УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

ЦЕНТАР У НИШУ
Николе Пашића 28, Ниш
ЕЛАБОРАТ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ
ПРЕДМЕТ : ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ

Тема:

Могућност одрживог развоја Бора

Предметни наставник: ` Доцент др Данка Милојковић

Студент: Симона Србуловић

Број индекса: 2018/340504

Датум предаје:

Коментар предметног наставника:

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................3

1.ГРАД БОР...............................................................................................................................4

2.РАЗВОЈ ТУРИЗМА...............................................................................................................5

2.1.БОРСКО ЈЕЗЕРО.............................................................................................................6

2.2.БОРСКИ РУДНИК-Serbia Zijin Mining.........................................................................7

3.ТУРИСТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ОПШТИНЕ БОР...................................................7

3.1.ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ.................................................................8

3.2.ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ БОРА.....................................................................9

4.КОНЦЕПТ РАЗВОЈА ТУРИЗМА........................................................................................9

4.1 ОЦЕНА СТАЊА, ПОГОДНОСТИ, ОГРАНИЧЕЊА И КОНФЛИКАТА.................9

4.1.1 ОЦЕНА СТАЊА.......................................................................................................9

4.1.2. ВИДОВИ ТУРИЗМА И ОРГАНИЗОВАНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ...10

4.1.3.ТУРИСТИЧКА ПОНУДА У ПРОСТОРУ, СПОРТСКИ, РЕКРЕАТИВНИ,

КУЛТУРНИ И ЕДУКАТИВНИ САДРЖАЈИ...............................................................11

4.1.4.ТУРИСТИЧКИ СМЕШТАЈ...................................................................................12

5.ПРИОРИТЕТИ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ...........................................................................13

5.1.БРЕСТОВАЧКА БАЊА................................................................................................13

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................16
 УВОД

Град Бор је препун туристичких потенцијала који нису искоришћени на најбољи

начин. 2021. године град Бор је посетило 14.050 туриста, од тога 10.781 домаћих
(76,73%) и 3.249 страних (23,13%).

Најзначајније туристичке атракције у околини Бора су: Борско језеро, Брестовачка

бања, планина Стол, комплекс Злотских пећина (за туристичке посете уређене Лазарева
пећина и Верњикица), Лазарев кањон и скијалиште Црни врх.У самом граду Бору
најзначајније атракције су: зоолошки врт, Музеј рударства и металургије Бор и
површински коп Бор.

3
 1.ГРАД БОР

Град Бор припада Карпатско-балканском простору источне Србије. Налази се

међу општинама Зајечар, Неготин, Мајданпек, Жагубица, Деспотовац и Бољевац.
Простире се на површини од 856 километара квадратних. Територија општине је
углавном брдско планинског карактера што је чини специфичном у природном,
привредном и погледу. Све ово на посебан начин чини еколошке појаве, процесе и
проблеме сложенијим. Једноставно, када је први човек на овим просторима почео да
лови дивљач, крчи шуме, јавили су први еколошки проблеми у животној средини, од
којих неке ни данас нисмо у стању да санирамо, јер су се временом вишеструко
умножили. Бор је некада био синоним бакра и злата, досељавања људи из околних
места, као да је временом постао проблем сам себи. Већа производња руде и
метала,подразумевала је већу количину отпадних материја и веће еколошке проблеме.
Од посебног значаја за изучавање природне разноврсности околине Бора је
Дубашница.То је простор уисточном делу Кучаја, Површина кречњачких терена
Дубашнице је 82 км.Територија општине Бор, одавно је насељена. То значи да су
одавно кренули и еколошки проблеми, јер они настају из сложених односа живе и
неживе природе и човека у њој. Континуитет живота и рада људи из праисторије,
историјског доба и наших дана, одликује се богатством и разноврсношћу
манифестација, при чему је увек било и деструктивних и стваралачких подухвата који
су оставили своје последице . На овој територији су пронађени остаци огњишта,
удубљења за топљење бакра, остаци кућа и других предмета старих Римљана који су се
на овом порстору обрађивали замљу и бавили се рударством. Римско рударство и
металургија били су доста развијени. Тога је у околини Бора одувек било.
У раном средњем веку околина Бора припадала је цару Душану. Нешто касније је то
Видински пашалук, којим управљају Турци.. Уједињење Србији уследило је1833.
године. Сигурно је да су рударство и бројни окупатори у току историје оставили бројне
негативне еколошке процесе и појаве у простору и то се најбоље види по знатним
обешумљеним пространствима, рудокопима и јаловиштима. На местима где је данас
површински коп и где се налазе рударска и топионичарска постројења, простирали су
се воћњаци, виногради и њиве под различитим културама.

3
 Данас је тешко дочарати ту слику. Рудник и град су се ширили углавном уз много
проблемаи без правог сагледавања еколошких појава и процеса. Рушени су стари и
подизани нови делови града. Истраживани иотварани нови копови. Ујезеравале реке за
потребе водоснабдевања. Нестајала су једна, а појављивала се друга брда.
Преусмеравала се ружа ветрова. Погоршавале клима, микроклима и криптоклима.
Еколошки проблеми су се увеличавали и усложавали. Бор, који је изграђивао целу
Србију и целу Југославију, недовољно је изградјивао себе. Већ више година је у великој
кризи из које се излаз тешко назире. Питање је могу ли рударство, металургија и
екологија да буду комплементарне, а не конвергентне,захтева дубље студије и сигурно
га је могуће решити, али за то недостају финансијска средства. Бор и његова околина се
морају развијати, користећи на прави начин све природне и људске потенцијале, али
без нарушавања еколошких односа и процеса. Има података који указују дасе стање
животне средине Бора и његовог окружења на известан начин прати почев од
1908.године, када је штетним материјама била захваћена површина од 1.250 хектара.
Иста се временом повећавала, те је 1922.године износила 2.600 хектара и 1944. године
15.948 хектара. Само првих година после Другог светског рата, у атмосферу над Бором
и окружењем избацивано је годишње до 82 милиона кубних метара сумпор диоксида,
5,5 милијарди кубних метара разних гасова и 5 милиона килограма бакарне прашине.

2.РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Град Бор је ове године интензивније пришао развоју туризма у Бору.

„Локалитети који су најзанимљивији, какве су Злотске пећине и конак кнеза Милоша,
требало би стално да буду доступни, а у плану је проширење паркинга код Лазареве
пећине и отварање друге пећине, Верњикице, за авантуристички и спортски туризам,
као и уређење пута до ње.“ 1Борско језеро као највећи туристички потенцијал добило је
статус туристичке зоне, а у завршној фази су и разговори о почетку уређења плажа на
Борском језеру. После израде пројекта, ови радови требало би да буду финансирани
делом из градских, делом из републичких средстава.
У овом делу је 2021. годину планиран је и почетак уређење водоводне и
канализационе мреже, на чему се и кренуло са радом.

1
https://mibor.rs/projekti/b-o-r-za-zivotnu-sredinu/

3
 2.1.БОРСКО ЈЕЗЕРО

Борско језеро је вештачко језеро настало 1959. године подизањем бране и

акомулацијом вода речице Ваља Жони, Марецове реке и дела слива Злотске реке.
Језеро се налази у подножју планине Црни врх близу Бора. Језерска вода је пре свега
намењена је погонима Рударско-топионичарског басена, али исто тако и развоју
туризма. Захвата површину од 30 хектара, а дубина језера достиже 52 метра. У време
максималног водостаја у језеро стаје 12 милиона кубних метара воде. Обала језера је
ситно разуђена и стеновита. Преко лета туристи проводе дане на Борском језеру. Сваке
године се у језеро пусти неколико тона рибље млади у циљу побољшања рибљег фонда.
У току сезоне, која траје од почетка маја до краја септембра, температура воде досиже
и 26 степени, што је повољно за купање.
„Зими је језеро у потпуности прекривено ледом. Највиши водостаји су у пролеће, а
најнижи крајем лета и почетком јесени. Разлика између максималног и минималног
водостаја премашује 10 метара, што неповољно утиче на биљни и животињски свет
језера.“2 Коришћењем прилива воде из Злотске реке ниво језера се у току године
одржава на око 2 метра испод прелива. На обали Борског језера изграђене су четири
веће плаже и већи број мањих. Купачи на главној плажи у току целе сезоне су под
надзором спасилаца. Спортистима је током целе летње сезоне на располагању комплекс
спортских терена код хотела „Језеро“. Комплекс садржи терене
за кошарку, фудбал, рукомет, одбојку (обичну и на песку) и тенис.Трим стазе налазе се
око целог језера, а полазе од плаже Тропски бар, пролазе поред хотела „Језеро“, Главне
плаже, хотела „Металург“, ауто кампа, различите четинарске и листопадне
шуме, пашњаке и ливаде и завршавају се код бране на Борском језеру. Стазе излазе и на
трасу Црновршке пруге којом се може стићи до Бора. На Главној плажи могуће је
изнајмљивање чамаца и педалина, као и уживање разних других садржаја на води.

2.2.БОРСКИ РУДНИК-Serbia Zijin Mining

2
https://www.bor030.net/za-razvoj-turizma-u-boru-potreban-veci-broj-kategorisanih-domacinstava-i-uredjenje-
infrastrukture

3
 Компанија “Serbia Zijin Mining d.o.o.” Бор започела је, под тадашњим називом Rakita
Exploration d.o.o, 2010. године геолошка истраживања у оквиру лиценце "Бор-
Метовница". Геофизичка испитивања која су обављена на том потезу значајно су
допринела иницијалном открићу лежишта Чукару Пеки почетком 2012.
године.Пројекат изградње рударске инфраструктуре и геолошких истраживања на
потезу Чукару Пеки налази се на око 6 км јужно од Бора, а око 245 км југоисточно од
Београда. Бор је регионални и административни рударски центар, тако да се у
непосредној близини саме локације пројекта налази и пратећа рударска инфраструктура
неопходна за рударске активности, као и недавно модернизована топионица бакра у
Бору. Непосредни радови на изградњи рудника су започети маја 2018. године.Од
децембра 2018. године, компанија послује у саставу кинеске рударске корпорације
Зијин Мининг Гроуп. У току је изградња рудника који, према плану, треба да постане
оперативан крајем 2021. године.Пројекат изградње рудника представља значајан ресурс
за локалну заједницу у Бору, али и шире, и очекивања су да ће његова реализација
донети значајне инвестиције и омогућити отварање нових радних места. У току радова
на изградњи рудника и рудничке инфраструктуре, компанија Сербиа Зијин Мининг
предузима све неопходне мере за заштиту животне средине, у складу са законском
регулативом. Уједно, компанија је посвећена транспарентној сарадњи са локалном
заједницом у циљу побољшања општих услова живота становништва кроз реализацију
одрживих програма.

3.ТУРИСТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ОПШТИНЕ БОР

Потреба за повећањем смештајних капацитета, уређење прилазних путева до

објеката, правовремено и интензивније одржавање зелених површина, као и појединих
плажа на Борском језеру, игралишта и обогаћивање туристичко-угоститељске понуде
на овом локалитету су јако ва\не yа оп[тину Бор као туристичко место.

Напредак у туризму на подручју Борког језера у највећој мери зависи од чињенице да

ли ће оно бити враћено на управљање локалној заједници. Град Бор је овај предлог
упутио ка Влади Републике Србије и ресорним министарствима.

3
 3.1.ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ

Туристичка организација Србије (ТОС) основана је Законом о туризму из 1994. године

као институционални носилац промоције туризма Републике Србије на домаћем и
иностраном тржишту, као и за обављање других послова од значаја за развој
информативно-пропагандне делатности у туризму Републике Србије. Делатност ТОС-а
усмерена је ка позицирању туристичког производа Србије на домаћем и иностраним
тржиштима и туристичкој валоризацији компаративних предности Србије, као што су
њен геостратешки положај, историјски, културни и природни идентитет. Поред
деловања на међународном плану, ТОС у сарадњи с туристичким организацијама
региона, градова и општина и туристичком привредом ради на унапређењу туристичке
понуде Србије и стварању позитивног става становништва према туризму Србије и
њиховом окретању домаћим туристичким дестинацијама. Тиме се стварају основе да
туризам добије статус једне од приоритетних развојних привредних грана и да с њим
повезане привредне гране буду фактор стабилног одрживог раста и развоја.
Промотивне активности имају за циљ да туризам постане водећи промотер имиџа
Републике Србије у свету као модерне и пожељне дестинације за одмор, остварујући
сталну иновативну функцију у примени савремених стандарда, нових технологија и
заштити природе. Туристичка организација Србије у свом раду прати савремене
трендове у сфери промоције и користи нове комуникационе и промотивне алате који се
базирају на е-маркетинг технологији за комуникацију с туристима и тиме повећава
ефикасност маркетиншких активности. У будућим активностима ТОС ће континуирано
радити на унапређењу промотивног микса – увођењу нових комуникационих и
промотивних алата онлајн маркетинга, мобилних апликација и заједничких платформи
дистрибуције информација.У циљу јединственог спровођења туристичке
информативно-пропагандне делатности, укључивања туристичког простора Србије у
европске туристичке руте и јачање билатералне сарадње у области развоја туризма,
ТОС учествује на свим већим светским сајмовима туризма, специјализованим
туристичким радионицама и сл.
ТОС сарађује с другим националним туристичким организацијама и бројним
међународним, регионалним и струковним туристичким асоцијацијама. ТОС је члан
следећих међународних организација: Европска туристичка комисија (ЕТЦ), Дунавска
туристичка комисија (ДТЦ), Дунавски центар за компетенцију (ДЦЦ), Међународна

3
 асоцијација Трансроманика, Европско удружење туристичких аутобусера (РДА) и
ИЦЦА.

3.2.ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ БОРА

Туристичка организација „Бор” је јавна установа града Бора, основана је 2006. године

ради унапређења и промоције туризма тада на територији општине Бор. У настојању да
неспорне природне и антрополошке вредности позиционира на све пробирљивије
туристичко тржиште, из године у годину тежи се да јавности понуди комплетне
туристичке производе. Они су резултат ангажовања свих релевантних субјеката у овој
области како би Бор и његова околина постали препознатљива и тражена
дестинација.Иницирање и развој туристичких локалитета, туризма на селу, стварање и
профилисање сувенира као дела туристичке понуде, организација и суорганизација
тематских сајмова, манифестација, стручних скупова, учешће у пројектима, у изради
планских аката локалне самоуправе, учешће на сајмовима и манифестацијама које су од
значаја за промоцију туристичке понуде и културно историјске баштине овог краја су
само неке од активности Туристичке организације.

4.КОНЦЕПТ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

4.1 ОЦЕНА СТАЊА, ПОГОДНОСТИ, ОГРАНИЧЕЊА И
КОНФЛИКАТА

4.1.1 ОЦЕНА СТАЊА

Туризам у борској општини није афирмисан као развојна активност. Доминација

рударско топионичарског басена, на чијој се производњи град Бор развио, озбиљно је
угрозила животну средину и природно окружење као базичне туристичке ресурсе.
Релативно богат град, Бор је у послератном периоду изградио значајне рекреативне и
спортске капацитете, првенствено за одмор и опоравак својих радних људи, а делом и
за екстерне кориснике. У самом Бору су изграђени значајни спортски и рекреативни
садржаји, а у његовом традиционалном излетничком окружењу - посебно у
Брестовачкој Бањи и на Борском језеру и значајни садржаји туристичке понуде (уз

3
 садржаје удаљенијих пунктова на Дубашници, Столу и уз Лазареву пећину). Но, иако
се стварно угроженом средином од стране РТБ сматра простор у ваздушном радијусу
12 km од центра Бора (обухватајући Брестовачку Бању и Борско језеро), зависно од
рељефа, вегетације, ветрова и других услова, негативни утицаји басена у његовом
пуном раду су се (првенствено путем ваздуха) простирали и на даље локалитете,
допирући до Црног врха, Стола и Лазареве пећине.

4.1.2. ВИДОВИ ТУРИЗМА И ОРГАНИЗОВАНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ

ПОНУДЕ

У граду Бору афирмисан је у одређеној мери само пословни туризам и донекле

манифестациони и екскурзиони туризам, а у његовој околини - бањски, излетничко-
рекреативни, дечији/омладински и ловни туризам, уз делимичне активности спортског
и конгресног туризма. Пословни туризам представљао је најзначајнији сегмент туризма
у граду, пратећи развој рударско-топионичарског басена, али постојећа понуда за
слободно време пословних људи није била специфицирана. Екскурзиони туризам био је
заснован на идеализованим социјалистичким мотивима РТБ и на неким природним и
културним мотивима непосредне околине (са смештајем на Борском језеру). Културне
манифестације у функцији туризма у Бору су: спортске, културне и забавне
манифестације регионалног и републичког нивоа, традиционална рударска
манифестација “Скок преко коже”, Сајам књига, вајарска колонија “Бакар”, Дан рудара
са спортским, рекреативним и забавним активностима на Столу, косидба на Столу,
Борски сусрети балканских књижевника, гостовање преведених иностраних писаца и
Југословенски научни симпозијум рударства и металургије. У околини Бора су
заступљени: бањски туризам (у Брестовачкој Бањи), стационарни дечији/омладински
туризам (у одмаралишном комплексу “Бамби” на Борском језеру), летњи излетнички
туризам (у Бањи, на језеру, Злотским пећинама, Црном врху, Столу и др.), односно
ради алпског скијања (на Црном врху и делом на Савачи и Столу), као и ловни туризам
(у државним ловиштима Дубашница и Злотске шуме и ловиштима локалног ловачког
друштва). "Спортски и конгресни туризам (припреме спортиста и скупови)
организовани су повремено у хотелу “Језеро” на Борском језеру. Доминантни део
постојеће туристичке понуде Бора смештен је дакле у његовом чистијем окружењу, док
у граду практично нема понуде, сем неких скупова и манифестација, иако, уз постојећи

3
 хотелски смештај, постоје значајни угоститељски, спортски, рекреативни, културни и
забавни садржаји."3

4.1.3.ТУРИСТИЧКА ПОНУДА У ПРОСТОРУ, СПОРТСКИ,

РЕКРЕАТИВНИ, КУЛТУРНИ И ЕДУКАТИВНИ САДРЖАЈИ

Туристичка понуда у простору (мотивски садржаји спорта, рекреације, природе,

културе и едукације ван физичких целина туристичког смештаја), као и спортски,
рекреативни, културни и едукативни садржаји у саставу насеља у функцији туристичке
понуде општине Бор су:
- СПЦ “Младост” са главним садржајима спорта и рекреације, пропаганде,
хотелијерства и угоститељства; два фудбалска стадиона, стрелиште и Стадион малих
спортова; у свим основним и средњим школама постоје фискултурне сале и/или терени
за мале спортове, а у више месних заједница терени за мале спортове, али знатан број
објеката је потребно обновити; у погледу културе и едукације, потенцијалну понуду
чине следећа културна добра: споменик културе Француска касина (данас Технички
факултет), три заштићена споменика, Француска и Немачка рударска колонија, зграда
Дирекције рудника, црква Св. Ђорђа, Историјски архив града и посебно Музеј
рударства и металургије;

− у оквиру Брестовачке Бање постоји парк шума, старо купатило и стари турски хамам,
споменици културе Конак кнеза Милоша и Кнежев двор, као и просторна културно-
историјска целина ужег подручја Бање.; − на Борском језеру постоји купалиште са
плажама, теренима за мале спортове и паркингом, али због велике осцилације водостаја
често преко лета ван употребе; од спортскорекреативних садржаја, у склопу хотела
“Језеро” постоје затворени и отворени спортскорекреативни објекти, а у саставу
спортског центра “Савача” спортско-рекреативни терени и мало скијалиште;
− на Црном врху, у саставу започетог туристичког центра “Јелен” постоји ски-лифт са
скистазом (сада ван употребе); − на крашкој површи Дубашница постоји затворено
ловиште (уз спелеолошке објекте и планинарске стазе), у Злотским шумама отворено

3
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БОР Књига IV ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА СВЕСКА 1
КОНЦЕПТ ПЛАНА У Београду/Бору, јануара 2014. године

3
 ловиште (са оба ловишта газдује ЈП “Србијашуме”), а на осталим планинским
просторима отворена ловишта ловачког друштва “Бакар” из Бора;
− на Столу (највиши део Голог крша) постоје: мало скијалиште, полигон за обуку
алпиниста, као и импровизовани рекреативни терени; − у оквиру Злотских пећина
заштићеног Лазаревог кањона постоји уређена Лазарева пећина, а од 1976. године за
туристе је отворена и пећина Верњикица (сада затворена); повремено се предузимају
неорганизоване посете приступачним деловима Лазаревог кањона.

4.1.4.ТУРИСТИЧКИ СМЕШТАЈ

"Према подацима за 2004. годину, туристички смештај у граду Бору био је заступљен
само у хотелу “Србија” капацитета 297 лежаја (данас користи само 46 лежаја, док
остале користе расељена лица са Косова и Метохије), у саставу Угоститељског
предузећа “Бор”. Због застоја рада РТБ, овај хотел тренутно задовољава потребе, али је
потребна његова обнова."4 У међувремену, започета је изградња мањег хотела у новом
градском центру. У Бору постоје значајни потенцијали за организовање туристичког
смештаја у слободним капацитетима становања. Знатно већи и разноврснији
туристички смештај заступљен је у околини Бора, укупно 707 регистрованих лежаја
разних категорија. На Борском језеру су хотел “Језеро” са 250 лежаја (у саставу СПЦ
“Младост”), као и одмаралиште за децу/омладину “Бамби” на локалитету Савача са 250
лежаја. У оквиру Акционарског друштва “Брестовачка Бања” на Борском језеру је и 18
бунгалова са 36 лежаја, као и напуштени, руинирани хотел “Металург” (ван функције).
Уз језеро је аутокамп. У оквиру Акционарског друштва “Брестовачка Бања” у Бањи је
укупно 94 лежаја (у хотелу “Српска круна”, мотелу “Излетник” и у пет вила). Већина
капацитета је за обнову и модернизацију, а у Бањи постоји и један број руинираних
објеката који би могли да се обнове за туристичкки смештај (посебно стара школа). У
саставу Земљорадничке задруге “Злот” је мотел “Злотске пећине” (уз Лазареву пећину)
са 12 лежаја. Завршени резиденцијални објект - вила (са 10 апартмана и неколико соба
са укупно 25 лежаја) и ловачки дом, оба на Дубашници, користе се као објекти
затвореног типа у оквиру ЈП “Србијашуме”. На Столу постоји планинарски дом са 40

4
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БОР Књига IV ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА СВЕСКА 1
КОНЦЕПТ ПЛАНА У Београду/Бору, јануара 2014. године

3
 лежаја. На Борском језеру и у Брестовачкој Бањи у оквиру КО Брестовац према
статистици постоји 1.129 станова за одмор/викендица са око 4.000 претежно
субстандардних лежаја, а у селима Слатина, Метовница, Шарбановац и Злот око 300
станова за одмор са око 1.000 такође субстандардних лежаја. У оквиру новог
туристичког центра “Црни Врх” (касније названог “Јелен”) започета је изградња
планираног капацитета од 1.000 лежаја (завршен само резиденцијални објект са 7
апартмана, односно око 30 лежаја). Према процени 2001. године, завршеност Центра
износила је просечно око 47%. Изградња је обустављена, а објекти конзервирани.

5.ПРИОРИТЕТИ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

Бор и околина имају великих потенцијала у сеоском,бањском и спортском туризму али

капацитети нису довољни и потребно је што пре верификовати постојеће како би
туристичка понуда била квалитетнија. Поједина удружења имају за циљ побољшање
квалитета и пружање потребне подршке у креирању нових капацитета.

5.1.БРЕСТОВАЧКА БАЊА

Брестовачка бања је једна од најстаријих бања у Србији и смештена је свега 8

километара југозападно од Бора, заједно са речицом Пујицом. Након археолошки
анализа утврђено је да су лековиту воду Брестовачке бање открили Римљани. Бања је
свој процват доживела за време владавине Милоша Обреновића. Управо из периода
његове владавине се овде налазе врло значајни објекти, који су под заштитом државе:

-Конак кнеза Милоша изграђен 1837. године

-Дворац кнеза Александра Карађорђевића
-Угоститељски објекат Српска круна
-Окружна зграда

-Летњиковац краља Петра првог

-Турско купатило.

3
 Брестовачку бању окружује бујно зеленило, које се простире на готово 90 хектара, што
ову бању сврстава у групу бања са највећим шумским појасом у читавој Европи.
Бања поседује изворе са благо сумпоровитом и олигоминералном водом, температуре
од 20 до 41°С, која се користи у лечењу разних болести, као што су:

-дегенеративне болести кичменог стуба и периферних зглобова

-Запаљенских и реуматских болести
-Обољења централног и периферног нервног система
-Запаљенских обољења коже и слузница
-Хроничних женских полести
-Општих болести и исцрпљености организма.

Воде Брестовачке бање спадају у групу најлековитијих вода код нас. На лековитост
ових вода утиче садржај и веома добар међусобни однос разних хејмиских елемената и
микроелемената као што су калијум, калцијум, флуор, натријум, силицијум, хлор, јод,
бром, магнезијум, оксиди гвожђа, алуминијума, литијума, мангана, цинка, рубидијума,
кобалта, бакра и фосфата, као и благо радиоактивни елементи уран, радијум и радон.
Постоји чак 10 термоминерални извора, чија је температура од 32 до 40 степени
целзијусових.

ЗАКЉУЧАК

Град Бор је позната црна еколошка тачка Србије због утицаја доминантних
привредних грана рударства и металургије, али истовремено са добро очуваним

3
 планинским окружењем – зеленим прстеном Бора, у коме се налазе значајна подручја
очуване природе у поступку или евидентиране за заштиту (Кучајске планине, Велики и
Мали Крш, Стол, Дели Јован и др.). Интензивно угрожавање животне средине Бора
условило је да се у стратешким документима локалне еколошке политике али и у
свести грађана и других субјеката акценат ставља на проблем загађења ваздуха, у
последње време и воде и земљишта, док други аспекти животне средине и њене
заштите нису довољно присутни. Међу њима су и утицај климатских промена, развој
зелене економије и други новији концепти.

ЛИТЕРАТУРА

3
  ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БОР Књига IV ДОКУМЕНТАЦИОНА
ОСНОВА СВЕСКА 1 КОНЦЕПТ ПЛАНА У Београду/Бору, јануара 2014.
године
 http://www.vpts.edu.rs/fajlovi/Destinacijski%20koncept%20razvoja%20turizma.pdf
 https://www.turizamiputovanja.com/top-10-turistickih-atrakcija-boru/
 https://rtvbor.rs/povecanje-smestajnih-kapaciteta-i-uredjenija-infrastruktura-kljuc-
uspeha-u-borskom-turizmu/
 https://www.bor030.net/za-razvoj-turizma-u-boru-potreban-veci-broj-kategorisanih-
domacinstava-i-uredjenje-infrastrukture
 https://mibor.rs/projekti/b-o-r-za-zivotnu-sredinu/