Professional Documents
Culture Documents
111
111
Јавне ф. и фп. изучавају посебну функцију државе, а то је финансијска ф-ја која обезбеђује
материјалну основу за све остале државне ф-је.
8. Деф. финансијског права и предмет: је скуп правних прописа којима се регулишу фин. правно
односи до којих долази приликом прикупљања, управљања, расподеле и трошења средстава
намењених финансирању јавних расхода.
9. Разлика између ф.п. као дела правног система и ф.п. као научне дисц.?
Фп. као научна дисциплина проучава правни аспект
финансијске делатности државе.
• Фп. као грану правног система чини скуп правних
прописа којима се регулишу финансијскоправни односи до којих долази
приликом прикупљања, управљања, расподеле и трошења средстава
намењених финансирању јавних расхода.
13. Деф. јавног права и предмет: изучавају фин. делатност државе и и других јавноправних
колективитета којима је поверено вршење такве делатности. Та делатност се састоји у
задовољавању одређених јавних потреба и обезбеђивању новчаних средстава да би се те потребе
могле финансирати.
15. Шта означава fiscus ? Државну благајну, у којој се прикупљају буџетски приходи, а користи се
и као синоним за државу као носиоца овлашћења да на својој територији уводи и наплаћује
одређене облике дажбина принудним путем.
18. Шта је free riders ? Бесплатни корисници, то су појединци који настоје да уживају у користима
од пружених јавних добара, без давања свог доприноса.
20. Шта би се десило када би се обезбеђ. јав. добара препустило трж. сектору?
Јавна добра су она добра и услуге које тржиште без деловања државе не би обезбедило или би их
обезбедило у недовољној мери.
23. На основу структуре јавних расхода у савременим државама процените да ли слаби или
не концепт државе благостања?
Јавни расходи се константно повећавају и то не само апсолутно, већ и релативно.
24. Чему служе јавни приходи и како их савремене државе углавном убирају?
Јавни приходи су средства за финансирање јавних потреба.
Савремени јавни приходи углавном имају дажбинску природу.
Међу дажбинама доминантан фискални значај имају порези (70-90%).
1) Оригинарни (изворни) приходи државе су они приходи које држава остварује на основу своје
економске активности или по основу права власништва (пример: приходи од државне имовине, од
продаје добара и услуга, итд.).
Деривативни (изведени) приходи су приходи које државе остварују на основу свог фискалног
суверенитета захватајући део економске снаге лица из имовине, дохотка и потрошње. То су тзв.
фискални п. порези, царине таксе, доприноси, парафискалитети). Држава може наметати своју
фискалну власт посредним путем и тако да дође до одређених прихода (нпр. новчане казне). Јавни
приходи које држава остварује по другим основама су тзв. нефискални приходи (нпр. јавни зајам).
2) Јавноправне приходе држава остварује на основу свог фискалног суверенитета, убирањем
обавезних давања од физичких и правних лица на својој територији без непосредне
противнакнаде.
Приватноправни приходи могу се остварити по више основа: ✓ од државне имовине (могу се
стећи продајом имовине, давањем у закуп) ✓ рада државних установа, (културе, образовања, науке,
здравства). ✓ прихода који остваре државна предузећа могу имати приватноправни карактер, а
јавноправни карактер као разлика у цени између стварних трошкова и продајне цене.
3) Редовни приходи државе убирају се континуирано у одређеним временским интервалима и из
извора који се стално у економском смислу обнављају. Редовним јавним приходима подмирују се
редовни јавни расходи. Ванредни јавни приходи убирају се повремено и служе за подмиривање
ванредних јав. р.
4) Неповратни јавни приходи су приходи које физичка и правна лица плаћају за финансирање
јавних потреба, који им се не враћају. Обвезници плаћања дажбина имају или одређену
непосредну корист (нпр. код такса) или посредну корист (јавни ред.
Повратни јавни приходи су приходи које физичка и правна лица добровољно или принудно
издвајају за финансирање јавних потреба, уз обавезу да им држава та средства врати (нпр.
добровољни зајмови).
5) Подела на приходе ширих и ужих територијалних јединица условљена је расподелом
државних функција, односно надлежности између виших и нижих нивоа власти.
✓ да свака политичко-територијална јединица има своје сопствене приходе; ✓ да сопствене
приходе има само једна политичко-територијална јединица која из тих прихода издваја средства за
финансирање расхода ужих јединица,
✓ да сопствене приходе имају две политичко-територијалне јединице које из својих прихода
издвајају средства за финансирање расхода политичко територијалних јединица које немају
сопствене приходе.
6) Приходи од становништва су приходи које грађани издвајају из свог дохотка за
подмиривање јавних расхода.
❖ приходе од становништва узимане принудним путем и
❖ приходе од становништва које грађани издвајају добровољно.
Приходи од правних лица су они приходи државе које она убира од прихода, односно имовине
привредних организација, установа и других правних лица. Правна лица издвајају одређена
средства за подмиривање јавних расхода: ❖ принудним путем (дажбине),❖ путем уговора (зајам)
или ❖ путем добровољних издвајања.
7) Наменски (дестинирани) јавни приходи су они за које је унапред утврђена сврха трошења
убраних средстава. Ненаменски (недестинирани) јавни приходи служе за финансирање свих
јавних потреба и сврха њиховог трошења није унапред утврђена.
8) Савремене државе остварују своје приходе у новцу. Данас се ретко срећу приходи у натури
и они се јављају као приходи које држава остварује на основу поклона физичких и правних
лица (земљишта, зграде, итд.
2. Разлика између ф.п. као дела правног система и ф.п. као научне дисц.?
Фп. као научна дисциплина проучава правни аспект
финансијске делатности државе.
• Фп. као грану правног система чини скуп правних
прописа којима се регулишу финансијскоправни односи до којих долази
приликом прикупљања, управљања, расподеле и трошења средстава
намењених финансирању јавних расхода.
Питања са вежби 2
1. Зашто држава обезбеђује јавна добра?
Јавна добра су неопходна за живот људи и рада привредних субјеката, ту спадају разне услуге
државе на подручју одбране, судства, образовања, науке, културе, здравства, комуналне
делатности, законодавне регулативе...