Apple operativni sistem

Apple operativni sistem za racunare macOS (nekada Mac OS X ili OS X) proizvodi i razvija americka
kompanija Apple Inc., namenjen primarno za mac računare. Pripada UNIX i Mekintoš porodicama
operativnih sistema (Sve standardne UNIX alatke i skriptni jezici nalaze se na macOS-). Napisan je u
objektivno orijentisanom C/ C++ programskom jeziku i nije open-source. Prva javna verzija ovog
operativnog sistema izašla je 24. marta 2001. godinema, a poslednja 13. septembra 2021. macOS je
danas jedan o najmoćnijih operativnih sistema kada je u pitanju obrada grafke i videa, pogotovo u
profesionalne svrhe. Drugi je najkorišćeniji operativni sistem, posle Winndows-a. macOS je prvobitno
imao za cilj stvaranje platforme koja će omogućiti programerima da koristeći standardne kompajlere
razvijaju Apple softver.
Istaknuti deo identite brenda je korišćenje rimskog broja X u nazivima, kao i upotreba naziva vrsta velikih
mačaka i mesta u Kaliforniji. Apple je ime Mac OS X 2012. godine skratio na OS X, a onda 2016.
promenio na mac OS, kako bi se solidarisalo sa nazivima drugih Appl-ovih operativnih sistema: iOS,
watchOS i tvOS. Nakon 16 različitih mac OS 10 verzija, macOS Big Sur je predstavljen kao 11. verzija
2020. godine, a 2021. je kao 12. verzija predstavljen macOS Monetery. Mac OS je kroz svoju istoriju
podržavao 3 tipa arhitekture procesora. Prvi Mac računari imali PowerPc arhitekturu (mikroprocesor
arhitektura stvorena u saradnji izmedju IMB-a, Appl-a i Motorole (poznatoj kao AIM) 1991. godine;
većinom je bazirana na staroj IMB power arhitekturi). Apple je 2006. godine prešao na Intel arhitekturu,
izbacivši liniju računara sa Intel Core procesorom. Od 2020. godine, Apple je pokrenuo Apple silikonsku
zamenu, odnosno zamenjivanje Intelovih samo-dizajniranim 64-bitnim ARM-baziranim Apple M1
procesorima na novim mac računarima.
mac OS je nasledio klasični Mac OS (mekintoš operativni sistem) sa devet izdanja od 1984. do 1999.
godine. Tokom tog vremena, suosnivač Appl-a Stiv Džobs je je napustio Apple i pokrenui drugu
kompaniju NeXT razvijajući Unix-u sličan operativni sistem NeXTSTEP oslobođen 1989. godine, koji će
Apple kasnije preuzeti i od njega formirati osnovu za mac OS. Jezgro NeXTSTEP operativnog sistema je
bilo bazirano na Mek jezgru razvijenom na privatnom Karnegi Melon univezitetu u Pensilvaniji, sa
dodatnim slojevima i kodom korisničkog prostora izvedenim iz BSD-a (vrsta UNIX operativnog sistema).
Grafički korisnički interfejs je napravljen korišćenjem objektno orijentisanog C-a. Tokom 90-tih godina
Appple je pokušao da kreira novu generaciju koji će naslediti klasični Mac OS, kroz tri različita u
međuvremenu otkazana projekta, što je vodilo do toga da Apple preuzme NeXTSTEP, koji se tada zvao
OPENSTEP, što je dovelo i do povratka Stiva Džobsa u kompaniju Apple. Projekat je prvobitno nazvan
Rhapsody, a onda je ime zvanično promenjeno u Mac OS X. Prva dekstop verzija Mac OS X 10.0 je
objavljena u martu 2001. godine, a njen prvi updejt 10.1 kasnije te godine. Prva verzija Mac OS X je bila
prelazna verzija, sa interfejsom nalik klasičnom Mac OS-u, iako nije bila kompatibilna sa softverom
dizajniranim za stariji sisitem. Prva korisnička verzija ovog sistema dobijala je različite recenzije –
mnogobrojne pohvale za sofisticirani Aqua interfejs i kritike zbog sporih performansi i generalno loših
funkcija. Zbog tada male popularnosti Apppl-a, proizvodjači nekoliko klasičnih Mac aplikacija su odbili
da razviju nove verzije ovog softvera za OS X. Apple je ubrzo razvio nekoliko novih verzija Mac OC X-
a. Verzija 10.4 Tiger navodono je šokirala rukovodioce Microsoft-a, nudeći brojne funkcije poput brzog
pretraživanja datoteka i poboljšane grafičke obrade, za čije je dodavanje Windows-u sa prihvatljivim
performancama, Microsoft proveo nekoliko godina. Kako se operativni sistem razvijao udaljavao se od
klasičnog Mac OS-a dodavanjem i uklanjanjem aplikacija. Smatrajući da je muzika knjučno tržište, Apple
je razvio iPod muzički plejer i muzički softver za Mac, uključujući iTunes i GarageBand. Prvi Intel Mac
računari, izbačeni 2006. godine koristili su specijalizovanu verziju Mac OS X 10.4 Tiger. Ključni razvoj
sistema bila je najava i objavljivanje iPhone-a od 2007. godine. Dok su prethodni Appl-ovi iPad plejeri
koristili minimalni operativni sistem, iPhone je korisito opertivni sistem zasnovan na Mac OS X
opertivnom sisitemu, koji će kasnije biti nazvan iPhone OS, a zatim iOS. Istovremeno oslobađanje dva
operativna sistema zasnovana na istim okvirima izazvalo je pritisak na Apple. Izbacivanje iPhone-a
primoralo je odlaganje izlaska Mac OS X 10.5 Leopard. Komercijalni uspeh iPhone-a skrenuo je pažnju
na Mac OS X i zainteresovao programere iPhone softvera. Karakteristično za mac OS je da svaka verzija
nosi naziv po nekoj od velikih mačaka. Mac OS X 10.5, izbačen u 2007. godini, bio je jedino izdanje sa
univerzalnim binarnim komponentama, što je omogućavalo instalaciju i na Intel i na izabrane PowerPc
Mac računare. To je ujedno i konačno izdanje za PowerPc Mac računare. Mac OS X 10.6 Snow Leopard
je prvo izdanje iskljućivo za Intel Mac računare i poslednje izdanje za 32-bitne Intel Mac računare. Ime
ove verzije treba da ukazuje na njegov status tehnički poboljšane verzije Leoparda sa boljim
performancama, u ondnosu na koga nema novih funkcija. Sa izdavanjem OS X 10.8 Mountain Lion,
naziv sisitema je skraćen sa Mac OS X na OS X. Tada je i dizajn promenjen u minimalističkom pravcu.
Od 2012. godine Apple je prešao na godišnji raspored izdanja, sličan iOS-u. Ova odlika je ubrzala
objavljivanje novih funkcija, ali je uskratila mogućnost usredsređivanja na stabilnost, bez ikakve verzije
OS X koja se preporučuje korisnicima koji zahtevaju stabilnost i performance iznad novih funkcija.
Appl-ovo ažuriranje za 2015. godinu OS X 10.11 El Capitan bilo je posebno fokusirano na poboljšanja
stabilnosti i performasi.

2016. godine, sa izdavanjem macOS 10.12 Sierra, ime je promenjeno iz OS X u macOS kako bi se
uskladilo sa brendiranjem drugih primarnih operativnih sistema Apple: iOS, watchOS i tvOS. macOS
Glavne karakteristike macOS 10.12 Sierra su uvođenje Sirija u macOS, optimizovano skladište,
poboljšanja uključenih aplikacija. Appleov datotečni sistem (APFS) najavljen je na Appleovoj godišnjoj
svetskoj konferenciji programera (VVDC) u junu 2016. godine kao zamena za HFS+, visoko kritikovan
datotečni sistem.
. Apple je 2020. godine na VVDC 2020. pregledao macOS 11 Big Sur. Ovo je bilo prvo povećanje broja
primarne verzije macOS -a od objavljivanja Mac OS X Public Beta 2000. godine; ažuriranja za macOS 11
dobila su brojeve 11.k, što odgovara shemi numerisanja verzija koju koriste drugi Apple operativni
sistemi. Big Sur je uneo velike promene u korisnički interfejs i bila je prva verzija koja je radila na ARM
skupu instrukcija. Novi sistem numerisanja nastavljen je 2021. sa macOS 12 Monterei.

Spisak mac OS verzija:

 10.0 Cheetah
 10.1 Puma
 10.2 Jaguar
 10.3 Panther
 10.4 Tiger
 10.5 Leopard
 10.6 Snow Leopard
 10.7 Lion
 10.8 Mountain Lion
 10.9 Mavericks
 10.10 Yosemite
  10.11 El Capitan
 10.12 Sierra
 10.13 Hogh Sierra
 10.14 Mojave
 10.15 Catalina
 mac OS 11 Big Sur
 mac OS 12 Monterey
Arhitektura

Svojim prvobitnim predstavljanjem kao Mac OS X, sistem je doneo niz novih mogućnosti kako bi
obezbedio stabilniju i pouzdaniju platformu od svog prethodnika, klasičnog Mac OS -a. Na primer,
preventivni multitasking i zaštita memorije poboljšali su sposobnost sistema da pokreće više aplikacija
istovremeno, a da se one međusobno ne prekidaju ili oštećuju. Mnogi aspekti arhitekture macOS -a
izvedeni su iz OPENSTEP -a, koji je dizajniran da bude prenosiv, kako bi se olakšao prelaz sa jedne
platforme na drugu. Pre macOS High Sierra, i na drugim pogonima osim SSD -ova, podrazumevani
sistem datoteka je HFS+, koji je nasledio od klasičnog Mac OS -a. Dizajner operativnih sistema Linus
Torvalds kritikovao je HFS+, rekavši da je to "verovatno najgori datotečni sistem ikada", čiji dizajn
"aktivno kvari korisničke podatke". Arhitektura macOS -a uključuje slojeviti dizajn: slojeviti okviri
pomažu brz razvoj aplikacija pružajući postojeći kod za uobičajene zadatke. Apple nudi sopstvene alate
za razvoj softvera, najistaknutije integrisano razvojno okruženje pod nazivom Xcode. Xcode nudi
interfejse za kompajlere koji podržavaju nekoliko programskih jezika uključujući C, C ++, Objective-C i
Svift. Za Mac prelazak na Intel procesore, on je modifikovan tako da programeri mogu da naprave svoje
aplikacije kao univerzalnu binarnu datoteku, koja pruža kompatibilnost i sa Macintosh linijama
zasnovanim na Intel-u i na PoverPC-u. Aplikacijama drugih i nezavisnih proizvođača može se
programski upravljati pomoću AppleScript okvira, zadržanog u klasičnom Mac OS-u, ili pomoću novije
aplikacije Automator koja nudi unapred napisane zadatke za koje nije potrebno znanje programiranja.