VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA 

STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU 

ISHRANA KOD OBOLELIH OD  

GIHTA 

SEMINARSKI RAD 

PREDMET: Ishrana i oralno zdravlje 

Student: Teodora Opačić

Studijski program: Zubna protetika 

Broj indeksa: 4/21

Beograd, novembar 2022. Godine

 Sadržaj 

1.Uvod..................................................................................................................1

2. Način ishrane....................................................................................................2 

2.1 Meso u ishrani............................................................................................4 

2.2 Voće...........................................................................................................5

3. Tečnost..............................................................................................................6

4. Lekovita riba...................................................................................................7 5.

Prirodno lečenje gihta.....................................................................................8 6.

Zaključak..........................................................................................................10 

7. Literatura..........................................................................................................11
 1. UVOD 
Giht je jedna od bolesti u čijem lečenju je ishrana veoma bitan faktor, jer  se u osnovi oboljenja
nalazi poremećaj metabolizma. U terapiji gihta je  veoma važna pravilna ishrana (1.500 kalorija
dnevno) kako bi se poboljšala  cirkulacija i eliminisao višak tečnosti i štetnih materija iz
organizma. 
Giht je vrsta upale zgloba koja nastaje kao posljedica taloženja kristalne mokraćne kiseline u
zglobovima kod osoba sa povišenom koncetracijom  mokraćne kiseline u krvi. Osim u
zglobovima kristali mokraćne kiseline se  mogu taložiti u koži, mekim tkivima i bubrezima. 

 2. NAČIN ISHRANE

Dijetalni način ishrane je obavezan kod svih osoba sa gihtom. Namernice bogate purinima treba
izbegavati jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi.Crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe i
morski plodovi su veoma bogati purinima. Nešto manje purina ima u pečurkama i nekim drugim vrstama
povrća: karfiol, spanać, grašak, sočivo...

Purini su jedinjenja koja sadrže azot. Purini takođe uključuju i mokraćnu kiselinu, koja je kranji produkt
metabolizma purina. Gomilanje purina I purinskih jedinjenja vodi do gomilanja soli mokraćne kiseline u
hrskavici, sudovima, zglobovima i tkivu.

Vegterijanska hrana bogata purinima ređe dovodi do gihta u odnosu na meso I morske plodove.

Spanać je jedna od namjernica koja se preporučuje osobama sa gihtom.

Namirnice bogate purinom

Primer jelovnika
2.1 Meso u ishrani

Za primenu mesa važi pravilo da se stavlja u hladnu vodu i zagreva do ključanja. Naime, kada se
meso stavi u hladnu vodu veći broj hranjivih supstanci se rastvara u vodi i dobija se jak ukusan
mesni bujon.
 Kod gihta meso treba da čini četvrtinu, a povrće i voće tri četvrtine dela obroka. Za obolele od
gihta, poželjno je konzumiranje veće koiline jaja-četiri do pet dnevno, kako bi se obezbedile
neophode belančevine, ali pod uslovom da bolesnik nije gojazan i da nema povišen nivo
holesterola u krvi. Jedno jaje (kokošije, ćureće, guščije, plovčije) sadrži belančevina kao 50
grama mesa. Boja ljuske jaja nema značaja za kvalitet ali intezitet boje žumanceta ima. Ono koje
ima intezivniju žutu boju je kvalitetnije i ukazuje na prirodnost hrane. Biljnim uljima, naročito
maslinovim treba dati prednost, a maslac i margarin koristiti što manje. Delotvorno je i riblje ulje
koje ”podmazuje” zglobove i deluje protiv upale.
U namernice koje pomažu kod gihta i reume ubrajaju se i sok od šargarepe, sok i rasol od kiselog
kupusa, jabukovo sirće kao i sok od celera. Oni se preporučuju u što većim količinama. Krtolasti
celer može da se koristi za salatu, u svježem stanju, a može i da se skuva. Vodi u kojoj se kuva
dodaje se malo sirćeta ili limunovog soka. Celer tada neće potamniti,a ukus će biti još izraženiji.

2.2. Voće

Voće treba jesti samo na prazan želudac, oko pola sata prije obroka, jer je tada iskoristljivost svih
biološkoh vrijednih sastojaka najbolja. Dnevno treba pojesti dve do četiri voćke srednje veličine.
Voće sa jestivom korom ne treba ljuštiti i treba ga seći neposredno pre konzumiranja, kako bi se
gubitak vitamina C sveo na najmanju mjeru.

Ako bolujete od gihta, groždje će vam, kao prirodno sredstvo za otklanjanje otrova iz organizma
pomoći da se bolje osećate. Kalijum koga u groždju ima u izobilju, ojačava mišiće, reguliše rad
srca i osvežava nervni sistem.
Korisno je u jelovnik uvrstiti i kuvani ili pečeni krompir, dok je upotreba prženog krompira na
masti zabranjena. Krompir, kuvani ili pečeni, ima zaštitna i lekovita svojstva, lako se vari,
obezbjeđuje iskoristljive ugljene hidrate i vitamine, deluju protiv zatvora, gihta, reume.
Preporučuju se i kuvani ječam, pirinač, kukuruz, proso ili pšenica, sveže i sušeno voće i voćni
sokovi. Dnevne količine hrane treba raspodeliti u četiri do pet obroka.

2.TEČNOST
Dovoljan unos tečnosti oko 2-3 litra dnevno, naročito vode, pospešuje izlučivanje mokraćne
kiseline. Naravno treba izbegavati pivo i druga alkoholna pića. Gornja dozvolje granica je 3-4
jedinice alkoholnog pića dnevno za muškarce i 2-3 jedinice za žene.Jedinica predstavlja odnos
jačine i količine alkoholnog pića.

U sledećoj tabeli su date približne vrednosti broja jedinica za neka alkoholna pića.
Putem čvrste hrane dnevno se unosi oko 750 ml vode, najviše putem mleka, voća i povrća,
mesa, jaja, hleba, sira. Leti i tokom fizičke aktivnosti potrebe za vodom su veće srazmerno
potrošnji. Može se piti kafa, čaj, kakao, ali se alkohola treba potpuno odreći. Preporučljivo je
unositi četiri kašike (50 ml) koncentrovanog soka aloje, tri puta dnevno u akutnoj fazi, i dve
kašike tri puta dnevno, tokom narednih nekoliko mjeseci. Obolelima od gihta savetuje se
konzumiranje slabo mineralne vode i čajeva koji izazivaju mokrenje. Uveče pre spavanja i ujutru
na prazan stomak treba popiti 200- 250 grama čiste vode ili čaja od lipe, zove, lista crne ribizle,
peteljaka od trešanja. Čaj od lista crne ribizle priprema se tako što se 10 listova prelije sa pola
litre proključale vode i ostavi da odstoji pola sata. Čaj se pije tokom dve nedelje. Korisna je i
čajna mešavina od 20 grama rastavića, orahovog lista i kore divljeg kestena, 30 grama vrbove
kore i 10 grama plodova ljoskavca. Dve supene kašike smeše kuva se 5 minuta u 400 mL vode,
ostavi u toku noći i sutradan popije u dva navrata, izjutra i uveče pre jela. S obzirom da slobodni
radikali prouzrokuju bolove i otoke na zglobovima, od velike pomoći mogu biti i namirnice
bogate selenom („faktor 3” - aktivni selen) kao što su pšenične klice, prokelj, crni luk, mekinje,
paradajz i tunjevina. Selen ima antioksidativno dejstvo 1.000 puta jače od vitamina E, rastvorljiv
je u vodi, a u ljudskom organizmu ga ima između 6 i 20 mg, u zavisnosti od njegove
koncentracije u zemlji. Ovakav režim ishrane donosi najveću korist kad se udruži sa lečenjem
mineralnim banjskim vodama.

4. LEKOVITA RIBA
Zapaljenski procesi u organizmu nastaju posredovanjem metabolita tzv. arahidonske kiseline,
koja se nalazi u prehrambenim artiklima životinjskog porekla (kobasice, iznutrice, meso). Od ove
kiseline organizam pravi zapaljenske medijatore (posrednike koji izazivaju zapaljenje). Jedna od
omega-3 masnih kiselina (eikosapentenska) iz ribljeg ulja, suprotstavlja se arahidonskoj kiselini i
može da suzbije zapaljenske procese.

Stoga se omega-3 masne kiseline primenjuju kao dopuna kod zapaljenskih oboljenja kao što su
reumatodni artritis ili zapaljenska oboljenja debelog crijeva. Losos, skuša i haringa sadrže najviše
omega-3 masnih kiselina.

5. PRIRODNO LEČENJE GIHTA

Giht se može liječiti i prirodnim putem. Upotreba prirodnih lekova u lečenju gihta daje pozitivne
rezultate. Najjednostavniji lek je limunov sok, koji možete praviti i u svom domu. Sadrži vitamin
C koji je važan jer pomaže u izbacivanju viška mokraćne kiseline iz tela. Sve što treba da uradite
je da pomiješate pola čaše limunovog soka sa običnom vodom. Ovaj napitak se pije tri puta
dnevno. Pomorandža, grejpfrut i mandarina su namirnice iz porodice agruma koji pomažu u
lečenju gihta. Seme celera takođe pomaže u izbacivanju viška mokraćne kiseline.
Još jedan jednostavni lek koji se preporučuje je zeleni čaj. Njegovi sastojci mogu biti dobro
preventivno sredstvo kada su u pitanju upale zglobova.Jedno od boljih prirodnih lekova jesu
trešnje. Neka istraživanja koja su sprovedena u Americi pokazuju da svakodnevno unošenje
trešanja može ublažiti simptome ove bolesti. Đumbir je još jedan prirodni lek koji se koristi u
lečenju gihta. Možda najbolji prirodni lek jeste azijski začin, poznat kao indijski šafran. Njegovi
antioksidansi sastojci smanjuju bolove koje giht izaziva.

Literatura: