), која наставља да бива водећа француска инвестициона кућа.

1982: Од септембра 16 до 18. будући премијер Израела, а затим министар одбране,

ашкенази јевреј Аријел Шарон, оркестрира инвазију Либана од старане Израела уз убијање
између 1000 и 2000 мушкараца, жена и деце у Сабра и Шатила масакрима.

1985: Јустас Малинс објављује, “Ко је власник ТВ мреже” где обелодањује да Ротшилди
имају контролу над све три главне америчке мрежа: НБЦ, ЦБС и АБЦ.

Њујорк Тајмс извештава да је ФБИ упознат са барем десетак инцидената у којима

амерички званичници преносе поверљиве информације Израелцима и њих Министарство
правде не гони, цитирајући бившег помоћника директора ФБИ Рејмонда Ванала.

Ричард Смит, власник Милчо, је оптужен за кријумчарење нуклеарних сатова Израелу.

НМ Ротшилд & Санс саветује британску владу о приватизацији Бритиш Гас (бензин) а
потом саветује британску владу о практично свим својим другим приватизацијама државне
својине, укључујући: Бритиш Стил (челик); Бритиш Коул /угаљ), све британске регионалне
електродистрибуције и све британски регионалне изворе воде.

Британски премијер је у великој мери укључен у ове приватизације као и будући канцелар
државне благајне, Норман Ламон, бивши банкар Ротшилда.

1986: Мордехаи Вануну, техничар у Димони, нуклеарном постројењу Израела од 1976. до

1985. године, открива да је ово постројење тајно производило нуклеарно оружје и то
објављује лондонски Сaнди Тajмс са чињеницама и фотографијама.

Његови докази су показали да су залихе Израела око 200 нуклеарних бојевих глава, без
расправе или овлашћења сопствених грађана. 30. септембра 1986., Вануну је намамљен из
Лондона у Рима, тамо је киднапован, дрогиран и испоручен Израелу.

Након тајног суђења био је осуђен на 18 година затвора због “издаје”, и “шпијунаже” иако
није примио никакав новац нити комуницирао стране силе.

Држе га у потпуној изолацији 11 година, уз дозвољене само повремене посете од своје

породице, адвоката и свештеника. Иако је одслужио казну, израелска влада наставља да
га држи у затвору.

1987: Едмонд де Ротшилд ствара светску Конзервацијску банку која је дизајнирана да

пренесе дугове из земаља трећег света у ову банку, а заузврат те земљае ће дати
земљиште овој банци. Ово је дизајнирано да Ротшилди  стекну контролу над трећеим
светом, што представља 30% површине земљишта Земље.

Дана 24. априла Вол Стрит Журнал објављује “Улога Израела у Ирану – контра скандал
неће бити детаљно истражен од стране Савета.”
1988: АДЛ иницира национални конкурс за студенте права за пројект  законодавства против
мржње према мањинским групама. На такмичењу је победио човек по имену Јозеф
Рибаков чија теза предлаже да не само да мржњом мотивисано насиље буде забрањено
но и било које речи које стимулишу: сумњу; трвење; мржњу и могуће насиље такође морају
бити криминализоване.

Ова АДЛ награђеним папир сугерише да државне агенцијене не треба само да  прате и
ограничавају слободу говора уопште, но такође треба да цензуришу све филмове који
критикују идентификоване групе.

Осим тога, чак и ако се давалац изјаве може оправдати, на пример хришћани критикују
хомосексуалност зато што је Библијом изричито забрањена, Рибаков наглашава да се
слично оправдање неће моћи користити у сврху одбране на суду.

Суд ће морати да осуди говор мржње ако се њиме мањинска група или члан те групе
осетио емотивно оштећен. Стога, према овим предлозима широм света правосудни
системи  бивају присиљени на измене закона и мање од 15 година касније Исус Христос би
био ухапшен као криминалац мржње.

Овај закон је дизајниран да заштити Ротшилд заверу увек када буде откривена и ако
критикујете Ротшилдову криминалну кабалу, бићете мета прогона као антисемита и
ризиковати затвор у најмању руку.

Умире Филип де Ротшилд.

1989: Многе сателитске државе у источној Европи, кроз утицај “Гласности”, постају
отворенијe у својим захтевима ослобађања од комунистичке власти.

Многe револуције ће се десити у 1989. и већина њих укључује рушења комунистичких

власти и њихову замену републикама.

Тако, комунистички режими у источној Европи (Гвоздена завеса) постају веома слаби. На
крају, као резултат перестројке и гласности, руши се комунизам, не само у Совјетском
Савезу већ и у Источној Европи.

У Русији, Борис Јељцин (чија супруга је кћер Јосифа Стаљина из брака са Розом
Каганович) и републичка влада предузима кораке да оконча моћ Комунистичке партије
њеним суспендовањем и забраном и одузимањем готово све имовине.
То симболизује пад комунизма у Русији и резултира почетком масовног егзодуса 700.000
Јевреја из бившег Совјетског Савеза у Израел.

У израелском часопису Хотам (24. новембра 1989), постоји извештај говора који је тада
израелски заменик министра иностраних послова, ашкенази јевреј Бинјамин Нетањаху
одржао студентима на универзитету Бар Илан у којем он каже:

“Израел треба да експлоатише репресије демонстрација у Кини тако да када је светска

пажња усмерена на ту или било коју другу земљу, да спроводи масовна протеривања
Арапа са територије.”

У Лондону и Паризу Ротшилди најавили покретање новог ентитета, Ротшилд ГмбХ, у

Франкфурту.

Након ирачке инвазије на Кувајт 2. августа, 1990. године, 16. јануара 1991. године
Сједињене Државе и Британија започеле ваздушну кампању бомбардовања циљева у
Ираку. Дана 24. фебруара кампања грозног ратног злочина је почела и требало је да траје
100 сати до 28. фебруара.

Овај злочин је био покољ 150.000 ирачких војника напалм бомбама. Ирачани су бежали
препуним аутопутем од Кувајта до Басре.
Председник Џорџ Херберт Вокер Буш је наредио војним јединицама ваздуха и земље да
убијају и све ирачке војникe који се предају а затим су их булдожерима све, неке још увек
живе, стрпали у масовне необележене гробнице у пустињи.

Председник Буш је тада наредио прекид непријатељстава. Који је значај овог покоља и
због чега је председник Буш прогласио рат тог дана?

Па, био је дан Пурима те године. На овај дан Јевреји славе своју победу над старим
Вавилоном, сада заснованим унутар граница Ирака на дан када се јевреји охрабрују на
крваве освете против својих непријатеља.

На конференцији групе Билдерберг 6. до 9. јуна ове године у Баден-Бадену, Немачка,

Дејвид Рокефелер (Ротшилд) је дао следећу изјаву:

“Захвални смо Вашингтон Посту, Њујорк Тајмсу, Тајм Магазину, и другим великим
публикацијама чији директори су присуствовали нашим састанцима и поштовали своја
обећања о дискрецији скоро 40 година.

Било би немогуће да развијамо наш план за свет да смо били изложени светлу јавности
током тих година.

Али свет је сада више софистициран и спреман да маршира ка светској влади. Изнад-
национални суверенитет интелектуалне елите и светских банкара је сигурно бољи од
националног ауто-одређивања практикованог у прошлим вековима. ”

1992. у марту, бивши председник Управног одбора Федералне Резерве Пол Вокер А.
постао председник Европске банкарске фирме Ј Ротшилд, Волфенсон и Ко.

Стивен Брајен ухваћен у понуди поверљивих докумената Израелу 1978. године, изабран у
Одбор про-израелског јеврејског Института за послове националне безбедности, док
наставља са радом као плаћени консултант уз безбедносне провере, на извозу “осетљиве”
технологије САД.

У “Самсоновој Опцији” Сејмур М. Херш пише:

“Бесправно добијена обавештења су летела тако масовно из ЛАКАМ (тајна израелска

обавештајна јединица, хебрејски акроним за научни биро за везу) у израелска обавештајну
службу да је уведена посебна шифра под називом ЏАМБО као додатна безбедносниа
ознака већине докумената.

Било је стриктно наређено, подсетио је Ари Бен-Менаше да “Све означено ЏАМБО није
требало да се расправља са својим америчким колегама.”

Вол Стрит Журнал пише да су израелски агенти наводно покушали да украду тајни систем
шпијунске камере Рекон Оптикал Инк.
16. септембра британски Фунта драстично пада када шпекуланти новца на челу са
Ротшилдовим агентом ашкенази јеврејем Џорџом Сорошем узајмљују фунте и продају их
за немачке марке пред исплату датих кредита како би у девалвираној валути ућарили
разлику.

У наставку операције британски канцелар државне благајне Норман Ламон најављује раст
каматних стопа од 5% у једном дану, а као резултат тога покреће Британију у рецесију која
траје много година како велики број предузећа пропада и због падова на тржишту
некретнина.

Тако Ротшилди, након што су приватизовали британске државне својине током 1980-их,
прво подижу цена акција а онда их обарају како би могли да их откупе за пеније на фунту.
Ово је копија онога што Натан Мајер Ротшилд учинио британској привреди 180 година
раније, 1812. године.

Упадљиво је да је канцелар државнe благајне у то време Норман Ламонт, који је пре него
што је постао посланик био трговац банкар у НМ Ротшилд и синови, којима се придружио
након студирања Економије на Кембриџу.

1993. Норман Ламонт напушта британску владу и враћа се у НМ Ротшилд анд Санс као
директор, по обављеној мисији рушења британске економије за Ротшилдове профите.
Норман Ламонт

Бивши конгресмен Пол Финдли објављује своју чувену књигу “Намерна обмана”:
Суочавање чињеница о односу САД и Израела.

У овој књизи он набраја 65 земаља чланица Уједињених резолуција против Израела из

периода 1955. до 1992. године, а на 30 од њих САД су ставиле вето. Данас има 95
резолуција против Израела.

Без обзира што је марионета САД-а помагала Израел да терорише свет, 65 решења је
донето против Израела и то је више од свих решења заједно донетих  од УН против свих
других земаља света.

Али изгледа да Израел не брине превише о ставовима Уједињених нација, када се узме у
обзир да је мање од две недеље након израелских напада на УСС Либерти (напад
дизајниран да окриви Египат) САД ушла у рат са Египтом. Израелски министар иностраних
послова Аба Ебан изјавио је у Уједињеним нацијама:

“Ако се у Генералној Скупштини гласа и са 121 гласа према 1 за повратак Израела на

линије примирја (границе пре јуна 1967. године ), Израел ће одбити да се повинује одлуци.”

Њујорк тајмс – 19. јун 1967.:

“УН су само још један Ротшилд против међународног јеврејства.”

Њујорк тајмс – 19. јун 1967. ADL је ухваћен у масовним доушничким операцијама против
критичара Израела, арабо-Американаца, Савета Рада Сан Франциска , ИЛВУ Локал 10,
Едукативног Удружења Оакланда , НААЦП-а, ирске Северне Помоћи, Међународног
Индијског Савета , Азијског Кокус Закона и полиције Сан Франциска.

Прикупљени подаци се шаљу у Израел, а у неким случајевима у Јужну Африку. Притисак а

јеврејске организације приморавају одустајање од кривичних предмета и измирење
грађанских парница за необјављену суму новца.

1995: Бивши нуклеарни научник, Др. Кити Литл тврди да Ротшилди контролишу 80%
светских залиха уранијума имајући монопол нуклеарне енергије.

“Израел агресивно скупља америчку војну и индустријску технологију.”

У извјештају се наводи да је Израел добија информације користећи “Етничко таргетирање,

финансијску експанзију и идентификацију и експлоатацију појединих слабости америчких
грађана.”

1996: Генералнa Kњигговодна Канцеларија извештава у Вашингтон Тајмс 22. фебруара):

“Израел спроводи много агресивнију операцију шпијунаже САД од било ког америчког
савезника; шпијунске операције воде обавештајне организације одговорне за прикупљање
научних и технолошких информација за Израел а потплаћивањем радника америчке владе
добијају тајна војна обавештајна документа.”

Јерусалем Пост je 30 aвгустa 1996. цитирао извештај:

“Тајне војне информације и осетљиве војне технологије су високо-приоритетни циљеви за

обавештајне агенције ове земље.”

Вашингтон Извјештај о Блиском истоку (Шон Л. Твинг, април 1996) је приметио:

“Сећање на 1985. – хапшење Џонатана Поларда, цивилног америчког морнаричког

обавештајног аналитичара који је дао израелској ЛАКАМ шпијунској агенцији процењених
800.000 страница тајних америчких обавештајних информација.”

Извјештај ГАО је такође приметио да је “неколико грађана Израела ухваћено у САД у крађи
осетљиве технологије која се користи у производњи артиљеријских топовских цеви.”

Канцеларија Навал Интелиџенc у документу “Светски изазови ратне морнарице” је

известио да

“САД технологију је стекла Кина преко Израела од Лави технологије до евентуално САМ
(површина-ваздух) ракетне технологије.”

Џејн Дефенс Викли (28. фебруара 1996) је приметио да “до сада, обавештајна заједница
није отворено потврдила трансфер САД технологије (преко Израела) у Кину али Флајт
Интернешнал од 13. марта 1996. износи: “У извештају је наведено да ово “представља
драматичан корак напред за кинеску војну авијацију.

Амшел Ротшилд, 41, је нађен задављен тешким учкуром сопственог пињоара у својој
хотелској соби у Паризу. Француски премијер наређује да француска полиција обустави
истрагу а Руперт Мaрдок, рођен од мајке јеврејке па јевреј по ашкенаским стандардима,
упућује своје уреднике и уредници шаљу вести широм света да је умро од срчаног удара,
ако је потребно да се то пријави уопште.

На Дан Уједињених нација амбасадор и ашкенази јеврејка Медлин Олбрајт се појављује на

60 минута и дописник Лесли Стенсли поставља питање у вези Сједињених Држава на челу
економских санкција против Ирака:

“Чули смо за смрт пола милиона деце, то је више погинуле деце него у Хирошими, по коју
цену? ”

Амбасадорка Олбрајт је одговорила: “Мислим да је био веома тежак избор, али цена,

мислимо, цена се исплатила.”
Њени коментари не изазивају никакво негодовање јавности. У ствари, холокауст за пола
милиона ирачке деце је позитивно дивљење од стране Сједињених Америчких Држава,
када се узме у обзир да је за мање од 8 месеци председник Клинтон именовао Олбрајт за
државног секретара. Када се појавила пред одбором Сената, који је узео у разматрање
њено именовање, Олбрајтова је буквално скочила на питање да ли ће бити више крви
ирачке деце:

“Ми ћемо инсистирати на одржавању тешких санкција УН против Ирака осим ако и све док
тај режим не поступи у складу са релевантним резолуцијама Савета безбедности.”

Господари Рата 7/7

1997: Војни машински инжењер ашкенази јевреј Дејвид А. Тененбаум “случајно” даје
поверљиве војне информације о ракетним системима и оклопним возилима израелским
званичницима (Њујорк Тајмс, 20. фебруар 1997).

Вашингтон Пост извештава да су амерички обавештајци пресрели разговор у којем су два

израелска званичника разговарала о могућности добијања поверљивог писма које је
тадашњи државни секретар Ворен Кристофер написао палестинском лидеру Јасеру
Арафату.
Један од Израелаца, идентификован само као “Дов” (“Голуб”) прокоментарисао је да они
могу добити писмо од “Мега” а то је конспиративно име за израелске тајне агенте највишег
ранга унутар САД.

Амерички амбасадор у Израелу Мартин Индик приватно се жали израелској влади о лошем
надзору израелских обавештајаца.

Израелски агенти постављају надзор локатор на ашкенази јеврејку и кћер рабина Монику
Луински, дају јој контролисанителефон за снимање телефонских острашћених
мастурбација између ње и председника Била Клинтона. Извештај Кен Старр потврђује да је
Клинтон упозорио Монику Левински да њихови разговори нису тајни и завршио аферу.
Интересантно, у исто време, лов ФБИ на “Мегу” је отказан.

Дана 29. октобра Едмонд де Ротшилд умире у Женеви. Занимљиво је да тачно истог дана
Антон Шандор ЛаВеи, оснивач цркве Сотоне такође умире. Он у својој књизи “Сатана
говори” пише о Протоколима сионских мудраца:

“Када сам први пут сам прочитао Протоколе сионских мудраца, моја инстинктивна реакција
била је: Шта је лоше у томе? Зар то није баш како Господаров план треба да ради? Зар
јавност не заслужује – не, тражи – такав деспотизам?”

Кофи Анан постаје генерални секретар

Уједињених нација. Ожењен је од 1984. године Наном Лагергрин из породице Ротшилд.

1998: Европска Централна Банка је постављена у Франкфурту, граду из којег потичу

Ротшилди.

2000: Џорџ Буш изабран за председника Сједињених Америчких Држава. Буш и његова
породица тврде да су потомци породице Плантагенета која је потомство краљевске лозе
Јудине.

2001: 11. септембра напад на Светски трговински центар оркестриран од стране Израела
уз саучесништво Британије и Америке, по наређењу Ротшилда као изговор за уклањање
слободе људи широм света у замену за сигурност, баш као што се десило са паљењем
Рајхстага у Немачкој, где су грађани лагани како би дали до слободу за безбедност.

Они ће такође користити нападе да стекну контролу над неколико народа у свету који не
дозвољавају улазак Ротшилдове централне банке и тако мање од месец дана после тих
напада, америчке снаге ће напасти Авганистан, једну од само 7 народа у свету који немају
од Ротшилда контролисану централну банку.

Мање од недељу дана пре напада 5. септембра 2001., такозвани главни отмичар Мохамед
Ата и неколико других отмичара направила још увек необјашњиву посету једном од
произраелских лобиста ашкенази јевреју Џеку Абрамову на једном од његових казино-
бродова.

Но истрага није открила шта су тамо радили. Откривено је да су комуникације америчких

агената прислушкиване. Сумња пада на две компаније Амдокс и Комверс Инфосис, обе у
власништву Израелаца. Амдокс скупља податке за књиговодство већине америчких
телефонских компанија и може да пружи детаљне евиденције о томе ко са коме разговара.

Комверсе Инфосис ради на прикупљању података који се користи за спровођење закона о

прислушкивању свих америчких телефонских позива, али се сумња да ова фирма, која
добија половину свог развојног буџета и буџета за истраживање од израелске владе, да је
изградила тајни систем којим их експлоатише израелска обавештајна служба и да
информације прикупљене од америчких служби проналазе овуда свој пут и до кријумчара
дроге.

Истрага ФБИ доводи до откривања једне од највећих страних шпијунских група икада
откривених у Сједињеним Државама и њоме управља Израел. Половина осумњичених
шпијуна ухапшена је када се десио 9-11.

На дан 9-11, пет Израелаца је ухапшено због плеса и навијања у моменту колапса
Светских трговинских кула. Наводно запослени у урбанистици, Израелци су ухваћени са
више пасоша и много новца. Два од њих су касније признали да раде за Мосад. По
извештајима сведока Израелци су виђени у Либерти Парку у време првог удара, што
указује на предзнање о томе шта је требало да се деси. Израелци су испитивани неколико
дана а онда на крају послати назад у Израел. Власник jeдне компаније за селидбе је
искоришћен као параван за агенте

Мосада да напусте своје лажне послове и побегну у Израел.

Све ово је објављено јавности на Фокс Њуз у причици Карла Камерона. Притисак из
јеврејских група, пре свега АИПАК-а, тера Фокс Њуз да уклоне причу са свог сајта. Два сата
пре напада 9-11, Одиго, израелска компанија са канцеларијама само неколико блокова од
кула Светског трговинског центра, добија упозорење путем интернета. Више од 3000
јевреја запослених у кулама одсуствовало је са посла на дан напада.

Директор канцеларије у Њујорку даје ФБИ ИП адресе пошиљаоца поруке, али ФБИ не
реагује.
ФБИ истражује 5 израелских компанија за селидбе као могуће скровиште за израелску
обавештајну службу.

Показало се да су пре напада милионске акције Американ Ерлајнс и Јунајтед Ерлајнс

распродаване. Истрага ФБИ ових трансакција је била бесплодна.

Након напада на Светски трговински центар, анонимна писма која садрже антракс се шаљу
разним политичарима и медијским директорима. Као и за напада 9-11 за то се одмах
окривљује Ал Каида, док се није открило да је антракс садржан у тим писмима специфична
врста антракса из војних лабораторија Сједињених Држава.

ФБИ тада открива да је главни осумњичени за ова антракс писма ашкенази јевреј Др.
ФилипЗак, који је био опоменут неколико пута од  стране својих послодаваца због
увредљивих изјава које о арапима.  Др Филип Зак ухваћен је на камери која се налази у
простору за складиштење антракса где је радио у Форт Дитрих. У овом тренутку, како ФБИ
тако и мејнстрим медији престају износити било какве јавне коментаре о овом случају.

Председник Лиге Јеврејске Одбране од 1985. ашкенази јевреј Ирв Рубен осуђен је за
наводну заверу у бомбардовању једне џамије и канцеларије арапско-америчког
конгресмена. Он умире убрзо након тога заклавши се, пре могућности да буде изведени
пред суд.

Недељу дана пре напада 9-11, Зим Шипинг

Компани излази из својих канцеларија у кулама поништавајући уговор о кирији што кошта
компанију 50.000 долара. Разлог никада није дат али половина Зим Шипинг Компани је у
власништву државе Израел (Ротшилда).

Дана 3. октобра на радију Кол Исраел израелски премијер Ариел Шарон, даје следећу
изјаву ашкенази јевреју Шимону Пересу:
“Сваки пут када урадимо нешто ти ми кажеш Америка ће учинити ово или оно … Желим да
ти кажем нешто сасвим јасно, не брините о америчком притиску на Израел. Ми, јеврејски
народ, контролишемо Америку и американци то знају.”

2002: Вебстеров трећи нови међународни речник (анабриџд), поново штампан исте године,
даје нову дефиницију за борбу против антисемитизма која није ажурирана од 1956. Она
гласи:

“Антисемитизам: (1) непријатељство према Јеврејима као верске или расне мањинске
групе, често у пратњи социјалне, политичке или економске дискриминације (2) опозиција
ционизму (3) симпатија за противнике Израела.”

Дефиниције (2) и (3) су додате издању из 2002. године, непосредно пре него што САД
одлуче да изврше инвазију на Ирак по налогу државе Ротшилда (Израела). И ове године,
премијер Израела, ратни злочинац Ариел Шарон, наређује масакр у избегличком кампу
Џенин на Западној обали. Актуаизација дефиниције је направљена да заштити ове
криминалце.

ДЕА издаје извештај да су израелски шпијуни, представљајући се као студенти уметности,

покушали да уђу у канцеларије америчке владе. Полиција у близини Видбеи Ајленд Навал
Аир Стеишн на југу државе Вашингтон зауставила је сумњиви камион и задржала два
Израелца што је незаконито у Сједињеним Државама. Њих двојица су возили великом
брзином у изнајмљеном камиону Рајдер и тврдили да “испоручују намештај.”

Сутрадан, полиција је открила трагове ТНТ и РДКС војног пластичног експлозива унутар
путничке кабине и на управљачу возила. ФБИ тада најављује да су тестови показали да је
експлозив “лажно поситиван” од дуванског дима, тврдња за коју кажу стручњаци за тест да
је смешна.

На основу алибија од неке жене, случај је затворен, а Израелци су депортовани у Израел.

Недељу дана касније, жена која је обезбедила алиби нестаје.

2003: САД започиње инвазију Ирака 19. марта на “Дан Пурим,” у јеврејском календару. Овај
“Дан Пурим,” је дан када Јевреји славе своју победу над старим Вавилоном, заснованог у
границама Ирака, каква занимљива случајност.

Оно што је такође значајно је да је претходна инвазија Ирака од САД на Дан Пурим десет
година раније завршила покољем 150.000 Ирачана у бекству од оца садашњег
председника, Џорџа Херберта Вокера Буша. Пурим је и време када се Јевреји охрабрују на
крваве освете свим својим непријатељима.

Древни Вавилон, мислим Ирак, сада је једна од шест нација на свету која нема од
Ротшилдa контролисану централну банку. Да не буде забуне о томе.

Овај рат је углавном геноцид читавог муслиманског света крвљу америчке војске који
држава Ротшилда (Израел) контролише.
Израел cе увек борио за воду, он је морао да украде Голанске висоравни од Сирије (који
пружају Израелу једну трећину своје свеже воде) 36 година раније, али и даље у Израелу
експлоатација воде је премашила 2,5 милијарди метара кубних у последњих 25 година.То
значи да је вода много вреднија од резерви нафте које су друге по величини резерве
нафте на планети.

Малезијски премијер Махатир Мохамед наводи у свом говору:”Јевреји владају светом

преко посредника. Други се боре и умиру за њих.”

Шеф полиције Клаудкрофт зауставио камион (због пребрзе вожње кроз школску зону) пун
Израелаца са истеклим пасошима; тврде да су глумци, камион садржи намештај и
неколико кутија. Израелци су предати имиграцији. Садржај кутија се не открива јавности.

Израел је извео неколико атентата у неколико земаља, укључујући и САД. Влада САД не
протестује.

2004: Две године траје истрага о АИПАК-у (Америчко- Израелском Комитету за Јавне
Послове) – највећој политичкој лоби групацији у САД са преко 65.000 чланова чија је једина
сврха је да се користи САД за потребе Израела) и могућој шпијунској улози паравана за
Израел. Ашкенази јевреј, Лари Френклин, аналитичар Пентагона средњег нивоа је
приметио да ФБИ даје поверљиве информације двојици званичника

АИПАК-а за које се сумња да су израелски шпијуни.

АИПАК ангажује адвоката Натана Левина за своју правну заштиту, то је исти адвокат који је
бранио осумњиченог израелског шпијуна Стивена Брајена 1978. год. Лари Френклин је
радио у Канцеларији Пентагона на изради посебних планова којима је руководио Ричард
Перл (који је ухваћен у прослеђивању класификованих информација Израелу још 1970.
године) а који се састоје у  инсистирању у оптужбама да је Ирак препун оружја за масовно
уништење уз захтеве да због тога САД нападну и освоје Ирак.

Није било никаквог оружја, наравно, и Перл је бацио кривицу за “лоше информације” на
Џорџа Тенета. Али оно што се зна јесте да је Пентагонова Канцеларија специјалних
планова координирала са сличним групом у Израелу, у канцеларији Аријела Шарона.

Са најмање два осумњичена израелска шпијуна у канцеларији из које лажи које су

покренуле рат уИраку потичу, чини се да су људи у Сједињеним Америчким Државама
жртве смртоносне преваре, преваре која је започела рат користећи крв и новац америчких
грађана за потребе израелске репресије.

Цурење информација о истрази АИПАК-а медијима 28. августа 2004. године, дао је
упозорење осталим шпијунима који су радили са Франклином.

Штета што је истрага ФБИ завршена када је правобраниоц САД Џон Ашкрофт наредио
ФБИ да обустави сва хапшења у овом случају.
Као и у случају Стивена Брајена и потрази за “Мега” агентом, овај најновији шпијунски
скандал је заташкан уз огромно негодовање јавности.

Полиција у близини нуклеарне електране НФС у Тенесију зауставила је камион након пет
километара јурњаве, током којег возач баца флашу чудне течности из кабине. У камиону су
Израелци са лажним документима. ФБИ одбија да покрене истрагу а Израелци су пуштени.

Два Израелци покушавају да уђу у Кингс Беј подморничку базу са осам Тридент
подморница. Камион тестиран позитивно на експлозиве.

Национални директор АДЛ Абрахам Х. Фоксмен, објављује књигу, “Никад Више? Претња
новог антисемитизма”, у којој наводи да је Нови завет лаж и “да су древни фарисеји били
одговорни за смрт Христа и одговорни су и за антисемитизам током миленијума и да је
Новог завет “говор мржње” и да би требало буде барем цензурисан ако не и забрањен.

2005: 20. јануара, председник Буш даје следећу изјаву као део говора приликом његове
друге инаугурације: “да су оснивачи наше нације прогласили нови светски поредак.” То није
тачно. Они нису прогласили “нови светски поредак”, то је урадио председник Рузвелт када
је 1933. године ставио латински “Новус Ордо Секулорум” на новчаницу од једног долара.

7. јула бомбардован је Лондонски метро. Израелски министар финансија, Бинjамин

Нетанјаху је тада био у Лондону да би присуствовао економској конференцији и у хотелу
изнад подземне станице где се једна од експлозија догодила, али је тог јутра остао у својој
хотелској соби након што је био обавештен од стране израелских обавештајаца  о
очекиваном нападу.

Сада постоје само 5 нације на свету које су остале без (од Ротшилда контролисане)
Централне банке: Иран; Северна Кореја; Судан; Куба и Либија.

Професор физике Стивен Е. Џонс на Бригам Јанг Универзитету објављује у новинама

доказе да је Светски Трговински Центер, по начину колапса зграда, могао бити срушен
само експлозивом (тзв. “контролисаном демолицијом”).

2006: Едмонд де Ротшилд Банка, подружница Европске Едмонд де Ротшилд банкарске

групације у Француској, постаје прва страна породична банка која је добила одобрење рада
у Кини од Кинеске Регулаторне Комисије.

АДЛ врши немилосрдни притисак на владе широм света да донесе законе злочина из
мржње, јер су уплашени од масовног обелодањења (углавном на интернету) криминалног
Кабала који  Израел и Ротшилди практикују свакодневно. Њихов посао је да заштити ову
криминалну мрежу и који је бољи начин да се то уради него доношење закона у коме свако
ко излаже јавности јеврејског криминалца постаје криминалац.

Дејвид Ирвинг је осуђен на три године затвора у Аустрији за негирање холокоста. Важно је
напоменути да је једини историјски догађај за који можете бити ухапшени је холокост. То је
зато што је Ротшилдово најјаче оружје у испирању мозга глупих ГОЈА је лаж да су Јевреји
су толико сиромашни и прогоњени, када у ствари они контролишу већину међународних
финансија и међународних корпорација широм света.

Немојте ћутати, разговарајте са људима о томе шта се заиста дешава, и да не подржавају

никога ко подржава криминалну мрежу. Почните о “заверама” “забавно” па полако доведите
саговорнике до критичних питања до којих интелигентни људи могу да дођу у разоткривању
стварне ционистичке криминалне мреже, и са довољно људи можемо да најуримо
криминалце са моста без дизања моста у ваздух.

Ротшилди су, увек користећи илуминате кроз масонерију, језуите и сличне пирамиде,
почетком двадесетог века били незадовољни учинком папских и муслиманских народа у
уништењу православља као једине истинске Вере Христове и свога највећег непријатеља.
Зато одлучују да против Православља поведу двоструки рат: прво да “заразе (богоборним)
комунизмом све православне народе” а затим “у процесу револуције физички униште
Хришћане и корумпирају преостало свештенство што претњама и прогонима, што
инфилтрацијом пажљиво регрутованих илумината међу епископе Цркве Христове” са
задатком да систематски уруше законе те Цркве до њеног распада и труљења (попут
папске цркве пре једног миленијума али много брже).

Идеја о корумпирању Православне Цркве кроз њене епископе родила се јачањем “моде” да
се “кандидати за епископе”, све чешће и из “цивилства” шаљу на докторске студије у
теологији на неправославне универзитете где би их илуминати заврбовали. По одбрани
дисертације, сатанин агент би приступао монаштву на пар година, лепо третиран као
“будући Владика”, чекајући сигурну одлуку надређеног Синода о хиротонији.

Комунизмом је било најважније уништити Православље у Русији као матици Хришћанства

са више од 800 Епископа и Царем као јединим преосталим Помазаником Божјим; сви
монарси осталих тзв. православних земаља до 1915. године листом продају душе ђаволу
приступајући углавном сатаниној масонерији.

Ционистичка (Ротшилдова) Октобарска револуција (са више од 75% ашкенази јевреја на

свим официрским нивоима) уништава, осим јединог преосталог Помазаника Божјег на
свету, више од 56 хиљада цркви, 10 хиљада манастира и више од 60 милиона истинских
Хришћана у Русији.

Од преживелог клира, један део бежи из земље на све стране и (у Србији) оснива Руску
Заграничну Православну Цркву (живу до 2007. год.), други део бежи у илегалу и формира
Руску Катакомбну Цркву (до данас живу) а трећи део улази у,(наравно неканонску) трговину
са комуњарама и тиме пада у јерес (Сергијанизма) 1920. године носећи само име РПЦ
Московске Патријаршије до данас.

Изманипулисана маса је основа моћи сатаноглобализма али никад не заборавите да је

НЕизманипулисана маса њихов највећи страх. Разлику је направила, пре свега, контрола
медија и школства. Дивним чудом Божјим интернет, креиран у сврху (дез)информацијске
контроле, преобратио се у најјаче оружје антиглобализма.

Једини објективни и смртни непријатељ сатаноглобализације је било и остало Истинско

Православље.

Луцифер је бог лажи, обмане, преваре …

Христово име је Истина …

Људска душа јесте бесмртна и од ње ништа вредније ни трајније немате нити ћете икада
имати. Збрините је на време и у чистоти достојној вечног спасења, како личног тако и свог
рода људског; то је једини разлог нашег земаљског битисања. Битка се важи до последњег
даха телесног.

Извор: СНП Збор

 Подели чланак:




Врх