Елисе - теорија и пракса

1.Елисе и подела елиса

Елиса или пропелер представља део погонског система који обртно
кретање вратила мотора претвара у вучну или потисну силу у зависности
од тога да ли је вратило изложено аксијалном истезању или компресији.

При ротирању лопатице “секу“ ваздух и бацају га назад и тако се

ваздухоплов креће напред или обратно.

Слика 1 – Приказ расподеле притиска дуж

елисе и кретања ваздуха око елисе

И поред све веће заступљености млазних мотора у ваздухопловству, не

могу се занемарити клипни или гасно-турбински мотори који као део свог
погонског система користе управо елисе.

Слика 2 – Гасно турбински мотор и клипно елисни мотор

У праки се могу наћи елисе различитих облика и величина, са различитим бројем

крака, произведене од различитог материјала, са подесивим и неподесивим

Страна | 1
углом крака пропелера. У оквиру нашег сектора, најчешће користимо елисе од
пластике или композита, фиксног нагибног угла. Зато што су наше летелице
мале и додатно померање крака елисе у току лета, ради бољих аеродинамичких
карактеристика није потребно.

У односу на положају елисе у зависности од погонског система, можемо

посматрати:
➢ Вучне ( елиса - мотор), остварују вучну силу
➢ Потискујуће (мотор – елиса ), дају потисну силу

Правац лета

Слика 3 – Вучна и потискујућа елиса

Елисе можемо поделити и према броју крака, тако на пример:

~ Једнокраке које су статички уравнотежене али не и динамички
~ ( више нису у употреби)
~ Двокраке користимо при мањим снагама
~ Трокракеке и вишекраке при већим снагама

Када спомињемо вишекраке говоримо о елисама до 8 крака, елисе са

већом бројем крака због структуралног оптерећења који трпи више нису
толико ефика

Слика 4 – Елисе са различитим бројем корака

Страна | 2
Такође елисе можемо поделити и према врсти корака:
Елисе фиксног или непроменљивог корака чији је нагибни угао на
0,75 R (пречника) сталан, оне се обично израђују из једног дела
Елисе са двојним кораком, чији крак се може постављати у два
положаја и самим тим остварити 2 конструктивна или 2
аеродинамичка угла. Мали корак се користи при узлетању и малим
брзинама а велики при великим брзинама. (у пракси се не користе
више)
Елисе променњивог корака које могу прилагодити угао и тако
остварити најбоље карактеристике за лет.

Слика 5 – Приказ унутрашње главчине елисе са двојним кораком

2.Теорија идеалне елисе

Да би се у одредили основни закони пропулзије елисе, потребно је направити
следеће претпоставке:
• струјање је нестишљиво
• струјање је униформно и невртложно (једнодимензијско)
• струјање је невискозно (нема трења на крацима елисе)
• статички притисак бесконачно далеко иза равни обртања елисе је једнак
статичком притиску непоремећеног струјног поља
• стварна елиса је замењена идеалном елисом

Идеална елиса представља математички модел према којој је стварна елиса

замењена једним замишљеним пропустљивим диском, бесконачно мале
дебљине, кроз који брзина протицања идеалне флуидне средине не мења своју
вредност, али се притисак у флуидној средини при проласку кроз диск мења.

Са оваком претпоставком да је елиса идеална и да се креће у идеалном флуиду

које има хоризонтално струјање, можемо применити Бернулијеву једначину
континуитета и добити пропулзивну силу.

Страна | 3
 1 1
Добијамо, испред равни елисе: 𝜌𝑉 2 + 𝑝 = 2 𝜌𝑉𝑎2 + 𝑝1
2

1 1
Иза равни обртања елисе: 𝜌𝑉𝑎2 + 𝑝2 = 2 𝜌𝑉𝑎2𝑒 + 𝑝
2

1 1
Aко одузмемо ове две једначине: 𝑝2 − 𝑝1 = 2 𝜌(𝑉𝑎2𝑒 − 𝑉 2 ) → 𝑇 = 2 𝜌 ∗ 𝐴 ∗ (𝑉𝑎2𝑒 − 𝑉 2 )

Слика 6 – Струјање кроз идеалну елису

Снага мотора погонске групе коју апсорбује елиса и преноси је на ваздух је

једнака промени кинетичке енергије масе флуидне средине у јединици времена.

1
𝑃 = Т ∗ 𝑉𝑎 = 𝜌 ∗ 𝐴 ∗ 𝑉𝑎 ∗ (𝑉𝑎2𝑒 − 𝑉 2 )
2

Битно је непомеути и коефицијент корисности идеалне елисе, који представља

однос извршеног корисног рада у јединици времена и апсорбоване снаге.

1
𝜂=
1+𝑎

При аеродинамичким прорачунима се често уместо аксијалног индукованог

фактора корисности коефицијента оптерећења равни обртања елисе, па је
могуће наћи једначину коефицијента корисности и аксијални индукциони фактор
у различитим облицима.

𝑇 1 𝐷2 ∗ 𝜋
𝐶𝑡 = 𝑞 = 𝜌 ∗ 𝑉2 𝐴=
𝑞∗𝐴 2 4

Циљ идеалне елисе је да објасни аеродинамичке и конструктивне

карактеристике преко математичког модела а у оквиру нашег сектора ми их
нећемо толико спомињати.

Страна | 4
 3.Геометриске карактеристике елиса
Основне величине које конструктивно одређују елису су изведене из
геометријских карактеристика ваљка пречника основе D и висине H (корак или
ход елисе).

Слика 7 – Геометриски приказ кретања елисе

Угао θ између тетиве локалног аеропрофила и равни обртања представља

конструктивни нагибни угао.

Слика 8 – Приказ конструктивног угла

Слика 9 – Приказ тежишта аеропрофила

Геометријско место тежишта локалних аеропрофила одређује тежишну или

неутралну линију крака елисе.

Страна | 5
 4.Конструктивне карактеристике елиса

Конструктивне карактеристике су исте и код вучних и код потискујућих елиса али

због положаја погонске јединице, смер ротирања елисе је другачији и
задовољава правило десне руке.

1) Аеропрофил
Пресецањем крака елисе са равни која је нормална на осу кретања добија се
локални аеропрофил, тај аеропрофил се мења дуж елисе почевши од главчине
до краја елисе. Дуж пресека елисе, аеропрофил може припадати једној, двема
или већем броју серија аеропрофила.

Вратил
о

Слика 10 – Приказ аеропрофила дуж вучне елисе

Положај аеропрофила дуж потискујућег крака елисе се поставља обрнуто
у односу на вучну, самим тим тамо где је код вучне нападна ивица код
потискујуће ће бити излазна ивица аеропрофила.

2) Конструктивни или геометриски корак елисе

Угао измећу усвојене тетиве локалног аеропрофила и равни обртања
представља конструктивни угао. Ако посматрамо тај један пресек елисе
како прелази једнан пун обртај тада причамо о кораку елисе.

𝐻
H = 2πr ∗ tg(θ) → θ = arctg
2𝑟𝜋

Као карактеристична величина елисе јавља се геометриски корак на 0,75

радијуса, тај крак нам даје угао који служи за проверу геометриских
особина.

Страна | 6
 3) Аеродинамички или ефективни корак елисе
Удаљеност коју авион пређе дуж своје путање за време једног обртања
елисе назива се аеродинамички корак и карактерише га аеродинамички
𝜐
угао.( н представља однос транслаторне брзине дуж правца обртања и
броја кракова)
𝜐 𝜐
Ha = 2πr ∗ tg(ρ) → ρ = arctg Ha =
2𝑛𝑟𝜋 𝑛
4) Нападни угао аеропрофила
Разлика локалног конструктивног нагибног угла и аеродинамичког нагибног
угла даје нам нападни угао аеропрофила.
α= θ−ρ
5) Клизање елисе
Разлика геометриског и аеродинамичког корака елисе назива се клизање.
𝜐
k = H − Ha = H −
𝑛

Слика 11 – Приказ конструктивних карактеристика елиса

Елиса је одређена геометријски или конструктивно уколико су познати

следећи параметри:
• тежишна или неутрална линија крака,
• закони промене:
𝑙
o релативне тетиве 𝐷
𝑑
o релативне дебљине 𝑙
𝐻
o релативног корака ℎ = 𝐷
• геометријске карактеристике усвојене серије (или серија)
аеропрофила попречних пресека дуж крака
• пречник елисе D

Страна | 7
 5.Аеродинамичке карактеристике елиса

Применом димензионе анализе изводе се аеродинамичке

карактеристике које нам помажу у упоређивању геометриски сличних
елиса. И код потискујуће и код вучне елисе аеродинамичке
карактеристике се исто рачунају.

Слика 12 – Приказ аеродинамичких карактеристика

1. Пропулзивна сила елиса - вучна или потисна:

𝑑𝑇 = 𝑚 ∙ 𝑑𝑅𝑛
2. Снага елисе:

𝑑𝑃 = 2𝜋 ∙ 𝑛 ∙ 𝑑𝑄

3. Елементарно обртни момент елисе:

𝑑𝑄 = 𝑚 ∙ 𝑟 ∙ 𝑑𝑅𝑡

4. Елементарне аеродинамичке силе узгона и отпора

𝑑𝑅𝑦 = 𝐶𝑦 ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 ∙ 𝑑𝑟 𝑑𝑅𝑥 = 𝐶𝑥 ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 ∙ 𝑑𝑟
1 2
𝑞= 𝜌𝑉 − динамички притисак
2
5. Коефицијент корисности и коефицијент рада елисе:

𝑇∙𝑉 𝑉
𝜂= 𝛾=
𝑃 𝑛∙𝐷

Страна | 8
 6. Бездимензиони аеродинамички коефицијенти изведени преко
димензионе анализе:
𝑇
𝐶𝑡 = 𝜌∙𝑛2∙𝐷4 – Aerodinamički koeficijent propulzivne sile
𝑃
𝐶𝑝 = 𝜌∙𝑛3 ∙𝐷5 – Aerodinamički koeficijent apsorbovane snage
𝑇
𝐶𝑝 = 𝜌∙𝑛2 ∙𝐷5 – Aerodinamički koeficijent obrtnog momenta
У литератури је могуће наћи основне аеродинамичке једначине изведене на
неколико начина и због испитивању у аеротунелу требало би да обратимо
пажњу на:
I. Извиђење помоћу силе отпора и слие узгона:
𝑑𝑇 = 𝑚 ∙ (𝑑𝑅𝑦 cos 𝜑 − 𝑑𝑅𝑥 sin 𝜑)
𝑃 = 2𝑚 ∙ 𝜋 ∙ 𝑛 ∙ 𝑟(𝑑𝑅𝑦 sin 𝜑 − 𝑑𝑅𝑥 cos 𝜑)
𝑑𝑄 = 𝑚 ∙ 𝑟(𝑑𝑅𝑦 sin 𝜑 − 𝑑𝑅𝑥 cos 𝜑)
II. Извођење помоћу коефицијената крака елисе:
𝑑𝑇 = 𝑚 ∙ (𝐶𝑦 cos 𝜑 − 𝐶𝑥 sin 𝜑) ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 ∙ 𝑑𝑟
𝑑𝑃 = 2𝑚 ∙ 𝜋 ∙ 𝑛 ∙ (𝐶𝑦 sin 𝜑 − 𝐶𝑥 cos 𝜑) ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 ∙ 𝑟 ∙ 𝑑𝑟
𝑑𝑄 = 𝑚 ∙ (𝐶𝑦 sin 𝜑 − 𝐶𝑥 cos 𝜑) ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 ∙ 𝑟 ∙ 𝑑𝑟

Слика 13 – Приказ коефицијента ефикасноси код двокраке и трокраке елисе

Страна | 9
 6.Избор елисе за VTOL конфигурацију
Да би се изабрале компоненте погонског система и сам процес пројектовања био
успешан, потребна је међусобна сарадња и безброј компромиса између чланова
пројектантског тима. Почетак пројектовања се заснива на избору конфигурације
летелице и дефинисаности положаја мотора, као и укупне масе летелице а ка
битан фактор међусобне сарадње је и дефинисаност тежинских фактора.

Захваљујући тим подацима могуће је одредити потребан потисак мотора и опсег

ефикасности истог, па самим тим и сам мотор.

Ако је мотор већ тестиран са неком елисом и задовољава додатне критеријуме,

предложићемо ту елису јер за њу већ имамо дате аеродинамичке спецификације
добијене у аеротунелу. Наравно ако елиса није тестирана уз тај мотор али је дат
предлог пречника и корака, све елисе са тим пречником и кораком улазе као
могући избор али са степеном резерве јер њихово понашање уз мотором није
познато.
Структурална дефинисаност летелице даће нам опсег величине пречника који
треба задовољити. Такође пожељно је да маса елисе буде што мања, како би
укупна маса летелице била што мања.

7.Избор елисе за хоризонталну конфигурацију

Страна | 10