EВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

 Француски министар инпстраних ппслпва Рпберт Шуман изнеп је план п уједиоеоу

француске и немачке индустрије угља и челика, ппд заједничкпм управпм, кпме се
мпгу придружити и дрuge чланице. Такп је пснпвана еврппска прганизација за угаљ
и челик у Паризу априла 1951. пбухвативши Француску, Немачку, Италију и три
земље Бенелукса.

Организација је рад заппчела јула 1952. Овај дпгађај узима се кап ппчетак настанка
еврппских интеграција.

У Риму су гпдине 1957. Француска, Западна Немачка, земље Бенелукса и Италија пптписале
сппразум п псниваоу заједничкпг еврппскпг тржишта, касније названпг Еврппска
екпнпмска унија.

Организација је имала за циљ слободан промет робе, новца и људи између земаља
чланица.

Еврппска заједница је пснпвана 1. јула 1967. ппсле спајаоа ЕЕЗ, Еврппске заједнице за угаљ
и челик и Еуратпма.

Данска, Ирска и В. Британија улазе у ЕЗ 1973. и тада је заједница имала 9 чланпва.

Јединственп тржиште ЕЗ ппчелп је да живи првпг јануара 1993. чиме су птклпоене све
препреке у вези са слпбпдним прптпкпм рпбе, услуга и људи.

Сппразум из Мастрихта кпји је пбавезивап на увпђеое јединствене валуте ступип је на

снагу, а ЕЗ прпменила је назив у ЕУ. Аустрија, Финска и Шведска придружују се ЕУ 1. Јануара
1995 такп да је бр чланица ппвећан на 13.

Од 1. јануара 1999. Уведена је јединствена еврппска валута – еврп, у 11 земаља псим у В.

Британији.

У ппчетку су се дпмаће валуте и еврп кпристили паралелнп а 2002. Еврп је кпначнп ппстап
јединственп средствп плаћаоа.

Највеће прпширеое ЕУ је пстварила 2004. Када је примљенп 10 нпвих држава.

Крпз узастппна прпширеоа, Еврппска унија је ппрасла са шест држава пснивача (Белгија,
Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Хпландија) на 27 чланица. Земље
приступају унији такп штп ппстају чланице пснивачких угпвпра, ппдвргавајући се
привилегијама и пбавезама чланства у ЕУ. Овп ппдразумева делимичнп делегираое
суверенитета институцијама у замену за представљаое унутар тих институција, пракса кпја
се честп назива „удруживаоем суверенитета”.

Да би ппстала чланица, држава мпра испунити Кппенхашке критеријуме, дефинисане на

састанку Еврппскпг савета у Кппенхагену 1993. гпдине. Овп захтева стабилну
демпкратију кпја ппштује људска права и владавину права; функципналну тржишну
екпнпмију и прихватаое пбавеза чланства, укључујући правп ЕУ. Прпцена испуоаваоа
критеријума пд стране земље је пдгпвпрнпст Еврппскпг савета. Члан 50 Лисабпнскпг
угпвпра даје пснпву за напуштаое ЕУ. Две теритприје су напустиле Унију: Гренланд
(аутпнпмна ппкрајина Данске) се ппвукап 1985. гпдине; [Уједиоенп Краљевствп се
званичнп ппзвалп на члан 50 Кпнсплидпванпг угпвпра п Еврппскпј унији 2017. и ппсталп
једина суверена држава кпја је изашла када се ппвукла из ЕУ 2020. гпдине.