NAZIV FAKULTETA

SEMINARSKI RAD

Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE

SAVET EU

Mentor: Student:

Mesto, Mesec, 20___.

 SADRŽAJ:

1. Uvod.........………….......................................................…........………3

2. Nastanak saveta Evropske Unije………….............................................3

3. Struktura saveta Evropske Unije……....................................................5

3.1. Predsedništvo Saveta EU……………………….........................6
3.2. Glasanje………………………....................................................7

4. Nadležnosti Saveta ministara……..........................................................8

5. Zaključak...............................................................................................10

6. Literatura...............................................................................................11

2
 UVOD

Savet ministara ili Savet Evropske unije (od 1993. godine) je jedna od
najznačajnijih institucija ove zajednice sa sedištem u Briselu, Belgija. Predstavlja glavni
izvršni organ, kao i organ za donošenje odluka, kao i oličenje zemalja članica Evropske
Unije, jer je sastavljena od predstavnika vlada država članica na ministarskom nivou.
Sa Savetom ministara, zakonodavnu funkciju obavlja i Evropski parlament koji se
bira od strane građana Evropske unije na izborima.
Evropski parlement nema pravo na zakonodavnu inicijativu nego samo pravo
saglasnosti na odluke Saveta Evropske unije. Ono što se najviše zameralo Savetu ministara
jeste nedostatak transparentnosti1, odnosno nemogućnost uvida u rad ove institucije od
strane građana.
Dezmon Dinan, u svojoj knjizi, navodi problem netransparentnosti kao glavni
razlog demokratskog deficita i sve manjeg javnog poverenja u EU.
Nakon pritiska Holandije, a kasnije i Švedske i Finske, države članice su unele u
Ugovor iz Amsterdama „klauzulu o transparentnosti“ – koja podrazumeva da svaki
građanin ima pristup dokumentima Parlamenta, Saveta i Komisije.
S druge strane Džon Palmer, poznati novinar, je kritikovao odluku da neke sednice
Saveta budu javne, jer je smatrao da je to zapravo „opasnost da Savet ministara postane
irelevantni cirkus gde ministri čitaju tekst i ne učestvuju u bilo kakvoj vrsti rasprave i
razmeni stavova. To princip otvorenosti zapravo čini potpuno besmislenim i
bespredmetnim.“

NASTANAK SAVETA EVROPSKE UNIJE

Pariskim ugovorom, koji je potpisan 18. aprila 1951. godine, se formira Evropska
zajednica za ugalj i čelik (EZUČ), koja sa radom počinje 25. jula 1952. godine.
Jedna od institucija se zvala Savet ministara, ali je ona imala samo koordinišuću
ulogu, jer se sva vlast nalazila u Visokoj vlasti.

1
Dezmon D., Sve bliža unija: Uvod u evropsku integraciju, Službeni glasnik, Beograd, 2009.;

3
 Pored ovog Saveta ministara, takođe se institucija sa istim nazivom, ali sa
zakonodavnom ulogom, stvara Rimskim ugovorima 1958. godine kojima nastaje Evropska
ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom).
U 1965. godni dolazi do fuzije institucija, tačnije 8. aprila, Savet ministara i
Evropska komisija postaju zajedničke institucije za sve tri zajednice, odnosno za Evropsku
zajednicu za ugalj i čelik, Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za
atomsku energiju.
Sve do 1993. godine kroz određene izveštaje i samite dolazi do smanjivanja i
povećavanja nadležnosti određenih institucije, ali te godine Ugovorom iz Mastrihta ili
Ugovorom o Evropskoj uniji dolazi do učvršćivanja pozicija i nadležnosti institucija. Savet
ministara je preimenovan u Savet Evropske unije, a Savetu je pridružen i Evropski
parlament u vršenju zakonodavne vlasti.
Narednim ugovorima se menja struktura i broj članova određenih EU institucija, da
bi se Ugovorom iz Lisabona ili Ugovorom o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju
Evropske unije (2007.) uvele promene u kvalifikovanoj većini i stvorio dvostruki sistem –
55% država i 65% građana.
Takođe, treba razlikovati Savet Evropske unije od Evropskog saveta i Saveta
Evrope. Evropski savet2 postaje institucija EU tek Ugovorom iz Lisabona, a ona zapravo
predstavlja političko rukovodstvo EU, jer donosi opšte političke smernice i prioritete
Evropske unije. Ovaj organ je uspostavljen Jedinstvenim, evropskim akrtom iz 1986.
godine. On nije zakonodavna institucija i ne donosi nikakve zakone, ali donosi politike EU
običnim usvajanjem zaključaka na sednicama.
Članovi Evropskog saveta su šefovi država ili vlada svih zemalja članica,
predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske komisije, a odluke se donose
konsenzusom. Tu je takođe Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku, koji učestvuje u sastancima kada je reč o spoljnopolitičkim pitanjima.
S druge strane, Savet Evrope predstavlja regionalnu organizaciju koja okuplja ne
samo države članice Evropske unije, nego i ostale zemlje. Ukupno ima 47 zemalja članica i
određeni broj posmatrača. Osnovni ciljevi ove organizacije su:
a) unapređenje parlamentarne demokratije;
b) poštovanje ljudskih prava; i
c) uspostavljanje vladavine prava.

2
Radosavljević D., Matijević N., Evropska unija: razvoj, institucije i proširenje, Fakultet za pravne i
poslovne studije, Novi Sad, 2009.;

4
 STRUKTURA SAVETA EVROPSKE UNIJE

Savet nema stalne članove, a umesto toga se sastaje u 10 različitih veća s obzirom
na područje o kome se raspravlja. Tri najvažnija sastava su3:
- Savet za opšte poslove i spoljne odnose (General Affairs and External Relations
Council),
- Savet za ekonomiju i finansije (Economic and Financial Affairs Council
configuration - Ecofin) i
- Savet za poljoprivredu i ribolov (Agriculture and Fisheries Council
configuration).
Stalno zasedanje obavljaju Savet za opšte poslove (kojeg čine ministri spoljnih
poslova) i Savet za ekonomske i finansijske poslove (ministri finansija). Savet za opšte
poslove ima stalnog predsedavajućeg, a to je Visoki predstavnik za spoljne poslove i
bezbednosnu politiku, dok kod ostalih sastava, predsedavanje vrši odgovarajući ministar iz
države članice koja trenutno predsedava Savetom ministara.
Saveti i njegove nadležnosti:
- Savet za ekonomske i finansijske poslove – odgovoran je za politiku Evropske
unije u tri glavna područja, a to su: finansijska politika, poreska pitanja i
regulisanje finansijskih usluga. Priprema godišnji proračun Evropske unije i
brine o pravnim i političkim aspektima evra.
- Savet za konkurentnost – radi na jačanju konkurentnosti i povećanju
ekonomskog rasta, a bavi se u četiri glavna područja: industrija, unutrašnje
tržište, istraživanje i inovacije, i svemir. Nastoji da ukloni prepreke koje
ometaju slobodan protok kapitala, ljudi, roba i usluga.
- Savet za obrazovanje, mlade, kulturu i sport - pružanje okvira za saradnju
između država članica te razmenu informacija i iskustva u područjima od
zajedničkog interesa. Takođe donosi podsticajne mere i preporuke.
- Savet za zaštitu životne sredine - podrazumeva zaštitu okoline,
srazmerno korišćenje resursa i zaštitu zdravlja ljudi. Takođe se bavi
međunarodnim pitanjima okoline, posebno u oblasti klimatskih promena.

3
Prokopijević M., Evropska unija: Uvod, Čigoja štampa, Beograd, 2012.;

5
 - Savet za opšte poslove – vrši koordinaciju priprema za sastanke Evropskog
saveta, takođe su odgovorni za proširenje EU, koheziju, finansijsku perspektivu
i slično.
- Savet za poljoprivredu i ribolov – donosi pravne akte koji se odnose na
proizvodnju hrane, ruralni razvoj i upravljanje ribolovom.
- Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove – podrazumeva kontrolu spoljnih
granica, veze, azil, saradnju policije, sudsku saradnju ili bolje rečeno razvija
saradnju i zajedničke politike o različitim prekograničnim pitanjima s ciljem
izgradnje prostora pravde, bezbednosti i pravosuđa širom EU.
- Savet za saobraćaj, telekomunikacije i energetiku – obuhvata područje
transporta, telekomunikacija i energetike te uspostavljanje modernih,
konkurentnih i efikasnih tržišta i infrastrukture, kao i stvaranje transevropskih
saobraćajnih, komunikacijskih i energetskih mreža.
- Savet za spoljnu politiku - odgovoran je za spoljno delovanje EU koje
uključuje spoljnu politiku, odbranu i sigurnost, trgovinu, razvojnu saradnju te
humanitarnu pomoć.
- Savet za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravstvo i zaštitu potrošača – savet
radi na povećanju zaposlenosti i poboljšanju uslova rada i života, osiguravajući
visok nivo zdravlja ljudi i zaštite potrošača u Evropskoj uniji.
U Savetu ima preko 2.500 zaposlenih, preko 2.200 stručnjaka, 200 grupa, 20 resora,
Sekretarijat i 56 korepera. Koreperi su podeljeni u dve grupe: prvu čine zamenici
ambasadora u Briselu, a drugu ambasadori.
Unutar Saveta ministara, Sekretarijat prima predmet od Komisije, koi onda šalje
koreperima, koji obavljaju funkciju filtera. Naime, koreper 2 raspravlja i šalje koreperu 1, a
sve tačke označavaju sa A i B. Tačka označena sa A znači potpunu saglasnost, a B znači
saglasnost uz određeni uslov. Zatim se predmet vraća Sekretarijatu, koji predmet šalje u
odbore a zatim Sekretarijat vraća Komisiji na razmatranje, a onda opet preko Sekretarijata
predmet ide na sednicu.

PREDSEDNIŠTVO SAVETA EU

Predsedništvo Saveta deluje kao pokretač svih inicijativa. U njemu učestvuju sve
države članice i na taj način obezbeđuju kontinuitet u radu Saveta.

6
 Predsedništvo ima nekoliko osnovnih zadataka:
a) planira sastanke ministara, radnih grupa i državnih službenika koji raspravljaju o
zakonodavstvu EU, te njima predsedava (pravilno odvijanje rasprava i ispravna upotreba
Poslovnika);
b) predstavlja Savet u odnosima s Komisijom i Evropskim Parlamentom i drugim
institucijama.
Predsedništvo se rotira svakih 6 meseci, što znači da svaka zemlja članica vodi rad
Saveta i priprema šestomesečni radni program. Samu rotaciju utvrđuje Savet. Države
članice koje predsedavaju Savetom sarađuju u tročlanoj grupi koja se naziva „trio“4.
One utvrđuju dugoročne ciljeve i pripremaju zajedničke radne teme kojima će se
Savet ministara baviti narednih 18 meseci.
Ti dugoročni ciljevi se temelje na prioritetima koje se utvrđuju u strateškom
programu Evropskim savetom (rast zaposlenosti, klimatska politika, energetika, pravda,
sigurnost).
Predsedništvo blisko sarađuje sa predsednikom Evropskog saveta i Visokim
predstavnikom Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

GLASANJE

Savet može jedino glasati ako je prisutna većina njegovih članova – 15 od 28.
Postoje tri vrste glasanja:
- običnom većinom,
- kvalifikovanom većinom i
- jednoglasno.
Obična većina je postignuta ako najmanje 15 članova Saveta glasa „za“ određenu
odluku. Savet donosi sledeće odluke običnom većinom: u procesno-pravnim pitanjima i
kada se od Komisije traži da izradi studije ili podnese predloge.
Kvalifikovana većina se ostvaruje ukoliko se postigne dva uslova: 55% država
glasa „za “ (16/28), i da predlog podržavaju države članice koje čine najmanje 65%
stanovništva Evropske Unije. Ovo se takođe naziva pravilo dvostruke većine. Blokirajući
mehanizam podrazumeva najmanje 4 države, koje predstavljaju 35% ukupnog stanovništva
EU.

4
Prokopijević M., Evropska unija: Uvod, Čigoja štampa, Beograd, 2012.;

7
 Kada Savet glasa o predlogu koji ne dolazi od strane Komisije ili Visokog
predstavnika onda se odluka donosi ako najmanje 72% članova glasaju „za“ i oni
predstavljaju najmanje 65% stanovništva.
Jednoglasno donošenje odluka ili donošenje odluka konsenzusom se koristi kod
pitanja koje se smatraju najosetljivijim: zajednička spoljna i bezbednosta politika,
građanstvo, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva o nedirektnom oporezivanju,
finasnije EU, određene odredbe iz pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i usklađivanje
nacionalnog zakonodavstva u oblastima socijalne sigurnosti i socijalne zaštite. Prilikom
jednoglasnog odlučivanja suzdržanost ne onemogućava donošenje odluka.
Savet kvalifikovanom većinom usvaja odluke, izuzev u dva slučaja. Ako Evropski
parlament odbije neku odluku ili predloži amandman, Savet i Komisija su dužni da to
razmotre i eventualno iznesu novi predlog. Savet može da prihvati amandman Evropskog
parlamenta kvalifikovanom većinom ako u prilog amandmanu ide i mišljenje Komisije.
Ako je mišljenje protivno amandmanu Evropskog parlamenta, Savet može opet da
ga usvoji, ali samo jednoglasno. Ako Savet ne prihvati mišljenje Evropskog parlamenta,
onda se saziva zajednički komitet za pomirenje. Ako komitet uspe da pomiri različita
mišljenja problem je rešen, a ako ne uspe, Savet može da izglasa odluku koja je
punovažna, izuzev ako Evropski parlament uloži veto.5

NADLEŽNOSTI SAVETA MINISTARA

Savet ministara Evropske unije predstavlja glavno izvršno i zakonodavno telo

Evropske unije, ali kasnije određenim ugovorima, njegove nadležnosti su ograničene.
Osnovne nadležnosti6 Saveta ministara su:
- pregovaranje o zakonodavstvu Evropske unije i donosi ga zajedno sa Evropskim
parlamentom na temelju predloga Evropske komisije (donosi ih redovno putem redovnog
zakonodavnog postupka poznatog kao samodlučivanje. Postupkom samodlučivanja koristi
se u oblastima politike za koje je nadležna samo Evropska unija ili su u zajedničkoj
nadležnosti EU i država članica);

5
Radosavljević D., Matijević N., Evropska unija: razvoj, institucije i proširenje, Fakultet za pravne i
poslovne studije, Novi Sad, 2009.;
6
www.google.com/Search: Savet EU;

8
 - koordinira politike država članica EU (i to kooridniranje politika u sledećim
područjima: ekonomska i fiskalna politika; obrazovanje, kultura mladi i sport; i politika
zapošljavanja);
- razvija spoljnu i bezbednosnu politiku EU (definiše i sprovodi zajedničku politiku
na osnovu smernica Evropskog saveta. To takođe uključuje i humanitarnu pomoć EU,
odbranu i trgovinu. Zajedno sa Visokim predstavnikom Unije za spoljne poslove i
bezbednosnu politku osigurava jedinstvo, doslednost i efikasnost spoljnog delovanja
Evropske unije);
- sklapa sporazume između Evropske unije i drugih država i međunarodnih
organizacija (Savet daje ovlašćenja Komisiji da u ime Evropske unije pregovara o
sporazumima EU i drugih zemalja i međunarodnih organizacija. Na kraju, Savet na temelju
predloga Komisije odlučuje o potpisivanju i sklapanju sporazuma. Savet donosi konačnu
odluku o sklapanju sporazuma, nakon saglasnosti u Evropskom parlamentu i ratifikacijom
sporazuma u svim državama članicama);
- donosi budžet Evropske unije zajedno sa Evropskim parlametnom (budžet se
odnosi na period od jedne kalendarske godine, a obično se donosi u decembru i na snazi je
do 1. januara naredne godine).
Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986. godine je uvedena saglasnost Evropskog
parlamenta na određene odluke Saveta ministara, a Ugovorom iz Mastriha 1992. godine je
uveden postupak saodlučivanja, koji traje do danas.

9
 ZAKLJUČAK

Savet ministara predstavlja jednu od najznačajnijih institucija Evropske unije u

kojoj su neposredno ukršteni interesi država članica. Iako nisu direktno birani od strane
naroda, svaka vlada je morala dobiti podršku u svom nacionalnom parlamentu odnosno
podršku neposredno i tajno izabranih predstavnika građana.
Takođe je rešen problem netransparentnosti u Savetu, jer su svi dokumenti dostupni
građanima, a određene sednice se prikazuju na satelitskom programu Evropske unije.
Međutim, nastao je novi oblik istog problema. Netransparentnost se zapravo prebacila iz
Saveta ministara Evropske unije na neformalne sastanke poput ručkova. 7 Tako da se
„pravi“ razgovori vode na neformalnim sastancima, a da se u Savetu samo prazno
iščitavaju već unapred dogovoreni tekstovi.
Savet predstavlja jednu vrlo snažnu instituciju, sa složenom procedurom glasanja i
saodlučivanja sa Evropskim parlamentom, koji je tu ulogu dobio tek 1992. godine
(Ugovorom iz Mastrihta). Verovatno će u budućnosti rasti pretenzije, kao i u prošlosti, da
jedna institucija bude snažnija od druge.

7
„Ono što neki ministri vide kao napad na njihovu privatnost, navelo ih je da potraže utočište na radnim
ručkovima, što je Briselu „sveta“ institucija. Ne samo ministre da ne snimaju za vreme ručka, već su slobodni
i u odnosu na veliki broj službenika koji ih prate tokom sastanaka...“ (Dezmon D., Sve bliža unija: Uvod u
evropsku integraciju, Službeni glasnik, Beograd, 2009.;)

10
LITERATURA:

1. Dezmon D., Sve bliža unija: Uvod u evropsku integraciju, Službeni

glasnik, Beograd, 2009.;

2. Prokopijević M., Evropska unija: Uvod, Čigoja štampa, Beograd, 2012.;

3. Radosavljević D., Matijević N., Evropska unija: razvoj, institucije i

proširenje, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad, 2009.;

4. Korišćenje Interneta: www.google.com;

11