Savet dana

Fosfor je mineral koji podstiče stvaranje cvetova kod biljaka i zato je zastupljen u
svim đubrivima namenjenim cvetanju. Međutim, ako ste nabavili isuviše mlado drvo
citrusa koje još uvek nije dalo ni jedan cvet, nemojte ga forsirati da cveta, jer nećete
postići željene rezultate. Ukoliko želite da brže napreduje, obogatite zemlju nekim
organskim đubrivom ("Fertiplus", npr.), mineralnim đubrivom za prehranu listova koje
ujedno sadrži i gvožđe ili samo gvožđem u vidu tečnog đubriva koje je odlično rešenje
ukoliko su listovi biljke žućkasti. Budite oprezni kod upotrebe gvožđa. Dodajte ga
isključivo vlažnoj zemlji kako ne biste "spržili" koren biljke.

Letnji nezvani gosti

Ukoliko su lisne i brašnaste vaši zaobišle vaše citruse ovoga leta, možete da
odahnete. Ukoliko nisu, ne brinite. Leto jeste idealno vreme za razvoj ovih insekata, ali
rešenje svakako postoji - organsko i hemijsko. Budite uporni i nezvani gosti će nestati
posle nekoliko prskanja.

- Macerat od duvana

Ovaj rastvor provereno uspešno eliminiše lisne vaši, kao i sitne muve koje se
mogu pojaviti u samoj zemlji. Jedini nedostatak je to što biljku treba tretirati svaki dan,
jer brzo ispari. Najbolje je nanositi ga u večernjim satima. Recept: U 10 l vode potopiti
400 grama seckanih, svežh listova duvana. Ostaviti da stoji 2 dana, procediti i razblažiti
vodom u razmeri 1:2. Rastvor možete pojačati sa 40 gr kalijumovog sapuna. Za manje
površine u 1,5 l vode potopiti nekoliko seckanih listova duvana ili sadržaj duvana iz dve
cigarete. Posle 2 dana procediti i tretirati listove. Ne rastvarati.

- Rastvor od pelina

Primenjuje se isto kao i macerat od duvana, samo što ga ne treba dodatno

rastvarati.  Recept: U 10 l vode potopiti 300 grama svežih listova i cvetova pelina ili 30
grama sušenog pelina. Ostaviti da odstoji 2 dana, procediti i prskati listove.
Organske preparate primenjujte 7 dana svake večeri. Ukoliko to ne pomogne, uvek
možete kupiti aktaru u poljoprivrednoj apoteci, rastvoriti jednu kesicu na 20 l vode ili na
vrh noža insekticida na 1,5 litara vode za manje površine. Prskajte svakih 7 dana.
Trebalo bi da deluje već posle druge primene. Aktara inače spada u manje agresivne
insekticide, tako da nema bojazni da će naškoditi osetljivim vrstama poput citrusa.

Nega limuna u toku letnjih meseci

 Spoljašnji faktori i starost stabla i te kako mogu uticati na zametanje plodova i
njihovo održavanje na stablu, kao i na pojavu hloroze. Ukoliko je stablo mlado i
zametnulo je prvi rod, velika je verovatnoća da će ga potpuno odbaciti. Ova pojava ne
treba da vas brine, jer mlado drvo najčešće ne može da održi plodove.

- Citrusima je potrebno dosta sunčeve svetlosti, ali nije svejedno da li je drvo

kalemljeno na neku podlogu, najčešće poncirus trifoliata (sibirski limun) ili je dobijeno
reznicom. Ukoliko je drvo kalemljeno na određenu podlogu, držite ga na senovitom
mestu. Ako je pak na sopstvenoj podlozi, odnosno dobijeno reznicom, prijaće mu jako
sunce i slobodno ga držite na osunčanoj terasi. Citrusi traže optimalnu vlažnost
vazduha i zemlje. 

- U periodu jakih vrućina zalivajte limunove dva puta u toku dana: ujutru i
uveče, vodom (najbolje kišnicom) koja je dostigla sobnu temperaturu. Posude sa vodom
za zalivanje držite u hladu tokom dana kako bi se ona dovoljno zagrejala. Isto tako,
biljke možete povremeno orošavati ukoliko je vazduh suv.

- U periodu vegetacije i cvetanja, prehranjujte citruse tečnim mineralnim,

organskim i poluorganskim đubrivom za cvetanje koje u sebi sadrži gvožđe i bakar
("Plantella", "Fertico bloom") jednom nedeljno. Ukoliko primetite pojavu hloroze,
prehranjujte biljku i folijarno (preko lista) organskim gvožđem ("Wuxal ferro" npr.)
rastvorenim prema uputstvu takođe jednom nedeljno. Budite oprezni kada je gvožđe u
pitanju, ne preterujte sa količinom đubriva kako ne biste progoreli listove. Ako pak,
zalivate biljku rastvorom gvožđa, upotrebite ga tek nakon zalivanja kako ne biste spržili
koren biljke. 

- Redovno proveravajte listove jer se u ovom periodu mogu pojaviti lisne vaši.
Ipak se nadamo da neće.

Zašto sa limuna otpadaju tek formirani plodovi i pored redovnog zalivanja i prehrane?

Ova pojava se najčešće događa usled formiranja novih, vegetativnih grana sa

krupnim listovima koje crpu hranljive materije usled čega plodovi ne mogu da se održe.
Ukoliko ukonite postojeće grane, problem ćete rešiti trenutno, jer će nove grane izbiti na
drugom mestu. Postoji mali trik kojim možete preusmeriti biljne sokove na plod i tako
ga sačuvati.

Pravilo polumeseca
 Tik ispod kore protiče biljni sok koji napaja listove i plodove. Ukoliko oljuštite sa
grane malo kore, osetićete pod prstima lepljivu tečnost. Kako biste ga preusmerili na
plod, zasecite malo, tik iznad limuna, koru u obliku polumeseca, nešto dublje, tj. malo
ispod dela grane gde se nalazi biljni sok. Ovo bi trebalo ravnomerno da ga rasporedi na
listove i plodove, pa će se na taj način limunovi zadržati na granama do zrenja.

Zašto lišće i tek formirani plodovi limuna postaju žuti i opadaju usred vegetacije?

Chlorosis anemia

Više faktora utiče na ovu pojavu koja, ukoliko se ne spreči na vreme, može
dovesti do sušenja grančica. "Chlorosis anemia" nastaje sredinom leta ili početkom jeseni
usled nedostatka gvožđa i magnezijuma u biljci koji su direktno povezani sa stvaranjem
hlorofila u lišću. Manifestuje se bledozelenom ili potpuno žutom bojom starijih listova i
tek formiranih plodova i postepeno dovodi do njihovog opadanja. Uzroci hloroze mogu
biti sledeći:

- previše vlage u zemljištu,

- pH neutralno ili alkalno zemljište,

- nedostatak minerala,

- previše fosfora, kalijuma, cinka i mangana u zemljištu.

Zemlja za citruse mora biti blago kisela (pH 6-7) kako bi minerali mogli da dopru
do korena. U suprotnom, može se desiti da i pored prehranjivanja citrusa mineralnim
đubrivom, on ne dobija dovoljno gvožđa i magnezijuma. Ista stvar dešava se ukoliko
previše zalivate citrus.

Kako lečiti hlorozu?

Ukoliko đubriva za cvetanje ne daju željene rezultate, primenjujte folijarno

prehranjivanje cirusa (prskanje listova rastvorom đubriva) kako bi listovi direktno dobili
potrebne minerale. Ne zalivajte citruse ukoliko je zemlja vlažna.
Na 2 nedelje zalivajte citrus rastvorom gvožđa i magnezijuma preparatima poput
"ferovila" i to samo na vlažnu zemlju! Ne kombinujte u isto vreme različita đubriva jer
može doći do gomilanja minerala, što opet dovodi do opadanja lišća.
Rezultati neće stići "preko noći" i zato budite uporni i rešićete problem.

Ali Plantela daje odlične rezultate, a jeftinija je. Takođe, imate još jedno đubrivo
zove se "Bloom" i crna je tečnost. Košta od 150 do 200 dinara i odlično je. Ako nije do
đubriva, onda je do zemlje, vlage ili prosto drvo odbacuje stare, "dotrajale" listove i treba
da pusti nove. 

- I moj je pun pupoljaka jedino mu nesto slabo lisce i dosta je zuto.

- Obavezno uzmite neko đubrivo za cvetanje koje sadrži gvožđe i bakar. Takođe,
proverite da li je zemlja rastresita ili zadržava vodu. U ovom periodu trebalo bi
da pusti novo lišće. 5. мај у 20:55

Istina i zablude o gvožđu

Često ćete na forumima o nezi biljaka, posebno citrusa, pronaći savet da, ukoliko
biljci nedostaje gvožđa, što se očituje bledozelom ili žutom bojom lišća, zabodete zarđali
ekser u zemlju, pomešate zemlju sa opiljcima gvožđa ili bakra, ili pak, zasadite limun u
veliku limenku, odnosno neki metalni sud i problem će nestati. Većina ljudi veruje u ovo
lukavo rešenje koje zapravo ne daje nikakve rezultate. Naime, postoji razlika između
gvožđa u vidu metala i gvožđa u vidu minerala, a vašim citrusima upravo treba mineral
rastvorljiv u vodi. Zato je mineralno đubrivo nezamenljivo. Eventualno možete pokušati
sa rastvorom od mladih kopriva, a ukoliko ne bude delovalo, uvek se možete vratiti
mineralnom đubrivu.

S druge strane, sađenjem citrusa u limenke možete samo izazvati disbalans

između temperature korena i temperature krošnje, jer će se koren pregrejati u toku
dana. Citrus se zbog toga neće osušiti, ali nećete dobiti ni rezultate kakve ste želeli.

Ovih dana dosta se govori o značaju magnezijuma (Mg) za ljudski organizam, ali
da li ste znali da je magnezijum i te kako potreban i citrusima? Ovaj mineral utiče na
sastav soka i ploda limuna, rastvorljivost ugljenih hidrata i prisustvo vitamina C.
Nedostatak magnezijuma prepoznaćete bledilu starijih listova, pukotinama na listovima
koje nisu izazvane mehaničkim putem, niti su posledica delovanja insekata, kao i po
sušenju oboda listova koji polako poprimaju braon boju. Sve su to znaci hloroze, bolesti
uzrokovane upravo nedostatkom magnezijuma.

Male napasti iz zemlje

 U proleće se neretko dešava da se na stablu citrusa pojave lisne ili brašnaste vaši,
a na površini zemlje sitne mušice, nalik vinskim mušicama koje polažu jajašca u zemlji.
Ovi insekti hrane se lišćem citrusa i, što je još opasnije, korenom. Kao posledica njihove
pojave sa citrusa najčešće naglo opada lišće, zametnuti pupoljci ili tek formirani plodovi,
dok se sitne grančice suše. Na ovaj način stablo pokušava da se odbrani samo. Ukoliko
primetite insekte u nadzemnom delu, kao i na površini zemlje, možete primeniti jedan
od tri preparata koji se mogu koristiti u oba slučaja ne nanoseći štetu samoj biljci:

1) Actara - insekticid čijim se rastvorom biljka prska ili poliva na svakih 7 dana
dok traje pojava vašiju ili mušica. Aktara nije isuviše jaka, tako da ne morate brinuti da
će biljka početi da se suši. Možete je primenjivati i preventivno.

2) Talstar - nešto jači insekticid u obliku emulzije. Prilikom primene, iznesite

biljku napolje kako ne biste udisali otrovna isparenja. Nijedan insekticid ne sme se
primenjivati u vreme cvetanja biljke kako bi se sprečilo trovanje pčela.

3) Rastvor od koprive. Ovo je jedna organska, često hvaljena metoda zaštite

biljaka od štetočina koja pri tom ne zagađuje okolinu. Nije na odmet primeniti je, a ako
ne daje rezultate, uvek možete preći na insekticid.  Rastvor se priprema tako što se
kilogram nadzemnih delova koprive u vreme cvetanja potopi u 10l vode i ostavi u
hladovini na 18°C. Ova mešavina treba da stoji 10-15 dana i svaki dan je treba
promešati. Vrenje i neprijatan miris ne treba da vas zavaraju da prospete rastvor,
naprotiv. Nakon 10-15 dana, procediti rastvor i njime isprskati biljke.

- Ja sam uništio štitaste vaši duvanom, kupite duvan ili izmrvite par cigareta i to
ubacite u litru vode, nek' ostane dan - dva, i onda po lišću prskalicom par dana, i
garantovano ubija štitaste vaši. Kod mene je bilo puno tih čuda i onda sam našao na
netu da ih duvan ubija, i stvarno je tako, nakon nedelju dana su posmeđile jednostavno i
počele same da otpadaju. Tačnije, ja sam ih 7 dana prskao svaki dan, i ugušio se od tog
rastvora jer ujeda za pluća, pa onda neko kaže da cigarete nisu štetne.

- Ovde su problem predstavljale sitne mušice, kao vinske otprilike, koje se

pojavljuju u zemlji i jedu koren. E, sad, pitanje je bilo čime ih uništiti, a ne oštetiti biljku.
Iz Zavoda preporučuju aktaru, ali verujem da postoji i organska alternativa, samo je
problem što ne znamo da li bi oštetila koren.

- Jeste, imao sam i njih, i zanimljivo nakon prskanja duvanom one su isto nestale,
ili su jednostavno pobegle od smrada. Posle nestanka parazita, limun je počeo rasti ko
lud što bi se reklo, znači - duvan je zakon, međutim ne pomaže za one bele vunaste vaši
koje sam imao na kaktusima, e njih je sredila actara
 Normalno je da usled nedovoljnog broja sunčanih sati lišće limuna opada. Tako
stablo i koren crpe hranljive materije iz lišća i akumuliraju ih u sebi. Dovoljno je da posle
Uskrsa iznesete limun na neko sunčano mesto na terasi. U međuvremenu, obogatite
zemlju organskim (čarobna zemlja, humus, zemlja za cvetnice) i mineralnim đubrivom
(plantela (crvena) ili substral). U toku zime, mogu pomoći grolux lampe koje
nadomeštaju manjak sunčeve svetlosti.

Ukoliko ste odlučili da iznesete svoje limunove napolje, onda je najbolje da ih

stavite ispod neke nastrešnice, jer mart i apri mesec umeju da iznenade mrazevima. Što
se tiče mandarina i pomorandži, ipak sačekajte da se temperature stabilizuju.

Kako da kalemite limun dobijen iz semenke

I deo

Kako da dobijete dobru i zdravu podlogu za kalemljenje

Postoje dva tipa razmnožavanja limuna. Prvi način je razmnožavanje na sopstvenoj

podlozi, a drugi razmnožavanje na podlozi drugog citrusa. Najbolje podloge za
kalemljenje limuna su:  gorka narandža (Citrus aurantium), slatka narandža (Citrus
sinensis), sibirski limun (Poncius trifoliata), Limun iz semenke (Citrus limonum). Ove
podloge su otporne na većinu bolesti, kao i na variranja temperature vazduha. Gotove
podloge možete kupiti u rasadnicima,a možete ih i sami uzgajati kod kuće i to vrlo
jednostavno.

1. Iz zrelog, ne prezrelog i neoštećenog ploda limuna izdvojte semenke. One

moraju biti cele i ne smeju da proklijaju u samom plodu. Potopite ih u su sa vodom. One
koje isplivaju na površinu odmah bacite jer su šuplje. Ostale semenke dobro operite i
sušite u hladovini.

2. ukoliko osušeno seme nećete odmah sejati, čuvajte ga u vlažnom pesku na

10°C.Debljina sloja peska treba da bude 1-2 cm.

3. Pre nego posejete pripremljeno seme, potopite ga u mlakoj vodi 24 časa, pa će

proklijati znatno brže, a biljka će porasti dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

4. Posejte semenke u rastresito zemljište sastavljeno od 1/3 baštenske zemlje, 1/3

stajskog đubriva i 1/3 peska u razmaku od 5-10 cm između semenki ili ako to činite na
većoj površini, na 15-20 cm između redova.
 5. Održavajte umerenu vlagu zemljišta. Preteranim zalivanjem rizikujete da se na
biljci pojave gljivična oboljenja. Temperatura vazduha treba da bude oko 25°C, pa je
najbolje da ovo radite u proleće.

6. Zemlja mora sve vreme da bude rastresita kako bi biljka moga nesmetano da
raste i probije koru. Kada biljke porastu na 10-cm iznad zemlje, presadite ih u veću
posudu. One koje nisu prave, već imaju zakrivljenja na korenovom vratu odbacite.

7. Ako ste limun zasadili u proleće, do jeseni bi trebalo da bude spreman za

kalemljenje, a to ćete prepoznati tako što stablo treba da bude debljine olovke i da
odrveni na najmanje 10-ak cm od korena.

(II deo)

Okuliranje ili "kalemljenje u slovo T"

Kada stablo biljke dobijene iz semenke odrveni i dostigne debljinu olovke (0,7-
1cm) možete pristupiti kalemljenju. Okuliranje možete obaviti u proleće na terajući
pupoljak ili u jesen na spavajući pupoljak. Ako to učinite u proleće (ne u ranim
mesecima), biljka će brže napredovati, a ako kalemite u ranu jesen, biljka će proći jedan
period mirovanja i nastaviti da raste u proleće. Zašto se biljka kalemi baš u ovo vreme?
Zato što u kasno proleće i ranu jesen ispušta najviše lepljivog soka koji se nalazi odmah
ispod kore, pa se samim tim i kalemljenje odvija lakše i brže, pri tom je veća verovatnoća
da će se biljka prihvatiti. Pratite sledeće korake o javite nam da li ste uspeli iz prve.
Srećno!

1. Pre kalemljenja dezinfikujte makaze i nož. Takođe, proverite da li su dovoljno

oštri, jer rez mora biti oštar. U suprotnom, možda se izdanak ne primi.

2. Za izdanke uzimajte grančice sa kalemljenog stabla koje je dostiglo puni rod i

koje je u srednjem dobu (do 10 godina starosti), jer drvo tada pokazuje znake slabosti
ukoliko ih ima. Dakle, drvo mora biti potpuno zdravo.

3. Grančica koju ćete iskoristiti kao kalem treba da bude neoštećena i bez bodlji.
Uzmite je sa srednjih grada (ne gornjih ili donjih) koje su bile okrenure suncu i razvile
tamnozelene listove. Njena dužina treba da bude 2-2,5 cm.

4. Grane limuna dele se na vegetativne i vodopije (fotografija 1, A) koje rastu

vertikalno i rodne grane koje su dosta kraće i rastu horizontalno na vegetativnim
granama (fotografija 1, b). Za kalemljenje birajte rodne grane, jer će ranije početi da
rađaju, dok će vegetativne pre svega rasti u visinu i listati, a rod će doći kasnije.

(III deo)
Okuliranje ili "kalemljenje u slovo T"

Pristupite kalemljenju kada temperatura dostigne 18-20 stepeni.

1. Kalem treba da stoji na visini od najmanje 10 cm od korena. (Moja mandarina

kalemljena je na 15 cm.)

2. Mesto kalemljenja treba da bude između dva izdanka, tj. mesta gde na divljem
limunu izbija lišće ili rastu grančice.

3. Mesto koje kalemite dobro očistite od bodlji, lišća, grančica i zemlje.

4. Grančica sa kalemljenog drveta treba da bude skinuta sa grane koja je odrvenela, ali
ona sama treba da bude zelene boje sa lepo razvijenim, neoštećenim lišćem (fotografija
2). Ukoliko postoji deo koji je odrveneo, odsecite ga.

5. Oštrim, pravilnim rezom zasecite dno grančice ukoso (fotografija 3).

6. Na podlozi za kalemljenje, na mestu gde će "leći" kalem, napravite oštar vertikalan rez
dužine 2-2,5 cm i jedan horizontalan rez na vrhu vertikalnog koji će dosezati do
polovine obima stabla. Lagano odvojite gornji sloj kore (ne skidajte taj sloj, samo ga
odvojite) tako da ispod ostane sloj drveta sa dosta biljnog soka koji je lepljiv i sluzav
(fotografija 4).

7. Prislonite koso isečeni kraj kalema na deo očišćen od kore, pokrijte ga gornjim slojem
kore i čvrsto uvežite rafijom ili pamučnim koncem (fotografija 5).

8. Nakon 8-10 dana isecite deo podloge koji "štriči" iznad kalema tako da bude 8-10 cm
iznad njega (fotografija 6).

9. Kada kalemljena grančica odrveni na 10 cm, isecite ostatak.

Kalemljeno drvo traži dosta minerala kako bi se lepo razvilo i zato ne zaboravite
da ga prehranjujete na dve nedelje. Takođe, održavajte umerenu vlažnost tla. Ukoliko se
pojave novi izdanci iz podloge ispod ili iznad kalema, ukolnite ih odmah, jer oni rastu
na račun njega, te se može desiti da kalem sporije raste ili uvene.

Zašto se pojavljuje smola na kori drveta, pupoljcima i plodovima

Ako ste primetili na pupoljcima, plodovima ili stablu bistru, lepljivu tečnost ili
tečnost boje ćilibara koja se zatim stvrdne i dobija strukturu gume, to je siguran znak da
se drvo brani od negativnih utcaja. Smola je zapravo boljni sok koji se izlučuje van
prilikom pucanja ćelijskih zidova biljke ili prilikom nekog fizičkog oštećenja. Lučenjem
smole drvo samo sebi „zaceljuje rane“. Različiti su uzroci ove pojave: štitaste ili lisne
vaši, fizička oštećenja (nastala orezivanjem, npr.), oštećenja kao posledica grada,
izloženost biljke ranim mrazevima, gljivična ili bakterijska oboljenja, previše vlage u
zemlji ili kiselost, odnosno alkalnost zemljišta. Ukoliko su uzročnici vaši ili fizička
oštećenja, vrlo lako se mogu sanirati bez negativnih posledica po biljku. Prosečna pH
vrednost zemlje je 6-7, dakle, blaga kiselost. Ako primetite da i ostali citrusi „pate“,
možda je baš razlog u neodgovarajućoj pH vrednosti zemlje. Međutim, ukoliko je drvo
oštećeno usled mrazeva, bakterija i gljivica, to je već ozbiljan problem i treba mu tako i
pristupiti.

Prvi dani proleća donose nam visoku dnevnu temperaturu, ali to nije razlog da
iznesete drvo limuna napolje. Pratite vremensku prognozu kako biste izbegli kasne
prolećne mrazeve. Visoka temperatura izaziva kretanje sokova u biljkama i tokom noći.
Kada naglo padne temperatura, sokovi se smrazavaju, ćelijski zidovi pucaju i usled
ozleda dolazi do pojave smole, mada grančice i dalje izgledaju zdravo. Ovakva oštećenja
mogu se izbeći krečenjem stabala sumporno-krečnom čorbom i zaštitim krošnje d niskih
temperatura ili jednostavno, ne iznosite drvo citrusa pre druge polovine aprila.
Veoma ozbiljan problem može biti i GUMOZA. Ova bolest ne napada samo citruse, već i
ostalo voće. Zahvata stablo i koren, a uzrokuju je razne vrste gljivica (Phytophtora spp,
Botrysphaeria ribis, Giberella baccata i dr ). Zaraženo stablo pokazuje znake opadanja
energije – listovi naglo opadaju, plodovi gube sokove i postaju meki, suše se grane, a
potom i čitavo stablo. Smola se pojavljuje na vratu stabla ili granama prvog reda i brzo
se širi. Ukoliko se odmah ne reaguje, može doći do uginuća čitavog stabla. Uzroci pojave
gumoze su preduboka sadnja, previše vlage u zemlji, te suviše zbijena zemlja koja ne
propušta dovoljno vode i svetlosti, rezanje grana zaraženim makazama. Ukoliko je
stablo nedovoljno ishranjeno, pre će biti na udaru ove bolesti. Ukoliko rano primetite
znake gumoze, dezinfikovanim makazama odsecite zaraženu koru, a ranu premažite
sumporno-krečnom čorbom, 4% cinebom ili 8%-tnim rastvorom cink-sulfata. Ukoliko se
drvo ne izbori sa bolešću, već se osuši, spalite ga, a zemlju iz saksije nikako ne
upotrebljavajte za sadnju novih biljaka! Alat i saksiju dezinfikujte rastvorom gvožđe
sulfata.
Savet plus: Pre odabira bilo kakvog sredstva za sprečavanje bolesti ili štetočina,
konsultujte se sa stručnjacima Zavoda za unapređenje poljoprivrede ili neke od
poljoprivrednih stanica u vašem mestu.

Kako orezati stablo limuna i formirati lepu krošnju

(I deo)

- Biološka svojstva limuna

Pre nego što pređemo na način rezidbe stabla limuna, nije na odmet da nešto
kažemo o biološkim svojstvima limuna, kao i o vrstama grana koja ulaze u sastav
krošnje. Osem vrste mejer, sve sorte limuna rastu uspravno, te njihove grane mogu da
dostignu visinu i preko dva metra, u zavisnosti od toga koliko i kako se razvija koren.
Naime, zdrav koren citrusa raste istim tempom kojim rastu grane. Grane limuna dele se
na uspravne i vodoravne. Uspravne grane su vegetativne ili vodopije i na njima se
razvija lišće. Na vegetativnim granama horizontalno rastu rodne grane na čijim
vrhovima se razvijaju cvetovi i plodovi. Rodne grane su nežne i tanke, te se često dešava
da otpadnu pupoljci ili tek formirani plodovi, ili da grane odbace plodove kada
dostignu veličinu loptice za golf. Zato, ukoliko primetite da je grana opterećena
plodovima i da se u isto vreme razvijaju novi cvetovi, nije loše da se ti cvetovi otklone
kako bi plodovi dobili više hranljivih materija i lepo se razvili. Plodovi često nastaju u
pazuhu lista (udubljenje prema dršci). Ukoliko se list nalazi u senci većih grana, treba ga
okrenuti na sunčanu stranu, a koru drveta tačno iznad pazuha lista zaseći oštrim nožem
kako biste preusmerili sokove iz korena ka plodu koji treba da se formira.
Limun nikada ne daje plod na istom mestu, te ako primetite da grana više ne raste i
nema izdanke, treba je orezati prema uputstvu koje ćemo prikazati u drugom delu.
Ne režu se rodne grane, već samo vegetativne i to samo ako su odrvenele. Mlade i
zelene grane se ne seku. Odstranite suve i zakržljale grane, kao i one grane koje se
prepliću.  Ukoliko ste odsekli bolesnu granu, zahvaćenu npr. gljivičnim oboljenjem,
obavezno dezinfikujte makaze pre rezanja druge grane kako se oboljenje ne bi proširilo.
Ako se desilo da je pojedine delove drveta zahvatio mraz, te su se osušili, odstranite ih,
ali tek posle vegetacije. Ukoliko je drvo starije i ima bujnu krošnju, a malo plodova,
krajnje je vreme da odsečete višak vegetativnih grana kako bi se razvile rodne i kako bi
cela krošnja dobila dovoljno svetlosti. Ukoliko imate kalemarski vosak, premažite njime
odsečene delove grana.

(II deo)

Ono što je fascinantno kod drveta limuna jeste činjenica da se grane formiraju
postepeno- dok jedne dostižu punu zrelost, druge se tek formiraju, dok na jednim
granama plodovi zru, na drugima se tek formiraju, tako da dobijamo zaista divan prizor
i obilje plodova u svako doba godine. U prethodnom tekstu govorili smo o biološkim
svojstvima limuna, a sada ćemo nešto reći o načinu rezidbe drveta, tako da razvije što
više plodnih grana i lepu krošnju. Pravo je vreme za rezidbu I zato nećemo odugovlačiti.
Grane limuna dele se na one prvog, drugog, trečeg i četvrtog reda (fotografija 1). Grane
prvog reda rastu već na 20 cm od korena. Ukoliko ne želite da drvo raste u visinu, već
da bude žbunastog oblika, trebalo bi da se od stable formiraju 4 grane prvog reda. Ove
grane odrvene na 35 cm od stable i tek kada su potpuno odrvenele, mogu da se preseku
na 6. izrastku kod starijeg ili na 3. izrastku kod mlađeg drveta (fotografija 2). Tako ćete
naterati drvo da formira bočne grane. Ukoliko ne želite da bočne grane rastu uspravno,
možete iz blago saviti ( pod uglom od 50-60 stepeni) I pričvrstiti nekim drvcetom i
rafijom kako biste im ismerili rast ka horizontali (bonsai tehnika). 
Vegetativne grane drugog reda odrvene na 30 cm, te ih odatle treba preseći. Grane
trećeg takođe odrvene na 30 cm I tada ih treba skratiti, a kada odrvene i grane četvrtog
reda, formiranje krošnje je završeno. Ako je stablo mlado i želite da se iz njega formiraju
dve grane prvog reda, presecite ga kod trećeg izrastka. Kod starijeg drveta bujne
krošnje, treba seći svaku treću granu za 1/3 visine, kako bi svi delovi krošnje
podjednako bili izloženi suncu. Takođe, bujnije grane treba seći manje, a one manje
bujnosti više. Ipak, ne preterujte sa rezanjem, jer visina i razvijenost krošnje drveta treba
da odgovara razvijenosti korena. U suprotnom, može se desiti da drvo ne rađa ili daje
slab rod. Tokom rezidbe nastojte da sačuvate što više listova I zelenih delova u kojima
su skladištene hranljive materije. Ukoliko se jedan deo krošnje jače razvija, a drugi
slabije, okrenite slabije razvijen deo ka suncu kako ne bi zaostajao za prvim.

Kako pripremiti najbolju zemlju za uzgoj limuna

Proleće je na pragu, a to je idealno godišnje doba za presađivanje biljaka.

Temperatura je umerena, tako da biljka može lako i bezbolno da se privikne na nove
uslove.

Pre presađivanja treba uzeti u obzir da je količina zemlje u saksiji nekoliko

desetina puta manja od one koju limun zauzima u prirodnim uslovima, te samim tim,
mora biti mnogo kvalitetnija kako bi biljci obezbedila pravilan rast i razvoj. Da bi se
koren pravilno razvio u svim pravcima (prema sredini i obodima posude), zemlja mora
da bude dovoljno rastresita kako bi propustila dovoljne količine vode i vazduha.
Ukoliko se stvrdne i postane glinasta i kisela, veće se šanse da se koren razvija samo
prema obodima posude, da se voda zadržava i samim tim dovede do bolesti ili truljenja
korenovog sistema. Evo nekoliko receptura za pripremu zemlje za citruse:

1) 1/3 baštenske zemlje, 1/3 stajskog đubriva i 1/3 peska;

2) 1/2 baštenske zemlje ili komposta i 1/2 stajskog đubriva;

3) 2/3 baštenske zemlje i 1/3 čarobne zemlje ili humusa (ima ih u svakoj
poljoprivrednoj apoteci);
 4) 1/3 baštenske zemlje ili komposta, 1/3 humusa, 1/3 peska.

Način presađivanja

Pre samog čina presađivanja, na samo dno saksije (tamo gde su rupe), staviti
malu parčad cigle kako se voda ne bi spirala prilikom zalivanja. Saksija treba da bude
duplo veća od one u kojoj je sadnica prethodno zasađena, duguljasta sa širokim
otvorom. Ispuniti saksiju mešavinom zemlje (do 2/3 saksije). Pažljivo izvući sadnicu iz
saksije tako da zemlja ostane oko korena. Ako je potrebno, raseći prethodnu saksiju.
Položiti sadnicu na sredinu kako bi se koren ravnomerno razvijao. Dodavati polako
zemlju sa strane i lagano potiskivati. (Samo sa strane, ne oko korena.) Dopuniti
mešavinu do nivoa zemlje u kojoj se sadnica već nalazi. Po potrebi malo protresti saksiju
kako bi se zemlja ravnomerno rasporedila. Obilno zaliti vodom. Presađenu nekoliko
dana ne izlagati direktnom suncu, već je ostaviti na senovitom mestu. Polivati prema
potrebi.

Jedan naš kupac dao nam je savet koji vredi razmotriti. Naime, pre nego uspete
zemlju u saksiju, obložite njenu unutrašnjost mešavinom pregorelog kokošijeg đubriva i
vode, tako da se dobije smesa koja može da se zadrži po obodima saksije. Potom uspite
zemlju u saksiju i presadite biljku po gore navedenom postupku. Ova mešavina daje
sjajne rezultate, samo budite oprezni, jer kokošiije đubrivo koje nije pregorelo može da
uništi biljku.

Da li ste znali da je za život citrusa najvažniji koren i da taj koren, pored listova,
ujedno učestvuje u procesu fotosinteze? Zato, čak iako se dogodi da se suše listovi ili
grane citrusa, nemojte ga zanemariti dok je koren živ. Nastavite da mu obezbeđujete
dovoljno toplote, svetlosti, vlage i minerala i drvo će opet olistati.
Naime, koren citrusa ima neverovatnu moć regeneracije i, zahvaljujući gljivicama koje
žive u njegovom sistemu, uzima iz zemlje hranljive materije, te napola osušenom stablu
daje neku vrstu "infuzije" kako bi se ono obnovilo i podmladilo.

Odgovaramo na vaša pitanja: zašto sa limuna otpadaju tek formirani plodovi?

Ova pojava česta je u zimskim mesecima kada se citrusi čuvaju u zatvorenim

prostorijama gde nema insekata, niti strujanja vazduha koji bi mogli da opraše cvetove.
Neoprašeni limunovi su svetlozelene boje i opadnu vrlo brzo nakon opadanja latica
cvetova. Oprašeni limunčići su tamnozelene boje i trebalo bi da se održe. Budući veoma
nežni, zametnuti, tamnozeleni plodovi se teško održavaju tokom zimskih meseci, te je
dovoljno okrznuti ih u prolazu da oni opadu sa grane. Razlog odbacivanju plodova
mogu biti:

- oscilacije u temperaturi,
 - nedostatak minerala,

- suv vazduh, te previše vlage,

- malo sunčevih sati, a ubrzani metabolizam biljke, usled čega limun odbacuje tek
formirane plodove i deo lišća kako bi sačuvao što više hranljivih materija i opstao u
novim uslovima. Ukoliko želite da sačuvate tekformirane plodove biljke, osim
optimalne, ustaljene temperature (17-18 stepeni), stalnog orošavanja i povremenog
polivanja, te povremenog dodavanja mineralnog đubriva, možete primeniti i
jednostavan trik, pa možda i uspete da prevarite prirodu. Naime, odmah nakon
otvaranja latica pupoljka , nežnom, malom četkicom ili tuferom, otresite malo
polenovog praha na tučak, a biljka bi trebalo da učini svoje. Ukoliko ovo ne uspe, limun
mesečar cveta tokom cele godine, tako da će plodova biti u proleće kada ga iznesete na
osunčanu terasu. U svakom slučaju, odbacivanje tek zametnutih plodova je prirodan
proces i nije razlog za uzbunu.

Savet

Napolju pada dosadna kiša, ali citrusi je prosto obožavaju, kao uostalom i sve tropske
biljke. Iskoristite ove kišne dane kako biste sakupili kišnicu u nekoj većoj posudi.
Kasnije je možete preliti u plastične flaše i čuvati na sobnoj temperaturi. Po potrebi
zalivajte citruse kišnicom i orošavajte im povremeno listove ako je vazduh u prostoriji u
kojoj se nalaze suv. Na ovaj način stvorićete efekat tropske klime, a vaše biljke će se
osećati kao da su u svom prirodnom staništu.

Kako razumeti citrus (posebno u zimskim mesecima)

U jednom od tekstova smo već govorili o značaju svetlosti za sadnice citrusa,

naročito tokom zime kada ima mnogo manje sunčanih sati. Ako uzmemo u obzir
činjenicu da citrusi potiču iz tropskih, suptropskih i mediteranskih zemlalja gde su imali
10-20 puta više svetlost koja je jako važna za metabolizam biljke, onda nam neće biti
teško da shvatimo da u zimskom periodu biljka gotovo sve vreme u mraku. Zbog toga
ona crpi hranljive materije iz lišća koje se kasnije uvija, suši, dobija bledozelenu boju i
opada. Kako bismo sprečili opadanje lišća, nije dovoljno da samo ostavimo biljku pored
prozora. Ovde i temperatura igra važnu ulogu. Već smo govorili o sindromu "vruća
glava, hladne noge", ali to se ne odnosi samo na biljku čiji je koren na hladnom postolju,
a krošnja izložena intenzivnim sunčevim zracima. Ovaj sindrom pojavljuje se i kod
biljaka koje se čuvaju u prostoriji u kojoj preovladava 5-10 stepeni, pored prozora na
južnoj strani sa koga preko dana dopiru sunčevi zraci i zagrevaju krošnju. Zbog naglog
pada temperature u toku noći, biljka doživljava stres i gubi lišće. Kako bismo pomogli
svom citrusu da što bezbolnije prezimi i dočeka proleće u punom sjaju, treba se
pridržavati sledećeg:

1. Ukoliko u prostoriji preovladava temperatura 5-10 stepeni, zaklonite sadnicu u

hlad, tačnije, neka sunčevi zraci ne padaju direktno na krošnju drveta;

2. Redovno provetravajte prostoriju;

3. Ukoliko u prostoriji preovladava temperatura 18-20 stepeni, možete staviti

citrus pored prozora i izložiti ga sunčevim zracima;

4. Ukoliko prostorija nije dovljno osvetljena, koristite LED lampe. O tome kako
LED lampa može ubrzati metabolizam bljke i učiniti da ona cveta i lista usred zime,
svedoče fotografije koje nam je poslao naš kupac. Njego limun razvija divne zelene
listove i cvetove kao u jeku proleća!

Savet

Bilo da insekticid kupujete u poljoprivrednoj apoteci ili ga pravite sami, budite oprezni i
vodite računa da ne sadrži ulje ili bilo kakve materije koje mogu oštetiti biljku. Naime,
insekticidi deluju tako što "guše" insekte i tako ih eliminišu. Ali, insekticidi na bazi ulja
poput "belog ulja" možda deluju prirodnije u odnosu na one u granulama, ali osim što
uništavaju vaši, ujedno mogu da zapuše pore na listovima i da guše biljku, te nisu
najbolje rešenje za suzbijanje insekata.

Sindrom "vruća glava, hladne noge"

Još jedan od razloga zašto citrus gubi lišće tokom zimskih meseci, a pri tom stoji
na osvetljenom mestu gde se održava optimalna temperatura, jeste neujednačena
temperatura između korena i listova i stabla. Naime, kada je saksija sa sadnicom citrusa
na hladnoj podlozi, a listovi su izloženi intenzivnoj sunčevoj svetlosti, biljka doživljava
stres i odbacuje lišće. Zato, ako nemate podno grejanje, vodite računa da sadnicu ne
držite na hladom betonu, već obavezno ispod saksije stavite neku podlogu koja će je
grejati. Takođe, s vremena na vreme provetravajte prostoriju u kojoj držite biljku.
Nešto jede listove limuna, ali ne vidim šta je.

Vidite pukotine na listovima limuna, ali ne znate šta je uzrok. Odgovor na ovo
pitanje nalazi se sa unutrašnje strane lista. Najčešće nije u pitanju mehaničko oštećenje
kao što izgleda, već pauci ii štitaste vaši.  Nažalost, ni citrusi nisu pošteđeni napada
insekata, a posebno su osetljivi dok ih čuvate u zatvorenoj prostoriji, naročito krajem
januara meseca. Dok su na otvorenom, vaši imaju svoj vek i uginu, ali u zatvorenom
prostoru mogu dugo da opstanu i oštete biljku. Štitaste vaši su dobile naziv po "štitu"
ispod koga se zapravo nalaze larve ili odrasle jedinke. One se zalepe za list, stablo ili
plod i sišu sokove iz njega što, ako se na vreme ne reaguje, može uništiti biljku. Zato
redovno proveravajte unutrašnju stranu listova. Ukoliko je biljka mala, vaši možete
ukloniti mlazom vode ii brisanjem listova, ali velika stabla i veći broj stabala morate
tretirati insekticidom dva puta sa razmakom od 7 dana. Zavod za unapređenje
poljoprivrede preporučuje "Aktaru" kao jedan od boljih insekticida koji uglavnom ne
šteti biljci. Jednu kesicu "Aktare" rastvorite u 20 litara vode ili jedan prstohvat na 1,5 l i
time isprskajte biljku. Možete je čak isprskati i preventivno, u rano proleće, i sprečiti
pojavu vaši. Svima nam je stalo da gajimo samo organsko i neprskano voće, ali nekad
između dva zla treba izabrati manje.

Savet

Još jedan od razloga što drvo limuna ne rađa, može biti mala sadnica u prevelikoj
saksiji. Limun je najbolje presađivati u proleće i to u duplo veću saksiju. Kada potpuno
razvije koren i ispuni posudu, presadite ga opet u duplo veću posudu i tako redom. Nije
potrebno presađivati ga svake godine. U želji da izbegnu stalno presađivanje limuna,
neki ljudi odmah zasade malu sadnicu u preveliku posudu (poput bureta ili lonca).
Tada se najčešće dešava da limun godinama ne daje plodove, jer mu treba dosta
vremena i hranljivih materija da najpre razvije koren.

Zašto stablo pomorandže ne cveta ili procveta, ali ne daje plodove već cvetovi opadnu?

Stablo pomorandže zahteva dosta vlage i sunčeve svetlosti, poput stabla limuna.
Još jedna veoma važna činjenica je da od kalemljenja treba da prođe pet godina kako bi
stablo dostiglo zrelost za formiranje plodova. Čak i ako redovno zalivate svoju sadnicu,
đubrite je i držite na osvetljenom mestu, postoji nekoliko činjenica koje mogu biti uzrok
ovom problemu.

1) Stablo nije dovoljno staro da zametne plodove.

 2) Cvetovi nisu oprašeni i zato opadaju.

3) Temperatura je niska ili su oscilacije u temperaturi velike.

4) Nepravilno polivanje, prehranjivanje, orezivanje.

Šta učiniti kako bi stablo rodilo?

1) Sadnice pomorandže traže nešto više vode od sadnica limuna i zato ih treba
polivati jednom sedmično u zimskim mesecima, polako, dok zemlja ne upije
vodu i ako treba, ponoviti postupak.
2) Citruse treba držatio napolju, na sunčanom mestu gde postoji dobra cirkulacija
vazduha, kako bi insekti oprašili cvetove. Ukoliko ipak ne dođe do formiranja
ploda, povremeno blago protresite grančice na kojima su se cvetići već otvorili,
kako bi se polen raspršio.
3) Ako gajite citruse u kući ili u zatvorenom prostoru, nastojte da ne bude većih
oscilacija u temperaturi. Optimalna temperatura je oko 17 stepeni i ne bi trebalo
da prelazi 22 stepena kad je u pitanju sobno grejanje. Ako dođe do velike
oscilacije u temperaturi, bilo da je citrus na otvorenom ili u zatvorenom prostoru,
treba zaštititi krošnju drveta najlonom ili čak ćebetom ukoliko je pad temperature
drastičan.
4) Što se tiče orezivanja i prehranjivanja, ono što važi za stabla limuna, važi i za
stabla pomorandže. Ne rezati grane previše, već samo oštećene delove i tek toliko
da se proredi krošnja kako bi sunčevi zraci mogli da prodru i do skrivenih
delova. 
Mineralna i organska đubriva bogata azotom, dodavati povremeno, dva-tri puta
u toku letnjih i jednom mesečno u toku zimskih meseci.

Već smo govorili u nekoliko navrata o značaju izlaganja citrusa sunčevoj svetlosti.
Međutim, ukoliko tokom zimskih meseci držite sadnicu citrusa u nedovoljno osvetljenoj
prostoriji (podrum, hodnik, garaža, rasadnik), listovi će početi da se suše i opadaju.
Naravno, i za to postoji rešenje-LED sijalice za podsticanje rasta i cvetanja biljaka.
Uveliko se koriste u rasadnicima, a mogu se poručiti preko domaćih i stranih sajtova
(npr. sajt "Hidroponika"). Cene se kreću od 1100, pa sve do preko 40000 dinara.  
Naravno, ukoliko citrus držite u dovoljno osvetljenoj prostoriji, nema potrebe i za LED
sijalicama.
Zašto se na limunu koji procveta, čak i zametne plod, plodovi ne održe, već otpadnu u
nekom periodu?

Postoje tri faze kroz koje prolaze cvetovi i plodovi. U prvoj fazi citrus procveta.
Od toga 70-80% cvetova opadne. U drugoj fazi, preostalih 30% zametne plodove od
kojih jedan deo još u zametku opadne. U trećoj fazi plodovi koji ostanu na grani
dostignu veličinu loptice za golf i tada se čak desi da plodovi opadnu pre zrenja. Evo
nekoliko razloga tome i načina da se ova pojava spreči. 

1) Svako stablo ima svoj prirodni tok razvoja i zrenja plodova, pa tako vrlo često
mlada i nedovoljno razvijena stabla odbacuju teške plodove pre zrenja. Kad stablo ojača,
moći će da zadrži plodove.

2) Nagla promena temperature takođe može biti šok za biljku, zato mora da
prođe izvestan period adaptacije.

3) Previše ili premalo vode, odnosno kišnih perioda, takođe negativno utiče na
zametanje i održavanje ploda. Održavajte optimalnu vlažnost zemlje, 50-60%, tako što
ćete limun lagano polivati, ne blizu korena, malim količinama vode. Kada vidite da
voda počinje da izlazi iz saksije, prestanite sa zalivanjem. Ako je zemlja glinasta, a ne
rastresita, zalijte biljku, sačekajte 20-ak minuta, pa je zalijte opet dok ne dobijete
optimlnu vlažnost zemlje.

4) Zemlji nedostaje azot. Svako đubrivo mineralno ili organsko sadrži u osnovi
azot. Nedostatak mikro i makro nutrijenata može se pojaviti zbog obilnog zalivanja, ili
zemlja s vremenom gubi ove nutrijente. Zato bi trebalo povremeno u vodu za zalivanje
dodavati tečno đubrivo ili zemlju obogatiti organskim đubrivom (čarobna zemlja,
humus...).

5) Tokom prolećnih i letnjih meseci držite citrus u kući ili na terasi gde nema
dovoljno sunca i vetra. Citrusima više prija sunce i otvoren prostor, zato ih obavezno
iznosite van početkom maja i ne unosite ih do pred pojavu prvih mrazeva. Tako će
insektii vetar učiniti svoje.

6) Nije retka pojava da citruse napadnu vaši ili kakvi drugi insekti, što opet,
dovodi do uvijanja listova i opadanja cvetova. Ukoliko je malo stablo u pitanju, možete
ih otkloniti jednostavno- jačim mlazem vode ili ručno. Ukoliko je u pitanju veliko stablo
ili više stabala, treba ih isprskati adekvatnim sredstvom. Nekada nije loše da
predupredite pojavu vaši i isprskate citrus preventivno u kasnu zimu ili rano proleće.
Koje sredstvo koristiti- najbolji odgovor daće vam Zavod za unapređenje poljoprivrede.
 7) Previše orezivanja. U želji da stablu daju što lepšu formu, ljudi ga nekada
previše orežu i zato takve grane energiju troše na formiranje novih grana i listova. Ne
preterujte sa orezivanjem i pustite stablo da raste što prirodnije. Nastojte da uklonite
samo suve grane, eventualno malo skratite vrhove.

Koje đubrivo izabrati za sadnicu limuna?

Mineralna i organska đubriva sadrže one nutrijente kojih već ima u biljci, u
srazmeri u kojoj se nalaze u njoj prirodno, ali se s vremenom koncentracija nutrijenata
smanjuje, naročito u prolećnim i letnjim mesecima. Svako đubrivo u osnovi sadrži: azot,
fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum. Ono što je takođe bitno za sadnice limuna jeste
GVOŽĐE i eventualno bakar. Nedostatak gvožđa rezultira bledozelenim, umesto
tamnozelenih listova, uvijanjem i sušenjem lišća. Zato je neophodno koristiti mineralno
đubrivo, prema uputstvu sa pakovanja, jednom mesečno u zimskom i dva-tri puta
mesečno u prolećnom i letnjem periodu, posebno u vreme vegetacije.
Nemojte koristiti dve vrste đubriva istovremeno, ili u kratkim vremenskim razmacima i
strogo se držite propisane mere. Preterana upotreba mineralnih đubriva može dovesti
do sušenja lišća, braon flekama na lišću i čak do sušenja cele biljke.
Kada birate đubrivo za svoju sadnicu, vodite se sadržajem, a ne cenom, niti reklamom.
Birajte đubrivo za cvetnice koje ujedno sadrži i gvožđe poput plantele ili substrala.
Starinski savet koji se često može čuti da u nedostatku gvožđa u zemlju zabodete
metalne predmete poput eksera, pa će i biljka naprasno "živnuti", nema nikakve veze sa
istinom.

Budući da je u listovima limuna najveća koncentracija hranljivih materija, treba ih

redovno brisati od prašine i orošavati. Druga solucija je da limun povremeno "istuširate"
hladnom vodom. Previsoka i previše niska temperatura (ispod pet stepeni), kao i
nedostatak prirodne svetlosti, pokreću proces razgradnje hranljivih materija i uzrokuju
opadanje lišća. Stablo limuna može da opstane i bez lišća, ali najverovatnije s proleća
neće formirati plodove.