https://sr.m.wikipedia.

org/wiki/
%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-
%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_
%D1%80%D0%B0%D1%82_(1787%E2%80%941791)

Аустријско-турски рат (1787—1791)

Аустријско-турски рат водио се између Хабзбуршке монархије и Османског
царства истовремено кад и Руско-турски рат јер је тад аустријски цар Јосиф II био
савезник са руском царицом Катарином II.

Аустријско-турски рат

Портрет аустријског маршала Лаудона, освајача Београда

Време: јануар 1787 — август 1791.

Место: Србија, Балкан, Влашка, Молдавиј
а, Украјина

Исход: Status quo ante bellum (Свиштовски

мир)

Териториј Аустрија је заузела Хотин

 алне
промене:

Сукобљене стране

 Хабзбуршка монархија  Османско царство

Команданти и вође

 Ернст Гидеон фон  Селим III

Лаудон  Коча Јусуф-паша
 Фридрих Кобургски
 Томас Брејди

ИсторијаУреди
Аустрија се добро припремила за рат, након склапања руско-аустријског споразума у
љето 1781, [1] од тад су у Хрватску и Угарску према османској граници пребачене
бројне јединице.
На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на
териториј Османског царства све до Влашке. Убрзо се ситуација на фронту
преокренула и турске снаге преузеле иницијативу, тако да су успјеле одбацити натраг
Аустријанаце из Мехадије у Влашкој и повратити Банат до 1789,[1] али рат на два
фронта показао се као немогућ задатак, јер су истовремено доживјеле велике поразе
у Молдавији гдје је руски фелдмаршал Румјанцев заузео утврде Јаши и Хотин, а
кнез Потемкин - након дуге зимске опсаде Очаков у Украјини 1788. Вијест о паду
Очакова толико је потресла султана Абдул Хамида да је због тога умро.

Портрет султана Селима III који је наставио рат

Након руског притиска попустила је турска одбрана на западном фронту па су

аустријске снаге након тронедељне кампање заузеле Београд 8. октобра 1789,[1] а након
тог Крајову и Букурешт (1789).[1] Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске
игре Велике Британије и Пруске, које су се с једне стране бојале јачања Русије, а са
друге стране хтјеле намамити Аустрију у анти-француску коалицију, тако да се
Аустрија повукла из рата и пристала на мир.[1]
Након британског притиска Аустрија је потписала сепаратни Свиштовски мир 4.
августа 1791, на основу њега је вратила Османском царству све заузете територије осим
тврђаве Хотин са ужом околином,[1] и неких мрвица по Босни[тражи се извор] (Двор на
Уни, Дрежник, Петрово Село, Лапац, Срб).
Види јошУреди
 Руско-турски рат

ИзвориУреди
1. ^ а б в г д ђ „Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries  ” (на језику: енглески). The
Free Dictionary. Приступљено 19. 5. 2012.

ЛитератураУреди
 Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794.
Београд: Српска краљевска академија.
 Пантелић, Душан (1930). Кочина крајина. Београд: Српска краљевска академија.
 Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804.
Београд: Научна књига.

Спољашње везеУреди
 Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries

ПОВЕЗАНЕ СТРАНИЦЕ
 Свиштовски мир
 Ебу Бећир-паша
 Руско-турски рат (1787—1792)