VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU

EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: OSNOVI FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

B E R Z A N S K I P O K A Z A T E LJ I

Mentor: Student:
Prof. Slavko Karavidić Nenad Jakovljević
Broj indeksa 200-037-09

Beograd, maj 2011. godine

0
 Sadržaj

UVOD…………………………………………………………………… 2

1. BERZANSKI INDEKSI I DRUGI POKAZATELJI............................................ 3

2. BERZANSKI PROSECI......................................................................................... 3

3. BERZANSKI INDEKSI.......................................................................................... 7
3.1. Opšte o berzanskim indeksima.................................................................... 7
3.2. Indeksi Beogradske berze………………………………………………… 9
3.2.1. BELEKSline...................................................................................... 9
3.2.2. BELEX15.......................................................................................... 11
3.3. Najpoznatiji indeksi u svetu......................................................................... 13

4. OSTALI POKAZATELJI....................................................................................... 14

ZAKLJUČAK…………………………………………………………… 15

LITERATURA………………………………………………………….. 17

UVOD
1
 U zemljama sa razvijenim tržištem i velikom berzanskom tradicijom, trgovina
hartijama od vrednosti predstavlja atraktivnu delatnost. Tačnije, bezbroj ulagača pokušava
da pobedi tržište predviđanjem događaja u budućnosti. Na osnovu očekivanih promena
cena, vrši se prodaja ili kupovina berzanskih instrumenata. Pri tome se koriste različit
pristupi a cilj je isti: prodati kada je skuplje – kupiti kada su cene najniže. Šta zapravo
tražimo? U opštem slučaju tražimo kvalitetnu hartiju od vrednosti, likvidnu hartiju od
vrednosti, hartiju od vrednosti sa što manjim rizikom, sa visokim prinosom i po mogućstvu
u atraktivnoj industriji.
Od čega zavise cene hartija od vrednosti? Da li je moguće utvrditi stepen i smer
cenovnih promena na berzi? Mogu li se kontrolisati promene cena? Ovo su samo neka od
pitanja koja se nameću svima koji nameravaju da investiraju na berzi. Prognoze veštih
analitičara se često koriste pri formulisanju strategije ulagača. Pri tome se koriste principi
fundamentalne ili tehničke analize.
Sve te teorijske koncepcije se mogu svrstati u dva osnovna pravca. Klasična
teorija, koja predstavlja jedan od pravaca fundamentalne analize, kao najvažniji parametar
u određivanju berzanskih cena uzima zarade koje ostvaruju akcionarska društva. Čim se na
tržištu nagovesti pojava faktora koji mogu uticati na zaradu kompanije, sektora ili, pak,
ekonomije u celini doćiće do promena cena akcija koje će se desiti i pre nego najavljeni
faktori izvrše uticaj na zarade. Ukoliko investitori ne reaguju odmah, anticipirajući
pozitivan ili negativan uticaj fundamentalnih faktora na zarade, biće kasno jer tržište već
unapred u cene »ugradi« očekivane efekte. Teorija poverenja predstavlja drugi pravac
razmišljanja pristalica fundamentalne analize. Ova teorija nudi objašnjenje za mnoge
situacije na tržištu gde se striktno pridržavanje kvantitativnih principa klasične teorije
pokazalo nemoćnim. U velikom broju slučajeva tržište je pokazivalo dobro stanje
fundamentalnih faktora, a cene akcija su jednostavno išle naniže.
Tehnička analiza stiče sve veću popularnost. Razlozi su, naizgled, sasvim ubedljivi:
na osnovu kretanja cena hartija od vrednosti u prošlosti, formuliše se stav o budućim
tokovima. Samim tim ,na osnovu valjane tehničke analize koja će obuhvatiti prethodni
period, mogu se izvući pouzdani zaključci o kretanju cena na finansijskim tržištima u
budućnosti. Postoje tri premise na kojima se zasniva tehnička analiza: tržište svodi sve na
pravu meru, cene se kreću u trendovima i istorija se ponavlja.
1. BERZANSKI INDEKSI I DRUGI POKAZATELJI

2
 Potencijalne investitore u načelu najviše interesuje promena cena i obim trgovanja
svakom pojedinačnom akcijom. Međutim, kretanje tržišta u celini, njegov usporen ili
ubrzan rast, stagnacija ili dinamičan pad je u suštini odraz onoga što se događa u privredi
jedne zemlje.
Investitori uvek imaju isti cilj: kupiti što jeftinije, a prodati što skuplje. Budući da je
berzansko tržište kontinuirano tržite, da do promena cena i utvđivanje tržišnih cena akcija
dolazi svakog dana, investitori na berzanskom tržištu modifikuju osnovni princip trgovanja
“kupiti što jeftinije, a prodati što skuplje” u principu “ kupiti kada cene hartija od vrednosti
dostignu najnižu vrednost, a prodati ih kada dostignu najvišu vrednost. 1
Da bi znali kada će nastupiti taj trenutak kada će cene hartija od vrednosti krenuti
naviše ili naniže, potrebno je da se analiziraju kretanja cena hartija od vrednosti i na
osnovu tih kretanja donese investiciona odluka.
Važno je znati da pokazatelji kretanja cena efekata na berzanskom tržištu ne
pokazuju kako će se kretanje tih efekata odvijati u budućnosti, već samo kako su se kretale
u prošlosti. To znači da pokazatelji kretanja cena efekata pokazuju, odnosno registruju
promene koje su se desile u prošlosti (ex post) pristup.2
Iako je ova karakteristika tržišnih pokazatelja veoma ograničavajuća u savremeno
vreme, različiti berzanski pokazatelji, našli su svoju nezaobilaznu primenu u analizi
berzanskih kretanja. Ovi pokazatelji predstavljaju indikatore opšteg stanja u privredi ili
njenim pojedinim granama i sektorima.
Tržišna kretanja onih kompanija koje svoje hartije od vrednosti plasiraju putem
organizovanog tržišta, mere se putem proseka i indeksa.

2. BERZANSKI PROSECI

U široj javnosti pojmovi indeksi i proseci najčešće se shvataju kao sinonimi, ali se
u suštini radi se o različitom načinom merenja promena cena hartija od vrednosti. Proseci
predstavljaju ponderisane ili neponderisane proseke cena hartija od vrednosti.

1
Krstić Borko, Monetarne i javne finansije, Megatrend, Begrad, 2003., str. 143
2
Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008., str. 89

3
 Proseci cena hartija od vrednosti (akcija) dobijaju se sabiranjem cena akcija
određenih odabranih kompanija i deljenjem sa brojem koji je, u određenom vremenu,
definisan kao delilac.
Za izračunavanje proseka uključena je po jedna akcija kompanije koja, je određena
za izračunavanje proseka, tako da je ponder definisan visinom cene kokretnog efekta. Na
taj način akcije čije su cene više imaju veći relativni uticaj na visinu proseka bez obzira na
obim trgovine. To znači da promena cene efekta koji ima višu cenu, značajnije menja
vrednost utvrđenog pokazatelja, od promene cena efekta sa nižom vrednosti.
Berzanski proseci se uobičajeno računaju na osnovu reperezentativne liste od 20-
30 kompanija najčešće za različite privredne sektore kao što su industrijski, uslužni,
transportni itd. Nekada se i ovi ovako utvrđeni pokazatelji obedinjavaju u jedan koji onda
pokazuje kretanje cena efekata u odnosnim privrednim sektorima.
Berzanski proseci su veoma korišćeni pokazatelji kako kod investitora tako i kod
drugih analitičara koji se bave analizom berzanskog tržišta i analizom finansijskih tržišta
uopše. Međitim, iako ovi proceci predstavljaju veoma pouzdane pokazatelje na osnovu
kojih se mogu doneti relevantni zaključci o njihovom kretanju u budućnosti, i na osnovi
kojih se može doneti investiciona odluka, oni imaju određena ograničenja koja su vezana
za: 3
1. zamenu akcija,
2. promenu veličine reprezentativne liste,
3. deobe akcija.
Kao što znamo na savremenom tržištu kompanije svakodnevno menjaju svoju
aktivnost, tako da često dolazi do promene kako njihove delatnosti, tako i do rezultata koji
postižu na tržištu, dolazi do akvizicija i raznih drugih transformacija sve do prestanaka
rada i sve to utiče na promene, odnosno zamene akcija, koje se nalaze na listi za
izračunavanje proseka. Ukoliko dođe do takve situacije postoje dve teorijske mogućnosti: 4
1. da se izabere akcija one kompanije koja se prodaje po sličnoj ceni. Ukoliko ne
postoji akcija koja se prodaje po sličnoj ceni na odnosnom tržištu, onda ostaje
mogućnost da se doda ili oduzme određeni iznos u odnosu na prethodnu procenu.
Ovakav postupak nije statistički ispravan ali on u načelu zadovoljava osnovnu
namenu za utvrđivanje pokazatelja.
2. Drugi pristup nudi rešenje koje je sadrano u usaglašavanju delioca.
3
Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008., str. 96
4
Milojević Dobrivoje, Finansijska tržišta, savremena administracija,Beograd,1996.,str. 65

4
 Promena veličine liste uzrokuje probleme vezane za izračunavanje pokazatelja.
Dosadašnja iskustva su pokazala da je potrebno da se u određenim slučajevim proširuje
lista akcija, koje se koriste za izračunavanje pokazatelja. Ako se zaista ukaže potreba za
proširivanjem liste, onda se proračun mora izvršiti za određeni period unazad za novu listu.
Određena tržišna situacija nalaže da kompanije dele cene svojih akcija. U tom
slučaju dolazi do poteškoća koje su vezane za izračunavanje berzanskih pokazatelja.
U slučaju da se izvši deoba akcije od 100 evra u odnosu 1:5 80 evra bi bilo izuzeto
iz procene, ako se ne bi izvršilo usaglašavanje. Da se ne bi dobili netačni podaci na osnovi
kojih se može doneti pogrešna investiciona odluka potrebno je izvršiti određena
usaglašavanja.
Postoje tri metoda na osnovu kojih se može izvršiti usaglašavanje:5
1. Najjednostavni način je da se akcije, za koju je izvršena deoba, zameni akcijom
iste vrednosti. Međutim, budući da se lista koja se formira za izračunavanje
berzanskog pokazatenja formira na osnovu repezentativnih akcija u pojedinim
granama, veoma teško je ispiniti zahtev da nova akcija bude i reprezentativna
akcija iz iste privredne grane ili privrednog sektora i da ima istu cenu. Zbog toga se
ovaj metod retko primenjuje.
2. Drugi metod podrazumeva korišćenje multiplikatora. Naime, ako je akcija
podeljena u srazmeri 1: 5 novu cena se pomnoži sa 5 i na taj način problem deobe
akcije je prevaziđen. Ovaj metod je veoma jednostava i prihvatljiv.
3. Treći metod podrazumeva promenu delioca, tako da nivo promene ostaje isti.

Radi obašnjenja ovog metoda poslužimo se sledećim primerom:

Ako pretpostavimo da se određeni pokazatelj izračunava na osnovu cena pet akcija i ako se
jedna od njih podeli u odnosu 1:4 situacija bi bila sledeća:
Akcija Cena
A 20
B 20
C 40
D 30
E 40
Ukupna vrednost akcija iz korpe je 150. Delilac je 5 tako da procena iznosi 30
(150:5).
5
Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008., str. 98

5
 Ako je akcija C podeljena u odnosu 1:4 proizilazi da bi ukupna vrednost iznosila
120 (20+20+10 +30 +40). Budući da je delilac ostao isti i on iznosi 5 proizilazi da vrednost
procene iznosi 24 umesto 30. Dakle, došlo je do pada procene ikao se na tržištu ništa nije
desilo osim deobe jedne akcije.
Promenu delioca moguće je izvršiti na sledeći način.
Nova agregatna cena
(1) Novi delilac = ------------------------------
Stara procena cena

Nova agregatna cena

(2) Nova procena = ------------------------------
Novi delilac

Novi delilac = 120: 30 = 4

Nova procena = 120: 4 =30
Iz navedenog primera vidljivo je da se promenom delioca procena vraća na prethodni nivo.

Pokazatelji (prosesi) koji su ponderisani cenom izračunavaju se sabiranjem cena

odabranih akcija (iz indeksne korpe) i deljenjem tog zbira brojem koji je definisan kao
delilac.
Najpoznatiji prosek je Daw Jones Industral Averages (DJIA) koji predstavlja
industrijski prosek (indeks). Ovaj pokazatelj je konstruisan još 1896. godine. On spada u
najpoznatije i najčešće objavljivane pokazatelje. U vreme kada je ustanovljen njime je bila
obuhvaćena jedna grupa akcija, a izračunavalo se deljenjem ukupnog zbira cena akcija sa
iznosom ukupnog broja akcija.
Danas se ovaj prosek izračunava sabiranjem cena akcija 30 najvećih industrijskih
renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija tzv. blu chip stocks6 kotiranih na NYSE koji se
deli činiocem kojim se usklađuju odstupanja prouzrokovana cepanjem (deobom) akcija
koja su vršena tokom godina ili drugim promenama do kojih je došlo zamenom neke od
kompanija koje ulaze u prosek tako da DJIA više podseća na indeks nego na prosek.
Pored DJIA postoje još tri Dow Jones indeksa od kojih dva prate kretanje akcija
kompanija iz određenih privrednih sektora, a treći predstavlja kombinaciju prva tri indeksa.

6
Termin blu chip stocks potiče iz igre pokera gdje žeton plave boje predstavlja najveću vrednost.

6
 Dow Jones industrijski ndeks (Dow Jones Industriaj Average) prati kreatnje cena
akcija 30 industrijskih kompanija.
Dow Jones indeks transportnih kompanija (Dow Jones Transportation Average)
prati kretanje cena akcija 20 avio-kompanija, kao i kompanija iz oblasti železničkog i
drumskog saobraćaja.
Dow Jones indeks uslužnih delatnosti (Dow Jones Utility Average) prati kretanje
cena akcija koje se bave kao što su plin ili električna energija ili neki drugi energenti.
Dow Jones 65 kompozitni indeks (Dow Jones 65 Compozite Average) prati
kretanje cena akcija svih 65 kompanija koje ulaze u sastav prva tri indeksa.

3. BERZANSKI INDEKSI

Po indeksima se podrazumevaju ponderisani proseci cena izabranih hartija od

vrednosti. Često se kaže da oni predstavljaju tržišne indikatore i da pokazuju kretanje cena
hartija od vrednosti u dužem vremenskom periodu.

3.1. Opšte o berzanskim indeksima

Osnovna funkcija indeksa je da kvantitativno iskaže dnevne promene cena hartija

od vrednosti u odnosu na bazni period. Sam apsolutni nivo vrednosti indeksa govori
relativno malo o kretanjima na tržištu, dok se mnogo više podataka može dobiti
posmatranjem njegove realtivne promene, kao i kretanjem kroz prethodni period.
Kao i većina alatki kojima se služe analitičari indeksi imaju svoje negativne i
negativne strane. Indeksi praktično predstavljaju sredstvo koje se može koristiti za
uopšteno posmatranje kretanja na tržištu u prethodnom periodu, a analiza indeksa u
prošlosti i njihove reakcije u ekonomiji mogu investitorima pomoći da bolje reaguju na
aktuelnu situaciju.
Takođe, imajući u vidu da se indeksi izručanavaju matematičkim metodama koje
imaju brojna ograničenja, indeksi mogu biti pogrešno protumačeni ili da indeksi ne
pokazuju one elemente za što su namenjeni. Izračunavanje indeksa, pored berze, bave se
razne stručne kompanije koje su vezane za berzansko poslovanje. Ineksi u najopštijem
smislu treba da daju odgovor šta se dešava na finansijskom tržištu. Sadržaj indeksa čini
indeksna korpa odabranih hartija od vrednosti čije kretanje će biti praćeno tim indeksom.

7
Indeksna korpa u stvari predstavlja zamišljeni portfolio akcija koje reprezentuju određeno
tržište i pokazuje kako bi se kretali prinosi investitora koji je uložio baš u te hartije od
vrednosti. Indeksi se sastavljaju na različite načine tako da pokazuju: 7
1. kretanje svih cena na odnosnom tržištu (all share indeks),
2. zatim kao sektorski indeks (u indeksnoj korpi si indeksi koji pripadaju samo
odrđenoj grani),
3. indeks najlikvidnijih akcija (u indeknoj korpi se nalaze akcije kompanija definisane
po kriterijumu likvidnosti),
4. regionalni indeks (u indeksnoj korpi se nalaze akcije kopanija iz definisanog
regiona odabrane po definisanom kritetijumu), itd.
Pored berzanskih indeksa, u čiju indeksnu korpu ulaze akcije, postoje berzanski
indeksi u čiju indeksnu korpu ulaze obveznice, kao i indeksi sa robnih berzi.
Indeksi ponderisani tržišnom vrednošću izračunavaju se stavljanjem u odnos
ukupne tržišne vrednosti odabranih kompanija u sadašnjem trenutku, sa njihovom
ukupnom tržišnom vrednošću u prethodnom periodu (bazni period).
Ovakva vrsta indeksa je npr. S&P500 kompozitni indeks rejting organizacije
Standard&Poor' za odabranih 500 akcija8. Indeks S&P500 ponderiše svaku akciju iz svog
sastava u proporciji sa njenom tržišnom kapitalizacijom 9, t.j. u proporciji sa ukupnom
tržišnom vrednošću svih akcija tog preduzeća. To znači da kompanija čija je tržišna
kapitalizacija npr. tri puta veća od tržišne kapitalizacije druge kompanije imaće i tri puta
veći ponder u indeksu. Vrednost 500 akcija iz S&P500 indeksa iznosi otprilike 75%
tržišne kapitalizacije NYSE. Sastav S&P500 se menja u zavisnosti od listinga NYSE10 i
“nestajanja” kompanija pod dejstvom merdžera (mergers) i akvizicija (acquisitions).
Smatra se da ovaj indeks kao reperni koriste najveći investitori u akcije. Pošto kretanje
cena pojedinih akcija sadržanih u ovom indeksu, više od ostalih utiče na smer kretanja
tržišta, kod izračunavanja indeksa S&P500 njihovom perfomansama se pridaje poseban
značaj. Ovaj indeks je poznat po tome što označava vrednost tržišta koja mogu biti

7
Vunjak Nenad, Finansijski menadžment, Bankarske finansije, EF Subotica, 2006., str. 112
8
400 industrijskih, 20 transportnih, 40 kompanija koje vrše javne usluge i 40 finasijskih kompanija
9
Tržišna kapitalizacija kompanija dobija se kada se ukupan raspoloživi broj akcija pomnoži jedinićnom
cenom akcije.
10
One akcije koje se pojave na listingu mogu biti obuhvaćene S&500 indeksom, a one koje siđu sa listinga,
po pravilu, izlaze iz uzorka indeksa.

8
strateški referentnija od vrednosti pojedinih deoničkih društava. Pri konstrukciji
berzanskih indeksa mora se voditi računa o više stvari kao što su:11
1. Veličina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno može
reprezntetovati tržišni segment koji se želi posmatrati. Nisu pogodni ni preveliki
uzorci (neekonomični su i otežavaju računanje) niti premali (mogu značiti
nepreciznost). Određivanje prave mere veličine uzorka je veoma osetljiv posao od
koga zavisi kvalitet indeksa.
2. Reprezentativnost uzorka mora biti da indeks odražava promene u svakom
segmentu skupa. Veći uzorci su, po pravilu, i reprezentativniji, ali se pravilnim
izborom elemenata skupa reprezentativnost može postići i na nivou malog uzorka.
3. Ponderisanje određuje značaj pojedinih elemenata uzorka. Ponderisanje treba da
bude saglasno značaju pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine.
Ako je hartija od vrednosti zastupljena u indeksu proprocionalno njenoj
zastupljenosti na tržištu tada se govori o tržišnoj kapitalizaciji (value weighted) kao
ponderu. Ako su hartije od vrednosti u indeksu zastupljene podjednako bez obzira
na njihovo tržišno učešće, tada govorimo o jednakim ponderima (equal weights).
Ukoliko su hartije ponderisane njihovim cenom, tada govorimo o cenovnom
ponderisanju (price weights).
4. Praktične jedinice mere mora da ima svaki berzanski indeks koji pretenduje da
stekne popularnost. Njima berzanski indeks treba da pruži jednostavne i jasne
odgovore na pitanja koja su od interesa za investitore. Lakoća čitanja i tumačenja
indeksa su odlučujuće za njegov uspeh.

3.2. Indeksi Beogradske berze

3.2.1. BELEKSline
Zvaničan naziv ovog indeksa je Opšti indeks akcija Beogradske berze ‐ BELEXline.
BELEKSline je indeks koji je od maja 2008. godine zamenio indeks BELEKSfm.
BELEXline je indeks koji je ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u
slobodnom prometu (free float), koji se ne prilagođava za isplaćene dividende, i nije
zaštićen od dilutacionog efekta koji se javlja usled isplate dividendi. BELEXline se sastoji
od akcija kojima se trguje na tržištima Beogradske berze i koje su ispunile kriterijume za

11
Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

9
ulazak u indeksnu korpu. Težina komponenti u indeksu je ograničena na maksimalnih 10%
u odnosu na free‐float tržišnu kapitalizaciju indeksa.
Namena indeksa je da meri promene cena (price index) akcija kojima se trguje na
Beogradskoj berzi, a koje su prethodno zadovoljile kriterijum za uključivanje u indeksnu
korpu. Indeks BELEXline je dizajniran kao osnovni „benchmark“ za praćanje kretanja
cena na srpskom tržištu kapitala. Sa druge strane, BELEXline je dizajniran na način koji
najbliže moguće opisuje ukupna (broad market) tržišna kretanja i koji može služiti kao
podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivate na domaćem i
inostranom tržištu. Od njega se očekuje da bude analitička alatka kako za portfolio
menadžere, profesionalne analitičare, stručnu javnost, investitore, tako i sve druge koji
proučavaju dinamiku kretanja cena na srpskom tržištu.
Kalkulacija i obavljivanje indeksa BELEXline vrši se svakog radnog dana Berze, po
isteku svih zakazanih trgovanja za taj dan. U slučaju da je trgovanje pojedinačnom
hartijom od vrednosti uključenom u indeksnu korpu obustavljeno na određeni dan ili u
određenom periodu, indeks se izračunava na bazi poslednje cene date hartije sa poslednjeg
trgovačkog radnog dana koji je prethodio obustavi njenog trgovanja.
Cena akcija koja se koristi za izračunavanje indeksa BELEXline je preovalađujuća,
odnosno cena zatvaranja koja je formirana u trgovanju akcijama koje čine indeksnu korpu.
Prilikom izračunavanja vrednosti indeksa u bilo kojem trenutku relevantna količina akcija
određenog izdavaoca koja se koristi prilikom računanja, obuhvata ukupan broj običnih
akcija pomnožen free float faktorom (FFc) na dan poslednje revizije indeksne korpe.
Free float faktor (FFc) je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu i koji
je javno dostupan potencijalnim investitorima. FFc se dobija kada se od ukupnog broja
akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu (non free float). Pod pojmom
akcija koje nisu u slobodnom prometu smatraju se akcije koje su u vlasništvu: 12
- lica koja pojediničano poseduju više od 5% akcija od ukupno izdatih akcija
izdavaoca izuzimajući akcije koje se nalaze u vlasništvu investicionih i penzionih
fondova, kao i druge akcije na kastodi računima, društva za upravljanje fondovima,
osiguravajućuih društava, brokersko dilerskih društava i drugih investicionih
kompanija sa kratkoročnim investicionim strategijama;
- sopstvene akcije izdavaoca;
- akcije koje poseduju međunarodne organizacije i institucije za razvoj;

12
Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

10
 - akcije koje poseduje Republika Srbija, izuzimajući akcije u vlasništvu Akcijskog
fonda, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje.
Izračunavanje free float faktora FFc i pratećih koeficenata:13
FFc(%)=100%‐Non free float%
Broj akcija u free floatu = FFc*ukupan broj akcija
Free float tržišna kapitalizacija = FFc* Ukupna tržišna kapitalizacija
FFc se utvruđuje na bazi javno dostupnih informacija sa internet stranica
Centralnog registra, kao i podataka koji su obavljeni u prospektu izdavaoca na datum
revizije indeksne korpe. FFc se računa kvartalno, primenjuje se od trenutka implementacije
revizije indeksne korpe i važi do sledeće revizije.

3.2.2. BELEX15
Pored indeksa BELEKXline Beogradska berza izračunava i indeks BELEX15.
BELEKS15 je indeks ponderisan isključivo tržišnom kapitalizacijom koji se ne prilagođava
za isplaćene dividende i nije zaštićen od dilutacionog efekta koji se javlja usled isplate
dividendi. BELEX15 se sastoji od akcija kojim se trguje metodom kontinuiranog trgovanja
i koje su ispunile uslove za ulazak u indeksnu korpu. Težina komponenti u indeksnoj korpi
je ograničena na maksimum 20% u odnosu na ukupnu tržišnu kapitalizaciju indeksa na
datum revizije.
BELEX15 je prevashodno namenjen unapređenju investicionog procesa, kroz
merenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog tržišta kapitala, kao i kroz
mogućnost upoređivanja potencijalnih investicionih strategija prema indeksu. Sa druge
strane, BELEX15 je dizajniran na način koji najbliže moguće opisuje tržišna kretanja
najlikvidnijih akcija i može služiti kao podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih
proizvoda i derivata na domaćem i inostranom tržištu.
Namena ovog indeksa je da se mere promene cena (price indeks) akcija na
berzanskom i slobodnom berzanskom tržištu kojima se trguje metodom kontinuiranog
trgovanja i koje su ispunile uslove za ulazak u indeksnu korpu. Ovaj indeks je namenjen
unapređenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta
tržišta kapitala. Od ovog indeksa se očekuje da bude veoma pouzdana alatka, kako za
portfolio menadžere, investicione savetnike, investitore tako i za sve one koje proučavaju i
analiziraju berzansko tržište.
Tabela broj 1. Sastav indeksne korpe indeksa BELEKS15 na datum poslednje revizije
13
Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

11
 30.06.2010.
  Emitent Simbol Količina FFc Procenat
AIK banka a.d. , Niš AIKB 7.310.649 69,90% 20,00 %
Komercijalna banka a.d. , Beograd KMBN 870.931 32,40% 15,66 %
Energoprojekt holding a.d. , Beograd ENHL 8.760.529 100,00% 13,53 %
Soja protein a.d. , Bečej SPT 5.390.000 68,90% 8,27 %
Metals banka a.d. , Novi Sad MTBN 341.355 84,83% 8,05 %
Agrobanka a.d. , Beograd AGBN 718.748 79,93% 7,77 %
Univerzal banka a.d. , Beograd UNBN 506.362 74,93% 6,49 %
Jubmes banka a.d. , Beograd JMBN 154.177 66,27% 4,48 %
Privredna banka a.d. , Beograd PRBN 2.492.828 80,59% 3,36 %
Imlek a.d. , Beograd IMLK 9.529.610 17,38% 2,56 %
Metalac a.d. , Gornji Milanovac MTLC 1.020.000 87,41% 2,46 %
Messer Tehnogas a.d. , Beograd TGAS 1.036.658 18,06% 2,12 %
Bambi Banat a.d. , Beograd BMBI 420.678 35,81% 1,91 %
Tigar a.d. , Pirot TIGR 1.718.460 100,00% 1,82 %
Telefonija a.d. , Beograd TLFN 514.970 73,14% 1,50 %
Izvor: www.belex.co.yu
Kalkulacija i obavljivanje indeksa BELEX15 vrši se svakog radnog dana Berze, u
realnom vremenu, od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izračunavanje i
publikovanje, pa do formiranja cena na zatvaranju. Cena akcija koja se koristi za
izračunavanje indeksa BELEX15 je svaka cena akcija koja je formirana u trgovanju
akcijama koje čine indeksnu korpu, izuzev cena koje su ostvarene u blok transakcijama.
Prva vrednost indeksa BELEX15 u danu, utvrđuje se u realnom vremenu u trenutka
kada najmanje 30% akcija koje čine indeksnu korpu ostvari prvu transakciju u danu (cena
na otvaranju). Ukoliko se do utvrđivanja cena na zatvaranju više od 70% akcija koje čine
indeksnu korpu ne otvori (ne zaključi ni jednu transakciju), indeks BELEX15 se ne
izračunava u realnom vremenu, već se utvrđuje vrednost indeksa prema cenama na
zatvaranju akcija koje čine indeksnu korpu, bez obzira koliko indeksnih komponenti je
ostvarilo transakcije u predmetnom danu. Prilikom izračunavanja vrednosti indeksa u bilo
kojem trenutku relevantna količina akcija određenog izdavaoca koja se koristi prilikom
računanja, obuhvata ukupan broj običnih akcija pomnožen free float faktorom (FFc) na dan
poslednje revizije indeksne korpe.

12
 3.3. Najpoznatiji indeksi u svetu

U Velikoj Britaniji najpoznatiji je sistem indeksa koje obavljuju dnevne novine

Fajnenšel Tajms (Financial Times Share Indexes). Aktuarske indekse izračunava Aktuarski
institut i Fakultet za aktuarstvo kao ponderisane aritimetičke sredine za 54 tržišna sektora
podeljena u različite industrijske grane.
U Japanu najpoznatiji je Nikkei indeks. Ovaj indeks se još naziva i Nikkei Dow
Jones Index, Nikkei Stock average ili Nikkei 225. Ovaj indeks potiče sa tokijske berze
(Tokyo Stock Exchange – TSE). Nikkei indeks se izračunava od 1949. godine, a
predstavlja ponderisani indeks koji obuhvata cene 225 akcija. Ove akcije predstavljaju
akcije prve sekcije berze (gde važe strogi uslovi) i gde se kotira ukupno oko 1200 akcija.
Indeksna korpa 225 jednom godišnje se revidira kada 6 akcija može biti zamenjeno.
Grafik broj 1 Indeks Tokijske berze

Izvor: www.wikipedia.com
U Nemačkoj je najznačajni berzanski indeks DAX (Deutsche Aktieninex).
Indeksnu korpu čine 30 akcija vodećih nemačkih kompanija sa Frankfurtske berze.
U Nemačkoj je veoma popularan indeks FAZ Aktien. Ovaj indeks obuhvata 100
najvećih kompanija sa Frankfurtske berze.
U Hong Kongu najznačajniji berzanski indeks je Hang Seng Index. Kreiran je
1964. godine i predstavlja ponderisanu vrednost 3314 akcije sa listinga berze u Hong
Kongu.

14
Broj 33 izabran, jer po Kineskoj astrologiji predstavlja srećan broj.

13
 U Francuskoj najznačajniji berzanski indeks je CAC GENERAL INDEX
(Cotation Assistee en Continue General Index). Izračunava se od 1981. godine, a sastoji se
od 250 kotiranih akcija na Pariskoj berzi. Za potrebe trgovine fjučersima konstruisan je
podindeks CAC-40 koji obuhvata 40 kotiranih akcija.
U Švajcarskoj najznačajniji indeks su SBI (Swiss Bank Indistry) i SBC General.
U Italiji najznačajni indeks je MIB General i Banca Com.
Na kraju ovog dela seminarskog rada se može zaključiti da berzanski indeksi
predviđaju i procenjuju konjunkturna kretanja na finansijskom tržištu u celini ili njegovom
jednom delu, a posredno procenjuju i konjunkturna kretanja u realnom sektoru na nivou
privrede u celini ili njegovim pojedinim delovima. Oni predstavljaju kratak i jasan pregled
kretanja na finansijskim tržištima za period za koji su konstruisani (dan, nedjelja, mesec ili
više meseci).

4. OSTALI POKAZATELJI

Među o stalim pokazateljima, koji se koriste u analizi berzanskog poslovanja

spadaju: 15 tržišna kapitalizacija akcija i pokazatelji strukture investitora.
Tržišna kapitalizacija predstavlja proizvod broja emitovanih akcija i njihove
poslednje tržišne cene. Ukupna tržišna kapitalizacija predstavlja zbiz svih tržišnih
kapitalizacija akcija koje su u celosti slobodne za trgovanje. Ovaj pokazatelj se može
računati za tržište kao celu, pojedine segmente tržišta, akcije u indeksnoj korpi, akcije koje
čine free float16, pojedine izdavaoce akcija ili obveznica i slično. Pokazatelji strukture
investitora predstavljaju takve pokazatelje koji pokazuju koja vrsta investitora je prisutna
na tržištu i kakav je njihov međusobni odnos. Najčešće se meri odnos pravnih i fizičkih
lica u strukturi investitora, kao i odnos stranih i domaćih investitora. Takođe, kao i
tražišna kapitalizacija i ovaj pokazatelj može se koristiti kao pokazatelj tržišta kao celine,
pojedinih njegovih segmenata, akcija u indeksnoj korpi itd.
ZAKLJUČAK

Za konstrukciju bilo kog iznosa u bilo kojoj zemlji potrebno je utvrditi optimalni
uzorak hartija od vrednosti. Uzorak hartija od vrednosti mora biti dovoljno veliki da

15
Milojević Dobrivoje, Finansijska tržišta, savremena administracija,Beograd,1996.,str. 74
16
Već je objašnjeno na strani 11.

14
odražava realna kretanja privrednog segmenta za koji se konstruiše, s jedne strane, ali ne
toliko velik da otežava izračunavanje i poskupljuje njegovo korišćenje. Uzorak hartija od
vrednosti mora biti sastavljen od reprezentativnih elemenata posmatranog privrednog
segmenta. Takođe, neophodno je i pravilno odabrati pondere kao i jedinice izražavanja da
bi bili podesni za razumevanje i davanje neophodnih informacija.
Proseci predstavljaju ponderisane ili neponderisane proseke cena hartija od
vrednosti. Proseci cena hartija od vrednosti (akcija) dobijaju se sabiranjem cena akcija
određenih odabranih kompanija i deljenjem sa brojem koji je, u određenom vremenu,
definisan kao delilac. Za izračunavanje proseka uključena je po jedna akcija kompanije
koja, je određena za izračunavanje proseka, tako da je ponder definisan visinom cene
kokretnog efekta. Na taj način akcije čije su cene više imaju veći relativni uticaj na visinu
proseka bez obzira na obim trgovine. To znači da promena cene efekta koji ima višu cenu,
značajnije menja vrednost utvrđenog pokazatelja, od promene cena efekta sa nižom
vrednosti.
Najčešće korišćenu grupu indikatora tržišta predstavljaju berzanski indeksi koji
svojim cenovnim kretanjem treba da daju odgovor na osnovno pitanje: Šta se dešava na
finansijskom tržištu? Indeks predstavlja imaginarni portfolio hartija od vrednosti koji
reprezentuje određeno tržište ili jedan njegov segment, npr. pojedinu granu ili pojedinu
vrstu hartija od vrednosti. Svaki indeks ima svoju metodologiju izračunavanja, pri čemu
svaki od njih polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti koja se, po pravilu,
indeksira sa 1, 10, 100 ili 1.000. Prate se promene vrednosti indeksa, pri čemu je daleko
korisnija procentualna od apsolutno promene.
Pri izradi berzanskog indeksa mora se voditi računa o nekoliko bitnih stvari.
Veličina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno može reprezentovati tržišni
segment koji se želi aproksimirati. Mali uzorci mogu dovesti do nepreciznosti, a veliki
mogu proizvesti neekonomičnost i komplikovanost izračunavanja. Još jedna bitna stvar
koja određuje kvalitet indeksa jeste određivanje pondera. Ponderisanje određuje značaj
pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Najčešće se za pondere uzima
broj koji odražava učešće kapitalizacije date akcije u kapitalizaciji skupa, odnosno tržišnog
segmenta koji se želi aproksimirati.
Najpopularniji i najpoznatiji svetski berzanski indeksi su svakako američki Dow
Jones Industrial Average (DJIA) i Standard & Poor's 500 Stocks Composite Average
(S&P500). DJIA indeks jedan je od najstarijih indeksa pošto je kreiran još u XIX veku.

15
Kreiran kao skup 30 najkvalitetnijih američkih kompanija, svakodnevno se objavljuje u
Vol Strit Žurnalu i predstavlja prosek cena akcija pomenutih 30 kompanija.
Beogradska berza svakodnevno objavljuje dva indeksa – Belex15 i BelexLine.
Belex15 predstavlja indeks najlikvidnijih srpskih akcija kojima se trguje na kontinuiranom
segmentu Beogradske berze.

LITERATURA

1. Grupa autora: A. Živković, B. Krstić, P. Bojović, Monetarna ekonomija i bankarstvo

III, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, cetvrto izdanje, 2001.

16
2. Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008.
3. Krstić Borko, Monetarne i javne finansije, (koautori Zoran Bingulac, Miodrag
Jovanović), Megatrend, Begrad, 2003.
4. Vunjak Nenad, Finansijski menadžment, Bankarske finansije, EF Subotica, 2006.
5. Milojević Dobrivoje, Finansijska tržišta, savremena administracija,Beograd,1996,
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, "Službeni
glasnik RS",br. 47/2006

Internet adrese:
- www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g
- www.emportal.rs - ostvaren pristup dana 30.05.2011.g
- www.e-serbia.biz - ostvaren pristup dana 28.05.2011.g
- www.wikipedia.org - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

17