ТИПИЧНИ УМЕРЕНИ

(ШУМСКИ) ЗОНОБИОМ
УВОД
• Типични умерени то јест шумски зонобиом заправо је зонобиом листопадне
вегетације. Овај зонобиом је у прошлости прекривао велики део умереног
појаса Европе и Северне Америке, међутим вишевековним крчењем
листопадних шума које припадају овом зонобиому њихов број се драстично
смањио.Срећом, ове шуме су једне од најотпорнијих и највиталнијих, те и
данас постоје, у мањем броју него некада, али у сасвим задовољавајућем.
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ
• Лишћарске листопадне шуме најбоље су развијене у западној и средњој
Европи (у шта спада и Србија, а поготово њен крајњи север), на далеком
истоку у Манџурији, источним деловима Кине, Сахалину и северним
Јапанским острвима, југоистоку Аустралије, као и у источним и западним
деловима САД. Распрострањеност зонобиома условљена је у највећој мери
климом.
КЛИМА
• Генерално, овај зонобиом одликује се топлими умерено влажним летима без
сушних периода, као и умерно хладним и кратким (3-4 месеца) зимама.
• Средња годишња температура је изнад 10˚С, средња температура
најтоплијег месеца креће се од 13 - 23˚С, а најхладнијег до -6˚С.
• Падавине су присутне током целе године, а најобимније у топлом периоду
године када количина падавина износи 100 – 130 mm.
ЗЕМЉИШТЕ
• Присутно је смеђе шумско земљиште, неки од типова који се јављају су
подзол, шумска глина и дегардован чернозем. Земљиште је слојевито и
разликујемо три слоја: акумулативно-хумусни, илувијални и растресити слој.
Ниво нутријената виши је у односу на тропска земљишта.
СТРУКТУРА ВЕГЕТАЦИЈЕ
• У овом зонобиому разликујемо листопадне шуме и листопадне вриштине
(настале су на местима некадашњих посечених шума, представљају
секундарну, нешумску вегетацију).
• Шуме се одликују умерено великим диверзитетом врста и израженом
спратовношћу. Обично је у питању пет спратова: 2 спрата дрвећа, 2 спрата
жбунова и 1 спрат зељастих биљака.
• За разлику од шума, вриштине чине већином ниски жбуново, те је
спратовност слабо изражена(евентуално 2 спрата жбунова и 1 спрат
зељастих биљака), а биодиверзитет релативно мали.
• За обе ове вегетацијске структуре карактеристично је зимско мироваље са
обавезним листопадом, док се цветање и плодоношење углавном одвија у
летње-јесењем периоду.
ФЛОРА

• Разликујемо ниже и више биљне културе. Многобројне траве, као и друге

зељасте биљке присутне су надомак дрвенастих врста. Дрвенаста вегетација
се дели на крупнолисну и ситнолисну, при чему је крупнолисна заступљенија.
У ситнолисну спадају, нпр. брезе и јове. Опрашивање се код већине врста
врши ветром, док се код неких изузетака јавља и опрашивање посредством
инсеката. У крупнолисне врсте спадају храст, буква, кестен.
• Храстове шуме су најбројније, а за њима букове шуме, док су шуме кестена
нешто слабије развијене. Постоји, наравно, и велики број мешовитих шума.
ФАУНА
• Значајније животињске врсте су инсекти (опрашивање и расејавање семена),
глодари, водоземци, гмизавци. Неки од кичмењака присутних у шумама
умерене зоне су: шумска жаба, шумска крастава жаба, крекетуша, шарени
даждевњак, шарка, зелембаћ, велики и мали детлић, дивља мачка, мрки
медвед, хрчак, кртица, веверица, твор, ласица, зеба, шумска шева, славуј,
црвендаћ, јелен, срна, дивља свиња, рис, јазавац, вук…
Хвала лепо!