Аги и Ема

1. Игор Коларов један је од најзначајнијих српских писаца за децу и

младе. У детињству је често био болестан, па је остајао код куће и
много читао. На тај начин је заволео књижевност. Његове омиљене
књиге биле су “Робинзон Крусо” и “Мали принц”. Баш попут Агија и он
се као мали често селио. Инспирацију за лик старице Еме пронашао је
у својој баки. Као дећак маштао је о летењу и сањао је о летењу, а
када је мало порастао тај сан је заменио сном о књижевношћу.
Пишући песме и приче за децу реализовао је свој сан о летењу.
Издавачи и читаоци су препознали његов таленат и намеру да деци
путем прича и песама пренесе поруку о стварима које су у животу
важне. Неке његове књиге су интерактивне што младим читаоцима
оставља простор да изразе своје умеће. Његово дело “Аги и Ема” део
је школске лектире а по овом роману снимљен је и истоимени филм.
Преминуо је 12. маја 2017. године а иза себе је оставио многа дела
попут: романа “Аги и Ема”, “Дванаесто море”, “Кућа хиљаду маски” ;
песама и прича за децу “Милица у врту”, “СМС приче”, “Приче о скоро
свему”, “Бајка о краљу Џерију”, “Буренце” као и многа друга дела.
2. Књижевни род овог дела је епика
3. Књижевна врста овог дела је роман за младе
4. Тема овог дела је пријатељство између усамљеног и маштовитог
дечака Агија и необичне старице Еме чије је понашање слично
понашању детета
5. Аги је усамљен дечак чији родитељи никад немају времена за њега.
Међутим, он има још једну муку. Због посла његових родитеља, често
су морали да се селе, па он не успева да стекне нове пријатеље и
научи како да се опходи према људима. Мама и тата су презапослени,
тако да га запостављају. Има ујака који воли много да спава и
повремено их посећује. Једног дана Аги сазнаје да се поново селе.
Деца из школе и краја га нису прихватила и био је одбачен и усамљен.
Његов живот се променио кад је упознао Ему, живахну и необичну
старицу која је живела преко пута Агија у старој кући коју је Аги назвао
Зачарани замак. Ема је Агију пружила пријатељство када му је оно
било најпотребније. Она је о њему бринула више него његови
родитељи: ишла је на његове родитељске, водила рачуна о њему када
је био болестан, правила му његов омиљени кекс и читала му приче за
лаку ноћ иако је понекад био дан. Извукла га је из света самоће и
увукла у свет маште трудећи се да је заголица и учини Агија срећним и
заинтересованим. Аги је много волео Ему, она му је пружала
сигурност, искрено пријатељство и увек је био насмејан када је био са
њом. Све што није занимало Агијеве родитеље, занимало је Ему.
Након неког времена у новом граду, Аги је сазнао једну веома лошу
вест – поново су морали да се селе. Аги је то одбијао и говорио да не
жели да остави Ему. Његови родитељи су га питали “Ко је Ема?” а
онда им је он рекао да је Ема његова најбоља пријатељица, старица
која живи преко пута њихове куће. Његови родитељи су се сложили
да је она луда а Аги је био љут и тужан и није желео више да
разговара са њима. Када су се преселили Агијева осећања била су
иста као и сваки пут када су се селили. Недостајала му је Ема и сви
тренуци које су провели заједно. Једне вечери Аги је чуо лупкање на
прозору. Када је погледао кроз њега и угледао Ему, поново га је
обузела срећа. Ујутру је сазнао да је она купила кућу преко пута њих и
овога пута њиховој срећи није било краја.
6. Ово дело има 123 поглавља и она су ненасловљена
7. Аги – усамљен и маштовит деветогодишњи дечак чији родитељи
немају времена за њега и због чијег посла они морају често да селе.
После осамнаестог пресељења, дошао је у Улицу храстова, преко пута
старе куће у којој је живела његова будућа пријатељица Ема. Аги је
дечак који мисли да је злоба досадна. Он на разне начине покушава
да придобије пажњу својих родитеља али мисли да га они не би
приметили ни да поразбија све прозоре по кући. Аги је низак дечак,
најнижи у разреду, има крупне очи и високо чело. Након родитељског
састанка на који је Ема отишла, дечак је постао слободнији и смелији.
Ипак схватао је да га деца у разреду не прихватајау, називали су га
Аги-глупердо или Аги-бонсаи јер није волео да се шиша

Ема – била је довољно млада да би била пријатељица једном дечаку.

Она је ведра и радознала старица која разуме Агијеву усамљеност.
Разумела је Агијеву машту за коју његови родитељи нису марили. Ема
је дечаку учинила живот лакшим када му је поклонила свеску у којој је
он бележио своја опажања. Била је његов заштитник јер га је бранила
од увреда дечака из школе. Волела је шивотиње и на чудан начин их
је губила. Као мала је желела да постане витез али ју је стриц убедио
да је рођена у погрешно доба да би се бавила тим занимањем. Ема је
Агију била океј, баш онаква каква је и требала да буде била му је
прави пријатељ, саговорник и заштитник.

Агијеви родитељи – увек у журби, окренути су само послу, не обраћају

пажњу на Агија, не иду чак ни на његове родитељске и често нису код
куће. Нису уз Агија ни када је болестан, ни када он жели да проведе
време са њима
Ујак – воли Агија и често се појављује у његовој кући али врло брзо
заспи па ни он Агију не пружа неку посебну пажњу
8. Стилске фигуре у овом делу су епитети и поређење
9. Облици књижевноуметничког изражавања у овом делу су:
приповедање, дијалог и описивање
10. Део романа који ми се највише свидео био је када је Ема отишла
на Агијев родитељски састанак и представила се као његова сестра
говорећи његовој учитељици да је то мистерија и за њихове
родитеље. Она је била одушевљена Агијевим успехом у школи и
купила му је поклон који је желела касније да му преда и да га
изненади
11. Делови романа који ми се нису свидели јесу они када Агијеви
родитељи не обраћају пажњу на Агија, остављају га самог код куће,
окупирани су и само мисле о послу
12. Пријатељство не познаје границе и може да се развије између
људи различитог узраста али истог духа и схватања