УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ

Дарко Манојловић
Никола Вукић
Никола Берић

МОСТ СЛОБОДЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предметни наставник
доц. др Татјана Кочетов Мишулић

Асистент
Анка Старчев Ћурчин, мастер инж. грађ.

Нови Сад, јануар 2015.

  
Мост слободе

САДРЖАЈ

1. Уводни део......................................................................................................................................3
2. Технички опис објекта..................................................................................................................3
3. Опис данашњег стања објекта...................................................................................................3
4. Закључак.........................................................................................................................................3
5. Литература.....................................................................................................................................3

2
Мост слободе

1. Уводни део

Most slobode je most namenjen drumskom saobraćaju, koji povezuje sremski i bački deo
Grada Novog Sada. Sa bačke strane most predstavlja produžetak Bulevara oslobođenja, jedne od
najprometnijih saobraćajnica u Novom Sadu, a sa sremske strane je povezan sa petljom "Mišeluk".
Ideja o povezivanju leve i desne obale Dunava na mestu današnjeg Mosta slobode nastala je
jeoš u posleratnom periodu. Ova ideja je ozvaničena Generalim urbanističkim planom Novog Sada
iz 1970. godine.
Prirodna veza dva dela grada je tadašnji bulevar "23.Oktobra"(današnji Bulevar
oslobođenja), koji savlađujići mostom reku, postaje delom njegova gradska saobraćajnica i veza
grada sa autoputem E-75. O tome kako savladati Dunav počelo se razmišljati 1970. godine.
Napravljeno je šest idejnih rešenja. Usvojeno rešenje je imalo svoje prednosti u estetskom pogledu,
zatim prednosti u pogledu plovidbe brodova, brže evakuacije leda, erozije rečnog korita i dr.
Glavni projekat mosta je urađen 1974. godine. Prvi put most je građen 1976. godine i
izgradnja je trajala 5 godina. U saobraćaj je pušten simbolično 23. oktobra 1981. godine. U to
vreme, most je bio svetski rekord za mostove sa kosim zategama. Srušen je tokom bombardovanja
NATO-a 4.aprila 1999. godine. Most je konačno pušten u saobraćaj 2005. godine. Sanacija je trajala
godinu dana. Naručilac prvobitne izgradnje mosta je bila Samoupravna interesna zajednica za građ.
zemljište Novi Sad. Namjena objekta od njegovog postanka do danas nije menjana.
Glavni projekat su izradili Institut "Kirilo Savić" i Preduzeće za projektovanje
"Prednapregnuti beton". Glavni projektant je akademik Nikola Hajdin, a u projektovanju su mu
pomagali i Gojko Nenadić, dr Miodrag Sekulović, Predrag Želalić, Blagoje Zarić i dr. Radove je
izvelo preduzeće "Mostogradnja" iz Beograda.
Dr Nikola Hajdin, sadašnji predsednik SANU, rođen je 4. aprila 1923. Bio je profesor
Gragevinskog fakulteta u Beogradu. Nikola Hajdin je u svom životu obavljao više funkcija. Svake
godine 23. oktobra na Fakultetu tehničkih nauka se održava svečanost povodom izgradnje mosta i
akademik se vrlo rado odaziva tom pozivu. Na jednoj svečanosti u Beogradu naš akademik je rekao
da je to jedinstven slučaj u njegovom životu da neki most radi dva puta, pošto je bio ponovo
angažovan na sanaciji nakon bombardovanja.

2. Технички опис објекта

Most je ukupne dužine 1312m i sastoji se iz četiri nezavisne konstrukcije:

• priobalne prethodno napregnuta armirano-betonska kontinualna konstrukcija konstrukcije
dužine 301 m,
• priobalne spregnute konstrukcije na levoj obali, sa rasponima od 4x60m, tj. ukupne dužine
240 m,
• glavne čelične sandučaste konstrukcije, sistema grede sa kosim zategama i rasponima dužine
2x60m + 351m+ 2x60m, tj ukupne duzine 591m, gdje je 351m dužina srednjeg raspona i
• prilazne spregnute konstrukcije na desnoj obali Dunava sa rasponom 3x60m, tj. ukupne
dužine 180 m.

Most se oslanja na 23 stuba od kojih su svi osim poslednjeg temeljeni na bušenim šipovima
prečnika 1200mm i 1500mm. Dužina šipova kreće se od 20m na levoj obali do 30 m na desnoj
obali. Posebna pažnja je posvećena oblikovanju stubova pošto je reč o gradskom mostu. Širina
mosta iznosi 27,68m i sastoji se od 6 saobraćajnih traka, dve pešačke staze, dve zaštitne trake i
razdelne trake koja odvajaja saobraćaj u suprotnim smerovima i u kojoj su smešteni piloni. Mosta
ima ukupno dva pilona i rađen je u sistemu kosih zatega.

3
Мост слободе

Sandučasti poprečni presek omogućava nesmetano postavljanje vodovodnih cevi kao i

instalacija za slabu i jaku struju. Sistem osvetljenja na mostu je rešen priključenjem na gradsku
mrežu.
Glavni nosač je sistema kontinualnog nosača čiji je srednji raspon ojačan kosom užadi.
Glavni nosač mosta ima sandučast presek sa četir vertikalna lima. Visina sanduka iznosi 3.8 m, dok
je širina donje poloče 13 m. Izabrana širina donje ploče predstavlja racionalnu upotrebu materijala i
sa usvojenom visinom verikalnog lima obrazuje sanduk dovoljno krut na savijanje i torziju.
Debljina kolovozne ploče iznosi 11mm.
Uzdužni nagib mosta je 2% do stuba broj 20, a dalje je 4%. Na ovom mostu projektovana su
tri stepeništa za pešake.Obzirom da most nije do tada rađen kod nas u ovom sistemu, određivanje
količine radova, troškova zaposlenih i vrednost potrošenog materijala, bio je najozbiljniji zadatak
projektanta i izvođača.
Veći dio organizacije gradilišta nalazio se na levoj obali Dunava. To je bio deo gradske
ploče, prostor bivšeg skladišta Jugopetrola i obližnji park je za to pružio idealne mogućnosti.
Neposredno uz obalu izgrađena je fabrika betona sa separacijom šljunka i pranjem svih frakcija.
Organizovana je gradilišna laboratorija sa presom za ispitivanje uzoraka na čvrstoću. Cement je na
gradilište dopreman iz bočinske farike.

SLIKA DISPOZICIJA

Piloni su simetricno raspoređeni u odnosu na raspon mosta. Nalaze sa tacno iznad stubova na
krajevima najvećeg raspona. Poloni se nalaze u sredini poprečnog presjeka. Imaju konstantan
sandučast poprečni presjek pravougaonog oblika u visini od 58.8 m iznad kolovoza. Dimenzije
poprečnog presjeka 3.4x2m daju pilonima dovoljnu krutost i omogućavaju ankerovanje užadi.
Za prihvatanje konstrukcije glavnog raspona od 351 m korištene su tri grupe užadi od paralelnih
žica, koje polazeći od pilona, poduhvataju glavni nosač na tri mesta i to na razmacima od 54m, 48m
i 48m, računajući od pilona. Grupe užadi obrazuju četiri kabla spoljnjeg prečnika 180mm. Svako
uže, odnosno kabl sastoji se od paralelnih žica od visoko -vrednog čelika, postavljenog u cevi od
polietilena. Učvršćivanje žica u ankernoj glavi se postiže posebno oblikovanim zavrsecima i
hladnim zaptivanjem epoksi smolom uz učešće čeličnih opiljaka radi povećanja trenja i postepenog
unošenja sile u ankernu glavu. Osnovni razlog za upotrebu kablova sa paralelnim žicama leži u
većem modulu elastičnosti i većem otporu na zamor. Veoma razvijen sistem unošenja sila zatezanja
u ove kablove olakšao je montažu koja je zamišljena u ovom projektu.

SLIKA PILONA

Obliku i izgledu stubova posvećena je posebna pažnja s obzirom da se most nalazi u gradu.Namera
je bila da, koliko je to moguće, stubovi ne stvaraju vizuelnu zavesu ispod mosta. Iz tog razloga
usvojeni su šestougaoni stubovi, gdje god je to bilo moguće, umesto platana. Na prilaznoj
konstrukciji, na svakom mestu oslanjanja, po četiri šestougaona stuba koji se direktno oslanjaju na
šipove ispod sebe. Na mestu prelaza sa prilazne na priobalnu, sagrađen je masivni stub sandučastog
poprečnog preseka. Ovo je pre svega urađeno iz razloga što se na tom mestu spuštaju sve instalacije
sa mosta na teren. Svi stubovi rađeni su u montažnoj oplati od vodootporne šper ploče debljine
20mm.
Na osnovu raspoložive dokumentacije o geomehaničkim svojstvima zemljišta, rasporedu i debljini
slojeva, usvojeno je da se svi stubovi fundiraju na bušenim šipovima. Jedino za fundiranje desnog
pilonskog stuba nije bila donesena odluka na samom pocetku. Prilazni stub na mestu prelaza sa
prilazne na priobalnu konstrukciju, fundirani su na baterijama od više šipova. Kod svih stubova kod

4
Мост слободе

kojih se fundiranje odvija na baterijama šipova, zajedničko dejstvo tih šipova se objedinjuje
"naglavcima". Naglavci su takvih dimenzija da mogu da prime momente savijanja izazvane
reaktivnim opterećenjem. Kod temelja u vodi naglavci su izvedeni na sledeći način: nakon bušenja
šipova, u rečno dno se utiskivane talpe koje su formirale priboj. Rečno dno je podvodno iskopano
na tom mestu, očišćeno, voda je iscrpljena iz priboja i betoniranje je obavljano u suvom prostoru.
Nakon završetka stuba, zid koji je formiran od talpi odesecen je iznad gornje ivice temelja. Dio talpi
koji je ostao u vodi ima zadatak da spreči eventualno odnošenje materijala oko šipova.

SLIKE

3. Опис данашњег стања објекта

Текст

4. Закључак

Most je prvi put građen u doba kada je ekonomija u zemlji bila stabilna. U to vreme je bio veliki
inženjerski poduhvat i jedinstven primer mosta koji je izveden u sistemu kosih zatega. Bio je
kritikovan od strane opozicije u doba kada je sagrađen, ali takve stvari se desavaju svim velikim
investicijama u našoj zemlji. Most je sagrađen kao potreba lakšeg savladavanja rečne prepreke. U
njegovu izgradnju uložena su velika materijalna sredstva ali je most to već od davno opravdao.
Prilikom puštanja u saobraćaj, nije bio do kraja završen, pa su iz tog razloga neki poslovi naknadno
završavani. Prema rečima čelnih ljudi koji su učestvovali u njegovoj izdrgradnji, urađen je uz
minimalne propuste. Mislimo da danas most ima mnogo veću funkciju nego "prvih" godina kada je
pušten u saobraćaj i da mu je mnogo manje pažnje posvećeno. Kada kažemo da mu je malo pažnje
posvećeno, pre svega mislim da se ne održava dovoljno. Kao i za većinu objekata od opšteg
značaja, održavanje je danas na veoma niskom nivou, a to se može kasnije odraziti i na samu
konstrukciju i cenu koju bi eventualna investiciona održavanja mogla koštati. Ovaj objekat je još
uvek "izuzetno mlad" da bi se moglo govoriti o njegovoj spomeničkoj vrednosti. Mostovi su
najkompleksniji i najzahtevniji inženjerski objekti, ali su i prava prilika da se imena najuticajnih
ljudi, koji su koji su ga gradili, pamte i nakon njihove smrti. Mostovi su spoj kreativnosti i
tehničkog dostignuća; spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti; jednostavno mostovi spajaju ljude i
obale. Iako ovaj most spada u inženjerske objekte, njegovi piloni i zatege, kao i celokupna
konstrukcija imaju estetsku vrednost kao bilo koji arhitektonski objekat, a njegova bela boja
simboliše njegov naziv - slobodu.
Evo jedne jako lepe misli o mostovima koju je zabeležio naš nobelovac Ivo Andrić
"Od svega što čovek u svom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od
mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni,
podignuti uvek smisleno na mestu gdje se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od
drugih građevina i ne služe ničemu što je tajno i zlo"
Sagledavši lepotu i funkciju koju nudi svaki most, on kao građevina ne može biti skup.

5
Мост слободе

5. Литература

• http://www.bastabalkana.com/2013/02/mostovi-kao-veciti-simbol-ivo-andric/
• http://sh.wikipedia.org/wiki/Nikola_Hajdin
• http://sr.wikipedia.org/sr/
• mnoge informacije smo dobili i od osoblja "Mostogradnje" u Novom Sadu
• Glavni projekat mosta (1974. god), (800 strana)
• Projekat premjera i predračuna (1975. god), (300 strana)